2.Dolazak Alma Alerona

Kada se Džejms konačno obukao i krenuo ka Velikoj Sali bilo je skoro deset sati. Nekolicina studenata kretalo se kroz skoro napuštene hodnike. Na samom kraju Sliterinskog stola, sedeo je Zejn meškoljeći se zbog sunčeve svetlosti. Preko puta njega sedeo je Ralf, koji je primetio Džejmsa čim je ovaj ušao, i mahnuo mu.

Dok se Džejms kretao preko Sale, četiri ili pet kućnih vilenjaka, svaki noseći velike salvete sa simbolom Hogvortsa ugraviranom na njima, kružili su okostolova, kretajući se, kako je na prvi pogled izgledalo slobodnim putanjama. Ponekad, jedan od njih bi se sagao ispod površine stola, a potom posle nekoliko minuta pojavio, bacajući viljušku ili polu-pojedeni biskvit na gomilu koja je bila smeštena na stolu. Kada Džejms pridje pokraj jednog od vilenjaka ovaj se ispravi, podignu svoje mršave ruke, a potom ih brzo spusti dole. Sadrzaj stola ispred njega kretao se kao vrtlog - izgledalo je kao da je bio zahvaćen u minijaturnom ciklonu. Sa lupanjem posudja i pribora, uglovi stolnjaka se pomeriše na gore i skupiše se oko gomile prljavog posudja, stvarajući ogromnu kuglu koja je nepokretno lebdela iznad, sada vec čiste, površine stola. Kućni vilenjak skoči sa poda na klupu, a potom na površinu stola i sa nje, okretajući se u vazduhu, na lebdecu kuglu prljavog posudja.

1

On ugrabi čvor koji je veliku kuglu držao zajedno na vrhz iste, i koristeći ga kao upravljač, okrenu je, kretajući se ka ogromnim vratima Velike Sale.

Džejms se sagnu, dok je kugla prolazila iznad njegove glave.

“Uh,” Promuca Zejn ,dok je Džejms sedao kraj njega, grabeći poslednje parče tosta. ”Ovi vaši mali konobari stvarno cudno izgledaju, ali znaju kako da naprave odličnu kafu.”

“Oni nisu konobari, oni su kućni vilenjaci. Čitao sam o njima juče.” reče Ralf veselo odgrizavši polovinu kobasice. Druga polovina ostade nabodena na viljušku. Koristio je kako bi pokazivao na vilenjake. “Oni rade sprat niže. Oni su poput vilenjaka iz dečijih priča.Oni koji su došli preko noći i odradili sav posao za obućara.“Za kog?” Upita Zejn preko svoje šolje za kafu.“Čovek koji pravi cipele. On je imao gomilu poluzavršenih cipela, i otpadao je od posla koji je radio. Znate tu priču zar ne?? Tako da, kada je zaspao negde u ponoć svi ti mali vilenjaci se pojave, isuku svoje čekiće i odu u grad da popravljaju sve cipele za njega. On se probudi i bam, sve je kul.” Ralf odgriza i ostatak kobasice sa viljuske i poče da je žvaće, gledajući unaokolo. ”Doduše, nikada ih nisam zamišljao da nose salvete.”

“Hej, vanzemaljko, vidim da ti se lice vratilo u normalu,” reče Zejn ispitujući Džejmsa kritički.

“Ono što je ostalo od njega, pretpostavljam.” Odgovori Džejms.

“Da li te je bolelo kada te je žvajznula Sabrina?”

“Ne,” reče Džejms. “ osećao sam se čudno. Jako čudno. Ali nije bolelo. Sve se vratilo u normalu preko noći.”

“Mora da je umetnik. Izgledao si sjajno. Svezane noge i sve.”

2

“O čemu vas dvojica pričate? Upita Ralf, pomerajući pogled sa jednog na drugog.Oni mu ispricase sve o predhodnoj noći, o spletkarenju, i o farmeru koji se obeznanio kada se Džejms, mali vanzemaljac, sapleo i pao preko njega.

“Ja sam se krio na rubu dvorišta, blizu sena, i umalo mi glava nije eksplodirala pokušavajući da se ne nasmejem kada si ga napao. Napad Martijana Klucesa!” on ispusti kroz smeh a trenutak kasnije i Džejms mu se prikljuci,

“Gde su našli svemirski brod?” upita Ralf, nadjačavši osmehe.

“Ma to je samo gomila žica za ogradu i izlepljenih papira,” reće Zejn, ispijajući poslednju kap kafe i tresnuvši šoljom o sto. On podiže svoju ruku i dva puta pucnu prstima. “Sabrina i Horacije su ga napravili prošle godine kao deo flote za Božićnu paradu dole u Hogsmidu. Nekada je to bio ogromni kotao. Sada, uz pomoć nešto boje i nečega što Dženifer zove visum- ineptio čin, sada je R.M.S Šaljivdžije.”

Veoma mali kućni vilenjak pridje Zejnu, mumlajući “Vi ste pucnuli, mladi gospodaru?” Vilenjakov glas bio je iznenadjujuće dubok, uprkos njegovoj veličini.

“Izvoli druškane.” reče Zejn, davajuci vilenjaku praznu šolju kafe.” Odličan posao. Samo tako nastavi. Ovo je za tebe.” Vilenjak pogleda parce papira koji mu je Zejn upravo dao i opet podiže svoje obrve. “ Hvala vam mladi gospodaru. Da li želite, hm, još nešto?”

Zejn odmahnu rukom. ”Ne hvala.Odspavaj malo ili slično .Izgledaš umorno.” Vilenjak pogleda Ralfa, a potom i Dzejmsa, koji se umalo ne zagrcnu, pokušavajući da se nasmeši. Sa jedva vidljivim prevrtanjem očima, vilenjak ugura novcanicu od pet dolara u svoju salvetu i nestade ispod stola.

Zejn je izgledao zamišljeno . “Mogao bih da se naviknem na ovo.”

“Ja mislim da kućnim vilenjacima ne bi trebalo da dajes napojnicu.” reče Ralf nesigurno.

3

“Ne vidim zašto ne bih,” reče Zejn, protežući se. ”Moj tata svakome daje napojnicu kada putuje. On kaže da je to sve deo lokalne ekonomije. I da to pospešuje dobre usluge.”

“ I ne možes kućnim vilenjacima reci da odu da odspavaju malo.” Reče Džejms shvativši šta se upravo desilo.

“Zašto da ne?”

