Doktorat Dijana Marojevic

8/19/2019 Doktorat Dijana Marojevic

1/266

E

FA

Č

E

. .

E E BE G A

E D A H EA, F A, AD A E E E

ČD A D E AC A

ć ć D

B , 2015.

A D DA

ć D ć

6/08 D


2/266

AD A

D ..... .. .. . 5

E F AC A E D C E G E

1. ..............................................

2. …………………..………….………..... 18

3. č č …………………………………………….…. 25

4. č …….…………………………...... 28

5. G …….……….……………………………………….………………….. 34

G A A A E G DE E E CA G AČ

1. .. . .. .. .. ... . 38

2. . .... . 42

3. .. . . . ... . .... . 47

4. G ć

) A …………………………………………..…………..……... . 50


3/266

) ……………………………………………………..…. 55

) ………….……………..…………................ . 58

5. ć

) A . . .. ..... . 70

) .... ........... . 7

) . .. ........... . 81

EC F Č G G B A A E G DE E E CA

. .

1. .. . 92

2. G ć

) A ………….………..……......................................... 98

) ……….………...……………………………….…... 101

) ………...…………………………….……..... 103


4/266

G AČ H A ČA D A

1. .. ... .. ... . . 10 2. .. .. .. ....... .... . 114 3. č . .. .. .. ........... . 122 4. . ... .... . 126

5. G

Đ ć ć ,

) A ................................... . 128

) ... .... .... ..... . 13

) .. ..... . . . 144

6. Đ ć ,

) A ..... ................................................ . . ) . . . .. . .... . 168

) .. .. . ....... . 172


5/266

7. ć ć D č ,

) A . ... . .. ... . 183

) . .. . ...s r. 197

) .. .. ..s r. 208

2. ć ć D č , č

) A .. . . 233

) .. .. . ... .. . 236

) .... .... . . 238

A ČA .. .. . . .. .... . 243. . . ......... . 252


6/266

5

D

Izuč avanje govornog oblikovanja stiha je oblastč ije je osnovne postulate, utvrđ en metod ipreciznu terminologiju dala nauč no-umetnič ka oblast dikcija.

Ovo istraživanjeć emo sprovesti na našoj epskoj pesmi, monološkoj deonici Njegoševog„Gorskog vijenca“ i romantič arskom stihu u dramama Laze Kostića i Đ ure Jakšić a. Svi teorijskizaključci do kojih smo došli u ovom radu poč ivaju na višegodišnjoj umetnič koj praksi.

„Mi nemamo poznatijeg i znač ajnijeg stiha od epskog deseterca.“1 Naša narodna epskapesma koja predstavlja izvor našeg književnog jezika, njegovu osnovu i več itu inspiracijuumetnika, pred glumca postavlja veliki i divan zadatak – oslušnuti poč etak našeg pesnič kogstvaralaštva i zagnjuriti se u epsko jezič ko blago našeg naroda. “Neposredan i pun izraznarodnog duha kod nas, to je, još uvek, naš razgranati, plemeniti, snažni narodni jezik“2, a zaglumač ku umetnost je poznanje duha sopstvenog jezika od neprocenjivog znač aja. Iz ovograzloga narodna epska pesma predstavlja nezaobilazan element u prouč avanju glumač kih

govornih moguć

nosti.Posebnim glumač kim postupkom kojimćemo obrađ ivati tekstove pronicać emo u

raznovrsne moguć nosti unošenja zvuka u ustrojstvo stiha. Dikcijskom strukturalnom analizomutvrdićemo jasne odlomke datog teksta, otkrivać emo u tim odlomcima preciznu misao i to takošto ć emo razlagati dati tekst specifič nom glumač kom analizom na govorne blokove u kojimać emo pronalaziti i označ avati taktove smisaonice, i na kraju uspostaviti jasne odnose međ uodlomcima u obliku podesno odabranih dikcijskih figura. Preko ovako izvedene detaljne analize

horizontale govorne izjave (pasaži, govorni blokovi, taktovi smisaonice), pristupić emoiznalaženju najpodesnijih govornih signala i to dikcijskom metodom analize vertikale govorneizjave. Polazeć i od osnova teorije dikcije, koja podrazumeva razlikovanje i vladanje govornimkonstantama i dikcijskim figurama, izlagać emo na konkretnim primerima širok dijapazongovornih moguć nosti u uoblič avanju stiha.

1 N v P v ć,O , Dr v z sr s z v s Sr , B r d, 1999., s r. 22.2 Is d r S ć,G , Pr sv , B r d, 1956., s r. 14.


7/266

6

Tumačeć i sadržaje na kojimać emo vršiti ova razmatranja koristić emo analitič ko-teorijskipristup kojić e nas odvesti i u sferu hermeneutike. Posebnoć e nas zanimati hermeneutika zvuka

jer je cilj ovog rada u dokazivanju da se tek pronalaskom adekvatnog govornog izraza dolazi dopotpunog otkrivanja sadržaja dela napisanog u stihu.

Jedan od metoda kojimć emo se koristiti u zaključ ku ovoga rada jeste i komparativnimetod. Upoređ ivaćemo ritam i melodiju epskog deseterca, njegov specifič an zvuk, dogmatič an istrog sa poletnim i zanosnim nijansama romantič arskog jamba. Komparativni metodć e nampomoć i u jasnijem sagledavanju i pronicanju u bogate zvuč ne nijanse različ itih vrsta stihova jerć emo u njihovom suč eljavanju razotkriti raznorodne govorne postupke koji mogu na kreativan iumešan nač in najbolje da izraze svu slojevitost datog teksta.

Sociološka analiza kulturno-istorijskog konteksta odabranih tekstova pomoć i ć e nam usagledavanju glavnih uzroč nika za nastanak specifičnih književnih ritmič no-melodijskihstruktura. U društvenim previranjima određ ene epohe uviđ ać emo dominantan književni zvuč niizraz i uoč avati veze i odjeke socijalnog momenta na duh samog jezika, to jest, na njegovuzvuč nost.

Osnovna hipoteza ovog istraživanja jeste da je zvuk stiha nedeljiv od njegovog sadržaja ida se samo u njihovom harmonič nom spregu, to jest, preciznim govornim glumač kimsredstvima, utvrđ enim i determinisanim nauč no-umetnič kom oblašć u dikcije – može doć i dousaglašavanja znač enja i zvučanja. Zvuk je otelotvorenje stiha. Zvuk je njegovo telo. I u ovomuvidu se krije sva kompleksnost istraživanja najpodesnijih govornih nijansi u glumač komoblikovanju stiha. Polazeć i od č injenice da je prilaz govornom oblikovanju stiha mnogozahtevniji posao od govornog oblikovanja proze, usled složenosti i konciznosti misaono-emotivnih nijansi u strogo i jasno omeđ enom prostoru u kom se data misao iskazuje – polazimood teze da za transponovanje stiha u govorni iskaz glumac mora sprovesti jasno utvrđ enepostupke koje mu nudi oblast dikcije.

Osnovni cilj ovog rada jeste definisati i utvrditi, na konkretnim primerima srpskog stiha,metode i specifič ne glumač ke postupke prilikom istraživanja i postavke za izgovor dela u stihu.Kao forma sažetog ič vrsto ritmič no uobličenog misaono-emotivnog sadržaja, stih epskog


8/266

7

deseterca i stih romantič arske dramske poezije predstavlja bogat materijal za iznalaženjeraznolikih moguć nosti govornih signala kojima glumac transponuje pisani u govorni jezik.

Istražić emo kako i kojim sredstvima glumac može specifič nu skalu ritmič no-tonskog padau epskom desetercu da preokrene i preobrazi u govorno delo uzbudljive dinamike. Ukazujuć i naosobenosti epskog deseterca kao zvuč ne slike jednog sveta – ustanovićemo najč ešć e upotrebljenegovorne signale koji, na naroč it nač in, oživljavaju svu posebnost epskog nač ina mišljenja i epskeoseć ajnosti. U Njegoševim stihovima herojsko-patrijarhalne epohe romantizma uoč avać emo, zaglumač ki pristup dragocene, različ itosti u odnosu na svetč isto epskog pesništva.

Tumač eć i romantič arski zanos u zvuku jamba u dramama Laze Kostić a i Đ ure Jakšić a,definisaćemo specifič ne karakteristike beskrajnih zvučnih preliva koje se otkrivaju u lirskimmonološkim deonicama ovih autora. Ispitivać emo i definisati posebna glumač ka govorna umeć akojima se višeslojan i veoma kompleksan oblik našeg romantičarskog stiha transponuje u lakorazumljivu i bogatu govornu frazu.

Vešto vladajuć i govornim konstantama (intenzitetom, intonacijom, tempom, glasnošć u iritmom), svesno koristeć i bogatstvo melodije naših akcenata i dužina, umešno primenjujuć i

dikcijske figure kontrasta, komparacije i gradacije u oba smera (klimaksa i antiklimaksa),koristeć i cezure i pauze u dinamiziranju govorne fraze, upotrebljavajuć i zvuč ne moguć nostiodređ ene ritmič no-melodijske stope i iznalazeć i njihov najširi spektar, znalač ki usklađ ujuć iodnose izmeđ u osnovnih i umetnutih govornih blokova preciznim nijansiranjem tempa,intonacije, intenziteta i glasnosti – glumač ko govorno oblikovanje stiha može se uzdić i donajviših sfera umetnič kog izraza.


9/266

8

E F AC A E D C E G E

1.

Kada govorimo o osnovnim postulatima naučno-umetnič ke oblasti dikcije,č iju teorijskuosnovu i potvrdu pronalazimo u stalnom praktič nom radu kako sa studentima glume tako i saprofesionalnim glumcima, mi govorimo o onim elementima koji nažalost nemaju dovoljnoširoku primenu i uticaj na kulturu našeg govora. Nepostojanje sistematičnosti u negovanju

govorne kulture u našem društvu, a potpomognuto savremenim nač inima brze i usputnekomunikacije,č ini da se misao o važnosti lepote govora danas nalazi na možda nižem nivounego ikada. Ovaj nedostatak u obrazovnom sistemu veoma otežava razvitak i negovanjegovornog jezika u umetnič koj praksi. „Vladanje glasom i jezikom“ kako kaže Aleksandar Belić „mora biti osnovica u umetnič koj veštini glumca“ jer je „pozorište rasadnik govornog književnog jezika koji je od velikog znač aja za kulturu jednog naroda; jer stvaranje govornog književnog jezika – ide međ u osnovne zadatke njene.“3

Zahtev koji se nameć e buduć em umetniku-glumcu, kao onom ko je dužan da širi i svojimprimerom podučava najlepšem govoru svog naroda, jeste od neprikosnovenog znač aja zaopstanak i razvitak našeg jezika, a samim tim i naše kulture. „Treba imati na umu da jezik nijesamo inertna materija poput kamena, već i da je sam tvorevinač oveka, pa je stoga nabijenkulturnim nasleđ em jedne jezič ke grupe.“4 Opstanak jezika i kulture jednog naroda je unajtešnjoj vezi za opstankom i identitetom toga naroda. Samim tim dolazimo do jedneoč iglednosti – glumac treba da bude ona lič nost kojać e svojim umeć em i veštinom govorenja

negovati ič uvati svoj jezik, jer se duh jednog naroda najviše oč ituje u jeziku i to u njegovomgovornom obliku.

