Navika uspeha

Saveti za primenu uspene inteligencije

Autor: Dr Milan Kukrika

Beograd, septembar 2008

Sadraj Predgovor 1. Uvod 2. Uspena inteligencija 3. Poslovna inteligencija 4. Duhovna inteligencija 5. Politika inteligencija 6. Emocionalna inteligencija Literatura

Prilog Proverite svoju uspenu inteligenciju 1. Prvi test Procenite sebe - Odnos inteligencija 2. Drugi test - Procenite vau poslovnu inteligenciju 3. Trei test - Procenite vau duhovnu inteligenciju 4. etvrti test - Procenite vau politiku inteligenciju 5. Peti test - Procenite vau emocionalnu inteligenciju

Predgovor Ova knjiga se ne uklapa se u savremeni trend pojave knjiga iz popularne literature koje vie ne savetuju ljude kako da se oslobode svojih problema, ve kako da ih pojaaju do te mere da se utope u njima. Neki od naslova koje bi autor ovih redova od srca preporuio su: Kako postati nesrean bez tue pomoi Kratak kurs brane gerile Kako upropastiti sopstveni ivot Za oekivati je da se u skoroj budunosti pojave i naslovi tipa: Kako da budem neuspean u svakom pogledu i u svakoj oblasti Kako da izgubim ono malo samopouzdanja to mi je ostalo Kako da postignem lini rejting ravan nuli Kako da postanem neprijatan u svakom pogledu Kako da postanem osoba koju e svako normalan izbegavati Kako da budem lo gubitnik Omega metod za progresivno zaglupljivanje Teorija i praksa samoubistva Kako biti najvei lini neprijatelj Recept za jelo koje najtoplije preporuujemo onim tragaima za sopstvenom nesreom je smeno prost: uzmite malo tuge, dobro promeajte sa bilo kojim loim navikama, najbolje sa nezahvalnou, zatim to sve sipajte u posudu gde se dinstaju ljubav i beli luk i orba je gotova. Sve u ivotu je stvar izbora, apsolutno sve. Da bi se neto promenilo nabolje, prvo morate vi da se promenite. arobno perje bi pri tome moglo da poslui kao zanimljivo pomono sredstvo. Praksa je pokazala da uticaj arobnog perja moe da bude veoma veliki, iako pomou njega ne moete da promenite neku stvarnu situaciju. Dambo, sloni sa velikim uima postao je veliki majstor leta nakon to mu je nekoliko uslunih vrana poklonilo arobno pero, koje mu je dalo neophodno potrebno samopouzdanje, iako oigledno sa samom sposobnou letenja nije imalo nikakve veze. Za teke probleme potrebno je arobno perje. Teko je da bilo ta uinite dok prvo ne poverujete da je to mogue uiniti. Nikada neete dati sve od sebe, bilo po pitanju uloenog truda ili vremena, ako niste uvereni da moete da uspete. Sve to podstie nae samopouzdanje moe da poslui kao magino perje, a navika uspeha je najbolje magino pero koje je ikada izmiljeno. Kada se suoimo sa nemoguim problemom prava prepreka je u nama samima. To su naa iskustva, pogreni zakljuci, poluistine, neprikladna uoptavanja i strah od neuspeha. Kada su suoeni sa nevoljom, mnogi se pitaju ta su uinili da zaslue takav problem. Ovaj sindrom rtve vodi samo do jo vie problema. Bolje bi bilo formulisati pitanje ta dobro moe izai iz ove nevolje? perploa je izmiljena grekom. Rolue su izmiljene grekom. Penicilin je otkriven na ubualom hlebu. Tabasko je napravljen od nekoliko preostalih sadnica paprika kada je itava plantaa

izgorela tokom graanskog rada u SAD. Post-it blokovi papiria nastali su od lepila koje ne dri dobro. Uspeni ljudi uvek gledaju na problem sa sunane strane. Ono to deli pobednike od gubitnika je to to pobednici zanemaruju probleme i maksimalno se koncentriu na uoavanje povoljnih prilika nakon ega momentalno stupaju u akciju. Navika uspeha se stie i odrava stalnim postavljanjem tri magina pitanja

Da li verujem da se ova prilika moe iskoristiti? Da li sam Ja dovoljno sposoban da je iskoristim? Da li u uivati u procesu realizacije ukazane prilike?

Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja negativan, navika uspeha e vam pomoi da neto promenite. U protivnom, va nedostatak uverenja kompromitovae vae napore.

Metodologija uspene inteligencije moe da se primeni na sve oblasti vaeg ivota, poslovne i line. Ako se dosledno primenjuje pomoi e vam da steknete naviku uspeha i ostvarite sve to elite.

Da biste ostvarili odrivi uspeh morate da potujete silu koju predstavlja mo navike i da shvatite da je obiaj ono to stvara naviku. Morate da se reite onih navika koje mogu da vas slome i pourite da usvojite nove obiaje koji e vam prei u naviku uspeha, i koje e vam pomoi da ostvarite sve to poelite. Na svetu postoji mnogo ljudi kojima je priroda podarila talenat da intuitivno dou do odreenih saznanja. Ali, jo vie je onih kojima je neophodna pomo i podrka. Njima je namenjena ova knjiga u nadi da e im ona posluiti ne samo kao poetni kurs, nego i kao praktini prirunik. Da bi se stekla navika uspeha trebalo bi smiljeno i sistematino delovati na realizaciji postavljenih ciljeva. U ovoj knjizi izloena je metodologija primene uspene inteligencije koji vas moe nezaustavljivo dovesti do bilo kojeg cilja. Ali samo pod jedim uslovom: da ovu metodologiju potujete u celosti! Knjiga se sastoji od 100 pitanja i odgovora i bilo je potrebno mnogo vremena i truda da se napravi pravi izbor ta da se uvrsti, a ta ne. Evo i garancije sve to u teoriji vredi je ve unutra, a poto je maksimalno proceeno, ne moe previe da vas umori. U Beogradu, 9. 9. 2008. Milan Kukrika

1. Uvod

Ako poseje aktivnost, Ponjee naviku,

Ako poseje naviku, Ponjee ivotni stil,

Ako poseje ivotni stil, Ponjee sudbinu

Izvrsnost, dakle, nije postupak nego navika.

Aristotel

Plutarh je svojevremeno pisao o Rimljaninu koji se rastao od svoje ene i kojeg su prijatelji zbog toga prekoravali. Zar nije bila lepa?" pitali su. Zar nije bila vredna i prepuna vrlina?". Rimljanin pred njima podie svoju cipelu da je vide i upita ih ne izgleda li lepo i nije li dobro izraena. Pa ipak," dodao je, niko od vas ne moe rei gde me ulja." Ono to danas itekako ulja je nesklad poslovnih zahteva i postojeeg sistema kolovanja. Autor ovih redova je na sopstvenoj koi (i kao uenik i kao nastavnik) osetio neke prednosti, ali i mnoge nedostatke formalnog obrazovanja koji se pre svega manifestuju u neprestanom prisiljavanju da bubate napamet more beskorisnih injenica (koje se nakon ispita same izbriu), to nije teta jer se ionako u poslovnom ili privatnom ivotu ne bi mogle primeniti. U Andersenovoj bajci svi vide da je car go, ali se niko ne usuuje da o tome javno progovori. Glavni cilj obrazovanja je", rekao je Tryon Edwards, disciplinovati, a ne snabdevali um; uiti oveka da koristi svoje sopstvene sposobnosti, a ne puniti ga s onim to su drugi sakupili". U dananje vreme veina kola premalo nastoji da uenike navikne na zrelo miljenje. One ih kljukaju svim moguim znanjem (neka su korisna, a neka beskorisna). Meutim, uenici primaju vrlo malo saveta o tome kako se moe iskoreniti pogreno, a pravo znanje odrati u dobrom stanju. Kada pravimo inventuru postojeeg znanja podseamo se da su nae glave pune, kako to kae Robert Hutchins, injenica koje brzo stare". Mnogi ljudi nisu postali mislioci", kae Nietzsche, samo zato to imaju predobro pamenje". Svako od nas poznaje" pravila i principe steene tokom formalnog kolovanja i svako ih tu i tamo upotrebljava. Ali ipak ih nismo dovoljno dobro razumeli da bismo ih mogli dosledno upotrebljavati. I kao to se dogaa sa svakom nepotrebno nauenom vetinom, ti principi nas naputaju upravo u asu kad su nam najvie potrebni.

Znanje ima ogranien rok trajanja. Shodno tome, neprestane inovacije, i revolucionarne i evolutivne, predstavljaju neophodnost i moda neprijatnu, ali ipak ivotnu istinu poslovnog sveta. Ciklus inovacija-imitacija-unifikacija postaje sve bri. to je konkurencija jaa, to je znanje kvarljivija roba. Francuski filozof Rene Dekart je u 17. veku postavio jedan aksiom koji je obeleio daljnji psiholoko-socijalni razvoj svojeg vremena: Mislim, dakle postojim (Cogito, ergo sum.) Meutim, kada pogledamo oko sebe i zapitamo se, koliko ljudi u svom svakodnevnom radu upotrebljavaju razum odnosno misaone procese u obavljanju svojih svakodnevnih poslovnih obaveza dolazimo do konstatacije da je takvih primeraka ljudske vrste vrlo malo. Stalna upotreba mozga, razvijanje kreativnosti, preuzimanje rizika i upravljanje njime je izuzetno teak i zahtevan posao. Mudrost se ne zasniva na sakupljanju iskustava iz prolosti nego u naoj odgovornosti za budunost, a tu nam formalna kola nije bila od neke velike pomoi. Vreme je da se uvede alternativni pristup uspena inteligencija. Nikad nismo toliko bespomoni koliko nam to izgleda. Bespomonost smo nauili, a moemo nauiti i suprotno ponaanje. Svi elimo postii velike stvari u ivotu. Veina nas u tome ne uspeva. Najvie je onih koji ni ne pokuavaju neto uiniti, samo ele. Neuspeh nije najstranija stvar na svetu. Najstranije je ne pokuati. Nije bitno koliko ste dobri, nego koliko dobri elite biti. Odluka je na svakom od nas. Uspeh ne dolazi sam po sebi, on ima svoju cenu koju emo, ako ga elimo, platiti. Neuspeh dolazi sam od sebe, ali njegova je cena mnogo vea i on ne pita hoemo li ga platiti ili ne. Nita nee doi samo od sebe. Uspeh ne odgovara na poziv eljama. On odgovara samo na definitivne planove, potpomognute arkom eljom putem stalne upornosti i aktivnosti.

Poto je put do uspeha najee posut trnjem, za sve neuspehe najee krivimo sudbinu koja nam nije sklona. Naa sudbina ne bi smela da bude stvar prilika, nego stvar izbora. Ponemo li uiti na primeru drugih i na sopstvenim grekama, moemo promeniti mentalitet gubitnika u mentalitet - pobednika!

Ogromnu potrebu za prouavanjem uspene inteligencije na linom, porodinom, poslovnom, pa sve do planetarnog nivoa, najbolje je istakao engleski biolog Tomas Henri Haksli (1825-1895) u svom eseju Igra aha: Pretpostavimo da je sasvim izvesno da e ivot i srea svakog od nas zavisiti od toga da li emo jednog dana izgubiti ili dobiti partiju aha. Zar ne mislite da bismo u tom sluaju svi smatrali da nam je prva dunost da nauimo bar imena i pokrete raznih figura, da steknemo osnovna znanja o otvaranju i otro oko za sve naine davanja aha i izbegavanja da budemo (barem ne prebrzo) matirani? Zar ne mislite da bismo gledali sa negodovanjem i preziranjem na oca koji bi dopustio svojim sinovima, ili na dravu koja bi dopustila svojim graanima, da odrastu ne razlikujui peake od konja?

