Dobro doli u praistoriju

download Dobro doli u praistoriju

of 73

  • date post

    30-Dec-2015
  • Category

    Documents

  • view

    223
  • download

    0

Embed Size (px)

description

Dobro došli u praistoriju. Definicija. Praistorija je period prošlosti ljudskog roda, od nastanka prvih ljudi do pojave prvih pisama. Ovaj period deli se prema materijalu od kojeg su izrađivana oruđa i oružja i načinu njegove obrade na: Kameno doba: Starije kameno doba (paleolit) - PowerPoint PPT Presentation

Transcript of Dobro doli u praistoriju

  • Dobro doli u praistoriju

  • DefinicijaPraistorija je period prolosti ljudskog roda, od nastanka prvih ljudi do pojave prvih pisama. Ovaj period deli se prema materijalu od kojeg su izraivana orua i oruja i nainu njegove obrade na: Kameno doba:Starije kameno doba (paleolit)Mlae kameno doba (neolit) Metalno doba:bakarno dobabronzano doba gvozdeno doba

  • Osnovne odlike praistorije Pojava oveka Pojava prvih ljudskih zajednica Upotreba kamena i metala Pojava prvih ljudskih zanimanja (lov, ribolov, stoarstvo, zemljoradnja, trgovina i zanatstvo) Prva otkria vatra i toak

  • Pojava ovekaStarost ljudskog roda procenjuje se na oko 3,5 miliona godina, a prva ovekolika bia pojavila su se na prostoru istone Afrike

  • Negde je neto polo naopako...

  • Prvi ljudiHominid- ljudi ili druga bia koja hodaju uspravno

  • Prvi ljudiHej, vidi! Bez ruku!

  • Faze u razvoju ovekaPrelazni tip ovekolikog bia, izmedju oveka i majmuna pripada grupi hominidaNajpoznatiji izumrli rod hominida pripada grupi australopitekus (juni majmun) Najpoznatiji fosil australopitekusa otkriven je 1974.god., otkrio ga je ameriki paleontolog Donald Johanson i dobio je naziv Lusi, po u toj vreme popularnoj pesmi Bitlsa Lucy in the Sky with Diamonds

  • Kameno doba(starije kameno doba)

  • Pre oko 2.000.000 godina pojavljuje se prvi pravi ovek (homo) Ono to ga je inilo ovekom bila je vetina pravljenja oruaZato su ga naunici nazvali Homo habilis (veti ovek)Koristio je vatru za grejanje, ali samo ako je pronae u prirodiiveo je u hordama, u prirodnim sklonitima, ali nije ulazio u peine

  • Pre oko 1.600.000 godina pronaen je Homo erectus (uspravni ovek)On je pravio kvalitetnija orua od prethodnikaNapustio je afriki kontinent i prebacio se u Aziju i manjim delom Evropu

  • Poseban tip praistorijskog oveka naziva se neandertalac (po dolini reke Neander u Nemakoj)Pojavljuje se pre oko 100.000 godinaOn je bio odlian lovac, iveo je u peinamaPrvi je sahranjivao mrtve uz odreene ceremonije, prvi je praistorijski ovek koji je iveo u okviru porodice

  • Daljim razvojem, pre oko 35.000 godina nastaje homo sapiens (veoma razumni ovek), odnosno savremeni ovekNjegova osnovna karakteristika bila je govorNajpoznatija podvrsta homo sapiens sapiensa je kromanjonac (dobio je ime po peini Kromanjon u Francuskoj

  • Kameno dobaRazvili su jedostavno oruje i orue i govorni jezik - komunikaciju.Tokom ledenog doba ogromni gleeri leda pokrivali su delove Azije, Evrope i Severne Amerike. Da bi mogli da se nose sa hladnoom poeli su da trae utoite u peinama, da koriste vatru i ivotinjsku kou za odeu.

