Dok306-Srp-UNESCO Vodic Za Nastavnike

8/13/2019 Dok306-Srp-UNESCO Vodic Za Nastavnike

http://slidepdf.com/reader/full/dok306-srp-unesco-vodic-za-nastavnike 1/120

R azumevanje

i odgovorna potrebe deceu inkluzivnim učionicama

Vodič za nastavnike

Organizacija Ujedinjenih nacijaza obrazovanje, nauku i kulturu



R azumevanje

i odgovorna potrebe deceu inkluzivnim učionicama

Vodič za nastavnike

Inkluzivno obrazovanjeOdsek za osnovno obrazovanjeOrganizacija Ujedinjenih nacijaza obrazovanje, nauku i kulturu



Zahvalnice

Rad prikazan ovde sproveden je od strane Roy McConkey uz pomoć:

Ana Maria Benard da Costa, Janet Holdsworth, Ture Jönsson, Bonaventure Sylvester Kanyanta, lina !ehto"#ki, Ana !uisa !o$ez,Susie Miles, %ithi Muthukrishna, Brian &'Toole, !ena Saleh, (anaSha)an, Molly Thor)urn and Sai V#yrynen

Mišljnja iskazana u ovom dokumentu su mišljenja autora i ne moraju obavezno daodražavaju i mišljenja U!"CO#a$

%oristili smo ideje iz niza publikacija:

*re$arin+ Teahers -or .nlusive duation /*ri$re"a nastavnika za inkluzivnoo)razovan0e1 $ &ideo obuka '())*+$ S$ei0alna 0edinia za o)razovan0e, Ministarstvo

prosvete, -esoto$.ostupno od !!!/, "c0ool o1 !ducation, University o1 Manc0ester,Manc0ester, !n2land M(3 )4- or 0ttp:55666$eenet$or2$uk

Inkluzivno obrazovanje: Strate+ies -or .nludin+ Children with 2isa)ilities in the (e+ular Classroo" 'Strate+i0e za ukl0učivan0e dee sa invaliditeto" . s"etn0a"a urazvo0u u redovni" učionia"a+$ "pastics "ociety o1 /amilnadu, C0ennai, India 'bezdatuma+

.ntroduin+ Children with 2isa)ilities into Mainstrea" Shools /3vo4en0e dee sa

invaliditeto" i s"etn0a"a u razvo0u u +lavne 5kole16 .ve video obuke '())7+8uyana Community 9ased Re0abilitation 4ro2ramme '4ro2ram 8vajane zare0abilitaciju u zajdnici+$ .ostupno od: 8uyana C9R 4ro2ramme$

.ntrodution to 2isa)ilities7 An illustrated 8uide /3vod u invaliditete . s"etn0e urazvo0u7 .lustrovani vodič17 4roizveden od strane 8uyana Community 9asedRe0abilitation 4ro2ramme '4ro2ram 8vajane za re0abilitaciju u zajdnici+, 'bezdatuma+$ .ostupno od: 8uyana C9R 4ro2ramme$

9ats -or !i-e6 A Co""uniation Challen+e ':in0enie za ;ivot6 .zazovko"unikai0e+, UIC!, ;<O i U!"CO 'bez datuma+$ .ostupno od: .I4= <),3 U 4laza, e6 >ork, > (??(@, U"=$

The Journey to .nlusive Shools ' *ut u inkluzivne 5kole+ '())A+ Inclusion

International$ .ostupno od: Inclusion International, c5o I.C, (3., C0emin du-evant, #?(B?( erney#&oltaire, rance$

2isa)led Villa+e Children ' 2ea sa invaliditeto" i s"etn0a"a u razvo0u na selu+autor .avid ;erner$ .ostupno od: <esperian oundation 4$O$ 9o (*)B, 4alo =lta,Cali1ornia, C=)D3?B, U"=

<elo"in+ Shools = Students with 2isa)ilities in (e+ular Shools />koledo)ordo5lie = 3čenii sa invaliditeto" i s"etn0a"a u razvo0u u redovni" 5kola"a1'()))+, U!"CO$

E U!"CO B??( Inclusive !ducation.ivision o1 9asic !ducation@ 4lace de ontenoy, @737B 4=RI" ?@ "4, rance/el: 33#(#D7 *A (( )7a: 33#(#D7 *A 7* B@!#mail: s$vayrynenFunesco$or2

!.#??5;"53D 0ttp:55666$unesco$or25education5educpro25sne



Sadržaj

7 Pregled Vodiča

7.eca se razlikuju

10G4uno uHešće i jednakost

114omoć za nastavnike

11Ciljevi vodiHa

13"adržaj

13ormat &odiHa

14%ljuHne poruke

1"tudijske 2rupe

1.alje in1ormacije

1!%ljuHni pojmovi

1" JEDINICA Svako dete je individ!a za se"e

1"J!.IIC= (: 4re2led

1"4repreke za uHenje

#1Oštećenja

##.ruštveni po2led na invaliditet

#3Medicinski po2led na invaliditet

#3"manjivanje invaliditeta

#-išavanje

#"Kašto treba da pokušamo da smanjimolišavanja ili zašto se truditiL

#"4ravo na uHešće

304ravo na obrazovanje

31Implikacije za nastavnike

33Reakcije nastavnika

3!%ratak pre2led Jedinice



3" JEDINICA # Procena $otre"a

3"J!.IIC= B: 4re2led

41?7 3tvr4ivan0e $otre)a

4#Oštećenja slu0a

4#Knaci upozorenja

44Uzroci oštećenja slu0a

44=kcije koje nastavnici mo2u da preduzmu

4$Oštećenja vida

4$ Knaci upozorenja

0Uzroci oštećenja vida

0 =kcije koje nastavnici mo2u da preduzmu

4Intelektualne poteškoće

Knaci upozorenja

!Uzroci intelektualni0 poteškoća

7=kcije koje nastavnici mo2u da preduzmu

!0Cerebralna paraliza

!1Uzroci cerebralne paralize

!1=kcije koje nastavnici mo2u da preduzmu

!#%ratak pre2led Jedinice

!4@7 *rila+o4avan0e nastavno+ $lana i $ro+ra"a

!$7 :esta o)ol0en0a i o5teen0a

71 =naliza Jedinice

73 JEDINICA % &dgovor na različitost

73J!.IIC= 3: 4re2led

74 2eo ?7 2evet zlatnih $ravila

74($ UkljuHiti svako2a

7!B$ %omunikacija

$03$ Upravljanje uHionicama

$1D$ 4laniranje lekcija

$37$ Individualni planovi

$*$ Individualna pomoć

$7@$ =sistivna poma2ala

"0A$ Upravljanje ponašanjem

"3)$ KajedniHki rad

"=naliza vaše nastave



"! 2eo @6 .s$iti

"7=lternative ispitima

"$=naliza Jedinice

"" JEDINICA ' Zajednički rad

""J!.IIC= D: 4re2led

100 2eo ?6 a0ednički rad 5kola

103 2eo @6 Kultura 5kola

10 2eo 6 8ru$e u za0ednii

10Rad sa porodicama

107Kdravstveno osoblje

10"Radnici u zajednici

111Or2anizacije osoba sa invaliditetom i smetnjama urazvoju

113Osobe za podršku u zajednici

11=naliza Jedinice

114ovezivanje



P

regledVodiča

Ovaj vodiH se može koristiti kao dodatak U!"CO

Obrazovnom resurs paketu za nastavnike: 4osebne potrebe uuHionici '3%SC& Teaher duation (esoure *ak6 S$eial %eeds in the Classroo"+ 'vidi Okvir na str A+$ On ponavlja neke od poruka sadržani0 u 4aketu$ =li on takoe upućuje nastavnike na praktiHne naHine za suoHavanje sa decom koja imaju posebne poteškoće u uHenju$

&odiH se može koristiti kao studijska knji2a sam po sebi ilikao vodiH za 2rupe nastavnika koji studiraju zajedno$ On bi trebaloda pomo2ne:

• astavnicima koji već imaju decu sa Nposebnim potrebama usvojim odeljenjima$

• astavnicima koji imaju o2raniHeno iskustvo o takvoj dece alikoji žele da nauHe više$

%eca &e razlikuju

Pe postoje dva ista detetaP$ %oliko Hesto ste to rekliL Uzmite bilo kojeodeljenje u vašoj školi$Oni mo2u biti iste starostne dobi ali da li su nalik jedno dru2omeL !Q

%ako se razlikuje jedno od dru2o2L eki od nji0 su visoki, dok su dru2i mali$ eki su stidljivi, dok su dru2iotvoreni$

eki uHe brzo, dok su dru2i spori$

' ' (ožete li se setiti "ilo kog dr!gog načinana koji se deca se razlik!j! jedna od dr!gih)

*



U()*+O Obrazovni re&ur& paket za na&tavnike4osebne potrebe u uHionici su razvijene da pomo2nu zemljama i praktiHarima da usvoje inkluzivnijestrate2ije za rea2ovanje na posebne potrebe za uHenjem u redovnim školama i da podrže redovno obrazovanjenastavnika$Osnovni elementi resurs paketa sastoje se od sledeće2: studijski0 materijala 'veliki opse2 predavanja,stimulans listova i aktivnosti u uHionici+ vodiH lidera obuke sa detaljnim smernicama o tome kako da seor2anizuje kurs i olakšaju sesije na osnovu studijski0 materijala, kao i dva demonstraciona videa$4aket uvodi nova razmišljanja u posebnim obrazovnim potrebama i posmatra invaliditete i smetnje u razvoju kao i poteškoće u uHenju sa stanovišta interakcije izmeu uHenika i životne sredine,odbacujući medicinski koncept invaliditeta, smetnji u razvoju i teškoća u uHenju$On promoviše uHesniHki

pristup uHenju i nastavi, podsticajući uHenike i nastavnike na zajedniHki rad, i poziva škole da otvore

svoja vrata za uHešće zajednice$ Materijali se koriste 1leksibilno i mo2u se modi1ikovati tako daod2ovaraju lokalnim kontekstima obuke na nivou pre zaposlenja i tokom posla ' $reDservie i inDservie+,kao i u školskoj obuci$U!"CO Obrazovni resurs paket za nastavnike: 4osebne obrazovne potrebe u uHionici je korišćen uoko A? zemalja i preveden je na više od B? jezika$

Možda ste napisali: neki vole sport, a dru2i ne, neki sudobri pevaHi, a dru2i nisu, neki dobro Hitaju a dru2i ne, neki sunevaljali, dru2i nisu$ -ista može da se nastavi unedo2led$ %ao što smo

rekli na poHetku:

Ne $ostoje dva ista deteta

=li postoje i dru2e razlike koje možda niste spomenuli$

Oštećenja -išavanje

Rast i razvoj neke dece je oštećen zbo2 eka deca su roena sa oštećenjima kao što su

/o2a što i0 nji0ova okolina povreuje ili oštećenja oka tako da ona ne vide dobro

ne obezbeuje nji0ovo bla2ostanje$ Onaruke I no2e koje su de1ormisane,

možda nemaju dovoljno 0rane ili dobruili mozak koji se ne razvija na tipiHan naHin$

is0ranu možda žive u lošem stambenom eka deca mo2u ostati sa oštećenjima

prostoru i sklona su bolestima možda i0

nakon preležani0 deHiji0 bolesti kao što su tuku možda s u im roditelji rastavljeni bo2inje ili cerebralna malarija ili zbo2 nesreća

možda su izbe2lice ili preživeli iz rata$kao što su opekotine ili 2adni padovi$

4onekada žive na ulici$ Možda koristeSesto se ova deca nazivaju Ninvalidimaili

dro2u$ N0endikepiranima$

+Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



' ' Da li i,ate ovakv! dec! ! va-e,odeljenj! ili -koli)

U mno2im zemljama ova deca ne dolaze u školu$ .ati su razni razlozi za ovo$

• 4orodice ne znaju za pravo svo2 deteta na obrazovanje, ilisu odluHili da troše svoj oskudni novac na svoju dru2udecu$

• Tkola ne može da se nosi sa decom koja imaju dodatne potrebe i njima nije dozvoljen upis$

• .eca dolaze u školu ali je ubrzo napuštaju$• Umesto to2a ona po0aaju specijalne škole$

Da li $ostoje neki dr!gi razlozi kojih ,ožete da se setite)Tirom sveta, više dece u2roženo2 porekla ili sa invaliditetom i smetnjamau razvoju po0aaju lokalne predškolske ustanove, osnovne ili srednješkole$ Kaista, većina zemalja ima zakone koji navode da "&= deca moraju da seobrazuju$

• "va deca mo2u da uHe, ali ako ne idu u školu nji0ove šanseda uHe su dosta smanjene$

• "va deca imaju pravo da uHe sa svojim vršnjacima u lokalnim• školama$• Mno2a deca se suoHavaju sa problemima u nekom trenutku u

svojim životima$• eki problemi brzo prolaze, ali neki za0tevaju tekuću pomoć$• &iše specijalni0 škola nije rešenje$ One su Hesto udaljene od

porodiHne kuće i odvajaju decu od nji0ovi0 vršnjaka$

. -regled .odiča

Da I,a,o takv!

dec! ! na-oj-koli

Ne Ne,a,otakv! dec!! na-oj -koli



' ' (ožete li se setiti dr!gih razloga za-todeca sa $ose"ni, $otre"a,a tre"a da $oha/aj! redovne -kole)

/-uno učee i jednako&t2

8lavni razlo2 za promovisanje da deca sa invaliditetom i smetnjama urazvoju ili u2roženo2 porekla po0aaju redovne škole je povećanje nji0ovi0mo2ućnosti da uHe kroz interakciju sa dru2ima i da promoviše nji0ovouHešće u životu zajednice$

Sesto su ta deca iskljuHena iz društva$ Ona mo2u biti sakrivena kod kuće,ako iz2ledaju dru2aHije, zbo2 stra0a i sujeverja$ Ili siromaštvo primorava porodice da žive u ne0i2ijenskim naseljima u 2radu uz vrlo malo po2odnosti$ Sesto nji0ove potrebe nisu prepoznate i smatra se da vrlo malomo2u da doprinesu svojoj zajednici$ =li ovo iskljuHenje smanjujemo2ućnosti za decu da uHe, rastu i razvijaju se$ Oni su u nepovoljnom položaju dva puta višeQ 4o0aanje lokalne škole je 2lavni naHin da seobezbedi da sva deca budu ukljuHena u društvo$

UHenje dece se ne odvija samo u školama$ Ona uHe od svoji0 porodica, krozkontakt sa vršnjacima i prijateljima, i kroz uHešće u svim razliHitim

aktivnostima koje se dešavaju u zajednici$ =li odlazak u školu takoe pomaže da se takoe promovišu ovi dru2i oblici uHenja$

%astavnii i"a0u $ose)nu od+ovornost da o)ez)ede da sva dea u $ot$unosti učestvu0u u dru5tvu i da i"a0u 0ednake "o+unosti uo)razovan0u7

0ederico (a1or2 3iv-i generalni direktor 4NESC&5a

6Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama

Kroz o)razovan0e za sve, tre)alo )i da )ude "o+ue da se o"o+ui svi"l0udski")ii"a D ukl0uču0ui i oso)e sa invaliditeto" . s"etn0a"a u razvo0u D darazvi0u svo0 $uni $oteni0al, da do$rinesu dru5tvu i, $re sve+a, da )ude"oo)o+aeni n0ihovi" razlika"a, a ne o)ezvre4eni7 3 na5e" svetu ko0i se sasto0i odrazličitosti svih vrsta, nisu oso)e sa invaliditeto" i s"etn0a"a u razvo0u te ko0e

zahtev0u $ose)no o)razovan0e ve dru5tvo u elini u il0u da $ostane istinskodru5tvo za sve7



-omo na&tavnicima

4osao nastavnika nije lak$ Možete imati odeljenje od D? uHenika ili više isvi oni su individue za sebeQImati decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju ili iz u2roženi0 sredina uvašem odeljenju podrazumeva više rada, ali tako mora da bude$ &i možeteupravljati razlikama meu decom ako:

• Možete da prepoznate deHije sna2e i slabosti i u skladu sa tim da planirate Hasove:

• =ko znate kako oštećenja i lišavanja mo2u da utiHu na nji0ovouHenje i da koristite nastavne strate2ije za prevazilaženje ovi0 poteškoća

• Imate poverenja u svoje sopstvene sposobnosti kao nastavnik u planiranju Hasova za pojedince i prila2odite nastavni plan i pro2ramtako da od2ovara potrebama sve dece

• Možete dobiti pomoć i podršku od kole2a, roditelja i dru2i0struHnjaka, kao što su radnici u zajednici i zdravstveni radnici$

• &erujete da sva deca imaju pravo na obrazovanje i da se sve moženauHiti$

&vaj vodič je kreiran da va, $o,ogne da !radite sve ovo7

+iljevi .odičaVodič i,a četiri osnovna cilja8

1 .a obezbedi nastavncima kljuHne Hinjenice o raznim poremećajima

i lišavanjima i kako da se prevaziu najHešće poteškoće u uHenju koje proizilaze iz nji0$# .a in1ormiše nastavnike šta oni smisleno mo2u da urade da se

prila2ode uHionici i školskom okruženju kako bi prevazišli prepreke u uHenju sa kojima se suoHavaju deca sa oštećenjima$3 .a opiše strate2ije koje nastavnici mo2u da koriste da od2ovore na

razliHitosti dece u nji0ovim uHionicama i da pokaže neke ideje kakose nastavni plan i pro2ram može prila2oditi individualnim potrebama$

4 .a podstakne nastavnike za rad sa porodicama i dru2im zaposlenima uzdravstvu i socijalnim službama i u zajednici$

-regled .odiča



Iako je 1okus na decu sa dodatnim potrebama, otkrićete da je većinasu2estija u vezi sa dobrom nastavom i da su one delotvorne za "&Udecu$

Evo nekih ,i-ljenja nastavnikaiz redovnih -kola sa isk!stvo,

$od!čavanja dece sa dodatni, $otre"a,a7

*rihvatio sa" inkluzi0u kao izazov za $o)ol05an0e "o0ih so$stvenih načina $odučavan0a7

a5ar&ka Mi ;eli"o da na5a dea zna0u da 0e u redu )iti različit7 %akon sve+a "i ih $ri$re"a"o za ;ivot . za0edniu7

6una 89rika

.nte+rai0a 0e dru5tveno korisna za elu 5kolu ukl0uču0ui . za$oslene7 &na $odstiče at"os-eru ti"sko+ rada "e4u učenii"ai idealno iz"e4u oso)l0a7

(orveka Kada učenii vide da n0ihovi nastavnii $rihvata0u i $odr;ava0u one ko0i se "o+ nazvati Erazličiti"E, oni tako4e $očin0uvi5e da $rihvata0u7

6ordan %astavnii u ruralni" o)lasti"a su $oveali n0ihov status ulokalno0 za0ednii 0er u "no+i" sluča0evi"a, oni su $ru;ali sa"ouslu+e ko0e su dostu$ne za deu sa s"etn0a"a u razvo0u7

:ndija

Mno+o0 dei se sada $otre)e zadovol0ava0u a ne kao rani0ekada su )ila na$u5tena i i+norisana7 %astavnii se )ave elo" situai0o" dru+ači0e tako 5to rade za0edno7

;anada

#Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



*adraj

Vodič je !re/en ! četiri Jedinice79o s!8

6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebeOva Jedinica obu0vata: 4repreke za uHenje koje proistiHu iz telesni0oštećenja i invaliditeta bolesti u detinjstvu, socijalna u2roženost pravadeteta stavovi nastavnika prema invalidnosti primeri iz razliHiti0 zemalja$

6)%:(:+8 # -rocena potrebaU ovoj jedinici se bavimo 1iziHkim oštećenjima, oštećenjima vida i slu0a iintelektualnim oštećenjima$Opisujemo znake upozorenja da deca mo2u da imaju oštećenje dajemomo2uće uzroke i opisujemo akcije koje nastavnici mo2u preduzeti da se prevaziu teškoće u uHenju$ .at je nacrt okvira za prila2oavanje nastavno2 plana i pro2rama$

6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t

Jedinica 3 istiHe devet zlatni0 pravila za pomoć nastavnicima da se bavedecom koja imaju razliHite potrebe$ .ati su praktiHni saveti i su2estije zasastavljanje individualni0 obrazovni0 planova, pripremu Hasova, pružanje pomoći po principu jedan#na#jedan za uHenike i upravljanje ponašanjem$.iskutuje se o pitanjima ispita i korišćenju posebni0 odeljenja$

6)%:(:+8 4 <ajednički radKavršna Jedinica analizira ko je dostupan da pomo2ne$ Ona opisuje kakonastavnici mo2u da rade sa roditeljima, zdravstvenim struHnjacima,radnicima u zajednici i or2anizacijama ometeni0 u razvoju u koristnji0ovi0 uHenika$.ati su primeri o ovim dešavanjima iz celo2 sveta$

=ormat .odiča&odiH se oslanja na iskustva nastavnika, u2lavnom u predškolskom iosnovnom obrazovanju, ali vodiH treba takoe da se pokaže korisnim i zanastavnike srednji0 škola$

• Jedinice su predstavljene kao materijali za samostalnoNotvoreno uHenje$ Ipak, materijali su takoe namenjeniza korišćenje sa 2rupama nastavnika, na primer, u okviruradionice ili kao deo obuke$ Otuda su predlozi zaaktivnosti 2rupno2 uHenja takoe ukljuHeni$ &eć ste

videli primere od ovi0 na strani @ i )$

• /eme su predložene za individualne reakcije, diskusije,rešavanja problema, kako bi se podstaklo aktivno uHenjeod strane Hitalaca$

• "vaka Jedinica poHinje sa listin2om is0oda uHenja koje binastavnici trebalo da budu u stanju da demonstrirajunakon prouHavanja Jedinice$

• "vaka Jedinica sadrži primere studije sluHaja i daljedetalje pojedini0 tema$

% -regled .odiča



;ljučne poruke

:lavne $or!ke Vodiča s! jednostavno navedene8

• 4osebne potrebe dece sa smetnjama u razvoju ili raznimnedostacima se obiHno mo2u zadovoljiti u redovnimuHionicama sa sredstvima koja su na raspola2anjunastavnicima u svakoj zemlji sveta$

• "vi uHenici su na dobitku kada nastavnici prila2oavajunastavne planove I pro2rame I svoje nastavniHke stilove takoda od2ovaraju spektru raznolikosti koje se nau meu decom u bilo kom odeljenju$ ObiHno ove 4rila2oavanja za0tevajumalo dodatne opreme, ali mno2o kreativnosti$

• &ažno je da nastavnici uspostave partnerstva sa dru2im

struHnim radnicima, 2de su na raspola2anju, tako da oni mo2u biti podržani u svojim naporima$

• Isto tako, treba stvoriti bliske veze meu školama u okru2u i sadru2im 2rupama u zajednici, tako da se potrebe razmatrajuizvan škole, kao i unutar škole$

'Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



*tudij&ke grupe

&odiH je osmišljen za samostalno uHenje$U svakoj Jedinici molimo vas da rea2ujete na kljuHna pitanja, ili da

preduzmete neke aktivnosti$ Moli"o da ne $reskačete ovo7 One su kreiraneda pomo2nu vaše uHenje$ Meutim, nastavnici će imati više koristi, ako:• 8rupa nastavnika prouHava vodiH zajedno, tako da mo2u da

razmenjuju ideje i bri2e meu sobom$ Ovo bi mo2la biti 2rupanastavnika u jednoj školi ili iz susedni0 škola koje imaju decusa posebnim potrebama u svojim odeljenjima$ Ili bi to mo2la biti 2rupa studenata koji imaju poHetnu obuku ili obukuusavršavanja nastavnika u okviru posla$

(ožete li angažovati neke dr!ge nastavnike i dogovoriti sa nji,a da seredovno sastajete kako "iste zajedno !čili)

• Oni imaju iskusnije2 kole2u da i0 vodi i savetuje$ Ovo bimo2ao biti nastavnik za podršku u okviru škole nastavnik iz

specijalne škole ili predavaH na peda2oškom 1akultetu$ Da li $oznajete nekoga koga "iste ,ogli da $itate) Va- direktor -kole "i,ogao da vas $osavet!je7

%alje in9ormacije

&odiH nema sve od2ovore$ Meutim, postoji rastući niz brošura, knji2a,izvora obuke i video pro2rama koji podržavaju razvoj inkluzivniji0 škola$Oni su navedeni u poslednjem odeljku$U!"%O je takoe proizveo niz Vodiča za s$ei0alno o)razovan0e / vidiokvir+$

Mi ćemo se osvrtati na nji0 kroz vodiH$4ojedinaHne kopije su na raspola2anju besplatno od strane::nclu&ive )ducation, %ivi&ion o9 >a&ic )ducation,U()*+O, 7, place de =onteno?, 73# -ari& 07@*-, =rance eke od nji0 možete preuzeti putem internetahttpAABBBune&coorgAeducationAeducprogA&ne

U()*+O Cuide& 9or *pecial )ducationDU()*+O .odiči za &pecijalno obrazovanjeE

!ducation o1 .ea1 C0ildren and >oun2 4eople 'Obrazovanje2luve dece i omladine+

/eac0in2 &isually Impaired 4upils in t0e Ordinary Classroom

'astava za uHenike oštećeno2 vida u redovnim uHionicama+

C0ildren 6it0 "evere Cerebral 4alsy: =n !ducational 8uide'.eca sa teškim oblikom cerebralne paralyze: Obrazovni vodiH+

8uide to Community 9ased Re0abilitation "ervices '&odiH zaslužbe re0abilitacije u zajednici+

C0ildren and >oun2 4eople 6it0 "peci1ic -earnin2 .isabilities'.eca i omladina sa posebnim teškoćama u uHenju+

!ducation o1 C0ildren and >oun2 4eople 6it0 =utism

'Obrazovanje dece i omladine sa autizmom+

; -regled .odiča



;ljučni pojmovi

%ako budete Hitali &odiH, susretaćete se sa novim pojmovima$ UobiHajenitermini su objašnjeni dole$ Možete se vraćati na nji0 dok budete HitaliJedinice$

Asistivna $o,agala Oni imaju za cilj da smanje invaliditete koji su proistekli iz oštećenja$

i !re/aji "lušni aparati i sredstva za uveliHavanje su oHi2ledni primeri, ali takoe

mo2u da se ukljuHe specijalne stolice za pomoć deci da sede zastolovima, kolica koja im pomažu da se pomeraju ili posebni okviri zadecu koji im pomažu da stoje$ /akoe postoje sredstva za komunikaciju,kao što su panoi za slike i 2ra1ikoni sa simbolima$

<eha"ilitacija !

zajednici Ovaj termin obu0vata uslu2e koje se pružaju osobama sa metnjama urazvoju i nji0ovim porodicama u nji0ovoj sopstvenoj zajednici ili kodkuće radije ne2o u centrima, bolnicama i institucijama$ "pecijalno obuHeniradnici ili volonteri mo2u da posete dom porodice ili da se sastanu sadecom i porodicama u lokalnim centarima za davanje saveta i podrške$

Nastavni $lan I

$rogra, Mi uzimamo da ovo znaHi sva or2anizovana iskustva koja škole pružajuza pomoć deci da uHe i da se razvijaju$ On obu0vata predmete koji se predaju kao i nastavu koju deca dobijaju školsko okruženje i dru2eaktivnosti koje se odvijaju izvan uHionice$