A ipak, osnovna je istina da ivot, sudbina i srea svakog od nas zavise od naeg znanja bar o nekim pravilima igre beskrajno tee i sloenije od aha. Ta igra je igrana bezbroj vekova, nju igramo svi mi, po jedan igra u svakoj od njih je ovek ili ena. ahovska tabla je svet, figure su prirodne pojave, a pravila igre su ono to nazivamo zakonima prirode. Igra s druge strane je sakriven od nas. Znamo da je njegova igra uvek potena, pravedna i strpljiva. Ali takoe znamo, na svoju tetu, da njemu ne promakne nijedna naa greka i da on nita ne oprata za nae neznanje. oveku koji igra dobro daju se najvee nagrade sa izdanom dareljivou kojom moan igra pokazuje svoje uivanje u snazi. A onaj koji loe igra, bie prvo ahiran, a zatim i matiran, bez prevelike urbe, ali i bez saaljenja. Moja metafora podsetie neke od vas na sliku na kojoj je nacrtan satana koji igra sa ovekom partiju aha za njegovu duu. Zamenite podrugljivog avola na toj slici mirnim i snanim anelom koji igra iz ljubavi, kao to kaemo i radije bi izgubio nego dobio pa u to prihvatiti kao sliku ljudskog ivota. Uspeni ljudi ne stiu do vrha sluajno. Da biste postizali rezultate potrebni su koncentrisano dejstvo, lina disciplina i mnogo energije svakog dana. Navika uspeha koju ete poeti da razvijate koliko danas odredie kakvu ete budunost imati. Bogati ili siromani. Zdravi ili bolesni. Ispunjeni ili neispunjeni. Sretni ili nesretni. Izbor je va, zato odaberite mudro.

Uspeh ili pad su rezultat naeg mentalnog sklopa, miljenja o drugima i o sebi, ali i stava prema drugima i prema sebi! Argumenti da i sami postanete velemajstor uspene inteligencije su:

ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije se sami motiviu ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije ue da kontroliu svoju

impulsivnost ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije znaju kada treba da

istraju ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije znaju da izvuku najbolje

iz svojih sposobnosti

ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije sprovode rei u dela ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije ne boje se neuspeha ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije ne odlau posao za sutra ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije preuzimaju odgovornost ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije znaju kako je tanka

granica izmeu preoptereenosti i neiskorienog kapaciteta ljudi koji su ovladali vetinama uspene inteligencije umeju dugo da ekaju

nagradu za svoj rad Potvrdu ovih pravila mogue je nai u primerima ivotnih puteva genijalnih ljudi kroz istoriju. Prvo poglavlje predstavlja uvod u problematiku i istie u emu je znaaj uspene inteligencije, te po emu se ona razlikuje od kognitivne inteligencije.

Drugo poglavlje posveeno je poslovnoj inteligenciji. Najvei preduzetnici u istoriji bili su ljudi s nedovoljnim formalnim kolovanjem, ali sa izrazito izraenim poslovnim njuhom. Genetski teko podnosimo gubitak. Ljudi sa izraenom poslovnom inteligencijom savladali su patoloki strah da e nam neko neto uzeti. Uvek je potrebno neto dati da bi se mnogo vie dobilo. Ako elimo pokrenuti posao prvo ulaemo novac kako bi ostvarili viestruku dobit od uloenog. Poslovna inteligencija zasnovana je na Darvinovim principima. Njena sutina je u beskompromisnom odvajanju efikasno od neefikasnog. Neprilike poinju u fazi kada poslovni uspeh doseglo zenit. Tamo je jako ugodno, mogu se uivati u plodovima svoga rada, ali joj i naopako, odjednom stvari krenu po zlu. Poslovna inteligencija koja je kljuna za pokretanje posla sada postaje upravo kontraproduktivna. I to se onda radi? Udvostruuju, utrostruuju svoje napore. Ali ostaju na mestu ili jo gore, tlo pod nogama im poinje kliziti. Lukavstvo i promuurnost vie nije dovoljno, sada treba biti pametan. (Neete valjda rei da sam glup!? to mislite, kako sam sve ovo napravio!?). Ono to se trai je znanje (Zar vi mislite da u ja sada s ovoliko godina opet u kolsku klupu?!). Ako nee oni, onda e morati neko drugi. A tog drugog treba platiti i dopustiti mu da radi svoj posao. Ljudima je teko pustiti kontrolu (ili ono ime to oni dre) iz ruku. Tree poglavlje istie ogroman znaaj duhovne inteligencije. injenica je da poslovna inteligencija prepoznaje poslovnu priliku i koristi je, ali ne i vie od toga. Efikasnost i empatija ne idu uvek zajedno. Teko je opstati u drutvu utemeljenom na zakonima prirode umesto na naelima gajenja" koje propisuje duhovna inteligencija. Pomou duhovne inteligencije opaamo i reavamo probleme smisla i vrednosti. Duhovna inteligencija nam pomae da svoje ivote i delatnosti smestimo u iri, bogatiji kontekst znaenja, i da procenimo da li su ovaj tok delovanja ili ovaj ivotni put smisleniji od nekih drugih. Duhovna inteligencija (SQ) predstavlja neophodan temelj za efikasno funkcionisanje poslovne inteligencije. etvrto poglavlje ima za temu politiku inteligenciju. Svrha politike inteligencije je da vam pokae kako se mo koristi i prepoznaje, kako se s njom ivi; da vas uveri da je svet u kome ivite izazov i igra; da je svest o moi drugih i vaoj sopstvenoj moi sama sr svega. mo sama po sebi nije ni pozitivna, ni negativna, iako naa oseanja u vezi moi mogu da budu. Mo je mogunost, potencijal da se na druge utie u slubi dobra ili zla, mogunost da se bude blagoslov ili najgora kletva. Kao nuklearna energija, moe da se koristi za proizvodnju struje i tako osvetliti grad, ili da poslui kao gorivo za bombu koja e taj isti grad unititi. Bez politike inteligencije poslovna i duhovna inteligencija ne mogu da dou do svog punog izraaja. Zavrno, peto poglavlje bavi se emocionalnom inteligencijom. Emocionalna inteligencija opisuje sposobnosti koje se razlikuju od akademske inteligencije, isto kognitivne sposobnosti koja se meri kvocijentom inteligencije, ali su joj ipak komplementarne. Mnogi ljudi koji su pametni na papiru ali im nedostaje emocionalna inteligencija na kraju rade za ljude koji imaju nii kvocijent inteligencije od njih, ali poseduju nadmone vetine emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija podrazumeva apsolutno pokoravanje moi principa - usaglaavanju rei, oseanja, misli i akcija.

2. Uspena inteligencija 2.1 Uvod

1. ta je kognitivna inteligencija?

2. ta je osnovni cilj kognitivne inteligencije?

3. Koliko vrsta inteligencije sadri teorija viestrukih

inteligencija Hauarda Gardnera?

4. Kako se ostvaruje odrivi poslovni uspeh?

5. U emu je osnovna razlika izmeu uspene i kognitivne

inteligencije?

6. Od ega zavise individualne ljudske performanse?

7. ta su uroeni kvaliteti?

8. Kako uroeni kvaliteti utiu na izbor zanimanja?

9. ta su steeni kvaliteti?

10. Koji osnovni faktori utiu na stav prema poslu?

11. Od ega zavise poslovne performanse?

12. ta je to to e vas uveriti da neto moe da uspe?

13. Na kojim procesima razmiljanja se zasniva primena uspene

inteligencije?

14. emu slui praktina inteligencija?

15. ta je osnovni cilj primene teorije uspene inteligencije?

16. U emu se sastoji metodologija uspene inteligencije?

17. Kako se model uspene inteligencije uklapa u motivacionu

teoriju Abrahama Maslova?

18. U emu se sastoji iskustvo toka?

19. Kako se ostvaruje iskustvo toka?

20. Kako moemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri

su savladali model uspene inteligencije?

2.1 Uvod

Kad bih poeleo bilo ta, ne bih poeleo bogatstvo i mo, ve onaj strasni oseaj mogunosti,

ono oko kojim se, veno mladim i ustrim, vidi ono to moe biti. Zadovoljstvo razoarava, mogunost nikada.

A koje vino tako svetluca, koje je tako mirisno, koje je tako opijajue, kao mogunost!

Soren Kirkegard (18131855) danski filozof

ta je to to razlikuje uspene ljude od neuspenih? Sigurno je da tu postoji mnogo faktora, a inteligencija bi prema naunicima svakako trebalo da bude meu vanijim. Meutim, preuzimanje odgovornosti za sopstvenu sudbinu je sigurno odluujui, o emu govori i sledea pria: Bila jednom jedna starica. Slepa ali mudra. Ili je to bio starac Moda guru. Ili bauk to vreba nevaljalu decu. uo sam priu, ili neto vrlo nalik na nju, u batini nekoliko kultura. "Bila jednom jedna starica. Stara. Mudra." U verziji koju znam, ena je ki robova, crnih, amerikih, i ivi sama u kuici van grada. Njen ugled to se mudrosti tie je bez premca i ne dovodi se u pitanje. Meu svojima, ona je zakon i njegova primena. ast koju joj ukazuju i divljenje kojim je okruuju doseu daleko van njenog susedstva, na vrlo udaljena mesta; ak do grada gde je inteligencija seoskih proroka izvor mnogih podsmeha. Jednog dana, enu posete mladii koji izgleda ne veruju u njenu vidovitost, reeni da je razotkriju kao varalicu. Njihov plan je vrlo jednostavan: ulaze u kuu i postavljaju pitanje, a odgovor zavisi iskljuivo od onoga po emu se starica razlikuje od njih, od razlike koju oni smatraju velikom: njene slepoe. Staju pred nju, i jedan od njih kae: "Starice, u ruci drim pticu. Reci mi da li je mrtva." Ona ne odgovara, i on ponavlja pitanje. "Je li ptica koju drim iva ili mrtva?" Ona i dalje ne odgovara. Slepa je i ne moe da vidi posetioce, a kamoli ta koji ima u ruci. Ne zna koje su boje, pola, niti odakle su. Zna samo ta im je cilj. Starica uti toliko dugo da mladii jedva suzdravaju smeh. Konano progovara, i glas joj je tih i strog. "Ne znam", kae starica. "Ne znam je li ptica koju dri mrtva ili iva, ali znam da je ona u tvojoj ruci." Njen se odgovor moe protumaiti ovako: ako je mrtva, ili si takvu naao ili si je sam ubio. Ako je iva, jo moe da je ubije. Da li e ostati iva, zavisi od tebe. Bilo da je iva ili mrtva odgovor je na tebi. Slino je i sa uspehom. I on iskljuivo zavisi samo od vas. Nigde u ovoj knjizi neete nai definiciju uspeha". Svi mi imamo neku predstavu o znaenju tog termina, ali ga

ne moemo precizno definisati. Da li je posredi uspeh pred drugima: osvajanje zlatne olimpijske medalje ili pobeda na Vimbldonu; sticanje bogatstva; rukovoenje velikom organizacijom; ostvarenje kakve zamisli; dobijanje Nobelove nagrade? Ili je uspeh lian: kada u starosti oseamo da nam je ivot bio srean, ispunjen i proivljen? Ko je uspeniji, ovek koji je zaradio mnogo novaca ali je nesrean i nezadovoljan ili nezapaena osoba koja je provela srean ivot? Uspeh se, oito, moe razliito tumaiti ali za sve te razlike na siromani jezik ostavlja nam tek jednu re. Moda bi najjednostavnija definicija mogla glasiti: latiti se neega i u tome istrajati do kraja". Ne postoje kriterijumi uspeha koji bi se mogli nametnuti kao opteprihvaeni standard. Umesto toga ljudi definiu svoje sopstvene kriterijume uspeha, koji ne smeju da budu u koliziji sa pravilima koje namee okruenje. Na primer serijski ubica moe iz sopstvene perspektive da bude veoma uspean, ali e ga drutvo zbog toga estoko kazniti. Uspeh je kao subjektivna kategorija podloan razliitim shvatanjima, kriterijumima, zavisan je od sredine u kojoj neko ivi, kulturolokih i civilizacijskih razlika, potroakih navika i potreba. Zbog stalnih radova autoput uspeha je za mnoge zatvoren. To nije ravan i jednostavan hodnik, po kojem neometano i zadovoljno putujemo, ve je to lavirint pun prolaza,meu kojima izgubljeni i zbunjeni, moramo nai svoj put, svako toliko gubei se u slepim ulicama. Ali uvek, ako verujemo u sebe, otvorie nam se neka vrata, moda ne ba ona na koja smo sami pomislili, ve ona koja e se na kraju pokazati kao prava. Ovo poglavlje predstavlja uvod u uspenu inteligenciju. 4 bitna sastojka uspene inteligencije koji osiguravaju da se pokrenu neophodne promene su poslovna inteligencija koja uspostavlja kontekst promene i istie zato je promene neophodno sprovesti, duhovna inteligencija koja predstavlja unutranji pokreta promena i manifestuje se u viziji i vrednostima organizacije, politika inteligencija koja pomae da se prepoznaju skriveni izvori moi i da se na njih primereno utie i emocionalna inteligencija koja stvara preko potrebno okruenje poverenja tokom sprovoenja promena. Ove 4 inteligencije su kao eiri koje ista osoba menja prema tome kakav posao treba da obavi. Kad, recimo, neko stavi eir politike inteligencije, njegova orijentacija je beskompromisno izvravanje zadataka koji doprinose poslovnim ciljevima. Ali to ne znai da ovaj eir ostaje na glavi stalno. Deava se da vaa duhovna inteligencija ukae na to da ciljeve treba modifikovati i dati im vii smisao. Sada nosite eir lidera. Ovi eiri nisu ni kruti ni meki, ali su eiri koji mogu da se prilagode svakoj glavi. Poglavlje zapoinje definicijom kognitivne inteligencije i opisom teorija viestrukih inteligencija Hauarda Gardnera. Nakon toga uvodimo formulu na osnovu koje se mogu izraunati sposobnosti pojedinca, a koja ukljuuje uroene i steene kvalitete, i to je najvanije pozitivan stav. Nakon toga sledi detaljan opis uspene inteligencije. Poglavlje zavrava isticanjem znaaja iskustva toka i predlogom podele rukovodilaca prema tome u kojoj meri su savladali model uspene inteligencije.

