Dojenje najzdraviji poetak ivota

U saradnji sa kantonima, osiguravajuim zavodima i FMH-om.

Va jelovnik treba da obiluje voem, povrem i proizvodima od integralnih itarica, jer su vitamini i minerali bitna osnova zdrave trudnoe. Ne unosite dvostruko vie hrane, nego se hranite dvostruko zdravije. Za velike promene ponekad je potrebno samo malo truda. www.gesundheitsfoerderung.ch

Hranite se raznovrsno i uravnoteeno tokom trudnoe.

3

SadrajOekujete bebu Trudnoa, poroaj i period dojenja su potpuno novo poglavlje u Vaem ivotu. Moda elite saznati vie o ovom razdoblju, u kome vrlo intenzivno doivljavate svoju enstvenost. Ovu brouru izradila je vajcarska fondacija za unapreenje dojenja u saradnji sa organizacijama predstavljenim u njoj. Zadatak joj je da Vas uveri da je dojenje neto sasvim prirodno. Vae telo se ve sada samo od sebe priprema na to. Dojenje se moe lako nauiti, ali zbog sitnica moe postati mukotrpno. Da bi se izbegle tekoe, u ovoj brouri smo saeli ono najvanije na temu dojenja. U dodatku ete isto tako nai i kontaktne adrese. Dojenjem svojem detetu prenosite toplinu, oseaj bezbrinosti i zadovoljstva, zatitu i sigurnost i na taj nain pruate svojem detetu najbolji mogui start u ivot.

4 Zato dojiti? 6 Vae telo se priprema 8 Priprema za dojenje u trudnoi 10 Prvi sati 10 Prvi dani 10 Vano u prvim danima 14 Poloaji pri dojenju 18 Prve nedelje 22 Povratak na normalnu telesnu teinu 24 Dojenje na radnom mestu i u javnosti 26 Masaa dojki 27 Tekoe pri dojenju

30 Dojenje dece s posebnim potrebama 32 Prelaz od dojeneta prema malom detetu 34 Kad ne dojite 36 Pomo i podrka 38 vajcarska fondacija za podrku dojenja 39 Zahvala

4

Zato dojiti?Dojenje je ponovo u modi. Mnoge majke su danas svesne toga da svom detetu daju najbolju moguu hranu kada ga prvih est meseci iskljuivo doje. Majino mleko je zdravo, praktino i u svako doba i svuda dostupno na pravoj temperaturi i u pravom sastavu. Majino mleko se samo od sebe menja i prilagoava potrebama dojeneta za vreme obroka dojenjem (prvo i poslednje mleko), a takoe i potrebama deteta koje raste. Ono se sastoji od 88 procenata vode, a pored toga sadri proteine, masti, ugljene hidrate, mineralne materije, vitamine i gvoe. Majino mleko snabdeva dete supstancama koje podravaju imunitet i antitelima i tako ga titi od bolesti. Mleko za novoroenad kolostrum sadri vie proteina i time vie odbrambenih materija nego zrelo majino mleko i stoga je posebno vano za Vau bebu. Dojenjem se razvija prisan odnos izmeu majke i deteta, to za dete znai naklonost, blizinu i toplinu. Dojena deca imaju manji rizik od prekomerne teine. Osim toga dojenje smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska i alergija, takoe i u kasnijem dejem dobu, a podrava i optimalni razvoj muskulature lica, usta i vilice. Dojenje takoe donosi prednosti majci. Hormoni dojenja potpomau regeneraciju materice, ime se smanjuje opasnost od krvarenja posle poroaja. Dojenje najee odgaa uspostavljanje menstruacionog ciklusa. Osim toga dojenjem se smanjuje rizik obolevanja od raka dojke. I na kraju to nikako nije nevano dojenjem se rastereuje novanik i ivotna okolina.

6

Vae telo se pripremaVae telo se za vreme trudnoe samo od sebe priprema na dojenje - dojke se menjaju, postaju vee i tee i najee takoe i osetljivije. Prsteni oko bradavica postaju tamniji. Rast lezdanog tkiva potiskuje jedan deo masnog tkiva. Hormon za luenje mleka ima dvojaku funkciju kratko posle poetka sisanja telo izluuje ovaj hormon, ime se aktivira refleks za luenje mleka. Posle poroaja on podstie regeneraciju materice, zbog ega majka prvih dana pri dojenju esto osea kontrakcije materice.

Refleks luenja mlekaStvaranje mleka i detetovo sisanje su meusobno povezani na zadivljujui nain. Nadraaji dodirivanja na bradavici prenose se preko nerava do majinog mozga i tamo prouzrokuju stvaranje hormona za stvaranje mleka (prolaktin), kao i hormona za luenje mleka (oksitocin). Hormon za stvaranje mleka aktivira elije dojke koje stvaraju mleko, moe prouzrokovati prijatna oseanja i pomae jaanju veze s detetom. Stvaranje mleka regulie se detetovim potrebama.