<azličitost Ovaj pojam podrazumeva varijacije i razlike koje su prisutne u bilo kojoj2rupi dece ili odrasli0$

Inkl!zija.eca koja se smatraju Vdru2aHijomV zbo2 svoji0 oštećenja, etniHke pripadnosti, jezika, siromaštva, itd$ su Hesto iskljuHena iz društva ili sumar2inalizovana u društvu i lokalnim zajednicama$ ji0ova inkluzija znaHimenjanje stavova i prakse pojedinca, or2anizacija i udruženja kako bimo2li u potpunosti i ravnopravno da uHestvuju i doprinose životu svojezajednice i kulture$ Inkluzivno društvo je društvo u kome se razlika poštujei ceni, i u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije i predrasuda u politikama i praksi$

Inkl!zivnoo"razovanje Ovo se odnosi na škole, centre za uHenje i obrazovne sisteme koji su

otvoreni za "&U decu$ .a bi se to desilo, nastavnici, škole i sistemi moždatreba da se promene, tako da mo2u bolje da prila2ode raznolikost potrebakoje uHenici imaju i da budu ukl0učeni u sve aspekte školsko2 života$ /otakoe znaHi proces identi1ikovanja svi0 barijera unutar i oko škole kojespreHavaju uHenje, i smanjenje ili uklanjanja ti0 prepreka$

= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



IntegracijaU2lavnom se koristi kada deca sa smetnjama u razvoju po0aaju obiHneškole koje su napravile malo promena ili uopšte nisu naHinile promene zasmeštaj uHenika$ Umesto to2a od uHenika se oHekuje da se prila2oditrenutnim aranžmanima$

&tvoreno !čenjeMaterijali koji su dostupni svima koji su zainteresovani za ovu temu$ e postoje uslovi predvieni za to ko može i ne može prouHavati materijale$

<edovne

-kole /u spadaju predškolske, osnovne i srednje škole$ %ao 2rupa oni se takoe pominju kao glavne ili redovne škole kako bi se razlikovale odspecijalni0 škola 'vidi dole+$

4$!t %ada neka osoba kao što je nastavnik šalje uHenika kod specijaliste kao što

je lekar, ovo je poznato kao uput$ Uputi se obiHno vrše putem pisma sakratkim detaljima uHenika i zabrinutostima koje imate u vezi sa uHenikom$

Nastavnik za $odr-k! Slan osoblja sa iskustvom ili obukom koji je dostupan da savetuje I pomaže dru2im nastavnicima$

>kolska k!lt!raOvaj termin pokriva tradicije, verovanja i radne prakse škole$ .ru2i pojmovi obu0vataju školski etos ili vrednosti škole$

Sa,ostalno !čenjeMaterijali za obuku izrauju se za Hitaoce da sami studiraju$ /o nije samostvar Hitanja$ Od HitaHa se takoe oHekuje da dovrši aktivnosti$ /o bi mo2lo

biti razmišljanje o nekom pitanju ili sprovoenju aktivnosti sa decom naHasu$

Pose"ne $otre"eOvo je opšti i priliHno kontroverzan pojam za decu kojoj treba neki viddodatne pomoći i podrške$ ije mo2uće dati preciznu de1iniciju poštonji0ove potrebe mo2u veoma da se razlikuju$ eki primeri o posebnim potrebama su dati na str$ ), i u Odeljku ($

S$ecijalne -koleOve škole su obiHno za decu koja imaju odreena oštećenja ilionesposobljenost$ a primer, u mno2im zemljama postoje škole iskljuHivo

za 2luvu decu, one sa oštećenim vidom ili one sa intelektualnimoštćenjima$

S$ecijalne jedinice? S$ecijalna odeljenja Redovna škola može izdvojiti jedan broj uHionica naroHito za decu sa

posebnim potrebama$ Ovi uHenici mo2u dobiti neku ili svu nastavu u jedinici$

* -regled .odiča



S$ecijalni nastavnici Mi koristimo ovaj termin za nastavnike koji rade u specijalnim školama ili

u redovnim školama sa posebnim od2ovornostima za decu sa Nposebnim potrebama$ Ovi nastavnici obiHno imaju neke dodatne obuke$

S$ecijalista

Mi koristimo ovaj termin za oznaHavanje lica koja imaju odreenu struHnostu radu sa deHijim bolestima i invaliditetom$ Ovo ukljuHuje lekare, ali iterapeute, psi0olo2e i socijalne radnike$

Nastavnestrategije =kcije koje nastavnici mo2u preduzeti prilikom predstavljanja lekcija ili

u interakciji sa decom radi pomoći u nji0ovom uHenju$

Nada,o se da @ete na@i da je Vodič koristan i inor,ativan7

Sre@no čitanjeB

+ Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Jedinica

S vako

dete je individ!a zase"e

6edinica 1 -regled

Nakon rada kroz ov! Jedinic!2 sazna@ete o81 4reprekama za uHenje kod dece koje dolaze zbo2 oštećenja i

lišavanja$# aHinima za smanjenje poteškoća u uHenju koje deca mo2u da iskuseako imaju invaliditet$

3 UobiHajena lišavanja koja deca dožive i kako se ona mo2u prevazićikroz 0ranljivu is0ranu, zdravu sredinu, ljubav i pažnju$

4 4rava na socijalnu inkluziju i obrazovanje kao što je navedeno urazliHititim meunarodnim deklaracijama$

Implikacije za nastavnike u nji0ovoj svakodnevnoj praksi u razvijanju inkluzivnije2 školovanja$

-repreke u učenjuU školi, deca moraju da nauHe mno2o razliHiti0 stvari$ Sini se da neka deca brzo uHe, dru2a su sporija$ U pojedinim predmetima, dete može biti boljeod dru2i0$ a primer, neki uHenici mo2u biti dobri u Hitanju, ali slabiji umatematici$ Sesto ne znamo zašto se to dešava$ .ata su razliHitaobjašnjenja$ a primer:



. 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



Možda postoji izvesna istina u ova tri objašnjenja$ =li postoje iostala koja treba da uzmete u obzir$

' ' (ožete li da vidite -ta je dr!gačiji ! vezi sa $oslednji, sk!$o, o"ja-njenja)

Jednostavno ovo: oni su2erišu aki0e koje mo2u biti preduzete da se prevaziu teškoće deteta$ a primer, podsticanje roditelja da pomo2nu decikoja su spora u uHenju sa nji0ovim domaćim zadacima$ Ili ako sumnjate dadete može da ima probleme sa slu0om, onda se postarajte da ono sedi u prednjem delu uHionice$

Ovaj naHin sa2ledavanja problema je korisniji za decu, porodice Inastavnika$ KaštoL /o nam 2ovori šta treba da se uradi kako bi se pomo2lodeci da prevaziu prepreke u uHenju$

Možemo da 2rupišemo teškoće dece na dve široke vrste$ Onekoji proizilaze od telesni0 o5teen0a i one koji dolaze od li5avan0a$Kapamtite, neka deca mo2u biti u nepovoljnijem položaju zbo2 kombinacijenedostataka$

4ored to2a, bilo koje dete može da doživi prepreke u uHenju tokomneko2 vremensko2 perioda$ Ove privremene teškoće se mo2u pojaviti, jer je,na primer, dete zabrinuto zbo2 problema kod kuće ili nije spavalo kako

treba, jer su njena sestra ili brat bolesni i plaHu Hitavu noć ili je radila puno u polju i previše je umorna da se koncentriše na uHenje, itd$ Iako će se ovi problemi verovatno prevazići kako vreme prolazi, važno je da nastavnik jeosetljiv i pruža podršku, i pomaže detetu da nadoknadi sve što je propustilotokom ovo2 perioda$

#6Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama

Oni &uinteligentniji

Ona ne pazina ča&u

On liči na&vog ocaF

(jegovi roditeljimu pomau dauradi domai

-orodica je&iromana :nema dovoljnohrane

Ona ne moe da čujetako dobro kaodruga deca kada &ediu začelju učionice



Oteenja

.eca koja imaju 1iziHka, senzorna ili intelektualn oštećenja mo2u

da dožive mno2e teškoće u uHenju i uHestvovanju u životu zajednice$ a primer, dete je možda iz2ubilo ekstremitet kao rezultatsaobraćajne nesreće ili je iz2ubilo no2e nakon preležane deHje paralize ilisu roeni sa de1ormisanim ekstremitetima zbo2 cerebralne paralize 'vidiJedinicu 3+$ Oni se Hesto nazivaju Ninvalidi u tome što nisu u stanju da0odaju ili da se popnu uz stepenice$ =li je još važnije to što ovajinvaliditet Hesto sputava dete na razne naHine$ 4ošto dete ne može da sekreće po kući ili susedstvu kao što to dru2a deca rade, ondaW

• su nje2ove mo2ućnosti da se ukljuHi u život zajednicetakoe manje ono ne može tako lako da ide u prodavnicuili na porodiHna okupljanja$

•

ono se može stideti svo2 tela, imati nedostatak poverenja i pokušati da izbe2ne i2ru sa dru2om decom$

oete li &e &etiti bilo koje druge tetne po&ledice za decu&a 9izičkim invaliditetom' /vo tra+a6 za"islite kako )i va5 ;ivot )io dru+ači0i kada ne )ivi5e "o+li da hodateF1

;ada bi&mo mogli da učinimo da dete ponovo prohoda, onda bi &vi oviproblem ne&tali

%ada se osvrnete na spisak posledica, videćete da nije

oštećenje to koje treba da zabrine nastavnike ili kako je onoizazvano, već je reH o tome da se smanje posledice koje je oštećenjenanelo detetu i prepreke koje ono predstavlja za detetovo uHenje$

eki ljudi misle da je rešenje za sve ove probleme da seukloni oštećenje, tako da dete može ponovo da 0oda$ Sesto se tra2aza lekovitim sredstvima$

# 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



PMožda bi lekari mo2li da operišu svoje no2eP ili Pspecijalne vežbe im semo2u propisati da bi im no2e radile normalnoP$ Oni svakako mo2u pomoćinekim ljudima, ali šta ako oni ne rade ili ako ove opcije nisu dostupne deci i porodicama 2de žive$ .a li jednostavno da odustanemoL e, nikako$

4ostoji mno2o stvari koje mo2u da se urade kako bi se smanjile ne2ativne posledice, Hak iako ne možemo izleHiti oštećenje$

!vo neki0 ideja # možda ćete moći da dodate dru2e$Mi možemo nauHiti osobu da 0oda koristeći štake ili štapove$

• Možemo nabaviti osobi invalidska kolica$

• Možemo se postarati da nema stepenica do z2rada$

• Mi prila2oavamo toalet tako da osoba može da se krećekolicima do nje2a$

• Mi se staramo da se nje2ova braća i sestre i2raju sa detetom$

Nis,o izlečili o-te@enje ali s,o $ro,enili sredin! zadete tako da je eekat o-te@enja ,anje naznačen7

Ovaj naHin razmišljanja stavlja od2ovornost na nastavnike Izajednicu$ =ko ne uspemo da uradimo bilo koju od navedeni0stvari onda će deca biti još više onesposobljena$ "to2a nijeoštećenje ono koje sputava osobu već naHin na koji društvo tretiratu osobuQ

/o je razlo2 zašto neki ljudi vole da i0 zovu Nonesposobljenalica jer smatraju da društvo i okruženje u kojem žive nji0ones$oso)l0ava7 Tirom sveta ovaj dru5tveni $o+led na invaliditet postaje sve više pri0vaćen$

%rutveni pogled na invaliditet

"va deca uHe kroz svoje interakcije sa dru2im ljudima # roditeljima, braćama i sestrama i vršnjacima # i kroz iskustva steHena u razliHitimokruženjima u nji0ovim životima # kuća, okolina i škola$

Ovo upravo važi za decu sa oštećenjima$ =li ovo se Hestozaboravlja pošto se ova deca smatraju Vdru2aHijomV$ Kaista nji0ovnedostatak uHenja ili usporen razvoj je pripisivan nji0ovom oštećenju a neo2raniHenjima koja su doživeli u interakciji sa dru2ima u razliHitimokruženjima$

## Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama

Oteenje nemora da &putadeteF:nvaliditet nemora da budehendikepF



Mno2i od ovi0 onemo2ućavajući0 e1ekata oštećenja mo2u sesmanjiti ako deca imaju priliku:

• za interakciju sa vršnjacima i odraslima u svojoj zajednici

• da iskuse niz okruženja koja minimiziraju uticaj nji0ovo2oštećenja, kao što su z2rade koje nemaju stepenike

• da i0 poduHavaju roditelji i nastavnici koji im pomažu da

nauHe nove veštine$

&t!da značaj da načini,oo"razovanje

dost!$no za sv! dec!7

edicin&ki pogled na invaliditet

4onekad je društveni po2led na invaliditet prikazan kaoalternativa za Nmedicinski po2led na invaliditet$ Ovo ima za cilj daidenti1ikuje uzrok invaliditeta kroz testove, a zatim pokušava da popravi oštećenje pomoću operacije, lekova ili terapija$ Oba 2ledišta suvalidna i oba su potrebna$ =li, preHesto se samo medicinski po2led

uzima u obzir i kada ne uspe, ili nije dostupan, onda ljudi odustaju$ ajveća opasnost kod medicinsko2 po2leda je da se NproblemiskljuHivo posmatra kao problem sa detetom$ Kato su deca saoštećenjima bila iskljuHena iz redovni0 škola i poslata u specijalneškole za decu sa istim invaliditetom # ako su uopšte bile dostupne$&erovalo se da su potrebni posebni VtretmaniV zbo2 nji0ovi0 oštećenja$

=li, kao što smo objasnili, invaliditeti proistiHu ne od oštećenjaveć zbo2 nedostatka mo2ućnosti, uHešća i obrazovanja$ 4ostoji mno2oto2a što roditelji i nastavnici mo2u da urade kako bi se smanjiliinvaliditeti koji dolaze od oštećenja$

*manjenje invaliditeta.eca mo2u da imaju razliHita oštećenja # problemi sa vidom i

slu0om, telesna oštećenja ili stanja kao što su epilepsija 'napadi+ iintelektualna oštećenja koja utiHu na nji0ovo razmišljanje$

Medicinska nauka je utvrdila uzroke mno2i0 oštećenja$ eki surezultat 2enetsko2 oštećenja kada se beba zaHne neki dolaze zbo2in1ekcije dok je beba u utrobi a neka mo2u da se do2ode prilikom poroaja$ .eHije bolesti i nesreće takoe mo2u dovesti do telesni0oštećenja$ Mi ćemo objasniti ovo u više detalja u Jedinici 3$

#% 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



Meutim, želimo da razmislite o invaliditeti"a koji mo2u proizićiod oštećenja kao što su 2ubitak slu0a, problem sa vidom, epilepsija,mentalna retardacijom i tako dalje$ /rebalo bi to da uradite na isti naHinkao što je uHinjeno 2ore kod 1iziHko2 oštećenja$

1 Izaberite oštećenje koje vam je poznato$ Možda neko u vašoj porodici ili meu prijateljima i komšijama ima isti, ili možda ste poduHavali

dete sa oštećenjem$# avedite invaliditete za koje ste ste primetili da dolaze iz to2oštećenja to je stvar zbo2 koje osoba možda nije u stanju da radi

zbo2 to2 oštećenja$3 Onda navedite neke ideje koje bi roditelji, nastavnici i dru2i u

zajednici mo2li da urade da bi se smanjili onemo2ućavajući e1ekti to2oštećenja$

4 Uradite ovo za dva razliHita oštećenja$

Katim od2ovorite na dva pitanja na dnu strane$

Za"eležite svoje odgovore ovde

Oštećenje:Invaliditet:

Invaliditeti se mo2u smanjiti putem:

Oštećenje:

Invaliditet:

Invaliditeti se mo2u smanjiti putem:

.a li je spisak invaliditeta istiL

.a li su koraci za smanjenje invaliditeta istiL

<oditelji I nastavnici nis! lekari &ni ne ,og! da leče o-te@enja7

Ali ,og! da s,anje invaliditet7B

#'Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Giavanje

"va deca imaju osnovne potrebe # za ljubavlju i naklonošću,

si2urnošću, 0ranljivom is0ranom, zdravom životnom sredinom i

skloništem$ =ko bilo koji od ovi0 nedostaju ili i0 ima malo, onda serast deteta i razvoj mo2u unazaditi$ Jednostavno reHeno, nji0ovasposobnost da uHe je smanjena$ "to2a nastavnici i škole moraju pokušati da svojim uHenicima obezbede da se ne unazade zato štonji0ove osnovne potrebe nisu zadovoljene$

Osnovne potrebe mno2e dece sa smetnjama u razvoju iinvaliditetom ne budu ispunjene$ Možda im ne daju dovoljno 0ranezato što je oni ne traže ne staraju se za nji0ovo loše zdravlje zato što pretpostavljaju da je ono vezano za nji0ovo oštećenje ili im ne pokazuju istu ljubav i naklonost zato što su dru2aHiji$

%ako ćemo ukloniti lišavanja u okruženju detetaL Od2ovori suoHi2ledni # dobra 0rana, si2urno sklonište, bezbedna voda, dobrazdravstvena zaštita i brižni staratelji$ Tkole same ne mo2u da reše ove probleme, ali ni da i0 prepuste dru2ima da i0 rešavaju$ U ovom odeljkućemo opisati šta nastavnici mo2u da urade kako bi se obezbedilo dobrozdravlje nji0ovi0 uHenika$

eu0ranjenost i in1ekcije unazauju 1iziHki i mentalni razvojmiliona dece$

eki roditelji nisu u stanju da 0rane svoju decu pravilno zbo2suše, 2ladi, rata i siromaštva$ "amo politiHke i ekonomske mere,koje Hesto ukljuHuju zemljišne re1orme i ula2anja u proizvodnju0rane od strane siromašni0 i za siromašne, mo2u da reše ovaj problem$

=li velika većina roditelja u zemljama u razvoju ili uz2ajadovoljno ili zarauje dovoljno da obezbedi adekvatnu is0ranu zasvoju decu ako poznaju potrebe svoje dece i ako i0 podržavajunji0ove zajednice i vlade u sprovoenju to2 znanja u praksu$

injenice za život2 4NICE0

#; 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



Hta kole mogu da urade da podre porodice uobezbe5ivanju hranljive i&hrane za njihovu decu'*a kim kole mogu da rade na ovome'

ranljiva ishrana

In1ormišite porodice u vezi sa 0ranljivom is0ranom$

"aznajte da li postoje pro2rami koji obezbeuju ruHak zaškole$ Mo;ete li dodati dru+eG

Zdravaokr!ženjai $ro,ocija

zdravlja 9akterije koje dospevaju u usta deteta sa 0ranom i vodom

prouzrokuju više od polovine svi0 bolesti i smrtni0 sluHajeva meudecom$ U zajednicama bez poljski0 nužnika, bez ispravne vode za piće i bez bezbedno2 uklanjanja otpada, za porodice je veoma teško da sespreHi širenje bakterija$ "to2a je od vitalno2 znaHaja za vlasti da podržezajednice obezbeujući # kao minimum # materijale i te0niHke savete

potrebne za iz2radnju poljski0 nužnika i poboljšanje zali0a vode za piće$4otrebne su in1ormativne kampanje a škole mo2u da odi2raju kljuHnuulo2u u tome$

.eca treba da budu vakcinisana protiv bolesti koje uzrokujuinvaliditete, kao što su bo2inje, paraliza i veliki kašalj$ /reba preduzetizaštitne mere 2de 2od je malarija uobiHajena$ O opasnostima pozdravlje od dro2e, polno prenosivi0 bolesti i <I& 5 =I."#om treba poduHiti porodice i mlade ljude$ Tkole treba da sarauju sa kampanjamazdravstveno2 vaspitanja koje se održavaju na nji0ovim lokacijima$

Hta kole mogu da urade da zatite zdravlje dece*a kim kole mogu da rade na ovome'

Tkole mo2u da obezbede poljske nužnike sa objektima za pranje ruku$ Mo;ete li dodati dru+eG

Fj!"avi $ažnja 4ored 1iziHki0 potreba, dete takoe ima I dve dru2e potrebe koje su od vitalno2

znaHaja za nje2ov mentalni i emocionalni razvoj

1 potreba da se oseća si2urno i bezbedno i

# potreba za interakcijom i stimulacijom$

#= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



U bo2atim zemljama možda ne rea2uju na emocionalne potrebe

dece Hak iako su nji0ove 1iziHke potrebe dobro zadovoljene$ =koemocionalne potrebe deteta nisu zadovoljene, nji0ova sposobnost da uHeće biti oštećena$

1 -otreba da &e o&ea &igurno i bezbedno"voj deci treba blizak, osetljiv i brižan odnos sa odraslima ili

odraslima kojima je stalo do nji0$ /o je osnova za razvoj detetovo2osećaja si2urnosti, poverenja i sposobnosti da se dobro nosi sa dru2imljudima i svetom u celini$

.eca dobijaju osećaj si2urnosti kada su staratelji dosledni u svojim postupcima i reHima$ Oni takoe uHe ono što se oHekuje u ljudskomodnosu i razvijaju jasan osećaj o tome šta je dobro i loše$

Od2ovarajuća pravila i o2raniHenja treba da budu jasno saopštena iobjašnjena detetu$ "taratelji treba da budu dosledni u svojimoHekivanjima o tome kako dete treba da se ponaša$

9es i nasilje u porodici deteta mo2u biti štetni za unutrašnji razvojdeteta$ Meutim, takoe je važno da dete nauHi da izrazi ljutnju i

1rustraciju na od2ovarajući naHin$

# -otreba za interakcijom i &timulacijomUmu deteta, kao i telu, treba pomoć da se razvija$ /ri najvažnije

N0rane za razvoj uma su jezik, i2ra i ljubav$Od svoji0 prvi0 meseci, dete treba da bude kupano reHima, treba

da bude 2rljeno, da mu se smeše, da 2a slušaju i podstiHu da rea2uje na buku i pokret$ "va deca treba da komuniciraju sa dru2im ljudima$

jima trebaju ljudi da i0 dodiruju, raz2ovaraju sa njima, smeju se sanjima, smeše se sa njima, rea2uju na nji0 I da od nji0 dobiju reakciju$

edostatak pažnje Hini dete nesrećnim$ Kanemareno dete 2ubiinteresovanje za život, može da imaju manji apetit, i možda ne uspe da

normalno razvije svoje telo i um$.eca uHe kroz Hinjenje$ 4a kako dete raste, njoj ili njemu treba

sloboda da istražuje i da se i2ra$ I2ranje nije besmisleno$ /o je jedan odnajbitniji0 delova odrastanja$ I2ra pomaže da se razviju mentalne,socijalne i 1iziHke veštine # ukljuHujući 0odanje i 2ovor$ Ona pomažeda deca rastu u radoznalosti, kompetentnosti i poverenju$ Ona kopatemelje za školski rad i za uHenje veština neop0odni0 u kasnijem životu$

I2ra ne znaHi uvek rešavanje problema ili postizanje ciljeva postavljeni0 od strane odrasli0$ "opstvena i2ra deteta sama ili sa dru2omdecom je jednako važna$

Roditelji i staratelji treba da podstaknu i2ru davanjem materijala iideja$ Materijali za i2ru ne moraju da budu skupi$ 4razne kutije ili kućni

predmeti su dobri isto kao i skupe i2raHke$ Maštovita i2ra, na primer,kada se deca pretvaraju da su odrasli, veoma je važna za razvoj deteta$

#* 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



.eci je potrebna pomoć da razviju kreativnost$ Oni treba da budu podstaknuti da pronau rešenja za probleme i da odluHe koja rešenja sunajbolja$ .ete treba da sprovede svoje ideje i odluke u praksi i vidi šta sedešava # bezbedno$

4evanje pesama i uHenje sti0ova, crtanje slika i Hitanje priHa na2las pomoći će da se detetov um razvija i priprema put za uHenje da Hita i da piše$

"va deca uHe ućestvovanjem u dnevnim rutinama porodice ikućnim poslovima$ .eca sa posebnim potrebama takoe mo2u dadoprinesu, ako porodica kreativno nae naHine da im olakša i objasni im

društvena znaHenja svakodnevno2 života$Ka zdrav rast, svoj deci su potrebne po0vale i priznanja za nji0ovenapore$

Hta kole mogu da urade da bi &e deca o&ealabezbedno i &igurno i da interakcija i &timulacijabudu i&punjeni'*a kim kole mogu da rade na ovome'

astavnci bi trebalo da po0vale decu za nji0ove napore$ Mo;eteli dodati dru+eG

<azgovor2 igranje i $okazivanje lj!"avi s! s!-tinski za detetov izički2 ,entalni i e,ocionalni razvoj7

#+Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



<ato treba da pokuamo da &manjimoliavanja ili zato &e truditi'

Kašto treba da pokušamo da smanjimo lišavanja ili smetnje koje neka deca

doživljavajuL U ovom delu ćemo dati neke od2ovore na ovo pitanje$Kapazite da koristimo 1razu Ppokušamo da smanjimoP$ Mi s0vatamo damožda neće biti mo2uće da dodje do smanjenja neki0 deHiji0 smetnji ililišavanja$ Možda su problemi suviše veliki # oštećenja koje dete ima su tako

teška ili je nji0ovo siromaštvo tako turobno$

Možda je teško naći vremena ili sredstva potrebna za posao$

Možda ne postoje dru2i ljudi koji su spremni da pomo2nu$

4ostoji mno2o razlo2a zašto možda nećemo uspeti$ =li mo2ućnost

neuspe0a ne može biti razlo2 da ne pokušamoQ =ko ništa dru2o, to je sve još jedan razlo2 više da pokušamo$

-ravo na učee

U svim zemljama sveta, osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju suHesto tretirane kao Nmanje od ljudi i da imaju malu vrednost za društvo$

.anas je taj stav zamenjen sa poštovanjem ovi0 lica$.eklaracija Ujedinjeni0 nacija o pravima lica sa invaliditetom i smetnjamau razvoju '()@7+ navodi:

&so)e sa invaliditeto" i"a0u inherentno $ravo na $o5tovan0en0ihovo+ l0udsko+ dosto0anstva7 &so)e sa invaliditeto", )ez o)zirana $oreklo, $rirodu i oz)il0nost svo0ih hendike$a i invaliditeta i"a0uista osnovna $rava kao i n0ihovi su+ra4ani iste starosne do)i, 5to $odrazu"eva $re sve+a i iznad sve+a $ravo da u;iva0u $risto0an ;ivot, 5to 0e "o+ue nor"alni0e i $ot$uni0e7 /:lan 17

Isto tako, &lade u svetu su se složile da ista prava važe za svu decu, bezobzira na nji0ova oštećenja ili okruženja$ Otuda %onvencija o pravimadeteta '()A)+ navodi da:

3va;ava0ui $ose)ne $otre)e deteta sa invaliditeto" i s"etn0a"a urazvo0u, $o"o e )iti $ru;ena kako )i se osi+uralo da dete sainvaliditeto" i"a e-ikasan $ristu$ o)razovan0u i da do)i0ao)razovan0e7 77 $o+odno da dete ostvari na0veu "o+uu soi0alnuinte+rai0u i individualni razvo0 /član @17