“Zbog toga što će on to upravo morati i da uradi!” reče Džejms povišenim tonom. On se seti na kućnog vilenjaka porodice Poter, malog prcoljka od vlenjaka, čije je kontantno nezadovoljstvo moglo biti razbijeno jedino njegovom odbojnom odlučnošću da radi stvari baš onako kako mu se zapovede. Nije to da Džejms nije voleo Kričera. ”Kućni vilenjaci moraju da rade baš ono šta od njih zahtevaju njihovi gospodari. Oni su prosto takva bića. On se verovatno upravo sada vraća svojoj polici, kredencu ili već gde god da spava, pokušavajući da smisli kako će uspeti da prilegne usred jutra.” Džejms zavrte glavom, i shvati da ga je to pogodilo, on pokuša da se ne nasmeje, što je samo pogoršalo situaciju. Zejn ga vide i uperi prst ka njemu.

“Ha, ha! I ti mislis da je smešno, takodje!” izrecitova .

“Ne mogu da zamislim da moraju da rade sve šta im kazemo.” Reče Ralf, iskošenih obrva. “Mi smo samo učenici. Mi ne posedujemo mesto, ili tako nešto. I samo smo prvaci.”

“Ti se sećaš imena čini koju je Sabrina upotrebila da ta stvar izgleda kao raketa?” upita Džejms, okrenuvši se ka Zejnu, impresionirano.

“Visum- ineptio .” Reče Zejn, shvatajuci kako je to zvučalo. ” Značenje te čini je nešto nalik ‘optičkoj varci’. Ukoliko raspolazes Latinskim mozeš nekako da skapiraš. Horacije kaže da to pomaže ljudima da vide ono što misle da će videti.”

4

Džejms frknu. “Znači kada je taj zrak svetlosti pao sa neba na farmera,on je, nekako, očekivao da će videti svemirski brod?”

“Sigurno. Svi znaju da zrak svetlosti u noći, pod otvorenim nebom znaci da mali zeleni momci dolaze.”

“Ti si čudan tip Zejne.” Reče Ralf dobronamerno.

Džejms oseti kako nešto stoji odmah iza njega. Svo troje se okrenuše i pogledase na gore. Tamo je stajala devojčica iz Sliterina koju su videli prošle večeri, ona koja je započela aplauz za Džejmsa i pre nego što je bio razvrstan. Ona ga je gledala prijatnim, lagano-smelim izrazom lica.Bila u pratnji dva Sliterinaca. Dečak zgodnog izgleda, koji je svojim kezom pokazivao odvratni skup zuba, i devojčicom koja se nije smešila. Toplota prodje Džejmsove obraze kada je shvatio da je on seo za Sliterinski sto. Pre nego što je mogao da razmisli o tome šta radi, on se istetura sa klupe sa većim parčetom tosta, koje mu je i dalje stajao u ustima.

“ Ne, ne!” Reče lepuškasta Sliterinka, hvatajući ga rukom za rame i spuštajući ga nazad na klupu, skoro kao da je upotrebila magiju. “ Nemoj da ustaješ. Drago mi je da vidim da si se dovoljno oslobodio da sedneš za Sliterinski sto sa nama. Ovo su posve drugčija vremena od onih, za vreme tvog oca.. Ali ja predpostavljam i suviše. Gospodine Didl, dali bi bili ljubazni da me upoznate sa svojim prijateljima?”

Ralf se nakašlja, nervozno pročistivši svoje grlo.”Uh, ovo je moj drug Džejms Poter. A ovo je Zejn. Zaboravio sam njegovo prezime, izvini.” On ovo poslednje reče Zejnu koji se uzvrpolji, naceri, i iskoči sa klupe kao iz topa , kako bi se rukovao sa Sliterinkom preko stola.

“Voker. Zejn Voker. Veliko je i zdušno zadovoljstvo što upoznajem vašu malenkost gospodjice……?”

Osmeh bljesnu na njenom licu za trenutak i ona klimnu glavom, još uvek gledajući u Ralfa.

5

“O!” Reče Ralf poskoknuvši malo. “Da. Ovo je, hm, Tabita Korzika. Ona je prefekt u Sliterinu, na šestoj je godini, valjda. Kapiten Sliterinskog kvidičkog tima i tima za debatu. I, am….. ima stvarno kul metlu.” Izcrpevši samog sebe od svega čega je mogao da se seti i da kaže o njoj.

Tabita nakon prihvati Zejnovu ruku, držeći je lagano na trenutak, a potom je ipusti.”Drago mi je da sam vas zvanično upoznala gospodine Poter, ili vas mogu zvati Džejms ? “ Reče ona okrenuvši se ka njemu. Njen glas je zvučao poput srebrnih zvona i kadife, slabašniji od Džejmsovog, ali prelep. On shvati da ga je ona pitala nešto, i trgnuvši se odgovori.

“ Da , naravno. Džejms.”

“I ja bih bila presrećna kada bi me zvao Tabita.” Reče ona smešeći se kao da joj je ovaj gest zbližavanja davao veliko zadovoljstvo. ”Volela bih da u ime svih Sliterinaca kazem da nam je drago da ste medju nama, i iskreno se nadamo da će sve ostale...” Ona baci pogled na gore, zaključivši. “ predrasude biti otavljene za nama u prošlost, gde one zauvek pripadaju .” Ona se okrenu nalevo, pa nadesno, pogledavši u dva Sliterinca pored sebe.“Mi svi nemamo ničega do dužnog poštovanja i cenjenosti prema tebi i tvom ocu .Mozemo li, nadam se, očekivati da svi budemo prijatelji?”Dečak sa Tabitine desne strane nastavi da se smeši Džejmsu. Devojčica sa leve strane se zagledala u jednu tačku na stolu, negde izmedju njih, sa bezizražajnim pogledom na svom licu.

“N- naravno.” Promuca Džejms. Tišina u ostatku sale, činila se velikom stvari. Progutavši njegov glas, čineci ga slabašnim.Tabitin osmeh se još više raširi. Njene zelene oči zacakliše. “Drago mi je da ste se složili. A sada ćemo vas ostaviti da dovrsite vaš, hm, dorucak. Tome? Filia?”

Svo troje se okrenuše u mestu i odklizise niz prolaz.

“Sa čim si se upravo složio?” upita Ralf dok su ustajali i pratili Sliterince na odredjenoj distanci.

6

“Mislim da je Džejms upravo stekao predivno prijateljstvo ili krvnog neprijatelja.” Reče Zejn, posmatrajući lelujanje Tabitine odore dok je zalazila za ugao. “ Ne mogu reći zasigurno za sta se zalažem.”

Džejms je puno razmišljao. Stvari se jesu puno promenile od tatinog i maminog vremena. Ali jednostavno nije sigurno mogao da kaze da li su zapravo bolja ova sada.