Prva kap mlekamasno tkivo lezdano tkivo mleni kanali otvori mlenih kanalaAbb. MS 7/1 copy ight by Marcus Sommer S OMSO Modelle, Gm bH, Coburg/Deutschland, 2008 copyright Marcus Sommer SOMSO Mod elle, GmbH, Coburg/D eu le bH d, 2

8

Priprema za dojenje u trudnoiDojki i bradavicama nije potrebna nikakva spoljna priprema za dojenje. Kasnije je vrlo vana ispravna tehnika dojenja kako bi se izbegle bolne bradavice. Vaim dojkama e prijati neposredan dodir sa vazduhom. Dojke biste trebali prati samo vodom i ne koristiti nikakve sapune ili slino. Ako se rado maete nekom kremom, nemojte mazati bradavicu i prsten oko nje. Sami odluite da li elite nositi grudnjak ili ne. Ukoliko ga nosite, on bi trebalo da dobro pasuje. Obezbeen je sistem rooming-in, to jest majka i dete su 24 sata na dan smeteni zajedno. Ne vri se rutinsko davanje aja, vode ili vetake hrane. Po mogustvu se ne koriste cucle ili flae za cuclanje. Ne dozvoljava se reklama za proizvode koji zamenjuju majino mleko. Dojenje se prilagoava ritmu deteta. Majci se pokazuje kako moe poeti ispumpavanje majinog mleka, ukoliko se desi da se privremeno odvoji od deteta. Roditelji se informiu kome se mogu obratiti ukoliko imaju pitanja o dojenju ili nastalim problemima, takoe i posle izlaska iz bolnice. Celokupno osoblje koje uestvuje u nezi majke i deteta dobija pisana pravila u vezi podrke pri dojenju. Osoblje je posebno obueno za provoenje ovih pravila. U vajcarskoj fondaciji za unapreenje dojenja dobiete adrese bolnica i porodilita koji su dobili certifikat kao pogodnei za dojenje (vidi stranu 38).

Ovako ete nai bolnice i porodilita koja Vas optimalno podravaju pri dojenju:Dojenje je prirodan proces, ali je esto sasvim malo dovoljno da se on omete. Stoga je vano da pri izboru mesta poroaja pored kriterijuma za poraanje vodite rauna i o dobroj pripremljenosti za poetak dojenja. Na njihov zahtev UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) posebno istiu bolnice i porodilita sa dobrom kulturom dojenja kao porodilita koja unapreuju dojenje (Baby-Friendly Hospital). One se obavezuju na pridravanje deset taaka za uspeno dojenje koje se realizuju u okviru inicijative Baby-Friendly-Hospital (BFHI): Majke se ve za vreme trudnoe pripremaju za dojenje. Novoroene se odmah posle roenja polae na majin stomak i tamo moe nesmetano ostati najmanje jedan do dva sata. U to vreme moe biti prvi put podojeno.

10

Prvi satiiPrvi sati posle poroaja su vreme uspostavljanja veze i meusobnog upoznavanja, to se takoe naziva bonding. Neposredno posle poroaja polau Vam novoroene na stomak ili ga Vi sami prihvatate i polaete na svoje telo. Sada uivajte u dodiru uz prigueno svetlo, ako je mogue zajedno sa Vaim partnerom. Posmatrajte i mazite svoje novoroeno, jedinstveno dete. Dajte mu vremena da samo potrai i pronae dojku. Eventualno neophodni pregledi novoroeneta mogu se po pravilu obaviti i na Vaem stomaku. Dete takoe moe ostati da lei na Vaem stomaku i ako se mora zaiti povreena meica. Ako Vae dete posle sat vremena ne zapone da pije spontano, moete mu pomoi pri stavljanju na dojku. Babica e Vam pomoi pri tome. Vae dete i kasnije mogu izmeriti i vagati; u sat-dva vremena zasigurno nee porasti ni promeniti teinu. Posle carskog reza Vae dete (ako se dobro osea) moe biti poloeno na Va stomak, i to im ste Vi spremni za to. Do tada je i u rukama Vaeg partnera dobro zatieno, a Vi i na taj nain moete uspostaviti kontakt sa Vaom bebom.

Prvi daniU prvoj noi i u danima koji slede upoznajete se sve bolje sa svojim detetom i zajedno vebate dojenje. To e Vam najbolje poi za rukom ako ste to je mogue vie zajedno danonono.

Vano u prvim danima Ako je Vae dete stalno uz Vas, najbre ete nauiti njegove signale. Dete treba podojiti kad god to zatrai. Kod stavljanja deteta na dojku vano je sledee: prvo dodir sa dojkom, pa zatim malo saekati i zatim dete privui na dojku. Pri dojenju drite svoje dete uz telo i pazite na to da je dobro prihvatilo dojku. Pri dojenju menjajte strane, ali tek nakon to je dete najmanje 15 do 20 minuta sisalo i gutalo sa jedne dojke. Isprobajte razliite poloaje pri dojenju (vidi stranu 1417). Dajte Vaem detetu samo dojku i izbegavajte cucle, lae i uloke za dojke; tako spreavate da Vae dete bude ometano u svom nainu sisanja dojke. Puno telesnog kontakta potie dojenje i poboljava vezu izmeu majke i deteta. Neka Vama bradavice to ee budu izloene neposrednom dodiru sa vazduhom. Prvih dana moete detetu meriti teinu jednom dnevno, a kasnije jednom nedeljno.

12

Tipini prvi znaci gladi prvih dana mogu biti: pokreti sisanja i traenja zvukovi kao pri sisanju pokret rukom prema ustima tiho gukanje i stenjanja

Stvaranje prvog zrelog mlekaPoslednjih meseci trudnoe Vae dojke stvaraju prvo mleko. Prvo mleko posle roenja naziva se kolostrum, bogato je proteinima, mineralima i odbrambenim materijama. Njegova koliina raste iz dana u dan. Treeg ili etvrtog dana prvo mleko se menja u prelazno. Taj proces se naziva nadolazak mleka. Prati ga bujanje grudi, to kod majke moe izazvati oseaj nelagode i bola, to se najbolje spreava ranim, estim i dovoljno dugim dojenjem ve od samog roenja.