Obe ove deklaracije jasno daju do znanja koliko je važno za sve 2raane dau potpunosti uHestvuju u svojoj zajednici, a za decu posebno da imaju priliku da se naviknu na svoju kulturu, apsorbuju njene vrednosti i uverenjai doprinesu njenom razvoju$ Ovo je bitno ako deca treba da razvijaju osećajidentiteta i osećaj pripadnosti$ 4orodice, škole i aktivnosti zajednice suosnovno sredstvo društva da se ovo uradi$ =li ovo se može desiti samo akosu društveno ukljuHeni kao aktivni uHesnici u svojoj porodici i zajednici$Isti principi važe za dru2e mar2inalizovane 2rupe u društvima, kao što

su pitujući narodi, etniHke manjine i izbe2lice$ .obrobit nji0ove dece jeu2rožena ako su im uskraćene mo2ućnosti da se socijalno inte2rišu usvojim zajednicama i širem društvu$

#. 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



-ravo na obrazovanje

8eneralna skupština Ujedinjeni0 nacija usvojila je "tandardna pravilaza izjednaHavanje mo2ućnosti za osobe sa invaliditetom i smetnjama urazvoju u ())3$ 4ravilo * 2lasi:

2r;ave tre)a da $rizna0u $rini$ 0ednakih $ri"arnih, sekundarnih iteri0arnih o)razovnih "o+unosti za svo0u deu, o"ladinu i odrasle sa invaliditeto" i s"etn0a"a u razvo0u u inte+risano" okru;en0u7 &nitre)a da o)ez)ede da o)razovan0e oso)a sa invaliditeto" i s"etn0a"au razvo0u )ude sastavni deo o)razovno+ siste"a7U!"CO 'Or2anizacija Ujedinjeni0 nacija za prosvetu, nauku ikulturu+ je izdala P"alamanka saopštenje i okvir za akciju P, koji jeusvojen na "vetskoj kon1erenciji o obrazovanju sa posebnim potrebama())D$ Ono detaljno objašnjava implikacije ovi0 izjava o pravima$ Ononavodi:

"vako dete ima osnovno pravo na obrazovanje i mora mu se dati prilika da posti2ne i održava pri0vatljiv nivo uHenja$

Obrazovni sistemi treba da budu osmišljeni i obrazovni pro2ramisprovedeni uzimajući u obzir široku razliHitost karakteristika i potreba$ Oni sa posebnim obrazovnim potrebama moraju daimaju pristup redovnim školama$

Redovne škole sa ovom inkluzivnom orijentacijom su

• naje1ikasnije sredstvo u borbi protiv diskriminatorski0stavova,

• u stvaranju zajednica dobrodošlice, iz2radnjiinkluzivno2 društva i

• postizanju obrazovanje za sve$

Ttaviše redovne škole pružaju e1ikasno obrazovanje većini decei poboljšavaju e1ikasnost i na kraju isplativost celo2 obrazovno2sistema$

%6Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



*logan Obrazovanje za &ve znači upravo toI &va deca uključujui i one kojiimaju oteenja ili dolaze iz marginalizovanih grupa u drutvuU prošlosti, posebne škole za VrazliHituV decu bile su 1avorizovano rešenje umno2im zemljama$ Iskustvo nas uHi da ovaj pristup može da znaHi damno2a deca u manje bo2atim zemljama i podruHjima uopšte ne dobijajunikakvo obrazovanjeQ Meu razlozima su:

• "pecijalne škole su skupa opcija koju mno2e siromašnijezemlje ne mo2u priuštiti$

• One imaju tendenciju da se nalaze u urbanim centrima i služe bo2atijim porodicama$

• "truHnost nastavnika specijalista se ne razmenjuje saredovnim nastavnicima$

Isto tako se vrednost specijalni0 škola dovodi u pitanje u bo2atijimzemljama iz ovi0 i dru2i0 razlo2a$

• Inkluzivne škole pružaju deci više obrazovni0 i društveni0 prilika$

• Roditelji se sve više odluHuju da šalju svoju decu u redovneškole neki roditelji smatraju specijalne škole kao oblikdiskriminacije$

• =ktivisti invalidi su bili kritiHni prema obrazovanju koje sudobili u specijalnim školama primljeni u specijalne škole$

Meutim, 2ore pomenuto "alamanka "aopštenje i okvir za akciju ipak priznaju da se neka deca najbolje poduHavaju u specijalnim odeljenjima iliškolama zbo2 nji0ovi0 posebni0 potreba u komunikaciji, odnosno oni kojisu 2luvi ili 2luvo#slepi$ Meutim, takoe postoje i primeri iz mno2i0zemalja, 2de su 2luva deca takoe uspešno ukljuHena u redovne škole$

:mplikacije za na&tavnike

Tta ove izjave o pravima znaHe za nastavnike I školeL

Možemo sumirati poziciju na sledeći naHin:

• "va deca imaju pravo na obrazovanje$

• Ovo bi trebalo da se desi, koliko 2od je to mo2uće u redovnimškolama # predškolskim, osnovnim i srednjim$

% 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



• Odreena deca, zbo2 svoji0 oštećenja ili kroz lišavanjemo2u za0tevati dodatnu pomoć$

• astavnici i škole treba da prila2ode svoje naHine rada kako bi zadovoljili potrebe te dece$

• /o će dovesti do jedno2 unapreeno2 i isplativije2obrazovno2 sistema kao i do boljitka sve dece i nji0ovi0 porodica$

' '

Da li $ostoje dr!ge i,$likacije kojih ,ožete da se setite za nastavnike i -kole)

Ovo je nov naHin razmišljanja$ Mno2e zemlje su investirale u specijalneškole za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju ili dru2im posebnim potrebama$ 4okret ka inkluzivnom obrazovanju znaHi da senji0ovi napori preusmeravaju ka podršci sve dece u redovnim školama ika pronalaženju novi0 naHina za savetovanje i usmeravanje nastavnika$"ve u svemu,

:nkluzivno obrazovanje

4riznaje da sva deca mo2u da uHe i da svima treba neka vrsta podrške u uHenju

Ima za cilj da razotkrije i minimizira prepreke u uHenju

Je šire od 1ormalno2 školovanja i ukljuHuje dom, zajednicu iostale mo2ućnosti za obrazovanje izvan škola

Je u vezi sa menjanjem stavova, ponašanja, nastavni0 metoda,

nastavni0 planova i pro2rama i okruženja za zadovoljavanje potreba sve dece

Je jedan dinamiHan proces koji se neprestano razvija u skladusa lokalnim kulturama i kontekstima i deo je jedne širestrate2ije za promociju inkluzivno2 društva$

' ' eka pitanja za razmišljanje$ Da li $ostoji zakon ! va-oj ze,lji koji deini-e $ravo deteta na o"razovanje) Da li sva deca ! va-oj ze,lji i,aj! jednak $rist!$ o"razovanj!) Da li va-a zajednica vredn!je o"razovanje za sv! dec!)

%#Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Reakcije na&tavnika

Izjave o pravima i politike vlade mo2u postaviti ciljeve ali su pojedini nastavnci ti koji mo2u da od inkluzivno2 obrazovanja napraveuspe0 ili neuspe0$

Oni takoe mo2u da imaju ne2ativne stavove baš kao i ostali udruštvu$ Sesto su nji0ovi stra0ovi i predrasude zasnovani na nedostatkukontakta sa ljudima sa invaliditetom ili imaju u2roženo poreklo$ %ada sesretnu i upoznaju sa ovim ljudima nji0ovi stavovi se mo2u promeniti$4roHitajte mišljenja nastavnika u -esotu, državi u južnoj =1rici, i u 8vajani,u Južnoj =merici$

&iše od (D? nastavnika u -esotu i Crnoj 8ori koji imaju iskustva sa decomsa invaliditetom i smetnjama u razvoju u svom odeljenju bili su zamoljeni da imenujukoristi, ako su uopšte postojale$

Oko jedna petina nastavnika izjavila je da nema nikakve koristi$ .voje od petsu istakli da su imali liHne koristi kao nastavnici u tome što su stekli te0nike za

poduHavanje ove dece bili su bolji u proceni nji0ovi0 sposobnosti i postali sustrpljiviji$ Jedan od pet pomenuli su priliku koju su dali deci sa invaliditetom Ismetnjama u razvoju da komuniciraju sa svojim vršnjacima jedan od deset je naveoda su dru2i uHenici stekli bolje razumevanje o tome šta to znaHi biti sa invaliditetom Ismetnjama u razvoju a jedan od deset je primetio poboljšanja i koristi za dete sainvaliditetom I smetnjama u razvoju$ Jedan nastavnik je prokomentarisao:

&so)e sa invaliditeto" . s"etn0a"a u razvo0u i"a0u $ravo da uče kao i svakadru+a dea i oni tre)a da se $odučava0u u o)ični" 5kola"a7 &ni ne "ora0u da)udu izolovani tako da "o+u da se dru;e sa dru+i" nor"alni" učenii"a i"o+u da osea0u da su l0udska )ia i "o+u da $rihvata0u se)e77%ao što ste proHitali, Hetiri od pet nastavnika izvestilo je o koristima

koje imaju deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u svojoj školi$"liHni rezultati su pronaeni i u dru2im zemljama$

=li nastavnici i dalje imaju svoje problemeQ Meu najHešće pominjanim problemima ovi0 nastavnika bili su sledeći$ Ttiklirajte one nakoje ste naišli i dodajte bilo koji dru2i spisku$

UHenik se ne snalazi u Hitanju, pisanju, brojevima UHenici sporije uHe i razumeju 4onašanje narušava Has %omuniciranje sa uHenikom ne prati uputstva UHenicima treba više vremena i pažnje od nastavnika Odeljenje 5 školsko okruženje nije adekvatno UHenik ima lošu pažnju 5 koncentraciju Odlazak u toalet

astavnici su možda pokušali da reše ove probleme iskljuHivanjemdece iz svo2 odeljenja ili škole$ =li nisu to uradiliQ astavnici su znali da bi to znaHilo da je uHenicima uskraćeno nji0ovo pravo na obrazovanje i pri0vatili su izazov da razviju nji0ove veštine podržavajući svu decu dauHe$

%% 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



Odeljci B, 3 i D u ovom vodiHu osmišljeni su tako da dajunastavnicima neke savete i uputstva uz uobiHajene izazove sa kojimamo2u da se susretnu kada deca sa Nposebnim potrebama po0aajunji0ovu školu$ eke od ovi0 stvari možda već radite$ One su dobra praksa za svu decu$ =li postoje dru2e su2estije koje će vama biti nove$

Možete i0 koristiti da poboljšate svoju nastavu$ ajbolje uHenje dolazi iz pokušaja da ove ideje sprovedete udelo$ &i ste osoba koja najbolje poznaje decu i Hasa koje poduHavate$Mi samo možemo da vam ponudimo opšte smernice$ a vama je da i0 prila2odite svom Hasu$ =liW

• =ko ste uspešni otkrićete nastavne pristupe koje ćete opetmoći da koristite$

• =ko ne 1unkcioniše, nemojte se prerano predavati$ 4okušajte da pronaete razlo2 tako da možete da promenite pristup i vidite dali to pravi razliku$

Gada nastavnici $rihvate izazov dasvoje !čionice i -kole na$rave inkl!zivniji, onda oni

$ostaj! ve-tji i "olji str!čnjaci7 9o znači da

da svi !čenici i,aj! koristi2 a ne sa,o oni sa H$ose"ni, $otre"a,a7

-rimeri

Ciermekek Jaza Hkola u Maarskoj uzima uHenike od šest do dvanaest2odina starosti iz lokalno2 okru2a, ukljuHujući i one sa invaliditetom ismetnjama u razvoju$ &ins, jedanaest 2odina star ima teško oštećenjaslu0a, ali sa slušnim aparatima je u stanju da komunicira usmeno$

je2ovi roditelji nisu 0teli da on ide u posebnu specijalnu školu

zato što nije bila u blizini i zato što je bila daleko od nje2ovi0 prijatelja$Oni su pre2ovarali sa lokalnim školskim vlastima i sa školskimdirektorom da smeste &insa u redovnu školu$ &ins je vrlo zainteresovanza prirodni svet i uživa u umetnosti i zanatima$ je2ovi najbolji prijatelji su =ni i Mate$ Oni se puno i2raju u slobodno vreme$ P4riHamodobre viceve i raz2ovaramo o interesantnim stvarima$ %ad budemodrastao želim da budem ar0itekta P, kaže &ins$

astavnici vide svoju školu kao mesto dobrodošlice za svu decu$Oni veruju da svako dete treba u potpunosti da razvije svojesposobnosti, da je u stanju da samostalno uHi, da ima pristup širokojskali di1erencirani0 mo2ućnosti uHenja i da ima podršku u jednom pozitivnom okruženju za uHenje$

%'Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Tkola je razvila lokalni nastavni plan i pro2ram i objavila svojesopstvene materijale plana i pro2rama iz matematike i maarsko2 jezika$ Ovi materijali su pomo2li svi, uHenicima da bolje uHe$ %nji2e predstavljaju stepenovane zadatke koji omo2ućavaju uHenicima da rade

na svojim sopstvenim nivoima i ritmu, ali sa sliHnim sadržajem$ Ovimaterijali su pomo2li svim uHenicima da uHe bolje$

*uzete *imbine je na&tavnik edukator na -edagokom univerzitetu,ozambik"uzete je imala paralizu tokom prvi0 2odina školovanja ()A?#i0$ Ovo je njena priHa$

Gastavnici su rekli mom ocu da ne mo2u da nastavim dalje istudiram pošto više nisam mo2la da 0odam$ Moj otac je insistirao dami daju šansu$ On me je nosio u školu svaki dan$ .a li sam imala posebne 'obrazovne+ potrebeL e, što se tiHe Hitanja, pisanja,matematike i muzike nisam imala neke posebne potrebe$ 9ila sam

jedna od najpametniji0 uHenika, 0tela sam naporno da uHim i da budem Hak i bolja od dru2i0 kako bi0 dokazala da ja to mo2u$ I dazadovoljim svo2 oca koji je Hinio tako veliki napor$

%ada smo imali 1iziHko vaspitanje, ja sam bila iskljuHena isamo sam posmatrala$ "ada, kao odrastao Hovek I kvali1ikovannastavnik edukator bolje bi0 znala I za0tevala bi0 da budem ukljuHenana svoj sopstveni naHin$ akon obuke nastavnici mo2u pronaći naHineza decu da uHestvuju u 1iziHkim aktivnostima$ ajvažnije je, meutim,da nastavnici diskutuju i eksperimentišu sa decom kako bi pronašlinaHin kako deca mo2u najbolje da i2raju aktivnu ulo2u u svimškolskim aktivnostima$ Uvek postoje neki alternativni naHini zauHestvovanje$

%; 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



-regled Odeljka

U skoro svim školama postoje deca koja možda doživljavaju lišavanjedru2i mo2u da imaju invaliditet$

• Ova Jedinica podstiHe nastavnike u redovnim školama da ponovo

razmisle o onome što rade kako bi prevazišli prepreke za uHenjekoje bilo koje dete može da doživi$

• &lade mo2u da kažu da sva deca imaju pravo na obrazovnnje alinastavnici su ti koji od ovo2a moraju da naHine stvarnost$

• astavnici će možda morati da promene svoja uverenja o sebi # dase ne mo2u nositi sa decom invaliditetom i smetnjama u razvoju idru2im izazovima u svojoj školi$ Ovaj vodiH je kreiran da im pomo2ne da to urade$

• &ećina izazova koje su deca iskusila u školi mo2u bti ispunjeni u

obiHnim uHionicama i od strane obiHni0 nastavnika$

• astavnici ne mo2u to uHiniti sami$ jima je potrebna podrška isavet od dru2i0$ /imski rad je od2ovorQ

%= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



' '4roHitajte od2ovore koje ste dali ranije$Katim pokušajte da od2ovorite na ovo pitanje$ >ta "i va, $o,oglo kao nastavnik! da "oljeodgovorite na $otre"e sve dece)

%* 6)%:(:+8 1 *vako dete je individua za &ebe



# Jedinica

P rocena

$otre"a

6)%:(:+8# -regled

Nakon čitanja ovog odeljka2sazna@ete

• %oji su znaci upozorenja koji ukazuju da bi dete mo2loimati problem sa slu0om, poteškoće sa vidom iliintelektualne teškoće$

• O uobiHajenim uzrocima ovi0 poremećaja$

• =daptacijama koje nastavnici treba da izvrše u svojim

uHionicama i nastavnim strate2ijama radi zadovoljavanja potreba ove dece$ &ećina predlo2a pomoći će svoj deci uodeljenjeu da uHe bolje$

• "truHnjacima kod koji0 se deca mo2u uputiti ako sudostupni$

• Okviru za prila2oavanje kurikuluma$

• /rinaest dru2i0 oboljenja ili stanja koja mo2u uticati nadeHije uHenje$

Jedinica je podeljen na tri dela$

Sadržaj %eo 1 Utvr5ivanje potreba U ovom odeljku ćemo se osvrnuti na Hetiri najHešća oštećenja oštećenjeslu0a, oštećenje vida, intelektualne teškoće i cerebralnu paralizu$ Ka svakiinvaliditet, pratimo isti obrazac$

Opisujemo znake upozorenja%ratko beležimo mo2uće uzrokeOpisujemo akcije koje nastavnici mo2u preduzeti$

Ove akcije su 2rupisane u4rila2oavanja koje nastavnici mo2u da naprave u svojimuHionicama

%.



astavne strate2ije koje možda mo2u pomoći u podršci detetovo2uHenja 'ji0 detaljnije opisujemo u Jedinici 3+"truHnjake koji mo2u biti dostupni kako bi nastavnicima pružilisavet i pomoć$/akoe dajemo primere uHenika koji su uspešno ukljuHeni u

redovna odeljenja$

%eo # -rilago5avanje na&tavnog plana i programa .ru2i deose 1okusira na školski plan i pro2ram i kako 2a nastavnici mo2u prila2oditi tako da bolje od2ovaraju uHenicima$ astavnicima dajemookvir koji treba da koriste kada odluHuju o promenama koje treba danaprave$

%eo 3 Uobičajene bole&ti i oteenja Kavršni deo daje kratakopis o ostalim uslovima koje dete ima$

'6Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



1 Utvr5ivanje potreba

%od neke dece oštećenja su oHi2ledna$ =ko su mršava i nedovoljna teška,ona mo2u biti pot0ranjena$ Isto tako ćete brzo zapaziti neki 1iziHkide1ormitet ili nesposobnost da kontrolišu pokrete svoji0 ruku I šaka$

U ovim sluHajevima, jasna je akcija potrebna da se detetu pomo2ne uškoli$ a primer

' '

Dete ,ora da koristi invalidska kolica2 jer ne ,ože da hoda7 >ta @e -kola ,orati da!radi da !čenik! olak-a dolazak ! -kol!)

Možda ste primetili potrebu za korišćenjem uHionica u prizemlju za ovudecu instaliranje rampe ako postoje stepenici u uHionici 'to se može uraditiuz pomoć lokalne zajednice+ pomeranje stolova ukru2 za smeštanjeinvalidski0 kolica i poboljšanje pristupa toaletima$ aravno, sve ove stvariolakšavaju svakome da se kreće po školi # ukljuHujući i nastavnike kojimo2u imati teškoća sa 0odanjemQ .eca sa 1iziHkim invaliditetom obiHnonemaju nikakve posebne potrebe uHenja # oni samo moraju da imaju pristup školama i uHionicama, mada im ponekad trebaju neka asistivna poma2ala koja im pomažu da pišu i da Hitaju$

Meutim, neke nedostake nije tako lako uoHiti$ 4retpostavlja se da detenema problem i samim tim nastavnici i škola ne mo2u da prila2ode svojnaHin rada$ U ovom delu Jedinice 1okusiramo se na tri uobiHajena oštećenjakoja porodice i roditelji mo2u da previde # deca sa oštećenjem slu0aoštećenje vida i problemi u uHenju$ Kajedno sa 1iziHkim invaliditetima, tosu oštećenja sa kojima će se nastavnici u redovnim školama najverovatnijesusretati$

Za$a,tite8 # eka deca imaju više od jedno2 oštećenja$

# &ećina ovi0 poremećaja treba da budu identi1ikovani kada dete prvo doe u školu$ Kato nastavnici u predškolskom i osnovnimškolama treba naroHito pažljivo da proHitaju ($ deo$ Molimo &askonsultujete porodicu, zdravstvene radnike i radnike u zajednicikoji rade na re0abilitaciji$ Možda oni imaju in1ormacije koje ćevam pomoći$

# Ka nastavnike je važno je da identi1ikuje sposobnosti deteta kao inji0ove nedostatke$

# astavnici treba da razmenjuju in1ormacije o deci saoštećenjima, posebno kada iz nji0ovo2 odeljenja preu dalje$4onekad se oštećenja po2oršaju kako deca postaju starija adru2a deca mo2u da iskuse probleme kada su starija$

astavnici u srednjim školama takoe treba da budu pripravniza ova stanja$

# I najvažnije od sve2a: kasna identi1ikacija i loša nastava u prvim 2odinama će uHiniti teškoće deteta još ozbiljnijim$

' 6)%:(:+8 # -rocena potreba



Oteenja &luha

Mi koristimo termin Noštećen slu0, ali ostali pojmovi su su Nteško Huje iliN2luvoća$ Sesto pretpostavljamo da deca mo2u da Huju kada, u stvari, onimo2u da imaju poteškoće da Huju$ .eca ne mo2u da nam kažu da imaju probleme sa slu0om zato što možda ne znaju šta to znaHi Huti pravilnoQ9la2i 2ubitak slu0a je uobiHajeniji u školskoj populaciji od potpuno2

2ubitka slu0a$ '2luvoća+$ Kapamtite takoe da neki problemi sa slu0omdolaze i odlaze$ =ko je dete sklono kijavici ili stalnim in1ekcijama u0a,onda nji0ov slu0 takoe može biti po2oen$

aš 1okus je ovde u2lavnom na one koji su roeni 2luvi ili koji su stekli2luvoću u ranim 2odinama života, a ne na onima koji 2ube slu0 'postaju2luvi+ nakon što su nauHili da šriHaju, Hitaju i pišu$

Znaci !$ozorenja aveli smo neke od uobiHajeni0 znakova oštećeno2 slu0a$

Meutim, oni ne znaHe da dete ima trajno oštećenje slu0a$ Mo2u postojatidru2i razlozi za ponašanje deteta koje ćete morati uzeti u obzir$

/rebalo bi takoe da raz2ovarate sa roditeljima o vašojzabrinutosti$ Oni vam mo2u dati dodatne in1ormacije koje mo2u potvrditivaše sumnje ili vas uveriti da dete nema teškoća sa slu0om$

• -oša pažnja: =ko uHenik ne pazi na Hasu mo2uće je da on iliona ne mo2u da Huju ono što se kaže ili zvuci koje dete Hujemo2u biti izobliHeni$ Kbo2 ovi0 razlo2a dete ili ne razume štanastavnik 2ovori ili se ne trudi da sluša ili prati$ &rlo retko sedešava da uHenik bude izuzetno pažljiv veoma obraćajući pažnju u pokušaju da utvrdi o Hemu se 2ovori$

• -oš razvoj 2ovora: ezreo, neobiHnan i iskrivljen 2ovor može

biti posledica 2ubitka slu0a$ Ili dete 2ovori veoma 2lasno ilimekanim 2lasom$

'#Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



• /eškoća u praćenju uputstava: .ete koje ima neuobiHajenu poteškoću u praćenju usmeni0 uputstava može imati oštećenjeslu0a$

• .ete može od2ovoriti bolje na zadate zadatke kada jenastavnik relativno blizu nje ili nje2a ili na pisane zadatke prene2o na one koji za0tevaju usmeni od2ovor$

• UHenik može okretati ili naćuliti 2lavu na jednu stranu kako bi bolje Huo$

• 4roblemi sa slu0om mo2u dovesti do to2a da dete posmatrašta dru2i uHenici rade pre ne2o što zapoHne svoj rad ili da2leda u školske dru2ove ili nastavnike tražeći neki na2oveštaj$

• .ete može imati poteškoću da Huje tekst koji dru2i Hitaju ilimože za0tevati od svoji0 vršnjaka da 2lasnije 2ovore$

• 4onekad dete može dati po2rešan od2ovor na postavljeno pitanje ili ne ume da od2ovori$

• .eca sa oštećenjem slu0a radije rade u malim 2rupama, sede

u relativno ti0om delu uHionice ili u prvom redu$

• UHenik može biti stidljiv ili povuHen ili se dešava da budetvrdo2lav i neposlušan kao rakcija na nje2ovo oštećenje slu0a$

• UHenik može da se opire uHešću u 2ovornim aktivnostima, nesmeje se šalama ili ne razume 0umor$

• UHenik može da ima tendenciju da se izoluje od društveni0aktivnosti$

• UHenik može da tumaHi izraze lica, pokrete tela i

kontekstualne in1ormacije pre ne2o 2ovorni jezik i sto2a neki put dolazi do po2rešni0 zakljuHaka$

• UHenik se može žaliti na Heste bolove u u0u, pre0lade, upale2rla ili stalne an2ine$

• UHenik može imati neki sekret iz ušiju$

' ' Da li ! va-e, odeljenj! $ostojedeca koja $okaz!j! "ilo koji od ovih znakova) Da li tre"a da $roverite)

'% 6)%:(:+8 # -rocena potreba



eka deca se rode sa oštećenim slu0om neka mo2u iz2ubiti slu0kasnije$ Mi smo nabrojali razliHite uzroke oštećenja slu0a poštovas to takoe može upozoriti na decu koja mo2u imati problem saslu0om$ ajHešći uzroci su:

4zroci o-te@enja

sl!ha• asledni 'oštećenja slu0a se javljaju u odreenim

porodicama, iako roditelji deteta ne moraju biti osobe saoštećenim slu0om$ Ovo se dešava više sa deHacima ne2odevojHicama i Hešća su u bo2atim zemljama$+

• Majka je imala nemaHke bo2inje tokom rane trudnoće

• edostatak joda u is0rani majke

• 4revremeni poroaj 'beba je ranije roena ili je mala+

• In1ekcije u0a, naroHito du2otrajne, 2nojne in1ekcije kojese ponavljaju

• 4reterani ušni vosak koji blokira ušni kanal

• Menin2itis 'in1ekcija moz2a+

• Cerebralna malarija i prekomerna doza lekova koji sekoriste za njeno leHenje

Ipak, u jednom od tri sluHaja uzrok oštećenja slu0a je nepoznat$

Akcije koje Ada$tacija !čionicanastavnici ,og! da $red!z,!

