DNOVRH MLADENOVIC

7/28/2019 DNOVRH MLADENOVIC

http://slidepdf.com/reader/full/dnovrh-mladenovic 1/276

Pra Milan d Lu`ice

OPSESIJA IVICE PONORA

Petokwi`je

ДНОВРХDruga kwiga, prvi tom



BibliotekaKARTAGINA

Pra Milan d Luìce

OPSESIJA IVICE PONORAPetokwi`je

DNovRh Kwiga druga, prvi tom

Urednik \or|e Savi}

Kwigu preporu~uju dr Mirjana Brkovi}mr Du{an Stojkovi}

Objavqivawe kwige podràla je Skup{tina Grada Kragujevca,a rad na wenom pripremawu nesebi~no su pomogli autorovi prijateqi

gg. Jovan Bato Novakovi}, ugostiteq iz Herceg Igliona,

Sneàna Simi}, ekonomista iz Rama}e, Vitomir ]alovi}, advokat iz â~ka,

Dragoqub Markovi}, muzi~ar i dizajner zvuka iz Beograda,

kao i g. âslav Zdravkovi} i wegovo preduze}e

"Kup DOO", Cara Nikolaja II br. 46, Beograd

gg. Blagoje i Filip Rogovi} sa svojim preduze}emFast food "Luwa", Mile{evska 62a, Beograd,

g. Milo{ Lu~i} i wegov Caffe club "Vrt",

Radivoja Kora}a 5, Beograd g. i g-|a Velo i Sla|ana Manxi} sa svojim preduze}em "Veltino",

Cara Nikolaja II br. 56, Beograd,

g. Qubo Lalovac, sa sinovima Ogwenom i Nemawom i vitezom StojanomTafrom, "Beleni apartmani", Herceg Novi, Bra}e Grbi}a 174a

Na kricama

Roberto Sebastian Antonio Mata E~auren (1911 – 2002)DAVATI BEZBOLNU SVETLOST (To Give Painless Light, 1960)



Pra Milan od Lu`ice

ДНОВРХPesme Ivice Ponora

od Ogwena Magli}a

Priredio Krile Beli} Jastrebi}

Pogovor dr @elimir Vuka{inovi}

CENTAR SLOBODARSKIH DELATNOSTI

Kragujevac, 2012



PoSvETA

DNOVRH - nebozemka -

Padah gle padah K dnu u Bezdanu

I pad je bio

Snoprh

Nadah se nadah Snu u Zvezdanu I tad se zbio

Dnovrh

Senima pra Mileta Nedeqkovi}a i pra Ilije Popovi}a

koji su po`urili da se pridru`e pra Milanu Lali}u i pra Pavlu Nikotovi}u Niku

u {irewu opsesionizma me|u Nebesnicima



7

RE^ PRIRE\IVAÂ

Malo je i nedovoqno re}i da ova kwiga predstavqaizbor iz pesni~kog opusa dr Milana Mladenovi}a (od Luìce)do wegove dvadesetipete (25) godine ìvota (1974). Malo inedovoqno, jer ciq je i namera ovog prire|iva~a dapetokwi`jem Opsesija Ivice Ponora , pa time i ovim wegovim(prvim) pesni~kim segmentom, javnosti predo~i izbor izcelokupnog dovr{enog dela onog autora koji je pra Milan odLuìce bio do pomenute ìvotne dobi, a kojeg je ostavio zasobom kao (samo)svesno ukinuti deo svog ukupnog identiteta, per-sonifikovanog u li~nosti "i{~ezlog" Ogwena Magli}a.

Takav je slu~aj bio i sa Opsesionizmom, izboromautorovih filosofsko-proznih radova, prvim tomom Petokwi`ja ,kojima se zasniva filosofija opsesionizma, a takav }e biti i saOpsenama filosofije (tre}i tom), Opsenarijumom - kwigompreìvqavawa (~etvrti) i Beskonom (peti), s tim {to posledwadva seù do autorove dvadesetiosme (28) godine (1977).

Ipak, ovo izdawe Dnovrha verovatno ne}e biti istovet-no onom koje }e se pojaviti u okviru "Petokwi`ja". Prire|iva~je u posledwi ~as, posle godinu dana rada na obimnoj rukopisnojgra|i i ostaloj golemoj dokumentaciji, a u saglasnosti saautorom i izdava~em, odlu~io da izostavi sve svoje uvodneosvrte na svako od pojedina~nih pevawa, u kojima je pratiospoqa{we okolnosti ìvota osniva~a opsesionizma i wegoveuè porodice te pripadnika jezgra opsesionisti~ke druìne,kao i bele{ke o svim pojedina~nim pesmama, i da ih objavi uzasebnoj kwizi, kao drugi tom ovog istog dela.

Tu odluku iznudila su dva razloga. Prvo, rukopis setoliko pro{irio, sa tendencijom da to i daqe ~ini, da bi kwigave} u ovom trenutku zapremila dvostruko ve}i obim. I drugo,

time bi se ànrovski izmestila u neku vrstu postmodernogromana (kakvim, uostalom, i treba shvatiti celokupnu zamisao"Opsesije Ivice Ponora" koju i autor i prire|iva~ duguju intu-itivnom blesku Biqane Andonovske) u kojem bi, me|utim, pesme -glavni junaci toga {tiva - oti{le u drugi plan, {to u sada{wemtrenutku nipo{to ne bi koristilo osnovnoj svrsi ovog izdawa.

*îwenica da se ~itav opsesionisti~ki opus pojavquje pred

javno{}u sa bezmalo pola veka zaka{wewa suo~~ila je prire|iva~aove kwige sa krupnim nedoumicama u pogledu na~ina predstavqawa



i izbora pesama iz "opsesionisti~ke faze" u ukupnom kwièvnom ifilosofskom stvarala{tvu pra Milana od Luìce. îtalac se sadelom tih te{ko}a upoznao u dva prire|iva~ka osvrta, na po~etku ina kraju prvog, filosofskog toma ovog dela.

Nedoumice vezane za ovaj pesni~ki deo Petokwi`ja Ivice Ponora svode se na okolnost da se Dnovrh vremenskipojavquje posle obimnog izbora iz "druge pesni~ke faze" ovogautora, predstavqene u kwizi Resnik - Stihomahova poetika (2007), sa "Mihailom Sveti} Aran|elovi}em" kao "autorom", kojuje priredila dr Mirjana Brkovi} i za wu napisala opseànpredgovor. @eqa da se na vaqan na~in predo~i odnos te dveprirodno nadovezuju}e, ali u mnogo ~emu i opre~ne fazepesni~kog stvarala{tva istog autora, prenela se i na te`wu za

ujedna~avawem prire|iva~kih merila i postupaka u na~inu pred-stavqawa i glosirawa pesama.

Ipak, jedna zna~ajna razlika bila je neminovna: Tamoodsustvuju}e ozna~avawe datuma u kojima su pesme nastajale ovdese nije moglo izbe}i zbog jasnog koncepcijskog opredelewa da seprikaù sve deonice pesnikovog "putovawa", po~ev od de~a~kihpesama u "Predputovawu" pa do metafizi~kih stihova "Kwige oPraznom" i "Helderlinovog zave{tawa", {to osim pokri}a iopravdawa za neujedna~enost, omogu}uje i da se prate sazrevawe

i razvoj nose}ih, da ne kaèmo opsesivnih, pesni~kih zamisli.Druga nedoumica srodna je onoj sa kojom se ovaj

prire|iva~ susreo i u Opsesionizmu , prvom tomu Opsesije Ivice Ponora , kada je na{ao za shodno da delimi~no odsupi odpojedinih re{ewa iz prvobitne, pre sedam godina (2003) zacr-tane, osnovne koncepcijske zamisli istog pred/po/govornika, dr@elimira Vuka{inovi}a, ipak su{tinski zadràv{i nit koju jeovaj uo~io kao proteù}u od samih po~etaka Mladenovi}eva

pevawa, pa je prodenuo kao ideju vodiqu (videju hodiqu ! -uzviknu}e pesnik kasnije u jednom dnevni~kom zapisu) kroz svedeonice wegovog "putovawa ka Apsolutnoj kwizi". Poslepa`qivog uskla|ivawa hronolo{ko-sadrìnskih tokova kom-pozicije dela, pokazalo se da poglavqe "Du{e gradova" ne samoda ne pripada Vuka{inovi}evom tre}em, po wemu sredi{wem"putovawu", nego da uop{te i ne spada u ovu kwigu.

Sa sli~nom nedoumicom u pogledu razgrani~avawa gra|eza "Du{e gradova" (koje su produìle da "putuju kroz du{u luta -

lice" svog autora i u oba wegova potowa "ìvota", a u dvaizdawa se na{le i me|u koricama zasebne kwige, dosad preve-

8



dene na ~etiri jezika) susrela se i dr Brkovi} u svom pomenu-tom predgovoru. Briqantna prire|iva~ica Resnika pripisala je"Mihailu Sveti} Aran|elovi}u" ("drugom Ivici Ponoru") onajdeo prozno-poetskih mapa gradova koji pripada "drugoj fazi na

ìvotnom putu", ~ime se iznu|uje svrstavawe "prve faze" Du{a gradova u pesni~ki opus opsesionizma. Ovaj prire|iva~ re{ioje "spor" preme{tawem tog dela "prozno-poetskih mapa" uzavr{ni tom Petokwi`ja u kojem }e odigrati ulogu "vezivnogtkiva" izme|u filosofski obojenih pesni~kih "Metaforizama" ipesni~ki nadahnutog filosofskog {tiva "Jestawe/Ni{ta",~ine}i sa wima seme koje je posejao "Ogwen Magli}", a ~ije }eplodove ubirati "Sveti} Aran|elovi}".

*Najve}u nedoumicu, ali istovremeno i najve}i stva-

rala~ki podsticaj, izazvalo je, me|utim, prire|iva~u uo~avaweda se Vuka{inovi}evim re|awem "putovawa" u hronolo{ki iuzlazan smisaoni kontinuum donekle razvodwava jasna i ~vrstaunutarwa spona izme|u ocelotvoruju}ih sastavaka kako unutar"krugopevne", odn. "beskona~ne", tako i unutar "apsolutne", odn."sveispevne" deonice putuju}e pri~e, ili jo{ ta~nije, da se gubio{tra razme|a izme|u dve potpuno samostojne i zaokruène

pesni~ke celine, prve vezane za gimnazijsko, druge za studentsko,potom i "bra~no", razdobqe pesnikovog ìvota. Zato je ovajprire|iva~, uz punu autorovu saglasnost, a uz odobravawe drVuka{inovi}a i dr Brkovi}, èle}i da istovremeno odrì irascep i kontinuitet, pribegao osnovnom razgrani~ewu na dvauzastopna "putovawa', "u Krug" i "u Prazno", koje je dovelo dopodele Dnovrha na "Krugopeve", odn. "Beskona~nu kwigu", i"Sveispev', odn. 'Apsolutnu kwigu", sa "Predputovawem" i"Neputovawem" na po~etku i na kraju, i jednim "Nesme{tajem"

(srpski prevod za 'Utopiju") u sredi{tu.Taj "nesme{taj" pokazao se na kraju kao onaj uravnoteùju}i

jezi~ak na vagi (poput "odmori{ta" koja su uravnoteìla raznorod-nosti na "putovawima"), uz to i `rtveni oltar za Muziku i Politiku,kojima bi trebalo pridodati i [ah i Fudbal - podru~ja najli~nijestrasne privrènosti kojih se pesnik voqno odrekao zarad Poezijei Filosofije - koja su mu, me|utim, tokom svih godina bila istok iutok, pokreta~ka sila i okosnica svakodnevice. Razdobqe izme|u"Posledweg zida" i "Pisama sa Gnevnog @ala" pokaza}e se doistaistinskom razme|om izme|u mladala~ke (remboovske) opsesije da se

9



ìvot zavr{ava sa dvadesetom, i o~igledno ve} tada sasvim osve{-}ene voqe da se taj "potro{en i preàqeni" ìvot, preosmi{qen iopravdan upravo "Posledwim zidom", ipak produì, ne vi{e tekpukog opstajawa radi, niti zarad kakvih god ovozemaqskih

nadome{taja, nego zato da se "preìvqavawem" opsesivno projekto-vanog kraja krene ka nedosegnutim "dnovrsima" qudskog bivstvo-vawa, koji }e se za osniva~a opsesionizma i tada i uvek vezivati zaPesni{tvo i Filosofiju.

Koje }e razmere poprimiti taj tada ste~en i u "preìv-qavawe" ugra|en instinkt "prekora~avawa kraja" (kako je izlaz/ak/iz Dnovrha, na kraju svog pred/po/govora, tematizovao drVuka{inovi}), sagleda}e ~italac kada se (bar) u dva navrata satakvim "prekora~ewem" susretne u Opsenarijumu .

A {to se ti~e tog pred/po/govora, kao i u Opsesio nizmu napisanog u svrhu predgovora, prire|iva~ se te{ka srca oprede-lio da ga u ovom izdawu premesti na kraj, kao pogovor, svestanda }e to u prili~noj meri o{tetiti celu koncepciju kwige jer jeupravo dr Vuka{inovi}, kao tvorac ideje o "pet pesni~kih puto-vawa", dao dragocene smernice za pra}ewe niti ovog pesni{tvai iscrtao trasu kojom se kretao i sam prire|iva~. Presudila je,me|utim, ve} nazna~ena èqa da se ~itaocu omogu}i vlastitobezpredrasudno saputnikovawe sa autorom kroz pesme u "usponu

i nisponu" uz i niz Dnovrh ., sa mogu}no{}u potoweg upore}ivawai proveravawa svojih sudova i zakqu~aka.

*Uz sve te nedoumice i razlike u odnosu na predstavqawe

prethodnog i potoweg pesnikovog opusa, ~italac bi se u ovojkwizi suo~io i sa delimi~nim pomakom u postupku i na~inu ras-pore|ivawa gra|e u odnosu na prvi, filosofski tom ovog dela ukojem su bele{ke i komentari neposredno pratili tekstove, da

nije do{lo do pomenutog izostavqawa bele{ki o pesmama iuvodnih osvrta na sve deonice "putovawa". Wihovo sme{taweispred pesni~kih celina bilo se pokazalo koncepcijski ce-lishodnim jer bi tako "usendvi~ene" pesme - tokovi ìvota pes-nikovog i okolnosti u kojima su pesme nastajale pa`qivo budu}inadovezivani i ìvo uklapani u okvir epohe (ispred pesama),bele{ke pak o wima na kraju svake celine (iza pesama) - teklekao sama ìvodajna krv u krvotoku pesni~kih "putovawa". Ovako,preovladala je potreba da se pesni~ki nizovi sa~uvaju u konti-

nuitetu, omogu}uju}i ~itaocu da ih ~ita bez "zastajkivawa", samogu}no{}u da svoje zakqu~ke i sinteze izvede sam, a potom ih

10



proveri u bele{kama i komentarima u drugom, priru~nom tomu,kada on uskoro iza|e iz {tampe.

Najzad, iz ovog izdawa izostavqen je znatan deo obimnogpoglavqa u kojem su bili sabrani dokumenti o kqu~nim doga|ajima

opsesionisti~kog pokreta i karakteristi~ni radovi najzna~ajnijihwegovih predstavnika, ali su zadràni prilozi koji se neposred-no ti~u samog osniva~a opsesionizma i wegovih sadejstvenosti sanajbliìm saradnicima i prijateqima. Oni izostavqeni na}i }esvoje mesto u propratnom tomu ove kwige.

*Od najve}e je va`nosti da ~italac, s poverewem u auto-

ra i prire|iva~a, delo "Ogwena Magli}a", pa samim tim i

Dnovrh i ~itavo Petokwi`je, ~ita, shvati i doìvi kao potpuno dovr{en opus "po~iv{eg" autora, samim tim i kao delo podlo`nocelovitom ocewivawu. U protivnom, zasigurno bi se na{ao u~udu, da se na po~etku kwige, koja se pesni~kim jezikom obra}anajprobranijim intelektualnim i duhovnim krugovima, susre}esa pesmicama de~aka koji tek u~i da pi{e. Ali to poverewe bi}emu jemstvo za potowe osvedo~ewe u neminovnost takvog pristupa.Jer kada na dramati~nim stranicama Opsena rijuma uvidi kakoavatarski "Ivica Ponor", duhovni alter ego "gra|anina"

Mladenovi}a, ostaje u ìvotu ("mrtav a ipak ìv") tako {to iz"ukinutog" Ogwena Magli}a "vaskrsava" u Mihaila Sveti}Aran|elovi}a, sti}i }e do potvrde, da onog ko je pevao iz iskust-va vlastite smrti (u koju su ga ne{tedimice saterivali), i pri-tom imao svest o dovr{enosti svoga dela, vaqa sagledati odsamih wegovih po~etaka.

Ali jo{ je va`nije da se ova preobraàvawa ne doìve tekkao puka literarna igrarija ve} kao na~in preìvqavawa koji jeosniva~ opsesionizma izumeo, ne bi li se odbranio od one posebnealhemije kojom su totalitarni komunisti~ki reìmi umeli da i ononajprisutnije premetnu u nevidivost, a naj̀ ivqi damar bi}a unepostojawe, u Ni{ta. îtalac treba da zamisli da je mladi pesnikìveo u svom vremenu i u svojoj sredini sa punom (samo)sve{}u osvom delu i wegovom doma{aju, a da mu ni to vreme ni ta sredinanisu dozvolili da uop{te postoji u doli~nom javnom identitetu,dakle na na~in jedino primeren za jednog pisca.

Nije na odmet usput se pozabaviti mi{qu, kakav bi uticaj ova

poezija, i celokupno delo opsesionizma, vr{ili na nov pesni~ki ifilosofski nara{taj tokom ~itave polovine stole}a, da nisu bili

11



PREDPUTovAWE

PREDEO @EGE

Prilazne pesme

13



PROLE]E DOLAZI

Prole}e je do{losnega vi{e nema,Vetri} blago pirivisibaba viri.

[uma je zelena,{eva lepo peva

a slavujak maliskaku}e na grani.

Kad sunce zarudii meda se probuditad laste doletei kolo se plete.

Zec po poqu ska~elija tra`i pa~ea vuk je sekirai ne da joj mira.

1956, Jagodina - 1957, Predeo @ege

(Novi Beograd, paviqoni)

15



ZVEZDICE

Sve je mra~no, sve je gustoiz mraka se javqa sjaj.Napoqu je tamno, pustocela varo{, ceo gaj.

To zvezdice `utepu{taju svoj zrak.

Svetle ulice mutneosvetqavaju mrak.

Sjajte, samo sjajte,dok ne svane dan,da bi putnik mogaodo}i u svoj stan.

1958, Predeo @ege (paviqoni)

16



PROLE]E U [UMI

Iz {ume sam gledao kako sunce sijaKako se kroz grane probijaju zraci;Kad do|u do zemqe, ona ih upija.Povratak prole}a pozdravqaju vrapci.

Svuda iznad mene olistale grane,Naokolo cve}e di`e se i buja

I ne kre{te vi{e gavrani i vrane,Ve} se svuda ~uje qupki poj slavuja.

Okre}em se tako ~as desno, ~as levo;Gledam ~as sa jedne, ~as sa druge strane;Sad bih rado i ja s prole}em zapev'oKao ona ne`na pti~ica sa grane.

Po{ao sam omamqen iz skrovi{ta svogaUsusret cvrkutu i mirisu cve}a;I{ao sam livadom sred mirisa toga,Opijen pesmom i dahom prole}a.

16. la`ujak (mart) 1961,

Predeo @ege (paviqoni)

17



PROLE]NI RAJ

Opaka zima jo{ vlada gradomU svakom kutu qude zati~e.Al' evo prole}a, tiho i kradomU de~jim srcima radosno kli~e.

Sada je zimi do{ao krajSeverac prestaje da duva jako.

Nastaje pravi prole}ni rajSunce prodire sna`no i lako.

Drve}e dobija svoj izgled stariSvaka se kro{wa zeleni, buja.Veselo {e}u {umski stanari^uje se ~arobna pesma slavuja.

Sa juga selice opet dole}uRadost ih vra}a u rodni kraj.Sunce i wima donosi sre}uI svi upijaju wegov sjaj.

Magnolij 1961, Predeo @ege (paviqoni)

18



19

O SLAVUJU

O, slavuju, slavuju, ptico malenaNa vrhuncu je sada tvoja sre}aJer priroda je oko tebe {arenaTvoj cvrkut zvu~i k'o pesma prole}a.

Tebi i tvome cvrkutu, o slavuju,Posve}ena je ova pesma mala.

Moje misli sada u beskraj putujuSa tvojim cvrkutom koji ti je priroda dala.

O, slavuju, slavuju, ptico malena,Na vrhuncu je sada tvoja sre}a,Jer priroda je oko tebe {arena,Tvoj cvrkut zvu~i k'o pesma prole}a.

Taj cvrkut je, slavuju, najlep{i za mene,Sa prole}em uvek u moju du{u sti`e.I dok tihi povetarac plete koprene,Tvoja me pesma izvija i visoko, visoko di`e.

O, slavuju, slavuju, ptico malena

Na vrhuncu je sada tvoja sre}aJer priroda je oko tebe {arenaTvoj cvrkut zvu~i k'o pesma prole}a.

01. magnolij (april) 1961,Predeo @ege (paviqoni)



MOJ GRAD

Vekovne mo~vare, divqe travesu{e se peskom iz na{ih reka.Na obalama Dunava, Saveizrasta naseqe novog veka.

Grade se {kole, putevi, zgradeNi~u obrisi novoga grada.

Sve to podiù ruke mladena gradili{tu Novog Beograda.

îtav taj predeo mewa liceProle}e topi naslage snega.Tu gde su pevale barske pticeiz peska i srca bije èga.

Novim putem vozila jurena sve strane motori zuje.Veseli qudi nekuda ùre,radosna pesma svuda se ~uje.

A kad porastem jednoga danaposta}e veliki i moj grad.

Prepun parkova i fontanabi}e on najlep{i, ve~an i mlad.

Cvetaw (maj) 1961, Predeo @ege (paviqoni)

20



GRAD U SNEGU

De~ak je sedeo u snegu i posmatrao svoj mali, tekpodignuti grad.

U svojoj ma{ti, ve} je video sebe me|u belim,visokim zgradama, {etao sve~ano oki}enim uli-cama, zastajkivao pred {arolikim izlozima izkojih mu se sme{ilo bezbroj najrazli~itijihigra~aka. Udubqivao se u plakate pozori{nih ibioskopskih predstava i gledao crtane filmovena trgovima. Liftovima se uspiwao na vrhoveoblakodera, {etao prostranim parkovima sa je-zercima po kojima su klizile patke i labudovi.Upoznavao vesele i bezbri`ne de~ake i devoj~icei jurio sa wima po trotoarima i travwacima.

Na vrhuncu de~akove sre}e, ne~ija zalutalagrudva pade po sred wegovih snova

Kada se trgao i pogledao ispred sebe, video jesamo ru{evine svog belog ~arobnog grada.

Tu`an ali i zagonetan sme{ak nabra mu se okousana.

Jer, ko zna, mo`da }e se jednoga dana de~akovama{ta ponovo razbuktati, mo`da }e negde, upustiwi, na planini ili ravnici, iz we izrasti

stvaran, istinski ~aroban, grad za sve de~ake isve devoj~ice sveta.

1962, Predeo @ege (soliteri)

21



JEDNA SLIKA POZNE JESENI

Jo{ jedan jesewi dan polako osvaja grad i uvijaga u svoj tmuran ki{oviti veo. Jo{ jedan dantupog odjekivawa ki{nih kapi o prozorska okna,àlosnog cvrkutawa iznemoglih vrabaca i pro-dornih krikova vrana, gavrana i svraka.

Ali s tim danom pribliàva se za jo{ jedankorak bela i hladna ci~a zima, koja samo ~eka

pogodan trenutak pa da se spusti na krovoveku}a, da prekrije poqane i bregove i svojimledenim dahom pokori i sledi sve {to joj se na|ena putu.

A vetar nastavqa svoju jednoli~nu pesmu. Golograwe opustelog drve}a ne odoleva wegovoj ne-umoqivoj snazi, povija se i uz prasak lomi.

Na ulicama ni ìve du{e, tek retko gde pro-makne pokisli prolaznik, pa se i on ubrzo izgu-bi iza nekog ugla.I tako po celi dan.Sutradan, od rane zore do mrklog mraka, po -

navqa se sumorna slika pozne jeseni. I tako svedo onog ~asa kad se Jesen povu~e s prestola isvoju krunu prepusti studenoj kraqici Zimi.

1963, Predeo @ege (soliteri)

22



PROLE]NA NO]

Jo{ jedan prole}ni dan uskoro }e da izbledigube}i se u rumenilu crvene predve~erwe svet-losti. Sunce je jednom polovinom svoga zapa-qenog kotura ve} zagazilo u padine rascvetalogbrda ostavqaju}i za sobom na udaqenom hori-zontu malu crvenu traku, koja se postepeno svevi{e pali u jarko crveni ogaw.