Svo troje su ostatak jutra proveli istraživajući školsko zemljiste. Posetili su teren za kvidič, koji je Zejnu i Džejmsu izgledao neverovatno drugčije na jarkom, jutarnjem suncu, nego što je u mraku. Zejn razjapi usta, uvidevši grupu starijih učenika, kako igraju, tri na tri mali kvidički meč. Igrači su varirali u i izvan formacije, jedva promašujući jedni druge, dobacivajući jedni drugima instrukcije i povremeno neku psovku.

“Brutalno!” veselo izjavi Džejms, dok je jedan od igrača hitnuo bladzerku ka glavi drugog, zbog čijeg udarca u glavu se ovaj zarotura na metli. “ A inače sam bio i na meč ragbija.” Oni prodjoše Hagridovu kolibu, koja je izgledala prazno i mračno, bez dima koji se obicno viorio iz dmnjaka, i čvrsto zatvorenih vrata. Nekoliko trenutaka nakon toga, oni naleteše na Teda Lupina i Nou Meckera, koji ih odvedoše na rub zabranjene šume. Gigantska vrba, starog izgleda, stajala je na samoj ivici polja. Ted isprući ruku zaustavljajuci Ralfa kako ne bi krenuo unapred.

“Dovoljno je blizu druže.” Reče on. “Vidite ovo.”

Ted izvadi veliku torbu za prljav veš koju je vukao sa sobom..Iz nje izvuče objekat grubog izgleda, poput četvoronoge životinje sa krilima i kljunom. Bila je prekrivena raznobojnim papirićima koji su se presijavali na suncu.

7

“Ne! To je Pinjata!” Obrazloži Zejn.”U obliku, ...obliku... nemojte da mi kazete! U obliku….. Sfingoraptora!”

“To je hipogrif ,” reče Džejms kroz smeh.

“Ovo ime mi se više svidja,” rece Ralf.

“ Meni takodje!” dodade Noa.

“Tišina!” reče Ted, podigavši ruku u vis. On podiže pinjatu u drugoj ruci, zakovitla je , i baci je što je jače mogao ka granama koje su visile sa vrbe. Ona nestade u krosnji, i na trenutak se nista ne dogodi. Potom se začu škriptav zvuk medju mlatarajucim granama. Imali su osecaj da im nešto krupno prolazi ispod njih.Najdenom drvo postade pomahnitalo.Grane sa drveta počese da mlate na sve strane, udarajuci, mlateći, i škripeci.Buku koju je pravilo, podsecala je na lokalnu oluju. Nakon nekoliko sekundi pinjata je bila vidljiva medju granama. Drvo je obgrlilo hiljadama masivnih i ljutih grančica, a nakon toga sve grane se skupišeoko nje. Izgledalo je kao da je pinjata bila ubačena u blender. Trake i delici raznobojnog papira i čarobnjačkih slatkiša proleteše po vazduhu, kada se eksplozivna čin aktivirala. Konfete i slatkiši obasipali su drvo i travnjak oko njega. Drvo je mlataralo svojim granama zbog mnogobrojnih papirica i slatkiša na sebi, ali pošto nije moglo da se otrese od svih pojedinacno, ono se vrati u svoje stanje mirovanja.

Ted i Noa su se smejali na sav glas. ” Pogledajte, smrt Sfingoraptora!” izjavi Noa. Džejms je čuo o mlatarajućoj vrbi, ali je i dalje bio ipresioniran njenom grubošću, a u isto vreme rabljenu iste, pod uticajem Grifindoraca.Zejn i Ralf su zurili razjapljenih vilica .Bez gledanja, Ralf izvuce Berti Bortovu bombonu svih artoma i ukusa iz voje kose , i strpa je u usta.On je zamišljeno sazvaća na trenutak, a onda se zagleda u Džejmsa. “ Ima ukus takoa! Kul!”

Džejms se malo kasnije izdvoji od grupe i zaputi ka stepenicama do mesta ispred Grifindorskog dnevnog boravka.

“Lozinka,” odpevuši debela dama, kada je prišao.

8

“Genisolaris.” Odgovori on, nadajući se da se nije odveć promenila.

“Udji,” odgovori mu slika, otvarajući se u stranu.

Dnevni boravak bio je prazan, kamin hladan. Džejms nastavi ka spavaonici i ka svom krevetu. Već je imao osećaj topline i pripadnosti ovoj prostoriji, čak i u njenoj očiglednoj, podnevnoj praznini. Kreveti su bili uredno namešteni. Nobi, Džejmsova velika braon sova kukavija, spavala je u svom kavezu, sa ušuskanom glavom ispod krila. Džejms sede na krevet, privuče parče pergamenta i mastionicu ka sebi, i poče da piše, pazeci da ne prospe mastilo po ćebetu.

Dragi mama i tata,

Noćas sam stigao bez ikakvih problema .Upoznao sam nove kul drugove za sada. Ralf je razvrstan u Sliterin, što nikada ne bih ni predpostavio. Zejn je Rejvenklovac, a on je luckas isto kao i ujka Džordž. Oboje su normalske krvi, pa učim dosta toga iako predavanja još uvek nisu ni počela. Proučavanje normalaca bi trebalo da bude prosto k’o pasulj. Video sam Nevila juče, ali nisam imao šansu da mu prenesem vaše pozdrave. O, i delegacija Američkih čarobnjaka i slično, dolaze kasnije danas. Trebalo bi da bude interesantno zato što je Zejn iz Amerike takodje.Duga priča, više o tome kasnije.

Vaš sin,

Džejms

P.S. Ja sam u Grifindoru!

Džejms se ponosno nasmeši dok je presavijao i zapečaćivao pismo. Razmišljao je o načinu na koji bi saopštio u koju od kuća je upao mami i tati ( I svima ostalima, jer svi očekuju da čuju nešto o tome od njegovih roditelja), i odlučio

9

je da bi saopštenje bez ikakvih ceremonijala bilo najbolje. Sve ostalo bi bilo ili isuviše svečano, ili bespotrebno dugo.

“Nej Nobi,” prošapta Džejms. Ptica podiže glavu na pola, otkrivajući svoje krupno narandžasto oko. “Imam pismo koje trebaš da isporučiš. Kako bi ti došao jedan lep let kući, hmm?”

Nobi se protegnu, razbaruši svoje perije, sto učini da izgleda duplo veće na trenutak, a onda ispruži svoju nožicu. Džejms otvori Nobijev kavez i pričvrsti pismo. Sova polako odleprša do prozora, raširi krila, nagnu se I lagano vinu u svetlost dana. Džejms se oseti skoro apsurdno srećan, posmatrajući Nobija dok ovaj nije nestao iza dalekih, plavih planinskih vrhova. Svirkajući,okrenu se i strča niz stepenice.