Dojenje po potrebiPosle prvog obroka dojenjem Vi i Vae novoroene moete se odmoriti. Najkasnije posle 6 sati trebali biste ponovo Vae dete da stavite na grudi, kako biste potakli stvaranje mleka. Moda ete ga ovog puta ak morati probuditi. Od sada po pravilu Vae dete najavljuje svoje potrebe, pa ga prema tome i moete dojiti. Ono aktivira proizvodnju mleka i svojim sisanjem odreuje koliinu mleka. Prvih dana, a moda i kasnije trebae ga dojiti osam do dvanaest puta u 24 sata. Kada dete spava, moete se posvetiti sebi i odmoriti. Tako ete i Vi imati malo vremena za sebe. Novoroenad ima svoj sopstveni ritam spavanja i buenja. Ako nou dojite samo pri priguenom svetlu i priate malo i samo sasvim tiho, nauie i Vae dete da bolje razlikuje dan i no. Svako dete ima sopstveni temperament i time svoj nain sisanja. Jedni jedva mogu doekati i sa apetitiom gutaju mleko., a drugi, ini se, svesno uivaju u svakom gutljaju. Kod sanjalica se ini da u meuvremenu ak zaboravljaju na sisanje.

Prva pomo kod jakog nadolaska mleka: Topli oblozi pre stavljanja deteta na dojku. Dojite to je ee mogue. Blago izmasirajte dojke pre dojenja (vidi stranu 26). Ako Vae novoroene zbog bujanja Vaih grudi ima problema da prihvati bradavicu, izdojite malo mleka dok ne omeka deo dojke koju dete treba da prihvati. Posle dojenja pomau hladni oblozi.

14

Poloaji pri dojenjuUdobno mesto prosto poziva na dojenjeDa bi Vi i i Vae dete postali skladan par pri dojenju, vano je da Vae novoroene od samog poetka pravilno stavljate na grudi. Pri tome e Vam pomoi babica i negovateljica. im kod deteta primetite prve znake gladi, smestite se udobno. Po potrebi poduprite lea jastucima. U poetku moe biti prijatno kada su Vam grudi razgoliene. Ogrnite se maramom da Vam ne bude hladno. Nakon to ste se udobno smestili, uzmite dete i razgovarajte s njim. Onda postavite Vae dete u eljeni poloaj za dojenje. Njegov stomai lei blizu Vaeg stomaka. Uvo, ramena i kukovi deteta lee u jednoj liniji. Slobodnom rukom malo uzdignite dojku, bradavica bi trebala biti nasuprot nosu Vaeg deteta. Ako Vae dete okrene glavu, dodirnite mu bradavicom obraz i malo priekajte. To e izazvati refleks traenja i Vae dete e okrenuti glavicu u smeru dodira. Tada neno dodirnite bradavicom njegove usnice. Dete e refleksno otvoriti usta. im su njegova usta irom otvorena, privucite dete brzo k sebi tako da bradavica i veliki deo areole oko bradavice budu u sredini njegovih usta i ono e ve poeti da sisa. Usne su vidljivo ispupene. Jo jednom proverite da li je detetov stomak sasvim blizu Vaem.

Po ovome ete prepoznati da li Vae dete dobro sisa: Posmatrajte svoju bebu usta su joj irom otvorena, usnice su ispupene, nos i brada dodiruju grudi. Moete ga uti kako guta ili posmatrati pokrete pri gutanju. Vae dete se oputa, polako se otvaraju njegove akice. Delotvorno sisanje je prijatno i ne boli. Pri usisavanju mogu nastati bolovi koji brzo poputaju. Kod nekih ena aktiviranje refleksa za luenje mleka prouzrokuje bolove u obliku probadanja ili maraca. Ako bolovi potraju tokom itavog dojenja, to je znak da neto nije u redu. Najee je uzrok neispravno stavljanje deteta na dojku. U prvih tri do pet dana kontrakcije materice i pojaani iscedak tokom dojenja ukazuju na dobro sisanje.

Vidi, imam neto fino za tebe!

Otvorenim ustima i brzim pokretima levo-desno dete trai bradavicu. Sada ga majka brzo privlai k sebi.

Polako se njegove akice oputaju.

Da bi odvojila dete od dojke, majka oprezno jednim prstom prekida vakuum.

16

Za poetak bi se trebali upoznati sa sledea tri poloaja pri dojenju:Najee se koristi poloaj u naruju. Jednostavan je i moe se primenjivati skoro svuda. Ako ruku oslonite na jastue, moete oputeno dojiti. Boni poloaj ili s poduprtim leima pogodan je na poetku kod dece koja su nemirna. Rukom se lako i ciljano u pravom trenutku, kada su usta irom otvorena, dete moe privui na dojku. Ovaj poloaj pomae da se dobro isprazne mleni kanali u smeru pazuha (vidi stranu 28, prepune dojke). Dojenje u leeem poloaju je posebno povoljno posle carskog reza, kada elite da se odmorite ili nou. Moda e Vae novoroene pri tome zaspati. Nemojte se plaiti Vae novoroene jo ne moe ispasti iz velikog kreveta. Da biste izbegli ranice na bradavicama, moete poslednju kap mleka ostaviti da se osui na Vaoj bradavici nakon to je Vae dete zavrilo svoj obrok. Ako pri sisanju oseate bolove, oprezno jednim prstom prekinite vakuum i ponovo poloite dete na dojku. Pri tome iznova proverite detetov poloaj, te da li je zahvatilo dovoljno areole oko bradavice.