  • ovek je evoluirao tokom dueg perioda i razvija mozak, to mu je omoguilo da prilagodi svoje okruenje tako da odgovara njegovim potrebama. 4,000,000 PNE 1,000,000 PNE2,500,000 PNE 200,000 PNE200,000 PNE 10,000 PNE

  • Starije kameno dobaOvo je najdui period u prolosti ljudskog roda, trajao je od oko 3 miliona do oko 10.000 god. p.n.e. Obeleio ga je nastanak i razvoj hominida i pojava prvih orudja i orujaU ovom periodu ljudi su iveli u peinamaOvladali su korienjem vatreHranili su se lovom, ribolovom i sakupljanjem plodova

  • RELIGIJA PRAISTORIJSKIH LJUDIU kamenom svaka ljudska grupa imala je neku vrstu svetenika maga ili vraa iji je zadatak bio da brine o ritualnim obredima, naroito u vreme priprema za lov, sahrane pokojnika i sl. Svaka zajednica imala je svog zatitnika. Za totema su uzimane biljke, nebeska tela i ivotinje.

  • Nastaje totemizam (vii stepen oboavanja) Svaka zajednica imala je svog zatitnika, za koga se verovalo da je predak zajednice Za totema su uzimane ivotinje ( lav, soko, bik), biljke (odreene vrste drveta) i nebeska tela (Sunce, Mesec, zvezde) Totema nikad nisu ubijali i odnosili su se sa potovanjem. Obiaj ouvan negde i do danas (Indija krava sveta ivotinja) Prinosene i rtve.

  • UMETNOST PRAISTORIJSKIH LJUDIUmetnost je nastala da bi zadovoljila ovekove potrebe , zbog religijskih razloga . Prva umetnika dela stvorio je kromanjonac pro oko 25 000 godina . p . n . e . Pored slika i reljefa praistorijsku umetnost ine : figurice ene , Venere- boansta plodnostiSlike scene iz lova i svakodnevnog ivota. apstraktana umetnostU peinama su otkriveni crtei ivotinja, primeri praistorijske umetnosti, najpoznatiji primeri su u peinama Altamira u paniji i Lasko u Francuskoj

  • Altamira

  • Lasko

  • ivot u savani i na gleerima

  • Pronalasci starijeg kamenog dobaUpotreba vatre

    Jednostavno oruje

    Peinsko slikarstvo

  • AlatRe tehnologija se odnosi na sposobnost ljudi da naprave stvari koje koriste da kontriu svoje okruenje.Tehnologija na poetku ljudske istorije bila je sasvim jednostavna. Sastojala od sposobnosti da naprave kameno orua.

  • KAKO SU PRAVILI ORUE?

  • Oruje od kamena i kosti

  • Ljudi su u starijem kamenom dobu iveli u malim lovakim i sakupljakim zajednicama od po 20 do 30 ljudi, koje se zovu opori ili horde, najniim oblicima drutvene organizacijeU potrazi za hranom i vodom ovek se selio sa mesta na mesto i takav oblik ivota zove se nomadskiNOMADI- ljudi koji se stalno kreu se od mesta do mesta pratei ivotinje i razliito voe, orahe, itarice i povre

  • NOMADI iveli su na otvorenom, ispod kronji drveta, u peinama ili u zemunicama.Bili su organizovani u HORDE (OPORE).

  • Starije kameno dobaNOMADI ljudi koji se stalno kreu se od mesta do mesta pratei ivotinje i razliito voe, orahe, itarice i povre

    Lovci i sakupljai grupa nomada ija ishrana zavisi od uspeha u lovu i koliine sakupljenih

  • Prelaz iz starijeg u mlae kameno dobaU ovom periodu ljudi i dalje ive u peinama, ali i ve grade prva trajna naseljaIz ovog perioda potie nalazite Lepenski virArheoloka iskopavanja na prostoru erdapske klisure organizovao je uveni srpski arheolog Dragoslav SrejoviNaselja na ovom prostoru izgraena su izmedju 6.500 i 5.500.god. p.n.e.