• .ete treba da sedne što je mo2uće bliž nastavniku 'ne višeod tri metara udaljeno+$

• astavnici moraju da vode raHuna da stoje ili sede okrenutilicem deci$ e pokrivajte lice knji2om kada Hitate ilinemojte priHati dok pišete na tabli

• &odite raHuna da svetlost ne dopire iza vas, pošto će vamonda lice biti u senci$ Radite pod dobrim svetlom tako dadete može da vidi vaše lice, šake ili usne$

• eki uHenici imaju koristi kada u isto vreme vide inastavnika i svoje dru2ove u odeljenju$ Oni mo2u da uHetako što vide ostale uHenike koji od2ovaraju nastavniku$Kato adekvatno postavite dete u uHionici ili namestitestolove tako da za decu bude mo2uće da vide jedni dru2imalice$

• 4okušajte da na mimnimum svedete buku u uHionici$%orisite prostoriju koja se nalazi u mirnijem delu škole$

''Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Nastavne strategije

=ko je detetu prepisan slušni aparat pobrinite se da 2a dete nosi, da jeukljuHen i da su baterije dobre$

• Jasno i 2lasno 2ovorite ali bez vike i preterivanja$

• %oristite jednostavne reHi i reHenice zajedno sa 2estovima ilislikama kako biste pomo2li detetu da razume ono što 2ovorite$

• .eca sa oštećenjima slu0a uHe više 2ledajući ne2o slušajućiiako bi nastavnici trebalo da koriste i jedno i dru2o$ 4okažiteim šta od nji0 oHekujete da urade$ %oristite slikarski materijalili karte sa simbolima$

• "tavite dete da sedi zajedno sa uHenikom koji Huje$ 4artner mumože pomoći da pronae ispravnu stranicu ponavljajte

uputstva i tako dalje$

• O0rabrite uHenika sa oštećenjem slu0a da 2leda i sluša ostaleuHenike kada od2ovoraju na vaša pitanja$ =ko ne mo2u davide ostale uHenike i da Huju nji0ove od2ovore, možete ponoviti šta su oni rekli okrenuti licem ka uHeniku saoštećenjem slu0a$

• 4roverite sa uHenikom da li on ili ona razumeju šta se od nji0oHekuje da urade$

• .eca sa oštećenjem slu0a mo2u smatrati da su 2rupne situacije

teže zato što razliHiti ljudi u isto vreme puno priHaju$ astavnici mo2u da koriste ovo vreme da licem u lice dajuuputstvo uHeniku sa oštećenjem slu0a$

• =ko detetov 2ovor nije jasan, dajte sebi dovoljno vremena dasaslušate šta dete pokušava da vam kaže$ 4omozite mu dakoristi ispravne reHi i 2ramatiku ali 2a i po0valite za naporekoje ulaže u 2ovor$

' ' Da li ste $ro"ali nek! od ovihada$tacija ili strategija ! va-oj nastavi)

Goje s! "ile !s$e-ne)

'; 6)%:(:+8 # -rocena potreba



Nastavne strategije za !čenike koji s! gl!vi

"a decom koja su 2luva sa onima koji imaju veoma malo slu0a 2lavnosredstvo komunikacije mora da bude kroz jezi znakova Hitanje sa usana iliHitanje i pisanje može se koristiti kao dodatno sredstvo komunikacije$ "ve2ore navedene su2estije primenite na 2luvu decu, ali takoe uzmite sledećeu obzir:

• astavnici treba da uzimaju Hasove iz jezika znakova kojekoriste 2luvi ljudi u nji0ovim zemljama$ Odrasle 2luve osobe,koje su obuHene kao jeziHki instruktori, Hesto su najbolji

nastavnici$ %ontaktirajte vaše nacionalno udruženja 2luvi0$

• Mala deca veoma brzo uHe da koriste znakove Hak i kadanji0ovi nastavnici ili roditelji nisu tako dobri u tome$ Tto viševežbate, postajaćete sve bolji$

• astavnici mo2u da rekapituliraju Hasa kroz znakove za svoje2luve uHenike ili da naizmeniHno koriste 2ovorni i jezikznakova tokom lekcija$

• Može biti mo2uće or2anizovati tumaHa5nastavnika za jezikznakova da redovno dolazi u školu$ 8luvi odrasli se mo2u

koristiti kao volonteri u uHionici za podršku 2luvoj deci i da potpomo2nu komunikaciju izmeu deteta, nastavnika idru2ova iz odeljenja$

• %ako se jeziHke veštine deteta budu razvijale, uvodite Hitanje pošto ono pruža najvažniji medij uHennja za dete i ukomunikaciji sa dru2ima$

• 4ostarajte se da 2luvi uHenik dobije pisane primerke lekcija odvas ili svoji0 vršnjaka$ 4otrudite se da ponudite knji2e i pisanematerijale što Hešće možete$

•

U mno2im zemljama uspostavljene su posebne jedinice za2luvu decu u redovnim školama, obiHno u urbanim oblastima$8luvi odrasli se mo2u zaposliti kao nastavnici i asistenti uuHionici$ Ovde uHenike poduHavaju kroz jezik znakova i oni i0mo2u koristiti da lako komuniciraju izmeu sebe$ Isto tako oniimaju prilike da se druže sa dru2om decom i da im se pridružena nekim Hasovima$

4$!t • .ete se može uputiti nekom zdravstvenom radniku ili lekaru

radi ispitivanja u0a$ /a osoba bi trebalo da oHisti in1ekciju i

prekomeran vosak$

• "lu0 deteta može da ispita audiolo2ist$ On će precizno utvrditistepen i vrstu oštećenja slu0a koju dete ima$ Mo2u se prepisatislušni aparati$ Oni pojaHavaju zvuk ali nisu po2odni zaodreene vrste teškoća sa slu0om$ /akoe mo2u biti i skupi dase kupe i održavaju jer za0tevaju baterije$

'= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



=udiološke uslu2e se obiHno pružaju u bolnicama, nekada u državnim ili privatnim klinikama i mobilnim klinikama za skrinin2$ Raspitajte se kodzdravstveni0 struHnjaka$

' '

Da li znate i,ena zdravstvenih radnika2 lekara i a!diologista kod kojih ,ožete

!$!titi dete) Ako ne znate2 kako @ete saznati)

Iako je važno ispitati detetov slu0, vi možete odma0 koristit nekeod 2ore spomenuti0 saveta kada posumnjate na oštećenje slu0a$ /akoeod deteta možete saznati da li ima poteškoća sa slu0om, o Hemu se 2ovori

na Hasu i šta mu može olakšati da Huje$

Cluvoa .odič za roditelje, na&tavnike i radnike u zajednicidaje in1ormacije o 2luvoći i jeziku znakova$Obrazovanje gluve dece i omladine sadrži mnoštvo praktiHni0 savetaza nastavnike$.ostupno od: U()*+O

*ervice& 9or dea9 people in a rural &etting*ign language and :&&ue& and recommenda@

tion& 9or teacher& D*lube za gluvu decu ururalnom okruenju 6ezi znakova i pitanja ipreporuke za na&tavnikeE

.ostupno od: :nitiative& in %ea9 )ducationD:nicijative u obrazovanju gluvihEC0apel Cotta2e, @ %in2 "treet, Muc0 ;enlock,"0rops0ire, !n2land$/(3 *9-

'* 6)%:(:+8# -rocena potreba



-rimer

*alma je bila u specijalnoj školi za 2luve$ Ima ozbiljno oštećenje slu0a alikoristi slušni aparat$ jen audiolo2ist, koji veruje u inkluziju, savetovao jenjenim roditeljima da je premeste u redovnu školu i preporuHili su školu zadevojHice Ahliyyah Shool 9or 8irls u =mmanu, Jordanu$ /o je jednanezavisna škola koja ukljuHuje uHenike sa posebnim potrebama i imanapredan pro2ram za uHenike sa oštećenjima slu0a$ Ovo je "almi treća2odina u toj školi$ "ada je u trećem odeljenjeu$ "alma veoma dobro Hita i piše na arapskom i na en2laskom, a takoe se izražava na oba jezika$ Onavoli svoju školu i uživa na Hasovima muzike i baleta$ jeni nastavnici iz prvo2 i dru2o2 odeljenjea i sadašnji nastavnici ponosni su na to šta je posti2la$ "alma ima novu dru2aricu ove 2odine pridošlicu u školi$ One posećuju jedna dru2u kod kuće i veoma uživaju da provode vreme zajedno$

Oteenja vida

Razni pojmovi se koriste za opisivanje stepena i vrste oštećenja vida kaošto su slabovidost, delimiHan vid i slepilo$ Mno2i problem dece se lakokori2uju uz pomoć naoHara kada se problem otkrije ali neki će imatina2lašenija oštećenja$ eki od znakova upozorenja se lako vide, ali jemo2uće da neki dru2i problemi prou nezapaženo$

'+Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Znaci !$ozorenja iziHki indikatori: OHi mo2u biti crvene, kraste na kapcimaizmeu trepavica, HmiHci ili naduveni kapci, suzne oHi ilisekret, razroke oHi, oHi koje ne iz2ledaju ravno, uHenici

nejednake veliHine, oHi koje imaju prekomerne i savijenekapke$

• UHenik Hesto trlja oHi ili dok radi posao koji za0teva preciznooko$

• UHenik zatvara ili pokriva jedno oko kada ima teškoće da vidisa tim okom ili savija ili baca 2lavu unapred$

• euobiHajena 1acijalna ponašanja: uHenik pokazujeneuobiHajenu koliHinu žmirkanja, treptanja, mrštenja ili1acijalnu distorziju dok Hita ili radi neki dru2i posao koji

za0teva precizno oko$

• ije u stanju da locira ili podi2ne mali predmet$

• Osetljivost na svetlost ili teškoća: UHenik može pokazatineuobiHajenu osetljivost na svetlost tako što zatvara oHi iližmirka$ On može imati poteškoća da vidi mutnu svetlost ilinesposobnost da vidi u mraku$

• /eškoće sa Hitanjem: euobiHajena teškoća sa Hitanjem ili prilikom rada koja za0teva da knji2u ili predmet prinese blizuoHiju$ =li usmena ili 2ovorna uputstva i zadaci mo2u da mu

idu veoma dobro$

• UHenik može imati poteškoća u pisanom radu: kao što je danije u stanju da se drži linije ili da piše u okviru prostora$

• 4roblemi sa vidom na daljinu mo2u dovesti do to2a da uHenikizbe2ava i2ralište ili izbe2ava velike motorne aktivnosti$/akav uHenik može više voleti da Hita od ostali0 školski0aktivnosti$

' ' Da li ! va-e, odeljenj! $ostojedeca koja $okaz!j! "ilo koji od ovih znakova) Da li tre"a da $roverite)

'. 6)%:(:+8# -rocena potreba



4zroci o-te@enja Sešći uzroci su:

vida• In1ektivne bolesti koje je majka dobila tokom prvi0 meseci

trudnoće

• In1ektivne bolesti koje je dete dobilo, npr$ male bo2inje iliovHije bo2inje

• 4ot0ranjenost majke ili deteta u detinjstvu$ Is0rana žutim izelenim voćem i povrćem pomaže u zaštiti vida i oHiju$

• In1ekcije oka

• 4ovrede oka

• /umori koji u2rožavaju nerv za vid

• Oštećenje moz2a

•

Xerop0talmia, tj$ slepilo usred is0rane kao rezultatnedovoljno2 uzimanja vitamina = u is0rani

• ReHno slepilo izazvano kupanjem u in1iciranoj vodi

Akcije koje Prilago/avanja ! !čionici nastavnici ,og! da $red!z,!

• "aznajte od deteta koje je za nje2a najbolje mesto da sedikako bi videlo tablu, na primer kada sedi u prednjem deluuHionice

• "vetlo ne bi trebalo da se re1lektuje na tablu i treba da se postarate da se kreda jasno vidi na tabli

• =ko su oHi deteta osetljive na svetlost, sklonite 2a od prozora$ eka nosi kaHket koji zaklanja oHi od svetla ili mu dajtekartonski zaklon koji će koristiti kao zaklon kada Hita i piše$

• 4ostarajte se da dete zna svoj put po školi i uHionici$ astavnici i uHenici koji dobro vide trebalo bi da je vode0odajući ispred sa slabovidim uHenikom neznatno iza Hvrsto

se držeći za lakat vodiHa$ Upzorite i0 na prepreke kao što sustepenici i uska vrata$

Nastavne strategije

• %oristite krupno pisanje na table ili vizuelna poma2ala$4reporuHuje su se krede u boji$ eka deca priu bliže tabli ilinastavnim sredstvima tako da mo2u lakše da vide$

• 8lasno proHitajte šta je napisano na table$

• 4ripremite nastavna sredstva tako da deca mo2u lakše da Hitajukao što su veliki štampani materijali$ Ostala deca u odeljenjumo2u da vam pomo2nu da i0 pripremite$ Ili mo2u biti izraeni povećavanjem slika na 1otokopijama ili putem veći0 1ontovaodštampani0 na kompjuteru$ Ovo takoe može pomoći decikoja imaju poteškoće u Hitanju$

;6 Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



• .eca mo2u imati ptobleme da vide linije na paipiru za pisanje$Možete im dati papir sa debljim linijama$

• eka deca će imati koristi od korišćenja poma2ala za pojaHavanje vida$ .ostupne su dve vrste$ Oni koji povećavajuceo papir ili oni koji povećavaju linije, što je korisno sredstvoza Hitanje$

• O0rabrite decu da koriste pokazivaH ili nji0ov prst kada Hitaju$4okrijete ostatak stranice papirom osim pasusa koji dete Hita$%oristite stalak kako biste izbe2li odsjaj$

• .eca sa lošim vidom treba da uHe kro dodir kao i kroz slušanje$/eba im dati priliki da rukuju predmetima$

• "tavite dete da sedi zajedno sa uHenikom koji vidi i koji mumože pomoći da or2anizuje svoj rad$ 4artner mu može pomoćida pronae ispravnu stranicu ponavljajte uputstva i tako dalje$

• %oristite usmene po0vale ili dodir kako bi o0rabrili dete$

• %oristite imena uHenika tokom Hasa tako da dete zna ko 2ovori$

• %ompjuter pruža naroHitu podršku uHenicima sa oštećenjimavida i slepilom$ UHenici mo2u odštampati veliki štampani primerak, proHitati tekst na ekranu koristeći so1tver za povećavanje ekrana, slušati tekst na 2lasovnom sintisajzeru ili2a pretvoriti u 9rajevu azbuku$

• apravite abacus dostupan detetu na Hasovima matematike$

• Sasa mo2u biti snimljene na kaseto1onu radi kasnije2 preslušavanja kod kuće ili kao revizija$ UHenici koji imaju problema sa pisanjem takoe mo2u da obezbede in1ormacije naaudiokaseti$ "nimljene verzije knji2a su ponekad dostupne u bibliotekama$

; 6)%:(:+8 # -rocena potreba



' ' Da li ste $ro"ali nek! od ovih ada$tacijaili strategija ! va-oj nastavi)

Goje s! "ile !s$e-ne)

Nastavne strategije za sle$! dec!7"lepa deca imaju malo ili nimalo korisno2 vida oni su samo u stanju darazaznaju svetlost i tamu$ Mno2e od 2ore navedeni0 su2estija su takoe primenjive na ovu decu ali postoje I dru2e koje treba da razmotrite$

• "lepa deca treba da nauHe 9rajevu azbuju$ On aim pružasredstvo za Hitanje I pisanje$ 9rajeva azbuka je dostupna usvim zemljama$ 9rajeva azbuka se može proizvesti direktno na9rajevom štampaHu$ /akoe se tekstovi na 9rajevoj azbucimo2u proizvesti u kompjuterskom teItD-ile 1ormat I odštampatina 9rajevom štampaHu$ .etalje možete pribaviti od vaše2nacionalno2 udruženja slepi0$ Oni će vam pomoći da naetenastavnike za 9rajevu azbuku$ %ada deca nauHe da koriste9rajevu azbuku, ona mo2u da uHe zajedno sa decom koja vide$

;#Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



>rajevo pi&mo

• /aktilne slike mo2u biti nacrtane na 9rajevom papirukorišćenjem pecijalno2 podmetaHa i pera koje proizvodirelje1nu sliku koja se može osetiti$ "liHne slike se mo2u proizvesti korišćenjem lokalno dostupni0 materijala kao što je

konac, pesak, štapovi i seme$ astavnici mo2u da an2ažuju pomoć dece koja vide u izradi nastavnik sredstava$ Ovasredstva pomažu takoe I ostaloj deci$

• Isto tako će abakus pomoći deci na lasovima matematike$

• "lepa deca treba da nauHe da se orijentišu i si2urno kreću$iziHke aktivnosti i 2rupne i2re će obezbediti dobru praksu$4rvo deca treba da se kreću putem aktivnosti kako bi s0vatliašta treba da urade$ astavnici treba da insistiraju na pravilnomdržanju$

•

"lepu decu treba o0rabriti da se samostalno kreću po školikoristeći štap$ On teba da bude iste dužine kao i rastojanje odzemlje do pola puta izmeu ramena is truka osobe$Ttap koji je prekratak nateraće ono2 koji 2a koristi da se sa2inje kad 0oda$Idealno bi bilo kada bi i0 struHnjaci obuHili da2a koriste$ &ašenacionalno udruženje slepi0 bi trebalo pružaju savet$ emojtesve vreme otklanjati prepreke pošto dete mora da nauHi da i0obilazi$ OHekujte udarce I padove nemojte se uspla0iriti kadase do2ode$

• .nevne životne veštine kao što je kuvanje postavljaju naroHiteizazove slepim osobama$ Ipak deca treba da steknu ove veštine

postepeno, poHevši od niskoriziHni0 aktivnosti pre ne2o što preu na aktivnosti u kojima postoji rizik da zapale sami sebe$

4$!t • .ete se može uputiti zdravstvenom radniku ili lekaru radi

Hišćenja in1ekcija ili da im se proveri zdravlje$

• .etetov vid mo2u da ispitaju optiHari$ Mo2u se prepisatinaoHare I treba o0rabriti dete da i0 nosi$ =li nastavnici ćemožda ipak morati da preduzmu 2ore pomenute akcije$

' ' Da li znate i,ena o$tičara kod kojih ,ožete !$!titi dec!) Ako ne znate2 kako "iste ,ogli da saznate)

;% 6)%:(:+8 # -rocena potreba

9rajeva azbuka je sistem zaHitanje zasnovan na malimizdi2nutim taHkama na papiru$RazliHite kombinacije taHakaod2ovaraju slovima$ "lepa osobaHita pomerajući svoje prste dužredova taHaka$ 9rajevo pismo se

produkovati korišćenjemspecijalni0 mašina ili sa tablicami perom$ 4otrebno je koristitispecijalan papir ali takoe semože koristiti manila papir uodsustvu 9rajevo2 papira$



Obrazovanje za učenike &a oteenim vidom u redovnim

kolama D)ducation o9 .i&uall? :mpaired -upil& in Ordinar?*chool&E sadrži mnoštvo praktiHni0 saveta za nastavnike.ostupno od: U()*+O

%ao što ste primetili, mno2a od predloženi0 prila2oavanja i strate2ija

mo2u pomoći uHenje sve dece u odeljenju$ Razmatrajući kako možetesmanjiti prepreke za uHenje koje su iskusila slepa deca, vi ćete poboljšativašu nastavu za svu decu$

:ntelektualna &metnja

Od svi0 smetnji ova je najHešća$ Ostali pojmovi se Hesto koriste da opišuovu smetnju na primer, razvo0ni $ore"ea0, "entalna retardai0a,"entalni hendike$ ili oz)il0ne $ote5koe u učen0u7

Ova smetnja utiHe na sve aspekte detetovo2 razvoja$ Oni se sporije

razvijaju 1iziHki, sporije usvajaju jezik, uHe da se staraju o sebi i sporijesavladavaju školske veštine$Meutim, ona nisu mentalno bolesna$ /aj pojam se koristi kada

zdravi ljudi razviju bolest koja utiHe na nji0ovo raspoloženje, osećanja i ponašanja$ Uz adekvatan leHenje oni se mo2u izleHiti$

%od neke dece njiova intelektualna oštećenja su oHi2ledna na roenjuili ubrzo nakon roenja$ =li kod mno2e dru2e dece, ona se nećeidenti1ikovati sve dok dete ne poe u školu iako su znaci upozorenjaHesto prisutni od mali0 no2u$

eka deca mo2u imati veoma ozbiljne poremećaje i mo2u imatidodatna oštećenja kao što su epilepsija, problem sa vidom i slu0om$ Onise ponekad nazivaju deca sa dubokim ili višestrukim invaliditetom ismetnjama u razvoju$

Meutim mno2a dru2a deca su u2rožena samo bla2o ili umereno 2ruba procena je dvoje od sto dece$ %od ove dece ne mora postojati1iziHki razlo2 za invaliditet$

;'Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Znaci !$ozorenja Knaci su 2rupisani u šest oblasti$ &erovatnije je da deca koja pokazujeznake u svim ovim oblastima imaju intelektualne smetnje$ 4roblemi kojise pojavljuju u jednoj oblasti ali ne i u dru2oj, mo2u biti indikativni zaodreenu vrsatu poteškoća u uHenju koji su, na primer, vezani za Hitanje, pisanje ili matematiku$

Imajte na umu da je uzrast dece samo 2ruba smernica$ ajboljikriterijum je uzrast u kojem deca u toj zajednici obiHno dobijaju oveveštine$ Sak i tako, smernice bi trebalo korsititi oprezno pošto postojimno2o varijacija u razvoju dece$ -išavanje može prouzrokovati ovuvrstu sporije2 razvoja$ Yivot u višejeziHnoj zajednici može takoeusporiti razvoj jezika kod deteta, pošto uHi nekoliko jezika u isto vreme$

/akoe zapamtite da deca mo2u razviti intelektualne smetnjekasnije u životu stekavši ove prekretnice$ Ovo može biti rezultat povrede2lave ili ozbiljno2 lišavanja$

-ričanje• e kaže mama 'ili ekvivalent+ do (A meseci starosti• e ume da imenuje nekoliko poznati0 predmeta5ljudi do B 2odine

starosti• e ume da ponovi jednostavne pesme5sti0ove do 3 2odine starosti• e priHa u kratkim reHenicama do D 2odine starosti• -judi izvan nje2ove porodice ne mo2u da2 a razumeju do 7 2odina

starosti• .ru2aHije priHa od ostale dece isto2 uzrasta

Razumevanje jezika• e rea2uje na svoje ime do ( 2odine starosti• e ume da identi1ikuje delove lica do 3 2odine starosti• e može da prati jednostavne priHe do 3 2odine starosti•

e ume da od2ovori na jednostavna pitanja do D 2odine starosti• e može da prati uputstva na Hasu do 7 2odina starosti• "eems to 0ave di11iculty understandin2 t0in2s you are sayin2,

60en compared to ot0er c0ildren o1 t0e same a2e Sini se da ima poteškoća da razume stvari koje mu 2ovorite u poreenju sa decomisto2 uzrasta

:granje• e uživa u i2ranju jednostavni0 i2ara ma0anja do ( 2odine starosti• e i2ra se sa obiHnim predmetima 'npr$ kašika i šerpa+ do B 2odine

starosti•

e ulazi u i2ru sa dru2om decu do D 2odine starosti 'npr$ 0vatanjelopte, žmurke+• e i2ra se kao i dru2a deca isto2 uzrasta

;retanje• ije u stanju da sedi uspravno bez podrške do (? meseci starosti• e ume da 0oda do B 2odine starosti• e može da održi ravnotežu na jednoj nozi kratko vreme do D 2odine

starosti• -oša motorna koordinacija$ &eoma se dru2aHije kreće od ostale dece

isto2 uzrasta

;; 6)%:(:+8# -rocena potreba



-onaanjeU poreenju sa dru2om decom njeno25nje2ovo2 uzrasta:

• .ete ima kratak period pažnje• .ete ima loše pamćenje• .ete je 0iperaktivno, a2resivno ili destruktivno• .ete je apatiHno i indi1erentno

Kitanje i pi&anje

.o pete 2odine starosti ili nakon jedne 2odine u školi, dete• ima problem da kopira oblike kao što su kru2ovi i kvadrati• ima problem da sastavi jednostavne sla2alice i oblike• meša slova kao što su d i b• ima poteškoća da rea slova i reHi na karticama• e može da se seti pat brojeva ili reHi u ispravnom redoslu odma0

nakon što su iz2ovorene$

' ' Da li !va-e, odeljenj! $ostoje deca

koja $okaz!j! "ilo koji od ovih znakova) Da li tre"a da $roverite)

4zroci intelekt!alnih $ore,e@aja

Intelektualni poremećaji imaju mno2o uzroka$ One se mo2u2rupisati u pet vrsta:

• 8enetska +re5ka Ovo je prisutno prilikom zaHeća$ .aunovosindrom je jedan primer 2enetske 2reške$

• &5teen0e u "aterii In1ekcije majke mo2u da u2roze bebu u

razvoju$ Rubeola ili nemaHke bo2inje su uobiHajen primer$ <I&virus takoe može oštetiti mozak koji se razvija$

• &5teen0e $riliko" ro4en0a ili u)rzo nakon to+a edostatakkiseonika, mala težina i prevremeni poroaj, kao I žutica mo2udovesti do intelektualni0 smetnji$

• %esree i )olesti Oštećenja moz2a zbo2 padova ili nesrećamo2u dovesti do intelektualni0 smetnji kao i in1ekcije kao što je cerebralna malarija i menin2itis, ponovljeni napadi i pot0ranjenost$

• Soi0alni uzroi .eca koja su izuzetno lišena lubavi inaklonosti i stimulacije 'videti Jedinicu (+ takoe mo2u, uizuzetnim sluHajevima, da dožive intelektualne smetnje$



;= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Meutim sa povelikim brojem dece do jedne trećine ne može se naćiuzrok za nji0ov invaliditet$

Kapamtite da isti uzrok može da proizvede veoma razliHite e1ektena decu$ a primer, dete roeno sa .aunovim sindromom može daizraste i razvije skoro kao i bilo koje dru2o dete dok su ostali sa istom2enetiHkom 2reškom primetno onesposobljeni$

4azite se da ne oHekujete premalo od deteta samo zbo2 etikete koja

je data nje2ovom invaliditetu$ .eci treba ponuditi materijale i iskustvakoja će im biti izazov$

Akcije koje Prilago/avanja ! !čionici nastavnci ,og!da $red!z,! astavnici koji imaju iskustva u poduHavanju dece sa

invaliditetom i intelektualnim smetnjama u razvoju savetuju:

• Redukujte ono što može da im odvrati pažnju neka vamkatedra bude bez suvišni0 detalja$

• .ecu koja su sklona da trHkaraju unaokolo stavite da sede dozida sa krupnijom decom pored nji0$ /akoe im možetedodeliti zadatke koji im omo2ućavaju da se kreću unaokolotako da ti pokreti ne postanu destruktivni, kao što je deljenje papira, sveski i materijala$

• 4okušajte da an2ažujete volontera koji će dolaziti u odeljenjeodreenim danima i koji će pružiti pomoć detetu po principu jedan#na#jedan$ /akoe možete zamoliti volontera da radi saostatkom odeljenja kako biste vi mo2li da radite sa detetom$ aite vremena da vi radite sa detetom jedan# na# jedan Hak i

na kraći period na primer, kada su ostala deca zauzeta ostalimzadacima$ /okom to2 vremena, probajte da redukujete ono štoim odvraća pažnju kao što je buka i uklonite predmete kojinisu potrebni za Has$

Nastavne strategije• 4okažite detetu šta želite da uradi radije ne2o da mu

jednostavno kažete$

• %oristite jednostavne reći kada dajete uputstva i proverite dai0 je dete razumelo$

• %oristite stvarne predmete koje dete može da oseti i rukujenjima radije ne2o da crta i piše$ 4okušajte da povežete Hasa sadetetovim iskustvima iz svakodnevno2 života$

• Radite jednu po jednu aktivnost i završite je$ 9udite jasnikada se jedna zavšava a nova zapoHinje$