poloaj u naruju

boni poloaj

dojenje u leeem poloaju

18

Prve nedeljeMajine potrebePrve nedelje su za Vas vreme prilagoavanja. Vaa svakodnevica e biti laka ako sada ne oekujete previe i pokuate da sve gledate oputenije nego inae. Moda ete pojednostaviti poslove u domainstvu? Realistina oekivanja e Vam pomoi da izbegnete stres. Ritam dojenja se sada polako ustaljuje, pri emu svako dete razvija svoj sopstveni ritam. Poeljno je dojenje prema potrebi, dakle prema potrebama deteta, ali takoe i prema Vaim potrebama. Ako Vas na primer dojke bole jer imate previe mleka, potaknite svoje dete da pije. Najee e spremno poeti da sisa. Va ivot e se temeljno promeniti zahvaljujui zajednitvu sa novoroenetom. Doivljavaete emocionalne uspone i padove. Pokuajte da naete vreme i mir za sebe, npr. kada Vae dete spava, jer stres ima nepovoljan uticaj na dojenje. Raznovrsno se hranite. Isprobajte ta Vama i Vaem detetu prija. Vodite rauna da dovoljno pijete. Tako na primer pri svakom dojenju pripremite veliku au tenosti za sebe. Isto tako je vano da unosite dovoljno vitamina i mineralnih materija. Svakodnevno jedite voe, povre i salate. Moda Vam u prvim nedeljama mogu pomoi rodbina i prijatelji i tako olakati svakodnevicu. Nova poznanstva moete sklopiti na kursevima za regeneraciju, seminarima o masai novoroenadi ili u grupama za dojenje. Ako ste zaposleni, dobro bi bilo da uzmete to due porodiljsko odsustvo i da uivate sa svojim detetom.

Nita bez tateBilo bi idealno kada bi partner (ili takoe najbolja prijateljica ili majka) ostao kod kue prve dve nedelje posle Vaeg povratka s detetom. On moe novoroene prepoviti, voditi u etnju ili Vam omoguiti susret sa prijateljicom i podrati Vas praktino preuzimanjem telefonskih poziva, kupovinom ili kuvanjem. Prvo vreme je i za njega vano pri uspostavljanju dobrog odnosa otac dete. Tako otac i majka imaju vremena da postanu roditelji. Moe biti da se otac koleba izmeu ponosa i ljubomore. Ako od samog poetka uestvuje u brizi i negovanju deteta, onda e sigurno imati manje razloga da se suoava sa takvim oseanjima.

20

Dobija li moje dete dovoljno mleka?Ovo pitanje se esto postavlja. Zdravom detetu koje u dovoljnoj meri sisa iskljuivo majino mleko nije potrebna dodatna hrana tokom prvih est meseci. Leti, kada je vrue a Vaa beba je edna, pije ee i krae. Tako bolje iskoriava prednje mleko koje gasi e. Dnevna koliina koju posisa moe varirati. Ponekad Vam se moe uiniti da odjednom imate premalo mleka. to je dete gladnije, ee e piti (otpriike svaka dva sata) i tako ponovo podsticati stvaranje mleka. Nakon otprilike dva dana ponovo e se ustaliti normalni ritam dojenja. Majino mleko u prvih est meseci sadri sve to je detetu potrebno. Dva mogua izuzetka su vitamini K i D. Porazgovarajte o tome sa pedijatrom/ pedijatricom.

Pla bebin nain sporazumevanjaPlaom deteta smo dirnuti. Reagujte na svaki pla deteta, jer to je jedini nain na koji Vam moe pokazati da se ne osea dobro. Njegov pla ne znai uvek da je gladno, moda mu je potrebna nenost, panja ili Vaa blizina.

Ovako moete smiriti Vae dete: esto pomae intenzivan telesni kontakt. Na primer ostavite Vae dete da miruje na Vaem golom gornjem delu tela (ili na partnerovom gornjem delu tela). Bebe vole blizinu i kretanje. Stavite ga na sebe u marami za noenje. Smenjujte se pri noenju sa svojim partnerom. Masaa sa kupanjem moe odvratiti dete od trenutnih nelagoda. Ponekad pomae tiho otpevana pesma. Ako vie ne znate ta da uradite ili kada primetite da ete uskoro izgubiti ivce, polegnite dete u krevetac i izaite iz sobe na tri minuta (merite vreme) da biste se smirili. Nikada ne smete udarati ili tresti svoje dete, jer to moe prouzrokovati teke traume ili ak detetovu smrt. Ne stidite se da potraite strunu pomo (pedijatar/ pedijatrica, savetovalite za roditelje, deurna sluba za roditelje, vidi stranu 3637).

Po sledeim znacima moete prepoznati da li Vaa beba dobija dovoljno majinog mleka: Dete ima dnevno pet do est mokrih pelena. Posle obroka je uglavnom zadovoljno, akice i ruke su oputene. Dete odaje zdrav utisak; ima zdravu boju, elastinu kou i ivahno je i aktivno u skladu sa svojim zrastom. To vai pod pretpostavkom, da Vae dete dobija iskljuivo majino mleko.

22

Povratak na normalnu telesnu teinuVeliki obim stomaka je i neko vreme posle roenja sasvim prirodan i normalan. Potrebno je vreme, dok se regeneriu stomani miii. Ali za nekoliko meseci e stomak biti vidljivo ravniji. Dojenjem, izbalansiranom ishranom, telesnom aktivnou i regenerativnom gimnastikom podrati ete ovaj proces. Osim toga regenerativna gimnastika sadri ciljane gimnastike vebe za zatezanje miia stomaka i jaanje dna karlice. Laka sportska aktivnost pospeuje metabolizam i krvotok i stvara oseaj prijatnosti. I tokom perioda dojenja moete se bez brige baviti sportom ako se pridravate sledeih saveta: Ponite dugim etnjama (dnevno najmanje 30 minuta). Postepeno produujte etnje. Trening izdrljivosti moete zapoeti otprilike est do osam nedelja posle poroaja. Preporuujemo Vam etanje, laki doging, rolanje, vonja bicikla, plivanje. Nosite sportski grudnjak. Dojite ukoliko je mogue pre sporta; kretanje je prijatnije sa praznim dojkama. Pijte dovoljno vode. Nepovoljne su sve vrste sportova kod kojih se grudna muskulatura ekstremno jako napree.