I najzad, kao {uma koja lagano pada u no}ni san

{umova i mira, kao ~arobwak koji svjom nevidi-vom rukom skupqa strele zvezda, neprimetno sedo{uwa ve~e. Polako, ne~ujno kao plava senkadrve}a na kasnom popodnevnom suncu, ono seuvla~i u pospane stanove, ispuwava svojom tminom{iroke prostore svetlosti i dana i unosi mono-toniju boja, uobi~ajeni zamor tihe prole}ne

ve~eri posle burnog, sun~anog dana.\ Vetar se javi pun dolutalih mirisa i èqave~itog skitnice de~aka, zapeva svoju svakodnevnupesmu razuzdane slobode i prostruja ~e`wom za{irinom. Mutno odjeknu struna zarobqene du{eizme|u zvezda i zemqe, izme|u prostora i vremena.To tu`ni de~ak ma{ta o Woj, Nepoznatoj, kojoj }ewegovi snovi dati ime i oblik.

Promakne po koji usamqeni par, dotaknut zvuci-ma àlopojke zbog ne~ijeg odlaska, jer

Kad vetar prospe prole}ne sete zapla~e gitara u rukama tu`noga de~aka.

[ire se zvuci gitare, izle}u oslobo|eni okovaìca i umiru na granici izme|u dana i no}i. Tada

se bude ki{e ~e`wi, ki{e neostvarenih èqa i navla`nim oknima prozora urezuju Weno ime, ime

23



One koja je oti{la kao {to odlazi ruì~astioblak pri Sun~evom zalasku, a vrati}e se kaojutarwe magle kada dolutaju sa reke…

Ali èqe traju i nemirni de~ak-skitnicaodle}e u nepoznati svet bez imena, odnosi sasobom budna, mrkla no}na ma{tawa. Wegovemeke ruke sklapaju o~i zvezdama prekrivaju}i ihsivim prekriva~ima praskozorja. Tajne ostajuiza granica no}i.

A ujutru, kada se kroz sivilo probiju prvestrele svetlosti, kada mesec umoran od lutawa

klone ka svome zapadu - prestaju tuge i nastajunade. Tada pesma tu`noga de~aka po~iwe da budeveselija, jer Ona se vra}a, Ona je blizu, Ona }edo}i… Dole}u zvuci usamqene gitare iz dalekog,nepoznatog sveta i sada trepere ìvqe, veselije,ulaze u grad kao vojska pobednika i pozdravqajudolazak We - Nepoznate.

[umovi zamrlog ìvota napu{taju beskrajnuno}nu tminu uz pratwu drhtave pesme gitare.De~ak je usnuo sre}nu dolinu Sunca.

Magnolij (april) 1964, Predeo @ege (soliteri)

24



PUPOQAK

Bio sam tako siguran da je taj trenutak stvoren da sedogodi ne{to veliko.

Sve je zastalo u jedan ~as kao dah u grudima predpoqupcem Sunca i mora.

Vetar je skinuo nao~are Suncu i ono je blesnulo kao

osmeh otrgnut okova tuge.

U blizini je zamirala tutwava voza a on je grliodaqinu kao pogled provaliju plavoga neba urezanu usivilo oblaka.

Za ~as mi se u~inilo da je umukla pesma zrikavaca i

istopila se u nasrtaju `ute svetlosti.

I bio sam tako siguran da je taj trenutak stvoren dase dogodi ne{to veliko.

A kraj mojih nogu jedan mali plavi pupoqak prvi put jezevnuo u svom `ivotu i za~u|en trenutkom koji ga je

do~ekao, rekao mi: "Dobar dan!"

1965, Predeo @ege

25



DVORAC

Ka`u postoji jedan dvorac.

Vetrovi, poka`ite mi put!Vratari, dajte mi kqu~!

Neznal~e! Taj dvorac je u tebi!

1965, Predeo @ege

26



Da putawa u Krug

KRUGOPEVI

BESKONA^NA KWIGA

27



28



Pr putawe u Krug

[UM NI[TAVILA

29



30



SUN^ANI SAT

Vi|ao sam ~esto jednoga starca u moru peska.

- [ta radi{, star~e, danima sam sa sobom?

- Pravim Sun~ani sat, sinko.

- Nigde ne vidim sat, star~e!

- To nije obi~an sat, sinko.

1965, Predeo @ege

31



DVE VE^NOSTI I JEDNO SAD(prva verzija)

I svi su rekli: Nastavi da tr~i{ u krug.Vetar se zatim silno u{eprtqao u grawu,reka je navukla pokrov od tankog leda na u{i,nebo je sklopilo kapke i po~elo da pla~e snegi svi su ponovo rekli: Nastavi da tr~i{ u krug.

I onda je sve izgledalo kao da se ni{ta nije dogodiloMoje re~i su vra}ene meni jer su drugima tu|e,moj pogled je opet gledao pravo, a noge i{le u krug,ja sam trajao da bih se uskoro zavr{io i opet po~eo,da bi moja senka dva puta dnevno postala ja.

A krug je i daqe ostao krug i nije postao prava.

Ja sada kruìm, senka me stiè, pogled me laè,jer dve ve~nosti i jedno sad ostaju i daqe u krugu.Zalud je borba, umirem sad, ra|am se sad i tako ve~nojer svi su jo{ jednom rekli: Nastavi da tr~i{ u krug.

4. sretaw (februar) 1966. g.

Predeo @ege

32



DVE VE^NOSTI I JEDNO SAD(druga verzija)

I svi su rekli: Nastavi, nastavi da tr~i{ u krug!Vetar se zatim silno u{eprtqao u grawuReka navukla pokrov od tankog leda i dugJecaj iz pla~nog neba izgubi se u sne`nom tkawuKad svi su ponovo rekli: Nastavi da tr~i{ u krug.

I videh: Zamre{e re~i u tu|em neshvatawuKad ostah sebi posledwa uteha i gorki drug.Najednom sve se povi u ledenom o~ajawuDve ve~nosti i jedno sad u tihom nestajawu:Pogled je hrlio napred a noge i{le u krug.

Tada poèleh ptice nevi~ne umirawu

Poèleh àrno vreme zaqubqeno u ve~ni jug.Ali se svaki pokret izgubi u sne`nom tkawuI ja se prepustih satu u la`nom proticawuJer svi su jo{ jednom rekli: Nastavi da tr~i{ u krug.

Prera|eno do 1971. g.

33



34

KRU@EWE SVETA(druga verzija)

1

Semenka nade pesmom nadahnutaNadahwuje pesmu sazreva u stihPutevi u mene vra}aju se s putaI lukava pesma rimom ~eka wih

ûdesni odsjaj iz dubokog nebaûdesne vatre upitan je plamProstor van mene moju glavu vrebaI tajnu sveta ja udi{em sam

Neuka vatro, trajawe te za~e

Pepeo te saè, proslavi te dimU traèwu smisla korewe te pla~eI ja te u pesmi saàqevam s wim

Svakoga trenutka ogoqen pred sobomNadnesen nad ponor neizbe`nog zlaProlazim u ~e`wi za ve~itim grobom

Gde korewe svemu novi oblik da




2

Prerano navijen po satu svemiraPrerano samleh vatru razumeh cvetPrerano pesmu nau~ih da re~i biraPrerano shvativ{i ve~nost osudih svet

Ostvaren mr`wom podzemqa i nebaOdlukom korewa proteran u danVrati}u se saèt u kolevku hlebaBiqkama gozba a crvima stan

Jer sve {to ìvi obja{wava sobomVreme a smr}u zale|uje dahNada u sutra zakliwe se grobom@ubor ìvota ponire u prah

O varko Nikad ne}e progledati

Posmrtni vidik iz davna{weg snaO ve~noj no}i treba zapevatiSunce je tamno a Praznina sja

Prerano navijen po satu svemiraPrerano samleh vatru razumeh cvetPrerano pesmu nau~ih da re~i bira

Prerano shvativ{i ve~nost osudih svet

35



3

Netaknuti beskraj bez porekla vladaSopstvenom mo}i da `ivi i mreSve {to je bilo zbiva se i sadaI {to }e biti zbivalo se pre

No tajne veze {to prostor i vremeIstovetni ve~no skrivaju od nasNejasno{}u re~i objasni}e semeNemo}i moje da im vidim stas

Jer mi{qah dosad kako vreme te~eJa - xungle ve~nosti neprimetna vlatAl' prostor - to je nepokret {to pe~eA vreme - kretawe pobeglo u sat

Postoji samo prostor - ve~ito stawe

U re~i vreme pogre{an smisao vriSudbina sata otkriva mi saznaweDa vreme stoji a da te~emo mi

Netaknuti beskraj bez porekla vladaSopstvenom mo}i da `ivi i mreSve {to je bilo zbiva se i sada

I {to }e biti zbivalo se pre

36



4

I ~emu onda privid da se kre}eDa ostari}u jer bio sam mladOd ve~ne re~i }utawe je ve}eOd prolaznosti ve~nije je sad

Zvezdani oklop beskona~nih tminaU mome vidu nemu{ti je zrakSun~anu plavet dubokih visinaPod mojim ~elom obuhvata mrak

I `udwa da se bezmerje ozariMisao da se vine oko svegTone u hladni ponor iza stvariU razjapqeni ve~ni nedoseg

Vekovi mra~ni sobom razastrti

Bezmernog `drela za slu~ajni plenDi{u a svetlost izme|u dve smrtiAzbukom Sunca prepri~ava sen

I ~emu onda privid da se kre}eDa ostari}u jer bio sam mladOd ve~ne re~i }utawe je ve}e

Od prolaznosti ve~nije je sad

37



5

Zrno ìvota {to mi ve~nost dadeDa zrnu prostora budem samo trunSazre u saznawe svetlije od nadeSmisao je prazan besmisao pun

Pa ~emu napor da se ve~nost shvatiBespu}u da se vrati smisla pramJa pro{lost neba nikad ne}u znatiA svoju nemo} bez napora znam

Nekako stvoren ne pitati êmuOd nekud i}i ne pitati GdeNajlep{i govor ]utati o svemuNajve}a nada @iveti bez we

I tako vi{e ne ~ekati zoru

Sa gordom verom u sopstvenu mo}Mi - krhki talas u beskrajnom moruOaza svesti utkana u no}

Zrno ìvota {to mi ve~nost dadeDa zrnu prostora budem samo trunSazre u saznawe svetlije od nade

Smisao je prazan besmisao pun

38



6

Al' oholost na{a ostaje u cvatuIzmi{qamo vreme o~ajawu lekTrajawe svoje prepu{tamo satuU zabludi kru`noj da pro|e nam vek

@ivimo stoga Progleda}e nadaSlepilo uma ne ometa vidNek ki{a sumwe bespomo}no padaZa na{u ùdwu ne postoji zid

Jer krug Lepote Smrti se udvaraVatra trajawa na{eg poje{}e svoj sjajSamo je prostor ve~an On sve stvaraA sve {to po~ne ìvi za svoj kraj

ûdesni odsjaj s neba kad dogoriI kada zemqom jekne smrti zovNeki }e svemir novo vreme da stvoriU kru`noj pri~i samo okret nov

Al' oholost na{a ostaje u cvatuIzmi{qamo vreme o~ajawu lekTrajawe svoje prepu{tamo satuI zabludom kru`nom prolazi nam vek

39



7

(Pro{ireni magistrale)

U Edenu srca kad ~e`wa zaje~i@eqa da je vidim udvara se snuU re~niku bola susti`u se re~iKilometri pesme recituju wu

O kad u meni osve{}enom prahuProgledalom ni{ta ~itav svemir sja

Koliko ih be{e koji ve~nost zvahuDa sa`me prostor iz kog o~aj zja


Prerano navijen po satu svemiraPrerano samleh vatru razumeh cvetPrerano pesmu nau~ih da re~i biraPrerano shvativ{i ve~nost osudih svet

Netaknuti beskraj bez porekla vlada

Sopstvenom mo}i da `ivi i mreSve {to je bilo zbiva se i sadaI {to }e biti zbivalo se pre

I ~emu onda privid da se kre}eDa ostari}u jer bio sam mladOd ve~ne re~i }utawe je ve}e

Od prolaznosti ve~nije je sad

40



Zrno `ivota {to mi ve~nost dadeDa zrnu prostora budem samo trunSazre u saznawe svetlije od nadeSmisao je prazan besmisao pun

Al' oholost na{a ostaje u cvatuIzmi{qamo vreme o~ajawu lekTrajawe svoje prepu{tamo satuU zabludi kru`noj da pro|e nam vek

U Edenu srca kad ~e`wa zaje~i

@eqa da je vidim udvara se snuU re~niku bola susti`u se re~iKilometri pesme recituju wu

O kad u meni osve{}enom prahuProgledalom ni{ta ~itav svemir sjaKoliko ih be{e koji ve~nost zvahu

Da sa`me prostor iz kog o~aj zja

1965-67, Predeo @ege - Belov Grad Dora|eno do 1971. g.

41



RASTANAK S MLADO[]U

Krik.I ~ula se samo kristalna oluja straha.Rekli su da je nevidqivo staklo pocepalo nebo.

Ptica.I video se samo zadimqeni metak prividnog samoza~e}a.Rekli su da je vatreni `ivot izleteo iz pepela.

Pepeo.I ostalo je samo vetrovima prepu{teno perje vatre.Rekli su da je prah mladosti doneo sneg na kosu.

20-21. kolo`eg (avgust) 1966Predeo @ege

42



43

SMISAO VA[IH @IVOTA

Vikoji se ra|ate na izvorima li{}au grlu vetrau brzacima reka

Vikoji se ra|ate u to~kovima voza

u krilu pticeu potocima mleka

Vi{to se tiskate na uskim mostovimau krugu satau ramovima veka

Pustite reke `ivota u svoja koritana}i}e svoje u{}eu jednog ~oveka.

25. listopad (oktobar) - 1. magleni (novembar)1966. g. Predeo @ege



KOREWE SVETA

U xungli glave sadio sam ve~nost. I slomkru`nih zabluda planeta pepelom mi je daomogu}nost potpune re~i. I re~ besmisaosvatrio sam iz no}i jer je najdubqa smislom.

Korewe sveta rije po mojoj glavi. Mreèneslu}enog prostranstva u woj sam vremenom tkao

traè}i korewu re~. I re~ besmisaoiskorenio sam no}i da me s istinom veè.

Stablo trajawa ve~no ni~e iz praha. Cve}eosmi{qenih su{tina Prazninom mi je cvalo.Re~ju besmisao ni{tavilo mi je daloutehu besmrtnoj nadi mogu}nost beznadne sre}e.

02. 02. 1967, Predeo @ege

44



SMISAO IZ MAGLINA

Da li je mogu}e ne re}i ni{ta kad re~i tekuprona}i spojeve iz kojih glasno }uti Praznina?Mo`e li pesma {upqom rimom da bude tminakroz koju Smisao putuje k nama iz maglina?

---------------------------------------------------------

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zima - prole}e 1967, Predeo @ege

45



[UM NI[TAVILA

O nemo}i saznawa surovo ka`wena mrakomspti~ena u mojoj glavi nejakim lepetom krilaodlutaj stazama tajne gde nikada nisi bilai bezobli~ni po~etak osvetli umnom zrakom.

Zasadi korewe nade i{~upane iz meneu taj nedosawani svet porekla i rodne klice

da mi se bar odazove kliktajem Bele Pticekoju je rodilo drvo nesposobno da svene.

O No}i bezobalna sa plu}ima od prahaizmiri prostor i vreme strujawem svoga dahai {umom Ni{tavila trajawe nam izle~i.

Ptico nikla iz gnezda u kro{wi zvezdanih jatakad bude{ napu{tala kru`ewe moga satastih mi i pesmu operjaj prapo~ecima re~i.

Prole}e 1967, Predeo @ege

46



VE^NO NI[TA

Stih mi i pesmu operjaj prapo~ecima re~ismrti ravnodu{na biqkama odve} jasna.Zalutao sam u ve~no Ni{ta bez vrha i bez dnagde prostor ne zna za vreme i Prazno kroz vene je~i.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zima - prole}e 1967, Predeo @ege

47



PREDSMRTNO ZRNO

Ovo je ~as kada se zauvek }uti. Zaborav kadase}awe za gonioca ima. U jednom trenusve se shvati. A potom: I{~ezne nemir iz skladai haos nepresu{ni zarobi vaseqenu.

Ovo je ~as kada ve} sve se zbilo. ---------------------------------------------------------------------------

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Prole}e 1967, Predeo @ege

48



odmri{te u sredi{tu Kruga

NEBOHVAT

49



50



DEVOJKA IZ PETE KLUPE

Za Venku Svilokos

1

Hajde da {etamo po Mle~nom putu,devojko iz pete klupe,dobrodo{lico mojih jutara.Se{}emo u Velika kolai ja }u onda prona}ilete}eg nebeskog kowaokovanog u zvezde.

Ah, za{to je Napoleon izgubio kod Vaterloa,

uzviknuo je Xems Vat kada je prona{ao parnu

ma{inu.

Hajde da lutamo bespu}em neba,devojko iz pete klupe,razobla~ena tugo mojih dana.Ruga}emo se zvezdanim idolimaokovanim u ve~nu smrti tvoji prsti u mojoj rucirukova}e se sa `ivotom.

Odisej je ~uo umilnu pesmu sirene Kalipse,

ali je \ordano Bruno i pored toga spaqen na

loma~i.

Hajde da {etamo po Mle~nom putu,devojko iz pete klupe,namese~eno nebo mojih ve~eri.Oseti}e{ se beskrajno malom,

51



a onda }emo se zajedno vratitii tada }u ti re}i:Hajde da rasputimo Mle~ni put,devojko iz pete klupe,{etajmo stazama na{ih godinai prkosimo smrti.

Budalo, rekao je Nostradamus Karlu Marksu

koji je govorio o vekovima rezervisanim za

komunizam.

2

Ho}u da pevam o tebi, devojko iz pete klupe,al' tvoja lepota za pesmu preop{irno je {tivo.Odsutnost tvoju ~e`wom stihovi }e da skupei da opla~u rimom snove koje sam sniv'o.

Tvoje je srce oaza, devojko iz pete klupe,ju`no sunce za ptice, miris ~ak i za cve}e!Na tvome telu jutra u dozivawima pupeprole}nija od prole}a oprole}uje{ prole}e.

Nemo}an pred prostorima na studeni postojawa,utehu raspleh u tebi da mi sen tvoja zra~na

otkrije istok nade na krstu nestajawa.

Na klavijaturi ìvota tvojim se glasom snaìm,devojko iz pete klupe! Ti si beskona~na,no s koje strane brojne ose ìvota da te traìm?

21. koloèg (avgust) -10. grozdober (septembar) 1966Predeo @ege

52



@RTVENI [AHOPEVprva verzija

Sl. Simi} - M. MLADENovI]

Omladinsko prvenstvo Beograda, februar 1967Sicilijanska odbrana

1. e4, c5; 2. Sf3, d6; 3. d4, cd; 4. Sd4, Sf6; 5. Sc3, a6; 6.Lc4, e6; 7. Le3, Le7; 8. De2, 0-0; 9. 0-0-0, Ld7; 10. f4,b5; 11. Ld3, b4; 12. Sb1, Da5; 13. Ld2, Sc6; 14. Sb3, Da2;

15.Tf1, Tfc8; 16. e5, Db3; 17. ef, Sd4; 18. De4, Dc2; 19. Lc2,Tc2; 20. Dc2, Se2 mat

Februar 1967, Beograd

53



54



55



56

@RTVENI (KOWSKI!) [AHOPEVdruga verzija

Hej, narode! Dogodilo se ~udo!Jo{ niste ~uli za takvu grotesku!Jedan crn kow xilitnuo se ludoI sam skr{io belu soldatesku!

U jeku bitke padale su `rtve.

Upomo} Upomo}! vapio je kraq.Neprijateq jezdi i ne broji mrtve Kao da mu komanduje Mihail Taq!

Stra`a se uzbuni pa na kraqev ropacPrizva delije od svakoga rodaPo jedan pe{ak, top, skaka~ i lovac

Sta{e da tvore obru~ neprohoda.

U protivnapad! naredi kraqicaPa sama povede o{tar uzvra}aj.S prvim oficirem mo}na osvetnicaCrnom kraqu splete matni zagrqaj.

Ali spram svih wih borio se PesnikVe} sa svojom damom u Ve~nom @ivotuNa crno-beloj tabli urnebesnikRatnik za Smisao, Qubav i Lepotu.

Wegova kraqica smotri pretwu krahaPa uskliknuv{i: Bez kraqa ne vaqa! Prizva junake bez mane i straha

I dade `ivot za voqenog kraqa.



I kad belom kraqu at ve} do|e glaveDa levim kopitom doka`e pedigrePrvi artiqerac no{en `arom slaveZalud se `rtvova za lepotu Igre.

Crni at ostade sam na sred boji{taSpram wega bedem oko oligarhaI tad se prope, xilitnu, zawi{taI desnim kopitom dokraj~i monarha.

Hej qudi! Pamtite tu ~udesnu sliku

Podvig o kakvom svaki junak sneva!U spomen poeti dorat-bojovniku[irite slavu kowskog {ahopeva!

1967, Predeo @ege - 2011, Belov Grad

57



VOZ VE^NOSTI

Dugo ve} s vozom te~emìlama majskog danai golemog ùtog zmajavu~em za sobom po nebu.

Bezbrojnim rukama on,ja ustalasalim okom,ne`no dodirujemo

zelene grudi ravnice.Najzad se otrè kanapi ve~ni mi jaha~ nebaute~e iz rukedo u samo dno vidika.

Sa ruba neba prosukrv u zapaqeno oko.

Oàren varni~ewem zvezdaprope se i krenuniz mle~nobeli putu golotiwu tamnog beskraja.

Sada ve} s vozom tutwim{inama majske no}i.

Navla~im crnu maramuna svoje zvezdano lice.

Sa dna svetlosti zvezda.kre}em u neizvesnu daqinusazdan od praha ve~nostii svetlosnih suza kometa.

17-25. listopad (oktobar) 1966, Predeo @ege

58



VE^ERI VELIKIH GRADOVA

Ve~eri velikih gradova, spu{tam se zajedno s vamaKada na zracima zvezda sanovito odja{e danJer snovi su svetlila jave a ona wihova tamaPa java sve vi{e blista {to vi{e tone u san.

Ve~eri velikih gradova, pokatkad jutro pote~eUlicom va{e du{e kada nam spu{tate no}.

Jer ve~e je jutro no}i, a jutro weno ve~e,No} je svetlost planete, a svetlost wena mo}.

.............................................................

.........................................................

Jesen 1966, Predeo @ege

59



SENKE IGROKAZA VE^NOSTI(U novogodi{woj no}i)

Spavajte

spavajte

senke igrokaza ve~nosti

spavajte

spavajte

slavujne grane mese~evih listawaspavajte

spavajte

bregovi o~nih kapaka

spavajte

spavajte

vi

Spavajte

spavajte

obrazi presu{enih snegova

spavajte

spavajte

{tipaqke svetlosti prosute u no}spavajte

spavajte

veverice plesovi vinoskoci krvi

spavajte

spavajte

vi

60



Spavajte

spavajte

nato~ene zablude vekova

spavajtespavajte

potoci smeha istekli iz zaborava

spavajte

spavajte

senke igrokaza ve~nosti

spavajte

spavajtesvi.

01. svitaw (januar) 1967,Predeo @ege

61



ZDENAC ^E@WE

O re~i potopqene u zdenac ~e`we,Poznajem jednu ko{utu prole}nog tela!Primamite je stihom na vir i pesma smelaPokaza}e vam put od Lepote do We.

O nebo uhva}eno u kavez jata,Slobodo data u ropstvo pticama nade!Zar mi to wena zvezda u oko pade

Pa mi sad pesma raste do nebohvata?

O svemogu}e Sunce, u~ini da svane no},Preno}i ovo ~ekawe blistaju}i u Woj!Svojih nebeskih ptica ra{iri skladopojDa mojoj gluvoj patwi pritekne upomo}.

O re~i potopqene u zdenac ~e`we,

Li{}em objasnite prole}e a cve}em Wu!Privolite je stihom na moje grudi i tuPokorite se Lepoti koja di{e iz We.

4. la`ujak (mart) 1967, Predeo @ege

62



KRADQIVCI PRO[LOSTI

Slu{ajte moju pesmu, muziku svoju nepriznatuSluìte Re~i ve}oj od mo}i da se snevaProgonioci vatre zaboravqeni u SatuVi~ni sku~enom vidu i bu|ewu moga gneva.

Stihom obeleèni, pokorite se Umu@iteqi ravnice Duha i slepog dana!

Di{ite mojom pesmom i otkri}ete {umuIz koje preti Lepota i vatra proterana.

Ali vi ne slu{ate, putnici neobazrivi,Zalud vam misao krhka lepr{a u privi|eweJeknu}e osveta Pesme i zvuci nedoku~iviTraì}e za va{e grehe dostojno ponièwe.

I zato }u vam re}i, kradqivci pro{losti:Uzalud ovo vreme opaàje vam dade!Al' milostiva }e ve~nost zablude da vam prostiKada vas bude zvala u predele bez nade.

Ta i kad ne slu{ate, vi u svom nedohvatu

Sluìte Re~i ve}oj od mo}i da se sneva!Kraqevskoj vatri {uma ìvot daje, a SatuZaborav, i vi ste {uma koja dogoreva.

11. magnolij (april) 1967, Predeo @ege

63



PRVI PLA^ PE[ÂNE VIOLINE

Pod Brankovim mostom, na Savi

Imaju li reke svoja vrela svoja u{}adok proti~u kroz nas a mi u wima?Imaju li dani tamna neba crna Suncadok sjaje nam u oku a no} u nama?