Ručao je za Grifindorskim stolom u velikoj Sali, a nakon toga našao se sa Zejnom i Ralfom dok je ostatak škole počinjao da se skuplja u dvorištu. Mali studentski orkestar okupio se da svira Americku nacionalnu himnu pred dolazak delegacije Sjedinjenih Američkih Država. Mikrofonija, dok su nameštali svoje instrmente, bila je ušeparajuća.Zejn je priznao sa sigurnošću da po prvi put čuje amerićku himnu koja se svira na gajdama i sitarama. Ućenici su vrveli i nadolazili, ispunjavajući dvorište. Napokon, profesor Longbotom i drugi profesor, koga DŽejms nije poznavao, počeše da se kreću po gužvi, razvrstavajuci učenike u precizne redove duć zidova. Džejms, Zejn i Ralf bejaše potavljeni odmaj blizu velike kapije, posmatrajući dolazak Amerikanaca sa velikim nestrpljenjem. Džejms se seti priče koju su mu pričali roditelji. O dolasku delegacija Bobatonsa i Durmstranga za vreme održavanja Tročarobnjačkog turnira na Hogvortsu. Jedni gigantskim konjima i letećim kočijama a drugi misterioznom podmorničkom galijom. Nije mogao, a da se ne pita kojim načinom su Amerikanci izabrali da dodju.

Svi su ćutke posmatrali i čekali . Školski orkestar stajao je na maloj bini, držeći instrumente na gotovs, koji su se presijavali na janjavom popodnevnom suncu. Direktorka MekGonagal i ostatak nastavničkog osoblja, stajali su postmatrajući nebo, skupljeni pokraj prolaza koji je vodio u glavni hodnk.

10

Napokon neko pokaza prstom i počeše da se čuju glasovi. Sve oči se okrenuše, buljeći. Džejms se zagledao u lepotu dalekih planinskih vrhova. Potom pojavi se tačka na nebu, koja je postajala sve veća i veća, dok se na igled približavala.Dok ju je posmatrao, još dve postadoše vidljive, prateći onu prvu. Zvuk ispuni čitavo dvorište, očigledno dolazeći iz pravca nadolazećih objekata. Džejms baci pogled na Zejna koji poskoči, očigledno presrećan. Zvuk koji je bivao sve jači i jači, bio je sada dobro prepoznatljivi duboki urlik motora. Obličija mora da su se kretala velikom brzinom, jer se već moglo videti kako poniru naniže, dobijajuci na izlgedu dok su se približavali dvorištu. Njihov zvuk se utiša, a začu novi vibrirajući zvuk metala, poput gigantski krila insekata. Džejms je posmatrao objekte kako usporavaju prilazeći i spustajući se, kako bi se nadneli nad svojoim senkama na dvorišnom travnjaku.

“Kul!” Nadjača Zejn buku.” To su automobili!”Džejms je čuo o deka Vizlijevom začaranom Ford Angliji, kojom je nekada do Hogwortsa leteo njegov tata i ujka Ron. I to kako je isti našao utočište u zabranjenoj šumi, i nikada više nije bio vidjen. Ovi uopšte nisu bili ni nalik njemu. Jedina razlika, u odnosu na fotograije o Angliji koje je Džejms video, bila je ta da su ovi automobili bili sijavi i ispeglani, sa detaljima od hroma koji su bacali krajičke sunčeve svetlosti svuda po dvorištu. Druga razlika, koja je prizvala oduševljenje Hogvorčana, bila su sjajna perfektna krila, koja su izlazila iz krova svakog vozila. Bila su nalik velikim krilima insekata, brndajući glasno i odbijajući svetlost u čitavom spektru boja.

“ To je Dodž Korveta!” reče Zejn, pokazujući prstom na prva koja su sletela. Njegovi prednji tockovi prvi dodirnuše tlo i automobil nastavi da se kreće, dok su ostali sletali za njim. Imala su dvoje vrata i bila su vatreno žute boje, sa dugim,Vilenastim krilima. Druga su, prema Zejnu,bila Stač Dragonflaj. Maslinasto zelene boje, niska i duga, sa izduženim branicima i hromiranim cevkama, koje su se izvijale iz obojene haube. Njihova krila bila su takodje duga i iobojena, praveći duboki brundaj, koji je Džejms mogao da oseti u svojim grudima. Napokon poslednja kola sleteše. Džejmsu nije bio potreban Zejn da ih indentifikuje. Čak je i on znao kako Folcvagen Buba izgleda. Njegovo bumburasto telo naginjalo se napred, nazad dok je vatreno crveni automobil sletao. Njegova slabašna krila leprsala su ispod dvoje spoljasnjih metalnih, koja su bila izdignuta unazad, poput pravih krila kod buba. On sleti na svoje gume

11

poput aviona, i krila prestadoše da trepere, skupljajući se polako nestadope ispod čvrstih spoljašnjih krila koje se zaklopiše preko njih.

Atmosvera Hogvorčana postade erupcija jakih i radosnih poklika, u isti trenutak kada je orkestar počeo da svira himnu. Iza Džejmsa, začu se devojački glas nadjačavši muziku “ Amerikanci i njihove mašine.”

Zejn se okrenu ka njoj. “Onaj poslednji je bio Nemački. Mislio sam da si znala to.” On joj se naceri i okrenu, uživajuci u aplauzu.

Dok je Hogvortski bend svirao himnu, vrata na kolima se otvoriše i Američka delegacija poče da izlazi. Tri potpuno indentično obučena čarobnjaka pojaviše se prvi, po jedan iz svakog automobila. Noslili su tamne, usko vezane, sivkasto- zelenkaste ogrtače, crnih prsluka preko visokih belih okovratnika i dugih sivkastih pantalona koje su se skupljale baš iznad njihovih belih čarapa i lakovanih crnih cipela. Oni su stjali na pola minuta, treptajući i gledajući ih kao da su skenirali skupinu. Očigledno zadovoljni nivoom obezbedjenja dvorišta, oni iskoračise od ulaza svakog vozila i stadoše u poziciju čuvara u blizini. Džejms je mogao da vidi delić enterijera najbližeg automobila, Bube, i nije bio iznenadjen disproporcionalnom veličinom i luksuzom istog. Obličija su se kretala unutra, a onda mu pogled postade zaklonjen, dok su ostali izlazili iz automobila.