Jednostavne vebe za karlicu: Napnite miie karlice (kao kada biste pokuali da zaustavite mokrenje ili da drite tampon), zadrite zategnutost 10 sekundi i onda ponovo opustite miie (ponovite to oko 10 puta, dva puta dnevno).

Jednostavne vebe za stomak: Uvucite stomak, zadrite napetost i ponovo se opustite (ponovite to oko 20 puta). Otprilike est nedelja nakon roenja moete praviti lake vebe za stomane miie u leeem poloaju, uvek sa skupljenim nogama.

24

Dojenje na radnom mestu i u javnostiIzlazak i odsustvoAko elite izai, jednostavno uzmite dete sa sobom. Njegovu sveu hranu imate u sebi. Noenje udobne odee Vam olakava dojenje izvan kue. Za dojenje potraite neko mirno mesto i vodite rauna o detetovim potrebama. Na primer izbegavajte vrlo glasna i zadimljena mesta. Poelite li jednom ponovo izai sami, moete svoje dete poveriti nekoj bliskoj osobi. I kod odsutnosti due od dva do tri sata dete se ne mora odrei svog uobiajenog majinog mleka. Unapred mu izdojite ili ispumpajte malo svog mleka u iskuvanu posudu koja se moe zatvoriti. Ovo mleko se po potrebi moe dati detetu iz ae ili kaiicom (ili u flaici sa cuclom, ako je Vae dete dobro savladalo sisanje). Majino mleko takoe moete tri dana skladititi u friideru kao rezervu u porcijama, etiri meseca u odeljku za duboko hlaenje ili est meseci u zamrzivau. Otopljeno i nepopijeno majino mleko ne sme se ponovo zamrzavati (ali se moe koristiti kao dodatak pri kupanju). Ako ste zaposleni imate pravo na pauze za dojenje za vreme radnog vremena. Ako uprkos tome ne moete redovno dojiti, isplati se nabavka elektrine pumpe (moe se iznajmiti kod savetnica za dojenje, babica ili u apotekama), tako da moete isprazniti dojke. Potrebna Vam je prostorija gde moete neometano ispumpati mleko i mogunost da ga uvate na hladnom. Vie informacija moete dobiti kod SECO (Dravni sekretarijat za privredu, vidi stranu 37). Dete moe da spava s Vama u krevetu kako biste nadoknadili bliskost sa svojim detetom koju kao zaposlena majka nemate tokom dana. Tako oboje akumulirate bliskost tokom noi.

26

Masaa grudi za runo dobijanje majinog mleka prema metodi Plata Rueda i Marmet

Kako biste pripremili Vae dojke, poloite ruke ravno na grudi i masirajte blagim pokretima lezdano tkivo grudi (slike 1 i 2). Zatim radi aktiviranja refleksa za luenje mleka masirajte grudi od korena preko bradavice i nazad (slika 3). Onda poloite palac i kaiprst iza bradavice, a ostalim prstima

lagano podignite dojku. Sada palcem i kaiprstom vodoravno pritiskajte u pravcu grudnog koa i kotrljajte palac i kaiprst ritminim pokretima prema napred (slika 4 i 5). Promenite poziciju prstiju oko dojke, da bi celu dojku optimalno rasteretili.

27

Tekoe pri dojenjuKod svih eventualnih tekoa savetujemo Vam da se to pre obratite strunoj osobi (adrese ete nai na stranici 3637) i posavetujete se s njom. Vae obavezno zdravstveno osiguranje preuzima kune posete babice do deset dana po roenju kao i tri savetovanja o dojenju od strane babice ili savetnice za dojenje i laktaciju IBCLC (strune negovateljice, babice, doktorke i doktori sa dopunskom kvalifikacijom za dojenje). Raspitajte se kod svog zavoda za zdravstveno osiguranje o ostalim uslugama.

Mere koje pomau kod bradavica sa ranicama: Nastavite sa dojenjem. Proverite poloaj pri dojenju (vidi stranu 1417) uz pomo strune osobe. Dojite esto, ali zato krae. Podojite svoje dete pri prvim znacima gladi, pre nego to zbog gladi postane nemirno i zaplae. Dobro bi bilo da pre dojenja masiranjem aktivirate refleks za luenje mleka, tako da se smanje bolovi pri stavljanju deteta na dojku. ee menjajte poloaje pri dojenju (dranje u naruju, boni ili leei poloaj), da bi titili Vae bradavice. Ako elite da odvojite dete od dojke, uvek istisnite vakuum prstom. Posle dojenja ostavite svoje mleko da se osui na bradavici. Koristite uloke za dojenje samo kada je neophodno i esto ih menjajte. Izbegavajte stavljanje sapuna na bradavicu. Pri izrazito jakim bolovima moete tokom 24 sata masirajui rukom izvui ili ispumpati mleko, ako je mogue sa mekim nastavkom za komplet pumpe. Kapice za dojku se preporuuju samo u izuzetnim sluajevima. Obratite se strunoj osobi.