Jedna obala kunu}i drugu luk mi dade

zategoh strunu strelu odapeh most nastade!A cvili pesak vri{te tabani beè vodePoludelo nebo od Sunca è| ga probode.

O moje srce! nek ti taj Svira~ èdnim gudalomraspiri pe{~anu violinu sred Wenih pustiwa!Da mi tim zvukom reka otkqu~a dveri zla}anena pustom dvorcu Wene samo}e pesmom dozvane.

Strune ticane mahnitim ogwem po reci titraju!Kaèm: êmu uho bez pesme i stvaram oboje!O nebo! Tu~ana vrata dvorca {iroko se otvaraju!Ona me ~eka! jer zvuci je pe{~ane violine stvaraju!

Ah moje srce! otkucaj Weno ime svoju zakletvu!Skuj ga ve} jednom cvetnim usnama medom poqupca!

Poteci niz krvotok o ludo srce u te odajekrv da te - znalac pravoga puta - u Wu ulije!

I gle! iz zagrqaja Sunca i vode nebo zasuzi!Zemqom se svuda rasu ta svirka ìvotvoriva!

I kaèm: Evo gde reka ima svoj izvor okean svojDok proti~e kroz nas a mi u woj.

Leto 1967, Predeo @ege

64



K]I VE^NOG SATA

U meko jutro krilate slutwe isto~ne krvikraj neke reke bez po~etka s u{}em u crnogde zelen vidik krunisan Suncem ve~no{}u vrvii gluva nemo} kapqe sa neba zrno po zrno

Zvonima }utwe narcisnim zovom prhne iz vodecrvena ptica sestra glave k}i ve~nog sata

kazaqkom smrti prerano preti kanxama bodeiz glave srcu nadiru bolno krvava jata

I dok u pla~u ozeble vrbe ~eznu za rekomkorewu nade dolivam mladost tragam za lekomali su ptice rasplele crno po nebu jutra

Treperi ve~nost od gladnog Sunca vetar se smejeja sam ve} predat u{}u reke nepovrat vejeZbogom pre`edna nado Ostarilo je Sutra

02. grozdober (septembar) 1967,Prva beogradska gimnazija, pismeni zadatak

65



66



Drug putawe u Krug

MIRIS OPSESIJE

67



68



PRVI OPSESIONISTI^KI DNEVNIK

Ponedeqak, 17. 07. 1967. g.Predeo @ege

Postoji u ~oveku izvestan tok misli koji zahteva da budeiznesen na svetlo dana bilo putem pisane, bilo govorne re~i.Ako je ~ovek sam, pa nema kome da saop{ti proizvode svojihrazmi{qawa, a ako pak nije dovoqno sposoban ili je previ{elew pa ih ne prenese na papir, onda se te misli ponovo vra}ajuu ~oveka, {to dovodi do jednog op{teg haosa u psihi~kom ìvotu

doti~nog lica. Da bih sve te unutra{we tokove spre~io daponiru u mene, uli}u ih u ovu svesku takozvanim nadrealisti~kimpostupkom, ne dozvoqavaju}i sebi da prekinem pisawe ni jednogjedinog trenutka. Tu psihi~ku terapiju najradije bih nazvaoslede}im imenom: Psihi~ko nadrealisti~ko pra`wewe, {to biskra}eno moglo da se izrazi re~ju: Prapsina .

Dakle, u meni laje, urla, vapije okovani pas koga samnasledio od mnogih pokolewa i èli da poqubi dan kroz mojepero. Evo, wegov lave` je ve} zapla{io kazaqke na ~asovniku kojesu neobi~no brzo otkucale prvih devet minuta moje terapije takoda ja (a ne on) odlu~ujem da produìm rok za jo{ deset minuta, nebih li se dovoqno ispraznio za zadatak koji me danas o~ekuje.

Bilo bi suvi{e optimisti~ki sa moje strane kada bihverovao da se u meni kriju bogatstva koja jo{ nisam otkrio. Pre bise moglo re}i da sam ih suvi{e tro{io otkriv{i ih prerano u sebi.

Ta bogatstva su takve prirode da bi mi sa mawe ili vi{e ambicije,sre|enosti i istrajnosti donela mnogo slave i mo`da ne{to novca.Besmislica!Ovo je dokaz kako jedan nepromi{qeni potez pera na

po~etku re~enice moè dovesti do bezveznih zakqu~aka, no i toje na neki na~in potrebno: Ko zna da li }e to mo`da jednogadana predstavqati istinu koja je sada ne{to besmislenije odapsurda.

Vanredno! Razglabajmo malo o apsurdu. Ti, nesre}nidruè okovan u lance podmuklog [abudala1 (znak uzvika! sada

69



znam da on ima oblik pse}e glave! kakva igra slu~aja, zapravone, to nije slu~aj, to je logi~an rezulatat nadrealisti~kograzmi{qawa), cvili{ iz saksije svog zato~eni{tva da je sveapsurdno, da }e se sve zavr{iti nekoliko trenutaka po{to

ve~nost odlu~i da se protegne na ovoj nesre}noj zemqi. Kao {toje apsurdno polivati ulice dok pada ki{a, kaè{ ti, tako jeapsurdno produàvati ìvot kada nema nikakve nade. Ali dragiprijatequ, ti laè{! To nisi ti! Nije li te ta psina [abudalnagovorio da me zastra{uje{? Oslobodimo se toga, sna`nijismo nas dvojica od wega! Zar i to nije apsurd, dragi mojObalonade, da ti, tako plemenit, uzvi{en, ~ami{ u ropstvujadnog, ograni~enog, glupog, slepog [abudala! [abudala budala

dala ala progutala pusto{ preostala u nadu procvetala! Kakavmaterijal za pesmu, {ta kaè{? Aaa? O, pa ti si zloban! U redu,u redu, ti mi se stihovi vrte jo{ od ju~e, to nisam sad izmislio,ali za{to da ne zabeleìm kad mogu zaboraviti?

Volim {to si zloban. Nadam se da to nije zbog mogadobra. [abudal me oboàva, a ja ga mrzim. Da! Sad vidim da simalopre ipak bio u pravu! Ipak! Najzad si, vidim, po~eo damisli{ svojom glavom. Zna~i li to da polako slabi mo} mo}nog[abudala? (budala dala ala progutala pusto{ preostala u naduprocvetala! - odu{evqen sam). Ti, dakle, misli{ da treba re}i"kvrc" ìvotu kad nema nade i prepustiti se smrti. Ti si, dakle,vesnik moje nesre}e. Kaè{, voli{ moje stihove jer iz wihnaslu}uje{ voqu, ali voqu ka smrti. O, pa ja te ba{ zbog togavolim, ne zovem te uzalud Obalonad. Ili bi ti mo`da boqeodgovaralo kakvo drugo ime? Jer, da li je smrt obala moje nade,

da li si, dakle, ti ta obala? Nisi li ti samo teg koji me vu~e uumetni~ke vrtoglavice? Da, umetni~ki teg! Arsiteg! Zdravo,Arsiteè! O, u neko jutro sveè isple{}u vatrom samrtnemreè, s tobom }u biti ribar, o Arsiteè, ne vaqa, nego:

U neko jutro bolno i sveèS tobom }u biti ribar, o Arsiteè,Pecati u vatrom spletene mreèDok smrt me gladna besmislom steè.

70



18. 7. 1967 god. Utorak Predeo @ege

Arsiteg po svoj prilici razvezuje lance svojih okova i

polako potiskuje [abudala. Ali sada uvi|am da [abudala nika-da ne}u potpuno uni{titi (mada sam ju~e uzviknuo u pismu Aleksu:Smrt [abudalu!), jer }e on uvek nalaziti sitne pakosti da meodvu~e, bar za kratko vreme, s pravog smera. Dakle, u meni pos-toje dvojica koja se me|usobno razdiru, a ja, kao wihovo jedin-stvo, tre}i sam ~lan ovog novog svetog trojstva. (@an Servet,pronalaza~ krvotoka, usudio se jednom da posumwa u dogmu o sv.Trojstvu, {to je bilo dovoqno drugom jednom @anu - @anu

Kalvinu, velikom ènevskom diktatoru i tiraninu - da ga smaknebez griè savesti, iako je zahvaquju}i ovome saznao za posto-jawe onog ~ega je najvi{e imao).

Glad, Glad! (i jo{ jednom: Glad!). ûo sam negde da je gladizvor inspiracije, Hipokrena za mnoge nesre}ne umetni~ke du{e~ija je voda bila mastilo, a hleb - Poezija. Da li glad podsti~e naumetni~ko stvarawe? Pre nekoliko trenutaka mi se u~inilo da }usvesku trenuta~no zatvoriti i jurnuti u kuhiwu, ali je Prapsina

iznenada zalajala i naterala me da nastavim. Sad mi se pak ~inida glad zaista podsti~e (u to sam se uverio pro~itav{i ovajprethodni pasus i odu{eviv{i se odli~jem svoga stila). Treba libiti previ{e pametan te sa fiziolo{ke strane objasniti ovupojavu? Treba li jo{ napomenuti da pun stomak ~esto kao jorganprekrije um, pa zatim i mozak, {to dovodi do najlep{e i naj~e{}einspiracije zvane spavawe? Zato, dosta o tome. Zakqu~ak:Inspiracija : kvalitet = stomak : sposobnost. Da proverim:

inspiracija x sposobnostKvalitet = ------------------------------------

veli~ina stomaka

Dovde sam pisao jutros, kao da sam predose}ao - sada mije stomak sasvim prazan bez ikakve nade da se bar i jedan kubnisantimetar pove}a. Nije va`no - neka glupa kazna kojuizdràvam najpre zbog inspiracije, a drugo iz ponosa. No, to jevi{e kazna Tebi, o [abudale, Tebi koji si me danas odvukao u

71



sportski centar pravdaju}i se dolaskom moga brata Zorana.Mora}u jednom i tebe da unesem u onu proporciju kako bi seodredio i tvoj (negativni) udeo u stvarawu umetni~kog dela.Dabogda se umorio gla|u, neumorni nasilni~e kome ju~e neo-

pravdano dodelih pse}u glavu, jer Prapsina - to nikako nisi ti,to moè pre biti Arsiteg, ali nije ni on. To je ne{to tre}e,nezavisno, neutralno, automatizovano. Ne{to {to kqu~a i ondakada toga nisam svestan, a pretumbava podsvest i traì svojizliv u dan.

Ose}am se tako glupo da nisam sposoban da otpo~nemni{ta veliko; da otpo~nem, na primer, Tihog Dona ili Mu~ninu .Prvo zbog duìne, a drugo stoga {to mi se ~ini da bi me Sartr

toliko izmrcvario da bi [abudal likovao opijen mirisomegzistencijalizma. Mo`da je takav zakqu~ak vino nedovoqnosazrelog gro`|a, ali mi je ovaj pogled na svet sve odvratniji;zapravo, ne moè biti sumwe: Prihvativ{i egzistencijalizam, jabih se prepustio [abudalu; radio bih svesno sve ono {to je oniz moje podsvesti nametao i ~ega se ja odri~em, {to ubijam sawim. Sad se ose}am tako prijatno - kao onda kada sam stajao navrhu jednog Krkinog slapa, voda proticala ispod mene kao krozmene i stropo{tavala se dole. îni mi se - nijedne misli,nijedne te{ko}e nemam na umu, sve ide samo od sebe, rukaprelazi preko papira a da to i ne ose}am. Eto, to je taveli~anstvena psina, taj ~ista~ du{e, usisiva~ za talog, suvi{nitalog koji se nahvata po koncima du{e. Mislim da }u posle ovogleka biti sposoban da zavr{im pesmu ju~e zapo~etu posve}enumojoj Venki kojoj - moram re}i - pripisujem ime Obalonada - jer

ona, ona, ona je obala moje nade, ona je moja te`wa zasavr{enstvom koja se moè posti}i jedino u smrti. Henrik fonKlajst je celog svog ìvota teìo sre}noj, pravoj umetni~kojsmrti, zajedni~koj smrti sa bilo kim, mu{karcem ili ènom, ibio je zaista sre}an jedini put u ìvotu kada je svoju èquispunio. Toliko je qudi prona{lo, i{~eprkalo jedine sre}netrenutke svoga ìvota onda kada je li{}e sa otrulelog drvaìvota ve} opadalo u bezdan ve~nog mira; Alisa je ~eznula za

@eromom (@erom i Alisa - junaci romana Uska vrata Andre @ida, prim. prir .) i nikada, nikada nije bila sre}na. Kada je

72



umirala, smrt je bila spasewe. Ona ju je zagrlila kao otpu{tenizatvorenik svoju qubqenu. Wena nada bila je tama, Bog - ve~nostprostora polivena mastilom no}i. Ona je ipak ostala da ìvi -u @eromovoj uspomeni. Ostvariv{i smr}u svoju nadu i izjed-

na~iv{i se sa onim ~emu je teìla, uzela je nadu, uzela bizapravo nekom drugom, ali @erom je verovao u qubav bez nade;ta qubav bila je za wega nada pred Ve~no{}u. Wih dvoje suzaista prona{li najuà vrata qubavi. O Venka, ti si moja nada,ti si moja no} - "u mojoj nadi moja no}i". I kad je vedro (o, mojale|a, moja glava! kako praznina teì kada je plava!), ki{e pada-ju ùto (o suncokretna uspomeno, koja bi ma~ka, da je pas, zala-jala na Mesec pojeden voqom Zemqe da mu otme sjaj, saliven u

srp kojim kosi svoju vlastitu ~e`wu za celinom?).

19. 07. 1967 g. Sreda Predeo @ege

Eto, to je taj trenutak; trenutak kad mrzim sve, kada mi jesve odvratno, kada se ~ak gadim i samog sebe. Bez nekog osobitograzloga, bez podsticaja; probudim se, razgovaram sa bratom,pri~am mu o ma~ku (kako je no}as spavao kod mene u krevetu) iodjednom pomislim: Za{to mu sve to pri~am? Zar nisam to mogaozadràti za sebe i ne sva|ati se, tro{iti re~i o tako neva`nompitawu.

Prekju~e sam zapo~eo pesmu "Slobodan ka…" - Venka }e seu mojoj poeziji zvati Slobodanka! (A uistinu, stvari stoje obr-

nuto: Slobodanka Cicmil, "devojka iz pete klupe", postala je Nevenka - Venka Svilokos i to ime nosi}e u Opsenarijumu i u budu}em romanu Predeo @ege, prim. prir.). Ali evo, ni do sad jenisam zavr{io. âk nisam ni poku{avao. Zna~i li to da je[abudal toliko snaàn? (Opet mi je sve odvratno; ose}am sevrlo, vrlo nemo}no; u meni nema nikakve inicijative.)

O, kako èlim da odem negde gde }u biti sam, sam, pot-puno sam, razvezan od svih okova koje dru{tvo name}e svim svo-

jim pripadnicima; prepustiti se boemskom ìvotu, pquvaati nasve norme, obaveze, trpeti ~ak i glad hrane}i se svojom poezi-

73



jom. Nalazim se u sredini - o kako mrzim tu re~ vi{estrukeprose~nosti! Najsredwija sredina sredine. Mrzim sredinare.Mrzim da sredinarim. [teta samo {to ta re~ po~iwe slovom S.êtiri najlep{e re~i po~iwu slovom S: Sloboda, Sre}a, Smrt

i Slobodanka. Sloboda u sre}noj smrti. Sa Slobodankom.

20. 07. 1967. g. êtvrtak Predeo @ege

Lud dan, ludo jutro, prazno popodne. O, [abudale, ipakbez tebe ne mogu, Aleksov Laup te pozdravqa i vi~e "@iveo

[abudal, moj brat". (O "Aleksu", Branku Aleksi}u, i wegovom"Laupu" vid. bele{ku br. 2 uz tekst "Filosofija opsesionizma -

da!" u prvom tomu ovog dela, kao i prepisku dvojice mladih pes-nika u "Prilozima" na kraju kwige. Prim. prir.)

Jutros: Poziv za telegram. Tr~im u Zemun. Pismo odAleksa. Silan je! Budu}i grof. Obe}ana grofica Laura ima 4ili 5 meseci (pakosni Laup, otkrio mi je taj podatak sa zluradomoholo{}u). Aleks je odu{evqen "Kraqicom spektra". Zamera mi

samo na formi - u prvoj strofi:

"Kraqice spektra, belo saèta robiwo lepote~e`wo materije za gubitkom sebe, dozvanakrikom rasplinutog po~etka, spektrom o~arana,doziva{ lepezu boja u belu nevinost. Note

Nejzelenije pesme klavir li{}a podzemqu krade..."

- kaè, dakle, da ovo opkora~ewe na kraju prvog katrena nijenajsre}nije. Razmisli}u, mada se za sad ne slaèm sa wim.Zatim pismo od Venke, iz Sanskog Mosta. Zurio sam s

nevericom u ime na pole|ini koverta: Venka Svilokos.Najzna~ajnije: Kaè da je puna qubavi za sve... ali da joj to zau -zima samo ~etvrtinu srca, dok }e ostale tri ~etvrtine mo`dauskoro opet biti zauzete.

Draga Venka, kada bude{ ponovo do{la u Beograd, ja

znam: Dolete}e{ prvog dana da vidi{ mog malog ma~ora, tvogkumi}a Nela. Ali u svom slede}em pismu ja }u ti re}i da ne

74



dolazi{, ili: Ako do|e{, da se ne zadràva{ vi{e od pet minu-ta. Zaista tako èlim, Ven~ice! Kada sam sa tobom, ~inim se sebitako nespretan i glup. Tako bih èleo da te nikad, nikad vi{e nevidim, da ostane u mome srcu ve~na uspomena na jednu malu,

slatku, ne`no vitku devoj~icu, da sa de~a~kim ludilom o~ekujemtvoje pismo - jedini dokaz tvoga istinskog postojawa, da teìmtvojoj uspomeni kao vrhunskom idealu svih svojih stremqewa.

O, tako je surovo biti pesnik! Jedini izlaz biti pesnik!Da se nisam tako rano razgolitio pred svojom Velikom Tajnom,mo`da to nikad ne bih postao. Tada bih bio mnogo, mnogosre}niji. Za{to, uostalom, praviti komparativ kada u mome srcune postoji re~ sre}a, jedna od ~etiri najlep{e?

Ali znam: Jednom, bar jednom, oseti}u bezgrani~nu sre}ukoja }e zna~iti vi{e no ~itavi ìvoti tih obi~nih "sre}nika".Mo`da }e to biti moje suo~avawe sa smr}u?

O, kad bih imao snage da otputujem jednom... to ne moèbiti vrlo skoro zbog {kole, te proklete {kole..., ali da otputu-jem jednom daleko, vrlo daleko, do smrti!

Otputovati negde daleko bez nade na povratak zna~iumreti pre svoje smrti. Izjedna~iti se sa beskrajem.

*Eto, desio se mali zastoj u saobra}aju mojih misli. Ali

ova simpati~na re~enica ve} me je zasula ~itavim vo}wakomideja, {to ja ne}u iskoristiti za daqe pra`wewe ve} }upoku{ati da iz potpuno prazne glave, nizawem re~i koje mi prvepadnu na pamet, sa~inim jednu prapsinsku pesmu.

Reko izrezanih karanfila, mirisi zaboravaraskop~avaju jelek li{}u uspomena.Virovi staklastih drhtaja, obalujem smrttalasastih beskraja. Izdignut na prestocvetnih pomr~ina u sjaj praznine sipah muwu bola.

Ne mogu re}i da sam pisao sasvim automatski - od silneuùrbanosti ostajao sam bez re~i. Utoliko vi{e èlim da

poku{am jo{ jednom:Na mesecu lajavih usklika

75



na mesecu zlatana vatrometu svetlosnih metaka

na vatrometu ruàna svetkovini nero|enih ptica

na svetkovini crnogruke su traìle o~aj u prostoru ribqih tela

u mreàma sun~ane krviu mreàma no}i

svetiqke istoka visile su o smrticrvena zoro ~ekaj me ne}u do}iu ~ekawu na Sunce ostarela nadopodmladi svoju pro{lost ostarelo je sutra

u saksiji nedosti`nih buketau saksiji divqine

uvele su bulke mo}i na su{i smislarastrzane voqom podzemne ki{e gavrana blatapucaju me{ine vetra i raznose miris mrtvaca

O nedostojna vi{wo uspomenakisela kazno poùdnom plamenu

qube te nakazna usta trajawa u mene useqenaSa osmatra~nice biqnog korewasa osmatra~nice grobqa

neslu}ena nedosawana poqa narcisa obe}avaju sre}u(o kako da nazovem boju no}i kad smrt me vreba bojom krvi)

Na mesecu lajavih urlikana mesecu zlata

na vatrometu svetlosnih metaka

na vatrometu trwana svetkovini nero|enih ptica

na svetkovini crnograspadam se na slova jednog imena slobodnijeg od dima~e{qa me vapaj jednog svanu}a razno}enog u meni

o vrela vrela vrela vrela tajnoisparava me uàs krvi(êkaj me crvena zoro ne}u do}i)

a jedna no} ~eka svoje ime no} obi~naneke vi{we i tre{we neko crveno no} svoju ~ekaju

76



neki prsti neke ruke neke o~i suze nekepetlovi zatim neki i crna svitawao jedina ìco na violini moga pla~a

kose od soli neprohodne

za ~e{qeve moga ju~edanassutra neosvojivesrca tako velikog da jednom ~etvrtinom voli sve osim mene

(o prokliwem te prokliwem te vi{wo uspomenau ime tri~etvrtine wenoga srca prokliwem teu ime prole}aletajesenizimeo prokliwem te prokliwem te vi{wo uspomena)

o jedina jedina jedina zvezdo jedina obalo ObalonadeSemiramido vise}ih vrtova moga ma{tawa

danono}uje{ u semenu odluke posejane u no}(no} koja ~eka svoje ime no} obi~nano} tihe smrti no} bez straha aha! ha, ha!no} kraja no}i no} iz stiha! tiha! i-ha!)

Utorak 25. 7. 1967. g.Predeo @ege

Prosto se ne usu|ujem da pogledam prethodni datum. Ve}peti dan kako ni{ta nisam zapisao. Mo`da je zapravo takoboqe. Prosto: Nisam ose}ao potrebu za svojom Prapsinom jersam se praznio na sto raznih na~ina. Lepo sam Venki napisao upismu: Neko poeziju stvara re~ima, neko je izraàva svojom lep-otom, a neko je ostvaruje svojim ̀ ivotom. Ovih dana sam bio pes-

nik u ovom posledwem smislu. I{ao sam na plaù i voleo samsve (Kako to Venka kaè - "Volim da izgorim na suncu i da seuve~e maèm talkom, volim da se pravim va`na sa svojimmin|u{ama iz Italije - boje mora, itd.").

Stalno sam i{ao autostopom - jednom me je vozio SavaMrmak (u to vreme najistaknutiji televizijski rediteq, prim.prir.) I{ao sam ~ak tri puta sa Aleksom u Muzej savremeneumetnostti na izlo`bu Pikasoa, tako da sam nazive gotovo svih

izloènih slika, kao i gotovo sve detaqe, nau~io napamet. U

77



Muzej }u svakako i}i jo{ koji put (sa Venkom kada se vrati) itada }u pisati o svom utisku.

Ju~e se desio neverovatan slu~aj. U tome se sastoji poe-zija Tre}eg modusa. Igra slu~aja - kako bi to obi~no rekli.

Neverovatna koincidencija. Ovde }u ovaj slu~aj izneti kaopismo mojoj Venki, jer upravo takvo pismo èlim da joj po{aqem.Zavisi od wenog odgovora na moje prethodno pismo da li }u ovozadràti za sebe ili }u wime na{u qubav u~initi jo{ za-nimqivijom:

Ven~ice,Aleks je imao devojku sa kojom se zabavqao dva meseca.

Zvala se Nada. Ja sam tebe voleo, ali mi ti nisi bila devojka.

No svejedno, za mene je to ose}awe bilo ne{to vi{e od qubavi.Va`no je tvoje ime, Nevenka.Sino} smo nas dvojica pri{li dvema devojkama na

{trafti u Knez Mihailovoj. Jedna se zvala Nevenka, druga Nada.Aleks i ja se pogledasmo preko wihovih ramena i nasme-

jasmo.Slu~aj je hteo da se uloge izmene.Jednom sam sa Nevenkom uvenuo i u meni nije vi{e bilo

ni cvetawa, ni mirisa. Kada sam to najzad, budu}i sasvimsparu{en, uvideo i sebi priznao, mislio sam da za mene vi{enema nade.

Ali, eto, nada (ili Nada), kako god èli{, Nada sepojavila.

(Prim. prire|iva~a: 1. Pojavqivawe "Nade", koja se ust-vari zvala Suzana - Suzi, nadahnulo je pesmu "Prvi pla~

pe{~ane violine"; 2. Opsesionisti~ki soneti koji slede pisani su na zavr{nim stranicama ovog dnevnika.)

78



OPSESIONISTI^KISONETI

za Oqu

Smokva uspomene

Orlovi su orlali u mojoj glavi, kanxe mrvile,Teturale me vi{we pla~a, mamio led.Iz ko{nice neba ponele me magle u zemaqski redI zelenom slutwom u orkestru belog ~e`we vrvile.

I zacvr~ao je miris ozvezdalih poqa

Op~elile se galaksije cve}a, slap se vinuoVatromet ludeo iz crkvenih zvona, vetar ginuoNa harfi tvoje kose i {aptao: Oqa, Oqa...