Broj onih koji su izlazili iz automobila zadivio je čak i Džejmsa, koji je kampovao po čarobnjackim šatorima više puta, i zna koliko čarobnjački prostori mogu da budu fleksibilni. Portiri u burgundiskim ogrtacima zadjoše ka prtljazniku svakog od automobila , stvoriše ogromna tanka kolica, i počese da ih utovaruju koferima i kutijama, formirajući, vrtoglavo- visoke gomile. Mladi čarobnjaci i veštice, iznenadjujuće svakodnevno obučeni, neki su čak nosili farmerice i sunčane naočare, počše da popunjavaju centar dvorišta.Drugi već ozbiljnog izgleda, pratili su ih u stopu. Njihove svetlo-sive odore i pletene tunike koje su nosili samo delegati Americkog odeljenja za Magijsku Administraciju. Oni su se raširenih ruku kretali ka direktorki MekGonagal i ostalom osoblju.

12

Poslednji, koji su izašli bejaše takodje stariji ljudi, mada raznolikost njihovih odora ukazivalo je na to da oni nisu bili ni članovi odeljenja, ni učenici.Oni se pojavise, jedan po jedan, svaki iz po jednog automobila.Onaj najbliži, koji je izlazio iz Bube, bio je debeljuškast poput bureta, duge sive kose elegantno vezane u rep koja je činila ram prijatnom, i smirujućem licu. On je nosio majušne četvrtaste naočare i na zagonetni način osmehivao se Hogvorčanima. Nešto u vezi sa njim pobudilo je u Džejmsu neko sećanje, ali nikako nije mogao da kaže šta je to što je osećao čudno u vezi sa ovim licem. Džejms skrenu pogled na drugog profesora, koji je upravo izlazio iz Stača Dragoflaja. Bio je jako visok, sede kose, izduženog bledog lica, bez ikakvog osmeha i emocije. On gomili privuče pažnju, svojim gustim obrvama, koje su igrale ispod njegovog cela poput para gusenica. Odmah pokraj njega pojavi se portir sa crnim kožnim koferom u rukama.Bez gledanja, profesor zgrabi ručke kofera svojom krupnom šakom i krenu napret, približavajući se vratima poput broda pod punim jedrima.

” Upisaću u svoj Novogodišnji planer da ne idem na časove ovog tipa.” Rece Zejn prestravljeno. Ralf i Džejms klimnuše glavom.

Potom Džejms upazi i trećeg profesora iz Alma Alerona, dok je ona polagano izlazila iz Dodža Korvete. Ona se uspravi i okrenu svoju glavu polako, kao da je ispitivala svako lice u gužvi. Džejms se preznu i bez ikakakvog razmišljanja sagnu se iza Ralfove krupne gradje, dok je ona skupinu prelazila pogledom. On pažljivo proviri preko Ralfovog ramena. “Šta radiš?” upita Ralf, okrenuvši glavu kako bi krajičkom oka opazio Džejmsa.

Žena uopšte nije gledala u njega. Činilo se da ona jednostavno nije gledala nigde specifično, ne uzimajući u obzir upitni izraz na njenom licu. “ Ona dama. Ona sa vezanim salom preko glave. Video sam je prošle noći na drugoj strani jezera!”

Zejn se pope na prednjim prstima. “ Ona koja liči na cigansku mumiju?”

“ Da. ” reče Džejms, osećajući se najednom glupavo. Žena sa šalovima izgledala je dosta starije nego što je se sećao. Njene oči bile su magličasto sive,

13

njeno tamnoputo lice, koščasto i izborano. Portir joj dodade drveni kofer koji ona prihvati klimanjem glave. Ona lagano krenu preko prepunjenog dvorišta, udarajući kofer koji je nosila ispred sebe, svakim korakom, kao da je njim opipavala svaki delić svog puta.

“ Meni se čini da je slepa kao slepi miš, sa povezom preko glave.” Reče Zejn u nadi. “ Možda je to što si video na jezeru bio krokodil umesto nje. I nije neka razlika.”

“ Momci, da li vi znate ko je onaj drugi Profesor?” Najednom dodade Ralf tihim, opreznim glasom, pokazujući glavom ka krupnom čoveku sa četvrtastim naočarama. “ To je..! To je...! On je pet…ne! Čekaj, pedeset…! Brbljao je on.

Zejn se zagleda ka ulazu, mršteći se. “ Mali tip sa Lenonkama i čudnom izuvijenom kragnom?”

“ Da! Prošapta Ralf uzbudjeno, gledajući širom otvorenih očiju i usta u Zejna, kao da je očekivao da iz njegove glave izvuče čovekovo ime.” To je... oh, legenda! On je na novcu!”

“Kako zvuči iznenadjujće čudno, što to tako kažes Ralf. Rece Zejn , mlatnuvši Ralfa po ledjima.

Nakon toga, profesorka MekGonagal dodirnu svoje grlo štapićem i progovori, pojačavši svoj glas, tako da je odjekivao po celom dvorištu. “ Molim učenike, osoblje i profesore Hogvortsa da mi se pridruže u dobrodošlici predstavnika Alma Alerona i Odeljenja za Magijsku Administraciju iz Sjedinjenih Američkih Država.”

Još jedan nalet aplauza ispuni dvorište. Neko iz učenickog orkestra pomešavši najavu sa dobrodošlicom, poče ponovo da svira američku himnu.Troje ostalih svirača mu se priključiše, očajnički pokušavajući da uhvate ritam, pre nego što su bili ućutkani pomahnitalim mlatarenjem ruku, profesora Flitvika.

14

“Uvazeni gosti Hogvortsa,” nastavi direktorka, klimajući glavom prema skupini novodošljaka. “Hvala vam što ste nam se pridružili. Radujemo se našoj jednogodišnjoj, uzajmanoj saradnji u učenju i kulturnoj razmeni sa našim dugogodišnjim i naklonim prijateljima iz Sjedinjenih Američkih Država. A sada, predstavnici Alma Alerona, molim vas, ukoliko bi bili ljubazni, da istupite i da se predstavite vašim novim djacima.”

Džejms je predpostavljao da će profesor krupne gradje biti vodja, ali to nije bilo baš tako. Debeljuškasti čarobnjak, sa četvrtastim naočarama izadje ispred prolaza i galantno se nakloni ka direktorki. On se okrenu i obrati publici ne koristeći štapić, svojim čistim tenorskim glasom, noseći se odlično, kao da je obraćanje publici nešto na šta se on odveć navikao.