„Naš je jezik izvanredne lepote, i sa glasovne sa akcenatske strane, jedan od najlepših usvetu, a ne samo međ u slovenskim jezicima/.../Tu lepotu našu i to blago naše imaju dač uvaju i

3 A s d r B ć,O č , Iz r d A s dr B ć , r s , Z v dz d s v sr ds v , B r d, 2000., s r. 81.4 R V Os V r , , N , B r d, 1974., s r. 40.


10/266

9

gaje – naše kulturno društvo, naše kulturne ustanove, a međ u njima na prvom mestu našepozorište/.../ Na nama je da ga sač uvamo u svoj lepoti njegove govorne odeć e, u kristalnoč istoj

dikciji koja je od velikog znač aja za njegovo širenje i dobro razumevanje.“5

Iz ovoga se jasno vidi važnost oblasti dikcije u oč uvanju i razvitku jednog jezika.Pozorište je oduvek bilo ona umetnost koja je najosetljivija na sve promene u društvu, u kojemse na najbrži i najdirektniji nač in ogleda vreme u kom živimo i u kojem živa reč vrši veliki isnažan uticaj. Oč uvanje i nadgradnja te žive re č i jesu stalni posao naših pozorišnih umetnika.Buđ enje te svesti jeste jedna od najvažnijih delatnosti u umetnič koj praksi, a oblast dikcije nudineophodnu aparaturu u procesu ovladavanja scenskim govornim izrazom.

U najkrać im crtama ć emo izložiti osnovne dikcijske pojmove kako bi njihovimdefinisanjem omoguć ili lakše praćenje izuč avanja izabranog materijala.

Svaki pisani oblik teksta transponovanjem u govorni iskaz može u velikoj meri promenitisvoje znač enje određ enim interpretatorskim postupkom. Pisana forma može govornimoblikovanjem biti osiromašena ili obogać ena. Baveć i se u ovom radu stihom, kao posebnimvidom poetski zgusnutog teksta, pokazać emo presudan uticaj govornog oblikovanja na

razumevanje samog sadržaja.

Dr BranivojĐ orđ ević definiše dikciju kao “naučnopedagošku oblast koja se baviprouč avanjem funkcija signala govornog ponašanja u njihovoj opštoj i subjektivno markiranojporuci.“6 Početnu tač ku u teoriji dikciječ ini prepoznavanje i definisanje onih elemenata kojisač injavaju jedan govor i preko kojih govor jednog lica razlikujemo od govora drugog. Oveakustič ke signale nazivamogovornim konstantama.

Govorne konstante predstavljaju stalnu odrednicu svakog govora, a njihova specifič nostse ogleda u njihovoj stalnoj promeni. Govorne konstante konstantno menjaju svoje vrednosti itime doprinose raznolikosti i živosti govorne realizacije. U njih spadaju :intenzitet, intonacija,tempo, glasnost, ritam i boja glasa. Od svih govornih konstanti jedino jeboja glasanepromenljiva i ona ostaje potpuno samosvojan i jedinstven govorni signal koji u združenom

5 A.B ć, Is , s r. 87, 88.6 Dr Br v Đ rđ v ć,G , U v rz s B r d , B r d, 1984., s r.84.


11/266

10

dejstvu sa ostalim govornim konstantamač ini određ eni govorni iskaz jedinstvenim. Intenzitet iintonacija se istič u kao dominantni akustič ki signali koji se, u zavisnosti od misaono-emotivnog

sadržaja, smenjuju u vodeć oj funkciji prilikom govorne realizacije.

„Govorne konstante, dakle, predstavljaju one elemente koji se redovno pojavljuju iobezbeđ uju misaono-emocionalni sklad govorne realizacije i koji, kao različ iti elementi, svakiponaosob, obrazuju svoje nizove, nizove konstanti, u procesu interpretacije/.../ od različ itihvarijeteta fortiteta (intenziteta) – dinamič ki niz; od različ itih varijeteta visine – melodič ki niz; odrazlič itih varijeteta jedinice tempa – agogič ki niz; a od različ itih varijeteta signala ritma –ritmič ki niz/.../Pojedinač ni varijeteti ovih nizova direktno su u zavisnosti od prirode dela, kaoceline, i predstavljaju ishodište suštine, a u isto vreme i njen karakteristič ni misaono-emocionalnii melodič ko-ritmič ki subjektovno markirani signal.“7

Tumač eć i funkciju govornih konstanti u dolasku do prirode jednog pisanog teksta B.Đ orđ ević govori o ishodištu suštine . To znač i da se priroda, suština jednog tekstatransponovanog u govorni iskaz nalazi u podesno odabranim akustič kim signalima govornihkonstanti koji poč ivaju na prethodnoj analizi misaono-emotivne poruke datog teksta. Iz ovoga seda videti znač aj poznavanja i ovladavanja svim nijansama ovih akustič kih signala koji supresudni prilikom pronalaženju najpodesnijih govornih oblika kojiće preneti preciznu i jasnumisaonu poruku određ enog sadržaja. U spontanom govoru naša misao automatski odabiranajpodesnije govorne signle u kojeć e biti zaodenuta jer izmeđ u misli i njenog zvuka nemaposrednika već se sve odvija u organskom jedinstvu jedne lič nosti. Sa druge strane, tekst koji jenapisan zahteva svesni i analitič ki pristup u kojemć e glumac, pronič uć i u pišč evu misao,odgonetati i tražiti onu istu organič nu vezu koja se u svakodnevnoj govornoj realizaciji ispoljavabez našeg svesnog truda. Samim tim otkrivanje smisla određ enog teksta povlač i za sobom i

pronalaženje njegovog najtač nijeg akustič kog oblika. A u tom procesu je svest o postojanju inijansama govornih konstanti jedna od najvažnijih.

Intenzitet (fortitet ili jač ina, kako je nazivaju neki teoretič ari) jeste jedna od dominantnihgovornih konstanti. Ona predstavlja onaj akustič ki signal koji je posledica pojač aneemocionalnosti i javlja se u vidu „ekspiracije uvek iste količ ine vazduha za smanjeni vremenski

7 B. Đ rđ v ć,G , s r. 37.


12/266

11

period“8 Pojač ani emotivni nadražaj odražava se na brzinu disanja te usled skrać enog vremenaza izdisaj dolazi do snažnog ekspirijuma koji prepoznajemo u govornom ponašanju lica kao

izrazito emotivan, uzbuđ en govor. U govornom oblikovanju tekstualne poruke pojač anogemotivnog nadražaja, varijeteti intenziteta oblikuju taktove smisaonice. U takvoj govornoj sferivrh dinamič kog nizać e biti u primarnom taktu smisaonice dokće ostali govorni taktovi biti unižim slojevima ovog akustič kog signala.

Intonacija je druga dominantna govorna konstanta koja se, za razliku od intetnziteta kojise javlja kao signal pojač ane emotivnosti u govoru, pojavljuje kao vodeć i signal u onimgovornim iskazima u kojima je misaonost primarna. Naglašenost misaonosti govornog iskaza uspontanom govoru navodi nas da koristimo širok spektar melodije kako bi naš sagovornik dotanč ina razumeo ono što želimo da mu prenesmo. Kao i intenzitet, intonacija je akustič ki signalkojim se oblikuju taktovi smisaonice teć e vrh melodijske sfere određ enog govornog bloka, ukojem smo analizom celine utvrdili da je misaonost primarna, uvek biti u primarnom taktusmisaonice. To dalje znač i da ć e na nižim tonovima stajati melodijski signali sekundarnog,tercijarnog i svih ostalih, manje znač ajnih taktova smisaonice.

„Tonske diferencijacije su neposredni nosioci smisla, dakle sadržaja poruke. Specifič nitonski usponi u govoru ne mogu se obeležiti nikakvom notnom skalom, ali se veoma jasnočujuskokovi intonacije pomoć u kojih razluč ujemo nijanse znač enja/.../Školovan govornik sanegovanim glasovnim sposobnostima imać e razuđ enu govornu frazu i umeć e da upotrebioptimalni glasovni varijetet, pre svega dominantnu govornu konstantu.“9

Tempo govora predstavlja onaj fenomen u jeziku koji je u direktnoj vezi sa zgusnutošćumisaone poruke. Kao što u spontanom govornom iskazu nesvesno govorimo sporije kada je našamisao teško razumljiva i potpuno nepoznata sagovorniku, te samim tim uzimamo više vremenakako bi obezbedili optimalnu razumljivost, na isti nač in se i u akustič koj realizaciji datog tekstakoji se odlikuje dubokom misaonošć u pribegava sporijim varijetetima tempa kako bi sagovornikmogao da razume misao poruke i dalje uč estvuje u govornom toku. Važnost ovog akustič kogsignala je veoma istaknuta u govornom oblikovanju stiha jer se usled sažetog i precizno

8 B. Đ rđ v ć,G , s r. 48.9 Dr L Mr ć P v ć,S ,d rs d s r , F dr s s , B r d,1990., s r. 37.


13/266

12

omeđ enog prostora javlja karakteristič na zgusnutost misono-emotivnog sadržaja.Eksperimentalnim putem je dokazano da se u govornoj realizaciji stihova pojavljuje osetno

usporeniji tempo izgovora, kako na osnovu eksperimentalno-fonetskih ispitivanja zaključ uje B.Đ orđ ević :

“Merenja su jasno pokazala da se, ako se uzima u razmatranje samo elemenat tempa, uizgovoru stihova javlja znatno usporeniji tempo nego u izgovoru proznih dela. Sama ovač injenica već dovoljno pokazuje da se, usled zgusnutosti pesničkog izraza, prenošenje slušaocumora izvršiti u drugom i drukč ijem vremenskom okviru nego što se toč ini u obič nom govoru iliu izgovoru proznih umetničkih dela.“10

Glasnost je onaj akustič ki signal koji obezbeđ uje č ujnost poruke. Dugo vremena je ovagovorna konstanta bila izjednač avana sa intenzitetom, ali se tokom dikcijskih fonetskihispitivanja došlo do njene prave funkcije. Glasnost je u direktnoj vezi za auditorijumom tj. sasagovornikom i prostorom u kojem se događ a govorna komunikacija. Ona je uvek prateć ielement govornih konstanti i nikada nema vodeć u ulogu, mada se u izrazitim govornimdeonicama maksimalnih vrednosti intenziteta ona č esto č uje kao primarna, a kod neukihgovornika može i preuzeti ulogu dominantnog akustič kog signala. U takvim sluč ajevima uvekimamo utisak neprimerenog govornog iskaza i doživljavamo ga kao lažni intenzitet koji neproizilazi iz istinitog i snažnog emotivnog nadražaja. Ne izviruć i iz pojač ane emotivnosti, ovazamena govornih konstantič ini da glasnost prepoznajemo kao lažnu emociju. Raspoznavanje i jasno razlikovanje intenziteta i glasnosti je jedan od bitnijih elemenata u govornom obrazovanjuglumca.