• RašHlanite zadatak na nekoliko manji0 koraka ili ciljevauHenja$

• eka dete poHne sa onim što ume da uradi pre ne2o što krenena teži korak$ &ratite se na lakši korak ako dete naie na

problem$ a primer, kada uHi da crta kru2 dete može daoboji oblik zatim da krene sa odavanjem taHkica da senapravi oblik onda da preslika oblike sa uzorka i tako dalje$

;* 6)%:(:+8# -rocena potreba



• .ajte mnoštvo po0vala i o0rabrenja kada je dete uspešno$

• .ajte detetu dodatnu vežbu da uradi zadatak ovo se ponekad

zove Nprekomerno uHenje ali ono obezbeuje da dete savladaveštinu i poveća svoje samopouzdanje$ Ipak, budite razumni$Mno2i ljudi sa intelektualnim smetnjama pamte svoje školskedane po tome da su samo Nnanovo i nanovo radili iste stvari anikada nisu nauHili neke nove stvari$

• .ete treba da uvežbava veštinu uz razliHite materijale$ a primer da Hita reHi kada su napisane na karticama, radnimlistovima ili da Hita knji2e$ 4isanje se može vežbati na pesku,sa bojom za prste, sa 1lomasterima i olovkom i penkalom$ Ovose naziva 2eneralizovanje detetovo2 uHenja$

•

=n2ažujte pomoć neko2 Hlana porodice koji će raditi Ndomaćizadataksa detetom revidirajte šta se uradilo na Hasu to2 dana$

• "tavite dete da sedi sa vršnjakom koji mu može pomoći da1okusira svoju pažnju i može mu pomoći sa aktivnostima kojesu date odeljenjenu$ "tavite dete sa sposobnijim uHenicima$%ada završe svoj zadatak, oni mo2u pomoći sporijem detetuda uradi zadatak$ .odelite zadatke kojima će svi moći dadoprinesu svom sopstvenom nivou i da zajedniHki uradedodeljen zadatak$ .odelite zadatke za celu 2rupu u kojoj ćeostali uHenici biti zavisni od doprinosa deteta sa intelektualnimsmetnjama$ Ostali uHenici mo2u takoe biti zamoljeni da pomo2nu detetu u vreme odmora da mu pomo2nu da ode utoalet i tako dalje$ Tto se tiHe individualni0 zadataka, treba daimate niz aktivnosti u kojima dete uživa i u kojima može samoda se snsae tako da ne odvlaHi pažnju dru2e dece$

• I2norišite nepoželjno ponašanje ako se dete tako ponaša da bi privuklo vašu pažnju$ 4o0valite I pružite pažnju ako je detetovo ponašanje pri0vatljivo$

' ' Da li ste $ro"ali nek! od ovih ada$tacija

ili strategija ! va-oj nastavi) Goje s! "ile !s$e-ne)

;+Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



4$!t iz razliHiti0 struHnjaka može pomoći nastavnicima ako su dostupni$ a primer:

• 8ovorni i jeziHki terapeuti mo2u savetovati o aktivnostimakoje će pomoći deci da nauHe i razviju jezik, da nauHealternativne naHine komunikacije i da poboljšaju svoj 2ovor$

• izikalni terapeuti 'nekada i0 zovemo 1izioterapeuti+ mo2u da

predlože aktivnosti koje će pomoći motornoj koordinaciji$

• Radni terapeuti su obuHeni da pomo2nu kod 1unckonalni0veština kao što su jedenje i oblaHenje$ Oni takoe mo2u dakreiraju ili preporuHe specijalna poma2ala koja će pomoći decisa 1iziHkim oštećenjima da sede ili da se 0rane$

• 4si0olozi mo2u da pomo2nu kod nastavni0 pro2rama i naHinaza upravljanje detetovo2 ponašanja$

• "ocijalni radnici mo2u da pomo2nu u savetovanju i podršci porodice$

• astavnici specijalisti mo2u da savetuju o osmišljavanju pro2rama uHenja po odeljenjeima za niz školski0 predmeta'videti Jedinicu 3+$

Idealno bi bilo da ovi struHnjaci dou u školu i kod deteta kući tako dadirektno rade sa detetom, nastavnicima i roditeljima$

' ' Da li znate i,ena s$eicjalista koji,a,ožete !$!titi dec!) Ako ne znate2

kako @ete saznati)

;. 6)%:(:+8 # -rocena potreba



-rimer

6uni& ima (? 2odina i ima .aunov sindrom$ Ona je 3$ odeljenje osnovneškole u %6azulu#atal, u Južnoj =1rici$ .žon je nedavno došao u njenoodeljenje$ On je pret0odno bio u specijalnoj školi za decu sa intelektualnim

smetnjama u razvoju$/okom Hasa en2lesko2, uHenicima je bio dat jedan izražajan pisani zadatakna osnovu niza slika$ Junis je napisala sledeću priHu: 2evo0čia se l0ul0ala7 !0ul0a5ka se $olo"ila i do5la su a")ulantna kola7%on nije 0teo da piše o slikama$ On je želeo da priHa o roendanskojzabavi na kojoj je bio za vikend$ astavica 2a je o0rabrila da umesto slika priHa o tome$ On je napisao:3 su)otu s"o )ili na Ave5anovo0 za)avi7 ."ali s"o slatki5e, sok i tortu7.eca su zamolila nastavnicu da im pomo2ne sa spelovanjem odreeni0reHi$ Meutim nastavnik nije dozvolio spelovanje me0aniHara pisanja kako ne bi omela motivaciju dece da pišu$ jen cilj je da podstakne decuda slobodno izraze svoje misli i ideje pišući u si2urnom i okruženju koje pruža podršku$Lrei učenik je napisao: Jedno+ dana Moli 0e oti5la u $ark7 Moli 0e htela da se l0ul0a7 &na se tako)rzo l0ul0ala da l0ul0a5ka ni0e "o+la da izdr;i n0enu te;inu i $olo"ila se7&na 0e i"ala $olo"l0enu ruku7 2o5la su a")ulantna kola i odveli su 0e u)olniu7 astavnica je objasnila da je posti2la cilj Hasa sa sva tri uHenika koji suimali razliHite sposobnosti$

+erebralna paraliza

Cerebralna paraliza 'C4+ doslovno znaHi paraliza moz2a$ Sesto delovimoz2a koji su najviše po2oeni kontrolišu pokrete ruku, no2u ili 1acijalni0mišića, i dovode do to2a da su ekstremiteti ili veoma opušteni ili, mno2oHesšće, veoma zbijeni i napeti$ Sesto je ljudima sa cerebralnom paralizomteško da 2ovore ili nisu u stanju da 2ovore pravilno zbo2 poteškoća dakontrolišu pokrete 2lave ili mišiće lica$

Cerebralna paraliza je kombinacija razliHiti0 invaliditeta$ 4onekadkada je oštećenje moz2a uopštenije intelektualne sposobnosti takoemo2u biti u2rožene, ali Hešće deca sa cerebralnom paralizom na2inju ka1iziHkom a ne intelektualnom invaliditetu$ eka deca takoe mo2u imati poteškoća sa slu0om i5ili vidom$ .eca mo2u imati i bla2i oblik cerebralne paralize uz minimalan

2ubitak 1unkcije u nji0ovim ekstremitetima ili 2ovorni de1ekat do veomaozbiljni0 oblika kada je dete višestruko oštećeno$

=6Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



4zroci cere"ralne $aralize Retko postoji samo jedan uzrok cerebralne paralize$ Ona možedoći od kon2enitalni0 mal1romacija, in1ekcija koje je majka imalatokom trudnoće, teškoća prilikom poroaja i deHiji0 in1ekcija kaošto je menin2itis, preterena žutica, rubeola I povreda 2lave$

4ostoji povećan rizik od cerebralne paralize za bebe Hije sumajke adolescenti ili one koje su loše2 zdravlja ili žive usiromaštvu$

Akcije koje Prilago/avanja ! !čionici nastavnici ,og! da $red!z,!

Ka decu koja boluju od bla2o2 oblika cerebralne paralize, potrebno je vrlomalo adaptacija u uHionici$ Meutim, ozbiljnije oštećena deca mo2uza0tevati:

• "pecijalna sedišta kako bi držali 2lavu i telo pravo kada sede$

• "pecijalne klupe za rad Hija visina može da se podesi$

• Upotreba komunikacioni0 tabli 'npr$ napravljeni0 od slika ilisimbola+ tako da vršnjaci i nastavnici mo2u da razumeju dete$

• .eci može zatrebati dodatna pomoć da koriste toalet$ Svrstešine oko toaleta mo2u da pomo2nu$

Nastavne strategije

Mno2e od su2estija koje su date u pret0odnim odeljcima mo2u se primeniti na decu sa cerebralnom paralizom$ aroHito:

• =ko je detetov 2ovor nejasan, smisliti alternativna sredstva zakomunikaciju, na primer, kroz slike ili nacrtane simbole$ Onamo2u biti postavljena zaj0edno na table i dete pokazuje nasliku da prenese poruku$ %ompjuterizovane verzije su takoedostupne$ %ada dete dodirne sliku ili simbol, sintetizovan 2lasiz2ovara reH$

• O0rabrite dete da se pridruži u davanju od2ovora ali mu

ostavite dodatno vreme da od2ovori ili putem 2ovora ili putemtable sa simbolima$ 4odstaknite vršnjake na interakciju sadetetom pošto deca obiHno pronalaze sopstvene naHinekomunikacije$

• 4isanje će biti naroHito teško za decu ako imaju problem dakontrolišu svoje šake i ruke$ Možda će im trebati dodatnovreme da napišu nešto ili im možete dati pisani primerakin1ormacija ili dru2i uHenik može da piše za nji0$%ompjuterske tastature takoe mo2u biti prila2oene kako bideci sa cerebralnom paralizom olakšale da proizvode pisanereHi$

= 6)%:(:+8 # -rocena potreba



' ' Da li ste $ro"ali nek! od ovih ada$tacija ili strategija! $od!čavanj! dece sa cere"ralno, $aralizo,) Da li $ostoje dr!ge strategije koje s,atrate !s$e-ni,)

4$!ti

Mno2e osobe koje smo naveli u pret0odnim odeljcima mo2u pomoći ali ćedve biti od naroHite pomoći:

• izikalni terapeuti 'izioterapeuti+ Oni će biti u stanju da preporuHe vežbe koje će održati detetove ekstremitete 2ipkim Iaktivnosti koje će pomoći detetu da vežba pokrete$ Oni takoemo2u posavetovati o specijalnim sedištima koje dete možeza0tevati ili poma2alima za 0od kao što su štake$

• 8ovorni i jeziHki terapeuti: Oni mo2u savetovati o problemimakod mlae dece kao i da pomo2nu deci da nauHe jezik i 2ovorili da nauHe alernativna sredstva komunikacije$

%eca &a tekim oblikom cerebralne paralizeObrazovni vodič sadrži mnoštvo praktiHni0saveta za nastavnike o ovoj temi$.ostupno od: U()*+O

8naliza4roHitajte od2ovore koje ste dali na pitanja postavljena u ovom delu Iod2ovorite na sledeća pitanja$

=#Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



*umirajte promene koje moete da načinite u učionici ili uvaim na&tavnim &trategijama radi podrke deci &apotekoama'

;ako ove promene mogu pomoi &vim učenicima a ne &amo

onima &a potekoama u učenju'

%a li po&toje neke promene ili -rilago5avanja koje ()OM)L) lako da načinite' Hta treba da &e dogodi da &e oneizazovu'

*ro"ena *otre)na aki0a

=% 6)%:(:+8 # -rocena potreba



# -rilago5anje na&tavnog plana i programa

"a Hetiri invaliditeta koji su razmotreni u Odeljku (, opisali smo akcijekoje nastavnici mo2u preduzeti da prila2ode svoje uHionice i nastavu radi prevazilaženja teškoća u uHenju$ /o su primeri prila2oavanja nastavno2 plana i pro2rama$=li nastavni plan i pro2ram predstavlja više od to2a$ Mo2uća su i dru2a

prila2oavanja zarad prevazilaženja barijera za uHenje i uHešće$ a primer:• ivo sadržaja u školskim udžbenicima

• Rezultati koji se oHekuju od uHenika

• Oprema i nastavna sredstva

• Metode koje se koriste za procenu rezultata uHenja

• UkljuHivanje i an2ažovanje porodice i zajednice$Kapamtite, takoe, da je cilj uHenja širi od sticanja znanja i posebni0veština u školskim predmetima$ /o ukljuHuje:

• 9iti u stanju prepoznati i rešavati probleme koristeći kreatvnomišljenje

• 4rikupljanje, or2anizovanje i evaluiranje in1ormacija

• "araivati sa dru2im Hlanovima jedne 2rupe ili tima$/akoe, moramo ove aspekte nastavno2 plana i pro2rama uHinitidostupnim za svu decu$

Modul 3 u U!"CO#vom Resurs paketu zaobrazvanje astavnika: 4osebne potrebe u

uHionici daje detaljne in1ormacije o naHinima putem koji0 se školski nastavni pro2ram može prila2oditi radi bolje2 zadovoljavanja potrebauHenika$

U ovom odeljku istražujemo pitanje 'problem+ prila2oavanjanastavno2 plana i pro2rama za ostalu decu koja dolaze u školu sa posebnim potrebama a koje nismu obu0vatili u Odeljku ($"tanja kao što su:

• Rasprostranjenje bolesti kao što su astma ili dijabetes koje semo2u medicinski leHiti

• RazliHiti oblici 1iziHki0 oštećenja kao što je deHja paraliza

• "tanja koja su za2onetna i za koja ne postoji popznati uzrok,kao što su posebne jeziHke poteškoće i emocionalni problem$

/%B &va i ostala stan0a kratko su o$isana u&del0ku ove Jedinie17

=' Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



8kcioni okvir8ra1ikon 'str$ **#*@+ prikazuje korake koje nastavnici i škole treba da preduzmu tokom prila2oavanja svo2 nastavno2 plana i pro2rama za decusa posebnim potrebama$ Ovo smo već uradili za Hetiri invaliditeta$ Mo2liste da pratite isti0 šest koraka kada ste se suoHili sa uHenicima kojidoživljavaju poteškoće u uHenju

1 Opišite poteškoće deteta u uHenju ili punom uHešHu u životu

škole$ Raz2ovarajte sa detetom i ne2ovim5njenim roditeljima$.a li postoje neki struHnjaci od koji0 možete dobiti savet ili pomoćL

# .a li postoje promene koje biste mo2li da uHinite u uHionici iliokruženjuL eke od dati0 ideja mo2u biti vredne truda$

3 .a li postoje promene koje biste mo2li da uHinite u vezi savašim nastavnim metodamaL .a li možete dete da spojite sanekim dru2im uHenikomL

4 %ako možete da o0rabrite dete da aktivnije uHestvuje udru2im školskim aktivnostimaL

%oja usklaivanja možete da izvršite u svakom pojedinaHnomškolskom predemtu u smislu nje2ovo2 sadržaja i5ili nivoasadržaja da biste i0 bolje prila2odili detetovimsposobnostimaL

! %oje promene mo2u biti neop0odne da se izvrše u naHinukako procenjujete uHene uHenikaL 'Ovo pitanje ćemodetaljnije ispitati u Jedinici 3+$

Meutim, mi znamo da:• ije uvek mo2uće za nastavnike da sprovedu sve promene

koje bi oni želeli da sprovedu zato što dru2i nastavnici, uHitelji, Upravniodbor ili Tkolski inspektori ne moraju da i0 pri0vate$

• Možda škole nemaju para za kupovinu opreme$• Možda se nastavnici osećaju premoreni I imaju malo preostale

ener2ije za promene$• Ka škole je teško da opskrbljavaju odreenu decu Hije su

potrebe tako velike$Sitanje priruHnika kao što je ovaj neće rešiti sve vaše problem$ =limožemo vam reći šta je to što pomaže dru2im nastavnicima i prikazativam naHin kako da priete nekom zadatku$ Knamo da to neće pomoći svim

nastavnicima svo vreme ali zaista znamo da će to pomoći nekimnastavnicima poneki put$

=; 6)%:(:+8 # -rocena potreba



Jedno, kada se $osvetite $rocenjivanj! $re$reka za dečje !čenje koje ,og! $ostojati! !čionica,a i -kola,a2 ,ožda @ete zaklj!čitida ,nogi od va-ih !čenika i,aj! $ose"ne

$otre"e7 9o je odlična $očetna tačka da $ostanete eikasniji nastavnik7 9ada ,ožete

"iti sig!rni da je va-a nastava !s,erena ka $o,aganj! deci ! !čenj!7

:zaberite jednog učenika iz vaeg odeljenjea koji ima potekoa uučenju

Upotrebte gra9ikon D&tr !7E da i&planirate kako moete daprilagodite na&tavni plan i program

Razgovarajte o odgovorima &a drugim na&tavnicima u vaoj kolikoji poznaju to dete ili imaju &lične učenike u &vojimodeljenjeima

== Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



&kvir za $rilago/avanje Nastavnog $lana i $rogra,a

1 Učenik

Od kojih &tručnjakaDukoliko ih imaE moete dobiti &avetApomo'

%ete u momodeljenju ima potekoe ;ako

one utiču na njegovo učenje'

# Učionica i kol&ko okruenje

;oje promene moete učiniti u vezi &a učionicom ili kol&kim okruenjem Dzgrade i tdE da biolakaali detetu dolazak u kolu i učenje' ;oja a&i&tivna &red&tva mogu biti potrebna'

3 Hkol&ki predmeti

;oje promene je potrebno da učinite u vezi &a kol&kim predmetima koje predajete : u &mi&lunivoa i u &mi&lu očekivanih rezultata'Lo obuhvata nivo vaeg predavanja iz predmeta detetu kao i obim peredmeta koji &e predaju

4 (a&tavne &trategije

;oje promene treba da izvrite da bi vae na&tavne metode prilagodili detetovim potrebama' (ožda @ete zaklj!čiti da neke od ranije iznetih s!gestija ,ožete $ri,eniti na dr!ge te-ko@e7

Učee u drugim kol&kim aktivno&tima D&port, klubovi, kol&ki hor, itdE

;oje promene moete izvriti da bi obezbedili aktivno učee deteta'

! Le&tovi i i&piti

;oje promene je neophodno da izvrite da bi ocenili detetovo učenje'

=* JEDINICA # Potre"e &cenjivanja



3 Ke&ta oboljenja i oteenja

U ovom delu kratko ćemo opisati (3 stanja koja mo2u otežavati uHenjedece$ astavici su možda Huli za ove termine koje koriste dru2i struHnjci ilisu nailazili na nji0 u knji2ama$ Ova stanja razliHito utiHu na decu neka decamožda imaju teška oštećenja dok je kod dru2e dece uticaj bla2$ Ostala predstavljaju zdravstvena stanja koji0 nastavnici moraju da budu svesni$

89azijaD-o&eban jezički

poremeajE

eka deca mo2u imati posebne teškoće u usvajanju jezikazbo2 neko2 oblika oštećenja moz2a$ .eca mo2u imati poteškoću u samo izražavanju mešaju reHi ili urazmevanju ono2a što im se 2ovori$ Ovaj poremećaj seobiHno meša sa oštećenjem slu0a ili intelektualnomsmetnjom$ astava i terapije u cilju poma2anja deci okousvajanja znaHenja reHi i reHeniHni0 struktura$ /o može pomoći deci da prevaziu svoje poteškoće ali i0najverovatnije neće NzleHiti$ =1azija je jedan oblik jeziHko2 poremećaja$ 4ostoje i dru2i oblici$

8&tma

ReH astma znaHi Nda0tati ili 0vatati '2rabiti+ vazdu0$/okom astmatiHno2 napada, kanali kroz koje vazdu0 prolazi se sužavaju i deca imaju poteškoća da izdišuvazdu0$ 4luća se naduvavaju kao balon$ e znaju se u potpunosti uzroci to2a ali se smatra da je to uzrokovanoaler2ijom na neke supstance kao što je odreena 0rana, biljni polen i prašina$ apadi, takoe, mo2u biti izazvaniemotivnim do2aajima kao što je preveliko uzbuenje ilistres kao što su školski ispiti$ %ada se do2odi napad, decamo2u uzeti lek da bi opustili mišiće u plućima, Hesto putem in0alatora$ Meutim, potrebno je ostati smiren i ponovo umiriti dete$

8utizam

Ovo je konteroverzni termin koji je uveden pre neki0 D?2odina ali neko bi osporio da se za osobu 'obiHno dete+

može pouzdano dati dija2noza NautistiHan$ "uštinskakarakteristika stanja je da dete ima poteškoće ukomunikaciji, povlaHi se iz kontaktiranja sa dru2imljudima i iz2leda kao da živi u nekom svom svetu$ 4oneki put, ljudi sa autizmom pokazuju izuzetne veštine1okusirajući se na jednu speci1iHnu oblast 'npr$ crtanje+ aneki iz2ledaju Nnormalni$ Meutim, ne postoji univerzalno priznato leHenje$

)ducation o9 +hildren and Noung -eopleBith 8uti&m DObrazovanje dece i omladine&a autizmomE sadrži mno2o praktiHni0 saveta

za nastavnike vezani0 za ovu temu$.ostupno od: U()*+O

=+ Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



<ečja u&na

9ebe se mo2u roditi sa de1ormisanim ustima ili 2ornjomusnom$ Oni će imati problema sa jedenjem i kasnije sa2ovorom osim ukoliko se 0irurškim putem ne otkloni tajde1ormitet na ustima i usnama$ Oni i dalje mo2u imati poteškoću da jasno 2ovore ali veliki deo invaliditeta dolazi odreakcije dru2i0 ljudi na de1ormitet lica$

%ijabete&

Je nasledno stanje u kome telo ne može da skoristi šećer i skrobkao ener2iju$ %ada ima premno2o ili nedovoljno šećera u krvi,

deca će se osećati bolesno a mo2u Hak da iz2ube i svest$ Osećajumora, nedostatak koncentracije, preterano znojenje, teškoće uHitanju i 2ovoru, sve su to ismptomi$ .eca mo2u redovnodobijati injekcje insulina i moraju biti pažljivi šta jedu i kolikosmeju da upražnjavaju 1iziHke vežbe$

%i&lek&ija

.eci koja imaju posebnu poteškoću u Hitanju i sricanju reHi'spelovanju+ može se pripisati da su NdisleksiHna$ 'Opet, neki peda2ozi mo2u dovoditi u pitanje adekvatnost termina+$Meutim, deca sa disleksijom su proseHne inteli2encije i postižu dobre rezultate u ostalim životnimn aspektima$

+hildren and Noung -eople Bith *peci9icGearning %i&abilitie& Deca i o,ladina sa $ose"ni, s,etnja,a ! !čenj!E sadrži mno2o praktiHni0 saveta za nastavnike vezani0 za ovutemu$.ostupno od: U()*+O

)mocionalne potekoeA-otekoe uponaanju

eka deca mo2u imati emocionalne poteškoće$ Mo2u bitivrlo depresivna iili uznemirena 'anksiozna+ ili mo2u Hudnoda se ponašanju u smislu neprimereno2 plakanja I smejanja$Ona mo2u biti preterano aktivna sa veoma krartkotrajnom

pažnjom ili mo2u biti ravnodušna, apatiHna ili odsutna umislima$ !mocionalni poremećaji mo2u biti rezultatnedavno2 traumatiHno2 iskustva, smrti roditelja, na primer, ilimo2u pokazivati duboko ukorenjenje mentalne zdravstvene probleme$ .eHji psi0ijatri mo2u biti u stanju da pomo2nu$-eHenje 'tretmani+ ukljuHuje upotrebu lekova, savetovanje iterapiju$ astavnici, na primer, mo2u podsticati pozitivno ponašanje ili pomoći detetu da prevaziće traumatiHnedoživljaje$

)pilepija

-judi sa ovakvim stanjem doživljavaju iznenadni inekontrolisani NelektriHni nadražaj u moždanim ćelijama$ Užestokim 2rHevima i napadima, kako se nazivaju, osoba može

da iz2ubi svest i da Hini nekontrolisane pokrete telom$ ObiHnose uzimaju lekovu za smanjene žestine i pojave napada imno2i ljudi koji boluju od epilepsije mo2u savršeno da vodenormalan život$!pilepsija je rasprostrajenija kod dece sa intelektualnim poremećajima 'jedan od osam ljudi sa intelektuialnim poremećajem takoe ima epilepsiju+ ali to ne znaHi da osobakoja oboli od epilepsije ima intelektualni poremećaj$

$

=. 6)%:(:+8# -rocena potreba



J:.A8:%*

Yene koje imaju <I& virus, imaju oko 7?Z šanse da rodedete koje će imati taj virus$ Osoba sa <I& virusom možeiz2ledati zdravo$ &irus se može prenositi na dru2e samo nasledeći naHin: preko krvi ili tokom seksualno2 odnosa bezzaštite$ ije mo2uće dobiti <I& virus tako što će neko biti blizu ili dodirivati one koji 2a imaju$ 8rljenje, ljubljenje,kašljanje ili kijanje ![! širiti bolest$ iti se virus može

prenositi preko daske od ;C šolje, Haša, peškira ili bazena$.eca kod koji0 se razvije =I." Hesto umiru mlada zbo2to2a što ne mo2u da se bore sa dru2im teškim oboljenjima$Meutim, virus može ostati pritajen du2o vremena i decamo2u da žive normalnim životom ukoliko im se pruži prilikaza tako nešto$

iina di&tro9ija

Ovo je 2enetski poremećaj koji dovodi do de2eneracije'propadanja+ mišića kako dete stari$ .ete može poHeti daoseća poteškoće u trHanju ili penjanju uz stepenice, a do puberteta može poHeti da koristi invalidska kolica$ /akoesu Hesti i problemi sa disanjem zbo2 plućni0 in1ekcija$ e postoji poznati lek$

*pina >i9ida

.ete se raa sa nepotpunim razvojem kostiju kiHmeno2stuba$ /o može dovesti do Nrascepa kiHmeno2 stuba'izlivanja kiHmene moždine+ 2de se deo nervno2 tkiva izlijeiz svo2 kanala$ 4otrebna je 0iruška intervencija da bi se pokrio taj de1ekt što je ranije mo2uće da bi se spreHilain1ekcija$ .ete obiHno ima mišićnu slabost i 2ubitak osećajau donjim udovima$ Sest problem je i veoma otežano pražnjenje creva i bešike$ <idroce1alus 'vodena 2lava+dolazi od spina bi1ide$ Moždano tkivo 'likvor+ se izliva vanmoz2a i kruži u 2lavi deteta što detetu daje veliku 2lavu$Može se u vrat deteta u2raditi jedan ventil 'zove se šant+ koji pomaže drenažu moždano2 tkiva$ Meutim, ako se to neuradi u ranom dobu, moždano oštećenje može dovesti dointelektualni0 poremećaja i vidni0 oštećenja$

ucanje

'ili zamuckivanje kako se ponekad naziva+ je prisutno uizvesnom stepenu kod sve dece dok uHe da 2ovore, spotiHuse o reHi ili ponavljaju iste 2lasove dok pokušavaju daiz2ovore odreene reHi$ Meutim, to može da postaneznaHajna problem za neku decu kako odrastaju$ Ostavitedetetu vremena da završi reHi ili reHenice po0valite i0 zanji0ove napore i izbe2avajte da i0 na2ovarate da 2ovore$

*6 Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



;ratak o&vrt na 6edinicu

• astavnici mo2u nailaziti na decu sa razliHitim poteškoćama$ Ali nisu sve ove $ote5koe oči+ledne7