” Učenici Hogvortsa, predavači i prijatelji, hvala vam na ovako toploj dobrodošlici. Došli smo, ne očekujući ništa manje, ali i ne tražeci ništa više.” On se nasmeši i namignu skupini. “ Počastvovani smo što ćemo biti deo vašeg školovanja ove godine, i uveravam vas da će učenje definitivno biti obostrano. I mogu na ovaj način, stajati ovde na suncu i razglabati vam sa beskrajnim i impresivnim smatranjima o svim nebrojivim sličnostima i razlikama izmedju Evropskih i Američkih magijskih svetova, a obećavam vam da će takvog istraživanja biti, naravno kao deo beskrajnog prilagodjavanja...” Još jednom se osmehmu, osecajući se u skladu sa šalom. “ Ali , ukoliko mogu da primetim da moja delegacija učenika jedva čeka da se što pre otarasi naše administracije za ovo popodne, predpostavljam da je stav naših dragih prijatelja sa Hogvortsa isti. Dakle, biće mi zadovoljstvo da izvršim potrebno predstavljanje, kako bi bili upoznati s tim ko će vam šta predavati, tako da ću vas osloboditi od raznih vrsta….propratnih saveta.”

“ Ovaj tip mi se već svidja,” Džejms ču Teda kako komentariše.

“U ne odredjenom redu,” reče debeljuškasti čarobnjak “ Dozvolite mi da vam predstavim gospodina Teodora Hirsala Džeksona, profesora Teomantije, i primenjive magije. On je takodje general sa tri zvezdice,u Sejlemsko- Dirguske slobodne vojske, tako da vam savetujem da ga svi oslovljavate ‘gopodine’ koliko god puta možete, prilikom obraćanja.”

15

Lice profesora Džeksona bilo je bezizražajno poput granita, kao da je duboko u sebi imao urezanu odbojnost prema šali svog kolege. On se , podignute glave i tamnih očiju prikovanih, za skupinu lagano i graciozno nakloni.

“Odmah pokraj njega,” nastavi debeljuškasti profesor, pokazivajući jednom rukom. “ Profesorka Predvidjanja, Naprednih Čaranja, i Daljinske Parapsihologije, Dezdemona Delakroa. Ona takodje pravi, hm, neodoljivo ukusni paprikaš, mada bi mogali sebe da smatrate srećnicima ukoliko ikada dobijete šansu da ga probate.”

Tamnoputa žena sa šalom preko svoje glave mu se nasmesi, promenivši svoj izgled stare vešticare u nesto slično dehidriranoj, ali prijatnoj i ranjivoj baki. Ona se okrenu, a njene slepe oči, bespogledno, predjoše preko gomile, iskosivsi se dok se smešila.

Džejms se pitao kako je mogao uopšte da pomisli da je taj slepi, mlečni pogled bio onaj isti, koji ga je u tami preko jezera sinoć fiksirao. Osim toga, ona je upravo pridošla, ubedjivao je samog sebe. Ona sinoć prosto nije mogla biti tu .

“ I napokon,” progovori debeljuškasti profesor još jednom, “ poslednji, a vrlo verovatno i najmanje bitan, dozvolite mi da se predstavim. Vaš novi provesor odbrane od mračnih veština, precednik Alma Aleronskog tima za debate, ne-oficijalni ali svojevoljni igrač čarobnjačkog šaha… Bendžamin Amadeus Frenklin, vama na usluzi.” On se , raširenih ruku, duboko pokloni a njegova siva kosa , u tom trenutku, pade preko njegove glave.

“Pa to je onaj za kojeg sam pokušavao da se setim!” Prošapta Ralf grubo. “ On je na vašem novcu, ti zaboravko!” On munu Zejna u rebra, umalo ne srušivši manjeg dečaka.

Minutima kasnije, Džejms, Zejn i Ralf penjali su se uz stepenice ka dnevnoj sobi Rejvenkla.

16

“Bendžamin Frenklin?” ponavljao je Zejn neverice. “ To ne može biti pravi Ben Frenklin. On bi bio...” On se na trenutak zamisli, mrmljajući. “Pa, neznam tačno koliko star, ali bi bio puno, puno star. Ludački star. Stariji čak i od MekGonagalove. Nema šanse!”

Ralf frknu pokušavajuci da mu skrene paćnju, kako bi mu obijasnio. “ Kažem ti, mislim da ovi čarobnjački tipovi – naši čarobnjački tipovi—imaju načine da se unaokolo motaju malo duže vreme. Uopšte nije iznenadjujuće kada razmisliš o tome. Ben Frenklin izgleda baš kao čarobnjak, kada čitaš o njemu u istoriskim knjigama normlaca. Mislim, tip koji je uhvatio munju uz pomoć ključa vezanog na konopac zmaja.”

Džejms se zamisli. “ Sećam se da mi je ujna Hermiona pričala o starom čarobnjaku koga su izučavali na prvoj godini. Nikolas Flajnel, ili tako nešto. On je napravio neku vrstu kamena koji ga je načinio besmrtnim, ili blizu toga. Naravno, takva stvarčica uvek pada u pogrešne ruke, tako da su bili primorani da ga unište i zavrsio je tako što je umro kao i svi ostali. Ipak, mislim da verovatno postoji puno načina na koji veštice i čarobnjaci produžavaju svoj ćivot na duži period, čak i bez Flajnelovog kamena.”

“ Možda bi trebao da uzmes njegov autogram na jednoj od svojih stotki.” Nagovesti Ralf Zejnu.

“Nemam ni jednu stotku. Dao sam poslednje pet vilenjačkom lakeju sprat niže. To je bilo sve što sam imao.”

“On nije lakej!” Džejms ponovo pokuša da ubedi Zejna.

“ Kako? On nam je otvorio vrata.” Reče Zejn smireno.

“ Ralf ga je oborio kada je otvorio vrata! On nije hteo da ih otvori za nas!”

“ U svakom slučaju sam osatao bez novca. Nadam se da nam usluga neće zakazati.”

17

Zejn stade ispred ulaznih vrata u Rejvenklovski dnevni boravak. Klatno na vratima orlovskog obličija progovori visokim, odjekujućim glasom. “ Šta je odličije šešira u magičnom savršenstvu?”

“Ah čoveče, ovo bi trebalo da budu laka.” požali se Zejn.

“Da li si siguran da je sve uredu ako mi udjemo unutra?” upita Ralf, nogama opisivajći krugove po podu. “ Koja su pravila za prisustvo po tudjim dnevnim boravcima?”

“ Ne postoje takva pravila, koliko ja znam,” reče Džejms. “ Samo mislim da to ljudi ne rade često” Ovo izgleda nije ubedilo Ralfa. On je u strahu gledao niz hodnik. Bacajuci pogled, čas desno, čas levo.

“Šešir... šešir...” Mumlao je Zejn, buljeći u cipele.” Šešir, šešir,sesir. Zec iz šešira. Zec iz šešira.Vadiš stvari iz šešira. Verovatno je metafora ili tako nešto. Šešir stavljaš na glavu... mozak se nalazi u glavi, ispod šešira. Hmmm...”