No magle se vra}aju nebu i java iz snova rudiGavrani grak}u opelo, {akali si{u mi imeI bruji iz nebesa: O, zaboravi me...

Al' zaspala u obe}awu, u se}awu se budiSmokva uspomene - nesasu{ena voqaI slab a sna`an pesmom ja {ap}em: Oqa, Oqa...

27-28. 12. 1967, Predeo @ege

79



Zauveknuti neven

Zacimbale krqu{ti Sunca, bukne zeleno.Dani propticali beskrajem no}i preska~u.Zabunare u satu kladenci neizmerenoDubokog smisla. Vatre vekova mnoè se u pla~u.

I zavitla me slepi rondo svemirne ruè vetrovaIz bele slutwe praha u slu~ajnu posebnost ploda.

ê`wa me lutawem vodi do neizrecivih svetovaGde ve~nost su Ti kose. Tad prole}e Te oda.

U neven zauveknute, smr}u nek nas izle~iSevdah Sunca u biqu bremena suvi{nih nada.Simfonijom blaènstva napajajmo se kada

@dralovi ve~ne lepote opovrgnu nam re~i.Pa zapevajmo Sjaju da neven ne bi nam sven'oU àlopevu Tame {to ponavqa se sneno.

3-4. 01. 1968, Predeo @ege

80



O posmrtnome cve}u

Posive u{}a ptica, tromboni snegom zamumlaju,Osede vrtlari vatre, ponimfomane crviI venu bulke mo}i na su{i smisla, zaurlajuMogu}a vina iz grozdova opepeqene krvi.

Jer krhku dok opsenu sumwe razvejavahu akordi dimaI pijana poqa narcisa dok obe}avahu sre}u,

^e`woklik me mrtve Izolde okupini snimaO tristanijadi krvi i posmrtnome cve}u.

Jer odzvawahu Te glasoviri ditirambskih nizijaSemiramido vise}ih vrtova mog Eldorada!Pastrmkovahu mi venama brzaci tvojih vizija

O svilovezu smrti u nebocvatu nada.I vetrahu Ti kose dok zloslutnost je kislaU raspra{wewu Sunca i razvigoru smisla.

24-31. 01. 1968, Predeo @ege

81



O pozla}ewu tmine

Sa~iwena od severa i bekstva pticaPraskozorju si reke zelene kosu oplelaI ju`ni dok vihori dozivahu iz Tvojih viticaI sun~ane violine iz prozra~nosti Tvoga tela,

Ja slu{ah fresku smisla prstima mahnitog vidaI svim ~ulima zaplovih u pozla}enu tminu.

Tada mi purpurna svetlost svemirnih NereidaRasfruli ~emprese voqe, do pijanstva me vinu.

Ali mi glodari sata smrtno nagrizo{e venePa oslobo|en dna i vrha Ponor vrisnu iz mene!No slu~ajem procvala sa mnom u veku iste pra{ine

Izgejziruj mi iz krvi kre{~enda HipokreneDa izgubi nas vreme jer slabost kada mineZanos }e poneti du{e u fjordove ti{ine.

25. 04. 1968, Predeo @ege

82



Sun~anim sluhom duge

Kraqice spektra, belo saèta robiwo lepote,ê`wo materije za gubitkom sebe, dozvanaKrikom rasplinutog po~etka, spektrom o~arana,Obuzdaj divqawe boja u la`nom oku. NoteNajzelenije pesme klavir li{}a podzemqu kradeTvojim sun~anim sluhom. Najtajanstveniji plamenNajcrvenijim si ruhom krvi odela dok kamen

Najmudriji je prostor u vrtu Tvoje nade.Plavo zalu|en prostor - o varko tamnih dubina!Sun~ana boja ùtog - prevara zlata! êmuCrno u ùdnom telu i crna slutwa u wemu

Ako iz Tvoga srca rasko{no zra~i belina?Bezbolnim mirisom praha u {umi tajnog biqa

Rascvetaj seme Svog vida, tamnicu izobiqa.

26. 04. 1968, Predeo @ege

83



Put do krvi(prva verzija)

I usnih vrhove tajne. Iskah. O pusto htewe!Libreto podzemnog Sunca vrapcukale su grane.Opsovah telo. I vriskah. Uzalud papirno zrewe!Kondorni vetar bunca. Muzika. Miris plane.

O ~uj! To tama trne sat. Flauti opalna klet!

I snuj da citrom sre}e vrletna zorne bruj!U let da klone vlat dok lahor plete kretI cvet dok p~eli sle}e, Belo da gre, o ~uj!

Vruqe drhtaja prhnu. Do svrhe me vrhne slut!Crveno jekne saznawe da krv je do krvi put.O slep sam, slep, o gde si, slavi Te slavujni ples!

Tad susret strminu sravni. Srca nam, ruke vres.Krzne me uzlet zlata pa zvizne zelena zlob.Kadencu grmne Meduza. Kameni odjek. I kob.

06. 05. 1968, Predeo @ege

84



Put do krvi(druga verzija)

Sve najednom usplamte. No} zgasnu. O preobra`ewe!Gle! zraci dremnoga Sunca ve} vrapcukaju po danu!Zora zarudi. Pa prasnu. Prenu me svitno zrewe.Pora mi svaka zabunca. Budi{ se ! I sve planu.

O ~uj! I nebo peva za nas! Flauti osun~an mrak!

To struj nam od glave do pete vrletno zori u bruj!Prsti u svaku vlas upredaju ti po zrak!Pusti da strasno slete na tvoje dirke! I ~uj!

Tad jutro u drhtaj prhnu. Do svrhe me vrhnu slut.Crveno jeknu saznawe da krv je do krvi put.Silazim Ti u gnezdo. Slavi me slavujni ples.

Vrelo se kostre{e trnci. Srca nam, ruke vres.Krznu me uzlet zlata pa zviznu ozveren briz.Miq mi se izli u mlaz. Dalek u Tebi. A bliz.

1971, Belov Grad

85



NEBOZEMKE

1

Odjeci rime

Kad svemirSuludi je~iI studeOdblesci zime

Tad nemirBudi re~i

I rudeOdjeci rime

12. kolo`eg (avgust) 1968 Predeo @ege

86



2

Klet

SvetRije mrvi namLet

Klet^ije krvi samCvet

15-19. kolo`eg 1968 Predeo @ege

87



3

SprudBih mora sprud. I nemo}TelaSni zbore. OstaStud

Tada

Svih zora rud mi svemo}^elaI more postaSprud

20-21. kolo`eg 1968 Predeo @ege

88



4

U{}eNaduTka{ liO, No}iKo u{}e re~niVid

SkladuZna{ liPomo}iDok dr{}e ve~niZid

21. kolo`eg 1968 Predeo @ege

89



5

Vetar

Sna stremu^ar si ~i{}aOd bojeRose

^emuVetar bez li{}aI tvojeKose


90



6

Qubav

Dah tvojNek postaneZa rane mojePrah

Prah mojNek ostaneZa dane tvojeDah


91



GLOSE OPSESIONIZMA

GLOSA O TMINI

Du{a je strasna u dubiniOna je zubqa u dnu no}i!Pla~imo Pla~imo u ti{iniUmrimo Umrimo u samo}i.

Tin Ujevi}

Biqani Luki}

Plodno lajahu plime. LahoriJu`nih toplina raznossili su ~ini.@ar prvog prole}a u srcu gori:

Du{a je strasna u dubini Pesma joj melem jer pro{lost snevaUmorne dane koji }e do}iAl' kloni tugo, du{a nek pevaOna je zubqa u dnu no}i!

No ve~noj bakqi u ve~noj tmini

@aoke nestanka popi}e mo}i.Pla~imo Pla~imo u ti{ini

Za ovim svetom {to }e pro}iI pomoliv{i se ve~noj PrazniniUmrimo Umrimo u samo}i.

Cvetaw (maj) 1968, Predeo @ege

92



Glosa o senci

To razumemo samo nas dvoje.

To je i raju prinovak drag.To tek u zanosu proroci slute

Santa Maria ella Salute.

Laza Kosti}

Zna{ li o senko svetlosti putMudrost {to upi u telo moje?Priziva ve~nosti pakosni lut -To razumemo samo nas dvoje.

Li{ena Sunca san si {to plamtiVrhovnim zvukom u slepi tragAl' grumen smisla svest {to nam pamti -To je i raju prinovak drag.

Jer {aptah bla`en kad pred wom bih:Da l' je ve} videh ili je snih?To tek u zanosu proroci slute

Se}awem zornim {to sazda stih.Moli, Samo}o, senke nek }ute

Santa Maria della Salute.

1. lipaw (jun) 1968, Predeo @ege

93



Glosa o jutarwem kresu

Prstima mi ùtuju wene kosePrstima mi vojuju wena telai crvena usta wena àrko vrelai prsti su mi sne`no bele lepeze

Branko Aleksi}

Kroz Veselinu

Ponovo je sretoh kad jutra kresnu sevizvajanu Suncem {ti}enicu rose.Pletena od lipa {to miris im pevprstima mi ùtuju wene kose.

Karneval ùdwe tad svemirom duha

razgoni jata {e}erlemskih strelai skladom vida, mirisa i sluhaprstima mi vojuju wena tela.

O, da l' se vatra u vene zaplelavulkan u kliktaj sladostrasne jezei crvena usta wena àrko vrela

jesu li moje sa ve~no{}u veze?Zelena snago, lepota je bela!I prsti su mi sne`no bele lepeze.

3-9. lipaw 1968,

Beograd, Kapetan-Mi{ino zdawe

94



Glosa o prole}noj ~ari

Ni{ta sem kostura ne vidim dragaI no} vezana zvezdama krvariI nema vi{e u oblacima tragaOdbegli znaju samo tamni~ari

Milan Lali}

Minu{e prole}ne ki{e. I pozaspa{e zveri.[umom se rastr~a jesen i ~e`wa blaga.O, sawaju me grobqa i {ire dveri:Ni{ta sem kostura ne vidim draga.

A mirisahu zore. I be{e cve}a.I qiqani nas ~edno osmatrahu u jari.Sad drhte harfe. I plamsaj sve}a.

I no} vezana zvezdama krvari.

Ostrvqem tro{nim mog arhipelagaZaborav ~eznu bezgre{ni oltari.I nema vi{e u oblacima traga

Zefirnog neba. Gle, prole}ne ~ari

Zaspale jednom u o~ima magaOdbegli znaju samo tamni~ari.

Prosinak (decembar) 1968 Predeo @ege

95



Glosa o snu

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zlaIzvan stvari iluzija izvan ìvota?I s wom spava nevi|ena wena lepotaMo`da ìvi i do}i }e posle ovog sna.

Vladislav Petkovi} Dis

Kroz Qiqanu Purkar

Ako su je jutra mrazna tajnom zavelaDa probudi okom plamnim vrela presahlaMo`da joj se na ~ekawe tuga zaklelaMo`da spava sa o~ima izvan svakog zla

O, da li sam ve~nost usni wenih snivao

U snu da l' me op~inila wena mekotaU pro{losti da l' sam svojoj sa wom bivaoIzvan stvari iluzija izvan ìvota?

Mo`da su joj o~i wene snene, bez notaNajcvetnije pesme moje {to wu ispredaI s wom spava nevi|ena wena lepota

U ~ekawu da je ~ednu snu ukradem ja,Pa da jutro ne`nu pre|u sa we odmota:Mo`da ìvi i do}i }e posle ovog sna.

27. svitaw (januar) 1969

Predeo @ege

96



Glosa o nestvarnom zovu

Zdravo, o mogu}a zvezdo koju i ne slutimoIl' me zaboravi pesmo jer èqa je moja krivaPod zemqom }e se nastaviti trajawe zapo~etoO, sve {to pro|e ve~nost jedna biva.

Branko Miqkovi}

Jo{ jednom kroz Q. P.

Sa koje strane brojne ose ìvota da Te traìmZa sve drhtaje moje najsatrepetnija rimo?Ako Ti poj maglina usnulu lepotu blaì,Zdravo, o mogu}a zvezdo koju i ne slutimo!

Sad samo Tebi pevam. I ve} znam za{to ìvim.

Ako se pesma mora, qubav se negde skriva.Ili }u Te prona}i u prostorima sivimIl' me zaboravi pesmo jer èqa je moja kriva.

Na lutawima mojim odzvawala si svetoNestvarnim zovom. Ali Te ve~nost sniva.Pod zemqom }e se nastaviti trajawe zapo~eto:

U mojoj pesmi ro|ena, osta}e{ ve~no ìva.Ovo se kruèwe ne}e zaustaviti kleto.O, sve {to pro|e ve~nost jedna biva.

29. svitaw (januar) 1969

Predeo @ege

97



POSLEDWI ZID

Slobodanu @uwi}u (i Palmi Kalo|eri)

1

Sumorno tkanom Umu vetrovi telom mi zbraniNa krila Belog Jastreba vaznose vid.O ~edno vapqena zoro proro~kog leta, svani!Sámog neka me plene prostori onostraniI trepet blaènog duha nek prozre posledwi zid!

Jer neosporeno riju pod koòm tajne svetaI slepo tiskaju sveop{te bezumqe u vid.

Duboka jutra pre zore u glavi zapo~etaJo{ zato~ena pticom tek osvanulog letaKrilato hrle iz No}i i sle}u na ve~ni zid.

Sazvu~je vrhunskih struna, usnulu drhat boja,Kroz pore, dodirom strasnim, nek protka vid!Al' prstima procvale zeni pred ~inom zanosnog spoja

Slute u telu tamni odsenak nespokojaJer dvore Jasnoga Svetla skriva ve~iti zid.

I bledo usahlim sjajem, obrisi ù|enih klimaIz nedohvatne blizine sle|uju vid.Jer uvek, snevanom blesku predela sveop{tih rima,Bivawu dostojnoj svrsi istkanoj nadre~ima,Magi~ni nedoseg duha plete po neki zid.

98



2

Isprva, jutarwa rumen krletkom probdelog telaSku~eno mislenih zora razasu vid.

A rastoh, i slasni ùbor venama kqu~alih vrelaOslu{nu prostora jeku slepilom neiscelaI smiraj krvi otkri razumom pleteni zid.

Potom je, voqom Sata, tajnama nebeskih {piqaSvirepo proklev{i telo ronio vid.A rastoh, i su{ti plamen duhovnog preobiqaSaèè vinutu ~e`wu te na|oh se bez ciqaI pu~e Veliko Prazno kad otkrih posledwi zid.

3

Pa ipak, sumornom Umu vetrova telom mi zbranihNa krilu Belog Jastreba raspiwem vid.Nek iz {irina i prete prostori onostrani,

Govori}u snevanoj zori do sudweg ~asa: Svani!I: Trepet blaènog duha nek prozre posledwi zid!

I bledo usahlom sjaju obrisa ù|enih klimaRe}i}u: Drugu lepotu poznaje vid!Oblici maglenih me|a, zvuci dubinskih plima,Potajno u m e n i bruje! Wihovim odjecimaSlavi}u Belu Pticu dok ve~ni ne padne zid!

A ~e`wi, gowenoj kleto kroz Tesno u grudima,[iri}u u beskraj Pesme krilati vid!Bivawu dostojnoj svrsi isple{}u nadre~imaVe~nozore}a krila i odjek sveop{tih rimaRu{i}e u tavnom Svemiru svaki kona~an zid.

22. listopad 1968, Predeo @ege

99



100



PRoPUTovAWE

NESME[TAJ

Prelazne pesme

101



102



DEVOJKA PROLE]NOG TELAIspevanka*

Bila je devojka jednaprole}nog telavetar je {aptao snuSe}am se april je splelau svoju kosutada kad sam po`eleo wu

A ki{e su plavile ve~ei ve~e je plakalo wihGorka samo}a {to pe~ebe`ala mi u stih

Nikada ne}u zaboraviti danKad mi je ona dolutala u san

Bila je tako ~ednaqupka vrelajutro je svitalo s womMladost je tada htelada spusti rosuqubavi prve

u srcu mom

Pro{lo je mnogo danai qubav je nestalaOdavno mi je stranaal' ~e`wa je ostala

* Ovo je jedna od mnogobrojnih pesama ~iji je tekst pesnik u ranimgimnazijskim danima napisao, komponovao i pevao, prate}i se na gitari.

103



Nikada ne}u preboleti taj danKada bez we je opusteo moj sanBila je devojka jednaprole}nog telavetar je {aptao snuSe}am se april je plelau svoju kosutada kad sam zavoleo wu

April se ponovo smejeopet je prole}e

A u mom srcu vejejer ostao sam bez we

Magnolij (april) 1965,Predeo @ege

104



BUKTIWA

Janu Palahu

U dan vremena {to ropstvom cviliKrv ti se mlada u vatru vinu!Kazaqke nepravde su zaustaviliPlameni dozivi u visinu.

O~ajem na{im nemo} dok snevaKrv ti se mlada u vatru vinu!Al' tvojom buktiwom ne sagorevaNa{ smeli pohod u visinu.

Tirani gnusni dok jezde svetomKrv ti se mlada u vatru vinu!

S wihovim }emo le{evima, vatrometomBuktiwe tvoje u visinu.

Gnevnih vekova crvenim zovomKrv ti se mlada u vatru vinu!Buktiwom tvojom sa snagom novomSlobodi hitamo u visinu.

Svitaw (januar) 1969,Belov Grad, Filosofski fakultet

* Po samospaqivawu ovog ~e{kog studenta usled sovjetskeokupacije ^ehoslova~ke 1968, ovu su pesmu, u znak protesta oku-pirav{i zgradu Rektorata, studenti beogradskog Filosofskog

fakulteta u 15 000 primeraka delili gra|anstvu. Ona je tadasvome piscu (prvi put) donela svetsku slavu.

105



106



Tri putawa u Prazn

SVEISPEV

APSOLUTNA KWIGA

107



108



Pr putawe u Prazn

PISMA SA GNEVNOG

@ALA

109



110



OSVRT

Ono {to }e se jednoga dana zvati "Sveispev - Pisma saGnevnog @ala" verovatno (ili gotovo sigurno) ne}e imati oblikprvobitne zamisli. Ro|ena i preìvqena u duhu devetnaesto-godi{waka, ideja je bila suvi{e smela da bi se olako prepusti-la naumu dovr{avawa. Ili je, s druge strane, doìvqaj Bekstvai Putovawa sam sobom bio zaslepqen do te mere da je istro{iosuvi{ak energije potreban za sublimaciju. Tek, na putovawu zaPariz, septembra 1969. godine, na jednom izbezumqenom puto-

vawu, jedna tek stasala zamisao neo~ekivano se na{la naisku{ewu provere i potvr|ivawa.Najsna`nija je i ujedno najrazornija ona misao koja se u

zbivawima prepozna i tako naglo stekne punu svest o sebi. Kadamisao o Bekstvu najzad postane Bekstvo, kada o Usamqenostimisao najzad postane najusamqenija, nema te sile koja }eograni~iti dubinu Doìvqaja. Nemo}na mo} bila je ê`wa,mo}na nemo} bio je Gnev; na kraju Putovawa po~iwalo je Lutawe

- bilo je to novoste~eno saznawe o prisustvu Gnevnog @ala usvakom od nas i svest o sveprisutnosti Bi}a u Duhu. Lutawe jezapo~elo kada je Putovawe, ve} zavr{eno, naumilo da seproduì u Delo.

Pogled kroz prozor sobi~ka na mansardi ku}e u 29, Ruee Bourgogne pokazivao je kako se usamqeni toraw Ajfelovekule visoko iznad krovova izvija u parisko nebo. To stremqewepodudarilo se sa neiskazivim gr~om onih desetak dana u kojima

je let prethodio krilima. Neiskazivo je zapravo bilo nedoreci-vo jer je trag ostao - tri sveske i danas svedo~e uùrbanostinastojawa i te{kom probijawu onog u sebi dovr{enog.

Nekoliko godina kasnije ideja je dobila zreliji ismireniji oblik i wen pogled na prvi poku{aj odelotvorewaotkrio je mogu}nost da ono {to se tada iskazivalo tek kao nacrt,bude primqeno kao samo sobom odrìvo. Proìvqena zamisaozgr~ila se i zgusnula u Sadràj Putovawa ; Sadràj je, me|utim,

111



sam proputovao ~itav naumqeni put, dozvoliv{i da budeprepri~an sa samo pedesetak stihova.

Evo, dakle, jednog fragmenta celovite zamisli, evo zatimceline u jednom dahu napisanog Sadr`aja Putovawa , evo na kraju

(ustvari odmah na po~etku) i tri pesme koje su se tada preotelepraznini onog prostora namewenog poemi "Pisma sa Gnevnog@ala".

Evo traga tog proma{enog poku{aja da se ApsolutniDo`ivqaj preru{i u Apsolutno Delo, da se do kraja i{~itarukopis Malarmeove Apsolutne Kwige u ~iju je neprozirnu asveispevnu belinu veliki Francuz, u svojoj Rimskoj ulici, zuriona samo kilometar-dva od mesta na kojem }e wegov srpski sled-

benik, jedan vek kasnije, taj speispev ipak ~uti i bar delimi~noprozreti na svom askur|elskom materwem jeziku.

1973. g. Vis

112



PESMA SA VE^NOG @ALA(Magistrale za nenapisanu poemu)

Ve~noj Boènstvenosti

U ~as kad more zrcali oku valopev Sun~evih strunaI tihim {umom jate se svici sa ne`nim vetrom u peni,Gle! u blistavilu leluja boca sa pismima pisanim meni!Na Veliki Sun~ani Put dok me zavodi titrawe zlatastog ~una,

Beli dok Jastreb sapet sred uma grê da prema Suncu poletiU Grad Opsena! Wu da probudim! iz Ve~ne Nepokreti,

Iz boce svetluca pesma livena sjajem iz pene valaI mojim glasom izgnanik davni peva sa Gnevnog @ala

Toliko prostora u sebi slutim, o vidogubne daqine,

Da i bez Muza i bez vodi~a smelo put Sjaja kre}em,Tamo u beskraj, iza {irine, gde se sa sobom sre}em,I gde se tajna porekla sri~e sun~anim govorom Tmine,U Ve~ni Sjaj gde, ne zalaze}i, Sunce i ne izgreva,Pa zra~ne strune kroz svemir {ire blaènstvo sveispeva.

Qubav dok mi se u zanos lila gluvilom neodzova,

Preziru smrtnih prkosila je nevinost mojih snova,U tesnac glave dok dopirala sazvu~ja praiskona,Vukle me k sebi daleke gore zauvekove~ewa,Sve dok ne~ujno kroz tmaste dveri maglenih snovi|ewaU pusti beskraj Mle~noga Puta ne odluta mi Ona.

Skrhan i slu|en bacih se strasno u vrevu putovawa,

Wu da oìvim, i ne slute}i da Ve~ni @al me sawa.

113



Korewe ispi krv mi iz srca pa kro{wom otkri glavaDa Drvo Tuge put u vrh uma kroz grlo prokopava,Da s mojom qubavqu umire Qubav, vekovi snenog ~ela,Dah do nedisawa da ledi ~e`wa za sla{}u nerazdvoja.Okom da zjapi nedovrh puta, pa ipak, qubavi moja,Ne klonuh, k Tebi teòm visine gowen iz tro{nog tela.

O Ve~ni @ale! Nadahni Wome nadsvirne violine!Wihovim zvukom da se probudi, iz pono}i da mi svane!Ublaì o~aj! Odagnaj sumwu! Okrilati mi dane!Da Bela Ptica iz gnezda ~e`we Nebu se ka Woj vine!

Jer be{e... beàh! I bi}e... hitam! Sveodziv sna i nada,Pa zato ako nikad ne disah, kroz Wu ja evo di{em sada.

O kobni ~ase kad zemqa telo a ogaw du{u Joj odne,Ona se vra}a! zlatastim ~unom! u sveodblesno podne!Da me povede u svoje odaje sred Ve~ne Nepokreti!Jer tihim brujem {qunka talasi sa ne`nim vetrom u peni

Sa Wom donose prastaru bocu sa pismima pisanim meni,Te blaèn slutim, dok s Belom Pticom ve} prema Suncu letim,

Da to Wen osmeh u Grad me Opsena nosi iz pene valaI Mojim glasom budu}i izgnanik da peva sa Ve~nog @ala.

Pariz1969, magleni (novembar)

114



JUTRO

O retki ~asi kad varkom strast a griòm samo}a migoriKob li me sluti, prezir nazire, u nedore~enojzori.I sve bi reke ka ishodi{tu da poteku izmeneAl' odve} ùdwe za svakim putem da se i jednim

krene...

O ~edno jutro kad se i ptice bu|ahu nekakosne`noI samo suvi vetar u kosi {aptao:Neizbe`noO belo jutro kada su mrazom disali plo~nici

gradaI klelo nebo: Sa pahuqama nek nemo} pada,pada...Ulice snevale nedogled poqa a zgrade divqinustena,Kraj mog ìvota u beloj magli pro{la je jednaèna.

Sva wena Sunca, pomr~ine i ~e`wenedokrajneUvele zore, pupoqci nade i topli drhtajtajneCela ta ve~nost iz wenog pla{ta najednom zbi seu meniI ledni kapci shvatawa behu lepotomop~iweni.

115



I samo suvi vetar u srcu sablasnopro{aputa:Toliko sveta u svakom bi}u, tolikonedosluta!

I dok su snegom oblaci tkali belinu zimskihodaJa videh jasno u svojoj `eqi pra{umeneprohoda.I sve bi reke ka ishodi{tu da poteku izmene

Al' odve} `udwe za svakim putem da se i jednimkrene.