• ajHešće poteškoće predstavljaju intelektualne smetnje problem saslu0om i poremećaji vida$ 2ea "o+u i"ati vi5e od 0edno+ $ore"ea0a7

• abrojani su znaci upozorenja za ovakva stanja$ %astavnii )i tre)aloda $rovere da li dete i"a $ote5kou radi0e ne+o da $ret$ostave da 0e sve u reduF Me4uti", utvr4ivan0e o5teen0a "ora se s$rovesti $a;l0ivoi o$rezno7

• Raz2ovarajte o svojim zapažanjima sa detetom i porodicom$ %0ihovo sa+ledavan0e e va" $o"oi da us"erite aki0e ko0e $reduzi"ate7

• Opisane su ideje za prila2oavanje uHionica i nastavne strate2ije$ &ne"o+u doneti korist svo0 dei u odel0en0u a ne sa"o oni"a sa neko" $ote5koo"7

• .ate su su2estije za dobijanje saveta i smernica od dru2i0 struHnjaka$ %asatvnii i$ak tre)a da $reduz"u aki0u čak i ako se ne utvrdi uzrok $ote5koe7 Veru0te svo" sudu7

• Možete koristi okvir ovde opisan da biste odluHili koja prila2oavanjatreba da sprovedete u nastavnom planu i pro2ramu za decu sa posebnim potrebama$ >to vi5e )udete ve;)ali ovu ve5tinu,$ $ostaete)ol0i činei to7

* 6)%:(:+8# -rocena potreba



%&DEFJAG

&dgovor na različitost

6)%:(:+83 -regled

Posle radana ovoj

Jedinici2 sazna@ete

Sadržaj

• 4ostoji devet naHina da se nosite sa razliHitošću u uHionici$/o su: e1ikasna komunikacija, upravljanje odeljenjeom posedovanje individualni0 obrazovni0 planova korišćenje pomoćni0 sredstava priprema Hasova individualna pomoćza uHenike upravljanje ponašanjem uHenika i podsticanjesocijalne inkluzije deteta u život škole$

• Metoda analize vaše nastave i utvrivanje vaši0 sopstveni0

potreba za podrškom$• %ako se školski testovi i ispiti mo2u prila2oditi tako da

obezbede nepristrasnije ocenjivanje uHenja dece sa posebnim potrebama$

• %eo 1 opisuje devet Nzlatni0 pravila$ Ka svako od nji0 datesu ideje za sprovoenje pravila u praksi$ /ada se nastavnici pozivaju da zapišu akcije koje već sprovode kao i dru2ekoje bi mo2li da pokušaju$

• %eo # istražuje pitanje prila2oavanja školski0 testova i

ispita da bi se deci sa posebnim potrebama obezbedilanepristrasnija sredstva ispitivanja nji0ovo2 znanja$

*%



%)O 1 %evet zlatnih pravila

U ovom delu sumiramo devet Nzlatni0 pravila da biste se baviilirazliHitošću koja postoji u svakom odeljenju, a posebno ako neka decaimaju posebne potrebe$ astavnici širom sveta misle da su ona korisna$ =

uHenici uHe više$ /o su:

1 Uključiti &ve učenike

# ;omunicirati

3 Upravljati učionicom

4 -lanirati ča&a

-raviti plan za

pojedince

! -ruati individualnupomo

7 ;ori&titi pomona&red&tva

$ Upravljati ponaanjem

" Raditi zajedno

1 Uključiti &vakoga

&rednost inkluzivno2 obrazovanja za uHenike dolazi od mešanja ideljenja sa dru2om decom$ astavnici treba to da podstiHu jer iskustvo pokazuje da deca sa posebnim potrebama mo2u postati izolovana uokviru odeljenja i škola$

• astavnici možda treba da objasne dru2oj deci razlo2e zašto

neka deca ne mo2u da 2ovore, ponašaju se dru2aHije i takodalje$ RazliHitost bi trebalo da se prepozna i poštuje$ ekauHenici otkriju sami za sebe kako 1unkcionišu zajedno sasvojim dru2ovima$ "liHna stvar treba da se radi i naroditeljskim sastancima sa nastavnikom$

• ajveća prepreka inkluziji predstavaljaju obiHno ne2ativnistavovi$ .eca možda nisu naviknuta na dru2u decu kojaiz2ledaju i ponašaju se dru2aHije$ Roditelji, takoe, mo2u bitizabrinuti oko snižavanja standarda ukoliko se deca sainvaliditetom i dru2im posebnim potrebama ukljuHe u redovnaodeljenja$ astavnici predstavljaju instrument u razvoju pozitvni0 stavova meu uHenicima, roditeljima i, naravno,

dru2im nastavnicima$

*' Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



• .eca koja koriste pomoćna sredstva kao što su slušni aparati ilikoja zavise od specijalne opreme mo2u o tome da obaveste

odeljenje i da im pokažu nji0ovu upotrebu$• O0rabrite decu da se Nsprijatelje s uHenicima sa

posebnim potrebama$ &ažno je za socijalnu inkluzijuda se deca i2raju i rade zajedno$ /akoe, deca mo2uda im pomo2nu u toaletu mo2u da im pomo2nu daidu od uHionice do uHionice ili na odmorima$

• U okviru odeljenja, razvijajte mo2ućnostiNvršnjaHko2 starateljstva$ "posobniji uHenici mo2u poma2ati manje sposobnima u radu odeljenja$

/akoe, obezbedite da i deca sa posebnim potrebamamo2u znaHajno da doprinesu u školskom radu tako dane postanu zavisna i ne postanu predmti Gpomoći$

• Izmislite i2re za uHenje koje uHenici mo2u zajedno da i2raju uuHionici$ 8rupe dece mo2u da i2raju ove i2re koje će im pomoći da usavrše Hitanje i veštine sa brojevima$

• Uspostavite aktivnosti koje odeljenje treba da izvrši kao 2rupatako da sva deca mo2u da doprinesu nji0ovom izvršavanju i dadobiju zaslu2u za uspe0$

• Razmislite kako deca sa posebnim potrebama mo2u da se

pridruže i2rama i sportskim aktivnostima$ a primer, slabovidodete može da se takmiHi sa detetom koje vidi u trHanju iliizmislite i2u u kojoj se sva deca kreću unaokolo vezani0 oHiju$

• 4ospešite talente sve dece tako što ćete podržati nji0ovo uHešćeu školksim aktivnostima kao što je pevanje, i2ranje i 2luma$

• UkljuHite svu decu u sve školske aktivnosti na primer uHišćenju i kuvanju i kao posmatraHi odeljenja$

• .obar je znak kada vidite da se deca razdra2ano i2raju zajednona odmorima I kada vam priHaju o tome da posećuju jedni

dru2e van škole$

*; JEDINICA % &dgovor na različitost

*avet na&tavnika

:zlet &a odeljenjempomogao je deci&teknu novaprijatelj&tva*po&obniji učenicibili &u voljni dapomognu o&talima



%a li po&toje drugi načini da &e omogui deci &a po&ebnimpotrebama da &e &ocijalizuju u koli':majte na umu one načine koje moete čee kori&titi u vaimkolama

# ;omunikacija

%omunikacija je centralni deo nastave$ astavnici moraju da komunicirajusa decom deca sa nastavnikom i izmeu sebe$

4rosto reHeno, komunikacija ukljuHuje slanje i primanje poruka$ a primer, poruka bi mo2la da 2lasi:

Uput&tvo %a$i5i svo0e i"e u kn0izi-itanje Ko0i "ese dolazi $osle JunaG;omentar Večeras 0e -ud)alska utak"iailjenje To si uradiola vrlo do)ro

%ao što znate, nastavnici moraju mno2o da priHaju$ eke od ti0 priHaimaju za cilj da vode i usmeravaju ponašanje dece$ ekada je to pružiti im

nove in1ormacije ili im objasniti nove stvari

;oji jo razlozi po&toje da na&tavnici razgovaraju &a decom'

*= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



-judi obiHno šalju svoje poruke priHajući$ =li to nije jedini naHinkomunikacije koji imamoQ

;oji &u drugi načini na koje moete da kori&tite za komunikaciju'

4ostoji mno2o razliHiti0 naHina koje ljudi koriste$ &aš od2ovor bi mo2ao dasadrži:

upotreba 2estikulacije pokazivanje i mimika izrazi lica koji pokazuju kada ste zadovoljni, ljuti, zbunjeni po2led da oznaHi sa kim želite da komunicirate ili da

privuHete pažnju ljudi na objekte slike i simboli Hitanje i pisanje jeziHki znaci kao što su oni koje koriste ljudi sa oštećenim

slu0om pevanje, 2luma, ples, dodir

;oji od pomenutih načina &e najčee kori&ti u vaoj kulturi'

;oje od ovih &red&tava bi &e moglo kori&titi u upravljanju odeljenjem'

;oji od ovih načina bi mogao da &e upotrebi radi pruanja novihin9omacija'

** 6)%:(:+83 Re&ponding to %iver&it?



Jasna ko,!nikacija astavici treba da uspostavljajmu komunikaciju vrlo

jasno dok drže nastavu$ "vi uHenici su razliHiti, nekiuHe najbolje dok 2ledaju, dru2i dok slušaju ili rade$.obar komunikator uvek koristi razliHite kanale ilinaHine za komuniciranje i ponavlja suštinske sadržajekoristeći razliHite aktivnosti uHenja u uHionici i vannje$

astavnik bi trebalo:• .a 2a svi uHenici jasno vide bolje je da stoji ne2o da sedi za

katedrom$

• .a jasno 2ovori i da projektuje svoj 2las 'bla2o povišen+ ali neda viHe$

• .a iz2ovara jednostavne reHi i kratke reHenice$

• .a uHenicima skreće pažnju na jasne poruke:Gslušajte pažljivo I da sa njima uspostavikontakt oHima ukoliko je to kulturološki

od2ovarajuće$

• .a ponavlja važne poruke$

• .a upotrebljava 2estikulaciju i izraze licazajedno sa jezikom da bi taHno preneoznaHenje$ /o je posebno korisno kada seor2anizuje i upravlja odeljenjem$ =li, isto tako,treba da se koristi i u objašnjavanjuipoduHavanju$

• 4roverite sa uHenicima da su razumeli$ Kamolite i0 da vam ponove ono što se rekli ili da prepriHaju svojim reHima ono oHemu ste 2ovorili$

• O0rabrite decu da vam daju do znanja ukoliko nisu razmelatako što će dići ruku i postavljati pitanja$ /o bi, takoe, trebaloda radi I kada ne razumeju šta dru2i uHenici 2ovore$

• O0rabrite decu da vam pokažu i da vam daju znak ukoliko nemožete da razaberete šta oni pokušavaju da vam saopšte$

• Sesto su dru2ovi iz odeljenjea ili braća is ester deteta sa

posebnim potrebama u stanju da prenesu šta tao dete pokušavada saopšti$

• auHite lokalni jezik znakova i da prstom spelujete ako imatedecu sa oštećenjima slu0a$ Celo odeljenje može da nauHi nekeznakove ili jezik znakova tako da i oni mo2u da komunicirajusa svojim vršnjacima$ %ontaktirajte vaše acionalno udruženjeosoba sa oštećenjem slu0a u vezi sa in1ormacijama okursevima koje drže$

• 4roširite svoju verbalnu komunikaciju slikama, crtežima i pisanjem$

*+ Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama

*avet na&tavnika 6a &am beleioAla naka&eti &vojepredavanje >ioAla&am okiranAa koliko&am pričaoAlaF*iguranAna &am dadeca pola od toga ni&urazumelaF



• %oristite Nplan Hetiri taHke kada poduHavate nove veštine: ($4rivucite detetovu pažnju B$ 4redstavite aktivnost 3$ 4osmatrajtedetetovo izvoenje D$ .ajte povratnu in1ormaciju$ Omo2ućite davaša komunikacija bude jasna i od2ovarajuća za svaki pojedinaHnikorak$

%a li po&toje i druge promene koje &te napravili ili bi&te mogli danapravite u načinu komuniciranja &a &vojim učenicima '

;ako proveravate da li va& učenici razumeju'

;ako proveravate da li &e oni me5u&obno razumeju'

;ako pokazujete &vojim učenicima da ih razumete'

<apiite promene koje moete da pokuate da učinite u vaoj

komunikaciji

*. 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t



3 Upravljanje učionicama

.ispozicija uHionica može pomoći ili ometati uHenje uHenika$ Možda ne postoji mno2o to2a što bi nastavnici mo2li da uHine da izmene svoje uHionice$=li evo nekoliko ideja:

• .eca sa posebnim potrebama treba da sede blizu nastavnika i table$

• 4okušajte da napravite raspored u uHionici tako da deca mo2uslobodno da se kreću, posebno ako neka od nji0 imaju problem sakretanjem ili vidom$ Isto tako, nekoj deci možda treba dodatnoosvetljenje dok dru2a imaju oHi osetljive na svetlost$

• .eHje klupe ili stolovi mo2u se razmestiti tako da deca mo2u lakše darade zajedno i pomažu jedni dru2ima$

• Ukolio prostor dozvoljava, pokušajte da izdvojite zonu uuHionici 2de možete da radite sa odreenom decom po

principu jedan#na#jedan ili u malim 2rupama na kratkoodreeno vreme$ Ova zona bi mo2la da se pre2radi

pokretnim paravanom da bi se smanjio poremećaj pažnjekod dece$

•

4reduzmite raznovrsne aktivnosti koje deca mo2u daobavljaju kada završe svoje zadatke pre dru2i0$ /o može daobu0vata malu biblioteku, radne listove i i2re$

• Radije postavite mape i postere u visini vidno2 polja dece a ne visokona zidu$ %oristite krupnija slova, slike i simbole tako da budu lakševidljivi i razumljivi svoj deci$ /akoe možete dodati razliHite teksturei stvarne predmete za dodirivanje koji će pomoći deci sa oštećenjemvida$

• eki vidovi uHenja se bolje ostvaruju van uHionica$ %orišćenje novcaza kupovinu 0rane može se vršiti u uHionici Gkobaja2i ali bolje je akodeca imaju priliku da to rade u praksi u stvarnom okruženju$ Isto takoi lekicje o biljkama i životinjama mo2u se predavati u školskom

dvorištu ili na obližnjim 1armama$

• .eci sa oštećenjima vida i slu0a može biti teže ako imaju nastavu vanuHionice$ Tkole možda moraju za nastavnike da or2anizuju adekvatneuHionice ukoliko imaju takvu decu u svojim odeljenjeima naroHito akotek poHinju sa školom$

+6Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama

*avet na&vnika %oneoAla &am a&uruod kue %eca voleda &ede na njoj dokčitaju u kutku &akjnigama



<abeleite promene koje moete da pokuate da učinite u &vojojučionici

4 -laniranje ča&a

.obro je poznato da planiranje Hasa Hini vaše predavanje e1ikasnijim$

• %ada planirate jedan Has, mislite na rezultate koje utvrujeteza odeljenje kao celinu a ne za odreene pojedince$ &ašiindividualni planovi će ovde pomoći$ /ada ćete biti u stanjuda prila2odite Has i rad koji želite da deca obave prema svojimsposobnostima, interesovanjima i motivaciji$ a primer,odeljenje može da radi prosto sabiranje ali jednom uHenikumožete dati da uradi pet raHunski0 zadataka a ne deset dokdru2i opet može da vrši prosto sabiranje brojeći predmete uskupovima$ a taj naHin, na jednom Hasu nastavnik radi narazliHitim nivoima prema sposobnostima deteta 'videti,takoe, studiju sluHaja na strani *?+$

• Razmislite o tome kako možete da aktivno ukljuHite decu u

predavanje$ a primer, u uHenju merni0 jedinica, deca mo2uda mere jedno dru2om visinuQ

• .eca će biti u stanju da bolje razumeju kada vide iosete predmete$ .a li postoje vizuelna poma2ala kojamožete da koristite na Haspvoma$L /o mo2u bitistvarni predmeti, slike ili crteži$

• OdluHite koje ćete kljuHne reHi da upotrebite u Hasu$ abrojte i0 deci na poHetku Hasa i potrudite se da i0razumeju$

•

4ripremite radne listove koje ćete koristi tokom Hasa$Oni mo2u biti dizajnirani tako da zadovoljavajunji0ove posebne potrebe, kao što su krupno štampanaslova ukoliko imaju oštećenja vida, ili pojednostavljena za one koji imaju intelektualnesmetnje$ Možete i0 Huvati i za dalju upotrebu$ astavnici i0 mo2u razmenjivati sa dru2imnastavnicima$ Meutim, zapamtite da nema dva istadeteta i možda ćete morati da personalizujete zadatak$

+ 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t

*avet na&tavnika Uvijte radne li&tove uprovidnu pla&tičnu 9olijuda bi due trajali (a tajnačin moete iznova da ihkori&titeF



• Rad po 2rupama olakšava uHešće svi0 uHenika i predstavljaodliHan naHin od2ovora na pojedniaHne potrebe$ %od uHenikasa posebnim potrebama, možda ćete morati da im date lekcijukoja od2ovara nji0ovim potrbama i da i0 ostavite da rade nanjoj dok poduHavate ostatak odeljenja$ Meutim, svaki Hastrebalo bi da se sastoji od razliHiti0 vidova aktivnosti:aktivnosti za celo odeljenje, rad po 2rupama, rad u parovima,individualni zadaci$ %oristite razliHito 2rupisanje 'mešovite2rupe5po sposobnostima5po interesima+ i s vremena na vreme

menjajte 2rupe da bi izbe2li etiketiranje i Nstrujanje$ Možeteviše da nauHite o nastavnim aranžmanima u U!"CO#vomResurs paketu za obrazovanje nastavnika$

• Možda ćete morati da prila2odite tempo Hasa i koliHinumaterijala koji pokrivate u vremenu koje imate naraspola2anju$ 9olje je biti selektivan ne2o pokušavati daobu0vatite previše materijala$

• %ao i kod individualni0 planova Hasova, takoe vam je potreban i plan za školski dan$ On će pribeležiti alternativneaktivnosti za decu sa posebnim potrebama Može biti korisnoda sa uHenicima podelite ovaj plan na poHetku Hasova$

oete li da &e do&etite nekih drugih &tvari za koje na&tavnicitreba da naprave plan'

;oje planiranje mi&lite da treba bolje ili čee da preduzimate'

+# Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



:ndividualni planovi

Od poHetkla ovo2 modula, istiHemo da je svako dete individua za sebe$"to2a nastavnici treba da imaju na umu individualne potrebe dece kod

planiranja Hasova$ Jedan naHin da se to uradi je imati po jedan Individualni plan za svako2 uHenika sa posebnim potrebama$ /o se smatra kao dobra praksa u mno2im zemljama, a u nekim zemljama to je zakonom propisano$Meutim, treba podsetiti da je osnova za planiranje Hasa plan za celokupnoodeljenje, a da indivudalni plan može poslužiti kao dopuna planu Hasa da bise omo2ućili uspešni rezultati uHenja$ Individualni planovi mo2u se pripremiti za celu školsku 2odinu, za tromeseHje, za pojedinaHne Hasove,itd$

• Ka dete u osnovnoj školi plan utvruje posebne nastavne ciljeveu 2lavnim oblastima nastavno2 plana i pro2rama kao što jeHitanje i brojanje$ Ka uHenike u srednjim školama, nji0ovi

planovi će obu0vatiti razliHite predmetne oblasti$

• 4lan treba da se napravi uz konsultaciju sa detetovimroditeljima ili starateljima$ a taj naHin, oni mo2u utvrditiaspekte nastavno2 plana i pro2rama za koje misle da suznaHajni za dete$ /o će im, takoe, pomoći da se ukljuHe u pomoć detetu kod kuće$ Roditelji treba da dobiju svoju kopiju plana$ %od stariji0 uHenika, oni se takoe mo2u ukljuHiti u pre2led planova$ Oni mo2u da podele sa vama poteškoće sakojima se susreću u izradi školski0 zadataka$

• ajbolje je da se planovi naprave na poHetku svako2 semestra$/o je vreme da se prekontrolište detetov napredak u pret0odnom tromeseHju kao i da se odrede novi ciljevi$ a tajnaHin planovi 1ormiraju dosije detetovo2 napretka što se može podeliti sa dru2im nastavnicima jer se dete kreće kroz školu$

• 4lan utvruje detetove sposobnosti u razliHitim oblastimanastavno2 plana i pro2rama$ Onda se beleže novi ciljevi uHenjana kojima treba raditi$ /o znaHi da deca u istom odeljenju pokrivaju nastavni plan i pro2ram u razliHitoj meri$

• astavnici treba da posmatraju ili ocenjuju nivo detetoveveštine, nje2ova interesovaja i posebne potrebe$ Utvrdite šta onisami mo2u uraditi sa malo ili nimalo pomoći od strane

nastavnika ili vršnjaka$ /o možete zakljuHiti iz rada kojiobavljaju u odeljenju ili možete poželeti da Ntestirate nji0ovesposobnosti zadajući im zadatke razliHite težine, od laki0 doteški0$

• OdluHivanje o novim ciljevima uHenja nije lako$ Oni ne trebada budu mno2o teški da se dete ne bi obes0rabrilo, ipak trebada izazovete dete da nauHi nove veštine$ e brinite o tome štoste prvi put u pravu$ =ko dete brzo postiže ciljeve koje ste mu postavili, možete da dodate dru2e$

+% 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t



Isto tako, ako se ciljevi pokažu teško dostižnim, vidite da lizadatak možete da podelite na više manji0 koraka i omo2ućitedetetu da radi na njima$ a primer, dete možda nije u stanju da prepozna razliHite novHiće$ Umesto da 2a upoznate sa svimnovHićima odjednom, poHnite sa dva koja se najviše razlikujuzatim dodajte još jedan par onda izaberite jedan od tri novHićaa potom od Hetiri novHića i tako dalje sve dok dete ne ovladazadatkom$ astavnici obiHno koriste ovaj Gkorak#po#korak

pristup ali možda ne sa tako malim koracima kao što jeopisano u ovom primeru$

• 4lan, takoe, treba da utvrdi svaki poseban aranžman koji se pokazao korisnim u pomoći detetu u školi, kao što je mesto2de dete sedi, upotreba poma2ala i tako dalje$

' ' Go s! deca ! va-e, odeljenj! koaj "i ,ogla daizv!k! najve@! korist od Individ!alnog $lana)

*a&tavite :ndividualni plan za jedno deteOn treba da obuhvati najmanje tri obla&ti na&tavnog plana i

programa kao to je itanje, pi&anje i matematika

+'Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama

*avet na&tavnika <apočeli &mo:ndividualne planove&a decom &ainvaliditetom ali ih&ada kori&timo i &a

&vim učenicima kojizao&taju u radu Lo jedonelo promenuF



! :ndividualna pomo

4o de1iniciji, deci sa posebnim potrebama potrebna je podrška$ "to2a

će oni imati više koristi ukoliko se nastava usmeri na nji0ove posebne potrebe$ =li kako deca mo2u da dobiju individualnu podrškuL ijelako ali evo nekoliko ideja za koje su nastavnici zakljuHili da im pomažu$

• %ada odeljenje obavlja neku aktivnost, nastavnik može provesti vreme sa jednim ili dva uHenika prelazeći 2lavne taHkelekcije sa njim ili im pomažući da zapoHnu individualni radkoji se odnosi na temu lekcije$

• .eca se mo2u podeliti u 2rupe po nivoima sposobnosti$ astavnik može da se kreće od jedne do dru2e 2rupe i pomažeim u skaldu sa nji2ovim potrebama$ Ovo dobro 1unkcioniše jerHesto 2rupsianje po sposobnostima ima tendenciju da stvaraGetiketiranje i deca brzo sebe identi1ikuju kao Gpobednike ili G2ubitnike$ Isto tako, mešovitim 2rupama zadaci bi trebalo dase prave na takav naHin da sva deca mo2u doprineti datomzadatku$

• .eci sa posebnim potrebama može se dodeliti par koji imaviše sposobnosti i koji može da im pomo2ne da or2anizuju rad i da im pomo2ne kada završi sopstveni rad$ /o može doneti korist i jednom idru2om uHeniku$ Ovo je poznato kao GvršnjaHko tutorstvo$

+; 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t

*avet na&tavnika Uzimam detetude&et minuta odručka da i&pravizadatak Učionica

je tada mirna i onoima moju punu

panju



• .va nastavnika mo2u da kombinuju odeljenja$ Jedanrukovodi celom 2rupom, dok jedan provodi vreme radeći sa pojedincima ili malim 2rupama dece kojima je potrebna

pomoć$• Mo2u se an2ažovati i volonteri koji će poma2ati deci u

odeljenju$ Slanovi porodice, majke ili bake i deke možda bimo2li i bili voljni da to rade$ /o može biti na o2raniHeni period vremena da se pomo2ne deci da se smeste u odeljenjaili da ovladaju osnovama odreeni0 predmeta$ &olonteritakoe mo2u da pomo2nu i dru2oj deci dok predmetninastavnik radi sa decom sa posebnim potrebama$

• Može se napraviti raspored Hasova i za starije uHenike u školida pomo2nu uHenicima sa posebnim potrebama$ /o može daHini deo nji0ove obuke o pružanju društveni0 uslu2a$

• &olonteri ili osoblje koje radi u re0abilitacionim centrimazajednice mo2u predstavljati još jedan izvor individualne podrške$ Oni mo2u biti od koristi kada dete prvi put kreće uškolu, jer će poznavati dete i porodicu$

• Ukoliko vaša škola ima pristup nastavnicima za podršku ilinastavnicima specijalistima, oni se mo2u pozvati da pomo2nu nastavnicimna u planiranju Hasova i od2ovarajućimnastavnim pristupima$ Oni mo2u i s vremena na vreme da pružaju individualnu podršku u uHionicama$

•

U većini bo2ati0 zemalja asistente nastavnika zapošljavaškola za rad u uHionicama$ .obra komunikacija i pret0odno planiranje izmeu nastavnika i asistenata je od suštinsko2znaHaja$ U isto vreme prisustvo asistenta može da spreHi detesa posebnim potrebama da bude aktivan uHesnik u odeljenjuukoliko se Hasovi ne planiraju na takav naHin da sva decamo2u da budu deo 2rupe$

%a li po&toje drugi načini na koje moe da &e prui individualnapomo '

-ribeleite one koji &u vam najprihvatljiviji kao na&tavniku

+= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



7 -omona &red&tva

.eHije poteškoće se po neki put mo2u prevazići korišćenjem posebni0 poma2ala i opreme radi prevazilaženja posebni0 oštećenja$ OHi2ledni primeri su naoHare za poboljšanje vida štake i invalidska kolica za lakšekretanje kroz školu i slušni aparati$ %od mlae dece, nastavnici bi trebaloda budu si2urni da deca nose naoHare i slušne aparate$ /akoe, moraju davode raHuna o njima jer se mo2u lako polomiti$4ostoje i dru2i oblici poma2ala za koje nastavnici mo2u da utvrde da sukorisna$

Mi smo i0 podelili u pet 2rupa$ U razvijenijim zemljama, ona semo2u od dobavljaHa kupiti već 2otova za upotrebu$ Meutim, mo2uće i0 je naći i je1tinije$

.etalji za nji0ovu izradu mo2u se naći u nabrojanim knji2ama$"tariji uHenici u školi mo2u praviti ova poma2ala kao deo školsko2zadatka$