On pucnu prstima i pogleda ka ivici klatna u obliku orla. “Nemožeš izvući ništa iz šešira, što predhodno nisi stavio u svoju glavu?”

“ Grubo, ali blizu.” Odgovori klatno. Vratna škljocnuše i otvoriše se u stranu..

“ Vau!” reče Džejms prateći Zejna u dnevni boravak. “ A tvoji roditelji su normalci?”

“ Pa, kao što sam rekao, moj tata snima filmove, a mama postaje pokretni skener kad god pokušam nešto da iskradem pokraj nje, tako da sam, predpostavimo, neočekivano spreman za magični svet.” Reče Zejn nonšalantno. “ Dakle, ovo je Rejvenklovski dnevni boravak. Nema ni električnih svetla a ni koka kola automata na vidiku. Do duše, imamo kul statuu i kamin koji priča. Noćas sam vido mog tatu u njemu. On se uklapa u ovo i suviše dobro ukoliko mene pitate.”

Zejn ih provede kroz Rejvenklovske sobe, verovatno izmišljajuci detalje kada god bu mi ponestalo onih, za koje je znao. Ralf i Zejn pokušali su da nauče

18

Džejmsa da igra remi sa špilom normalskih karata, ali Džejmsu jednostavno nisu bili interesantni kralj, kraljica i žaca koji se ne bi napadali medjusobno. Kada im je dosadilo, Ralf ih odvede u Sliterinski dnevni boravak, sprovodeći ih kroz lavirint mračnih, bakljom obasjanih prolaza. Oni zastadoše ispred glomaznih vrata, koja su dominirala na kraju hodnika. Na sredini vrata, izuvijenog tela i izvijene glave sa otvorenim ustima, stajala je metalna zmija.

“ O da.” Promrmlja Ralf. On zasuce rukav, otkrivajući svoj novi prsten na desnoj ruci. Na prstenu se nalazio krupni zeleni dragulj, u obliku oka sa iskošenom zenicom. Ralf ga pažljivo stavi u jedno od zmijskih očnih rupa. Druga rupa ozive, svetleći zeleno.

“ Ko zahteva da udjeeeee?” Progovori zmija istančanim, šuštavim glasom.

“ Ja. Ralf Didl. Sliterinac, prvak.” Svetleće oko predje preko Džejmsa i Zejna. “ A oni?”

“ Moji prijatelji. Ja, hm, ja mogu da apliciram za njih.”Svetleće oko je posmatralo Zejna pa Džejmsa za neverovatno dug vremenski period, dok konačno ne ugasnu. Pregršt, zardjalih klingova i klanogova začuše se iz unutrašnjosti vrata. Ona se potom širom otvoriše.

Sliterinke sobe ispunjavale su veliki gotički prostor, udubljen ispod jezera.Debelo, umrljano staklo na lučnoj tavanici, davalo je prekrasni pogled na dubine jezera, kao i mutinjavo sunce, čiji su zraci prodirali kroz ugravirane portrete Salazara Sliterina i njegovih potomaka u staklu, i bacali zelenkasti odsaj na celu prostoriju. Čak je i Ralf izgledao uzbudjeno, dok im je pokazivao iste. Samo je nekolicina učenika bilo u dnevnom boravku, sedeći na starom nameštaju u potpuno opustenom i bezpravilnom maniru. Oni pogledom odpratiše Zejna i Džejmsa, smešeći se zločesto ali očigledno bez okrutnosti u sebi. Ralf promrmlja nesto što je ličilo na “ Zdravo ”. Džejmsu su Sliternske spavaonice izgledale poput odaja bogatih pirata, sa dosta ukusa. Muška spavaonica bila je široka soba sa niskim podom i niskom tavanicom, sa koje su visile gargojolske svetiljke. Masivni kreveti od mahagonija

19

imali su po jedan šetvrtasti stub na svakom uglu.Sliterinski grb nalazio se na baldahinima svakog kreveta.Trojica dečaka popeše se na Ralfov, glamurozno namešteni krevet.

“ Ovi tipovi su baš okoreli Sliterinci,” Reče Ralf tiho sa prizvukom priznanja u svom glasu, misleći na vlasnike ostalih kreveta. “Istini za volju, osećam se kao crno prase ovde. Više mi se dopadaju Rejvenklovske sobe.”

“Pa, neznam baš,” rece Zejn, razgledajući sobu zadivljeno. “ Zasigurno imaju ukus za dekorisanje. Mada, bilo bi mi jako teško da spavam pored svih ovih prepariranih životinjskih glava na zidu. Da li je ono zmajevska?”

“ Da,” odgovori Ralf, drhtavim glasom. “ Ovi tipovi ih donose iz svojih kuća. Oni imaju porodice koje zapravo idu u lov na zmajeve.”

Džejms se brecnu “ Mislio sam da je lov na zmajeve zabranjen”

“Da,” prošapta Ralf, zgražavajući se “ U tome je stvar, zar ne? Ali porodice ovih tipova imaju rezervate za lov u kojima mogu loviti i ubijati šta god požele! Ono tamo je lobanja jednoroga. Još uvek ima rog na sebi, mada oni kažu da to nije pravi rog. Pravi rog je isuviše vredan, kada su magijske svrhe u pitanju, da bi visio sa zida na izvolte.A ona stvar, tamo iza Tomovog kreveta, je glava kućnog vilenjaka!Ztavljaju ih na zidove kada ih ubiju! A mogu da se zakunem da me nekada prate pogledom!” Ralf se strese, a onda se činilo kao da je rekao i suviše. On prtisnu usne u istanjenu liniju i predje pogledom preko Džejmsa i Zejna.

“Da, baš je sablasno.” Priznade Džejms, odlučivši da Ralfu ne kaže ništa o stvarima koje je čuo, o načinu života, pojedinih Sliterinskih porodica.“ Inače, mislim da to rade samo zbog imidža.”

“Šta je to? upita Zejn najednom, pokazujući glavom ka drugoj strani kreveta. Da li je to gejmboj? Jeste! Čak imaš i bežicni priključak za takmičenje na internetu i ostalo!” On poče da talaška po maloj uvezanoj torbici, i izvuče iz nje malu crnu kutiju veličine i oblika špila za igru, sa kojim su se zabavljali ranije.

20

Imala je ekrančić na prednjoj strani, sa pregrst dugmića najrazličitijih oblika ispod.“Koje igrice imaš? Da li imaš Armageddon Master 3?”

“Ne!” brecnu se Ralf, ugrabivši malenu mašinu od Zejna. “ I nemojte da neko sazna nešto o ovome! Oni pošize za stvari kao što je ova.”