Ranice na bradavicamaRanice na bradavicama ili ispucale bradavice est su problem prvih nedelja nakon poroaja i na alost uestali razlog za prerani prekid dojenja. Potpuno je normalno da su bradavice osetljive. lprvih dana ali to nije sluaj sa bolovima i ranicama koje due vreme ne zarastaju. Najei i lako otklonjivi uzrok je nepravilan poloaj deteta pri dojenju. Izmeu ostalog, razlog mogu biti i prekratka spojnica jezika ili ravne ili uvuene bradavice. Pre nego to se odluite na odbijanje deteta od dojke, preduzmite jednu od navedenih hitnih mera i posavetujte se sa strunjakom.

28

Gljivina infekcija (Soor)Ako Vae bradavice svrbe i peku i ako u njima oseate probadajui bol, koji ne prestaje ni posle prvih minuta dojenja, verovatno se radi o kandidijazi. Ova gljivina infekcija se kod deteta esto manifestuje belim flekama na ustima ili na jeziku, esto praena gljivinom infekcijom u predelu pelena. Po mogustvu dojite i dalje. Ova gljivica je dodue neprijatna, ali bezazlena. Majka i dete se moraju istovremeno leiti. Za pomo se obratite strunoj osobi. Pre i posle dojenja kao i pre i posle povijanja deteta operite ruke sapunom. Ako je detetu potrebna cucla ili laa, iskuvajte je deset minuta svakog dana. Posle dojenja moete na 15 do 20 minuta staviti hladan oblog na dojku kako biste spreili irenje upale. Izbegavajte preusku odeu ili onu koja Vam se useca u telo i osigurajte da Vam marama za noenje ili nosiljka za bebu ne pritiska grudi. esto se odmarajte i izbegavajte stres, zamolite nekoga da Vam pomogne u domainstvu. Potraite savet ukoliko nakon 24 sata ne nastupi poboljanje (vidi stranu 3637).

Zapaljenje dojki Zastoj mlekaAko imate osetljiva, eventualno vrela i crvena mesta na grudima ili osetne vorie sa ogranienim ivicama, to mogu biti znaci zastoja mleka. Desetak minuta pre dojenja stavite topli oblog na dojku. Masirajte dojku krunim pokretima. Pravilno stavite dete u onaj poloaj za dojenje u kome njegova donja vilica pokazuje prema bolnom mestu. Tako se najbolje prazne zaepljeni mleni kanali. Dojite ee, otprilike svaka dva sata, a detetu prvo dajte dojku koja Vas boli. Kod zapaljenja dojke pored bolova moete dobiti i temperaturu, te simptome tipine za grip. Obratite se svojoj savetnici za dojenje ili majinstvo, babici, lekarki ili lekaru, jer se obolelo mesto bez strunog tretmana moe zagnojiti. Zapaljenje dojke je ozbiljna bolest. Vano je da esto dojite dete (otprilike svaka dva sata). Poboljanju e doprineti i mirovanje u krevetu kao i stavljanje toplih obloga na upaljeno mesto pre dojenja odn. hladnih posle toga. Zapaljenje dojke nije razlog za prestanak dojenja.

29

Previe mleka premalo mlekaIako zvui neverovatno, neke majke imaju problema sa preobilnom produkcijom mleka. Ispumpavanje nije reenje, to bi samo jo vie pospeilo luenje mleka. Problem najee nestaje posle prvih sedmica dojenja. Ako imate toliko mleka da je Vae dete posle jedne dojke sito, moete iz druge dojke izmasirati toliko da vie ne bude napeta (vidi stranu 26. Sve dok dojite dete, ne morate se plaiti da ono previe pije. Ono pije koliko mu treba. Mnoge majke povremeno imaju oseaj kako imaju premalo mleka. Kao to je ve reeno, dnevna koliina posisanog mleka moe varirati. Umor, napetost, manjak gvoa, uzimanje antibebi-pilule, puenje i alkohol mogu negativno uticati na koliinu mleka. Veina dojenadi bez problema podnosi majino umereno konzumiranje kafe. Ukoliko preterate s kafom, moe dete postati razdraljivo i teko zaspati. Nikotin negativno utie na hormon za stvaranje mleka. Kod dojenadi moe dovesti do nemira, povraanja, proliva ili eih bolesti disajnih puteva, a poveava i rizik od alergija. Vodite rauna o tome da Vae dete odrasta u okolini bez dima. Vi i Va partner treba da izbegavata da puite u detetovoj blizini. Ne puite u stanu. Droge predstavljaju dvostruki rizik za dete preko majinog mlega prelaze u njegovo telo i tetne su. Osim toga, ovisnici zapostavljaju brigu o detetu.

Lekovi, alkohol, kofein, nikotin i drogeUkoliko Vam Vaa lekarka ili lekar za vreme dojenja prepiu lekove, pitajte ih da li se lek bez posledica moe uzimati i tokom dojenja, jer aktivna supstanca eventualno preko Vaeg probavnog sistema moe dospeti u krv i odatle u mlene lezde. Alkohol prelazi u majino mleko i menja njegov ukus. Tu i tamo aica vina ili piva u posebnim prilikama nee negativno uticati na dojenje.

30

Deca sa posebnim potrebamaDa li je Vae dete prerano roeno, bolesno ili ometeno u razvoju? I tada ga moete dojiti. U tom sluaju mu je Vaa blizina posebno vana. U veini porodilita mogu roditelji poloiti svoje novoroene neposredno na obnaeni na gornji deo tela. Ovaj intenzivni telesni kontakt je izuzetno vaan. Vae dete uiva u toploti i vec upoznaje va miris. Takoe i vaa motivacija raste. Priajte i pevajte puno Vaem detecu, i to ga smiruje. Ako je Vae dete preslabo za sisanje, ponite s ispumpavanjem u prva 24 sata, jer se tako potie stvaranje mleka. Posavetujte se sa savetnicom za dojenje ili babicom, kako bi Vas one mogle podrati u ovom tekom razdoblju. Provodite sa svojim detetom to je mogue vie vremena. Namirnice sa visokim alergijskim rizikom su mleko i mleni proizvodi, jaja, soja, kotnuniavo voe, celer, puter od kikirikija i riba. Nasuprot tome, limunasto voe i okolada ne izazivaju alergiju. Oni se, meutim, ne daju deci sa ekcemom, jer mogu prouzrokovati svrab. I u ovom sluaju treba izbegavati puenje u detetovoj blizini.