1. ta je kognitivna inteligencija? ___________________________________________________ Danas se pod kognitivnom inteligencijom (IQ) podrazumeva posedovanje sledee tri karakteristike: sposobnost lucidnog razmiljanja (potreba da se dogaaji posmatraju u uzrono-posledinom odnosu i redosledu), sposobnost konceptualizacije (sposobnost da se informacije, ideje i dogaaji vide u okviru modela ili obrasca) i vetina dijagnosticiranja: (sposobnost da se koncepti i teorije uklope u konkretne ivotne situacije).

Re inteligencija je latinskog je porekla, a znai otprilike isto to i sposobnost uvianja ili sposobnost itanja nekom preko ramena. (Ovo znaenje se jo tano moe razabrati u engleskom nazivu za obavetajnu slubu Intelligence Service sluba uvianja, tj. sluba kojoj je zadatak da ima uvida u inae nepristupane podatke). Pojam intelekt oduvek je bio vezan za oveka - jedino ivo bie koje poseduje to svojstvo na naoj planeti. A ako se zaista upitate to je intelekt sam, problem se jo samo umnoava. Pogledajmo renike: "Intelekt je sposobnost shvatanja znaenja, pravilno razumevanje i bistrina uma, otroumnost, pamet..." itd... Neka je i tako. A ta je onda recimo, pamet? Renik nam daje odgovor: "Pamet je shvatanje znaenja." Drugim reima, vrtimo se u krug. Moda se moemo obratiti na slinu grupu pojmova: miljenje, intuicija, uenje, komunikacija, jezik, svest i... kad tad se opet pojavi re inteligencija. Vrhunac je ako se navede "reavanje problema". Zato? Jednostavno zato to vrhunsko reavanje problema neminovno zahteva - inteligenciju. Prema tome, inteligencija i jeste sve to, ali je, oigledno, i odreena klasa intuitivnog, empirijskog pojma. Jednu od relativno prihvatljivih definicija dao je prof. Evans (autor uvene knjige i jo uvenije istoimene serije "Moni mikro"): "Inteligencija je sposobnost sistema da se prilagodi promenama u svetu tako to e uspeno reavati netrivijalne probleme i to je ta sposobnost vea (odnosno profinjenija snaga prilagoavanja) sistem je inteligentniji". Psiholozi su napravili niz testova za merenje kognitivne inteligencije, a ovi testovi su prerasli u sredstvo za svrstavanje ljudi u razne stepene inteligencije, poznate kao koeficijent inteligenciji ili IQ, koji bi mogli ukazati na njihove sposobnosti. to je vii neiji IQ, govorila je teorija, via je inteligencija pomenute osobe. IQ je odgovoran za manje od jedne desetine razliitosti u veini istraivanja o tome ta odreuje uspeh, ali je razlika koju pravi ipak bitna.

2. ta je osnovni cilj kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovni cilj kognitivne inteligencije je postizanje stanja svesne kompetencije u cilju uspenog reavanja problema. Pod svesnom kompetencijom se podrazumeva sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuivanja, reavanja novih problema i prilagoavanja situaciji. Kognitivna inteligencija nam omoguava da procenimo u kakvoj smo situaciji i da se potom prikladno ponaamo unutar te situacije.

Na slici 2.1 su prikazane 3 faze stvaranja kognitivne inteligencije:

Slika 2.1 Tri faze kognitivne inteligencije Naa kognitivna (intelektualna ili racionalna inteligencija) je ono to koristimo pri reavanju netrivijalnih logikih ili stratekih problema. Klasian primer reavanja netrivijalnog problema je poznata anegdota iz ivota velikog nemakog matematiara Karla Fridriha Gausa (Karl Friedrich Gaus). Njemu je, u prvom razredu osnovne kole bio (kako je uitelj mislio) postavljen nereiv problem: sabrati sve brojeve od jedan do sto. Mali Gaus je vrlo brzo i elegantno doao do reenja: uvideo je da suma prvog i zadnjeg broja (1 i 100) daju 101, suma drugog i pretposlednjeg (2 i 99) takoe je 101... i tako sve do zadnjeg para (50 i 51). Budui da parova ima 50, mnoenje 50 puta 101 je dalo je konano reenje 5050. Elegantnijeg dokaza inteligencije kroz reenje netrivijalnog zadatka nema! Osnova za uspean razvoj kognitivne inteligencije je konverzija podataka u informacije i informacija u znanje. Tako se iz faze nesvesne nekompetencije (ne znam koliko sam glup) i svesne nekompetencije (znam koliko sam glup) prelazi u fazu svesne kompetencije (znam koliko sam pametan) koja je osnovni preduslov za reavanje netrivijalnih problema.

3. Koliko vrsta inteligencije sadri teorija viestrukih inteligencija Hauarda Gardnera? ___________________________________________________ U izvornom obliku svoje teorije Gardner je naveo sedam osnovnih inteligencija (lingvistika, logiko matematika, prostorna (spacijalna), muzika, telesno-kinestetika interpersonalna i intrapersonalna ) ali je napomenuo da ih moda ima vie ili manje od toga. Sedam osnovnih inteligencija prema Gardneru navedene su u tabeli 2.1: Vrsta Opis

Lingvistika Osetljivost na znaenje i poredak rei, razliito korienje jezika Lingvistika inteligencija je vrhunski razvijena kod pesnika koji su vrlo osetljivi na zvukove i znaenja jezika na kojem stvaraju. Ta je sposobnost vana i za novinare, pisce reklama i advokate.

Logiko matematika

Logiko rezonovanje, prepoznavanja obrazaca i zakonitosti Primeri osoba koje imaju visoko razvijenu tu vrstu inteligencije jesu matematiari, raunarski programeri, raunovodstveni i finansijski strunjaci, inenjeri i naunici.

Prostorna (spacijalna)

Stvaranje i korienje mentalnog modela prostora Razvoj te inteligencije podstie se u slikarstvu, a prestaje u srednjem detinjstvu ukoliko se ne podrava obrazovanjem Meutim ta inteligencija postoji i izvan podruja vizualnih umetnosti, na primer kod geografa, hirurga i navigatora.

Muzika Osetljivost na visinu, melodiju i ton. Za razliku od lingvistike inteligencije, koja se razvija u znatnoj meri u mnogim kulturama bez posebne poduke, visoko razvijena muzika inteligencija zahteva intenzivno vebanje, tako da malo ljudi postie visoku muziku vetinu bez dugogodinjeg vebanja. Muzika inteligencija se jasno manifestuje kod kompozitora, dirigenata i muziara kao i kod audio inenjera i akustiara.

Telesno- kinestetika

Sposobnost reavanja problema ili stvaranja koristei sopstveno telo Uz plesae i penjae po stenama tu vrstu inteligencije vidimo i u sportovima gde se trai fina motorika (gimnastika, koarka...).

Interpersonalna Uoavanje razlika meu ljudima

Intrapersonalna Poznavanje sebe

Tabela 2.1 Gardnerov model viestrukih inteligencija Lingvistika i logiko matematika inteligencija odgovaraju kognitivnoj inteligenciji, interpersonalna i intrapersonalna inteligencija odgovaraju emocionalnoj, a prostorna (spacijalna), muzika i telesno-kinestetika su posebni tipovi inteligencije koje se zasnivaju na uroenim osobinama.

4. Kako se ostvaruje odrivi poslovni uspeh? ___________________________________________________ Ukoliko je u nekoj sredini broj promena jednak ili manji od promena u okruenju, ta sredina propada. Odrivi poslovni uspeh je vetina usklaivanja sa poslovnim okruenjem. Pri tome su mogue tri strategije - maksimalno prilagoavanje postojeoj okolini, prilagoavanje postojee okoline sebi i prelazak sa postojee okoline na okolinu koja prua bolje uslove za kvalitetan rad i ivot.

Svi sposobni menaderi imaju organizacione tajne koje oni koriste za odbranu ili napad i za koje misle da su neophodne za opstanak. Do izvesne granice moe se povui analogija sa biolokom sposobnou za opstanak. U principu sposobnost nekog organizma da opstane zavisie od njegove sposobnosti da ispravno opaa i interpretira svoje okruenje. On mora da razlikuje, moda instinktivno, neprijatelje od saveznika. I to bolje to radi vee su mu anse da realizuje svoje ivotne funkcije i odri vrstu. Nain da se to ostvari prikazan je na slici 2.2:

Slika 2.2 Poslovni uspeh u funkciji usklaivanja sa poslovnim okruenjem Prilagoavanje je neizvodljivo ukoliko nedostaje jedan od etiri faktora:

ukoliko nedostaje pritisak ili potreba za prilagoavanjem sporedne i nevane stvari dobijaju prioritet

ukoliko nedostaje jasna i usaglaena vizija nestaje poetni zanos i entuzijazam

ukoliko nedostaje mogunost da se prilagoavanje izvede dolazi do panike, razoarenja i frustracije

ukoliko nedostaje osmiljeni prvi konkretan korak posledica je uzaludan napor i nepotrebni trokovi

5. U emu je osnovna razlika izmeu uspene i kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovna razlika izmeu uspene i kognitivne inteligencije je u tome to se kognitivna inteligencija bavi sakupljanjem znanja za reavanje problema i stvaranje algoritama, dok se uspena inteligencija bavi odrivim poslovnim uspehom koji se zasniva na nemilosrdnoj realizaciji poslovnih prilika.

I uspena i kognitivna inteligencija bave se koordinacijom aktivnosti koje su potrebne da se optimalno uskladimo sa promenama u okolini. Razlika je u tome to se kognitivna inteligencija zasniva na koordinaciji putem programa sa ciljem uspenog prilagoavanja okolini, dok se uspena inteligencija zasniva na koordinaciji putem programa sa ciljem uspenog prilagoavanja okoline nama ili promene okoline.

Slika 2.3 Osnovna razlika uspene i kognitivne inteligencije

6. Od ega zavise individualne ljudske performanse? ___________________________________________________ Individualne ljudske performanse su funkcija uroenih i steenih kvaliteta (kompetencije) i stava (elje za postignuem). Da bi se ostvario odrivi poslovni uspeh individualne performanse bi se morale uskladiti sa izazovima koje namee okolina.

Poslovne performanse su direktno zavisne od usklaenosti individualnih sposobnosti i zahteva posla to se moe prikazati sledeom formulom: IHP = ( IA + AA ) * A Pri emu je:

IHP = Individualne ljudske performanse IA = Uroeni kvaliteti AA = Steeni kvaliteti A = Stavovi

Na slici 2.4 je prikazan stav prema poslu u zavisnosti od usklaenosti poslovnih izazova i posla:

Slika 2.4 Veza izmeu izazova posla i linih sposobnosti

7. ta su uroeni kvaliteti? ___________________________________________________ Uroeni kvaliteti (osobine linosti ili karakter) su trajne karakteristike koje opisuju ponaanje pojedinca. Meu omiljenim karakteristikama su srameljivost, agresivnost, pokornost, lenjost, ambicioznost, odanost i bojaljivost. to je karakteristika doslednija i to se ee dogaa u razliitim situacijama, ta osobina je vanija za opisivanje konkretnog pojedinca.