Zejn je bio sumnjičav. “ Šta? Zašto?” “Otkud ja znam? U čemu je kvaka sa čarobnjacima i elektronskim stvarima?” Ralf se obrati Džejmsu, koji skupi lice u namrštenu grimasu.“Pa neznam. Uglavnom, zato što nam nisu potrebne. Elektronske stvari, kao što su kompjuteri i telefoni, su prosto normalske stvari. Mi, sve što nam je postrebno, uradimo magijom, predpostavljam.”

Ralf je klimao glavom. “ Ali ovi tipovi ne misle isto. Oni su pričali o tome , kao da sam doneo nešto odvratno sa sobom u školu. Rekli su mi, da ukoliko želim da budem pravi Sliterinac, moram da se odreknem svih lažnih magija i mašina.”

“ Lažnih magija?” upita Zejn, gledajuci u Džejmsa.

“Da,” on se složi. “ To su razmišljanja nekih čarobnjackih porodica o normalskoj elektronici i mašinama. Oni kazu da su te stvari samo traljave sitnice od toga šta sve pravi čarobnjak moe da uradi. Smatraju da je svaki čarobnjak koji koristi normalske mašine izdajnik magijskog nasledja, ili tako nekako.”

“ Da, to je deo od onoga što su mi pričali.” Ralf klimnu glavom.” Oni su zvučali nepristrasno prema tim stvarima! Tako da sam odmah sakrio svoje. I shvatio da ću morati da ih dam tati za sledeći raspust.”

Potom se začu slabasni zvižduk iz Zejnovog pravca. “ Kladio bih se da ti vaši okoreli čarobnjački tipovi nisu mogli da podnesu, kada su videli moje kako sleću danas, u onim grdosijama od pokretnog metala. Ne možeš naći veću mašineriju od Dodža Korvete.”

21

Džejms ovo uzede u obzir. “Da, verovatno im se nije mnogo svidelo, ali postoji razlika izmedju elektronike i mehanike. Oni razmišljaju o kolima kao o gomili, zubaca i zavrtaja. Nisu baš toliko lažna magija u vidu nepotrebnih, komplikovanih pomagala. Ono što oni zapravo mrze jesu kompjuteri i slično.”

“ I ja bih rekao,” uzdahnu Ralf, gledajući ka gemboju, koji potom nagura u uvezanu torbu. Potom primeti. “ Hajdemo odavde. Večera će uskoro, a ja umirem od gladi.”

“ Da li si ti ikada sit Ralfe?” upita Zejn dok su iskakali iz kreveta. “ Imam krupne kosti.” Reče Ralf automatski, kao da je to pre toga već ima prilike više puta da kaže. “ To je problem u gradji. Umukni sad.”

“ Samo pitam” reče Zejn, podizajuci ruke. “ Jezivo je ovde unaokolo, dopada mi se ideja da imam prjatelja veličine kontejnera.”

Za vreme večere, njih trojica sedeli su zajedno za Grifindorskim stolom.Džejms je bio malo zabrinut zbog toga, sve dok se Ted nije pojavio i prijateljski mlatnuo Zejna u ledja . “ Naš mali Rejvenklovski djavolak.Kakav je život u drugoj najboljoj kući u školi?” Nakon toga Džejms primeti da Zejn i Ralf nisu bili jedini učenici koji nisu sedeli za stolovima svojih kuća.

Nakon večere, počeli su raspravu o rasporedu časova za sutrasnji dan.Zejn će se pridružiti Džejmsu na njegovim časovima Teomantije kod profesora Džeksona, a Ralf će se Džejmsu pridruziti na časovima odbrane od mračnih veština. Dečaci su tumarali po biblioteci, razgledajući po zabranjenom odeljku neko vreme, dok ih bibliotekarka nije isterala napolje sa ozbiljnim upozorenjem. Napokon poželeše jedan drugome laku noć, i razidjoše se.

“Vidimo se sutra kod profesora kamenozidnog!” Reče Zejn, koji je imao jedinstvenu mogućnost da profesorima nadene nadimke, dok se penjao stepenicama koje vode u Rejvenklovsku kulu.

Kada je ulazio u svoj dnevni boravak, Džejms uvide Teda koji je sedeo na kauču sa rukom, lagano prebačenom preko Petrinog ramena. Sabrina i Damjan

22

sedeli su za bližnjim stolom, raspravljajući se tiho oko nekih papira, koji su se nalazili na stolu izmedju njih.

“ Da li si spreman za školu sutra mladiću?” Upita Ted, kada im se Dćejms pridruzio.

“ Jesam! Valjda.”

“ Biće sve uredu,” reče Ted razumno. “ Prva godina je uglavnom vežba sa štapićima i teorija. Videćeš tek kada dodješ u treću godinu, i kod profesorke Trijlejni.”

“ Makar smo izbegli Trilejnijevu ove godine, zahvaljujuci onoj vreći kostiju iz Amerike.” Reče Petra.

Džejms podiže svoje obrve “ Kako to misliš?”

Ted Odgovori “ Izgleda da će deliti časove. Prošle godine su to bili Trilejnijeva i Firenzi kentaur, ali on se prošle godine odselio nazad u dolinu kentaura u Grejhavenu. Tako da će ove godine, časove deliti Trilejnijeva i vudu kraljica, madam Delakroa.”“Mislim da će biti najbolje prijateljice,” reče Damjan filozovski. “ Kao rogovi u vreći. Kao naprskana zmajska ljuska od jajeta i supa od mandragore.”

Džejms poče da trepće u začudjenju, ali pre nego što je uspeo da pita Damjana šta to zapravo znaci, Ted poče da klima glavom, smešeći se šašavo. “ Upotrebi svoju maštu druže.” Nekoliko minuta kasnije Džejms se odvoji od grupe, i uspe se u spavaonicu. On oseti nalet nečega što beše mešavina zadovoljstva, nervoze, i uzbudjenja, vezano za sutrašnji dan. Na trenutak, on je samo stajao u mesečinom obasjanoj sobi, osećajući zadovoljstvo što se nalazi ovde,… što je Grifindorac, i to što počinje sa učenjem. On na trenutak oseti vrtoglavi nalet osećaja avanture i

23

izazova, sa kojima će se suočiti u nadolazećim godinama, i u tom trenutku požele da mu se sve te stvari dese odmah.

Noa izajde iz malog kupatila, pogleda Džejmsa pre nego što se zavali u sopstveni krevet. “ Svi mi se osećamo tako ponekad,” reče on, kao da je mogao da pročita Džejmsove misli.

“ Videćeš da će se sve vratiti u normalu sutra uveče. Jedna dobra doza predavanja i domaćeg zadatka će nas sve premoriti.” I on potom ugasi sveću pokraj svog kreveta.

24