Pariz, magleni (novembar) 1969 - Predeo @ege, prosinak (decembar) 1971

116



SUMRAK

pra Miodragu Peri{i}u

Toliko prostora u sebi slutim, o vidogubnedaqine,Toliko sjaja! Ali dnom oka zverajupomr~ine.Jer mojom qubavqu umire qubav, vekovi snenog

~ela:Jedini izlaz: Biti pesnik proklet od svogadela...

Kada su ki{e onih jeseni padale tihe,sumorneOdblesci grada u praznom oku drhtavi, vla`ni

biliKada je vetar vitlao nebom krikoveneprebolneSipile ki{e, vetar vitlao, snegovi katkadpretili,Bejah niotkud prispeli korak, pogledom blesaktmina

Il' videh sumrak kada izjaha iz pot~eonihmaglina.

No} dok se krala, sipile ki{e i slutila sezimaTrnuo pogled, grad prikrivao umor ugrudimaProzebla svetlost odbeglog Sunca i zapad kojivene

117



Behu u trenu zloslutna magla izme|u mene imeneBejahu jesen, krici u nebu, i videh kakosnevaBekstvo u meni - ~udesni trepet izme|u no}i idneva.

I kad najednom begunac-dan se zaple u sjajneona,Ostah bez No}i, a Mle~nim putem ve} odlutala jeOna!

Jer mojom qubavqu umire qubav, vekovi snenog~elaJedini izlaz: Biti pesnik proklet od svogadela.

Pariz, magleni (novembar) 1969

- Vis, grozdober (septembar) 1973

118



LE LIVRE ABSOLU 1

KOMPOZICIJA

Paris, nuit 23-24. 10. 1969

Kona~no znam kako }e izgledati kwiga! Jedan sekundplodotvorniji je od ~itavih ìvota.

To }e biti krug. Ali krug koji NAJZAD postaje prava.2

Po~iwe se sa kraja. Zatim se stigne do po~etka odakle se zatimistim putem krene nazad (tj. ovoga puta napred, normalnim tokom).

Kona~no se stigne tamo odakle smo i po{li, na Gnevni @al.Vra}awe je stepeni{te uspomena. Silazimo sa stepenika

na stepenik. Na svakom od wih prise}amo se prethodnog, tj.slede}eg, pa tek onda kro~imo. Jer to je stepeni{te na{epro{losti koju, evo, sada retrospekcijom obnavqamo i kojom}emo se potom jo{ jednom pewati.

U podno`ju se na{e vra}awe susretne sa na{impo~etkom. Tu se susre}u ~e`wa i gnev. Jer na{e uspomenepra}ene su ~e`wom. Na{e napredovawe preplavqeno gnevom.Tada, dakle, krenemo nazad, tj. napred, gotovo istim re~ima, saodvi{e malim razlikama da bi smisao ostao isti. Na{evra}awe zavr{ava se magistralom, na{e pewawe po~iwe magis-tralom. Na{e vra}awe po~iwe prologom, pewawe se zavr{avaistim tim prologom.

Krug je tako savr{eno zatvoren. On formalno to i osta-

je. Ali kao {to i bukvalni geometrijski krug sadrì virtuelnomogu}nost sopstvenog izraàvawa jednim beskrajnim nizompravih, tako se i u ovom na{em krugu koprca vidiva mogu}nostwegovog razbijawa. [tavi{e, ta je mogu}nost u kontekstu tolikovidiva da krug svojim zatvarawem zapravo nazna~uje putawunedogledniju od slepila.

Sad vidim: Neverovatno! Ovom idejom re{io sam jedanproblem koji me je najvi{e mu~io: Kako produìti u beskona~nost

pro{losti susrete sa Gnevnim @alom? Kako posti}i efekatbeskona~nog ponavqawa? I evo, tako se vidik otvara!

119



Prva pesma prvog dela zavr{ava se stihom koji ozna~avada slede}e stihove ~itamo kao re~i nekog ~oveka koji je mnogo veko-va pre nas otkrio isti taj Gnevni @al, i svoje stihove, zatvorene ujednu bocu, bacio moru i nekom svom potowem sledbeniku.

Magistrale prvog dela zavr{ava se istim tim stihom jerje ono sa~iweno otpozadi, od posledwe pesme i wenog prvogstiha, zatim drugog stiha pretposledwe pesme, tre}eg prethode}epretposledwoj, itd. Tako, ako ja prvi, prona{av{i bocu, ~itamispovest svoga prethodnika, on, kako se to u magistralunagove{tava, sada ~ita ispovest svog.

Magistrale drugog dela zavr{ava se istim refrenom jerje to ujedno posledwi stih drugog dela. Tu se vidi da magistrale

ovde po~iwe prvim stihom prve pesme drugog dela.Nije te{ko pogoditi da zavr{etak poeme produàva pro-

ces u beskona~nost.Da bi se opravdao zavr{etak koji zahteva nastavak, na

zavr{etku }e se nalaziti otprilike slede}a napomena:"Autor àli {to nije u mogu}nosti da izloì tekst na{eg

posledweg ispovednika. U boci koju je prona{ao tekst sezavr{ava sa onim {to je izloèno.

Jedina pretpostavka koju sebi moè dopustiti, to je da je

neko od ispovednika nastavak stavio, u nedostatku prostora, u

neku drugu bocu.

Vrlo radoznao da se upozna sa wim, on moli da mu onaj

ko bocu prona|e, hitno dostavi na adresu: GNEVNI @AL..."

FORMAParis, 25. 10. 1969

Svaka velika pesma mora da ima impresivan refren(pripev).

Gnevni @al bruji od refrena. Refren se sastoji od dvastiha i kao takav ulazi u magistrale. U svakoj pesmi refren sejavqa najmawe dva puta (najverovatnije tri puta). Naravno, jasnoje da svaka pesma ima razli~it refren.

120



Tako prelazimo ka problemu DU@INE pesme. Jer da samostao na prvobitnoj zamisli - tj. da magistrale bude sastavqen odpo jednog stiha iz svake pesme, i to stupwevito, od prvog posledwedo posledweg stiha prve pesme, tada bih se nalazio pred velikim

te{ko}ama; prvo, duìna magistrala odre|ivala bi duìnu pesme;drugo, ako to ne bi bio slu~aj, tada bi te{ko}a bila slede}a: ilibi magistrale bio kratak, {to zna~i da je i pesma nu`no kratka,ili bi pak bio duga~ak {to povla~i za sobom odgovaraju}u duìnupesama. I jedna i druga mogu}nost su svojevrsna ograni~ewa; tre}e,koliko bih truda (koji ne bi morao uvek da bude plodonosan) moraoda uloìm oko komponovawa stihova koji ulaze u magistrale.3

Trud - i to ogroman - bi}e neophodan oko ukompowavawa

refrena, ali je on toliko plodonosan da, iako te{ko}a, ne moèbiti ni{ta drugo do su{ta inspiracija.

Dakako da stvarawe prostora za birawe najpodesnijeduìne pesme ne zna~i prepu{tawe proizvoqnosti. Svaka slo-boda traì okvir u kome }e se ispoqiti. Ako smo pokidali jednelance koji su nas ti{tili, sami }emo izabrati druge kojima }emose prepustiti. I utoliko smo slobodni.

Duìna pesme skra}uje duìnu stiha. To mi odgovara.Dakle, zahtev je da pesma bude znatno duà od soneta.

Daqe. U svaku pesmu treba ubaciti tri puta refren. Daovaj ne bi bio nametqiv, potrebno je da izme|u dva refrenabudu najmawe dve strofe. Postoje dve mogu}nosti: ili tri katre-na ili dve kvinte. Katren me ve} gu{i. Dakle, kvinta. Za{to netri kvinte? Tada bi pesma bila previ{e duga, znatno biproduìla magistrale, zahtevala vi{e pesama nego {to je

potrebno, ugu{ila zvonkost refrena.4

Mislim, dakle, da imam najpogodniju duìnu. Pesma tako ima36 stihova (ukqu~uju}i 3x2 refrena). Iste je duìne i magistrale.5

Kod wega refren sa~iwavaju refreni IV i VIII pesme koji su isti.Zavr{etak magistrala sa~iwava refren prve pesme koji je jednakrefrenu posledwe. On je ujedno i prvi dvostih magistrala.

Posledwe dve strofe (posledwih 10 stihova) XII pesmesa~iwavaju prvi stihovi svih prethodnih pesama. Posledwe stihove

jedanaeste, desete, devete i ostalih tako|e. Za razliku od dvanaeste,kod wih je pretposledwi stih svuda istovetan (izuzev jo{ u prvoj); on

121



ima za ciq da permanentno vra}a u pro{lost, na doga|aj, stawe,motiv... koji neposredno prethodi sadrìnskom supstratu doti~nepesme. Tako se u svakoj narednoj pesmi dodaje ve} utemeqenoj povor-ci prvih stihova, prvi stih prethodne pesme; jer je doti~na pesma

svoju kulminaciju dostigla u ta~ki iz koje po~iwe prethodna pesma.Stoga se sada ponavqa wen prvi stih, a povorka ostalih prvih sti-hova sledi ga sada pravolinijskim tokom doga|awa da bi stalnoodràvala SVEPRISUTNOST i dràla na umu da sve po~iwe naGnevnom @alu i sve teì da se na wega nepovratno vrati.6, 6a

Ovde je vaàn moment sve~anost iskaza. Moj je utisak....................................................................................................................................................................................................

..................................................................................................

..................................................................................................

..................................................................................................

..........................7, 7a

I upravo refren treba da bude jedna od onih pritokakoje donose sveù ali ukro}enu vodu u ravnicu.

Pored ovog pripeva (nazovimo ga MAGISTRALNIM), kon-

strukcija pesme zahteva uvo|ewe jo{ dva refrena: Jedan RETRO-SPEKTIVNI i jedan RETROGRESIVNI.8, 8a

Skladno raspore|en, refren (pripev) isporu~uje pesmi,osobito duga~koj, kako ~vrstinu simetrije, tako i sve~anostsveprisutnosti jezgra ideje. Refreni treba da sa`mu misaonu potkuonih pesama u kojima se nalaze; sa~iweni kao dvostisi, oni se izpojedinih pesama sele u magistrale, gde zajedno sa prvim (a ujednoi posledwim) stihovima svih pesama obuhvataju celinu zamisli.9, 9a

O PROMENI PLANA9b

Nuit, 28-29. octobre 69, Paris

Do{ao sam u svome radu do momenta kada mogu da seozbiqno pozabavim ni{ta mawe va`nim stvarima od kompozi-cije, globalne forme dela i sadràja. Pre no {to zbiqa pre|em

na rad, moram napisati nekoliko napomena.

122



Prema prvobitnom planu rad na ovoj svesci trebalo jeda po~ne 1. novembra, po{to najpre u prvoj svesci zavr{imslede}e dve stvari (pored ostalih koje su im prethodile):

1. Globalan sadràj svih pesama (ukqu~uju}i i drugi deo);

2. Detaqna razrada sadràja svake pesme.Razlozi zbog kojih sam se odlu~io da promenim plan mogu

se podeliti na one objektivne i na one subjektivne prirode.Prvi se sastoje u slede}em: Moja ~vrsta namera bila je da

Gnevni @al zavr{im do 21. novembra, mog 20-og ro|endana. Potakvom planu efektivno pisawe trebalo je da po~ne oko 3-5. novem-bra. Rad na strukturi svake pesme, tj na prvom delu ove sveske, tra-jao bi, dakle, 3-5 dana. Razra|en sadràj omogu}io bi tada da se

pisawe vr{i ubrzano, dakle 24 pesme + 2 komplikovana magistralaza dvadesetak dana. Poduhvat previ{e smeo da ne bi bio ostvaren.

Me|utim, ~iwenica da }u morati da se iselim iz ovogsobi~ka oko 10. novembra na 8 dana, u mnogome mewa stvari. Ustudiju, u B St Martin, nemam ni pribli`no potrebnu atmosferuza takav rad. Stoga sam odlu~io da iskoristim najpogodnijeuslove za kona~no dovr{ewe prvog dela kwige jer bih u pro-tivnom do{ao u opasnost da ne dovr{im ~ak ni wega.

Prvi razlog subjektivne prirode obja{wava za{to nisampreduzeo korake u vezi sa pisawem sadràja drugog dela kwige. Akoje to delimi~no obja{weno navedenim objektivnim razlogom, onda sejo{ moè re}i da ovaj subjektivni moè da posluì samo kao teg koji~ini prevagu na terazijama.

Radi se, naime, o tome da mi je sam sadràj drugog dela ublagoj izmaglici. Ni on prvobitno nije bio tako zami{qan; zapravo

je uop{te bio slabo i zami{qan - odvi{e apstraktan - sluìo jesamo blesku ideje koja, budu}i veli~anstvena, pokaziva{e mogu}nostsvoga ostvarewa. Blià odre|ewa taj drugi deo dobio je u toku radana globalnoj formi kwige, ali su ona jo{ uvek daleko od su{tastvenekonkretnosti. Ne znaju}i koliko bi mi vremena oduzelo iskqu~ivobavqewe tom problematikom, a budu}i, kona~no, pritisnutneizbe`no{}u objektivnog razloga, odlu~ih da ideja o paklu na{egtela i [abudalu kao vrhovnom dirigentu dozreva u toku rada na

prvom delu. Kasnije }e, zbiqa, biti mnogo lak{e.

123



Nijedan od ova dva razloga ne obja{wava za{to nisampristupio detaqnoj razradi sadràja svake ponaosobne pesme.Tim se problemom bavi drugi subjektivni razlog. Naime, pla{imse da bi takvi napori vodili preteranoj racionalizaciji pesme

i sputavawu slobodnog umetni~kog zahvata i zamaha koji se ras-plo|ava u procesu pisawa.

Ali taj motiv nikako ne bi bio presudan da ne postoje jo{dva: Prvi, rad na magistralu u mnogome }e olak{ati pristup svakojpojedina~noj pesmi, a drugi, u svakom ~asu imam slobodu da ve}predvi|enoj intonaciji pesme priloìm u bogatstvo novu ideju,bliè odre|ewe, {ire vidike. Kona~no, od svih momenata u proce-su stvarawa umetni~kog dela, najmobilniji je momenat neposrednog

pisawa: Momenat koji je sposoban da upije sve ono predvi|eno, a daga pritom obogati novoro|enim vizijama.

Na kraju: Ako sam ponekad, kao Malarme, doìvqavao dramuborbe sa "belinom lista", ceo ovaj moj prethodni rad zna~inapu{tawe i prevazilaèwe te prakse; bi}e to dokaz da velikapoezija nije ona koja se prepu{ta uzavrelom, neobuzdanom dahuinspiracije srca, ili boqe, nije to naj~e{}e, ve} ona koja se najpreìvi celim bi}em, zatim okuje umom, da tek na kraju srce, vo|eno neu-mitnom rukom uma, dobije svoju re~ u nadahnutom trenutku pisawa.

RITMI^KO-MUZI^KI OGLEDI

Primer 1: JAMB

Potraì / gde su se stekle zore / potraì / gde se sakrila no}

Ovaj proizvoqno napisan primer treba da pokaè pot-puno slobodan karakter ovih ogleda; jer oni nemaju za ciqni{ta drugo doli da istraè i ra{~iste teren za otkrivawenajboqe mere, najboqeg ritma, najboqe muzike za "Gnevni @al".

Ali nije slu~ajno {to on ba{ tako izgleda. On je rezul-tat èqe da stihovi svih pesama imaju sve~an izgled. Moj je uti-sak da se sve~anost koja u sebi nosi ìg proro~kog, propoved-

ni~kog i ukletog moè posti}i samo dugim stihovima. Tako seunapred li{avam usluge jedne od svojih najboqih osobina -

124



pesme, ali }e se on lako uklopiti u strukturu dvanaeste, koja je,pak, li{ena stalnog refrena jer wegov sadr`aj zamewuje samrefren dvanaeste pesme.

PRVI STIH X pesmePRVI STIH IX pesme

PRVI STIH VIII pesmePRVI STIH VII pesmePRVI STIH VI pesmePRVI STIH V pesmePRVI STIH IV pesme

PRVI STIH III pesmePRVI STIH II pesmePRVI STIH I pesmeRETROSPEKTIVNI PRIPEVPRVI STIH XII pesme

PRIPEV XI pesmePRIPEV XI pesme

Kada sam ovo ispisao, vidim da su te{ko}e jo{ ve}e.Vrati}u se na ovo tek kada ispitam sve varijante, po~ev od prvepesme. Sada mi se ~ini da je jedini izlaz da se dva stiha refre-na me|usobno rimuju.

(Sleduje ispis struktura prve varijante II i III pesme, iza kojih ~itamo slede}e:)

Ne vredi daqe. Treba ne{to mewati. Previ{e su velikete{ko}e. Zapravo, da su samo velike... Nego je o~igledno da sunesavladive.

(STRUKTURALNE IZMENE)

Paris, 01. 11 1969

Da ne bih previ{e {krabao ovu svesku, prora~unao sam

sve na papirima i tako do{ao do zna~ajnih strukturalnih izme-na. Najva`nija je slede}a: Strofa se sastoji iz 6 stihova (ne iz

126



pet), {to za sobom pove}ava broj pesama; tako ih sada ima 14umesto 12.

Posle vratolomnih kombinacija do{ao sam do jednos-tavnog re{ewa problema rime. Nisam ba{ najzadovoqniji veza-

nim stihom, ali se on pokazao kao jedina mogu}nost. Jedino {to tumoè da ute{i - to je struktura magistrala koji prevazilazi takvurimu i zaista je besprekorno konstruisan. To je moglo da omogu}isamo pove}avawe broja stihova u strofi. [tavi{e, ono mi odgo-vara jer }e tako sve~anost kazivawa da bude istaknutija.

(SLEDUJE STRUKTURA MAGISTRALA)

U svim pesmama sluìm se, dakle, vezanom rimom - dva i

dva. Nema nikakvih eksperimenata sa "dvostrukom rimom" jer onadovodi do nesavladivih unutra{wih nekoherentnosti.

Kroz magistrale se, me|u prvim stihovima, proteù samopo dve rime, naizmeni~no. Isti je slu~aj sa ~etrnaestom pes-

mom.9v

RETROSPEKTIVNI PRIPEV

Pojavquje se u svim pesmama osim prve i ~etrnaeste. Uove dve pesme wegovu ulogu zamewuju refreni ovih pesama kojisu zapravo identi~ni.

Wegova uloga: U trenutku kada na{ junak doìvqavavrhunac prosvetqwa na Gnevnom @alu (motiv koji se prisustvomprvog stiha proteè kroz sve pesme), on stepeni~asto vra}aradwu unazad, u blisku pro{lost i uvodi u narednu pesmu ~iji je

zavr{etak-kulminacija upravo prvi stih te pesme. Sada se pono-vo javqa zlokobna èqa na{eg junaka da se jo{ malo vrati upro{lost te ponovo na snagu stupa retrospektivni refren. Takodo trinaeste pesme ~iji RP uvodi u ~etrnaestu gde dolazi dojezovitog susreta sa [abudalom i gde, zapravo, prestajevra}awe, da bi se prvim stihom ~etrnaeste pesme naslutilo"pewawe", tj. se}awe u obrnutom smeru.

Wegovo mesto: PRETPOSLEDWI STIH SVAKE PESME,

izuzev, naravno, I i XII.

127



RIMUJE SE: Uvek sa posledwim (sebi narednim) stihompesme {to zna~i da se UVEK rimuje sa prvim stihovima. Da bi seizbegle te{ko}e koje bi nastale ako bi on uvek imao isti izgled (tadabi se svi prvi stihovi morali rimovati), a isto tako te{ko}e oko

preteranog broja varijacija, prona{ao sam da je najpogodnije (igotovo jedino mogu}e) da on ima ÊTIRI varijacije. One su u poje-dinim pesmama pode{ene tako da se me|usobno rimovani prvi sti-hovi skladno rasporede u magistralu i posledwim pesmama.

DUBQI SMISAO: Se}aju}i se, mi jo{ jednom ìvimo svojìvot. Ova ideja se konkretizuje u ~etrnaestoj pesmi - oìvotvo-rewem [abudala.

REFREN PRVE PESME 9g

(magistralni refren)

Da l' to moj ìvot se}awem hrli oku iz pene valaIl' mojim glasom izgnanik davni peva sa Gnevnog @ala?

U ~as kad more zrcali duhu nebohvat mirisnih struna(Svevidnim bleskom se}awe roni u pot~eone magline)Gde zgranut vidim: To me upija pakao moje nutrineSun~anim putem dok me zavode orguqe ~arobnog ~una(Svevidnim bleskom se}awe roni u pot~eone magline)U ponor kojim srca i uma razdiru kobne lavine

Dok tihim brujem {qunka talasi sa ne`nim vetrom u peni

Daruju obali prastaru bocu sa pismima pisanim meni.

O retki ~asi kad varke strasti griòm samo}e dogore,Kob li me sluti, prezir nazire, o nedore~ene zore!(Sve~ulna zvona se}awem zornim lahore. Tonem, tonem...)O kako privid slobode zove u privid sre}e da klonem.Slobodo! Pesmo! Umom mi (satkan) Jastreb vam istovetiBeskrajnost neba u srcu sneva: Da prema Suncu poleti.

128



(Svevidnim bleskom se}awe roni u pot~eone magline)Samo}i gde se more zari~e sun~anim govorom tmineTe izgnah Muze a Vergilija u nepotreb preobra}amU sebi plod sam sobom zametnut dok se u sebe vra}am

(ZAVR[NE PRIPREME)

Ada Ciganlija, pre 27. 12. 1970 9d

Samo ~etrnaesta pesma sadr`a}e glavne (a ne prve, jer tone}e biti prvi) stihove svih pesama. Kod ostalih }e se efekatvra}awa postizati samo sa dva stiha i retrospektivnim refrenom.

27. 12. 1970, nedeqaAda Ciganlija

U svakoj pesmi: Posle refrena jedna strofa koja pretho-di doga|aju. Zatim opis doga|aja u dve strofe, potom ponovorefren. Slede}e dve strofe ~ine sr` pesme, ponirawe u bitideje. U posledwoj strofi: Prva dva stiha ~ine logi~ki nu`nim

vra}awe iz pro{losti u Sada, a Sada je Gnevni @al. Budu}i konstanta, ta dva stiha moraju biti refren. Neka wegovo imebude RETROGRESIVNI PRIPEV.

Slede}a dva stiha su tako|e refren - dva stiha iz prvepesme koja do~aravaju sveprisutnost Gnevnog @ala i podse}ajuda se zapravo sve jo{ jednom odigrava na wemu. Slede}i stih jeretrospektivni pripev ~iji domet vra}awa ozna~ava slede}i,posledwi stih pesme. Iza wega, naravno, sledi refren te pesme

koji pesmi obezbe|uje simetriju celine.

23. 01. 1971, Ada Ciganlija

RETROSPEKTIVNI PRIPEV----------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

----------------------------------- 9|

129



Ova najnovija istra`ivawa ~ine izli{nim narednestrane ("zavr{etke pesama") napisane jo{ u Parizu.

03. 06. 1971. g. Predeo @ege 9e

Prva strofa svake pesme mora pripremiti Doga|aj.Stawe pre Doga|aja je uvek depresivno, neodre|eno, upitno, aistovremeno podesno za promenu, samoshvatawe. Treba, dakle,pripremiti universum sopstvenog duha za nastupawe Doga|aja...i nepovezani, rastrzani konci meditacije isple{}e se wim usamoshvataju}i pokret akcije...

130



dok moj um lagano sazreva u plod-pticu, Jastreba{to hrli van, ~ija krila i perje bukte mojom kosom, a gipkotelo mojim kostima, mojim mesom.

Postoji uvek trenutak kada shvatimo da se ne{todogodilo i da se upravo tako dogodilo. Tada shvatimo da jene{to pro{lo, a da smo to jo{ uvek mi i da treba i}i

daqe.12

Prisutnost pro{losti, budu}nosti i sada{wosti use}awu. Sve se doga|a u isti ~as. Ali je svaki "trenutakosvetqewa" rezultat jednog toka, jednog doga|awa koje se sa

wim zavr{ava. Dostojan pesme je upravo taj trenutak. Izato se sve pesme kre}u od jednog prema drugom jer onisaìmaju u sebi ceo prethodni period i bude sveobuhvatne

asocijacije. (!)13

Potrebno je da Gnevni @al, i pored svoje zbiqskeegzistentnosti, bude doìvqen nesupstancijalno, fluidno,a da povratak se}awem bude predstavqen kao prelaz od

ve~nog ka prolaznom, od bestelesnog telesnom, kao pogledkoji Duhom progledali Smisao baca na neosvetqeni putMaterije koji hita ka wemu.

Ali na Gnevnom @alu nema doga|awa. Stoga se opis

prvog doga|aja izvodi tek14

DRUGA PESMA

REFREN: O Slobodi i Pesmi15. Sloboda se postièsamo u samo}i, daleko od drugih. Sloboda nije pojam kojise izvodi iz na{eg odnosa prema drugima, ona je na{ odnosprema nama samima. Tada je ona pesma. Tada smo mi slo-boda, tada smo mi pesma. Tako smo mi u tom ~asu posve}enive~nosti: jer sloboda je ve~nost, pesma je ve~nost. Tada smoi mi ve~nost. A to je sposobnost: biti, u isto vreme trajatii ne mewati se; dakle sunce i more.