Deca osetljiva na alergijeIskljuiva ishrana majinim mlekom odluujue doprinosi spreavanju alergija kod bebe i malog deteta. Zaponite sa dodatnom hranom najranije posle est meseci i tek kada Vae dete pokae zanimanje za nju. Uvodite samo po jednu novu namirnicu nedeljno. Dojite i dalje uz dohranjivanje.

32

Prelaz od dojeneta prema malom detetuHrana za malo detePo pravilu nakon est meseci majino mleko nije vie dovoljno da detetu osigura optimalnu koliinu prehrambenih materija. U to vreme se kod veine dece budi i interesovanje za hranu koju jedu roditelji. Vae dete bi takoe htelo da je isproba i pokazuje to sjajnim oima, tapkanjem noicama ili ispruenim rukama. Tokom obroka moete svom detetu prvo ponuditi dojku, a zatim i malo dopunske hrane. To mogu biti pasirani krompir, banana ili zrela kruka. Izbegavajte namirnice navedene na strani 30, sve dok Vae dete ne napuni godinu dana. Sada ono poinje i da pije vodu na primer iz neke oljice sa kljunom, a kasnije i iz ae. Vano je da pie nije zaeereno.

Kretanje za deteU drugoj polovini prve godine ivota dete poinje da se kree. Ono samo stie ove motorne sposobnosti. Ovaj razvoj je proces sazrevanja koji od deteta do deteta razliito brzo protie i sastoji se od razliitih obrazaca kretanja. Vae dete moete podravati na sledei nain i igrom pospeivati njegov razvoj:

33

Ponudite Vaem detetu dovoljno mesta na podu (sa ebetom za puzanje, gimnastikim prostirkama, tepihom itd.), da bi se moglo to je mogue slobodnije kretati. Naizmenino ga polaite na stomai i na lea. Postavite igrake tako da ih beba moe dobro dohvatiti. Povremeno se spustite na istu ravan sa detetom. Sedite pored deteta na pod. Koristite klackalice, Maxi-Cosi (nosiljke) i bebi-sedita samo ciljno i kratkovremeno. Bebe ne bi trebale boraviti predugo u pasivnom sedeem poloaju. Ni u kom sluaju ne stavljajte bebu prerano u sedei poloaj. Ako Vau bebu postavite u sedeu poziciju pre nego to je sama nauila da sedne, mogu doi do iskrivljenog dranja.

34

Koliko dugo treba da dojim?Na ovo pitanje se ne moe generalno odgovoriti. Mi Vam preporuujemo da prvih est meseci iskljuivo dojite, a onda posle kombinujete dojenje sa prilagoenom dodatnom ishranom, sve dok dete ne bude napunilo dve godine. Ovo takoe preporuuje i WHO (Svetska zdravstvena organizacija). Meutim odluku donosite samo Vi, Vae dete i Va partner. Ako elite da dete postupno i lako odviknete od dojenja, vie nemojte aktivno nuditi detetu dojku, ali takoe nemojte ni odbijati njegovu elju da bude podojeno. Na ovaj nain se dojenje stalno smanjuje. Tako poinje novo razdoblje, dojene postaje malo dete. Ako kao majka razmiljate o prestanku dojenja, uverite se prvo da si ste potpuno sigurni da to elite. Tako izbegavate kasnije oseanje kajanja. Odvikavajte dete od dojenja korak po korak, eventualno pomou flaice koju ete ponuditi detetu kao zamenu. U ovom vremenskom razdoblju pruite svome detetu puno bliskosti kao zamenu za dojenje. Ukoliko ste nesigurni ili imate problema najbolje je da se obratite strunoj osobi (vidi stranu 3637). Uloga majke za vreme dojenja odgovara njenoj ulozi u procesu vaspitanja: znalaki i zatitniki usmerava, te prati s ljubavlju. Dok Vae dete odrasta uvek ete iznova proivljavati faze prihvatanja, zadravanja i putanja. Dojenjem stvarate u porodici osnovu za atmosferu sigurnosti, razumevanja i radosti.

Kada ne dojiteMajino mleko je najbolje to moete dati Vaoj bebi, ali dete moe rasti i sa gotovim mlekom i flaicom. Dananja ishrana za dojenad pribliava majinom mleku se u pogledu prehrambenih materija i energetskog sadraja. Gotovom mleku nedostaju odbrambene materije koje postoje u majinom mleku. Osim toga, ono nije bez klica, ve zavisno od naina pripreme. Ali i kod ishrane flaicom izmeu majke i deteta moe nastati podjednako dubok odnos kao i kod dojenja.