.eca bi trebalo da imaju poma2ala i kod kuće i u školi$Tkola bi trebalo da osnuje Gbiblioteku pomoćni0 sredstava tako da

i nastavnici mo2u meu sobom da i0 razmenjuju$• (a&tavna &red&tva astavnici obiHno koriste takva sredstva

na Hasovima$ Ona mo2u da obu0vataju kartice za pomoć priHitanju zidne mape i slike$ &reme utrošeno za pravljenjesredstava je vredno to2a jer ona predstavljaju veliku pomoć uuHenju$ Tta više, ta sredstva Hesto mo2u da se koriste kodostale dece i da i0 dele dru2i nastavnici$ Ka nji0 ne treba puno

novca jer mo2u da se naprave od ostataka materijala$ "vakinastavnik poseduje veštine za pravljenje korisni0 nastavni0sredstava ali možda im manjka samopouzdanje$ 4raksa pomaže$ UHenici mo2u da pomažu u pravljenu sredstava$

%od dece koja imaju poteškoće u uHenju, možda ćete morati dakoristite veća slova ili opipiljive na2oveštaje i tako im pomo2nete$

+* 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t

*avet na&tavnika (aa kola je imaladan kada &mopozivali članoveporodice i volonterezajednice da do5u ipomognu nam danapravimopomagala



• :gračke .ijapazon i2raHaka za mlau decu može se napravitiod ostataka materijala$ /o ukljuHuje zveHke, lutke, sla2alice imuziHke instrumente$ /akoe i i2re kao što su domine mo2uda se naprave veće sa uzdi2nutim taHkicama da bi se pomo2lodeci sa oštećenjima vida ili intelektualnom smetnjom$

• Oprema učionice astavnici mo2u sami da prave opremuda bi pospešili uHenje$ a primer, stavljanje suneraste 2umeoko olovaka da i0 deca mo2u lakše do0vatiti pravljenjeabakusa od poklopaca sa 1laša da bi se pomo2lo deci da broje

ili pravljenje lenjira sa većim brojevima za decu saoštećenjima vida$

++Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



• (ametaj u učionici .eca sa telesnim oštećenjima mo2uimati problema sa sedenjem$ Ona mo2u imati koristi od posebni0 stolica ili stajaći0 okvira koji i0 pravilno podupiru$Oni se mo2u napraviti po veoma niskoj ceni u te0nici papermaše ili od piljevine$

• -omagala za kretanje RazliHita poma2ala se mo2u napraviti po niskoj ceni da se pomo2ne deci da se lakše kreću$ OvoukljuHuje kolica, ramove za kretanje i štake za decu sa poteškoćama u 0odanju i nabavku štapova za slepu i slabovidudecu$

• *red&tva komunikacije .eci se može dati tabla na kojoj su postavljenje slike, simboli ili reHi$ astavnici i deca zatimmo2u da komuniciraju jedni sa dru2ima koristeći tu tablu$

;oja &red&tva i opremu vi imate u vaoj učioniciAkoli'

;oja pomagala i oprema bi kori&tili deci &a po&ebni potrebamakoju vi podučavate'

+. 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t



• a2rade obiHno najbolje 1unkcionišu kada celo odeljenjedobije NHast za dobro ponašanje$ /o vrši Npritisak vršnjakana problematiHne uHenike da se doliHno ponašaju$

• %oristite boju 2lasa, izraze lica i kratke, jednostavne reHenice

da prenesete nezadovoljstvo aHkim ponašanjem$ Ostanitesmireni i pod kontrolom$

• %azne su e1ikasne samo ako deca mo2u da razumeju vezuizmeu kazne i nji0ovo2 ponašanja i ako je to nešto što ona nevole$ =ko dete izbacite iz uHionice, to za dete koje izbe2ava daradi školske zadatke, može da bude na2radaQ Isto tako, nekoristite dodatne školske zadatke kao kaznu$ .ete će tada da i0 poveže sa lošim ponašanjemQ

• e pretite detetu ukoliko ne možete da sprovedete tu pretnju iukoliko niste spremni da to uHinite$ Jasno stavite do znanja

detetu koje su posledice nje2ovo2 ponašanja$ a primer,ukoliko udari neko2 dru2o2 uHenika, da li će tada ostati uuHionici za vreme ruHka i neće se i2rati napolju$

• Suvajte se od prenošenja svo2 autoriteta na dru2e$ a primer, poslati problematiHno dete kod direktora škole šalje poruku davi niste toliko važni kao 2lavni$ I vi i direktor škole trebazajedno da vidite dete$

• Raz2ovarajte sa uHenicima kako ponašanja mo2u da utiHu nanji0 meusobno$ %orišćenje 2lume i ulo2a mo2u uHenicima da pomo2nu da dožive i oslobode svoje emocije$

• "aznajte od porodice da li se dete isto ponaša i kod kuće$ =ko je tako, planirajte sa starateljima zajedniHki pristup reakcije natakvo ponašanje$

• Kapamtite: metoda koja prolazi kod ponašanja jedno2 uHenikane mora da prolazi i kod dru2o2$ 4lanirani i dosledni od2ovorisu kljuHni za uspe0$

• %od posebno 2rubo2 ponašanja, dete može biti iskljuHeno izodeljenja da radi sa dru2im odraslim licem$ Meutim, ovastrate2ija mora Hiniti deo plana u kome se 2ore pomenutesu2estije uklapaju$ U suprotnom, uHenik može koristiti

ponašanje da se iskljuHi iz školsko2 rada$ IskljuHivanje izodeljenja trebalo bi da bude poslednje utoHište$

• "rednje škole posebno treba da izrade politiku privremeno2udaljavanja i izbacivanja dece iz škole zbo2 nji0ovo2 ponašanja$ /o znaHi da svi nastavnici slede iste procedure i dase deca ravnopravno tretiraju$ 4olitika treba da de1inišenepri0vatljivo ponašanje akcije koje odeljenjenski nastavnicii škole treba da preduzmu kontakt sa porodicama i dužinavremena na koje se dete privremeno udaljava iz škole$

. 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t



• eko deHje ponašanje se dešava zbo2 emocionalni0 problemaili reakcija na loša iskustva$ .eca mo2u imati koristi ododlaska kod specijalista koji mo2u biti u stanju da im pomo2nu da prepoznaju i pomo2nu da reše uzroke za takvo ponašanje$

%a li po&toje i drugi načini za upravljanje dečjim

ponaanjem'

<a koje metode mi&lite da mogu da pomognu vaim

učenicima'

%a li u vaoj koli po&toji politika privremenogudaljavanja ili izbacivanja iz kole' ;oje promene &uneophodne za decu &a po&ebnim potrebama'

.#Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



" <ajednički rad

Od nastavnika ne treba oHekivati da rade prepušteni sami sebi$ !vonekoliko naHina na koji nastavnici mo2u dobiti savete i pomoć$

• Kamolite dru2e nastavnike u školi za savet$ /o ne znaHi daće to postati svakodnevna praksa niti je znak vaše2neuspe0aQ Možete mno2o nauHiti jedni od dru2i0$ 8rupanastavnika može se sastajati jednom nedeljno na 3?minuta$ "vake nedelje, po jedan nastavnik ukratko

predstavlja odreen problem: to može biti pitanjepronalaženja od2ovarajuće2 metoda za izvršavanjenastavno2 zadatka, upravljanje ponašanjem uHenika itd$.ru2i nastavnici predstavljaju svoje ideje za mo2ućenaHine rešavanja to2 problema$ astavnik koji je predstavio problem, tada treba da odabere predlo2e kojinajviše obećavaju$ .irektori imaju važnu ulo2u u razvojuinicijativa poput ovi0$

• eko vreme posmatrajte kako dru2i nastavnici upravljajusvojim razredima i pozovite kole2e da dou da posmatrajukako vi izvodite nastavu$ Kajedno možete da prodiskutujete

o tome šta vi smatrate da je bilo dobro, kao i oblasti ukojima možete postići unapreenje$

• Tkola može poslati nastavnike na raspoložive kurseveobuke$ 4osle obuke oni mo2u napraviti prezentaciju

za dru2e nastavnike i sa njima podeliti sva steHena znanja$

• Raspitajte se da li na lokalnom nivou postoje struHnjaci zadecu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, na primerosoblje koje uHestvuju u projektu re0abilitacije u zajedniciili u školama za decu sa posebnim potrebama$ 4okušajte da

stupite u kontakt sa njima i dobijete nji0ov savet$ .obro bi bilo da vas oni posete u školi da vide decu i upoznaju se sanaHinom na koji držite nastavu$

• U nekim zemljama prosvetne vlasti su obezbedilenastavnike za podršku deci sa posebnim potrebama$ Onimo2u raditi u jednoj školi ili pokrivati nekoliko škola$ Onimo2u raditi sa nastavnicima razredne nastave na prila2oavanju nastavno2 plana i pro2rama i nastavnimmetodima$ Oni mo2u raditi sa uHenicima pojedinaHno ili sa2rupom uHenika$ astavnici bi trebalo da se potrude da posmatraju ove sesije i rade zajedno sa nastavnicima za

podršku deci sa posebnim potrebama u planiranju kako daukljuHe ove Hasove u svoje uHionice$

• Ima sve više knji2a i Hasopisa o podržavanju uHenika sa posebnim potrebama$ Tkole bi možda trebalo da ustanovemalu biblioteku sa od2ovarajućom literaturom, 2de binastavnici mo2li da se konsultuju u tom smislu$

• Obrazovni U!"CO resurs paket za nastavnike sadržimno2o praktiHni0 predlo2a$

.% 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t

*avet za na&tavnike8ko imamo

&tudentekoji predajuu koli, pitam ih za&avet, poto oni uče

&ve o najnovijimidejamaF

as they are learning

about the latest ideas!



%a li po&toje jo neki ljudi u kolama ili obrazovnom&i&temu od kojih bi&te mogli da potraite &avet'

(avedite imena ljudi koje ete kori&titi kao &avetnike'

• Obrazovni resurs paket U!"CO za nastavnikesadrži mno2 praktiHni0 predlo2a

Ne,ojte činiti s!vi-e

%ao što ste videli, postoji mno2o naHina na koje nastavnici mo2u da prila2ode svoju praksu da bi bolje izašli u susret potrebama dece sa problemima u uHenju$ =li, na kraju želimo da na2lasimo tri stvari$

• %od neke dece, moraćete da izvršite samo neka prila2oavanjadru2ima možda treba više$ Sak i deci sa oHi2ledno istom vrstomteškoća verovatno su potrebni razliHiti nivoi pomoći$ Upoznajte sesa decom i vaš od2ovor treba da bude u skladu sa tim$

• 4azite da ne Hinite suviše za dete$ .ete mora da uloži trud uuHenje, baš kao i nastavnik$ 4ostepeno smanjujte pomoć i oHekujteviše od deteta$

• emojte zanemariti dru2u decu u razredu dok se bavite detetom sa posebnim potrebama$ 4okušajte da obezbedite da se planiranimaktivnostima obu0vate sva deca$ Odvojite vreme na kraju svakenedelje da ponovo pre2ledate sve šta se do2odilo$ Katim možetevršiti prila2oavanje za narednu nedelju$

.' Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



-onovno i&pitivanje načina na koji predajete gradivo

4onovo proHitajte od2ovore koje ste dali na pitanja postavljena uovoj jedinici i od2ovorite na pitanja dole:

Ukratko pred&tavite promene koje ete izvriti u načinu nakoji predajete da bi&te pomogli deci &a po&ebnim potrebama

8ko moete, pore5ajte ih po vano&ti, počev od

promene za koju &matrate da je najvanija

<atim pokuajte da odredite vr&tu podrke i &mernice koje bivam pomogle da izvrite te promene

;ako ove promene mogu biti od kori&ti za &vu decu'

-okuajte da uporedite vae odgovore &a odgovorima vaihkolega u i&toj koli

Pro,ene koje tre"a da izvr-i, s! slede@e87

#7

%7

Po,o@ i $odr-ka koji s! ,i $otre"ni8

&d ovih $ro,ena korist ! !čenj! i,a@e sva deca8

.; 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t



%eo # :&piti

U ovom delu ćemo razmotriti kako se deci sa posebnim potrebama može pomoći kada su ispiti u pitanju$

Ispiti su provera ono2 što je uHenik nauHio$ =li pola2anje ispita zauHenike znaHi mno2o više$ Oni moraju biti sposobni da se pripreme, da proHitaju ispitna pitanja, da se pismeno izraze i da brzo pišu$ .eca sainvaliditetom i smetnjama u razvoju mo2u pasti na ispitu pre zato što nemo2u urade te stvari, ne2o zato što ne znaju predmet iz koje2 se testiraju$Isto tako, neka deca su se ravo pripremila za pola2anje ispita zbo2

porodiHne situacije i mali0 oHekivanja$"to2a, da bismo bili pravedni prema tim uHenicima kada su ispiti u pitanju, nekad je možda potrebna posebna or2anizacija$ !vo primerakako se to radi u svetu$

• UHenicima se da više vremena da rade ispit$ a primer, dodatni0*? minuta ako je reH o dvosatnom ispitu$

• UHenicima se Hitaju pitanja i oni mo2u diktirati svoje od2ovorenastavniku koji to zapisuje, a ocenjivanje vrši dru2i nastavnik$UHenici mo2u takoe diktirati svoje od2ovore na kaseti$ /o može pomoći deci koja imaju ozbiljne probleme sa vidom, kao i deci sa1iziHkim smetnjama koje utiHu na kretanje ruku$

• UHenici polažu ispite za manje predmeta$

• UHenici polažu samo jedan ispit na dan$ Ispiti imaju veći prored$

• .eo ispita predstavlja praktiHni test tako da uHenici mo2u da pokažu svoje znanje bez upotrebe jezika$

• /o je bolji test znanja za one uHenike sa smetnjama u 2ovoru$

' ' Da li takva organizacija daje !čenik!sa $ose"ni, $otre"a,a ne$ravedn! $rednostnad dr!gi, !čenici,a) Prodisk!t!jte oodgovor! na ovo $itanje sa dr!gi, nastavnici,a7

.= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Alternativa 4ostoje dru2i naHini na koje se može testirati znanje uHenika, bez pismeno2 pola2anja i pola2anja ispita na odreenom mestu u odreeno vreme$

is$iti,a ajuobiHajenija alternativa je putem kontinuirano2 ocenjivanja$

UHenje uHenika se ocenjuje tokom Hitave školske 2odine$ /o može biti urazliHitim oblicima$ a primer:

-ort9olio radova UHenik vodi mapu Nnajbolji0 radovakoje je završio5la u toku školske 2odine, na primer radne listove izavršene zadatke$ /o je sliHno svim onim zadacima koje smo zatražili

da uradite u ovom modulu$Rad na projektima Od uHenika se traži da ostvare niz projekata da bi se testiralo šta su nauHili$ /o može biti samostalnoHitanje, preduzimanje Nistraživanja, kao i pisanje izveštaja$ /o jeekvivalentno pisanju eseja i izveštaja, što se traži od studenata koji seobuHavaju za nastavnike$

%irektno po&matranje astavnici mo2u posmatrati uHenikedok izvršavaju razliHite zadatke i ocenjivati nji0ov rad po pripremljenimskalama$ Ove ocene se mo2u proveriti od strane dru2i0 nastavnika$ Ovajmetod je posebno koristan za praktiHne predmete$ /utori sa nastavniHki01akulteta koriste ovaj metod kada obilaze studente na nastavniHkoj praksi$

=unkcionalno ocenjivanje Ovo ocenjivanje je u oblikuliste sposobnosti koje uHenik treba da pokaže$ 4osebno je po2odno za praktiHne i struHne predmete, kao što su krojaHki i stolarski zanat$UHenik mora da dokaže da može da kompetentno vlada veštinamakoje se traže u alatu za ocenjivanje$ %ada polažete vozaHki ispit,ispitivaH koristi ovaj pristup$

*amoocenjivanje učenika Ovo je oblik ocenjivanja 2de uHenicisami ocenjuju koliko su nauHili i napredovali razliHitim sredstvima$/o daje povratne in1ormacije i uHenicima i nastavnicima$ UHenicima je možda potrebna izvesna praksa pre ne2o što mo2u da ocenesvoje posti2nuće na od2ovarajući naHin$

"vi ovi pristupi više od2ovaraju uHenicima sa posebnim potrebama pošto omo2ućavaju uHenicima pristup dodatnoj pomoći i dodatnomvremenu koje im je možda potrebno$ I zaista, neki tvrde da su ovi obliciocenjivanja pravedniji za sve uHenike$

=li do ovi0 promena neće brzo doći$ 4olazna taHka jeste danastavnici prila2ode školske testove uHenicima$ Ovde mo2ueksperimentisati sa novim pristupima i preraditi i0 tako da metodi budunepristrasni za sve uHenike, kao i validan test znanja uHenika$

astavnici imaju malu kontrolu nad ispitima koje sastavi &lada$Meutim, ova pitanja treba da budu predmet debate na nacionalnomnivou i nastavnici treba da imaju suštinsku ulo2u u tome$ .o promeneneće doći ukoliko se jasno ne na2lasi koliko je to potrebno$ U Južnoj=1rici, na primer, obrazovni sistem se sve manje oslanja na ispite, a sveviše okreće ka kontinuiranom ocenjivanju$

.* 6)%:(:+8 3 Odgovor na različito&t



=li, Hak i sa postojećim sistemima ispitivanja, treba imatina umu da su mno2e osobe sa invaliditetom i smetnjama urazvoju završile 1akultet i postale uspešni lideri u svetu privrede, prosvete i politike$ Možete i0 pozvati da 2ovorevašim uHenicima i kole2ama$ Od nji0 možete mno2o danauHite$

Gratak $regled Jedinice

• %ao što su mno2i nastavnici otkrili, bavljenjerazliHitošću meu uHenicima jednostavno znaHi postati bolji nastavnikQ

• /o znaHi korišćenje svi0 veština koje ste stekli kaonastavnik, ali mno2o svesnije i konzistentnije$

• Ideje navedene u ovoj jedinici mo2u se primeniti na sveuHenike, a posebno na one koji se možda suHeljavaju sa problemima u uHenju$ One nisu namenjene samouHenicima sa posebnim potrebama$

•

One zaista za0tevaju od nastavnika da uvedu promene usvoju praksu i da provode više vremena u planiranju i pripremi$ =li to Hini nji0ov posao u uHionici lakšimQ

• astavnici kažu da im mno2o više zadovoljstva uobavljanju posla donosi to kada vide kako decanapreduju$ %ao što reHe jedan nastavnik: N/o je našdoprinos 2raenju nacije$

• 4romene su možda isto toliko potrebne u sistemu pola2anja ispita da bismo bili 1er prema deci sa posebnim potrebama$

.+ Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



JEDINICA

'

Z ajednički rad

6edinica 4 -regled

Gad $re/ete ov! jedinic!2 zna@ete slede@e

• %ako se škole mo2u udružiti da pomažu i jedna dru2oj i svojimnastavnicima u promovisanju inkluzivno2 obrazovanja$

• /reba promeniti kulturu škola da bi radile aktivno sa svojomzajednicom$

• &eze koje treba uspostaviti sa dru2im 2rupama u vašoj zajednici$/o obu0vata roditelje i staratelje, zdravstveno osoblje, radnike uzajednici, or2anizacije osoba sa invaliditetom i smetnjama urazvoju i nosioce podrške u zajednici koji mo2u pomoćiuHenicima da pronau posao kada završe školu$

• 4raktiHni naHini na koje nastavnici i škole mo2u raditi zajedno sadru2im 2rupama u zajednici$

Sadržaj

• %eo 1 opisuje naHine na koje škole u jednom okru2u mo2u poma2ati jedna dru2oj$

• %eo # razmatra koje su to promene potrebne u kulturi škola$

• %eo 3 predstavlja ideje za rad sa pet 2rupa u zajednici koje mo2u poma2ati nastavnicima$ /o su sledeće 2rupe:

1 Roditelji i &taratelji

# <drav&tveno o&oblje

3 Radnici u zajednici

4 Organizacije o&oba &a invaliditetom i &metnjama u razvoju

(o&ioci podrke u zajednici

..



%eo 1 <ajednički rad kola

a izazov obrazovanja za "&! ne može od2ovoriti samo jednaizolovana škola$ /o podrazumeva pre sve2a aktivnu saradnju i uHešćesvi0 škola u jednom okru2u predškolski0 ustanova, osnovni0 i srednji0škola$ /o je od suštinske važnosti da bi se obezbedio kontinuitet uobrazovanju dece sa posebnim potrebama$Mno2o dobro2 posla ostaće nezavršeno ako uHenik mora da promeniškolu, a škola koja 2a prima nije pripremljena da se prila2odi nje2ovim potrebama$

"aradnja meu školama je još važnija kada se u jednom okru2unalaze specijalne škole$ %ada obiHne i specijalne škole rade zajedniHki,uHenici i nastavnici u obe vrste škola biće na dobitku$

Meutim, tradicija u mno2im zemljama je takva da se od svakeškole oHekuje da bude sama sebi dovoljna, sa malo kontakta ikomunikacije izmeu nastavnika i uHenika van takmiHarski0 i2ara$

4rosvetne vlasti, naravno, treba da prednjaHe u spajanju škola$ =liako do to2a nije došlo, onda nastavnici, a posebno direktori moraju da pokrenu stvari sa mrtve taHke$

!vo nekoliko ideja iz Hitavo2 sveta za ne2ovanje partnerstavaizmeu škola u uzajamnom podržavanju i naporima za postizanjeinkluzivno2 obrazovanja$

• .irektori škola i predstavnici školski0 upravni0 odborasastaju se bar jednom 2odišnje da razmotre pitanja odzajedniHko2 interesa$ /o može obu0vatati ispitivanje da lisu sva deca u okru2u upisana u školu, prijem dece sa posebnim potrebama, 1iziHki pristup z2radama i opremiobuku osoblja i pomoć nastavnicima i deci$

• Isto tako, nastavnici mo2u posećivati dru2e škole da seupoznaju sa nji0ovim inicijativama koje su preduzeli usvojim uHionicama radi ukljuHivanja sve dece$

• Tkole mo2u pokušati da u svom okru2u ustanove zajedniHkiresursni centar za nastavna poma2ala i opremu, knji2e,Hasopise i video pro2rame koje mo2u koristiti nastavnici i porodice$ 9ilo bi idealno kada bi to bilo povezano salokalnim nastavniHkim 1akultetom$

• astavnici se mo2u pozajmljivati dru2oj školi za izvesnovreme$ a primer, nastavnik iz specijalne škole može otići ususednu osnovnu školu da pomo2ne u radu tamošnjemnastavnom osoblju$ /o može trajati izvesno vreme dvenedelje ili jedan danu nedelji u toku tromeseHja$ /akoe,nastavnici iz obiHni0 škola mo2u se pozajmiti specijalnojškoli ili jedinici$

66 Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



• U nekim zemljama prosvetne vlasti obezbedile su nastavnike za podršku uHenicima sa posebnim potrebama$Oni mo2u pokrivatinekoliko škola$ Ovi nastavnici za podršku mo2u zakazivatisastanke nastavnika or2anizovati razmenu nastavnika i obuku za2rupe nastavnika iz svi0 škola za koje su zaduženi$

• 8rupa nastavnika sakupljeni0 iz svi0 lokalni0 škola može sesastati da radi na temama od zajedniHko2 interesa i potreba zarazvoj škola sa većim stepenom inkluzivnosti: kao što jeprila2oavanje nastavno2 plana i pro2rama, nastavni0 metoda iocenjivanje znanja$ Ove radne 2rupe treba da budu 1okusirane na

odreena pitanja i vremenske rokove$ "a proizvodom nji0ovo2rada mo2u da se upoznaju sve škole$ /o znaHi da se obavlja posaokoji samo jedna škola ne bi mo2la da obavi, što sobom donosiutvrenu politiku i procedure koje se deli sa svim školama$

• =ko nastavnici iz jedne škole po0aaju kurs obuke, kada završeobuku i vrate se u svoje škole, mo2u postati podrška nastavnicimau dru2im školama u okru2u na primer, svojim izla2anjem nasastanku nastavnika ili roditeljskom sastanku, ili mo2uor2anizovati obuku za lokalne nastavnike$

• 8rupe škola na jednom podruHju mo2u pozvati lokalne Neksperte

da predstave radionice za obuku za svoje osoblje$ Ovi eksperti semo2u naći na nastavniHkim 1akultetima, univerzitetu, uMinistarstvu prosvete ili nevladinim or2anizacijama '&O+$ Ukombinaciji sa dru2im školama, takvi do2aaji će privućidovoljan broj uHesnika i opet će se 2raditi mreže meunastavnicima$

• Mo2u se takoe podsticati razmene uHenika iz specijalni0 iobiHni0 škola$ /o može obu0vatati mno2e oblike: posete povodomdruštveni0 do2aaja, kao što su koncerti i zajedniHki Hasovi, kadasu u pitanju odreeni predmeti poput likovno2, 1iziHko2 imuziHko2 vaspitanja$ Tkole koje su 1iziHki blizu mo2u o1ormitirazred u svojim prostorijama da bi povećale ne1ormalne kontakte

svoji0 uHenika$ /akoe, neka deca iz specijalni0 škola mo2u ići naneke ili sve Hasove u obiHnu školu$ /akva vrsta aranžmana možese menjati sa potrebama dece$ .eca mo2u provoditi više ili manjevremena u oba okruženja$

6 6)%:(:+8 4 <ajednički rad



-rimeri

U 8manu, 6ordan, šest privatni0 škola je osnovalo 2rupu za podrškunastavnicima$ 4et 2odina kasnije u projektu je uHestvovalo petnaest škola$Cilj 2rupe je da pomažu jedni dru2ima putem voenja debata o problemima, teškoćama i uspesima vezano za nji0ov rad$ Oni takoe pozivaju dru2e struHnjake u srodnim oblastima da uHestvuju na nji0ovimsastancima i daju svoje struHno mišljenje$ "vaki0 šest nedelja se održava jedan dvoHasovni sastanak$ "astanci se održavaju svaki put u dru2oj školidomaćinu$ O svakom sastanku se vodi zapisnik i šalje svim Hlanovimamreže podrške$

Meu pitanjima o kojima se raspravlja jeste rad sa roditeljima na pri0vatanju detetovi0 teškoća ocenjivanje uHenika u odnosu na nji0 samei nji0ove vršnjake kako se ponašati prema uHenicima tinejdžerima kadadou u više razrede potrebe za obukom zaposleni0 nastavnika iosnivanje pro1esionalno2 udruženja nastavnika za decu sa posebnim potrebama koji rade u inkluzivnim školama$

%a li moete predloiti i druge načine na koji kole mogupomagati jedna drugoj'

;oje od ovih ideja &e mogu primeniti u kolama u vaemokrugu'

U()*+O Obrazovni re&ur& paket za na&tavnike Pose"ne $otre"e ! !čionici daje dalje in1ormacije oškolama koje se menjaju$

6# Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



%eo # ;ultura kola

astavnici mo2u pomoći uHenicima sa posebnim potrebama u školi namno2o naHine$ =li oni ne smeju biti prepušteni sami sebi$ Oni moraju darade u saradnji sa roditeljima, zdravstvenim osobljem, radnicima uzajednici i or2anizacijama lica sa invaliditetom i smetnjama u razvoju$

/o može znaHiti promenu kulture škola$ U mno2im zemljamaškole nemaju tesnu saradnju sa tim 2rupama$