Pokuaji izdvajanja karakternih osobina bili su oteani injenicom da ih je tako mnogo. U jednoj studiji, ustanovljene su 17,953 osobine pojedinca. Oigledno je praktiki nemogue predvideti ponaanje kad se u obzir mora uzeti tako velik broj osobina. Kao rezultat, panja je usmerena ka suavanju ovih hiljada na jedan smisleniji broj. U tabeli 2.2 prikazano je 16 izvornih ili primarnih osobina. Osobina Suprotnost 1. Rezervisan Otvoren

2. Manje inteligentan Inteligentniji

3. Pod uticajem oseaja Emocionalno stabilan

4. Podinljiv Dominantan

5. Ozbiljan Rado se razveseli

6. Potroan Savestan

7. Plah Smion

8. Tvrdoglav Osetljiv

9. Veruje Sumnja

10. Praktian Matovit

11. Direktan Lukav

12. Samouveren Bojaljiv

13. Konzervativan Ekperimentativan

14. Ovisan o grupi Samodovoljan

15. Nekontrolisan Kontrolisan

16. Oputen Napet

Tabela 2.2 esnaest primarnih uroenih kvaliteta Ustanovljeno je da su ovih 16 osobina generalno postojani i neprestani izvori ponaanja koji dozvoljavaju predvianje ponaanja pojedinca u odreenim situacijama vaui karakteristike koliko su bitne u toj specifinoj situaciji.

8. Kako uroene sposobnosti utiu na izbor zanimanja? ___________________________________________________ Myers-Briggsov (MBTI) test je test linosti koji na osnovu etiri osnovna tipa linosti - Ekstrovertan - Introvertan (E or I), Osetilni - Intuitivni (S or N), Koji misle - Koji oseaju (T or F) i Koji opaaju koji prosuuju (P or J), svrstava ljude u jedan od ukupno 16 tipova linosti, na osnovu kojih se utvruje za koja zanimanja osoba ima prirodne sklonosti.

Jedan od najvie korienih testova za procenu linosti zove se Myers-Briggsov indikator tipa (MBTI, od Myers-Briggs Type Indicator). To je u osnovi test od 100 pitanja koja pitaju ljude kako se uobiajeno oseaju ili deluju u specifinim situacijama. Na osnovu odgovora koje pojedinci daju u testu, klasifikuju se kao

ekstrovertni ili introvertni (E (extroverted) ili I (introverted)), osetilni ili intuitivni (S (sensing) ili N (intuitive)), koji misle ili koji oseaju (T (thinking) ili F (feeling)) i koji opaaju ili prosuuju (P (perceiving) ili J (judging)).

Ove klasifikacije se zatim kombinuju u 16 tipova linosti na osnovu kojih se utvruje za koja zanimanja osoba ima prirodne sklonosti, kako je to prikazano u tabeli 2.3:

ISTJ Menadment

Administracija Primena zakona Raunovodstvo

ISFJ Edukacija Zdravstvo Religija

INFJ Religija

Konsalting Poduavanje

Umetnost

INTJ Naune ili tehnike

discipline Informatika

Pravo ISTP

Trgovina Tehnike discipline

Poljoprivreda Primena zakona

Vojska

ISFP Zdravstvo

Biznis Primena zakona

INFP Konsalting

Pisanje Umetnost

INTP Naune ili tehnike

discipline

ESTP Marketing Trgovina

Biznis Primena zakona

Primenjena tehnolofija

ESFP Zdravstvo

Poduavanje Coaching

Rad sa decom Trgovina

ENFP Konsalting

Poduavanje Religija

Umetnost

ENTP Nauka

Menadment Tehnologija Umetnost

ESTJ Menadment

Administracija Primena zakona

ESFJ Edukacija Zdravstvo Religija

ENFJ Religija

Umetnost Poduavanje

ENTJ Menadment

Liderstvo

Tabela 2.3 Izbor primerenog zanimanja na osnovu MBTI testa linosti

9. ta su steeni kvaliteti? ___________________________________________________ Steeni kvaliteti su rezultat uenja. Pod pojmom uenje podrazumeva se svaka relativno trajna promena ponaanja koja se nastaje kao rezultat iskustva. Zakljuujemo da se kao rezultat iskustva dogodilo uenje ako se pojedinac ponaa, reaguje ili odgovora na drukiji nain nego pre. Promene u ponaanju ukazuju da je prethodilo uenje i da je uenje promena u ponaanju. Uenje ukljuuje promenu, relativno je trajno i steeno je iskustvom.

Svako sloeno ponaanje je naueno. Ako elimo objasniti i predvideti ponaanje, moramo razumeti kako ljudi ue. Definicija uenja kojom se koriste psiholozi znatno je ira od laikog pogleda poput to je ono to smo inili kad smo ili u kolu. Zapravo u svakom od nas postoji odlaenje u kolu. Uenje se dogaa neprestano. Stoga je opte prihvaena definicija uenja da je ono svaka relativno trajna promena ponaanja koja se dogodi kao rezultat iskustva. Da bi uenje bilo uspeno moraju da budu ispunjeni sledei uslovi:

Uenje ukljuuje promenu. Promena moe biti dobra ili loa iz perspektive organizacije. Ljudi mogu nauiti neeljena ponaanja na primer: imati predrasude ili ne pokazivati svoje rezultate kao to mogu nauiti i eljena ponaanja.

Promena mora da bude relativno trajna. Privremene promene mogu biti samo refleksivne i ne predstavljati rezultat uenja. Stoga, zahtev da uenje mora biti relativno trajno izbacuje promene ponaanja izazvane umorom ili privremenim prilagoavanjem zahtevima okruenja.

Uenje se dogaa kad postoji promena u akcijama. Promena u procesima razmiljanja ili stavovima pojedinca, ako nije popraena s promenama u ponaanju, nije uenje.

Na kraju, za uenje je potreban neki oblik iskustva. Iskustvo se moe stei kroz posmatranje ili praksu, ili se moe sakupiti posredno preko itanja. Kljuno pitanje jo ostaje: rezultira li ovo iskustvo relativno trajnom promenom u ponaanju? Ako je odgovor Da, moemo rei da se dogodilo uenje. Ponuene su tri teorije kako bi se objasnio proces po kojem oblikujemo obrasce ponaanja:

klasino uslovljavanje, instrumentalno uslovljavanje i socijalno uenje.

10. Koji osnovni faktori utiu na stav prema poslu? ___________________________________________________ Prema Atkinsonovoj teoriji stav prema poslu (motivacija za postignue) je u funkciji dve osnovne grupe faktora s jedne strane motiva da se uspe i subjektivne verovatnoe postizanja uspeha i s druge strane motiva da se izbegne neuspeh i subjektivne verovatnoe neuspeha .

U knjizi Uvod u motivaciju (An Introduction to Motivation), Atkinson istie da se potreba za postignuem ili motiv za uspehom (M) menja u zavisnosti od situacije. Svaka situacija ima odgovarajuu verovatnoa uspeha (P) i podsticajnu vrednost uspeha (I). Potreba za postignuem (TS) mogla bi se izraziti formulom

TS = MS x PS x IS Drugim reima, trudiete se da neto uradite ako imate odgovarajuu potrebu za postignuem ili motiv za uspehom (MS), mislite da moete da uspete (PS- verovatnoa uspeha u zadatku), a rezultat je neto to elite (IS- podsticajna vrednost uspeha). Potreba za izbegavanjem neuspeha (TAF) mogla bi se izraziti formulom

TAF = MAF x PF x (-IF) Drugim reima, trudiete se da neto ne uradite ako imate motiv za izbegavanje neuspeha (MAF), mislite da ne moete da uspete (PF- verovatnoa neuspeha u zadatku), a rezultat je neto to nipoto ne elite (-IF- podsticajna vrednost neuspeha). Podsticajna vrednost neuspeha vea je kod lakih zadataka nego kod teih, dakle

IF = -(1-PF)

TA = (TS TAF) + EKSTRINZINA MOTIVACIJA

U navici uspeha nema mesta za varijablu M. Ne moe se poi od pretpostavke da ljudi arko ele da uspeju. Moda samo propuste pravu priliku koja moe da se pojavi u bilo koje trenutku. Varijabla I je sasvim prihvatljiva radiete neto samo ako to zaista elite. Varijabla P je kljuna ansa za uspeh je neto to ini priliku. To je ono to intuicija vidi. ansa za uspeh P nas motivie da neto uradimo. Meutim, ta je to to odreuje P? ta je to to e vas uveriti da neto moe da uspe? O tome govori uspena inteligencija.

11. Od ega zavise poslovne performanse? ___________________________________________________ Na poslovne performanse najvie utiu tri stava - zadovoljstvo poslom (opti stav prema konkretnom poslu), posveenost poslu (stepen do kojeg se osoba poistoveuje sa svojim poslom, aktivno uestvuje u njemu i smatra svoj uinak bitnim za vlastito poimanje svoje vrednosti) i privrenost organizaciji (stepen do kojeg se zaposleni poistoveuje s odreenom organizacijom i njenim ciljevima, te eli odrati lanstvo u organizaciji.

Osoba moe imati hiljade stavova, ali je vrlo ogranien broj stavova vezanih uz rad. Ovi stavovi vezani uz rad doseu pozitivne i negativne ocene koje zaposleni daju raznim vidovima njihovog radnog okruenja, a odnose se na zadovoljstvo poslom, posveenost poslu i privrenost organizaciji. Zadovoljstvo poslom Pojam zadovoljstva poslom se odnosi na opti stav prema neijem poslu. Osoba s visokim stepenom zadovoljstva poslom ima pozitivan stav o poslu, dok osoba koja je nezadovoljna svojim poslom ima negativne stavove o poslu. Kad ljudi govore o stavovima zaposlenih, ee misle na zadovoljstvo poslom nego to ne misle na njega. Zapravo, ova dva pojma se esto koriste kao sinonimi. Posveenost poslu Iako ne postoji potpuno slaganje oko toga to taj pojam znai, radna definicija navodi da posveenost poslu meri stepen do kojeg se osoba psiholoki identifikuje sa svojim poslom i smatra svoj opaeni nivo radnog uinka vanim za samopotvrivanje. Zaposleni s visokim nivoom posveenosti poslu se vrsto identifikuju sa poslom i doista im je stalo kojom vrstom posla se bave. Ustanovljeno je da je visok nivo posveenosti poslu povezan s manjim brojem izostanaka i niim stopama otkaza. Privrenost organizaciji Trei stav o poslu je privrenost organizaciji koja se definie kao stanje u kojem se zaposleni poistoveuje s specifinom organizacijom i njenim ciljevima, te eli odrati lanstvo u organizaciji. Visoka posveenost poslu znai neije poistoveivanje sa svojim specifinim poslom, dok visoka privrenost organizaciji znai poistoveivanje sa svojom organizacijom, koja ga zapoljava. Kao i sa posveenou poslu, istraivaki dokazi pokazuju negativne odnose izmeu privrenosti organizaciji, te izostancima i otkazima. Zapravo, studije pokazuju da nivo privrenosti organizaciji pojedinca predstavlja bolji pokazatelj otkaza nego puno ee korieni indikator zadovoljstva poslom. Privrenost organizaciji je verovatno bolji indikator jer je generalniji i trajniji odgovor nego to je to zadovoljstvo poslom. Zaposleni moe biti nezadovoljan sa svojim specifinim poslom i smatrati ga privremenom okolnou, a ne biti nezadovoljan s organizacijom kao celinom. Ali kad se nezadovoljstvo rairi na samu organizaciju, pojedinci su spremniji da daju otkaz.

12. ta je to to e vas uveriti da neto moe da uspe? ___________________________________________________ Uverenje uspeha se stvara primenom uspene inteligencije. Teorija uspene inteligencije bavi se viim nivoima inteligencije, onima koje se odnose na procenu i prilagoavanje stvarnom svetu. Cilj joj je da objasni kako ovek upotrebljava interne misaone mehanizme pri "inteligentnom prilagoavanju" eksternom svetu pri emu su kljune tri vrste misaonih procesa - adaptacija, selekcija i oblikovanje eksternog okruenja.