Ritam (grč . rhytmos - tok) predstavlja smenjivanje naglašenih i nenaglašenih delova nekepojave. Kao što u određ enom ritmu dišemo, hodamo, spavamo, tako i u sluč aju govora postojismena tj. protok naglašenih i nenaglašenih elemenata. Neki od ovih elemenata su unapred zadatiprirodom našeg jezika tj. njegovom akcenatskom strukturom, druge je pesnik zadao svojimtekstom, tako da otkrivanjem taktova smisaonice (primarnih, sekundarnih, tercijarnih...) glumacdodatno usložnjava ritmič ku šarolikost govornog iskaza. Kada govorimo o ravni govornihblokova, dakle o odnosima izmeđ u osnovnih i umetnutih blokova, važnost ovog akustič kog

10 Dr Br v Đ rđ v ć, , U v rz s B r d , B r d, 1996., s r. 208.


14/266

13

signala još više dolazi do izražaja. Postavkom pisanog teksta za izgovor, u kome je znalač kimodabirom utvrđ en raspored osnovnih i umetnutih blokova, glumac osvaja prostor dodatnog

ritmič kog bogatstva, a samim tim i širi prostor u individualizovanju govornog iskaza.

Na nivou već ih govornih celina, u prostoru oblikovanja pasaža, takođ e možemo dagovorimo o određ enom ritmu. U velikoj monološkoj deonici koju smo izdelili na odlomke,glumac ć e pažljivom analizom odrediti koji je od odlomaka najistaknutiji, odnosno koji odpasaža predstavlja pasaž smisaonice, a zatim u kom odnosu stoje i svi ostali pasaži. Ovajinterpretatorski postupak daje ritmu izuzetno značajnu ulogu u konač nom govornom oblikunekog teksta. Preciznom analizom i umešno određ enim odnosima izmeđ u više ili manjenaglašenih odlomaka, govorna fraza biva razuđ ena i bogata i mi je kao slušaoci prepoznajemokao izuzetno zanimljiv i dinamič an glumač ki izraz.

Na kraju je bitno istać i da je ritam jedan od presudnihč inilaca pozorišne predstave unjenom konač nom prijemu kod publike. Možda i najpresudniji. Vešto postavljenim rasporedom jakih i izrazitih scena sa onima koje samo senč e i potpomažu glavnu ideju komada tj. smenomsporijih i bržih, intenzivnih i manje intenzivnih, dugih i kratkih scena, reditelj postiže dinamič ani uzbudljiv pozorišnič in. Nakon takve predstave kažemo da predstava ima odlič an ritam. Istotako, glumac koji stalno koristi iste govorne signale, odnosno ne koristi bogate varijetete svogglasa koji se ogledaju u bezbrojnim varijacijama govornih konstanti i samim tim se kreć e uskuč enom prostoru od nekoliko tonova ili u ujednač enom tempu, neminovno biva prepoznat odstrane slušaoca kao monoton i neživotan tj. lažan. Kao što se osnovna odlika prirodnog ispontanog govora ogleda u stalnoj promenljivosti govornih signala, tako je na sceni nepostojanjeove promenljivosti jasan znak da glumac nije promislio i usvojio svu misaonost tumač enogsadržaja. Zvuč na, govorna slika pozorišne predstave na podjednako snažan nač in utič e na

gledaoca kao i vizuelan element npr. kostim ili scenografija.

Poredgovornih konstanti teorija dikcije izrazitu pažnju obrać a na dikcijske figure. I kaošto im samo ime kaže, dikcijske figure predstavljaju onaj fenomen u govoru koji omoguć avagovorniku da na izrazit nač in pojač a i preciznije izrazi svoju misao, kao što stilske figure uspontanom govoru, a naroč ito u pesnič kom jeziku služe „da prenesu slušaocu-sagovorniku i


15/266

14

najtananije nijanse naše misaonosti i emocionalnosti“11. Dikcijske figure tako služe dapotpomognu slikovitije oblikovanje određ enog sadržajač ime se postiže već a uverljivost i

bogać enje tumač enog teksta. Od mnogobrojnih stilskih figura kojima pisac slikovitije, snažnije ipreciznije oblikuje svoju misao, u govornom jeziku postoje samo tri figure koje akustič kimoblikovanjem izrazito doprinose smisaonosti određ ene poruke, to su:komparacija, kontrast igradacija. Svaka od ovih figura predstavlja neko poređ enje te je takokomparacija poređ enjeprema slič nosti, kontrast poređ enje prema suprotnosti, agradacija poređ enje po postupnosti.Kao poseban i redak oblik susreć e se i pletenica koja se javlja kao figura u kojoj su združene dveili sve tri figure zajedno. Gradacija se javlja u dva oblika: klimaks i antiklimaks . Svaku od ovih

figura karakteriše izrazito korišć enje govornih konstanti u njihovom formiranju.U figurikomparacije - koja u svom punom obliku ima predmet koji se poredi, poredbenu

kopulu i predmet sa kojim se poredi – najč ešć e upotrebljena govorna konstanta jeste intonacija.Naime, govornik može izrazitim isticanjem poredbene kopulekao povišenom intonacijom,znatno da pojač a slikovitost pesnič ke slike. Na isti nač in u krnjoj ili emfatič noj komparaciji, ukojoj nedostaje predmet sa kojim se poredi, govornikov nač in oblikovanja poredbene kopulekaoima presudnu ulogu u razumevanju smisla pesnič ke figure.

I figurakontrasta ima svoj puni i krnji oblik. „Potpuni oblik ima trič lana: tezu, antitezu isintezu. Prva dvač lana su u direktnom suprotstavljanju, a treć i je njihovo pomirenje, zaključ ak.Stoga je u govoru drugič lan – antiteza, oblikovan skokom u sferu viših vrednosti govornihkonstanti u odnosu na prvič lan – tezu. Treć i č lan – sinteza, spušta se u sferu donjih vrednostigovornih konstanti, obič no na nivou teze. Ovakva akustič ka slika kontrasta ostvaruje seintenzitetom ili intonacijom u primarnoj ulozi.“12 Ova dikcijska figura se može zapaziti iakustič ki oblikovati kako na nivou govornog bloka tako i na nivou pasaža.

Gradacija je dikcijska figura postupnosti koja se javlja u oblicimaklimaksa iantiklimaksa . Kao i prethodne dve figure i ona može da se javi u krnjem obliku i tada govorimoo gradaciji koja ima samo dvač lana. U svom punom obliku gradacija u smeru klimaksa seostvaruje stepenovanjemč lanova (govornih blokova) i to tako što se postepeno pojač avajuvrednosti govornih konstanti, dok je poslednjič lan gradacije u klimaksu gotovo uvek na

11 B. Đ rđ v ć, , s r. 195.12 L . Mr ć P v ć, Is , s r. 68.


16/266

15

poč etnom, najnižem tonu. Odstupanje od ovog pravila pronalazimo najč ešć e u vojnič kimbesedama gde je poslednjič lan gradacije u klimaksu na najvišem, najizrazitijem tonu. Na isti

nač in se, samo u suprotnom smeru, ugradaciji u antiklimaksu javlja postepeno opadanjevrednosti govornih konstanti. Ono što je još važno napomenuti, a javlja se kao stalni prateć isignal u obrazovanju ove dikcijske figure, jeste promenljiva vrednost pauze. U smeruklimaksa pauze izmeđ u č lanova gradacije se smanjuju, kao što se njihova vrednost povećava kada segradacijom ostvaruje oblikantiklimaksa .

Pauza spada u još jedan izuzetno važan govorni signal koji uč estvuje u govornomoblikovanju pisanog sadržaja. Njena uloga je naroč ito znač ajna, možemo reć i i presudna ugovornom obrazovanju stiha. Jan Mukaržovski, pišuć i o zvuč noj strani pesnič kog jezika, uviđ arazlič ite funkcije pauze i definiše ih kao sintaksič ke, znač enjske i ritmič ke. Uoč ava njihovuvažnost i istič e da su one neophodnič inioci rašč lanjivanja jezič ke manifestacije. U pesnič kom jeziku u stihu, gde je specifič nost pauza iskorišć ena do maksimuma mogu se javiti najrazlič itijinač ini njihove upotrebe. „Neuobič ajena upotreba pauza može biti i tematski motivisana, naprimer, uzbuđ enošć u osobe koja govori. Ali i kad takva motivacija ne postoji, pauza je nosilacznač enja, dovoljna, na primer, da sama po sebi “znač i“ emocionalno uzbuđ enje. Najzad, ona

može postati ekvivalent sasvim određ enog znač enja, ako je determinisana uklapanjem ukontekst.“13

U teoriji dikciji pored pauze o kojoj svi teoretič ari stiha govore, postoji još jedan signalkoji se ostvaruje u govornoj relizaciji. To jecezura . Za razliku od pauze koja predstavlja kraj jedne celine, bilo ritmič ke, sintaksič ke ili znač enjske, cezura se - kao dikcijski element – javlja uvidu akustič kog signala unutar govornog bloka, najč ešć e ispred takta smisaonice i time izrazitopojač ava pojam koji dolazi posle nje. Sa druge strane, „cezura se nikako ne sme smatrati samo

pauzom vremenski izraženom. Ta pauza, predah, odmor, može da bude jedan vid cezure, i to vidkoji se, možda, i najč ešć e javlja, ali ne treba zaboraviti da cezura predstavlja granicu izmeđ u dvadela koja svojim javljanjem u izgovoru ostvaruje bitne ritmič ke signale“14. Cezura može biti

13 J M r vs ,S č , Z v d z d s v sr ds v , B r d, 1986., s r. 73.14 B. Đ rđ v ć, , s r. 209.


17/266

16

ostvarena i akustič kim signalima govornih konstanti bez primetne pauze, a to znač i da „bi moglabiti ostvarena bitnom razlikom u visini, ili u jač ini, ili u obliku tempa.“15

Horizontala govorne izjave predstavlja prvi stepen u pripremi teksta za izgovor i njuč ininiz dikcijskih strukturalnih postupaka kojima delimo dati tekst na manje celine tj. pasaže prvog

pasažnog kruga , a zatim detaljnijom analizom iznalazimo manje odlomke unutar pronađ enihpasaža te onda govorimo o pasažimadrugog pasažnog kruga itd...Iduć i dalje u pronalasku svemanjih govornih jedinica spuštamo se u ravangovornog bloka koji ustvari predstavlja osnovnu jedinicu govora.