  • Lepenski vir

  • Mlae kameno dobaMlae kameno doba glavna obeleja poetak zemljoradnje i stoarstva, kao i pojava stalnih naselja, ime umesto nomadskog naina ljudi prelaze na sedelaki nain ivotaLjudi su iveli u zemunicama i sojenicama

  • Zemunice

  • Mlae kameno dobaDrutvo se delilo po krvnom srodstvu na: rodove, plemena i plemenske savezePleme u kamenom dobu

  • Tehnoloke promene:Poeli da koriste glaani kamen da prave motike, srpove, rune mlinove ...Poeli da prave tekstil koristei konac ili vunu od svojih ivotinja.Izmislili su grnariju.Rad je postao specijalizovan u selima. Neki ljudi su radili na zemlji, drugi ljudi bavili stoarstvom, a ostalo su bili zanatlije.

  • GLAANO ORUE

  • Najznaajnija nalazita na Balkanu iz ovog perioda su: Starevo (kod Paneva) i Vina (okolina Beograda)

  • uveni spomenici iz ovog perioda su megalitski spomenici (monumentalne kamene graevine, nainjene od ogromnih stena)Najpoznatiji spomenik te vrste je Stounhend, ne zna mu se tana namena, ali se pretpostavlja da je sluio paganskim ritualima

  • Od starijeg do mlaeg kamenog dobaPoetak zemljoradnje8000 godina PNE2 millon godina PNEOruje i orue se pravi od metala3000 godina PNEOruje i orue se pravi od kamena

  • Prekratnica?Neko je moda bacio seme i vratio se sledee godine i shvatio da su semena izrasla u biljke

  • NEOLITOd oko 8 000. do 5,000. godine PNE.Neolit ili mlae kameno doba.Ljudi su nauili da pripitomljavaju ivotinje i da gaje biljke.Ljudi postaju sedeoci ive u stalnim naseljima

  • Ova serija promena naziva se neolitska revolucija.

  • Mlae kameno dobaLjudi su nauili da obrauju zemlju i pripitomili su ivotinjeOvo dovodi do vika hrane i porasta populacije u nekim oblastimaTo je dovelo do pojave prvih sela

  • Koji su uzroci poljoprivredne revolucije?Promena klimePoveanje temperature dovodi do due vegetacije a zemlja vie nije previe vlana

    Poveanje stanovnitvapotreba za novim izvorima hrane

    Potreba za stalnim i sigurnim izvorom hrane

  • Poetak zemljoradnje

    Poetak zemljoradnjePosledica razvoja zemljoradnje

    Chart1

    11.66

    10.55

    11.11

    12.77

    15

    15.55

    Prosena temperatura

    Sheet1

    Prosena temperatura

    2511.66

    2010.55

    1511.11

    1012.77

    515

    115.55

    To resize chart data range, drag lower right corner of range.

    Chart1

    0

    0

    0

    0

    75

    140

    Broj stanovnika u milionima

    Sheet1

    Broj stanovnika u milionima

    250

    200

    150

    100

    575

    1140

    To resize chart data range, drag lower right corner of range.

  • Koje su posledice poljoprivredne revolucije?Seku drvee i travu, spaljuju ih da bi napravili polja za obradupepeozemlja postaje plodnijaPripitomljavanje ivotinja za ljudsku upotrebu

  • Uspostavljanje zajedniceZemljoradnja je zahtevala da se ljudi nastane u blizini svojih njivaNa taj nain su stvorena prva sela i gradoviStvorena je mogunost da podele posao i da rade zajednoZajednika odbrana

  • Sela u mlaem kamenom dobu

  • Mlae kameno doba Sa vikom hrane i poveanjem stanovnitva ljudi poinju da se specijalizuju u poslovima Neki od tihspecijalista su zemljoradnici, svetenici, stoari i ratniciOva prva sela su prerasla u prve civilizacije

  • Nova zanimanjaProizvodnja hrane omoguila je da se ljudi bave i drugim poslovima, a to je dovelo do podele rada i socijalnih razlika1. Stoar2. Zemljoradnik3. Zanatlija4. GrnarTrgovci

  • 1. Meka glina je oblikovana rukama.2. Predmeti su bili ukraeni geometrijskim arama.3. Predmeti su peeni u jamama ili kaminima.Grnrija

  • Poetak trgovineTrgovina = posao kupovine i