Teorija uspene inteligencije posmatra inteligenciju u odnosu na kulturu i eksterno okruenje. Cilj te teorije je razumevanje kako interakcija s okolinom utie na inteligenciju i kako inteligencija utie na svet u kojem ivimo. Teorija uspene inteligencije je prelazak na vii nivo nego to su pokuaji reavanja problema iz "internog sveta pojedinca", prema kojem je usmerena tradicionalna inteligencija. Jedna od najmanje shvaenih finesa Darvinove teorije je da opstanak najsposobnijih takoe podlee Ajntajnovoj teoriji relativan je. Priroda odabire one organizme koji su najbolje pripremljeni da opstanu u konkretnim uslovima, a ne one koji su apsolutno najbolji. Ne preivljavaju najjae niti najinteligentnije vrste, ve one koje su najspremnije za promene. O tome Dek Wel kae: "Kada se promene u kompaniji odvijaju sporije od promena u okruenju, znajte da je kraj sve blii." Tokom evolucije nisu otpadali samo neprilagoeni, nego i oni koji su imali najmanje uspenih pokuaja. Uspena inteligencija se manifestuje kao sposobnost

Adaptacije na situaciju ili na novi kontekst Stvaranja ili menjanja okruenja sa ciljem poveanja ispunjenja potreba Izbora ili promene okruenja ili konteksta u kojem se ivi i radi (ne mogu se

ba sva okruenja izmeniti, ali su neka itekako vredna da se taj napor uloi Te tri vrste procesa hijerarhijski su poreane. Prema Sternbergu, ovek najpre pokuava ostvariti prilagoavanje ili sklad s okolinom. Ako prilagoavanje okolini nije mogue, tada e pokuati odabrati razliitu okolinu, ili e okolinu pokuati oblikovati i promeniti kako bi se bolje u nju uklopio. Sternberg kao primer uzima podruje braka. Ako je jedan suprunik nezadovoljan brakom, prilagoavanje trenutnim okolnostima vie nije mogua. Osoba e pokuati pronai drugo okruenje izlaskom iz takvog braka, ili e pokuati promeniti trenutni lo odnos u neto bolje.

13. Na kojim procesima razmiljanja se zasniva primena uspene inteligencije? ___________________________________________________ U glavi osobe koja inteligentno misli istovremeno teku tri procesa razmiljanja analitiko (kognitivna inteligencija), kreativno (poslovna i duhovna inteligencija) i praktino (politika i emocionalna inteligencija).

Glavno usmerenje u teoriji uspene inteligencije ukljuuje istraivanje preutnog znanja. Preutno znanje sastoji se od informacija "prikupljenih" u stvarnom ivotu, ali koje se retko direktno poduavaju ili izraavaju. U stvarnom svetu, ti se delovi informacija odnose na "sitnice" ili "praktina znanja" koja su potrebna za uklapanje u posao i svakodnevno okruenje. Za to se koriste tri vrste razmiljanja kako je to pokazano na slici 2.5:

1. Kreativno razmiljanje je potrebno da bi se generisala dovoljna koliina novih ideja.

2. Analitiko razmiljanje je potrebno da se uverimo u kvalitet tih ideja. 3. Praktino razmiljanje je potrebno da bi se ideje uinile funkcionalnim i da bi

se interesni partneri uverili u njihovu vrednost.

Slika 2.5 Proces primene uspene inteligencije

14. emu slui praktina inteligencija? ___________________________________________________ Praktina inteligencija podrazumeva posedovanje i mogunost primene zdravo razumskih shvatanja na probleme na koje nailazimo u poslu ili svakodnevnom ivotu.

U stvarnom svetu, retko se sreemo s problemima koji su dobro odreeni. Umesto toga moramo se nositi s loe odreenim, praktinim problemima koji nisu jasno definisani i moramo ih sami prepoznati i strukturirati. Za reavanje takvih problema potrebna je praktina inteligencija. Za razliku od klasine inteligencije (IQ) koju veina naunika pripisuju uroenim karakteristikama nervnog sistema, praktina inteligencija se esto zasniva na preutnom znanju o sebi, o drugima i o razliitim kulturnim podrujima. Razlika izmeu praktine i kognitivne inteligencije moda se najbolje moe opisati reima koje se upotrebljavaju za opisivanje ljudi koji su slabi ili jaki u tim dimenzijama. Sternberg kae da se oni "jaki" u IQ faktoru nazivaju "strunjacima" ili "inteligentnima". Oni koji su slabi u tom podruju nazivaju se "glupima". Nasuprot tome, oni koji su jaki u praktinoj inteligenciji nazivaju se "lukavima", a oni kojima nedostaje praktina inteligencija nazivaju se "naivnima" ili "budalastima". Praktina inteligencija se sastoji od kombinovanja tri vrste inteligencije kako je to pokazano u tabeli 2.4:

Faktor Opis faktora

Komponentna inteligencija Sposobnost apstraktnog razmiljanja i efektivnog procesiranja informacija Usvajanje novih informacija Pamenje i doseanje Uspeno i brzo sprovoenje zadataka

Kreativna inteligencija Sposobnost formulisanja novih ideja i kombinovanja na prvi pogled nepovezanih informacija Sposobnost reavanja novih problema, Kreativnost

Kontekstualna inteligencija Sposobnost iskoriavanja jakih i kompenzacije slabih strana Korienje praktinog znanja i zdravog razuma Znaju izbei neprilike Prilagoavaju se okolini, ali i okolinu prilagoavaju sebi

Tabela 2.4 Sternbergov model praktine inteligencije Praktina inteligencija najbolje slui za adaptivno prilagoavanje radnom okruenju (smanjivanje depresije, anksioznosti i poveanje dobrog psihikog zdravlja).

15. ta je osnovni cilj uspene inteligencije? ___________________________________________________ Osnovni cilj uspene inteligencije je kontinuirano stvaranje kreatora kompetencija. Odrivi poslovni uspeh je rezultat maksimalne usklaenosti kvaliteta ivljenja i kvaliteta rada.

Osnovni cilj uspene inteligencije je ispunjavanje elja za ivotom koji je ujedno mogu i ima smisla kako je to prikazano na slici 2.6:

Slika 2.6 Usklaivanje kvaliteta rada sa kvalitetom ivljenja Mogui ishodi su

Oajan kvalitet rada uz nepodnoljiv kvalitet ivljenja nemogue i besmisleno

Izvrstan kvalitet rada uz nepodnoljiv kvalitet ivljenja neodrivo na duge staze zbog nezadovoljstva zaposlenih (potroai kompetencija koje se ne mogu regenerisati)

Oajan kvalitet rada uz izvrstan kvalitet ivljenja neodrivo na duge staze zbog nezadovoljstva investitora (lo kvalitet e oterati velike kupce, a time e i profit drastino opasti)

Izvrstan kvalitet rada uz izvrstan kvalitet ivljenja trijumf uspene inteligencije - poslovna odrivost na duge staze zbog zadovoljstva svih zainteresovanih strana (kreatori kompetencija)

16. U emu se sastoji metodologija uspene inteligencije? __________________________________________________ Uspena inteligencija se manifestuje u izbalansiranom korienju BQ, SQ, PQ i EQ i pokazuje kako ove etiri inteligencije moemo testirati, poboljati i razviti.

Kao etiri strane kompasa, ove inteligencije imaju jednaku vrednost. Ako lideru nedostaje jedna ili vie njih, kompas je neizbalansiran i nepouzdan, a put ostaje nejasan:

Poslovna inteligencija(BQ) vodi do konteksta za promenu i obezbeuje loginost promene

Politika inteligencija (PQ) pomae liderima identifikaciju deoniara i kako da utiu prikladno na njih.

Duhovna inteligencija (SQ) obezbeuje unutranji nagon za promenom i manifestuje viziju i vrednosti organizacije koja napreduje.

Emotivna inteligencija (EQ) podrava promene u sebi i drugima, prepoznavanjem reakcija na promenu i stvaranjem okoline koja e biti motivisana da je slede.

Slika 2.7 Uspena inteligencija kao kompas 4 inteligencije

17. Kako se model uspene inteligencije uklapa u motivacionu teoriju Abrahama Maslova? ___________________________________________________ Teorija hijerarhije potreba (A. Maslow) govori o pet osnovnih potreba (fizioloke, sigurnost, socijalne, potovanje, samoaktualizacija. U modelu uspene inteligencije poslovna inteligencija zadovoljava fizioloke potrebe i potrebe za sigurnou. Potrebe za pripadanjem i ljubavlju su u domenu emocionalne inteligencije. Politika inteligencija ispunjava potrebe za potovanjem (i poverenjem), dok najvii nivo predstavlja duhovna inteligencija koja ispunjava potrebe za samoaktuelizacijom i time garantuje odrivi uspeh.

Otkako postoji nauka o motivaciji, naunici pokuavaju da klasifikuju motive ljudi da bi ih tako uinili shvatljivijim, da bi bolje objasnili i lake predvideli ljudsko delanje. Verovatno najpoznatija klasifikacija potie od Abrahama Maslova. Njegova takozvana ,,hijerarhija potreba" (piramida potreba) zasniva se na osnovnoj ideji da se ljudska aktivnost odvija prema linearno-horizontalnom principu koji bismo mogli nazvati i principom jedno za drugim. Materijalne ili egzistencijalne potrebe ine prvi i drugi stepen, a ispunjava ih poslovna inteligencija. U potrebe treeg stepena hijerarhije prvenstveno spadaju elja za kontaktom i intimnou, elja za zatienou i elja za pruanjem i primanjem ljubavi. Strah od nepoznatog i strah od usamljenosti takoe spadaju u potrebe ovog stepena, a uspeno ih reava emocionalna inteligencija. Politika inteligencija ispunjava potrebe etvrtog nivoa hijerarhije za potovanjem. Potrebe za duhovnim rastom su potrebe petog stepena. Re je prvenstveno o onim potrebama koje imaju bitan znaaj za na lini razvoj i usavravanje, a obezbeuje ih duhovna inteligencija.

Slika 2.8 Hijerarhijska podela inteligencija i potrebe koje svaka od njih ispunjava

18. U emu se sastoji iskustvo toka? ___________________________________________________ Kljuni element iskustva toka je u tome to je motivacija nevezana za krajnje ciljeve. Aktivnost kojoj ljudi tee kad postiu bezvremenski oseaj toka dolazi pre iz procesa same aktivnosti, nego pokuavanja dostizanja cilja. Osoba koja iskusi tok je potpuno intrinzino motivisana.

Knjiga autora Mihaly Csikzentmihaly-a, "Flow: The Psychology of Optimal Experience", izdata je 1990. godine u SAD-u i odmah je postala hit. Tokom godina istraivanja autor je doao do zakljuka da postoje aktivnosti koje ne slue socijalno-adaptivnoj ili bioloko-praktinoj svrsi, ve su same po sebi zadovoljstvo. Stanje svesti u kojem se pojedinci nalaze tokom takve aktivnosti nazvao je "tok" (pojam koji su esto koristili uesnici istraivanja, veinom umetnici). Iako u knjizi nije dao definiciju "toka", autor navodi karakteristike tog stanja svesti: radost, duboka koncentracija, emocionalna poletnost, privremeni gubitak ega, samotranscendencija...Osim toga, prema autoru, osam elemenata karakterie doivljaj "toka" ili doprinose njegovom pojavljivanju:

1. pojedinac se nalazi pred izazovnim zadatkom koji zahteva odreenu vetinu; 2. dolazi do proimanja aktivnosti i svesnosti pojedinca; 3. vea je verovatnost da e se iskustvo pojaviti kada zadatak ima jasan cilj; 4. vea je verovatnost da e se iskustvo pojaviti kada postoji neposredni

feedback; 5. kod pojedinca postoji visok nivo koncentracije koji onemoguava rasipanje

energije; 6. pojavljuje se paradoks kontrole: osoba osea da ima kontrolu bez aktivnog

nastojanja, tj. prestaje biti zabrinuta zbog mogueg gubitka kontrole; 7. preokupiranost samim sobom nestaje; 8. promenjen je oseaj vremena, sati mogu izgledati kao minute ili se moe

doiveti ono to sportski psiholozi nazivaju "produeno vreme", u kojem izgleda da se stvari i osobe kreu kao na usporenoj snimci.