Govorni blok je najmanja misaona celina izgovorena na jednom dahu. To je govorni iskazkoji ustvari predstavlja odgovor na vrlo precizno postavljeno ili pretpostavljeno pitanje. Znajuć ida je priroda svakog govora dijaloška, glumac i u iznalaženju blokova osnovni podsticaj nalazi usagovorniku tj. u njegovom pitanju, izreč enom ili podrazumevanom. S obzirom na to da je tekstudešen zač itanje nepodesan za govornu realizaciju, teorija dikcije se služi tač kom kao jedinimznakom interpunkcije. Ta tač ka označ ava kraj govornog bloka, a glumcu izuzetno pomažeprilikom postavke teksta za izgovor. „Unutrašnji smisao celine mora biti tako podeljen na delovekoji se izgovaraju – da sve to predstavlja skladnu celinu. Sve to ima da poveže i drži u celinidikcija. Ona mora biti psihološka. Zato se ne može govoriti jedan tekst po interpunkciji udešenojza č itanje. To ne znač i da se dikcija ne može slagati sa interpunkcijom; naprotiv, to bivač esto.Ali se ne može interpunkcija kakvog teksta napisanog zač itanje uzeti kao baza, kao osnovicagovornog teksta u potpunosti. Interpunkcija je logič ka, a dikcija – psihološka.“16

Sledeć i korak u analizi horizontale govorne izjave jeste iznalaženjetaktova smisaonice.Kao što mu i samo ime kaže ovaj akcenatski takt nosi smisao govornog bloka i precizno jeodređ en pitanjem na koje se tim blokom odgovara. Pored potpuno novih pojmova koji se uveknalaze u taktu smisaonice, u reč i koje naroč ito privlač e naglasak spadaju: negacije, apsolutnipojamovi, brojevi, superlativi, komparativi, imperativi, bliže odrednice reč i, itd...

15 B. Đ rđ v ć, , s r. 209.16 A. B ć, Is , s r. 80.


18/266

17

Prelazeć i u sledeć u sferu - vertikale govorne izjave - individualnim govornimoblikovanjem takta smisaonice ostvaruje selogi č ki akcenat jednom od dominantnih govornih

konstanti. U ovu sferu spada akustič ko oblikovanja unapred određ enih dikcijskih figura.

Na kraju ovog uvodnog izlaganja, koje nam je bilo neophodno kako bi se lakše pratilatumač enja tekstova u daljem radu, treba posebno naglasiti i stalno imati na umu da u teorijidikcije kada prič amo o govoru uvek podrazumevamo da je govor ustvari dijalog, odnosno dagovor predstavlja dijaloški spreg govornik-sagovornik i da tumač enje govornog oblikovanjapoč iva na svesti o drugom kojem je određ eni tekst upuć en. To znač i da prilikom oblikovanjagovorne fraze uvek imamo u vidu da je „svaka ostvarena deonica u govoru dijaloška.“17 Jedanpasus Mihaila Bahtina iz odlomka oGovornoj interakciji vrlo precizno razjašnjava problematikuo kojoj govorimo:

„Znač aj orijentacije reč i na sabesednika veoma je velik. Reč je u suštini bilateralni akt.Ona se podjednako određ uje timeč ija je kao i time za koga je. Kao reč , ona je upravo produktuzajamnih odnosa govornika i slušaoca. Svaka reč izražava „jednog“ u odnosu prema „drugom“.Ja u reč i oblikujem sebe s tač ke gledišta drugog i, u krajnjoj liniji, sebe s tač ke gledišta mogkolektiva. Reč je most izgrađ en izmeđ u mene i drugog. Ako se on jednim krajem oslanja namene, onda se drugim krajem oslanja na sabesednika. Reč je zajednička teritorija izmeđ ugovornika i sagovornika.“18

17 L . Mr ć P v ć, Is , s r. 44.18 M B ,M , N , B r d, 1980., s r. 95.


19/266

18

2.

„U s , z d d d r s , s z

d s s č s zv v s r r č s v

v v s r , d r z vrs s ć ,

s ć r r r /.../S z z r v sv sv

s z v r s sv v s r r s d r

z d z z s s v sv v s v z r v z z s s19

U r v v d s z v r z s v d s r v rs s v ć

s v s . Is ć s č z , v s r r z č

z d r r r s d r d d s č s d s

č s . S s č d , s v ć r s s r č

z v č d s d r d s d s s ,

s vr , r s J s , r

č v r zr z v s v r d z zv č r r d s

K s v s dr čvrs đ r v r s

s s r r , r r s v , r v r r r d v r

v r r d s s sv s s v s s ć s ? K

sr ds v d ć d v r v s s s č z č

zr z? Ov v r s s r r d s

s đ r d s s s . „T s đ v č s

z vrđ , s č v r r r r s s ć r z20 Pr

r đ r s s r r z s s , r

s z v rs č r v z č r r

ć z r d s .

19 M B ,M č zR , S s , B r d,2010., s r. 78.20 B. Đ rđ v ć, , s r. 186.


20/266

19

„D , d r r r d . T z č , r d v r r r d v

T z č d v r č v s r d č sv č

č . T r s sv s /.../I d sv r r d

d r , sr d , . A s đ d , s s v d

s , s r č s r č d , s đ, s r

r z d d d v r .21 A d v z v r s

v r v s s , s z v s r ds

v d v v s č č z v .

K d v r č r s ( rč. s s r d, vrs ; . v rs s s ) z d s r s d v s č r z . Sv s

„ dr đ r v z s zdv r v r s

d .22 U č B. T vs s v r d zv č

d s dr v r d s r č s . Ov r s v d

r č z č z . Is r č s s v r s d s dr

s s dr đ s č s v s č r z , r č s s

v r ć .

„ č d s s v r č v s , z s

v r č v v s v23 r zd d ,

z ć r v v v r č s s s r č r ,

r s č r s r r s z z v r.

N ć s d s s v rs , r s dv s v

ć d s r v s r d č d sr z r s r z s r s v s . K ,

r č v č ć r č r s s č v s s v r č d .

21 A. B ć, Is , s r. 80.22 L K ,S , Izd v č r Z r S v ć , Sr s K r v , N v S d, 199s r. 723 B. Đ rđ v ć, , s r. 186.


21/266

20

M č v d rč r s z . R č s s

s z d s r d s v , d r ( v ), z č

s s z v .

A , s , z s v s

s v . S s v r r v v v rs s

v ć ( v ) s v s z v v rs z v .Ov

v rs r z s v v z r č s s

r dv s s d rv s ( ᴗ)

dv s s d dr s (ᴗ )

r dv s s d s s r (ᴗᴗ)

s d dv s s d s s d ( )

d r s s d s rv s ( ᴗᴗ)

r r s s d s sr d s (ᴗ ᴗ)

s r s s d s r ć s (ᴗᴗ )

S č ( rč. sy s ) s s z s v r s

s d dr đ r s v . U v v s v z r č zr z

r č s ć d r d v d r r s z

r r r č rs dr s s . Ov v s v s r s v

: s r , s d r , s r , d v r , d s r , dv s r , d...

S č d r s v

s z r č s v v s s d r r zv č s r

s r .

S vr s r z z r v r v rs

s s . J s ć sv r d vO


22/266

21

1932. d d z v „ dr v d s v v v ,

s r „s sv s r d sv s r r s r d s s v d

s v s r č s v đ d . M

vrđ č v r r dr đ s s v d v .24 Id ć z J s ,

ć K r T r vs s dO z s v d z s v

s s s č r „ s r r vs v v r r , „

v d v č ( d s v zv s z

s r ) č ( d v v v v r v ).25 Ov

v T r vs d d č , d r z

s č v d r v r č v .26 O v s

v s d s r s v s „ s s d s ,

s v z s ./.../Gr z đ r č v s s

r r d v r s r d z v s r r d s r ( z z z z r27

O s v r rv d s r v r , d d

v r s s sv vr d s v r r z

v r s , r s v v r z s . R r s v , r s č s r đ r s s .28 R č r z r r ds v

s s č z s č v r r z s . S

r ds v v zr z v ć z z v č v r

Gr č r z s , d č v z s r v s v

rv s , d č r s v (s č s s ), r v đ ć s

v d d d r s s ć r . N s s

r č s d s r , v s r s r d r r s , s v s z z z v s s sv s .

24 R J s ,L , N , B r d, 1966., s r. 148.25 K r T r vs ,O , S s , B r d, 2010., s r. 25.26 Is .27 Is , s r. 136.28 Is , s r. 14.


23/266

22

U č /.../ sr s s r s .

S sv dv z z dv s z , sr s z r s v

r č v r , r č s r s č s v r , s s

r r s .29 P z v d s s v v r

s s d r ds v d d z z s

s . I ć v d d ds s v d z č s r

r v zr ć s v r sv ć

, r s r s v r d v d z v č zr z d sv d

z r ds v r z v r v . N v dr sr ds v

d s č zr z s d s . N r s ć

d z s v , č zr z v v s r , s

ć d ds sv s r v č s dr z v

v . U v s r r dr s s v č ć d

s zr , S s vs , „ s č r č s r r

zv r s v z , z ć z z.30 Z sv s d s z

z , v d v , d č s v r s v .

P r d , „d sv v ć r s z31 r sv

s v d r r ds v s r č s č

č v r zr z z „z s r sv s r d

dr , d r z r s č v .32 U r č s s , z , d d

v s . vr č s s v zv. vr (

r d s ) r z s s . Oč d

r r zv s s v s z v s r s č zr z , d d

29 L K , , J s v s , LIII, Sr s d s I s z sr s z SANU, B r d, 1997., s r. 12.

30 K s S r v č S s vs ,R , CEKADE, Z r , 1991., s r. 296.31 Đ rđ v v ć, , RAD, B r d, 1951., s r. 109.32 Is .


24/266

23

„ r sv č č r d r d s sv č s vr v

d z d r z č z r d đ d s d sv .33

O s đ v r v d z . Ovd z z

z č v r s r r r č s s . U r z s v

r d z d d s r s , d s s s v s v

dr đ s d r z s . C z r d d v r r

s č z . „K s v d z r s s

z đ s dr đ s s , d r v ć s č

r r zdv s s č /.../ s vr s d č s č r r z d . 34 U s d s r r r, z r s

z z z v s č vr s d ć s dv s . Ov

r č s č d s č , r r r č s

s v r v d ć r č s s dr . Z z v r v

r đ dr đ s d r đ d r č v z v r . K

v r z r v r s r č r r s

dr đ r č r v s v ć s s č v s s ćs dr . C z r s r d r s zr z v r s s

r č s d s .

J d v s č r z s s

č 35 . z s z r s s d r r d č r r

s č . Ov v r s s č ć s z č

r z v s s č ć s d d ć s č z

r z r r rs s d v d z d ć

sv č zr z č . Ov v r č zr

33 A. B ć, Is , s r. 85.34 K. T r vs , Is , s r. 97, 98.35 „N s v r z r vrđ s đ r ds v r č v r

v v r zr z . D , s v z r z v r vrđ s s v r r č v , s s , s č v r

r v r č v , z č sv r č s z v , dv ć v č v r č s . B. Đ rđ v ć,G , s r. 443.


25/266

24

r č rs s d s s v ć r r s č č

s z . S dr s r , r r č v z r s s s

z s s č ć s , d d z č v r s

r č s r s s d s r . Iz s č v r č s

d č s v r zr z „s s č s č z

s r v r s r s v s , r

r r r .36

R (s sr ) . s v d d r r č č č r s , r ds v

s č s r v s č v z đ r č s r , s drv dr đ r . U s d s r r r r d v ,

č z s s v r d s s v r č s

č s . O r r s v d r č r d ć s d z v d d

d . Pr z s s r v s v d

s , s v d d v r č , s v s č v

s r . Z s d r r s z z v r r z „37,

s zv S s vs . z č r z v r v s s , v r ć č z , z č r z

r d .