132



TRE]A PESMA

REFREN: O samo}i16. O pobe|enom nemiru. O savr{enojharmoniji Sunca i mora koja se odslikava u beskrajnom miru i

nepomu}enosti duha. O potpunom skladu, o dovr{enosti.17

Slobodo! Pesmo! Umom mi satkan Jastreb vam istovetiBeskrajnost neba u srcu sneva: da prema Suncu poleti.

Toliko prostora u sebi slutim, o vidogubne daqine!18

^ETVRTA PESMA19

REFREN: O ~e`wi i gnevu. O nemo}i i20 snazi. Opijenost,ushi}enost. Do~arati op{tu atmosferu zaslepqenosti - sunca imora21 - koja ve~no treperi, lebdi na Gnevnom @alu.22

JASTREB U KRO[WI GNEVA

Daleka Cvetna Oazo! slu}ena23 tajanstvom neispevaOplodi ~e`wu! Opsesijo mo}na u nemo}i gneva!24

Pa nek se ptica u kro{wi (~e`we)25 sazrela suncu vineTe izgnah muze a Vergilija u nepotreb preobra}am:U sebi plod sam sobom zametnut dok se u sebe vra}am26

Samo}i gde se more zari~e sun~anim govorom tmine.27

Drugi deo: KIPARIS

PETA PESMA28

REFREN: Dovr{i svoje delo! Istraj! Tamo te ve~nost~eka! O tome kako sazreva plod i ve} se sluti ptica koja }eodleteti ka Suncu i postati Sunce.29

Nek prozir svane, svetlost zapleni, samoshvat neka plane!

Isku{aj sumwu! Dovr{i delo! Dosmisli svoje dane!O Ve~ni @ale! Nadahni mnome nadsvirne violine!30

133



[ESTA PESMA31

REFREN: O Putovawu. Savr{eno ispuwewe egzis-

tencije. Putovawe je most od starog ka novom Staro je u

pro{losti, novo u budu}nosti. A putovawe je uvek Sada,Sada... se}awe na pro{lo, staro, vizija o budu}em,

novom... Svest i o jednom i o drugom. A iznad svega svest o

sebi samom. Uvek sebi jednako. A prevazilazi sebe.

Stoga je Putovawe nastavak sna. Ono je u prostoru

i vremenu, ali ih sobom ukida.

Ako sam ikada disao, di{em sada...

Bilo je... beìm... i bi}e... hitam! Sveodziv sna i nada

Pa stoga ako ikada disah ja, evo, di{em sada.

Prostor se gu{i, vreme sputava u vrevi putovawa.

SEDMA PESMA32

REFREN: O ma{tawu. Vizija Gnevnog @ala. Kako

se ve} razgranao Kiparis i savr{eno uskla|ujeruì~wake srca i nebohvate uma. Kako u wegovom stablu

to dvoje postaju jedno, ~ist san, neoptere}enost, pre-

duslov slobode.

San: Kako se u wemu izjedna~uju prostor i vreme u

van-~ulno, van-umno stawe SVEPRISUTNOSTI.33

Sveispun ma{te: [abudal mrtav a Gnevni @al me sawa!

Zanosu ako qubav uzvra}a gluvilom nedozova 34

Preziru smrtnih neka prkosi nevinost mojih snova

Pa nek rasplinu ste{wenost glave akordi praiskona

Da me poèle daleke gore zauvekove~ewa

[to blesnu katkad kroz tmaste dveri maglenih snovi|ewa.

134



OSMA PESMA35

REFREN: O Bekstvu. Shvataju samo oni koji su na toprinu|eni. Kako se u grlu iz praha [abudala ra|a

Kiparis. Kako na razvalinama poru{enog, nedovr{enog,rastrzanog sveta (sveta civilizacije, zavisnosti, ne-slo-bode u relativnosti dobra i zla, qubavi-mr`we, veliko-du{nosti-sebi~luka) pupoqi slutwa novog, Apsolutnog,neprotivure~nog, harmoni~nog sveta, sveta u nama, sveta uve~nosti.36

Shvatiti - to je bekstvo. Sunovrat iz suza neotklona37

U srcu: prahom korewe pla~e a kro{wu ~ezne glavaTo nedosuzom u mome grlu Kiparis gordi zacvetava.38

Tre}i deo: [ABUDAL

DEVETA PESMA39

REFREN: O qubavi kao posledwem sredstvudovr{enosti u okviru postoje}eg. O poku{aju sre}e. Opoku{aju da se sve zaboravi, sve napusti u potpunojuskla|enosti sa drugim bi}em. Ali postoje qudi koji se nemogu zadovoqiti sa sre}om. Zla kob ih goni daqe, daqe...

i tada uni{tavamo [abudala i be`imo iz sebe.Sve su se qubavi sveta u moju qubav stekle...40

I voleo sam:41 da zaboravim putenost neosvoja42

No qubav: sre}a - nedovrh puta. O, be`im, qubavi moja!43

Sa mojom qubavqu umire qubav, vekovi snenog ~ela.

Po~eti svuda i svuda stati. Ne i}i nigde duboko, al'ipak najdubqe i}i...44 U dubinama stvari posmrtna povorka

135



pesme... A pesmu stvara nemo} da se qube dubine... I takove~no lutam jer ~eznem ti{inu mira... Al' znam da wom bi

pla~ se na grobu pesme lio...45

DESETA PESMA46

REFREN: Kako je sve to ipak lepo: ìveti u prividuslobode. Kr{iti norme, lance koje dru{tvo postavqa,ìveti bez planova, od danas do sutra, biti preziran odonih do ~ijeg nam je prezira stalo, a cewen i uvaàvan odonih koji nas okruùju, koje smo izabrali. Sloboda da se

bira: privid slobode. Jer sloboda nije: izabrati svojeokove (ili: razbiti okove koje ti name}u - {to je isto), slo-boda je izvan svakog izbora, izvan svake nu`nosti, slobo-da: to je ve~nost, sloboda: beskrajnost neba u umu, beskra-jnost neba u srcu, to je more, to je Sunce, to su Sunce imore, to je nedogled.

[abudal me dovodi do prividnog uverewa da je moj

ìvot tako ispuwen, tako bogat. Ta ja kr{im sve prepreke,sve norme. Ali retki ~asovi samo}e dovode do slomova, dogri`we: Kako }e se sve ovo zavr{iti, o nedovr{ena zoro!

O retki ~asi47 kad varke strasti griòm samo}e dogore,

Kob li me sluti, prezir nazire! O, nedore~ene zore!48

Jedini izlaz: biti pesnik proklet od svoga dela.49

JEDANAESTA PESMA50

REFREN: O zlokobnom nasledstvu, o pocepanostiuma i srca; najpre u meni, a zatim u ~ove~anstvu. Ali ako~ove~anstvo hrli u propast po neumitnim zakonima koje nemoè da kontroli{e, jesam li ja, zrno u wemu, duàn da

ìvim wegovu sudbinu? I ose}am kako se [abudal poigra-va sa mnom, kako me rastrza, kako sam nemo}an da budem

136



ceo, da budem JA, kako su ~asovi odlu~nosti retki i kratko-trajni, kako se nevoqno prepu{tam toku, bujici u kojoj }u seizgubiti... Kako sam kobno, kobno nedovr{en bez nade da}e se moj um i moje srce ikada uskladiti.

Iz svakog uma svet bih da vidim... Al' neizron su{tine.51

DVANAESTA PESMA

REFREN: Isti kao u prvoj pesmi. Wegov efekat jeovde slede}i: u trenucima kada o~ekujem strahote koje }e

mi prirediti razgoropa|eni [abudal, refren mi dolazikao neke vrste uteha; mo`da to nekog drugog o~ekuje zla sud-bina, mo`da nisam samo JA taj koji je JEDINI predodre|enda proìvi te zle ~ase.

Pri takvom raspoloèwu more izbaci bocu. Tako seve} drugi na{ usamqenik istovremeno prepu{ta se}awu iupoznavawu istovetne sudbine svoga prethodnika. Prvi

magistrale pred isti ~in stavqa tre}eg, drugi magistrale~etvrtog, prva pesma drugog dela petog, a posledwa pesmadrugog dela - {estog na{eg junaka. Tu se proces zaustavqapri ~emu postaje jasno da bi on mogao i}i u beskona~nost,do po~etka qudske istorije.

(Podrazumevaju}i sadràj pesme: ìvot u vlasti[abudala, zapravo otkri}e zloduha koji me iskorewuje iz

pristalosti na "samozaboravno" trajawe...)52

137



BELE[KE I OBJA[WEWAza Pisma sa Gnevnog @ala

1 To je naziv prve od tri u "Osvrtu" pomenute sveske, ciklamacrvene boje, koju je autor o~igledno namerno okrenuo naopako,ispisav{i na zadwoj korici naziv na francuskom: LE LIVRE ABSOLU.îni se da je van svake sumwe pesnikova otvorena aluzija naMalarmea, odnosno odgovor na wegov izazov "beline lista" koja je ve}sama po sebi ispisan tekst savr{ene i neizrecive harmonije. - Druga,tamno-qubi~asta sveska nema naslova i u woj je ispisan jedino

Magistrale nenapisane poeme. Tre}a sveska je izgubqena, a sa wom istihovi za pojedine pesme, ali je najve}i deo wenog sadràja po svemusude}i sa~uvan, blagodare}i prekucanoj verziji koju je autorpripremao za {tampu tokom sluèwa vojnog roka na Visu (1973-74).

1a Neka ~italac ve} sada ima na umu da je ovaj prire|iva~ trinaest godina posle pisawa ovih bele{ki, u pesnikovoj rasutoj arhivi uspeo da prona|e tu "izgubqenu" svesku, kojom }e se u daqimkomentarima koristiti, ali ne}e remetiti prvobitnu verziju teksta,pribegavaju}i dopunama ili ispravkama tamo gde to bude neophodno, dodaju}i im oznake a, b, v itd. i prikazuju}i ih kosim slovima.

2 Aluzija na stih iz pesme "Dve ve~nosti i jedno sad" (A krug je i daqe ostao krug i nije postao prava - u prvoj verziji pesme iz feb-ruara 1966. godine, Pogled je hrlio napred a noge i{le u krug - upotowoj drugoj, prera|enoj verziji iz 1971. godine).

3 Na margini teksta stoji zapisano: "Ovde se pre radi o tomeda bi duìna magistrala uslovqavala BROJ pesama. U tom izboru:refren dopu{ta potpunu slobodu".

4 Na margini teksta ovde stoji slede}i zapis koji opovrgavaovo obrazlagawe: "RE[EWE: Pesma po~iwe refrenom, zatim slede 3kvintala, ponovo refren, 3 kvintala i najzad, refren." Zanimqivo jeda posle ovako detaqne razrade koja }e u slede}im redovima bitidovedena do perfekcije, pesme iznenada, bez re~i obja{wewa,napu{taju "kvintale" i sastavqaju se u "sekstinama".

5 "Iznenadnim" prelaskom na "sekstilnu" strofu, svaka pesmaje bila predodre|ena na 42 stiha, {to je i sprovedeno u napisanommagistralu.

138



6 Ako se izuzme komentar iscrtane {eme magistrala, ovde sezavr{ava tekst "formalne" pripreme za pisawe "Apsolutne kwige".Bilo bi suvi{no iscrtavati tu {emu i predo~avati komentar kojirazra|uje mogu}nosti magistrala, utoliko pre {to u tom trenutku pes-

nik jo{ operi{e sa 12 pesama, pa samim tim i sa magistralom od 36stihova, izlu~enih iz tri celine koje se svrstavaju pod nazive poglavqa"[abudal", "Kiparis" i "Jastreb".

Ono {to sledi o~igledno je prepisano iz tre}e, izgubqenesveske, u vreme kada je pesnik nameravao (1973. g.) da svojunedovr{enu, prakti~no i nezapo~etu, poemu objavi kao "Nacrt zaPisma sa Gnevnog @ala", prekucav{i je latini~nom ma{inom, poslegore navedenog osvrta, sa izvesnim izmenama u redosledu, na ~etiristrane sada prili~no poùtelog papira, sa dodacima ispisanim crven-im flaumasterom za koje u ovom trenutku ne moèmo utvrditi da li sutada naknadno dopisani ili na ovaj ili onaj na~in predstavqaju prepisizvornog rukopisa.

6a S obzirom na pomenutu okolnost da je prire|iva~ uspeo da prona|e tu izgubqenu svesku, sada smo u stawu da deo tada pore|anih pasusa ("ono {to sledi"), koji bi po smislu mogli pripadati ovde, pre-bacimo tamo gde im je mesto, u produètku sleduju}eg poglavqa "Retrospektivni pripev", pod datumima 27. 12. 1970. i 3. jun 1971. g.

(napisani, kasnije, na Adi Ciganliji, kada se pesnik vratio u Beograd) Drugi deo ostavqamo ovde iako je sada jasno da je taj deo teksta najpozniji, ispisan 1973. g. na Visu, crvenim flaumasterom, kao dodatak ve} prekucanom tekstu (vid. slede}ih nekoliko beleàka), kada je pesnik ceo rukopis pripremao za objavqivawe.

7 Na ovom mestu stoje dva reda ta~aka. Nejasno je da li jemisao tu i u izvornom tekstu prekinuta, ili je u pitawu neki drugirazlog (mo`da èqa da se docnije taj tekst prepravi?).

7a "Izvornog teksta", kao {to rekosmo u prethodnoj bele{ci,nema u prona|enoj svesci, pa zakqu~ujemo da je on, sa sve ta~kama,ispisan u vreme prekucavawa na Visu.

8 Ostaje nejasan smisao, pa i zna~ewe, "retrogresivnog pripe-va" jer se prepis crvenom hemijskom olovkom ovde naglo prekida.

8a Naravno da i smisao i zna~ewe ostaju nejasni kada sad znamo da je tu zabele{ku autor napisao 1973. na Visu, imaju}i ve}pred o~ima svoje zapise od 27. decembra 1970. i 23. 1?. 197?. koje |e

~italac na}i u prouètku poglavqa "Retrospektivni pripev".

139



9 Ovaj pasus prepisan je iz izgubqene sveske rukom, crvenomhemijskom olovkom, odmah ispod pisa}om ma{inom ukucanog teksta.

9a Po{to ni tog pasusa nigde nema u na|enoj svesci,zakqu~ujemo da je i on dopisan naknadno, crvenim flaumasterom uz

prekucani tekst, 1973. g.9b Sa ovim naslovom zapo~iwe "izgubqena/na|ena sveska".

Jedino joj prethodi stranica na kojoj su sa harmoni~nim razmakom krup-nim slovima po sredini ispisane re~i "RITAM", "MERA" i "RIMA",o~igledno kao anticipacija naumqenog sadràja, s tim {to ispod druge dve stoji neispuwen prazan prostor, a jedino ispod "RITMA" nalazimo slede}e proizvoqno napisane stihove (sa neo~ekivanim brojemunutra{wih rima), od ~ijeg ritma u kona~nom re{ewu ne}e ostati

ni{ta:"To nisu vi{e seni u meni. To ùdwa nije.O gde se krije dah ~arolije proletweg cve}a? Posledwa sve}a bledoplamte}a nepovrat lije Al' meni ipak peni u zeni bezumna sre}a."

9v Po{to prethodna dva pasusa ne nalazimo u "na|enoj svesci",zakqu~ujemo da su i oni napisani naknadno, 1973, prilikompripremawa rukopisa za {tampu na Visu, {to dodatno potvr}uje okol-

nost da su ispisani istim famoznim crvenim flaumasterom.9g Ovaj naslov i "magistralni refren" koji sledi pridodati su

redakciji od pre trinaest godina na osnovu uvida u na|enu svesku, iako ih je sam autor u "vi{kom rukopisu" izostavio. Razlog leì u èqi prire|iva~a (sa kojom se autor sloìo) da se ~itaocu najpre stavi na uvid kako bi pribli`no zvu~ala "Pesma sa Ve~nog @ala" da je pesnik uspeo u svojoj (nemogu}oj) nameri, da sebi za dvadeseti ro|endan, za samo dvadesetak dana, napi{e i pokloni ~itav dovr{en spev, a onda i

da time skrene pa`wu na wegovo mu~no osloba|awe od pojedinih odve} doslovnih iskazivawa prvobitne "dogmatske" zamisli od koje on, dodu{e, nije ni za dlaku odstupio, ali je, vremenom shvataju}i da se ona nikada ne}e ostvariti i da stihovanih "Pisama sa Gnevnog @ala" nikada ne}e biti, osvajao i zadobio slobodu da se otrgne diktaturi "konstrukcije" i stigne do zavr{nog oblika pesme u kakvom moè da iza|e pred svet.

Utoliko je i prire|iva~ ove stihove li{io "po{tapalica" u vidu oznaka mesta u pesmama na kojima se svaki pojedina~no nalazi,budu}i da to u krajwem ishodu vi{e nema nikavog zna~aja.

140



9d Ovaj zapis crvenim flaumasterom (ali ne onim potowim sa Visa!) nema oznaku datuma, ali nad wim stoji zelenom hemijskomolovkom "Ada Ciganlija", uostalom kao i nad slede}im, ispisanimbraon flaumasterom. [arenilo ove tri boje upu}uje na rastrzanu

borbu pesnikovu, na wegove posledwe trzaje da se ne odvoji od svoje velike zamisli kada su ga ìvotne prilike odagnale sa pozarnice i iz trenutka koji su joj bili su|eni. Posebno je va`na ta zelena hemijska olovka jer je wom ispisan dowi tekst pod ponovqenim naslovom "RET-ROSPEKTIVNI PRIPEV" najve}ma nepro~itiv usled "krma~e" od neke teku}ine (verovatno rakija) koja je prekrila i najve}i deo datuma, pa ti zeleni dopisci omogu}uju da se utvrdi kad je i gde {ta pisano. Vid.o tome jo{ i slede}e dve bele{ke.

9| Ovde se nalazi pomenuta "krma~a" od rakije kojoj je izmak-la samo zakqu~na re~enica, uostalom najva`nija, osloba|aju}a za obavezu da se faktografski prenose pomenuti "zavr{eci pesama",bri`qivo ispisani na narednim stranama.

Zauzvrat, okolnost da prire|iva~ pre trinaest godina nije raspolagao zapravo kqu~nim delom izvornog rukopisa, a "vi{ki prepis" nije sadrào neke wegove bitne sastavke, razlog je da sada

9e Dve zanimqivosti skre}u pa`wu na ovaj zapis. Prvo, iako je napisan ~itavih {est meseci posle prethodna tri, u svesci se nalazi

ispred wih, na dnu stranice ispod gore navedenog "Magistralnog refrena". Razlog je jednostavan: Daqem pisawu ispre~ili su se ve}ispisani "zavr{eci pesama", pa je pesnik posegao unazad, ka prvompraznom prostoru (uzmimo to kao laki nagove{taj budu}eg prerastawa "Opsenarijuma" u "Okrenarijum"!). A drugo, o~igledno je da je zapis o Doga|aju kao "dogmatski" propisanom sastojku i pokreta~u svake pesme (vid. gore nacrt za prvu pesmu u "Sadràju putovawa", kao i dole bele{ku br. 12) nastao u vreme kada je pesnik taj "dogmat" sprovodio u

delo sa pesmama "Jutro" i "Sumrak", ve} vi{e neoptre}en wihovimmestom u celini poeme.10 [abudal - ime koje je pesnik nadenuo demonskom bi}u, zlo-

duhu, nastawenom u dnu vlastite utrobe. Wegov "Opsesionisti~kidnevnik" otkriva da je u pitawu sloènica sro~ena od re~i "{ah" i"fudbal" koji su mu bili omiqena strast, ali ih je, izgleda,doìvqavao kao prejako isku{ewe i izvor dangubqewa.

Kasnije "oìvotvorewe [abudala" odnosi se na sredi{wuzamisao pesnikovu, da putuju}i kroz "pakao svoga tela" doìvqava su-

sret sa tim demonskim bi}em koje ga daqe vodi u najdubqi ponortelesnog ustrojstva sa kojeg je tek mogu} "put povratka", predvi|en za

141



opevavawe u drugom delu zami{qene poeme, istim putem koji }e se tekiz svetlosti otkrivene tajne podvinuti punom razumevawu.

11 Na margini teksta ovde stoji: "Rima : Struna - ~una -kruna -luna - (po)buna - `buna - NEISTRUNA - laguna." Re~i su pore|ane jedna

ispod druge.12 Na margini teksta uz ovaj paragraf zapisano je: "Upravo se

tih ~asova na{ junak prise}a. Zato je potrebno da se oni opi{u u svo-joj konkretnosti." Sude}i po jedine dve pesme koje su, osim"Magistrala", napisane ("Jutro" i "Sumrak"), pesnik je imao nameru dase ovog uputstva drì u svim pesmama. Jedino iznena|uje da u potowim"sadràjima" svih pojedinih pesama nema nikakvog ukazivawa na ove"~asove", odnosno "konkretne doga|aje", ~ak ni na mestima na kojima se

"predodre|uje" duhovna potka dve pomenute pesme.13 Ovaj znak uzvika izme|u zagrada napisan je zelenim flau-masterom, {to ukazuje na to da je o~igledno pridodat kasnije, verovatnou vreme pisawa uvoda za "Nacrt". Zanimqivo je da je ostatak "sadràja"prve pesme ispisan crvenom hemijskom olovkom, po svemu sude}i odmahpo okon~awu pisawa celokupnog "Sadràja" prvoga dela, na {ta upu}ujuwom izvr{ene prepravke i zabele{ke o promeni redosleda pesama.

14 Ovde se tekst prekida. Nije te{ko pogoditi da logi~ki

zavr{etak glasi: "...tek od druge pesme".15 Vaqa na ovom mestu zapaziti prvo pojavqivawe "Pesme" kaosamobitnog metafizi~kog supstancijaliteta, na na~in na koji }e onabiti upotrebqena i u "Pro{irenim sonetima" i u "Kwizi o Praznom".Na to upu}uje i veliko slovo stavqeno radi razlikovawa tog "neraz-lu~ivog" stawa ve~nog "praustanovqenog sklada" od "slu~enog","oslu~ajenog" modaliteta wenog beskona~nog oprimeravawa u pojedinepesme, ali i jedna~ewe "pesme" sa ve~no{}u u daqem tekstu (makar tu inije upotrebqeno veliko slovo).

Van svake je sumwe da je mladi pesnik, koji je ve} za sobom imao"Odjeke rime" (Kad svemir suludi je~i / i stude odblesci zime / Tad nemir budi re~i / i rude odjeci rime ) i "Posledwi zid" (A ~e`wi gowenoj kleto kroz tesno u grudima / [iri}u u beskraj Pesme krilati vid! ), biosasvim blizu "Pesmi" kao osnovnoj hipostazi bivstvovawa, onoj koja }ese u daqem razvoju wegove "po-(jest)etike" kozmolo{ki personifikovatikao "Stihana", a ontolo{ki "zaposliti" na "pojestavawu bi}a".

16 Vaqa imati na umu da se hijerarhijsko izlagawe su{tinskih

pojmova od pesme do pesme vr{i unatrag, saobrazno strategiji "silas-ka niz stepenice".

142



17 Od ovog mesta, ispod svakog teksta "sadràja", stoje stihovirefrena koji }e u}i u Magistrale.

18 Ovaj stih prvobitno je glasio: "Sloboda - ve~nost! Sloboda- pesma! Vidogubne daqine!" Prepravqeni deo teksta precrtan je, a

ispravka uneta, crvenom hemijskom olovkom (cf . gore bel. br. 13). Vaqanapomenuti da je ovo prvo od pet mesta na kojima je pesnik zna~ajnijeintervenisao u potowem (ili povrenenom?) vra}awu na ovaj rukopis.

19 Iznad ovog naslova crvenom hemijskom olovkom, izme|uzagrada, stoji ispisano: (êtvrta i peta). Na margini "sadràja" ovepesme odmah u vrhu stoji: RAZDVOJITI U DVE PESME - o~igledno doda-to kada je ceo "Sadràj" ve} bio napisan. Ovde je ve} jasno da se pes-nik u me|uvremenu odlu~io za strofe od {est stihova {to je zbog kom-

pozicije magistrala zahtevalo da se pove}a i broj pesama, sa dvanaestna ~etrnaest. Verovatno je da bi uvid u tre}u, izgubqenu, svesku, u kojojje po svemu sude}i ispisivao stihove pojedinih pesama, dokazao pret-postavku da je u ovom trenutku bila bar zapo~eta potowa pesma "Jutro"koja je "probila" naumqenu kvintnu strofu.

20 Ovde je crvenom hemijskom olovkom dodato: IV .21 Po sred re~i "mora" crvenom olovkom ispisano je: V .22 Na margini teksta stoji naknadno, crnom hemijskom olovkom

dopisano, obja{wewe na koje upu}uje strelica: "Zajedno sa tre}om pes-mom postaje peta, a ~etvrta ostaje na svome mestu." Stihovi refrenakoji slede ispisani su crnom hemijskom olovkom, i tako sve do osme(odnosno, po novom rasporedu, do desete).

23 Ova re~ dopisana je crvenom olovkom pored niza od ~etirijedne pod drugom precrtane re~i, odozdo na gore: ~eznuta - pevam te -

slutim te - zapevaj. - "Daleka Cvetna Oaza" pojavi}e se i u Kwizi o

Praznom, u kqu~oj pesmi "Veliki Sun~ani Put".