Slika 2.9 Uticaj uspene inteligencije na stvaranje iskustva toka

19. Kako se ostvaruje iskustvo toka? ___________________________________________________ Uspena inteligencija je sposobnost da se prikupe, razviju i primene razliite intelektualne vetine, umesto da se osloni na inertnu klasinu inteligenciju (IQ) koju vrednuje kola. Iskustvo toka se ostvaruje izbalansiranom primenom poslovne, duhovne, politike i emocionalne inteligencije, ime se postie opte dobro.

Izbalansirana primena poslovne i duhovne inteligencije dovee do usklaivanja intrapersonalnih i interpersonalnih karakteristika to e dovesti do balansa interesa. To je preduslov za uspenu primenu politike i emocionalne inteligencije sa ciljem izbalansiranog odgovora na kontekst eksternog okruenja. Maksimalni sklad internog i eksternog okruenja garantovae opte dobro kako je to pokazano na slici 2.10:

Slika 2.10 Metodologija primene teorije uspene inteligencije

20. Kako moemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su savladali model uspene inteligencije? ___________________________________________________ Prema tome u kojoj meri su savladali model uspene inteligencije rukovodioce moemo podeliti u pet grupa - Visoko Kompetentni Pojedinac, Koristan lan Tima, Kompetentni Menader, Efikasan Lider i Izvrsni Direktor (veliki alhemiar) .

Merenje kvocijenta uspene inteligencije zasniva se na jednostavnoj pretpostavci da znate ta radite, a to znate da prenesete drugima i da ih motiviete da vas slede. Na osnovu toga je napravljena sledea rang lista rukovodilaca: Visoko Kompetentni Pojedinac - Produktivno doprinosi svojim talentom,

znanjem, vetinama i dobrim radnim navikama. Istie se samo kroz IQ, dok mu je pojam poslovne, duhovne, politike i emocionalne inteligencije potpuno stran.

Koristan lan Tima - Linim sposobnostima doprinosi ostvarenju grupnih ciljeva i efikasno sarauje sa drugima, kao lan tima. Ima iskljuivo emocionalnu inteligenciju.

Kompetentni Menader- Organizuje ljude i resurse u cilju efikasnog ispunjenja prethodno definisanih ciljeva. Poseduje politiku i emocionalnu inteligenciju, ali mu nedostaje dublji oseaj za smisao.

Efikasan Lider - Funkcionie kao katalizator posveenosti i tenji jasnoj viziji, stimuliui vie standarde uinka. On poseduje visok kvocijent poslovne i politike inteligencije i. ima esto ulo za novac. Meutim, novac je dobar sluga, ali lo gospodar. Nedostatak duhovne inteligencije ga onemoguava da podredi sopstvene egoistine potrebe viem cilju stvaranja neeg veeg i trajnijeg od njega samog. Ovakvi ljudi, uvek brinu o tome (pa tako i kada je posao u pitanju) ta je to to oni dobijaju slava, bogatstvo, pohvale, mo ili neto drugo a ne o tome ta stvaraju, grade i ime doprinose.

Izvrsni Direktor (veliki alhemiar) - Izgrauje izvrsnu kompaniju koja traje, zahvaljujui izbalansiranoj primeni sve etiri inteligencije. Izvrsni direktor ima fanatinu potrebu, (prosto neizleiv poriv) da postie dobre rezultate. Reen je da uini sve to je potrebno da bi kompanija postala izvrsna, bez obzira koliko velike ili teke bile odluke koje mora da donese i sprovede. Samim tim se i svrha poslovanja u izvrsnim organizacijama definie drugaije: izgraivanje iskustva u stvaranju i prodaji proizvoda, izgradnja odnosa s drutvenom zajednicom i smisleno injenje.

Izvrsni direktori (veliki alhemiari) brinu o ljudskim aspektima kompanije, zainteresovani su za oseanja ljudi oko sebe, imaju dovoljno integriteta da trae najbolje za organizaciju, ali i politike vetine da taj svoj zahtev isteraju do kraja. Oni su duboko svesni injenice da se autoritet ne stvara preko noi i brutalnom silom, te da je osnovna funkcija liderstva da se proizvede to je mogue vie lidera, a ne vie sledbenika. Izvrsni direktori na vreme pripremaju teren za svoje naslednike u poslu, kako bi ovi ostvarili jo vee uspehe u narednim generacijama, dok egocentrini efikasni lideri esto 'nameste' svojim naslednicima potpuni neuspeh.

3. Poslovna inteligencija 3.1 Uvod

21. Kako glasi osnovno pravilo poslovnog uspeha?

22. emu slui S-kriva?

23. ta je poslovna inteligencija?

24. Po emu se poslovna inteligencija razlikuje od klasine

inteligencije?

25. ta je paradigma?

26. Na emu se zasniva poslovna inteligencija?

27. Kako dolazimo do mudrosti?

28. Koja je korist od poslovne inteligencije?

29. ta je to intuicija?

30. Moemo li se nauiti intuiciji?

31. Koja vrsta intuicije predstavlja osnovu poslovne inteligencije?

32. Kako se organizovana memorisana ekspertiza poveava?

33. ta je to ekspertska intuicija?

34. Kako se poslovna inteligencija primenjuje u praksi?

35. Po emu se umetnost mogueg razlikuje od klasinih kola

stratekog planiranja?

36. ta je osnovni cilj poslovne inteligencije?

37. Koje su osnovna znanja potrebna za uspenu primenu poslovne

inteligencije?

38. Koja je glavna karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne

inteligencije?

39. Kako moemo proceniti odrivost poslovnog uspeha neke

organizacije?

40. Kako moemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su

savladali model poslovne inteligencije?

3.1 Uvod

Za veinu nas najvea opasnost nije u tome to sebi postavljamo previsoke ciljeve

koje ne uspevamo da dostignemo, najvea opasnost za veinu nas je u tome

to imamo suvie skromne ciljeve koje iz dana u dan ostvarujemo!

po Mikelanelu

Tajna ivotnog uspeha lei u spremnosti oveka da prihvati priliku kad se ona pojavi. U grkoj mitologiji postoji bog dobre prilike po imenu Kairos. To je dugokosi mladi koji brzo protri pokraj nas i moramo ga hitro zgrabiti za kosu ili e on da nam nepovratno umakne, kao i dobra prilika koju simbolizuje. Za neke ljude, timove ili itave organizacije govori se da ih stalno "prati srea" No to zapravo znai da dobro predviaju; reaguju brzo i uvek prepoznaju mogunosti, odnosno "uhvate" i iskoriste svoje dobre prilike. Ukoliko ne iskoristimo priliku da ispunimo smisao svojstven situaciji i skriven u njoj ona e proi i otii zauvek. Za razliku od kognitivne inteligencije kod koje se iskustvo koristi za reavanje problema i prilagoavanje okolini, poslovna inteligencija je pouzdavanje u sopstveno iskustvo da bi se napravilo neto novo. Stvarni smisao razmiljanja je da poniti prethodni nain razmiljanja. Poslovnu inteligenciju karakterie visok stepen orijentacije ka postignuu. U prilog tome govori sledea anegdota: Kada se Kristofor Kolumbo vratio sa svog velikog putovanja preko Atlantika na kojem je 1492. godine za raun i slavu panskog kralja otkrio Ameriku, mnogi su mu pomorci govorili kako su i sami mogli otkriti novi kontinent, kritikovali ga traei dlaku u jajetu, i pokuavali da tako umanje vrednost njegovog postignua. Naavi se s najglasnijima meu njima za stolom, Kolumbo je odnekud izvadio jaje, kae anegdota, i zatraio od svakog od prisutnih da to jaje postavi vertikalno na sto. ta god bi koji od njegovih protivnika uinio, jaje ipak nije ostajalo vertikalno na stolu, nego se izokretalo u horizontalan poloaj. Na kraju ga je Kolumbo uzeo, tresnuo njegovom tupljom stranom po stolu i - jaje je stajalo vertikalno. Na to su prisutni skoili i uzviknuli da su i oni to mogli uiniti, a Kolumbo je uzvratio: "Pa zato niste?" To je pitanje koje je i danas veoma aktuelno ako se analizira fenomen poslovne inteligencije. Ako ste tip osobe ili poslovne organizacije koja eka na pronalaenje maginog pristupa koji e vam (ako se to uopte moe preko noi) doneti odline rezultate, isto je kako da ekate Godoa. Mnogi ljudi se ponaaju po principu nekako e se ve reiti i veoma su dobri u ekanju. Tanije, u ekanju da ivot zakuca na njihova vrata i neto im najavi. U stilu: Hej, to sam ja, tvoj ivot. Pokazau ti jednu veliku ansu... Kada bi se to dogodilo, ti ljudi bi se aktivirali i preduzeli sve to je u njihovoj moi.

Svako ko je prerastao verovanje u Deda Mraza dobro zna da ivot nee zakucati na naa vrata. Pustie nas da ekamo. Dugo, veoma dugo. Re je, gotovo, o predskazanju koje samo sebe ispunjava, jer one koji ekaju i ivot puta da ekaju. Mnogi primeri pokazuju da to kucanje ipak postoji. I to mnogo ee nego to bismo voleli jer izgleda potpuno drugaije nego to mi zamiljamo i elimo. Ljudi koji su suoeni s tim kucanjem, veoma brzo pomisle: ,,Da sam samo iskoristio sretan trenutak..." Prva osoba koja je poela koristiti poslovnu inteligenciju je Aristotel. On je prvi napravio razliku izmeu informacije, znanja, inteligencije i mudrosti. Aristotel je definisao poslovnu inteligenciju kao sposobnost pronalaenja znaenja informacije. Mi gledamo na svet kroz naoale. Nae vizije su zamagljene gomilama pretpostavki (ubeenja) koje se s vremenom nataloile na osnovu sopstvenog iskustva i ugla posmatranja. Na neki nain mi smo zarobljenici onoga to ve znamo. Iako je verovatno istina da Videti znai verovati trebalo bi voditi rauna o injenici da ono u ta verujemo predstavlja ogranienje da vidimo stvari u pravom svetlu. Moramo stalno voditi rauna ne samo o primerenoj dioptriji naoala, nego i o tome da nam stakla budu sve vreme ista. Uklanjanjem naonjaka smanjiemo rizik da pomeamo naoale sa oima i pretpostavke sa injenicama. "Ja ne znam ko je otkrio vodu," primetio je jednom Marshall McLuhan, "ali sam siguran da to nije bila riba." Drugim reima, ako ribu izvadite iz njenog prirodnog ambijenta ona e vrlo brzo stei duboko razumevanje ta jeste, a ta nije voda. Poto i ribe i ljudi imaju probleme sa pravovremenim uoavanjem objektivnih detalja okoline u koju su do grla (i preko njega) utopljeni, trebalo bi do maksimuma razviti poslovnu inteligenciju da se ti nedostaci otklone (ili barem umanje).

Ako je nuda majka izuma, elja je majka akcije. Moemo sanjati o srei, slavi, i napretku, ali ako ne preduzmemo akciju da postignemo sve to, sve ostaje na nivou sna. Skoro svi ljudi sanjaju o velikim poslovnim uspesima, ali ih relativno mali broj zaista i postigne. Zbog ega? Mnogi ne isplaniraju ta bi trebalo da se uradi da bi se postigao veliki uspeh, ili se ne dre plana. Dozvoljavaju okolnostima da im slue kao izgovor. Najee korieni izgovori su nedostatak vremena, zauzetost oko dece, i nestaica novca da se realizuje poslovna ideja. Svi ovi izgovori mogu biti prihvatljivi povremeno, ali ne sve vreme. Koren problema je nedostatak elje i potrebe za postignuem. Niko ne moe da motivie nekog drugog. Sve to se moe uraditi je uveriti nekoga da on ima mo da postane ta god eli, ako to eli dovoljno jako. Ljude moete podstai da pokrenu akciju, ali konano, izbor je njihov i samo njihov. Koren samomotivacije lei u onome to ljudi vrednuju i u ta veruju. Kapacitet obinog oveka da postigne neobian uspeh lei u njemu samom. Ne suavajte svoj ivot. Ciljajte visoko, jer obino pogaamo ono to ciljamo. U ovom poglavlju baviemo se poslovnim prilikama. Definisaemo poslovnu inteligenciju i objasniti u emu se sastoji osnovna razlika izmeu poslovne i kognitivne inteligencije. Nakon toga e biti govora o mudrosti i intuiciji. Poglavlje zavrava navoenjem glavnih karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije i podelom ljudi prema kvocijentu emocionalne inteligencije.