„B d ć d r s z v s s d s d s s , s , d d s

r č d r z s đ , ć d đ s

č s s , č d dr đ r , d , r v , r v d r z38

36 B. Đ rđ v ć,G , s r. 443.37 U r r č s , s , s v ć r , d d s . N

s , s , z č r d . N r z s v sv v d ć svS s vs , Is , s r. 296. , 297.38 M Ć rč ,S , S s , B r d, 2010., s r. 52.


26/266

25

3. č č

„M z z č s d s d s r .39 E s d s r ,

s z v , , č , s rs r r s č s

čvrs r v s č s r r d d s s v dv č r z

s z r s č vr s d sv s dv d (4+6)

z v s r č d s r (z r z d rs , s r č d s r , č

r s d s s d ć s dv d d (5+5)). Sv

d s r s r s r d v s s č r sz r r s , d s č vr d s s . Ov d d z

dr d v s r d v s č s . „M z s s

r r s č d s s č s v z , v sr s

r č s s č r s .40 Z v r r s r d s r s

r č . S d r s r z v r s ć s č s

r č r ć z .

Iz v s č s ć z ć s s s z r v s s zr z

s r v r č d s v z d s v r v r d

d . R z d d s r s vr d v s , d s

s s s . A z d d r ć r r

z đ č r č ; s v v ; z

v ć d ( s ) sv z r r s v r v r s

Čvrs r č r z d r s v z s z r s č vr s , d d č r s r s r d s . „N v vs s

s r s v ( 75% sv s ), r z đ s

s 90% r r s r d r s v . Sv s d r s r s d

39 N v P v ć,O , Dr v z sr s z v s Sr , B r d, 1999., s r. 22.40 Is , s r. 34.


27/266

26

s r s r d s s v r s s .41 Sv s č ć r

s , r s v d r ( d rv s dv dr )

„ č r v , s v d z dr s r zv s

z r d d , s s r č r s v42

M r s , v ć s s d s r , v sv ć v

. O r ds v dr đ r č d s v R J

d d z d č d s r v č r z s r d vr s s ,

v z „ r v s r v vrđ d s r č d s r (4+6) v

č s s sv s v s r d .43

. U v z s s v d d v s d d , s s d s d d r

, s s č s v s s s č vr

s . T s s s z s d z r dv č č v r s

r z r . M Ć rč d z v d „r z č č d ć

r r d z .44 Ov „ d ć r s s ć s

d s r . Z r r d v r z v s r v

d zv v s s d s v s r č , z č30% z č dv s r ć r č r s s d v

r r r č s v s . P 45 r r d z r s s

r d s r s r r s r d r s v . Dr

r46, č s J s , vrd s s č d r d s „s

r r d r z d z z r r r s d s r .

Ov v d s z č v r r z s s r ć s

r č z s s v r d v d , r s r ć v d

B d sv s s r s v s v d s r č s r r , s đ

41 K. T r vs , Is , s r. 84, 85.42 R J s , r r K.T r vs ,O , s r. 83.43 K. T r vs , Is , s r. 84.44 M. Ć rč , , s r. 47.45 Sv z r M ć,T s v M r ć...46 R J s , K r T r vs , L K , r R ć...


28/266

27

d d d v s v r v , s dr

v r r s r s v s č r z v s s , r

dr d sv z v .

S s v V v r, č s s r v s z r r č , s

č , dr d s s z č ć s

z . U z ć r s s z s ć d

zr v s ds s s ć s .

r s v z č r d s s v r v č z

s , v d č s r r s v v d s z :

„G s s d v r v s r zv s z v r d

sv s rv s /.../T č d s r /.../ s :

r z v zr v r s , s v s č d v

č s dr , d r d ; v sr z r r z

r v , sv d s č v r d r s , sv z r

d d ć s s , d r r v č .47

47 S s v V v r, , G ,S s , B r d, 2012., s r. 138.


29/266

28

4. č

„S r r : v z č s z r d d ?48 Ov

s v r č r č s v d sr s r z . T r

d „v d z v č s , s v r

dr z 49 d M Ć rč d z d s s sr s s v s v r

s .50 N s č s v Sv z r M ć d s „ r

z d č v s v r s s d s s v dr

v s /.../ s r č z č .51

S z v s s s , d s r s r r d d s r , r ds v

r s , r č r , z z v s v . J

r č r s v đ s s r z s , d r d

r d r đ v r zr z s dr ć zv č r r d d v r s

Z r č v v r d r s r č rs dr s

s d v v z č z č r s .

„J d s r vrđ L K z r s r v sr s

v L z K s ć. P sv d , r sv z z s r

sr s z , K s ć v s d s r d s sv s č v

r zd sr s v rs .52

M r č r s s r v v vrd z s č s rs d s

s v s s r č r , z č d J v S ć dv d

r r d r dr s d N .

U sv s dS r R ć d z v „d s ć s

r z v sr s z v r s r č r d d s r s

48 P r S č v ć,O , A d s R Sr s , B L Sv, B r d; N v S d, 2013., s r. 61.

49 K. T r v , Is , s r. 125.50 M. Ć rč , Is , s r. 4751 Sv z r M ć, , S s , B r d, 2011., s r. 139.52 L. K , Is , s r. 199.


30/266

29

r d z s r r sv s s v d r d d s r

, sr s s s r r d d s r zv .53

K d v r dr r č r , L z K s ć Đ r J ć ,

v r d s r . A v s s s v

rs d s r .

L rs , s d s r s s čvrs s č s r r , s ,

r z r s r d s v s z r

s . Ov s s z v s r č d s r r z r d dv d

(5+5). S z r v v r s r d r s s s s s v r s

d s s , ć s r v v s s :

) 2,3 + 2,3

) 2,3 + 3,2

) 3,2 + 3,2

d) 3,2 +2,3

U dr s r č rs s d v v s . „Id d ,

r r d r z đ s d r s vr ,

ćs v ( r s v ) sr d s s .54 P r z r

d d v s L z K s ć r r sv s č

s . Os s s , d K s ć z r č s d s č vr , r z

č r d ć s v , zv . J s s r r

r s v v s d d č r v v

č ć č vr s s . S s v r ć s d r s

, v v z v T r vs . N , v v s z r

ć v s d r d s r d s ( s )

ć s r . N r v , z r r d z s r

53 r R ć,S , I s z v s s , B r d, 1975., s r. 301.54 L K , Is , s r. 201.


31/266

30

s v ć r z vr v s „č s z z

sr s s r č s v r v.55

V v s r r v s r č sr s

z . K s s v ć s s r z , r s r

d s r č r r s s s s r d

s d s . J s v ć r d s d v v

z v s r zr z s č s . „R r s r

s s r s v ; d , z r v r z č z ,

r z v d s v d d r r r d sr s s , v č .56

Ov„ d s r č r v s v , v r z

d r č č zr z dr s d s s d s

J d s r č č r v s v d s dr r r s č

( z z ) zv . Uz č s v rz r č r s , sv z r d s z

d s s , d v s v d s v .

O č . „N z d s sr s s r d r

r dv s s d r č r s /.../Tr r

č r v s r č s d .57 Z r z d s d s r d s sr s z

v r d s , r č rs dr s s v s č ć r r č r

s z vr s s č č s z sr d s . Ov s d

r z čvrs r č v r d s r d v s v zv dr s

s v r r č r s . S z r z č d s K s ć

sv rs s , v r d v dr s s v č s r

s s rs . Z v r r d v d z z z v

r č r s v r v dr s s s . I s . P d rv s v

s r v , d s č s z v r s , d s r

55 L K , Is , s r. 201.56 K. T r vs , Is , s r. 152, 153.57 N. P v ć, Is , s r. 34.


32/266

31

d s s v d s č d s d s , s v

d , z vr v r. s d s .

Cr s G r , , s

A v

Pr r d sv r s s

K r sv v č s v

N d v č , s r v

M r r d

D z r

H d v s r v č ...

A , s d r !

( , , Đ.J ć, d , s v )

R z v d v v s č s z č r s

v rs s d z vr s , z v r v r ds v

ć . U č č r z s v , v v d č s č dv

s r z z č r s . A d d vd v r

č s rs s r dr s r d , d

dr z v s d r v r r z v rv s s v v

r č s s v đ v v v s v .

S v r r s r č rs s , v s

( ). K s r d z , d z


33/266

32

r ds v č r s v r , v s v

. Ov s v r s s r r z v . P s s

č d v sv sr ds v ć s v r r č „ z

s d s r , r d s č r ć d s r č ,

z r dr đ s d s v r v r

N , r r s z s s s ( r s

s s d d z , s s ( r s ), v d

s v r s s r č s z s r z z

P s s d s r s r z z č zr z

đ s s r r s v s s č

Ov r r s z L z K s ć č s r s s č

d z d v s ( s s d s r

0,2%58) „K s ć z r d d s r č r

ć d r d v s vr r č s r

s d s r .59 Ov r dr z v d s s , d v s r

s s d , r s s d ć s . Ov ć d

s z vr s s č v s čvrs v z r s v d d

r d s . T s d zv č č ds d

s s , d s v d v r v v d d d v s

Ov d z v z v s v r č r v

v d sv v r v v s v r z d sv .

U v r r z v s v z č r .

Ov r r s r č rs s v z v r s s r d s d r v r v r č d s

Pr r s s v v zr s

r r r r r s z z v r. P r d v s s

d d z č d s s r č rs s č s

58 Pr d L. K , Is , s r. 218.59 L. K , Is , s r. 232.


34/266

33

s d . „M č s v vs d č ć vs 60,

d s č r v č v r , s v sr s r č r

v sv r d d s v v đ s v r dr č , z

s r v r z zv s č d s s v . Z

d r r z r

v r d ć z r d .

Os v s č v v d r s v s r

s ć v ć s d z đ z d zv č z č . T s r

z r č r s rč d r s zr z . G č s ćr d d r s s č č , d r sv s v zv d

v r v , r , sv s s v č ć . Ov d

z v s r v d d r s č r z v .

60 L. K , Is , s r. 237.


35/266

34

5. G

M r d d s d d v r s č v s

d r r d v r . dr z v d sv s z, d

s s , ć s v r d v r s v , r ,

z v , r đ , d… K d v s , . d . Sv

v r s d s v s s č . S d

s dr . Č d v r v d s dr J . D

. Uv . „Os v z zr v v ć 61

s B d d „sv r z v d .62 I r z v r z , d

z , ć r s r v v r ć s . N d v

v r s s svr r z z z d s s ,

s r d č , v dr đ d s r r s . Sv

v d z č d r v v dr đ v r. U s z v sv

d v r s v r č v r zr z . Z v r z v

r v d s s z č . D , ć d s d d r d d s s svr v ć v s r s v

r d d r s č dr đ s

z ć z r s v r ć dr đ r .