24 Uz ovaj dvostih na margini stoji "crvena" oznaka " V " kojustrelica upu}uje na mesto doweg dvostiha.

25 Ispod ove re~i stoji crvenom olovkom precrtana re~ "uma".Uz ovaj stih stoji "crvena" naznaka: (ide u VI pesmu).

26 Uz ovaj dvostih stoji "crvena" oznaka "IV " i strelica koja gaupu}uje na "rokadu" sa prethodnim.

27 Uz ovaj stih stoji crveno ispisan komentar: (ne vaqa).

28 Po novoustanovqenom redosledu, iznad ovog naslova stojicrveno ispisana nazanaka: ({esta).

143



29 Re~i "i postati Sunce" dodate su naknadno, istom crnopis-nom olovkom kao i potowi stihovi.

30 Uz ovaj stih stoji "crvena" naznaka: (ide u V pesmu)."Nadsvirne violine" su jo{ jedna veza ovog rukopisa sa Kwigom o

Praznom - cf . stih iz pesme "Me|uzvezdani put": Pa slu{amo: Iz visi-na nadsvirne violine / Trepte .

31 Naravno, iznad ovog naslova nalazimo o~ekivani uput da jeovo u novom rasporedu sedma pesma

32 Inad ovog naslova stoji: (osma i deveta pesma), a na mar-gini teksta: "RAZDVOJITI U DVE PESME".

33 Sleduju, pre stihova refrena, dva reda, ispisana i precr-tana crnom hemijskom olovkom:

"Sad Gnevni @al se sneva, al' treba da se ìvi!" i "...Opsesijo".34 Neobi~no je da se kod ovog stiha u "Magistralu" nalazi

druga od pet "zna~ajnijih" ispravki kojoj ovde nema nikakvog traga: tamose re~i "uzvra}a gluvilom" nalaze iznad precrtanih "prkosi slepilom".To upu}uje na zanimqivu pretpostavku da su, bar na ovom mestu, stihovi"Magistrala" pisani direktno u "Qubi~astoj svesci" i potom prepisi-vani na odgovaraju}a mesta u "Apsolutnoj kwizi".

35 Iznad naslova stoji: (deseta), a na margini, crnom olovkom,reklo bi se bez vidqivog konteksta, "li{}e opalih nada" - aluzija nastih iz neke rane pesme Ivice Ponora koji je kasnije na{ao mesta upesmi iz 1971. g. "ôvek za svaku ènu" (Vra}am se, evo, opet u li{}e opalih nada / Nikada vi{e ~e`wom prole}a ne}e da granu ).

36 Sleduju tri reda ispisana crnom olovkom, od kojih su dvaposledwa, prvobitno zami{qeni stihovi refrena, precrtana plavomi zamewena stihovima u tekstu:

To Kiparis se gordi...

To pla~ nedoplakani, to ki{a, vla`na trava:Evo se Kiparis gordi u grlu mome rascvetavaZanimqivo je da su se ovi stihovi u precrtanom obliku nalazili

i u "Magistralu" (tre}a "zna~ajnija" intervencija), dok on nije pretrpeokona~nu izmenu, u kojoj je "preìveo" samo Kiparis.

37 I ovaj stih zapisan je crnom olovkom, dok se slede}a dvavra}aju na plavu, ali ne{to ble|u od one kojom je, reklo bi se u jednomdahu, ispisan "sadràj" svih pesama.

38 Precrtana je re~ "propevava".

144



39 Prirodno da i ovde iznad naslova nalazimo naznakupromewenog redosleda ("jedanaesta"), ali ovoga puta crnom hemijskomolovkom.

40 Ova re~enica naknadno je dopisana crnom olovkom, kao i

tekst koji sleduje stihovima refrena, za koji pak treba re}i da posadràju pripada slede}oj pesmi i da se, izgleda, ovde na{aooma{kom, na {ta upu}uje zapis samog autora iznad prvoga reda: (zadvanaestu - do vraga). Zanimqivo je i to da su stihovi koji slede (kaouostalom i u "sadràju" slede}e pesme ispisani obrnutim redosledomu odnosu na "Magistrale" - dvostih dolazi na kraju.

41 Nejasno je {ta ta~no pi{e u precrtanom tekstu ispod ovogtrivijalnog iskaza ispisanog plavim flaumasterom koji nije upotrebqen

ni na jednom drugom mestu u "Apsolutnoj kwizi". Razaznaju se re~i "volim"i "htedoh" (ova posledwa precrtana je i u drugom stihu u obliku "htede").Izgleda da je pesnik upravo ovim dvostihom bio najnezadovoqniji jerosim {to na margini crvenim slovima stoji komentar: (ne vaqa ), i u"Magistralu" imamo dva precrtavawa uz ~etiri na ovom mestu.

42 Od neuspele genetivne metafore "putenost neosvoja" stiglismo u kona~nom rezultatu do "slasti nerazdvoja". U "Magistralu" se naovom mestu pojavquje re~ "nerazdvoja", s tim {to je i "putenost" prvo-

bitno bila "~arobnost" i potom vra}ena jedinstvenim braon flaumas-terom, a "neosvoj" - o~ito neuspeli neologizam - nervozno i ne~itkoprepravqen u "nerazdvoj, zatim precrtan i zamewen tom re~i.

43 Ispred re~ce "No" stoji precrtano "Al", a osim pomenutog"htede", precrtane su i re~i "otu`nost sre}e".

44 Ova }e misao sedam godina kasnije postati nose}a idejapesnikovih Du{a gradova (" ... Lako doticawe i vi{e nego neprimetno napu{tawe ").

45 Trota~ke iza svake re~enice ukazuju na nervozu, mo`dazasi}enost "formalnim" razmatrawem "sadràja", ~ime se moè objas-niti i pomenuta gre{ka u locirawu ovog zapisa i "provala" u prete -ranu pateti~nost ovih iskaza.

46 Poga|amo da iznad teksta crvenim slovima pi{e: (dvanaesta).47 Umesto ovih re~i stoji precrtano: âsi samo}e! Zanimqivo

je zapaziti da je posle "nervozne" devete (odnosno jedanaeste) pesmeovo jedina ispravka sve do kraja "Sadràja" (a tako i u prepisu

"Magistrala"), sem jednog zanimqivog izuzetka (vid. obj. uz jedanaestu-trinaestu pesmu ).

145



48 O kona~nom izgledu ovog stiha, kakav se pojavio u pesmi"Jutro" u okviru kwige Pesme Ivice Ponora , videti na odgovaraju}emmestu u "Magistralu".

49 Kao i u slu~aju prethodne pesme, ovaj izdvojeni stih na}i}e

se u "Magistralu" ispred dvostiha. Ovo preokretawe je, me|utim, ovdezanimqivije jer se tamo zna~ewe ovog stiha i formalno i sadr`inskiodvaja od gorweg dvostiha time {to se wim zavr{ava jedna, a ovimposledwim zapo~iwe nova strofa. Osim toga, on }e u pomenutoj redak-ciji za Pesme Ivice Ponora u}i u pesmu "Sumrak", a dvostih u pesmu"Jutro".

50 Iznad teksta: (trinaesta).51 Ovde vi{e nema mesta za dvostihe, jer formalna konstruk-

cija poeme zahteva da se u ovoj pesmi, pa samim tim i na odgovaraju}emmestu u "Magistralu" ponovi refren iz druge pesme.

52 Ovaj posledwi odeqak (me|u zagradama) o~igledno jedopisan kasnije, isom rukom ali prili~no izmewenim rukopisom,plavom hemijskom olovkom koja se intenzitetom (ble|a) razlikuje odsvih upotrebqenih u sabijeno vreme pisawa "Apsolutne kwige". Neiz-vesno je kada je i za{to pesnik dopisao ove redove.

146



odmri{te pr na putu

u Prazn

SVEISKAZ

147



148



NADE@NE PESME

MOURIR HEUREUX

Si la Beauté est eternelleElle s’appelle Paris.

Pour être heureux sous ce ciel Venez mourir ici.

ZA SRE]NU SMRT

Ako Lepota ve~no trajePariz nazovi wu.

Da zauvek sazna{ sre}a {ta jeDo|i i umri tu.

Paris, 1969

149



VERS LES SOMMETS dE L'IVRESSE

Retiens Tes rêve!Tes miroirs qui Te carressent!Et les mèle avec Ton euil!Qu'est-ce que gaité?L'éternitédira cela au SoleilSi la clarté

de la beautéRamène les larmes e Ton oeil

Vers les sommets ensoleillésde l'ivresse.

Paris, 1969

150



KA VRHUNCIMA PIJANSTVAPrepev pesme

" Vers les sommets e l'ivresse"

Zapamti snove!Ta ne`na ogledala da Ti sinu,I upredi ih u svoj jad!Gde na}i radost?Ve~nosti sladost

Suncu nek' ka`e to ako tadZrak mu ~istoteIz pralepoteUzvine Tvog oka suzopadDo na pijanuDo na vrhòsun~anuVisinu.

151



MUZIKA DAVNOG SRCA

Akro-stih za Sandru Milovanov

S nevana moja, kad sebi ù|eni oblik damoAko iz praskozorja Sunce doslu}eno se vineN e reci nikad: Nisu svi labudi bili tamo

D a ne osporimo plodom pogubnu misao cveta:R uè }e skrivati qubav i miris kada mine.

I pak posumwaj nekad: Gre{no je prole}e; samo,M uziku davnog srca prizivaj ko tajnu svetaI nikad ne reci: Nisu svi labudi bili tamo!L ahori s ju`nog neba minu{e a jug ne}eO slu{ni tada àlbu kasno shva}enog leta.

V ide}e{: Iz magle snova ~istiji izrawamo!An|eli ku{ani grehom bez greha izumre}e!N e reci stoga: Nisu svi labudi bili tamoO bzorja rumene nadom i kad ih ne shvatamoV rati}e{ tada ptice u prvo prole}e.

1970, Predeo @ege

152



ALI TE VE^NOST SNIVA

Sa koje strane brojne ose ìvota da Te traìmZa sve drhtaje moje satrepetiva rimo?Ako Ti ko{mar no}i usnulu lepotu snaìAko u Tvojoj tajni sve ne`nije nam bivaPla~i da svoje suze ne izneverimo.

Sad samo Tebi pevam. I ve} znam za{to ìvim!

Ako se pesma mora, qubav se negde skriva!Ili }u Te prona}i u prostorima sivimIl' }e bez Tvoga sjaja zamrznuti i letoPa }e{ mi biti kletva i re~ neoprostiva.

U lutawima mojim odzvawala si svetoNestvarnim zovom. Ali Te ve~nost sniva!

Ovo se kruèwe ne}e zaustaviti kleto -Trule` presahlog leta produàva se cvetom!U mojoj pesmi ro|ena, osta}e{ ve~no ìva.

1970, Predeo @ege

153



SVEISKAZ

Mene bi nestalo da mi je PrazninaUmesto Tebe preplavila rukeMoje bi la|e progutala tminaDa me tek brodolom ne vrati do luke

I evo krv mi bodrosti se vra}aSumra~i{e zore a suton sad svi}e

Tvoj pogled tminu u sjaj preobra}aTrule` u miris ni{tavost u bi}e

Robiwo voqna nevoqne slobodePresahlom zdencu plavni vodopadeS Tvoga mi vrela Stih i Pesma brode

Kroz Tebe qubav sveiskaz mi dadeO sve {to snevah odnele su vodeAli mi ~isti izvor preostade

29. 03. 1971, Predeo @ege

154



BEZNADE@NE PESME

NEDOVR[ENI SONET

Vra}a{ se svome sivilu i svojoj nadiZora }e budnost Uma svetlo{}u da uspavaSve {to je ludost htela u srcu da sagradiProslavilo je telo a proklela nam glava

Ali sputava te Vreme zabluda odve} jasnaKrik se utrobom {iri i besmisao mami

Cela je na{a pro{lost za Sunce bezopasnaJer u izobiqu mi ostajemo sami

8-9. magnolij 1971, "Brankovina", Belov Grad

155



POSTA]E[ MAGLA

Milanu Lali}u

Minu{e jesenske ki{e I pozaspa{e zveri[umom se rasu sneg i ~e`wa blagaO sawaju te grobqa i {ire dveriDubqi }e prostor pod zemqom u tebi da za`ariKada utihnu reke i nestane{ bez traga

U srebrewe krqu{ti dana drhtale su harfe pticaI neizrecivo listawe vinu se do ~ariKad se {iroke magle dovaqahu preko ravnicaI sve najednom u strahu pred memlom zatreperiKad prostor obuze u`as i vreme zakrvari

Posta}e{ magla i tobom tad pozaspa}e zveri

Kad dubqi prostor pod zemqom u tebi zabugariJer sawaju te grobqa bezmerna i {ire dveriSamo jo{ zavet smrti nikoga ne izneveriPosta}e{ magla i bi}e{ tajna u srcu stvari

Rano prole}e1971

Kafana „Kolarac", Belov Grad

156



PESNIK

Tajnama svoje ploti, Pesni~e, vi~an nisi.Ni pesma vi{e ne}e prokletstvo da ti kune.Ne nalazi{ put svoj a ve} duboko u sebi si.Ima li nade za plodnost tamo gde ve} sve trune?

Sa bakqom u sebe krenuo si. A nedoku~iveTmine. I svetlost jezom napojila se: Pa klone.

Vesnici povratka u tebi vi{e ne ìve.Ima li nade za gordost tamo gde ve} sve tone?

Na sebe osu|en ùdeo si gnevom poplaveNadolaèwe smrti: Ho}e li odsustvom propevatiTajna? O ~istog sna li: Iza}i iz glave!U tebi prostori jezde nepoznati.

A ponore bi neba da oivi~i{ zidomSvog duha: Predele smrti ve~nost da zaogrne.Da l' mutnom oku tmina odazva}e se vidom?Ima li nade za svetlost tamo gde ve} sve trne?

Tajnama svoje ploti, Pesni~e, vi~an nisi!

Ni pesma vi{e ne}e prokletstvo da ti kuneNe nalazi{ put svoj a ve} duboko u sebi siIma li nade za ve~nost tamo gde ve} sve trune?

Rano prole}e 1971, Beograd, kafana "?" Kazivano u pero Vesni Serdarevi}

157



VERUJ U NI[TA

Akro-stih za Vesnu Serdarevi}

Veruj u Ni{ta da procveta PrazninaEdenskog mira u razbludni svetSazri u miris samoshvatnog krinaNa su{noj liri napu{tenih rimaIstraj u bolu da klone nam klet

Skrhanoj vatri u nare~ju dimaEpitafom ne`nim preporodi mo}Ropac nemo}i sti{aj u grudimaDalekom zvezdom {to nam ~e`wu plodiAvet bla`enstva preseli u no}

Rima }e tminom svitawe da rodiElegiju Bi}a ispredenu wimVeruj u Ni{ta sklono nepogodiIz koje shvatawe ka ve~nosti vodi]orsokak vatre prerast'o u dim

Rano prole}e 1971,

Kafana "?", Belov Grad

158



ÔVEK ZA SVAKU @ENU

Vra}a{ se evo opet u li{}e opalih nadaNikada vi{e ~e`wom prole}a ne}e da granuZvezdanu harfu si pleo ti pastir nebeskih stadaKada su vrisnule zore nedostojne da svanu

Sada kad vihori u tebi duvaju sa sne`nih stranaGrana na vo}ki Duha budu}i plod svoj krijeîje }e{ ne`nosti drhtaj biti i lu~a danaNeobuzdana kada Kiparis gordi gnezdo Jastrebu svije

Rana u divqem srcu prkosila je sre}iSlute}i u tebi o~aj truleì i no} strasnuOpasnu muziku zna}e{ stradawe i bol ve}iTraè}i u sebi svitawe i Re~ jasnu

Izle}i }e se potom qubav u sat sveoVeo sa mrtvog srca prozre}e snevana jutraIznutra ~u}e{ griù prekasnu i dan vreoDogoreo i svetom urla}e zveri i ostarelo sutra

Pleo si zvezdanu harfu ti pastir nebeskih stadaSada u tebi vihori duvaju sa sne`nih stranaRana u divqem srcu vri li{}em opalih nada

I pada jo{ jedan sumrak i jo{ jednom bez dana

1971, Belov grad, kafana "Kolarac"

159



160

PUTNIK

Ocu nau~niku

Umorni putni~e, zastani u hoduOspori prtqagu pravo da te sputaRa{iri ~elo po plavetnom svoduI zapitaj sebe za svrhu svog puta.

Seti se kako u borbi sa satomProla`ahu dugi kilometri drumaI zapitaj se: Kakvim nedohvatomGore ti ~e`we pogleda i Uma.

Napu{tena mora plakahu bez tebeZanos nepresu{ni snevao daqine

Pogledaj za sobom i vide}e{ sebeU mudrom oku umor }e da mine.

Lutawa svoja sobom obuhvatiU smrti svojoj vrh puta prona|iKad smrt se `ivi pre no {to se shvatiSvakim danom postajemo mla|i.

Tad ~ista duha prepusti se hoduOspori prtqagu pravo da te sputaRa{iri ~elo po plavetnom svoduI ne pitaj vi{e za svrhu svog puta.

12. listopad (oktobar) 1970. Predeo @ege

20. lipaw (jun) 1971. Ada Singalija



PROMETEJ

Planino sura u meso mi srasla,O~e i majko, hrano prapostala,Zenice uma, bakqo neugasla,Na ve~noj snazi i otporu: Hvala.

Orle nepresu{ni, muko neizbe`na,U zabludi svetoj osvetni~e zala,

Za moju `equ {to topla i ne`naObr}e svitawa u sutone: Hvala.

Aveti ~edna iz bezgre{nih goraSvevide voqom isce|en iz uma..................................Umnome vid je slepilo razuma

.................................................

...........................................

......................................................

...............................................

1972, Belov Grad

161



STANOVNIK BESKRAJA

pra Velimiru Simi}u

ûje{ li prostor u sebi ~uje{ li ve~ita zvonaDa li to sluti{ poàr nepojamnih dubinaKada se saìma napor shvatawa i kada onaûdesna zapovest duha izroni iz maglinaûje{ li prostor u sebi ~uje{ li ve~ita zvona

Ili to tvojim krikom i bezdan odjekujeDok te suludi `reci okivaju u vremeDa se {um pomra~ewa sve do u beskraj ~ujeI bezobalne tmine ka tvojoj glavi stremeDa li to tvojim krikom i bezdan odjekuje

Ni{ta te vi{e ne o~ekuje u jezgru svetaDok sluti{ ve~ita zvona i vidik sle|en da jeGrumen rumene vatre u pepel dok posustajeSluti{ li mrazom u sebi i lutawem planetaDa to u tvojoj krvi jo{ samo ponor traje

03. laùjak (mart)1972. g.Belov grad, kod "Matije Bana"

162



Drug putawe u Prazn

NESVANICA

Venac pro{irenih soneta

Rano je vreme smrti. Sa~ekajmo da svane

("Prvi opsesionisti~ki dnevnik")

Nek iz {irina i prete prostori onostrani,Govori}u snevanoj zori do sudweg ~asa: Svani!

("Posledwi zid")

163



164



PRO[IREWE NO]IDrugi magistrale

pra Petru Velin Simi}u

O slepa igro vekova i genaU tro{nom telu {to se ovaplotiO kobna silo kojom vaseqenaPripaja bedne ukupnoj lepoti

Svevidna No}i grehom op~iwena

Van moga uma zar su dohodi{taSve ~eg lomna ruka smisla se dotaklaI ~emu prostor za shva}eno Ni{taDok krotim zveri pot~eonog pakla

O Tajno kojom bespu}e se zbivaOdjekni strunama svenebeskog horaZar sve {to di{e presta}e da biva

No} zar iz No}i roditi se mora

I zar da vape prsti nedostremaIz nas dok zalud zapoma`e zoraJer ovoj No}i praskozorja nema

5-16. 10. 1970, Ada Singalija

165



SUN^EVO PLEMEPrvo obra}awe Pesmi

1

O Pesmo maglom doba opijenaSjajem ispleti venac Svojoj snaziDo Vi{weg Uma Tajnom vaznesenaPodstakni Prazno da se preobrazi

O slepa igro vekova i gena

U Stih se izlij iz mo}i da pevamRe~ da mi zari ogaw Tvoga sjawaSebi da streme} iz Tebe izgrevam@ivot da bude odsev prapostawa

Stog mi uskrati napor da u svetuVan Tvoje brazde sejem mudro semeMiris svih doba u Tvome je cvetu

Vreme u Ve~nosti U Ve~nosti Vreme

U sluh mi utkaj ~e`wu da Te primeGluvi bezdani O Sun~evo plemeOtkri Svoj prostor i zapevaj Wime

166



MIRIS OPSESIJEDrugo obra}awe Pesmi

2

Otkri Svoj prostor i zapevaj wimePesmo mo`dane ptice i wene plotiOven~aj naum o Svojoj ~istotiKraqice Stiha Neporo~ni dime

U tro{nom telu {to se ovaploti

Bremenit odjek prazne re~i sli~anMuwi pre groma naslutu pre vestiVini u govor sveispeva vi~anPravidnosti uvidu pre svesti

Mirise ve~ni opsesije istomMuzikom preni ~ula mi i kletOholog uma O bivawe ~isto

Tajni vetar krvi preslikaj u svet

Stihom ra{iri odjek bezvremenaDa mnom zatreperi Ve~ni NepokretZvezdanom harfom zastruni iz vena

167



BESTELESNE PLIMEPrvo prizivawe Pesme

3

Zvezdanom harfom zastruni iz venaK}eri Nebesa Hodnicima sluhaDa zvoni Tajna tek oslobo|enaMo`danih uhoda u sazve`|u Duha

O kobna silo kojom vaseqena

Smrtnike okiva neudobnim ruhomSvesti Ne osporavaj mi nagliPrestanak jave Da dubinskim uhomOdjekne mo}no poj iskonskih magli

Ne sputaj upliv onostrane klimeU tvarni oklop da kroz tvrdo temeSve~ulno struje bestelesne plime

Vid da utrne Usne da zaneme

Sveta Ti{ina da Ti bude ime

Dok me ne slije{ sa skladom PoemeNektrom Nebesnka u odjeku rime

168



NEKTAR NEBESNIKAPrvi odziv Pesme

4

Nektrom Nebesnika u odjeku rimePro~i{}en Mnome sladi}e{ se tiIz tvoga stiha kad Jastreb poletiI tiha ~e`wa kojom dosluti Me

Pripoji bedne ukupnoj lepoti

Stoga razgori misao da plamtiVatrom ogwi{ta u Mom hramu kojaKroz Mene jezik besmrtnika pamtiPa krepi strepwu kru`nog nespokoja

Taj drevni ogaw iz nebeskog {araI kad spi tiwa u pepelu zakletDa Ptici Uma tek iz wenog `ara

Operja krila za najvi{i let

Stih da ti prhne iz ugaslih zenaPutuj I lutaj Vezi slovopletDok jo{ bez krila lebdi Vaseqena

169



ZLODUH SMRTIPrva jadikovka po tihnu}u Pesme

5

Dok jo{ bez krila lebdi VaseqenaU nedohvatu kada Pesma snevaNe daj Beloj Ptici da lovi bez plenaNiti ulovqenoj da u jadu peva

Svevidna No}i Sjajem oslepqena

Jer ti{ti gri`wa u odsustvu dnevaI re~ je obuhvatna sobom neizre~na^uh govor Pesme al' mo} je gnevaPraznina Zaborav I Pono} ve~na

Izgnan u Ni{ta gde ni{ta se osimIzgnanstva i la`i ne kune u VremeZloduha Smrti u grlu podnosim

I {um sam kobni na srcu Poeme

U pradubini gde korewe rijeKosti pradedova mom udesu stremeKad poj se Pesme u Prazno izlije

170



OPSENA RAJADruga jadikovka po tihnu}u Pesme

6

Kad poj se Pesme u Prazno izlijeZaje~i rima utrnu ogwi{taKad krug poludi trn jaukne pa ni{taOd pra~istote preostalo nije

Van moga uma zar su dohodi{ta

U ~istoj trule`i nek prebiva tadaOnaj ko Pono} kao zubqu slaviNek seje o~aj zaqubqen u SadaDok quti zloduh rije mu po glavi

Klet neka luta ~ak i kad ga nadaIz Praznog mami u opsenu rajaNema oskudice kada Pesnik strada

Duboko bolno u slepilu Sjaja

Suludi vesnik gorke opomeneDa tek smo pr{qen u ki~mi beskrajaDok `ivot buja a smisao vene

171



HUK PROVALIJEDrugo prizivawe Pesme

7

Dok `ivot buja a smisao veneTajno porekla u }utwu umaklaPa zar da Pesma u grlu presahlaNa suvom vetru odagna iz mene

Sve ~eg lomna ruka smisla se dotakla

Pesmo postradala u slepom dvobojuPrognane vatre i iskonskog ledaVrati u govor Ti{inu da svojuPraznu dubinu misao ugleda

Prozbori tada hukom provalijeO mraznom jutru Pravde koja spavaIspevaj vreli zanos opsesije

I budi Prazno koje osvetqava

Dno i vrh bi}a. Budi Slog iz ~ijeTihe osame Svemir isijavaU tamni bezdan ve~ne Poezije.