21. Kako glasi osnovno pravilo poslovnog uspeha? ___________________________________________________ Cilj svakog preduzetnika je da se to bre obogati, a formula za koju vam nije potrebna briljantna poslovna inteligencija je kupi jeftino i prodaj to moe skuplje! Problem je u tome to skoro svi znaju ovo pravilo, ali ga u praksi gotovo niko ne koristi. Uspeni investitori su hrabri, spremni da preuzmu rizik i da rade upravo suprotno od ostalih investitora, a teko je biti hrabar.

Pravilo Kupuj jeftino i prodaj skupo je uslov sine qua non za postizanje respektabilnih kreativnih poslovnih performansi. Kupuj jeftino znai aktivni lov na ideje koje su ili nepoznate, ili van granica ukorenjenog, a koje mogu da obeaju potencijal rasta. Na alost, veina preduzetnika u praksi primenjuje pravilo Kupuj skupo prihvatajui samo one ideje koje su oigledne i koje ve svi koriste za reavanje problema. Ako i kada se ove ideje jednom realizuju mogu da se prodaju samo vrlo jeftino (51-va pekara, 128-mi kiosk, 67-kafi u kraju itd..). Prodaj skupo podrazumeva brzo pokretanje novih projekata im originalna ideja bude validirana i ukae na veliku verovatnost znaajnog povrata investicija. Pravilo Kupuj jeftino podrazumeva veliki rizik veina netestiranih ideja ima male anse da se pretvori u kreativne proizvode i usluge. Pravilo Prodaj skupo takoe podrazumeva veliki rizik moda sam mogao prodati i skuplje da sam bolje kalkulisao ili saekao, a moda niko nee hteti da kupi skupo. Konzistentna primena pravila Kupuj jeftino i prodaj skupo zahteva preuzimanje precizno proraunatih rizika i istrajnost. Kreativni pojedinci koji preuzimaju rizik, kasnije se odluuju na fazu Prodaj skupo, stvarajui na taj nain novi problem ili perspektivu, dok je inertna veina jo uvek zarobljenik stare paradigme. Sve dok niste spremni da rizikujete neete ni pokuavati da uradite neto novo, a samim tim ne moete da budete ni kreativni. Kreativni rad po definiciji obeava potencijalni dobitak. To znai da e ljudi nastojati da izbegavaju rizik, to e za posledicu imati smanjivanje kreativnosti. Posledice tenje da se rizik izbegne po svaku cenu su ogromne. Ako ljude celi ivot navikavate na stil Kupuj skupo, nikada se nee usuditi da se okuaju u varijanti Kupuj jeftino. Pokaimo to na primeru dece kolskog uzrasta od kojih veina nerado prihvata rizik:

Greke se kanjavaju, dok se dobar rad nagrauje. Greka moe da ima za posledicu naknadni rad na poboljavanju Greka se pripisuje gluposti ili nedostatku motivacije.

Izbegavanje rizika se nastavlja na radnom mestu usled straha od suprotstavljanja efu, gubitka radnog mesta, promocije, etc. Stariji ljudi su mnogo oprezniji i retko ulaze u iole rizinije situacije.Trebalo bi preispitati ukorenjene kulturne vrednosti i navikavati decu da od malih nogu preuzimaju rizik koji im moe obezbediti kreativni potencijal.

22. emu slui S-kriva? ___________________________________________________ Svaki sistem nastaje, razvija se i nestaje, odnosno biva zamenjen neim drugim. U matematikom smislu, ivotni ciklus sistema moe se iskazati nekom funkcijom, a tipina meu njima je ona koju se moe predstaviti tzv. S-krivom.

U prouavanju inovacija, esto ete naii na S krivu. To je upozorenje na one koji vas imitiraju. Dok doete do realnog uspeha, preostaje vam samo mali interval vremena, pre nego to ostali ponu da vas kopiraju. Nakon to vas prestignu, sve kree nizbrdo. Svi pate od agresivne konkurencije. Stoga, pre nego to se neto ovako dogodi, moraete se sami prebaciti na neto drugo. Francuski sudija, Gabrijel Tarde, otkrio je S krivu, pre 100 godina. Tarde je prvo uoio imitaciju kod kriminalaca. Kad god je neko od njih uradio neto novo, ostali bi odmah pokupili tos. Potom je isti trend primetio kod svih uspenih sociolokih pojava. Slika 3.1 nam pokazuje putanju Tardeove S krive:

Slika 3.1 S-kriva Kada imate celo trite samo za sebe, vi odreujete cenu koja vam odgovara. Kako ostali ulaze u posao, tako vaa inicijalna cena opada. Ipak, sam proizvod ostaje uspean. Jo uvek moete zaraivati novac, ali e njegova koliina zavisiti od obima prodaje, a ne od visoke poetne cene. Jo uvek imamo telefone, televizore, automobile, Koka Kolu, radio aparate, Diznijeve filmove, zalagaonice, asovnike, kreditne kartice, usisivae, kompjutere i hiljade ostalih inovacija kod kojih je prihvaenost ujednaena, ali ne pokazuje znake opadanja. Biznis raste na varijacijama na uspene teme. Svaka varijacija sa sobom nosi i manju cenu od poetne, ali mnogo vei obim proizvodnje e sigurno nadoknaditi razliku. Kao to Tarde tvrdi: Ono to je funkcionisalo u prolosti, i dalje je najbolji vodi onome to e funkcionisati u budunosti.

23. ta je poslovna inteligencija? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija zasnovana je na Darvinovim principima. Njena sutina je u beskompromisnom odvajanju efikasno od neefikasnog. Visok kvocijent poslovne inteligencije (BQ) je sposobnost koju lideri bi trebalo da poseduju da bi mogli da prate i razumeju poslovno okruenje koje se ubrzano menja.

Najvei preduzetnici u istoriji bili su ljudi s nedovoljnim formalnim kolovanjem ali sa izrazito izraenim poslovnim njuhom. Genetski teko podnosimo gubitak. Ljudi sa izraenom poslovnom inteligencijom savladali su patoloki strah da e nam neko neto uzeti. Uvek je potrebno neto dati da bi se mnogo vie dobilo. Ako elimo pokrenuti posao prvo ulaemo novac kako bi ostvarili viestruku dobit od uloenog. Trita, tehnologija i proizvodi se stalno menjaju: kupci postaju sve zahtevniji, standardi kvaliteta i usluga stalno rastu. Poslovna inteligencija je klju poslovnog okruenja u kojem se pravila igre piu ispoetka. Organizacije su smanjene: konkurentska prednost znai uiniti vie sa manje, tako da zaposleni pojedinci imaju veu odgovornost. Bez obzira na kojem nivou radite i unutar koje organizacije, poslovna inteligencija zahteva znanje o deavanjima u makro i mikro poslovnom okruenju koje e vam pomoi da zaponete, planirate i primenite promene. On takoe zahteva donoenje odluka i umee planiranja. Poslovna inteligencija se moe opisati kao:

poslovna ekspertiza i kompetencija;

strateko razmiljanje unapred;

sluanje i predvianje zahteva potroaa;

planiranje ispunjavanja zahteva potroaa;

razvijanje ponuda i reenja koje su pokrenuli potroai;

prihvatanje mogunosti radi usavravanja organizacije u budunosti. Davno su proli dani kada su pojedinci oekivali ili eleli da rade ceo ivot u istoj organizaciji. Charles Handy je primetio da rad koji bi obezbedio samostalan ivot nije vie sve to ljudi oekuju od posla. Novac je postao jednostavno mera uspeha mi traimo neto vie. Poslovna inteligencija ukljuuje:

Predvianje budunosti

Stvaranje nezadovoljstva sa trenutnim;

Crtanje mapa budunosti.

24. Po emu se poslovna inteligencija razlikuje od kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovna razlika izmeu kognitivne i poslovne inteligencije je u tome to se kognitivna inteligencija zasniva na konceptu svesne kompetencije (znam da znam) usmerene ka reavanju poslovnih problema, dok se poslovna inteligencija zasniva na konceptu nesvesne kompetencije (ne znam da znam) usmerene pre svega ka iskoriavanju psolovnih prilika. Dok se kognitivna inteligencija bavi reavanjem problema kako da se artikulisane potrebe ispune uz ostvarenje maksimalnog profita, poslovna inteligencija se koncentrie na neartikulisane (pa sam tim i neispunjene potrebe). Ona mora imati ambiciozan cilj, inae nee biti uspena. Uvek tei stvaranju novoga. Ono to se trai je velika poslovna prilika, kako je to pokazano na slici 3.2:

Slika 3.2 Poslovna inteligencija kao vetina prepoznavanja i ispunjavanja neartikulisanih potreba Ispunjavanje artikulisanih potreba vezano je sa malom neizvesnou, pa sam tim ni ostvareni uticaj u uslovima estoke konkurencije ne moe da bude impresivan. Poslovna inteligencija maksimalnu panju posveuje neartikulisanim potrebama - onim poslovnim prilikama koje mogu da ostvare veliki uticaj, a da je to istovremeno povezano sa velikom neizvesnou. Samo tako moemo da budemo prvi i iz toga izvuemo veliku korist. Po ovoj strategiji preduzetniku je cilj vodea pozicija ili dominacija na nekom novom tritu i trajno osiguranje tog poloaja. To je jedna od najpoeljnijih, ali ujedno i najrizinijih strategija. Nikome ne oprata greke i ne prua prostora da se one isprave, odnosno da se lako iskoristi druga mogunost ukoliko jedna propadne. Meutim, ako uspe, ova strategija bogato nagrauje.

25. ta je to paradigma? ___________________________________________________ Re paradigma potie iz grkog jezika. Izvorno, bio je to nauni pojam, a danas se koristi u irem znaenju modela, teorije, percepcije, pretpostavke, ili poredbenog okvira. Jo generalnije, to je nain na koji vidimo svet - ne u smislu vizuelnog opaanja prizora, ve kao shvatanje, razumevanje, interpretacija.

Paradigma je, u sutini, kombinacija pretpostavki; napravite drugaiju kombinaciju i stvari vidite na nov nain. Potpuno nov pogled na stvari moe da podstakne novu mudrost i novu energiju. Kada je Kopernik ukazao na to da Zemlja i ostale planete krue oko Sunca, a ne Sunce oko Zemlje - u stvari nije promenio nita drugo osim naina na koji smo posmatrali stvari, ali je ipak nauku usmerio u novom pravcu. Pojam promena paradigme uveo je Tomas Kun u svojoj vrlo uticajnoj knjizi "Struktura naunih revolucija". Kun je pokazao da je gotovo svaki znaajan prodor na polju naunih dostignua prvenstveno raskid sa tradicijom, sa starim nainom miljenja, sa starim paradigmama. U svom radu "En torno a Galileo" [13], panski filozof sa poetka dvadesetog veka Ortega y Gasset napravio je razliku izmeu normalnih i istorijskih promena na sledei nain:

"Normalne promene nastaju onda kada se uverenja jedne generacije malo razlikuju od uverenja prethodnih generacija. Jueranji sistem ubeenja funkcionie uspeno i danas, sa neznatnim ili malim modifikacijama. To su normalne promene. Meutim, kada se sistem ubeenja jedne generacije iz nekih razloga ne preuzme u sledeoj generaciji, nastaju istorijske krize. Ljudi su u konfuziji i ne znaju ta da rade i kako da ispravno misle, poto nemaju prethodna iskustva i uzore. Tada su na delu istorijske promene." Tako je, na primer, za Ptolomeja, velikog egipatskog astronoma, Zemlja bila centar univerzuma. Ali, Kopernik je izazvao promenu paradigme, a protiv sebe i veliki otpor i proganjanja, stavljajui u centar Sunce. Iznenada, sve je dobilo drugaije objanjenje.

Njutnov model fizike bio je jedna precizna paradigma, koja je jo uvek baza modernog inenjerstva. Ali, bila je nekompletna. Nauni svet revolucionisala je Ajntajnova paradigma (paradigma relativnosti), ije su vrednosti leale u mnogo veoj sposobnosti predvianja i objanjavanja. Sve promene paradigme nemaju pozitivan smer. Ali, bilo da nas pomeraju u pozitivnom ili negativnom pravcu, bilo da su trenutne ili se postepeno razvijaju, promene paradigme menjaju nain na koji posmatramo svet. Promene paradigme izazivaju snane potrese. Nae paradigme, tane ili netane, izvor su naih stavova i ponaanja i, u krajnjoj liniji, naih odnosa s drugima. Pri tome svaka generacija veruje da je savremenik velike promene, i naa se po tome ne razlikuje. Dok verujemo da su nae ivote izmenile informaciona tehnologija i digitalizacija, prethodne generacije su smatrale da e im to isto uraditi letenje, elektricitet ili parni pogon. I oni i mi smo u pravu.