N s r z s č r s v d s d v v

z v s č . N s v ć s v s r z s s č r s

v d d s v č ć , č s s r r zdv r

s dr . N č ć s s dr s č d v v

v s sv d s ć č d v . S r z v v r

z r v sv s d z s v r , , r sv , č

61 M B ,M , N , B r d, 1980., s r. 105.62 Is , s r., 115.


36/266

35

s dr v d s sv s sv r r s .63 P

r v v č ć v d d s r zv sv

v r v r r s r č v v r z s r r v

v r ć s .

M r Cr r v s v s č č r s dr s

G r z sv s r d v sv s č . K d r d , r z

Sv s r . J d d r č dr č d s , dr č d s s

v z , v z , z s z v s č r d d s , dr

, sv v , r , r r .64

U r v v v v z v , v s , r s vč v r s s r s z r v , r z r d č v r . O

d s dr z v d r r d v r , s s č ć sv d r v v r

s č v r d d v r v z

r d s v dr s d s s . Z s d z r s

d s d z v v d s č r r

č v s .

r s r ds v z v s d r v r , d č v r

M r s v B v ć sv r r sv z /…/sv r r s č v r.65 Ov v d

d r v v s d r r s v d v v r ć s

s . R d s v s s d d č v v z v

v r z r d r s z r s . S č d

s r r d d r z v rv s dr đ s

sv s v r r d s s v r dv s s s

v ć r s s č z d v d z d r r

v r v s s r z z r v r s . S

v r đ v č v r , M M v ć, č v ć vr d

v . S v sv s č s z č r , d s , r

63 M r s v B v ć, , U v rz s B r d , Z v d z d s vsr ds v , B r d, 1994., s r. 67.64 M r Cr r ,S ,S r z r , N v S d, 1991., s r. 295.65 M. B v ć, Is , s r. 67, 68.


37/266

36

r z r v . Vr d s s v s s r r . N

s č r d z v , s r s ć , v , v

r r d v r.66

O v z r v r s v ć v r v s

dr s . V đ d č s v r v v

č r s s s dr đ s . K s č

d r s č r , d rz s v v ć

rz r r z s č s s č r d d č v s r

r r , d s v r z ć zv d č . S sd d r d z .

Tr d sv r z r č s r z č

r : z s sv d v s v r s zv r d ds v r s v r

z č r v s č, v ć . J z č r

v č s s zr d s : d r r zr s

z s s v d z č d sv s dr z v s sv s v v

s d v r ć s r v s s v r , r r, r

č s z v , s s r r rz r z r

s dr r r z č .67

S s vs sv r č d ć ds ć d

č s v r v , z v r d s č v d v d s č s

v v s sv ć v č s v r

v d v ć s . Uv đ ć z č č s vr v sv sr ds v s d d v r č ć , s s v r ,

S s vs sv č s s v , s d , vrđ v r

z č d z r s . Ovd ć s v s s d s

66 M M v ć, z , r r d R d s v L z ć, M d s r KRUG, B r d,2009., s r. 64.67 M M s v ć,O z r ,T r z , B r d, 1974.,s r. 73.


38/266

37

r d P v s v , r s r r d s z d

r s v s s v v r č zr z.

…M v d z d r zdv s , , d s r , s

s r z v sv s r r s ć /.../ s z z r s P

s . J s r r r č sv d s d v ć z č

d d s /…/ Sv d r č z s dr v d s s dr

r , , z z ć z r , r s , z vr z

Sv d v r č dv s d d dr v r z . T v

d s r r z v ć z r v č . I s v s sd v s dr , s s s s , s v

z d ć /…/M č s v r d r r d d v s ć

s /…/ s s v d d č r d s /…/d s sv

vr č s z v d v r , s d zr z v r .68

68 K.S. S s vs ,M , N r d r sv , S r v , 1995., s r. 370., 371.


39/266

38

G A A A E G DE E E CA G AČ

1.

R z s s z č r z zv r. Z č sv sv

v s z dr v s č s . K r s

r d s č v s s r r d , v , r , s r v ,

č . P v v r r v r , č s v r đ , č čvrs s r č d s r . J s r đ

v s , s s r s r d s d

D s r , d v d z r v s r r , d v r z ć

d r , s d d s s d d z

sv s d s r r v č . P z v , r r s , dv , r ds

sr dr v d ć r zd .

„s s d r d s s ć . S v r z , sv s r d , sv v . Iz đ r dv d s ć r d

z č , z đ r č , z đ r z č

r r s č z v v .69

Pr s č s s z č ć d vr s v r s

s dr d ć s v r z s č d s r

r ds v d r dr z r d d vr . P d sr s dr v s r z

K s v 1389. d r ds v č s r č s s v r v .

s d d d r đ s v s s v r ć d d r d zr d s r

ć s z sv d s v r č s r r . R z rs

s s s z d , z v r r č d s r

z d č r r d s v r s s r r d s v s

69 V s v Đ r ć,S A r d č s , SKZ, B r d, 1969., s r. 20.


40/266

39

d d r s rč s r d . Pr s ć s r

z v d ć Evr , r sr s r d v v sv , s r s

r v , s v s r rs v , v č r s v r d č v

s r r v d ć r z sv d „T s

s r v d , v v d r s ć d v č ć . N

d , r v z r d ć , sv d s r .70 V č

ds s r v č s r d z s s v r d.

U s s s z č v č v v, z v s ć . „O

z d z č . S v s v ć , d r ds v r s d .71 Sv s z d r z s đ . A r z v č v

zdr v . Sv s ds s r s r r đ . V v r

s s dr v č v v r z vr

M d r ć d s č s s sr s . L č

. U sv d s s v r d , č s

s r r v s v d r r v z r . Z č v

ć sv v s v r s r d . I č r d , r ds v z z s sv . P s r ć z

r z s v ds d s s v dr z v r v d s v s d

dr ds v s dr , sv dr s

sv s v z č s d . O d

z sv s v r r r ds v r zr z r

z č r d . I d s v č , v s v d

s ć r z r , v zdr v s v č s v r v sv r d d s d v s r v, s v.

z č r . P d sv z r d d r s s v r d .

I v d d s r v

s r v r s v d d

70 V. Đ r ć,S , s r. 68.71 S. V v r, Is , s r. 201.


41/266

40

r s r v v z dr . „N v z đ r ,

s r , r d vrd sr , dr d s r v z s , s r d

s r č sv d ( K v , d s ), z

M ć r r ), s s d r sv s d s ( J v ć ), d d

z s r vd d s ( J vr s , M r Kr v ć ).72

E s č v s zr z s s , s r

s v r s dr s s s r s r r s

č r d z r . J z r s d v s č v

s s v dr z d d s d s s s r r sv v . Us s sv . N č s r z č d č

s s /.../U s r z č d v . R z č (d v )

R z č sv v . Sv v v /.../J d ć sv s dr . P sr d

D s r z . P s sv r v , s s sv . P s sv

s s sv .73 E dr z v s s . Us v v s s

s . N d d s r z v r

s s . S v s s r s . Z v rz d č r d ć d d r s ć r r d .

d s r č zv d s č s d č r . „Gd v r ,

Od s s , s v . Us s d đ dr z v s .74 E s s

d đ dr z v s d č ć s v . P dr z

z d d d , d s d s s d . Z

s d d č v d s r . A s dr s r d s v

r ds v zv r sv s č v r v : v , v r z z dr r ć č ć d s d v r

s s r r z s ć sv s s v z , s

s s s r r d .

72 V s v Đ r ć,H zG , Pr sv , 1980., s r. 139, 140.73 P r J vr v ć,L / , S s , B r d, 2013.,s r. 13.74 Is , s r. 51.


42/266

41

G v r ć r d v r V. Đ r ć z č : „B z

r s r r s , d s z r d ć s z v

s s s d s r sv s r r č , č , r d , v d d

dr đ s .75

75 V. Đ r ć,O zG , Pr sv , B r d, 1980., s r. 151.


43/266

42

2.

„Tr d z s r r , v ć d

v r v č v , s r s đ d z č r .76 T z č d s

zv z z s r č r . K r s r s

r d s č v zv s s r ds v z z v s

r z v d . U z s z , s v zv

sv d sv r ds v r z s , d v , v , sv

r d v v v s s s zr z,

s v z r č r .77

„M z v s s dr . N vs , , v

z r s r d z d z d z, z č , č ,

r s č /.../ z č zr z v r s v d zr z d v

s , d d r č s v r. K d r đ r d z ,

d r d s d .78

N z ć s sv d z sv s s v r d,

d r d d d v č r z v ć dr s v

T č r s v z v . R z . D v . Z s s s z

č r z v sv dr s v s s r zd

s s s z r v s , z z r v s r

v s ( s ) r sv s r zv . „Sr s r d

s , z r d r , r d s .79 Z z s s v d v

v r ć . Vr s d zv . U zv r s .

76 R. V , O. V r , Is , s r. 40.77 „J r rv đ s č s v r d dr s v ć r s , v zr z , s d r d , s v d s s v r s z r

s s v z r d . E r,ć č , Pr sv , B r d, 1978., s r. 133.78 I. S ć,G , s r. 25., 26.79 S. V v r, , G , s r. 192.


44/266

43

„Tr č d đ s d r s s v r z đ d . O d

r d z s v v č z v r r

r dr . E s , č s , s rs , č d z

č s v ć .80 A đ r z r z č

sr ds v v ć v s , sv s r d , sv sv r . N

s s d s s rs z č d s r č r . „S

r đ s ć r d r s rv r d , r z č81

P r d s r , rs , r , s v s z

s s r .

s s v d s s r s s

v č , s dr s r s d đ s

s r s d r s s s . I r s s s

s d „ s r s dr , vr r z vrs

zr z .82 A s z r d r s d d r d s r , s d

v s č s z č z v r v . „Z s z d z

s r v č d v r s83

„ ć sv dd r d d v č s v z v s č v .84

G dr s r d s d s r d s

F r r đ s s z z v s . Gr d r ć s , zv v ,

z v ć sv s č r č zv č s r r s s s

dr č s d . J s d z s v r v v s s r ,

r z r r s d s r , v v r v d r s d z č .

Gr d s s sv s č s s

d č r s r zv . O v s s , s v

80 V s v Đ r ć,L , z č , s r. 156.81 V. Đ r ć, č , s r. 157.82 V. Đ r ć, S , s r. 113.83 E. r, Is , s r. 125.84 Is , s r. 124.


45/266

44

vr d s v r s , z , , s s , v d

s z z s r v r s d s r .

P r d v dv z č d s s , r

z . D d d z č

D r s sv s s s s s r v

r v , č d s s r z s v č

. Pr dr , s r z vrs v , s v r v r

s z r ds v s vrs z z v . O v d đ s sv

s v , s d đ r d v z d v z d. Pr r rs z z v r r s d r zdv sv d r v r d v

r r r v r v s s d d s č s

85 d d s d s z . „

s s s sv dr s v r

r v s , z d r r s , z d r d vr č s

s r v .86 Pr r r s s z z v r v v

r s v d r č s d d d v s č r č

r z s v ć d zr z s . Ov s r v s

s v r d s v r s ć v v

s v s s v ć ć č , z v z č r v r s . U r

z s s z v v s dr d č v

v č v dr đ s, d v č vr d s

s , s s r z s r v v z s s

d v s z č s s vr d

s č s . P č v dr đ s dr đ zv d

85 „Ov č s s r v z z . R s d r v ć z v ć s v , vr ć đ vr r z . A v s r s r z

s č s č č . R d s s s vr ć , r v v č z drr s , s čvrs r z v r d s sv ć d sv s v r čs ć s d v d č v č č s v . E. r, Is , s r. 102.