36

Pomo i podrkaDojenje je najprirodnija stvar na svetu. Uprkos tome radi se o sposobnosti koju svaka majka mora prvo da naui. Ako vie ne izlazite na kraj sa problemima, potraite savet strune osobe (vidi dole). Svaka majka ima pravo na tri savetovanja u vezi dojenja (to Vam plaa zdravstveno osiguranje).Babice Schweizerischer Hebammenverband Geschftsstelle, Rosenweg 25 C, Postfach, 3000 Bern 23, Tel. 031 332 63 40 / Fax 031 332 76 19 E-Mail: info@hebamme.ch, www.hebamme.ch Savetovalite za majke i oeve Schweizerischer Verband der Mtterberaterinnen SVM Elisabethenstr. 16, Postfach 8426, 8036 Zrich Tel. 044 382 30 33 / Fax 044 382 30 35 E-Mail: svm@bluewin.ch, www.muetterberatung.ch Vaa lekarka ili Va lekar Poziv za pomo roditeljima Aargau Tel. 062 835 45 50, Basel Tel. 061 261 10 60, St. Gallen Tel. 071 244 20 20, Zug Tel. 041 710 22 05, Zrich Tel. 044 261 88 66 Fribourg Tel. 026 305 15 30, Genve Tel. 022 327 41 11 / 022 327 63 03, Jura Tel. 032 420 51 40, Neuchtel Tel. 032 889 66 40, Valais Tel. 027 606 48 20, Vaud Tel. 021 316 53 53 Ticino, ASPI Tel. 091 943 57 47

Na sledeim mestima moete dobiti informacije o adresama strunih osoba u Vaoj blizini:Savetovalke za vreme dojenja IBCLC Berufsverband Schweizerischer Stillberaterinnen (BSS) Postfach 686, 3000 Bern 25, Tel. 041 671 01 73 / Fax 041 671 01 71 E-Mail: office@stillen.ch, www.stillen.ch La Leche League savetovalke za dojenje i za grupe La Leche League Schweiz, Postfach 197, 8053 Zrich Tel. / Fax 044 940 10 12 E-Mail: info@stillberatung.ch, www.stillberatung.ch

37

Dopunska literatura:Das Handbuch fr die stillende Mutter La Leche League Schweiz, Postfach 197, 8053 Zrich Stillen Mrta Guth-Gumberger, Elizabeth Hormann, GU Ratgeber Kinder, 3. Auflage, Grfe und Unzer Verlag, Mnchen Kinderernhrung gesund und praktisch Marianne Botta Diener, Beobachter Ratgeber, Zrich

Informativne internetske adrese:www.swissmom.ch www.babycenter.ch www.sge-ssn.ch informacije o trudnoi, raanju, bebi i detetu sa dobrim pretraivaem vredne strune informacije vajcarskog drutva za ishranu Pokret za dojenad (Praki program roditelji-dete) saveti za ishranu i kretanje male dece, mladih i odraslih informacije i saveti o kretanju broura Majinstvo zatita zaposlenih

www.pekip.ch

www.suissebalance.ch PEKiP: Babys spielerisch frdern GU Ratgeber, Grfe und Unzer Verlag, Mnchen www.hepa.ch Beckenbodentraining Entdeckungsreise zur weiblichen Mitte Yvonne Keller, Judith Krucker, Marita Seleger, 5. Auflage www.seco.admin.ch

www.breastfeeding.com Informacije o svemu u vezi dojenja (na engleskom)

38

vajcarska fondacija za unapreenje dojenjaOvu brouru je izdala vajcarska fondacija za unapre enje dojenja. Rad fondacije podravaju sledee organizacije:Berufsverband Schweizerischer Stillberaterinnen IBCLC (BSS), Bundes amt fr Gesundheit (BAG), CONCORDIA Kranken- und Unfallversicherung AG, CSS Versicherung, Gesundheitsfrderung Schweiz, Helsana Versicherungen AG, La Leche League Schweiz (LLLCH), Schweizerische Gesellschaft fr Gynkologie und Geburtshilfe (SGGG; gyncologie suisse), Schweizerische Gesellschaft fr Pdiatrie (SGP), Public Health Schweiz, Schweizer Berufsverband der Pflegefachfrauen und Pflegefachmnner (SBK), Schweizerischer Hebammenverband, Schweizerischer Verband diplomierter ErnhrungsberaterInnen (SVDE), Schweizerischer Verein der Mtterberaterinnen (SVM), Schweizerisches Komitee fr UNICEF (UNICEF Schweiz), Schweizerisches Rotes Kreuz, Verbindung der Schweizer rztinnen und rzte (FMH).

ImpresumIzdava: Schweizerische Stiftung zur Frderung des Stillens Franklinstrasse 14, 8050 Zrich, Tel. 044 311 79 50, Fax 044 311 79 51 E-Mail: stiftungstillen@bluewin.ch Autorka: Birgitta Locher-Meyer, kodirektorka tampa: Heer Druck AG, Sulgen Ovu brouru moete dobiti na nemakom, francuskom, italijanskom, engleskom, panskom, portugalskom, albanskom, srpskohrvatskom, turskom i tamilskom jeziku. 2008 za brouru i tekst Schweizerische Stiftung zur Frderung des Stillens 2008 za slike Gesundheitsfrderung Schweiz, Schweizerische Stiftung zur Frderung des Stillens Kontaktna adresa www.stiftungstillen.ch, www.allaiter.ch, www.allattare.ch

39

Hvala najlepe!Ova broura je tampana zahvaljujui finansijskoj podrci:

U saradnji sa kantonima, osiguravajuim zavodima i FMH-om.

Beba ima prirodan nagon za kretanjem. Ne ograniavajte je u tome, jer je dovoljno kretanja neophodno za zdravu telesnu teinu i detetovu motoriku. Kod kue moete, na primer, napraviti sigurna podruja za bebu i oaze u kojima moe da puzi i da se valja. Za velike promene ponekad je potrebno samo malo truda. www.gesundheitsfoerderung.ch

Osigurajte detetu dovoljno prostora za kretanje.