26. Na emu se zasniva poslovna inteligencija? ___________________________________________________ Sutina poslovne inteligencije u tome da raspolaete istim injenicama kao i svi ostali, ali da ih interpretirate tako da se realna situacija razume mnogo bolje. Ako ova interpretacija otkrije realnost koja je bila sakrivena drugima poslovna inteligencija postaje vizija. Poslovna inteligencija se zasniva na superiornoj analizi raspoloivih podataka i gledanju drugim oima. To je konverzija znanja u mudrost, kako je to pokazano na slici 3.3:

Slika 3.3 Poslovna inteligencija kao vetina prepoznavanja poslovne prilike Razlika izmeu injenica i inteligencije (podataka i analize) je u interpretaciji koja e stvoriti sliku realnosti (zato i ta je sledee) na osnovu kojih e se doneti odluka. Dobar primer ove razlike je 3,500 godina stara pria o 12 izviaa iz Starog zaveta. Prema ovoj prii Izraelci su se izbavili iz egipatskog ropstva i lutali su pustinjom. Kada su stigli na granicu Obeane zemlju (dananji Izrael), Bog je rekao Mojsiju, voi Izraelaca da poalje 12 izviaa da istrae teritoriju. 10 izviaa je izvestilo Mojsija na sledei nain: Otili smo u zemlju u koju si nas poslao. Ona je bogata i u njoj teku med i mleko, ali ljudi koji tamo ive su veoma visoki i snani. Njihovi gradovi su veliki i dobro utvreni. Bila bi ludost da napadnemo ljude koji su fiziki mnogo jai od nas. Izvetaj je sadrao sledee injenice: zemlju naseljavaju jaka plemena koja su izgradila velika utvrenja. Malo pleme Izraelaca trebalo bi da zaobie ovu zemlju jer je preslabo da pobedi ovakve protivnike. Meutim, preostala dva izviaa Caleb i Joshua (koji je kasnije postao voa Izraelaca), su ove injenice interpretirali sasvim razliito: Zemlja u koju si nas poslao je izuzetno dobra. Ako Bog bude dobar prema nama poslae nas ba tamo. Ne bi trebalo da se bojimo stanovnika te zemlje jer je naa vera mnogo jaa od njihove. Prema njihovom izvetaju plemena koja su naseljavala Obeanu zemlju su bila rascepkana i nije bilo zajednike vere i lidera koji bi bio u stanju da ih ujedini. Izraelci (kao prvo pleme koje je verovalo u jednog Boga) bi trebali da iskoriste veliku strateku prednost sinergije. Preporuka izviaa je bila da Izraelci savladaju strah i osvoje Obeanu zemlju. Ostatak prie je dobro poznat Izraelci su pobedili nevernike i osvojili Obeanu zemlju.

27. Kako dolazimo do mudrosti? ___________________________________________________ Do mudrosti se dolazi napornim uenjem. Za razliku od klasine edukacije uenje u ovom kontekstu podrazumeva nagomilano iskustvo koje je posledica niza iskorienih i neiskorienih prilika. Za to su neophodne ri kljune komponente hrabrost, iskustvo i nada predstavljaju garanciju linog i poslovnog uspeha, ma kojim poslom da se bavite.

Na slici 3.4 je prikazano kako mudrost nastaje u spirali prilika-iskustvo-uenje.

Slika 3.4 Ciklus promene osnova poslovne inteligencije Formula poslovne inteligencije je jednostavna uoili ste poslovnu priliku, na osnovu toga to ste je iskoristili stekli ste neko iskustvo koje predstavlja osnovu za uenje. S druge strane, ako propustite poslovnu priliku, neete imati iskustvo i neete nita ni nauiti. Ono to oteava primenu poslovne inteligencije je injenica da je za beskompromisnu realizaciju prilike potrebna znaajna doza hrabrosti. to ste hrabriji to vie prilika ete iskoristiti, a samim tim e porasti i vae iskustvo i uverenje u sopstvene vrednosti. U svetu u kojem se samopouzdanje sve vie gubi Heroj na kraju ciklusa uenja biva nagraen nadom, da e se prava prilika uvek ukazati onome ko to zaista zasluuje. Tri kljune komponente hrabrost, iskustvo i nada predstavljaju garanciju linog i poslovnog uspeha, ma kojim poslom da se bavite. ak i kada vam se dogodi da ne realizujete neku priliku, zbog objektivnih okolnosti ili sopstvene krivice (gluposti) uvek e vam ostati dovoljna koliina hrabrosti, iskustva i nade da zavrtite toak sree ponovo.

28. Koja je korist od poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija ima ulogu maioniara jer daje mogunost kristalno jasnog uvida u poslovnu situaciju - gledanja unapred i unazad, gore i ispod, pored i dalje, i to je najvanije gledanja kroz.

Vienje unapred Skoro svako bi se sloio da strateko razmiljanje znai vienje unapred. Zapanjujue je koliko esto poslovni ljudi (od generalnih direktora pa na nie) doputaju sebi luksuz da budu potpuno iznenaeni razvojem stvari na tritu, samo zbog toga to su one van njihove neposredne uske nadlenosti. To su dogaaji sa velikim poslovnim posledicama koji su se lako mogli predvideti, samo da se neko potrudio da postavi na pravom izvoru pravo pitanje. Vienje unazad Ali, ne moete videti unapred ako ne vidite unazad, zato to svaka dobra vizija budunosti mora biti zasnovana na razumevanju prolosti. U veini organizacija sistemi poslovne inteligencije koriste istorijske podatke kako bi analizirali budunost. Problem je kako da optimalno iskoristimo prolost (u kombinaciji sa subjektivnim ekspertnim miljenjem) kako bi dobili tane i nepristrasne prognoze. Vienje iznad Mnogo ljudi, takoe, tvrdi da strateko razmiljanje predstavlja i vienje iznad. Kao da bi stratezi trebalo da sednu u helikoptere kako bi bili u stanju da vide ,,veliku sliku", odnosno da vide ,,umu od drvea". Ali, da li iko zaista moe da stekne sliku iz irokog plana samim gledanjem sa visine? uma izgleda kao tepih ako je posmatramo iz helikoptera. Ko god je proetao umom, zna da ona nije ni nalik onome to vidimo iz takve perspektive. umari koji sve vreme provode u helikopterima, ne razumeju mnogo vie od stratega koji ostaju u svojim kancelarijama i gube kontakt sa interesnim partnerima. Poslovna inteligencija je sistem koji uva informacije i znanje o konkurenciji, kupcima, dobavljaima, procesima i vezama medu procesima te omoguava poslovno pregovaranje, kvalitetno operativno planiranje, praenje ponaanja konkurencije, kupaca, dobavljaa, posmatranje pojedinih trinih segmenata i predvianje buduih pojava. Vienje ispod Ne postoji velika slika koja stoji negde i eka da je neko vidi. Svaki strateg mora da izgradi svoju sopstvenu. Dakle, strateko miljenje je istovremeno i induktivno razmiljanje: vienje iznad mora biti praeno vienjem ispod. A to se postie mukotrpnim i prljavim poslom - kopanjem. Dragoceni izvori poslovne inteligencije su na dohvat ruke svima koji znaju gde bi trebalo da pogledaju. Poslovna inteligencija je popularna jer su podaci svuda oko nas. Koliina digitalizovanih informacija svih vrsta je danas svima pristupana. Ljudi misle da su podaci sve to im treba za donoenje dobrih odluka. Kljuna stvar je odrediti kako iskoristiti te podatke za bolje poslovne odluke. Na primer, svi trgovaki lanci imaju podatke o tome ko kupuje koji proizvod i koliko ga je prodato pri razliitim cenama. Trik je u tome da se na osnovu tih podataka izgradi sistem podrke

odluivanju koji e odrediti optimalne cene za hiljade artikala. Vrlo malo organizacija imaju ekspertizu potrebnu da iskoriste te podatke za poveanje profita. Vienje pored Moete, meutim, videti ispred gledajui unazad i videti iznad gledajui ispod, pa vas to i dalje ne ini stratekim misliocem. Za to je potrebno vie kreativnosti, ako nita drugo. Strateki mislioci vide drugaije od drugih ljudi; oni raspoznaju dragoceni dragulj koji drugima promakne. Oni izazivaju konvencionalnu mudrost industrijski recept, tradicionalnu strategiju i time ine svoje organizacije razliitim. Poto smo govorili o kreativnom miljenju kao lateralnom, ovo moemo nazvati vienjem pored. Edvard de Bono, svetski autoritet na polju kreativnog miljenja, preporuuje lateralno miljenje (vienje pored) kao idealan nain za kreiranje novih ideja. Osnova poslovne inteligencije je gledanje drugim oima -odreena doza proniciljivosti i kreativnosti (sposobnost da se na raspoloive podatke pogleda iz druge perspektive). Poslovno iskustvo je pri tome od ogromne vanosti da bi se pronaao nedostajui deo i potpuno sklopila slagalica buduih deavanja. Vienje dalje Ali postoje mnoge kreativne ideje na ovom svetu, mnogo ih je vie nego to moemo da upotrebimo. Pa tako, pored gledanja pored, strateki mislioci moraju da vide dalje. Kreativne ideje moraju da budu postavljene u kontekst da bi bile viene u svetu koji e se tek otvoriti pred nama. Vienje dalje razlikuje se od vienja unapred. Vienje unapred predvia oekivanu budunost tako to stvara okvir od dogaaja iz prolosti - ono intuitivno predvia diskontinuitete. Vienje dalje stvara budunost ono stvara svet onakvim kakav inae ne bi bio. Tajna velikog poslovnog uspeha nekih organizacija krije se u jednostavnoj injenici da su intenzivnim korienjem poslovne inteligencije uspeli u tome da individualne potrebe, elje i prieljkivanja svojih kupaca sloe u kristalno jasnu sliku ta bi trebalo da se nudi pravoj osobi u pravom trenutku i na pravi nain. Vienje kroz Preostaje nam jo jedan, poslednji element. Kakva je korist od sveg ovog gledanja unapred i unazad, gore i ispod, pored i dalje ako se nita ne uradi? Drugim reima, da bi jedan mislilac zasluio da ga nazovemo stratekim, on mora i da se pobrine da se sve ovo izvede, da vidi kroz. Poslovna inteligencija je neka vrsta poslovnog radara. Upozorava na pretnje, ukazuje na poslovne anse, predvia da e neto da se dogodi, adekvatno priprema za neizbeno, iri manevarski prostor odluivanja, jednom reju, poveava mogunosti kontrole uspeha koji elite ostvariti svojim poslovanjem.

29. ta je to intuicija? ___________________________________________________ Pod intuicijom se podrazumeva sposobnost brzog otkrivanja istine koja je u obinom umu ili potpuno nevidljiva, ili postaje vidljiva samo posle dugog ispitivanja i razmiljanja.

Prema renicima intuicija - (lat. intuitio, od intueor = upirati oi u neto, posmatrati ), je neposredno gledanje, duhovno posmatranje, pronicanje u dubinu, u sutinu zbivanja. Intuitivna spoznaja je direktna spoznaja bilo uz pomo uma ili preko naih ula. U klasinoj i srednjovekovnoj filozofiji intuicija se nekad shvata ili kao nain ljudske spoznaje boanskih stvari, ili kao sopstvena spoznaja. Sa stanovita praktine realizacije termin intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upotrebu:

Otkrovenje Ve vieno

koje se meusobno drastino razlikuju prema nainu na koji koristimo mozak. Otkrovenje (eureka) Termin intuicija moe da se koristi za oznaavanje iznenadne spoznaje. Ovo znai da neto, to je bilo opaeno na jedan nain, biva iznenada opaeno kao sasvim drugaije. To moe da rezultuje kreativnou, naunim otkriem ili matematikim skokom napred. Otkrovenje je neto to se ne moe nauiti. Trenutna spoznaja nije sijalica koja se na prekida iskljuuje ili ukljuuje u naoj glavi. Ona je