86 V. Đ r ć,S , s r. 118.


46/266

45

s v v r d s , sv v v r

s č z s . N r v , v r v v s r

č s r v č , z d r d s

s ć s d s .

„S v s r z v r z s r č č v r . O s

z ( s rs ) z r z d s r v r

vr vr , r z č v d v , d s s z č sv

d dr s /.../ r d v s s s č s , d s r r d s ,

v ć .87

R s s z v v sv v r ds vs s d v d č v r č s r , z

r r s d z č s d

s v d d r . M z č s v v s d r s

s r „č s d r zv s v

s zd d d s , v s s , s č dr

v d . T v , r r, S r M r Kr v ć , S r J v ć ,

S r V d .88

N r d s č s r s s r č , s r

č r z v r s d s r č s

U r s r r č , č s v s r đ , d s v r d z

sv d r z s v s r d s d v d đ s d

N č s s z r v s

s dr v d v r č s r d .

„Sr s r d s v r s s , d , č s r , v r

ć d s r s r dr /.../Os v r

87 V. Đ r ć,S , s r. 124.88 Is , s r. 126.


47/266

46

d s r d r s zr z r , z v s dr

s ć /.../A r r zr z , zr z r89

Čvrs v r s d s r , s đ s v , r s

dv s s s , ds vr d s s d d v d ,

s dr r d v d ć r s č d s r sv z

s v r d s s „ r đ v v č s v v r r

s r d .

89 S. V v r, , G , s r. 192.


48/266

47

3.

N s č z s r r z z v r v s ć d

sv s „ d s d s r v r , r ds v z v s s

dr s r s .90 A s dr s r d s v ć v d

v r č s s v r čvrs s v s z

č v r d . U s č s s s v s s

zv r s , d z s r vr ć v č

s .

U z ć z r z v r z v s sr ć s s r

d s č ć r ć z .

s r (v d ) v ć r s r v , s dr s

r ( d v r v ć ) v s v (A, B, C), s r ć s

s v ( , , ), r č , v ć s v z

C z r ć v z ᴗ . S r r d s s r r ↑,

r d s s r d ↓. Uv ć s z z s

v z ᴗ.

r ds v v r s r s dr đ v r r

r v r d s s ć z č s d s

vr d s v r s ( , z , s s )

z v s r s s v r d . Us s v z s

z s v d d s s s d v s rv đ v v d...

s č v v s s r z ć s s z č v z

Mr ć P v ć S „PRIMARNI TAKTOVI SMISAONICE s s

v s v , s d r v s s dv č s r d ,

90 L . Mr ć P v ć, Is , s r. 81.


49/266

48

.91 Z zr z s z s s s v d

r č r v s z z č .

U r d s sv s d v v z s v z z v r s v r r ds v s

s z v r v s č s .92 Vr d s z r r z s

s s č r z r ć sv d v

vr d s d z v r s z zr z s r

v ć v z z đ z č zv č . U v v vr

r z r s z č s r d , s

d z v r d v r , vr d s z r z r r zv r . Is , s v v s s , d s z đ

v , r d r s r s s , r č

s z v s d d v d v sv v r . Od v

ć s , v , s v s z s s , č d r , s v r d

č č s .

Sv s r ć v d ć s č r z v s

s s r r , v r r z z d č r z v s z

d r r r ć s č s v r z z v r

P č v d d s v s , sv v r zr z s s č v

z , , r , s s r z r v

č s dr đ s . T v r v r z v r

r sv , č . S s d sv ć d s r

vrd s čvrs s v ć z r d , č s r

dr đ s .

91 L . Mr ć P v ć, Is .92 Is .


50/266

49

:

1. , , s rv s r

2. A, B, C s dr s r

3. , , s r ć s r

4. PRIMARNI TAKT SMISAONICE

5. s d r s s

6.

7. č

7. r .

8. ( , , ..)

9. ( 1, 1..)

10. ↑ s r r d s

11. ↓ s r r d s

12. ᴗ z r

13. ᴗ s


51/266

50

4. G ć

) A

ī , č a ōga

a a ̒j a,

ōj j̒ c J g īćā

ē aī J g g ā ;

ga ī J g īćā a j a

a j j g a č

jē a ̒ a a a,

a a a ō,

a ī J g īćā

ē ōg aōg J g g ā a

a, ga a;

g j j a č

jē a ̒ a a a,

a a a ō;

̀ ī a̒đ J g īćā

ē ōg aōg J g g ā a,

jī j ī jā,


52/266

1

a j a ō ā,

jā ī ̒ jā,

a jī j a ā

a a ī ā ī ̒ jā,

a ajā j a ā,

a ā ō ā;

a j a ̒ a c bı̒ ,

d d c ē e p ,

eć imā de e d b ī ̒ ā,

i imā de e ā,

i imā de e ō ā,

p e d ̒ bi e ōme.

D e e g edā e,

m b i e p e d ū i e̒ e:

ā de e d īcā,

p ā dee i cā,

ı̒ dee d b ī ̒ ā,

ā dee ī ā,

i ā dee ō ā;

i m ̒d c bı̒ ,


53/266

5

d d c ē e p .

K d e bı̒ ći p ̒ ći,

ī ā D m ō e e̒ ,

pi ā m D m ē ̒bē:

S m , b D m ,

m ı̒ D m ō e e̒ ?

A e g ̒d icē b icē,

i e̒d dē Z ečā ā?

P g ā ā b̒ D m :

S e ice m D m ,

i e g ̒d icē b icē,

i e̒d dē Z ečā ā,

eć e g D m či

d p ̒ ći i b b ,

d p ̒ ći d m p ;

p ī g g p d ̒

g e bi dī .

m ̒d c bı̒

d d c ē e p .

K d d ̒ ,


54/266

53

i ē d ā g ā :

ā a im ıl̒a do ame̒ ā,

a l o e b elā p e a gla;

i o ē od a̒ a

(i a ̒ci b ma p lāće a),

ba ca ū e io̒ce ma ci.

U ē go īćā ma a,

e āla, p āla o̒me,

pa d ī l ē l ̒b D m a o :

S a o m a, l bo D m a o a,

bi l p ala č ā ō ̒ a?

P og ā ā l b̒a D m a o a:

S e ice, ma o D m a o a,

ō ̒ a aēga D m a a,

e a b m a p a em, ma o,

b ma a m ōm a e ča̒ bıl̒a.

U ē ma a D m a o ,

e āla, p āla o̒me,

pa e ̒ci o b edīla:

a o, le ā ab o,


55/266

54

gd e i ̒ , g j g ū a!

̒ ̒c mm ,

ū ōm!

m j j m ,

č j j c

jīj īćā

ē m īm ā m


56/266

55

)

A z r z v r z v , d s s rv , dr

s r ; dr đ v v r v s v v s s :

A

i lī Č DA likōg k d l ̒j k . ōj ̒j i DEVE

g īćā i ē ī g gdā .

B,

g m lī g īćā m jk d j j g ČI k l . I i jēl KRI̒ A

l d . D dl K ō i d VI DĪ d g īćā. I d ē ōg S ARŌ

g gdā .

m lil g D I A. g j j d či k l i i jēl k ıl̒ l d

Ī K ō.

R VĪ ̒đ d g īćā i d ē ōg ō g gdā . I i jī d Ī

K P Ā. k ljim d S K ŌVĀ. k k ljā d D RĪ K ̒ Ā. A d jī

d Ī A VĀ.


57/266

56

C,

ad ZA VRĪ Āde d b ī o̒njā. I ZA A Ā d lj l ā. I ZA K IK Ā d

o olō ā. I m j ̒d c bıl̒ d od SU ZĒ n p il .

V ć ZI Ā d d b ī o̒njā i ā d lj l ā i imā d o olō ā p

d o̒ bi j lōm .

DA K j gl dāl m lo bli p d njū i ̒ l . Z KUKĀ d d īcā.

Z AKĀ d i cā. ZAVRI̒ A d d b ī o̒njā. Z A Ā d lj l ā.

Z li ālo d o olō ā i U m j ̒ c bıl̒ d od c ē n p il .

, A

K d j bıl̒o no ći po̒noći l ZAVRĪ Ā D mj nō ̒ I Ā m j D mj no ēlj ̒bē. m j lj bo D mj no n m ı̒ D mj nō l ̒n o. Al j G A̒DA

nicē bj licē li ̒d n dē Zčānā.

B


58/266

5

PR G VĀRĀ l b̒a Dmj no . m j o mj no IT je gl ̒d n nicē bj licē

ni i e̒d n dē Z ečānā. Već je nj g mj n n čio do po̒noći SIT U o b . d

po̒noći n d m p i p on LĪ o̒g go pod ̒ o g n je do nīo. I TU

m j ̒d c bıl̒ d od c ē ne p il .

A,

K d d n̒ o n o li l ē d V Ā G V Ā . K V V im ̒ do

me̒nā. b je lā PJ gl . ni no ē od j n ̒ i n ̒ci p lāćen B C JŪ je io̒ce m jci.

b

U ZĒ J go īćā m j . K TĀL . P āl njo̒me p ZĪVLJĒ lj ̒b mj no .

Sn o m j mj no bi l p n l Č JĀ J ō ̒ .

P G VĀ Ā lj b̒ mj no . m j o mj no ō j ̒ nēg mj n

je B U j p n jem m j o. B m mnōm VJ Č ̒ JU bıl̒ .

B

U ZĒ m j mj no . K TĀL . P V TĀL njo̒me. P je c̒i TIJ

b jedīl . J o. Z L Ā j b o. G J i ̒ l . Gdje l i ST G ŪT . ̒ l i n

K I ̒CU mo me. gnū n KS VU nōm.


59/266

58

C

Al m a odlj n m gl PREPUČE j j d l jīj d g īćā. d ē m S ARĪ g gdān m.

)

N n č n n l n nj , l nj g n

n l nj m n l m n d đ nj d j f g ,

dn j f g m m l n m l . f j j ln d d j f g dl č l m

g n m l m d j n j g g f č g gl d nj . j m

n d j d lj d ljn j m č nj d j .

, A P č m d d č l č n n ln j j j l d n j mlj . U j l m n , nj , d lj nj

d g n , č n, j , mf č n n, l g j č n m gl

n n j n m dn m , l n n d m n j

A n n d č l j j d čn m, g n m, j

l j nj d j . P d l l j m f g m g d j l m

l m l dnj čl n n n n m, č n m n . V d ć g n n n

n n j gl n n n j . m j n ln m n m dn

nj f j m l j m n l d g đ j. D n d

n č j nj čn l . nj m n d č n

nj m j nj , n j m j nj d g n , n d n n č n

ć f .