=li ovaj stav se menja$• Yivot dece se ne može prosto podeliti na Nživot u školi,Nživot kod

kuće i Nživot u zajednici$ 4roblemi u jednom aspektu nji0ovo2života uticaće na dru2e$

• Tkola je 1aza u životu deteta$ /reba uspostaviti veze izmeu škola islužbi za decu i porodicu u predškolskom uzrastu$ Isto tako, školemoraju pomoći u pripremi uHenika za život posle škole$

• &eštine koje su potrebne za uspešan život u društvu ne mo2u senauHiti samo u školskoj z2radi$ One se moraju uHiti u Hitavojzajednici$

• Obrazovanje je zadatak svi0 i nastavnici se ne smeju prepustitisamima sebi$

%a li moete da navedete jo neki razlog zato kola mora dabude te&no povezana &a &vojom zajednicom'

Gako $očeti

%ultura i tradicija škole se ne menjaju brzo$ /o ne može uHinitisamo jedna osoba$ -judi od uticaja moraju podržati promenu$ /i ljudi su:

.irektor

Tkolski upravni odbor

Tkolski inspektori

astavnici više2 zvanja u školi

4olitiHari na lokalnom i centralnom nivou

6% 6)%:(:+8 4 <ajednički rad



=li ni ovi važni ljudi ne mo2u sami promeniti stvari$ astavnici, roditelji, pa Hak i uHenici moraju to želetiQ

Ove 2rupe moraju da meusobno komuniciraju da bi došlo do promena$ /o znaHi sledeće:

• astavnici se moraju sastajati da bi razmatrali svoju viziju škole injeno2 mesta u zajednici$

• Tkolski upravni odbor treba da se sastaje sa nastavnicima$

• Održavanje sastanaka sa roditeljima$

• Održavanje debata sa prosvetnim zvaniHnicima, kao što suinspektori$

Is0od može biti do2ovorena politika o povezanosti škole sa širomzajednicom$ /o pomaže ljudima van škole da razumeju promene do koji0 je došlo$ /o takoe omo2ućava pojedinim nastavnicima da rade sadru2im ljudima van škole$

-rimeri

"pecijalna škola u ruralnom delu 6une 89rike naporno radi naostvarivanju jedno2 projekta u zajednici$ Oni su pokrenuli pro2ram za podizanje svesti kada su u pitanju osobe sa invaliditetom i smetnjama urazvoju$ astavnici iz specijalne škole rade sa lokalnim obiHnim školamana jednoj predstavi$ U radu na predstavi su an2ažovana deca sainvaliditetom i smetnjama u razvoju iz specijalne škole i deca iz obiHni0škola na tom podruHju$ Oni izvode predstavu nedeljom u crkvama na tom podruHju$ Oni imaju majice na kojima se nalazi odštampana porukaNInvaliditet ne znaHi nesposobnost na en2leskom i lokalnom zulu jeziku$Ove majice se prodaju u zajednici$ Ova predstava ima veliki uticaj uzajednici$ Oni više ne moraju da pitaju za dozvolu da bi obukli tu majicu,oni se sada pozivaju da je pokažu u razliHitim prilikama$

%a li u vaoj koli po&toji ja&na politika za u&po&tavljanje veza &a

zajednicom'8ko takve politike nema, koji &u to prvi koraci koje bi&temogli da preduzmete da do takve politike do5e'

6' Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



%eo 3 Crupe u zajednici

U ovom delu ćemo navesti ideje za rad sa pet 2rupa u zajednici$Možda su neke ideje kod vas već sprovedene u praksi, ali postoje i dru2i predlozi koje biste mo2li da isprobate$

/o je od suštinske važnosti za rad nastavnika sa dru2im 2rupamana odreenim pitanjima$ a primer:

• 4revoz dece u školu i iz škole$ .eca sa 1iziHkim smetnjama islabovida deca, kao i deca sa intelektualnim smetnjama možda nemo2u da idu u školu sama$ "tvari treba or2anizovati tako da se

obezbedi da ova deca sti2nu do škole bezbedno$ /akoe, nekadeca možda moraju da peške preu velike udaljenosti i u školustižu umorna$

• Oko zdravstvene i 1iziHke dobrobiti dece moraju se an2ažovati idru2i ljudi$

• Tta se dešava kada deca odlaze kući iz školeL astavnici više nisuod2ovorni za nji0, ali i0 moraju Npredati dru2im ljudima kojimo2u preuzeti ovu od2ovornost$4ored to2a, dru2i ljudi mo2u pomoći deci u uHenju a nastavnicima

da obavljaju svoj posao$ .akle, postoje veoma dobri razlozi zaštonastavnici moraju da rade u partnerstvu sa dru2ima$ !vo nekoliko idejaza tako nešto$

Rad &a porodicom

.eca postižu najbolje rezultate kada je porodica zainteresovana zanji0ovo obrazovanje$ eki roditelji ili staratelji možda oklevaju dakontaktiraju nastavnike misleći da smetaju$ Ili možda imaju ravoiskustvo u školi$

I roditelji i deke i bake su verovatno ljudi koji najbolje poznajudete$ Oni su dobar izvor saveta za nastavnike i osobe koje deci najviše pomažu$

• Roditelji treba da su dobrodošli u školama$ !vo nekolikoideja koje koriste škole širom sveta$ eki roditelji više želeda se an2ažuju od dru2i0$ 4oHnite od roditelja koji imajudobru volju i koristite i0 da podstaknete dru2e da se pridruže$

• Roditelji se pozivaju da se sastanu sa detetovimnastavnikom bar jednom 2odišnje da razmotre napredakdeteta$

• Roditelji se an2ažuju u izradi individualno2 planaobrazovanja za dete sa posebnim potrebama$

6; 6)%:(:+8 4 <ajednički rad



• Izveštaji o napretku dece dostavljaju se roditeljima na kraju svako2tromeseHja$

• astavnici su voljni da posete porodicu kod kuće$ /o imomo2ućava da vide kako dete živi$

• Roditelji se pozivaju da posete razred nji0ovo2 deteta$ /ako mo2uda se upoznaju sa nastavnim metodima koji se koriste u razredu$

• Roditelji mo2u obo2atiti kulturnu i etniHku razliHitost u školamakonsultovanjem sa njima oko prakse koja se koristi u školi i

an2ažovanjem u posebnim do2aajima i sveHanostima na kojimase slavi nji0ova kultura$

• Roditelji se podstiHu da pomažu deci u izradi domaći0 zadataka$Od nji0 se može tražiti da se potpišu na detetovom radu$

• .ete nosi svesku od kuće do škole svako2 dana ili bar svakenedelje$ astavnici i roditelji mo2u razmenjivati in1ormacije odetetovom radu u školi i uHenju$

• Od roditelja se traži da pomo2nu u vanškolskim aktivnostima, kaošto su sport, 0or i školski izleti$

•

Ka roditelje se mo2u or2anizovati kratki kursevi obuke$ Oni trebada budu 1okusirani na praktiHne aktivnosti koje roditelji mo2u dakoriste kod kuće da bi deci pomo2li da nauHe nove veštine$ astavnici mo2u or2anizovati posetu odreeni0 predavaHa dadou na kurseve$

• Roditelji se mo2u pozvati da se pridruže nekim od kurseva obukekoji se or2anizuju za nastavnike$

• Roditelji se mo2u dovesti u kontakt sa nacionalnim udruženjimaroditelja dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju$ Oni Hestoimaju knjižice koje mo2u poslati roditeljima$ Oni mo2u imatilokalne o2ranke kojima se roditelji mo2u pridružiti$

• Roditeljima koji imaju decu sa invaliditetom i smetnjama urazvoju pruža se pomoć u osnivanju lokalno2 udruženja$ Roditeljimo2u uHiti jedni od dru2i0$

• 8ostujući predavaHi mo2u raz2ovarati sa 2rupom i od2ovarati nanji0ova pitanja$ 8rupa može vršiti pritisak na politiHare za dalju pomoć$

• 4redstavnici 2rupa roditelja mo2u se pozivati da postanu Hlanoviupravni0 odbora škola$

6= Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



-rimer

U osnovnoj školi u .urbanu, Južna =1rika, nastavnici koriste bakekao pomoć u razvoj sposobnosti Hitanja kod dece$ 9ake su obuHene daslušaju decu kako Hitaju i da i0 podstiHu na interaktivnu komunikaciju satekstom$ .va puta nedeljno bake dolaze u školu i rade sa 2rupama decena i2ralištu ili pod drvetom$ /o omo2ućava nastavnicima da slobodnorade sa decom koja imaju teškoće u uHenju i kojima je potrebanindividualan rad sa nastavnikom$

(a koji drugi način kole mogu pomoi roditeljima da &eangauju u obrazovanju &voje dece'

%a li po&toje jo neke ideje koje bi&te mogli da i&probate &aroditeljima dece &a po&ebnim potrebama u vaoj koli'

<drav&tveno o&oblje

U Jedinici ( smo napomenuli da deca mo2u biti takvo2 zdravstveno2stanja koje im ne dozvoljava da napreduju u školi$ Tkole moraju da ne2ujutesne veze sa zdravstvenim osobljem$ "vaka zemlja ima mrežuzdravstveni0 radnika u zajednici$ U vašoj zajednici mo2u postojati lekari imedicinske sestre koje možete pozvati ili mobilna zdravstvena klinika$/akoe možete imati specijaliste poput terapeuta$

Možda se u vašem okru2u sprovodi projekat re0abilitacije$/o znaHi an2ažovanje obuHeni0 ljudi bilo volontera ili zaposleni0

zdravstveni0 radnika koji obavljaju kućne posete porodicama sa detetomili odraslom osobom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju$ Oniobezbeuju od2ovarajuća poma2ala, daju savete vezano za aktivnosti promovisanja oslanjanja na samo2 sebe i ostvarivanja pri0oda, kao i pronalaženja naHina za mobilisanje porodice i lokalne zajednice da pomo2nu toj osobi$

6* 6)%:(:+8 4 <ajednički rad



• Tkole treba da vode listu zdravstveni0 radnika i kako se mo2u

kontaktirati$ /a lista treba da se d\ svim nastavnicima$

• Tkole treba da pozivaju ta lica u posetu da bi se upoznala sadirektorom i nastavnicima$

• Tkole mo2u ponuditi svoje prostorije ovim radnicima kaoNklinike na primer, da vrše zdravstvene pre2lede dece predškolsko2 uzrasta$ a taj naHin, roditelji i predškolska decamo2u se upoznati sa školom$

• U sluHaju da nastavnici posumnjaju da deca imaju zdravstvene probleme, treba da i0 upute na ove klinike$

• Kdravstveni radnici se mo2u pozvati da 2ovore na roditeljskimsastancima ili kursevima obuke za roditelje ili nastavnike$ /akoe,nastavnici se mo2u pozvati na kurseve obuke or2anizovane zazdravstvene radnike$

• Kdravstveni radnici koji su već an2ažovani u radu sa detetom i porodicom, kao što su radnici u re0abilitaciji zasnovanoj nazajednici, mo2u se pozvati u školu$ Oni mo2u doprinetiindividualnim obrazovnim planovima za decu$

• Sesto, od2ovarajuće osoblje nije dostupno$ Tkolski upravni odbor treba da se obrati prosvetnim vlastima i lokalnim politiHarima daukaže na to$

• 4enzionisani zdravstveni radnici su možda voljni da ponude svojeuslu2e školi na dobrovoljnoj bazi$ Oni mo2u pomoći u proverirazvoja i skrinin2u invaliditeta i smetnji u razvoju$

-rimer

U Cvajani, 6una 8merika, or2anizovan je acionalni pro2ramre0abilitacije zasnovan na zajednici, kao i umetniHko takmiHenje za sveškole u unutrašnjosti zemlje$ /ema je bila dravl0e za sve$ &olonteri izlokalni0 pro2rama re0abilitacije u zajednici posetili su škole i držalikratke predstave o opasnostima malarije, potrebi Histe vode za piće ivažnosti vakcinacije$ Održana je izložba umetniHki0 radova i dodeljenediplome na posebnoj priredbi kojoj su prisustvovali zvaniHnici okru2a,nastavnici i Hlanovi porodice$

6+ Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



(a koji drugi način &e kole mogu povezati &a zdrav&tvenimo&obljem'

%a li po&toje jo neke ideje koje bi&te mogli i&probati &zdrav&tvenim o&obljem u vaem okruenju'

Radnici u zajednici

/ermin radnici u zajednici obu0vata Hitav niz osoba: zaposleni0 ivolontera$ &lada i &O an2ažuju najrazliHitije radnike u zajednici sarazliHitim ulo2ama$ Oni mo2u raditi sa porodicama i poma2ati im namno2o naHina$ Oni mo2u or2anizovati 2rupe za ostvarivanje pri0oda zažene ili nezaposlenu omladinu$ Ili mo2u voditi inicijative za samopomoć,kao što je 2raenje projekata$

.obrovoljne or2anizacije zavise od volontera$ Oni mo2u bitian2ažovani u sliHnim aktivnostima kao zaposleni radnici u zajednici$4ored to2a mo2u biti lideri u omladinskim or2anizacijama ili u sportskimklubovima$

Tkole treba da se povezuju sa zaposlenim radnicima u zajednici ivolonterima u zajednici$ Mno2e od su2estija date za zdravstvene radnike primenjuju se i na ove 2rupe$ a primer, može im se ponuditi korišćenješkolski0 z2rada i mesta na od2ovarajućim kursevima obuke$

!vo neki0 dodatni0 ideja$

• ekim porodicama se može pomoći u zadovoljavanju osnovni0dnevni0 potreba i eventualno pružiti pomoć u otpoHinjanjuaktivnosti za ostvarivanje pri0oda$

• 8rupe iz zajednice mo2u uHiniti školske z2rade i toalete 1iziHki

pristupaHnijim ljudima se invaliditetom i 1iziHkim smetnjama$ Onimo2u praviti rampe i proširivati vrata da bi invalidska kolicamo2la lakše da se koriste$

6. 6)%:(:+8 4 <ajednički rad



• &olonteri bi mo2li da prave opremu za i2ru i nastavna poma2ala$

• Omladinske or2anizacije i sportski klubovi bi mo2li da podstiHuan2ažovanje dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju uvanškolskim aktivnostima$

• &olonteri mo2u da se re2rutuju za pomoć u uHionicama$

• /reba pozivati reportere iz lokalni0 javni0 2lasila na sve do2aajekoje škola or2anizuje sa radnicima u zajednici$ /o može podstaćimno2e ljude da postanu volonteri$

-rimer

Odbor >angladea za ruralni razvoj D>R8+E je jedna od najveći0 &O u zemlji$ apori Odbora su 1okusirani na olakšavanje siromaštva$KapoHeo je kao ne1ormalan pro2ram za osnovne škole ()A7$ 2odine saBB pilot škole, a danas obu0vata preko D?$??? škola$ Obezbeuješkolovanje za uHenike koji su napustili državnu osnovnu školu$ 4o po0aanju kurseva 9R=C, deca mo2u da nastave svoje školovanjeupisom u redovne osnovne škole na od2ovarajućem nivou$&ećina 9R=C škola se nalazi u centru sela$ &ećina nastavnika sere2rutuje na lokalnom nivou$ Od nji0 se za0teva da su završilideveto2odišnje školovanje i da su prošli kroz (7#dnevni kurs koji sedopunjava obukom u toku zapošljenja$ Roditelji i nastavnici odreujuvreme održavanja Hasova$ Kajednica se an2ažuje na izboru mesta za školui obezbeivanju radne sna2e i materijala za iz2radnju uHionica$

(a koji drugi način &e kole mogu povezati &aradnicima u zajednici'

%a li po&toje jo neke ideje koje bi&te mogli da i&probate &aradnicima u zajednici u vaem okruenju'

6 Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



Organizacije o&oba &a invaliditetom i &metnjama u razvoju

4ostoje dve vrste or2anizacija osoba sa invaliditetom i smetnjama urazvoju$ /o su one koje u2lavnom vode osobe bez invaliditeta za osobe sainvaliditetom$ One Hesto prikupljaju sredstva, daju donacije pojedincima iobezbeuju uslu2e za decu i odrasle$

.ru2i tip or2anizacije sastoji se od osoba sa invaliditetom$Ova udruženja vode osobe sa invaliditetom$ ji0ov cilj je pre da promovišu prava osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju ne2o da prikupljaju sredstva ili obezbeuju uslu2e$ Meutim, oni nude obuku i pomoć svojim Hlanovima$

Roditelji dece sa razliHitim smetnjama u razvoju takoe pravesvoja udruženja$ Ova udruženja isto tako obezbeuju in1ormacije i savetesvojim Hlanovima preko sastanaka i publikacija$ Oni mo2u takoeor2anizovati uslu2e kao što je predškolsko ili struHno obrazovanje$

"va ova razliHita udruženja obiHno se nalaze u 2lavnim 2radovima$ eka od nji0 imaju lokalne o2ranke širom zemlje$/a udruženja obiHno okupljaju osobe sa odreenom vrstom

invaliditeta$ U nekim zemljama su ustanovljene 1ederacije or2anizacijaosoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u cilju ostvarivanja jednaki0 prava, bolji0 uslu2a i edukacije zajednica kada je ta vrstainvaliditeta u pitanju$

4rednosti veće2 kontakta izmeu škole i or2anizacija osoba sainvaliditetom i smetnjama u razvoju i udruženja roditelja takvi0 osoba susledeće:

• Ova udruženja mo2u dati nastavnicima savete i smernice kako da postupaju prema odreenoj vrsti invaliditeta$

• Oni mo2u obezbediti brošurice sa in1ormacijama za roditelje$Mo2u obezbediti posebnu opremu i ureaje da pomo2nuuHenicimau školi i kod kuće$

• Slanovi udruženja mo2u biti na raspola2anju za obukunastavnika i roditelja$ a primer, 2luvi ljudi mo2u uHiti jezik

znakova$

• Slanovi mo2u biti dra2ocen uzor kako živeti za mlade ljudesa invaliditetom i smetnjama u razvoju$

• Osobe koje su završile školovanje mo2u se podstaći da se uHlaneu udruženja i pridruže kursevima obuke koje ta udruženjaor2anizuju$

• Oni mo2u biti voljni i sposobni da prikupe sredstva za škole bilo na lokalnom ili meunarodnom nivou$

Ideje za -kole• &oenje liste or2anizacija osoba sa invaliditetom i smetnjama u

razvoju i udruženja roditelja, i na lokalnom i meunarodnom nivou$

6)%:(:+8 4 <ajednički rad



• Upućivanje poziva odraslim licima sa invaliditetom i smetnjamaurazvoju da posete školu i susretnu se sa uHenicima i nastavnicima$

• O0rabrivanje 1ormiranja 2rupa ljudi za samopomoć osoba sainvaliditetom na lokalnom nivou$ Radnici u zajednici mo2u pomoćiu tome$

• Osnivanje udruženja roditelja takoe se može o0rabrivati radi pružanja uzajamne podrške i pomoći školama u planiranju izlaženjau susret potrebama dece$

-rimer

(enio, 2luvi uHenik, po0aao je lokalnu srednju školu u "vazilendu$U Hetvrtom razredu imao je teškoća u razumevanju neki0 predmeta inje2ovi nastavnici su se trudili da mu pomo2nu$ On i nje2ovi roditeljiotišli su da raz2ovaraju sa specijalnim koordinatorom u Ministarstvu prosvete$ Uz pomoć nacionalno2 udruženja 2luvi0, koordinator jeor2anizovao radionicu za enija, nje2ove nastavnike i dru2e uHenike$/o je omo2ućilo uHesnicima da bolje razumeju probleme 2luvi0 i teškoće

sa kojima se suoHavaju uHenici kao što je enio u obiHnoj školi$ Radionica je takoe pokrila osnove znakovno2 jezika i savete nastavnicima$ astavnici su se osetili osnaženim a enio je nastavio školovanje iuspešno završio srednju školu$ "ada želi da nastavi da studira na1akultetu$ U meuvremenu je osvojio crni pojas u karateu i 0onorarno se bavio manekenstvom$

(a koji drugi način &e kole mogu povezati &a organizacijamao&oba &a invaliditetom i &metnjama u razvoju i udruenjimaroditelja'

%a li po&toje jo neke ideje koje bi&te mogli i&probati u vaemokruenju'

# Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



O&obe za podrku u zajednici

Mladim ljudima sa posebnim potrebama može biti vrlo teško da pronausvoje mesto u društvu$ /o se može pokazati posebno taHnim kada završeškolovanje$

Oni koji završe školovanje najHešće su zabrinuti zbo2 sledeće2:• emaju obezbeen posao

• Imaju malo prijatelja i teško pronalaze partnera

• emaju sopstveni krov nad 2lavom

.a li škole mo2u da urade bilo šta da ovi tinejdžeri sa posebnim potrebama prevaziu ove bri2eL Tirom sveta, od2ovor bi bio Gda$ =linastavnici moraju da potraže od2ovore izvan škole i rade u partnerstvu saonima koji mo2u da pomo2nu mladim ljudima$

%ada oni koji završe školovanje mo2u da se zaposle, postoji većašansa da stiHu prijatelje i dobiju sopstveni krov nad 2lavom$

!vo nekoliko naHina na koji nastavnici to rade$*tručni ča&ovi Mno2e srednje škole su izradile praktiHniji nastavni plani pro2ram za svoje uHenike sa posebnim potrebama$ Ovi pro2rami su

koncentrisani pre na praktiHne ne2o intelektualne veštine$ UHenici se uHeda sami brinu o sebi: da peru veš i kuvaju$ Oni takoe uHe neke zanate krojenje i šivenje, stolarski zanat su najHešći primer$ Ovi zanati mo2u bitirelevantni za potrebe zajednice$ /akoe se or2anizuje obuka u rukovanjunovcem i interpersonalnim veštinama$ &olonteri iz zajednice se re2rutujuda pomo2nu u sprovoenju ovi0 pro2rama$

Radno i&ku&tvo astavnici pronalaze poslodavce koji preuzimaju ovemlade ljude i uHe i0 poslu tako da mo2u da osete na sopstvenoj kožikako iz2leda raditi$ Oni nisu plaćeni, ali se od poslodavca oHekuje da i0obuHi da obavljaju neki posao koji mo2u da nauHe$ /o pruža šansumladima da se dokažu, ali i da nauHe kako da se postave u novonastaloj

situaciji$

*tručna obuka Osobe koje završe školovanje mo2u da se upišu nakurseve da bi se obuHili za posao$ =ko ti centri nisu pre upisivali osobe sainvaliditetom i smetnjama u razvoju, možda im je potrebna neka pomoć i podrška$ Osobe koje tek što su završile školu mo2u po0aati skraćenekurseve da bi se upoznali sa ljudima i predavaHima$

-orodični bizni& Roditelji se mo2u podsticati da pomo2nu mladoj osobida pokrene sopstveni biznis ili da pomo2ne u porodiHnom biznisu$/o može poHeti u adolescentskom dobu i može se povezati sa ranijenavedenim nastavnim planom i pro2ramom vezano za sticanje veština potrebni0 za život$

%alje obrazovanje Tanse da se dobije posao povećavaju se sa daljimobrazovanjem$ Mladi ljudi sa posebnim potrebama bi trebaloda se o0rabruju da se upišu u višu školu ili 1akultet$

% 6)%:(:+8 4 <ajednički rad



<apoljenje Mladi ljudi sa posebnim potrebama mo2u tražiti posaona isti naHin kao i dru2i mladi ljudi$ Meutim, svi oni moraju da nauHeveštine potrebne za obavljanje posla i da budu sposobni da obavljajuneki posao$ Možda im treba obuka u popunjavanju obrazaca aplikacija,kao i liHno2 predstavljanja na intervjuima za dobijanje posla$

(apomena Mladi ljudi moraju biti socijalno kompetentni ako žele daiskoriste ove mo2ućnosti$ /o obu0vata staranje o sebi,sposobnost komunikacije, korišćenje javno2 prevoza i rukovanjenovcem$ .akle, nastavni plan i pro2ram mora da obu0vati ove i dru2e

1unkcionalne veštine za svoje uHenike tinejdžere sa posebnim potrebama$

-rimer

U Gu&aki, <ambija, mladi ljudi sa invaliditetom i smetnjama u razvojuupisuju se u redovne struHne pro2rame obuke$ /o su jedno2odišnjikursevi po mestu stanovanja u kojima mladi ljudi mo2u isprobati nizradni0 aktivnosti, kao što su tkanje, metalski radovi, šivenje istoHarstvo$ Oni takoe stiHu radno iskustvo kod lokalni0 1armera i ulokalnim privrednim 2ranama$Oni iz ruralni0 oblasti takoe uživaju pomoć nastavno2 osoblja u pokretanju sopstveni0 projekata za ostvarivanje pri0oda$

Hta čini vaa kola da pripremi mlade ljude &apo&ebnim potrebama da prona5u po&ao'

;o bi vam mogao pomoi da to bolje uradite'

' Razumevanje i od2ovor na potrebe dece u inkluzivnim uHionicama



;ratak pregled 6edinice

Rad u partnerstvu nameće dodatne za0teve nastavnicima$ =li i na2rada jevelika pošto stvarate veće mo2ućnosti za vaše uHenike$ astavnicima kojito rade, posao priHinjava mno2o veće zadovoljstvo$ a primer, nastavniciiz /anzanije smatraju da škole koje sarauju sa lokalnim zajednicamai vlastima imaju bolji status, opremu i da su bezbednije$

• astavnici možda smatraju da nisu obuHeni da rade na ovaj naHin$/o je istina$ =li, mno2i su to nauHiliQ astavnici sa iskustvommo2u voditi dru2e i poma2ati im$

• %orist od ideja nabrojani0 u ovoj jedinici imaće svi uHeniciu školi$One ne postoje samo za uHenike sa posebnim potrebama$

• Ovi pristupi rede1inišu ulo2u škole i nastavnika$ Oni pred škole postavljaju razliHita oHekivanja$ 4rovera nji0ovo2 uspe0a je jednostavna$ .a li je nji0ov rezultat srećniji, ispunjeniji životuHenika, i u školi i kad završe školovanjeL

-ovezivanje

U poslednjoj aktivnosti od vas se traži da razmislite o vezama koje vi kaonastavnik i vaša škola uspostavljate sa dru2im 2rupama u zajednici$/o se može najbolje uraditi zajedno sa nekim ili svim nastavnicimau vašoj školi$ Od2ovor na potrebe dece sa posebnim potrebamaza0teva timski rad svi0 nasQ

Pročitajte $onovo odgovore koje ste dalina $itanja $ostavljena ! ovoj jedinici7

;ako je vaa kola povezana &a grupama navedenimu ovoj jedinici'

; 6)%:(:+8 4 <ajednički rad



-o vaem miljenju, od kakvog novog povezivanja bi&te imali kori&ti i vi i vaiučenici' 8ko moete, pore5ajte ih po prioritetu, počevi od ljudi za koje &matrateda &u najvaniji oete na&taviti da zapi&ujete ideje na koji način bi&te to moglida uradite-okuajte da uporedite vae odgovore &a odgovorima vaihkolega u i&toj koli

(ora, da se $oveže, sa Gako "ih to ,ogao?la da !radi,

1

#

3

4

Dok306-Srp-UNESCO Vodic Za Nastavnike

Documents

Transcript of Dok306-Srp-UNESCO Vodic Za Nastavnike