1. ↑ lī ČU DA l ōg d l n ̒j .

2. ↑ ōj ̒j DEVE g īćā ē ˅ ↓ ī g gdān .


60/266

59

, B, U l d ć m s d r z r z s r , č z d sv v . M v s d ć s r s

zv č s . O ć z v dr s č r z č vr d s , s s ,

M v J v ć r z vr d s s s , rz v

s v r z z đ v r r d s . N s

r s ć , v d ć v r s z s vr d s

s s s r ć vr d s sv v č v s č s . O

s , r d s s č s d đ , sč zv , v , r d s r z r z r v v r. K

r d s v v z vr v ć

č v , , č . N v č , z dr v ć s s

s r , r s , z r ć dr z , s

č č v r s v r sv d r d B

. Z ć v r z s č v z s č č s , d

v r s s v r v č d .

3. ↑ B ī J vīćā d ᴗ O ČI s v .

4. ↑ I ē K I̒ A l d .

5. ↑ dl K ō d VI Ī d g īćā.

6. ↑ I d ē ōg S A Ō g gdā .

, B, N l l d j d č . N l j l d g h l j l d ć h j j

č đ j č đ j j d j d l č l . č


61/266

60

v v s z d č s s č s . Č d s d đ r d č

v r vr d s s s , . S d s v r s r d

s s v . V ć s č đ r z d v r d s r v ć

sv .

7. ↓ D I A.

S d ć r s z v r r z d r z r d

v ć v vr d s , s s , r r v r sz . I i j k mi i i d ć j k m l s . Vr

r d r č , v vr d s d s s v r vr

č č v d v d v . P v vr d s r z v v s

s v č v r d v v s ,

r s ć , d d r v d sv , vr

vr . P v z ć v r s d v r s č d

r v s r v d v d . r d v d dr . Svz r , s d ...

8. ↑ Bo g j j d č s v ē r ̒ d v Ī d K

ō.

, B, Z im i gl m (s v s ) r č , d s d r d s d vr d s sv v r

v ć v z z đ v s mi im m gl ih f . I ij i

h d g l k d m j j i i k d ć g k . k ć g

j j , l g j j . j č d

l j g č g k ji j m jk gl d l . I i d i d jim


62/266

61

s v . Kr s s s , . Ov v r

v r s č v s č d đ r sv sv sv

D s r s đ s r v s č s .

9. ↓ R VĪ ̒đ d g īćā i e ē ōg ˅ ō g g ā .

10. ↓ I i ī e e Ī K Ā.

11. ↓ l i e e S K ŌVĀ.

1 . ↓ l e e D RĪ K ̒ Ā.

13. ↓ A ī e e Ī A VĀ.

, C, Sle eći ih eće e g i i e. G i egl g l , č li i i , č ći i e i e , gl , e , i

g i ć č li . i e i i il i e i

e i i i i l gič e . el i

le i e e l , g e eć e, li e i g

e i . e i e l ih l e i i e, e i gl i, e č

, i e e i e i e g i eđ či

e e g i e eće i li i i e le e g e.

16., i e h e će ič e li e, le i gli e e i g ih

e e , e li , e č i li či g

el i e eli g l le g i e e g e. le e čl

l , l 1 ., čili e e e. i č e če i

či g e e g i e leđe ge i e e il .

14. ↑ ZAVRĪ Ā e e ī ̒ ā.


63/266

62

15. ↑ I ZA A Ād lj l ā.

16. ↑ I ZA K IK Ād olō ā.

1 . ↓ I m j ˅ ̒d c b l̒ d d ZĒ l .

, C, d j d c j l m . d j d f c j c j l j č j l , c j m m j

lj b m j m č j d

b m l č ć m j d bl . m c

j j d m d l l . V d m j ,

m m d m c l l j , l d c . j , m j

b c j m j jbl d b lj b č j m

l ć ć . l d m . m j d ,

d m dl m , j l d m c j m j d

d l .

18. ↓ V ć ZI Ā d d b ī ̒ jā ā d lj l ā mā d lō ā

˅ d ̒ b j lōm .

d l č . Z d č m č

. m d m c j b j m m m m d č

d j č ml d j m jc l d m d j jd .

1 . ↑ A K j l dāl m l bl d jū ̒ l . ↑


64/266

63

A im l di , i i i e e e i i e i l č

i i e e l e . i e ič i li e

e , e e i i i, e l 0. i i l e i i e

r s r z r d ć s d . G s s d , đ . E s

s d v r s d č d đ s , d s . Gr d

v s zr z r d s č s . P s d

s , s z s , v s zd

sv v r s . Ov č , d v d v , d r

r č , d dr d v s r zv č s r dr s v

Gr d r r rv s v z , s s z d z d

č v sv č č zv v d z ć č d

ć d d s . Z r d d d r r č s „

, d sv vr d s v r s s r v s s

s d . Ov v s d d č v s č

z . S r v v d r s .

20. ↑ Z KUKĀLd d ī ā.

1. ↑ Z AKĀ d ā.

22. ↑ ZAVRI̒ A d d b ī n̒ ā.

23. ↑ Z AJĀ d l l ā.

24. ↑ Z l āl d lō ā ↓ ̒ b l̒ d d ē n

l .

, A Sl d ć d d n ć. I l n n , , l , d l n l č n

n , n n , n n l n l n ć č n


65/266

64

n n . Z ć n n n d č b n n

dn , n n n , č ć č l d b n

n l č n b ć n l n n n n

dn n bl n n n ć . l n l n l d

d n l l n n ,ī , d n n n l

d d đ .

25. K d b l̒ nć ̒n ć l˅ ZAVRĪ TA D nō ̒ .

S i i i d č i ni g ni n n č

li i , i i b g , l bi g in n i i i i n

ni l di i n i . P i i č ć g i, gl c n ći

g ni i , n n n, d ičn liči d i dn g n . i bli n gl

l g , b in n i i bli čin či. Ang n n g č

i dni d nic i ć i g n .

26. ↓ PI TĀ D n ē l ̒bē.

2 . ↑ l b D n T n ı̒ D n l ̒n .

28. ↑ Al GLA̒DAN nicē b licē li ̒d n dē Zčān ̄.

, B I l di i dni n i d ičn liči d n g g n č . d nic d dn g ili d i ć ni g

i n n č n i i n din i . V gl c ć i d b

i b n i ć i i dn i in n i , gl n i i i

i dn g bl bi ć l d ć i i n ći n n č i

ni g .


66/266

65

29. ↓ P G VĀ Āl ̒ba D m a o a.

E j je je e i i i ih im jim g i j b D mj e

g i, e jih e im b e je m i e j . K i e h

i edećem d m eb ći g i b i ji će j de iji či

j b D mj . e im, b je im g im , i ij m d mi m g

m b i jem je e eči b g j g d iji im j e e im jedi eč . U eč e i j i ih i g d m . d i č j i e i e

ed j m. i mi e e e me, i j , č , i e, i ć , j d i. S

m j e.

30. ↑ m j D mj I je g ̒d i ē bj i ē i e̒d de ̄

Z e čā ̄.

31. ↑ Već je j g či d ̒ ći SI U b b .

32. ↑ d ̒ ći d m ˅ ALĪ g g d ̒ g je

d ī .

M j i e e g je. e mič je b i jem mi im m m i i ih

ij ij . G jed m . e , e i i bi ih em i ih

U je , jed ič , b . Zb g i će j i ih e i ije jim m b i

j be D mj e e h d m , edeć d ih ji i j m jči e

b , b i jem i im ije e im i ije. I i i je i e j

ig i d i ebi e i e em ič e m g ć i.


67/266

66

33. ↓ I TU m ̒d ıl̒ d od ē n il .

, A, Sn n li l d ć i ni i dio i i i o m id im . Gl o i, , , , , d l o n om oči o nič i odlom .

I o o ni č om, o om i l i om, o o o , d l om in on i om o n

n ln lo i in n i om o od ćom on n om ni n o o odlom i

i i o o č n o o no i od o onom o i ni o i . J dn d

n n i ln i čn li odi n i i č i n n n , n , ,

il , no , l , n , l , , m . l o o i o o ,

, o , o o i i i o o li i li o i m

o ni o n o d i i lim o č.

4. K d d n̒ o n o ˅ li l ē d V A A GA V Ā A.

5. ↑ K VAVA im ̒ do m n̒ā.

. ↑ lā J A l .

. ↑ ni no ē od n ̒ i n ̒ i lāć n CAJŪ io̒ m i.

, A, S n li n d li n ml . V dno i in n i m

i o dni on n lni i, ni i. V dno i l no i, m i in on i ni im V o o ni ć m i d o o i o o ono n č no o ć doći o o ć n

d lo im od i od n č i im n l i i ono o l di.

8. ↓ ZĒ J o īćā m .

9. ↓ K Ā A.


68/266

6

40. ↓ P āla o̒me pa D ZĪV E l ̒b D m a o .

41. ↑ m a l bo D m a o a ˅ bil p ala ˅ Č Ā ō ̒ a.

, A, I č li i i i i d l d ći i (d l i ii l i d č d ć l ći i či či ć i li

l i , i l i , i i d i i i . d

i l d i i li i č li ć l i d i

d . A i li li l i d či. l ii i i l i i d d č d l d

d l ć d č l i d , d i

d i idi.

4 . ↓ P VĀ Ā l ̒ D .

43. ↑ D ō ̒ ē D

.

44. ↓ ō V E ČA̒ ıl̒ .

, B Z i i i d i i i li . V d i ,

i i , i i d . P i đ l i i d . i d i li id . I i i d

d l č . S l , l il , l dil . S i , d l i

i i li i . E l d i f i d d

l i d đ . K i l i i č d i i i i li i

l li . I i i i l i . i i


69/266

68

n n n d g đ i l di, i i n i ič i dn i i

i n d b .

45. ↓ ZĒ ˅ D n .

46. ↓ KRETĀLA.

4 . ↓ V Ā A j ̒ .

8. ↓ j ̒ I dīl .

In n d ć n n n n n č n č

ih i . Z li e h g l , e e g e i i, e

č d g ći in , , n n. P j g i l g j g d iji

klim k , m j iji, i ij j d ć g k d m g k j

k d i i im d ć l g , l d j m im ml gič c n

g . Gl n d n l n . l 52. n č l l

n d l , n d l , d h, n n n l d n

l l nj jčin či. i ič i i n li i jčin n nj

n n l č , n n i, l . j n ni

n l i n čin n ji j . l nj či n n

jčin l nji h, j n j niji ni i n l n in n i j j

j in l j i j j l j j li ć j j

ći.

49. ↑ JA .

50. ↑Z Ā j .


70/266

69

51. ↑ G J i ̒ l .

˃

5 . ↓ Gdj l i S RG Ū A.

53. ↑ A a̒ a a R ̒CU

4 ↑ g ū a ˃ a S VU a ō

, C V ć

Doktorat Dijana Marojevic

Documents

Transcript of Doktorat Dijana Marojevic