172



PREPEVAJ SVEMIRDrugi odziv Pesme

8

U tamni bezdan ve~ne PoezijePrizovi `iteqe ve~nih boravi{taDa shvati{ ^emu no} bez kona~i{taPut bez porekla smrt bez ambrozije

I ~emu prostor za shva}eno Ni{ta

- Taj sku~en prostor oivi~en tminomIskra sa kojom Sjaj ti otpozdravqaKonak u kojem gosti{ pradavninomI Belu Pticu i Crva bez slavqa

Stog hvali zemqu vetar vatru moreSnuj prapo~elo i povratak krajaPevaj dok zvezde dveri ne otvore

Nevid-Lepote ve~nog zavi~aja

Prepevaj svemir mewaj uspomeneRima je bliska wom da te vajaQubav kad bukne nevi~na da svene

173



NESVANICA

9

Qubav kad bukne nevi~na da sveneZar se jo{ nije svitawu primaklaêmu nesvanica kad no} poodmaklaA praskozorjem ne iskre mi zene

Dok krotim zveri pot~eonog pakla

Odjekom rime zar ne zna da pevaZanos i ~e`wa zar je neizre~naGovor zar Pesme na sebe odevaPrazninu Zaborav I zar no} ve~na

Zaborav dubqi od usta iz kojihStrujawe Pesme {umno opkoqavaProstor No} {ira od sna {to predstoji

Budu}em svitawu van na{ih glava

Kako prizvati zoru kad no} ne}e

Ni u sred Sun~evog poàra da spavaKako preìveti bezumno prole}e

174



IZME\U NI[TA I NI[TA

10

Kako pre`iveti bezumno prole}ePohlepom krvi kada izazivaVatru na kamen ~elo da skrivaBezmernu pticu koja ne izle}e

I Tajnu kojom bespu}e se zbiva

Kako doku~iti govor bestelesniNa slepoj krmi proro~kih la|aKako privoleti vetar svepotresniDa nam u jedrima ~e`wu prepora|a

O gde uma}i ~udnoj nastranaostiNemo}nog uma da oslu{kujeOpaku muziku iz dve ve~nosti

Izme|u gladne zveri i oluje

Kako obuzdati prah od razvalina

Da nam se vidik ne zatamwujeIzme|u Ni{ta i Ni{ta sred maglina

1971-72

175



176



odmri{te drug na putu

u Prazn

UHO\EWE PRAZNINE

177



178



PLAVI O^AJ

Dragiwi Uro{evi}

Za jedan da `ivite trenDa umirawem produbi se svetJutro da klone u umornu senNo} da osvane i odblesak wenDa bude Prazno a Prazno je let

Tad ve~ni da sluhnete zvonDa lebdewu se ne umisli padZglasjem da bruji najtamniji tonBezdan da zjapi i kad prhne onDa bude Prazno a Prazno je sklad

U laki da skliznete ~un

Da otisne se niz pu~inu slut[uma da bude a ostane `bunSvemir da si|e u ni{tavni trunDa bude Prazno a Vreme je lut.

U nebo da skrilite vidDa razude se oblici i savProstor da klizne u prozirni zid

Pu~ina da se zakune u hridDa bude o~aj a o~aj je plav

U novi da tonete sanDa budnom oku pri~ini se trnBila je svetlost i bio je danZgr~eni prsti i prevaren dlan

Sada je Prazno a Prostor je crn

179



Sad gnevni da snujete ~inDa ponori se izviju u pevU svakom stihu da prosneva krinPesme da zjape i obuhvat winDa bude Prazno a Prazno je zev

Za jedan da `ivite trenDa zalepr{a neslu}eni letJutro da klone u umornu senNo} da osvane i odblesak wenDa bude Prazno a Prazno je Svet

Novi Sad - Beograd, prole}e 1972

180



OPELO BELOJ DEMONIJI(O ledenom zasnutku sna)

za Verencu

Pro|i kraj sebe u uzaludnomtrenuodve} je tamno da sezaborave budu}e

Studi

Ni{ta jo{ nije minulo{to minulim bi telomsvu pro{lost neba

Da sagori

Dosta je bilo smislai ~ela usnulogte{ko je bu|eweal' sti`e Ti{ina koja

Budi

Pro|i kraj sebe i slu{ajdoziva prazno mestoi naseqava se

U grudiJer ti niz strune umne odzvawaMemento mori

Ni{ta zagubqenou nepokretnom se}awuu beskraj sle|enomal' ni{ta na|eno

Nije

181



Predstojiveliko bu|eweprepora|awe pepelajer ko }e vatru

Da ospori

Ledeno bu|ewe predstojii vatra studena{ta hladnom plamenu

Da se skrije

Ni{ta zagubqeno

ni{ta na|enou suludom otkucajukrvotoka

[to vrije

Jer ti niz strune umne odzvawaMemento mori

Ponovo pevaj iste rime{to se ponavqasluti kru`ni zaveslaj

Umirawa

Dozovi posledwu misaopre beskona~nog svitawau la`no snevanoj

Zori

Nema bu|ewadok ne izjedna~i{ se sa prahomi ve~nim zanosom

Raspadawa

Ponovo pevaj iste rimeslu}ena muzika da neutihne na rubu

Svitawa

182




Zar takvo svitawe ne vodiu Pono}to gluvo doba

To usnivawe

Dubokim povratkomBiv{eg a Ve~nogzar ne}e bu|ewe

Da progovoriSebe probuditi

ili svet produbitijasnog li pohoda

U nebivawe

Zar takvo svitawe ne vodiu Pono}u hladno okon~ano

Prebivawe


Ni{ta dogo|eno

pre sazrevawa u pepelupre zamrzavawaU dimu

O ledenom zasnutku snatreba zapevatiNo} ve~na vrata

Da otvori

183



Evokrvotok se ve} {irive} ne postoji{i te~e{ u nebesku

Plimu

Ni{ta dogo|enopre sazrevawa u pepelupre preslikavawa

U rimu

Jer ti niz strune umne odzvawa

Memento mori

Dovr{iti se u gnevukad bu|eni trenutaksam sebi

Preostane

Sve {to je bivalou tamni prostorduboki zaborav

Da pretvori

Pa kada mine svekada od svetasamo jo{ Ni{ta

Ne odustaneDovr{iti se u gnevu

novi po~etakda ne po~neVe~no

Da svane


184



Pro|i kraj sebe u uzaludnomtrenuodve} je tamno da sezaborave budu}e

Studi

Ni{ta jo{ nije minulo{to minulim bi telomsvu pro{lost neba

Da sagori

Dosta je bilo smisla

i ~ela usnulogte{ko je bu|eweal' sti`e Ti{ina koja

Budi

Pro|i kraj sebe i slu{ajdoziva prazno mestoi naseqava se

U grudi


Grozdober (septembar 1972. g. Belov Grad -

23. prosinak (decembar) 1973. g. Vis

185



KAIROS

Da boravi u Praznini ne trebaRe}i, niti je san to kada snujemo.Ni~im ne odaje prisustvo, nemoMotri nas i nadahnut nas vrebaTren. Ni slutwa najtrepetnija da gaNavesti, pre nagle selidbe u nas,On lebdi. Nema te`e. Da je praglas

Ti{ine znano je, ako bez tragaNa glasnim `icama ipak izgovoriSe Re~.. ..............................................................................................................................................................................................................................

1973, Belov Grad

186



Tre}e putawe u Prazn

KWIGA O PRAZNOM

ekmageion gar fusei panti keitai

(Ono {to je podlo`no svakovrsnom oblikovawu)

Platon, "Timaj"

187



188



I LUTAJU]A POEMA

BEKSTVO NA PUTOVAWE

Da si postao lutawe, nemir da si, to jeVe} i u praznom oku odsjaj bîti. Muwa

Sred glave u putokaz ti trne. I vatre kojeNekad na besput mirisahu: Sad nisu tu. ATe~e{ Vreme. Bezglavo se u Sjaju prepli}uTajne niti. Negde }e u odjeku korak da seSledi. Sada kona~i{ta bekstvima osvi}u,Bezmernim kona~i{tem lutawa se gase.

Ali to nije obala, u{}e nije. Ono

Iz bezdana {to se vere u bezdan stremi!Pa se osvrni mudro i shvati: NIJE! NoI pred tobom zjape ponori hladni, nemi.I vidi{: Lebdi sve, i sve je snovi|ewe!To putovawem san se produ`ava, Sever vlada![ta li u Praznom boravi, {ta li snuje, kadaNi{ta vi{e ne umire, i sve je lutawe?*

Kor~ula, leto 1972

189



BESKRAJNO, DO BEZNA\A

1Plodovi biv{eg sklada

Jo{ nije do{lo vreme velikih pomra~ewaIako spleo si {umu sa sjajem zava|enuGde kro{we skriquju nebo li{}em, pa se mewaDan: Ti{inom narasle tmine snevaju o plenu.

Jer evo, promi~u zveri pogleda nezasitih!Pra{uma kojom di{e{ wihovim vidom jo{ samoBle{ti! I nema `ednijeg krvi Sunca, nitiZa ~equst mahnitu trulijeg izbavqewa. Tamo,U mra~nom `drelu, sve opet u sebe padaI nepokretni prostor ismeva privi|eweToka. Snom krvi obustavqa se Vreme, mada:

Zdrobqenim mesom Tmina proslavqa novo ro|ewe.Sa telom minuo Svet je na kosti raskomadan,Lobawa vi{e ne zra~i prividom obuhvata.U telu zveri gwile plodovi biv{eg sklada:Prepri~ava ga trule` i crvima ga shvata.

190



2

Stoletni neprohodi

Jer smrt jo{ samo ìvi shvatawem! Ku`na reka:Iz grla zveri isti~e bitnijim {umom, takoDa se u zadah Biv{eg prelama svest dalekaI razdvojena ~ula napajaju se mrakom,Pa ih u ìvot vra}a poraz osmi{qeni.Sve je prezir spram Drugog i sobom ome|eno:U iznenadnom blesku obnevidele zeni,

ûdesnim zvukom obiqa uho op~iweno.**Tako bez straha kr~i{ stoletne neprohodeDa se i ùdwa zveri sti{ava sred udivqewa!Ali u ovoj {umi divqaju nepogode.Prete}e tmine vrebaju o~ima isku{ewa.Tek {to se zamahom sabqe prose~e rawivaStaza, gusto se vresje stostruko prepora|a!

êlom ti insekti è| tole, a paprat skrivaZmiju, i sve se ponavqa beskrajno: Do bezna|a.

Kor~ula, leto 1972

191



DUHOVI SJAJA

1

Ogaw Sveimar

Pa ipak: Ipak je samo opsena sve toBilo, kandila u o~ima zveri, gle! gasnuPred Svetlilom dneva! Jer {iroko nad SvetomSvaro`i} zlatastu kosu i slasnuRaspreda svirku, i uslu`no Duhovi SjajaObdelavaju tvar zemaqsku! Nisu ti, dakle,[ume smrt udenule u zeni, gle! spajaDaq sa vidom {irina koja zri! Zato bakqeRazgori u duhu i predeo pa`qivoOsmotri, jer tek u blizini ciqa uhodeBesputice, ako suvi{e poverivoUpripodobi{ du{u, i skro}enu, da je vode,Odve} skru{eno besamrtnim prepusti{ Bozima.Mnogo su darova oni rasprostrli {aromZemaqskim, i zavi~jni za~as pohita k wimaDuh, ipak ne Peva~ zdru`en sa Ogwem Sveimarom.

192



2

Ogaw Sveizgar

Pitomo, dakle, pred tobom razlelujala se travaI svaka vlat ubogom zri~ku sestra i tankaStruna, krilatog brata lahora da uspavaNe`no: Polegla na bre`uqke sawiva uspavanka.Mnogoliko prostire pre|u Priroda u slavuBi}a, al' nije ono samo kolevka razvigoru,

Nego i qupke {umarke, meko stado, svetlucavuOpija du{u brzaka, i ni~e u svakom stvoru.

........................................................................

............................................................................

.....................................................................

........................................................................

193



3

Ogaw Lutalica

Nisu, dodu{e, tihom kona~i{tu neskloniOni Blaèni, i ni~em ne pristaje ra|eWihova radost nego Merivom. Tako oniPrisno druguju s Bi}em, ako samo prona|eMeru smrtnik. Ali nije u wihovoj vlastiOgaw Lutalica kojeg tek Peva~ preotimaPraznini, i donosi u Svet, da kroti. Prerasti

Zato kru`nu samodovoqnost Prirode, imaU tebi gor~ine i vi{e nego {to moèDa izdrì rast. A ono Neprisutno, iz ~ijeSenke projavquju se novi predeli, i mnoèU izdvojene likove jedinomislijeVelikog Oca Stvarawa, neka ne usahneU àrnom oku ti, prerano da ne poèli

Odmori{te Duh i ka Kona~nom ne udahneSklonost Bi}u, sve dok Prazninu, Ogwem: Ne zaceli.

Belov Grad, 1972

194



NAGOVE[TAJI

Jo{ nisi birao ìvot, svetlost nisi, VremeU svojoj krvi prevarno, prostor okom. BiqaPronose rasplod vetrom, tla orgijaju, semeOpstanka slavi tvoje prisustvo, trag besciqa.Ali ako ve} di{e{, Sunca ako, trajawe nekaBude sve~ano, i neka sni{: Tanani spevoviBi}a da ti u Rimu, u Stih se veù, daleka

Da se la|a niz Um otisne dok prema Suncu plovi.

Gle, ve} naslu}uje{ predel gorski, lakokrilihGde se ptica gnezdi let, survava vid, i gde suNagove{taji bliskih oluja muwu sviliPa prete budu}im sevom u sablasnome plesu.Jer sustiù pono}i umne, mo`danim velom

Skrite, i plahe bujice penu{aju divqinomVena. Samo jo{ trenut lako oivi~ene telomBi}e, i rasplinuti se. Postati jedno: Sa Prazninom.

Kor~ula, 1972

195



DNOVRH

Po~eh da prestajem. Ali to nijeIgra, niti sam pjan. Ostahu za mnomStrme litice. Pod wima nizijeI Svet. I ìvot ostade proèt snom..Evo na vrhu. Samo u plamnomêlu snuje ~in. Da vidim vi{e ne}uPut. Treba opisati: Poàr u plavom

I Zaborav. Treba ùto: Kuglu plamte}uI Sjaj. Tonuti zatim, prizvan dnom...

Ali pre toga: Pamtiti! U svomZaboravu: ûvati. Jer gle! nad glavom:Kruì Jastreb. Bliski potomak vi{ihSfera. Da je iznikao najednom

Iz visina: û se! Ne upamti se ti{iLet! Slika je: Klizi u nepreglednomEtru, plameni pogled streqa u mojeêlo...

... Evo sa vrha: Skok.To vreme leti u dubinu. Potom:Prestah da po~iwem. Spremam krok.Let kroz ti{inu klanca: Pad.....................................................................................................................................................................................................................................................................................

Kor~ula, 1972

196



VRATA HARMONIJE

1

(Veliki Sun~ani Put)

Nikuda vi{e ne vode na{i putevi, na{eLa|e u prazni beskraj mora srqaju, svudaBlesak. Davno se zagubi vidik sjajem, zaspa{e

Kopna. Pa i utvare minu{e, `e| suluda.Nikuda vi{e ne plovimo i sve je mir, iakoPramac primi~e beskraj pogledu {umno, sna`no.I nema daleke strepwe obala: Kuda? Kako?Kad su nam mahale ruke drage a bilo la`no.

Ni{ta nas vi{e, sem sjaja, ne vidi jer iz mora:

Blistavo titra Sunce ogwenim plesom i `arnoPlamsaju vali. Vid nam otima zlatna odoraDana: Do slepila rasuti odsjaj, Sunce zarno.Veliki Sun~ani Put pred nama i zalu|enoVatrom more! Plovimo tako Suncu posve}eni.Daleka Cvetna Oaza Sjaja, sve napu{teno.Tobom di{e! Pu~inom ble{te svici probu|eni!

197



2

(Me|uzvezdani put)

Boravismo u Sjaju, a povratak je TamaHladna, ~elo rasuto bleskom u prepoznateTmine klonu. Produbi{e se neba kad u namaPreobrazi se more, i bi no}. Da se shvateZvezdane muwe sred Uma, svici dan {to sja{e:Silazi Prostor iz dubina, i ostaviNas trag. Jer nikuda vi{e ne plovimo, na{eLa|e sad tamni beskraj upija, Pono} plavi.

Nikuda ili Sunce, o pritvorene Tmine!Zvezdana pamet neba rimuje No} sa Sjajem!Pa slu{amo: Iz visina nadsvirne violineTrepte, Sunce u leglu Tame lik svoj prepoznaje.Sad lutawe nam predstoji bezmerno, nema puta!Plovimo {irinom Pesme: Maglom onostranom -Sveobuhvatnoj Rimi sa nama da odlutaNeokon~ani Bezdan: Prazno, me|uzvezdano.

Kor~ula, 1972

198



199

II STVARNIK I STIH

SANSEVERIJA

Ani

Samo da bude {irina, to dugo

Prelaèwe u Sebe, i prisno da bivaTi sve {to se ra|a obeleèno krugom

Bi}a! Jer ne dolikuje Su{tom da skriva

Svoj zov ako odaziv Mu u svemu Drugom

Prozire duh: Kako Ti{inu izaziva

Na Govor, Tamu na Sjaj, a tvar neuku slugom

îni, da, upregnuta ~vrstim slogom, ìva

Postane, i umna...Samo da bude visina,

Ta pramisao opsednuta Sobom i Praznim!

Da uzvine se put vrha, sve do maglina,

Potpunim zaboravom i s dnom svepreobraznim.

................................................................

........................................................................

....................................................................

......................................................................

Belov Grad - Ohrid, 1972



OPSESIJA

Produbi svoj odnos prema Bi}u, budiPraznina kojom di{e svet! To je Poema -Ta ~udna obuzetost Stihom koga nemaI Rimom. To je ~in. Ako uzbudiPrazna misao: ^ist primer potpunosti,Ako na bezobli~nom tlu i{~ezavaVreme, to je Poema! To se smrzava

Smisao u hladnom podsticaju ve~nosti.Zaboravi{ li znano, na|eno akoIzgubi{, misao ako prepozna seU Praznom, to je Poema! Predeo tka seSred glave - ogoqen. Svet nastaje polako.Svet tvojim duhom naveden na Re~! IzLakog zahvata nemom povr{inom

Iska~u oblici i love Ti{inom:Glas! To je Poema - taj progledali nizRe~i, to uzletawe u Stih. PrazninaSvojstvena prostoru, tamna, bezobalnaTa sobom opsednuta misao, stalnaPrisutnost, ta neo~ekivana daqinaUnutar stvari, to nesamerivo ~elo

Preru{ava se u Vreme al' ne zaboravqaSebe, iako pokretom sve obnavqaI svoje pam}ewe okiva u telo.Skrivenu muziku ne sputa{ li kadaIzjedna~i se s Ti{inom misao i svakoBivawe mine: To je Poema - to lakoPripajawe Praznini, to lebdewe. SadaJe Zaborav koji se prise}a svogaPorekla i ra|a se Svet probu|en Stihom.

200



To je Poema - to lutawe po tihomPrividu jave. Stvarnik je usnuo, ko gaSad mo`e li{iti predela iz sna.I re~i? To je Poema - to zamiraweKoje budi ~in, to prazno poniraweDuha u sebe, u temeq bez dna.Produbi svoj odnos prema Bi}u, budiPoema kojom di{e svet! To je Praznina -Ta ~udna obuzetost Stihom iz dubinaI tamnim sluhom Rime koja rudi.

Vis, 1973

201



PRENASEQENI BESKRAJ

Ne ìvi{ tamo gde te pozna svetDrugi je etar ovo, ~udan preokretNa putovawu. Drugi svod. Gle:Promenilo se, posle je pre!Mi{qu dotaknut, ve~ni nepokretGiba se, dubi, dospeva u letDo tvoje glave, gde zatim mre:

Preobraèn. Iznova sveU sebi otkriva neslu}en svod.Drugo je ovo nebo, ~istiji hodKa sebi, al' nestvaran je put

Stvarno je nestvarno. Tamni nedoslutPokre}e korewe, putuje u plod.

Ali ne dospeva. Jer ispodKoè: Bezdan je. Po~iwe lutKroz magline i prestaje Smrt.Taj produbqeni boravak u Tmini:Dubok je san. Ili se ~ini:Gore je dole, po~etak kraj,A kraja nema! Jer se u odsjaj

Praznog baca. Pa u dubiniSve ponovqeno, bude se ~ini.

Prazno je plovno. Laki zaveslajUz struju misli vodi u beskraj:Prenaseqen. Tamo gde bivstvuje{:Pre sebe. I gde odjekuje:Minulo. Tu kosti lobaweDube se u prostor: Trajawe

202



Me|u zvezdama u oku je.Dubinsko uho dok oslu{kuje:Raspored, i do{aptavaweSfera, prelazi{ u spajaweBiv{eg i Ve~nog. Pa se svet zbiva:

Jo{ jednom. Sred mekog tkivaSnuje: Druga vrsta vatre. Plamti.[iroko prostire dim i skrivaLukavi naum gde zasnivaSe Govor. Dah. I gde se pamti:

Silazak Stiha u Po~elo.Zatim plovidba duga je: ^eloOdlazi u dubinu i bivaPrekora~ena misao. @ivaJe samo Praznina: To smeloUpu{tawe u poni{teno telo.

Vis, 1973

203



PROMENE

Milutinu Petrovi}u

Kako prelazi{ u {irinu: Gledamo,I kako blizina ve} si daleka.Pro{ao si kroz koù i sad si tamoGde ra|aju se krila. I gde nas ~eka:Povratak. Biti unutar. U}i

U Smrt i opstati u woj. U svakiOblik da se preobrazi{ lakimObilaèwem smisla. Pa se uvu}iU minulo: Jo{ jednom ìvetiPretpovedawe sna. Zatim napu{tati:Pam}ewe. Osporen kad se vratiTren: Svog lika Pesma da se seti.

Najzad obeleìti ~as kada seMewa: Pre|a{wi oblik Bi}a. Ni~imObuzdati ponirawe: U Prazno. îmUsni{: U novi tone{ san i zna se:Odjekuju te kru`ni bezdani. NisiOsu|en na }utawe. Glas ti prekoSluha dopire. Bruji. Evo daleko.

Pa ~ujmo! Treba samo da se uzvisiPrepoznavawe: Tmine. Da se oglaseStihom: Promene. Nisi napustioBivawe iako: Beskraj usnioI ne otkucava{ Vreme. Da ukraseTi oslobo|enu misao: Sti~uSe krilate rime u lepr{aviProstor i dogo|ena Pesma slavi:Obnovu. Ili iz vena ni~u

204



Dalekonosivi odjeci pa predstojiDugo prebivawe u Stihu i premaSebi: Hod. Gde probu|ena PoemaMni i snuje: Najlep{i na~in na kojiJesi. Ipak ne osporiti trenu:Prolaznost. Dah ne zaustavitiSasvim. Ne potonuti. BitiUnutar i prelazak u menu:Slaviti. Jer prilaze ti dalekaSazve`|a i nemerivu {irinuPrekora~uje{. Gle! Tu nas ~eka

Povratak u neophodnu dubinu.

U letilici Beograd - Dubrovnik, 1974

205



DAVATI BEZBOLNU SVETLOST

(Prema Platonu i Robertu Mati E~aurenu )

Re}i}emo ovako: Tre}e je srazmera!Ni{ta ne spre~ava uzlet, ni{ta let, iliPreìveli smo prolom, osnaèni, biliSmo a sada sve je opet tu. Iz EteraDole}u vesti i prepoznajemo svoju

Misao. Boànski prostor otvoren je, sad smoU sebi. Izgubili smo svet i nije kasnoDa se vratimo. No zar uma}i spokoju,Zar skladu? Sad ne di{emo vi{e i nemaSmrti. Najzad smo Vreme, ono zami{qeno,U beskraj rasuto, ono svevremeno.Prispeli smo u Prazno, lebdimo, ni prema

êmu ne zanosi nas put. I nema puta,Mada: Najzad smo zvezda, ona lutaju}aNajzad dubina ve~no putuju}a,Najzad mir! Naselili smo prostor, ko odlutaIz sebe, rasprostre svoju krv: U Ti{ine.I osujeti ponor. Samo jo{ Stih privla~iSvojom Tminom, iz neke ~udne blizine zra~i

Bezbolnu svetlost. Ali To vi{e nisu Tmine,To smo sve vi{e mi, prepoznati. Pa se i zvukNe~ujno diè sa nevidive strune, samoJo{ laki treptaj razdvaja ga od Re~i. Znamo:Ispuwava nas Rima, izvijeni u tanki luk,Zasvo|ujemo bezdan. Ni{ta vi{e van nasNe boravi, opkolili smo beskraj i magleDuhom nam jezde. Samo da ne prenagleGlasnici, treba ukrotiti govor i Glas

206



Zasnovati kad objavi se: Praznik. ûjmoZa sada lako treperewe Sfera, i duguProdenutu kroz magle: Motrimo. U kruguNajobuhvatnijem odzvawa Rima, pa snujmoPrelivawe Sveta u Stih. I Re~. Do tadaGledajmo kako Svet ne postoji vi{e, nitiU nama prebiva izdan Bi}a. SkrovitiNaum ~uli smo: Pono} je, Prazno vlada.Zato jo{ jednom kaìmo: Tre}e je srazmera!Preìveli smo prolom, bili smo, a sadaSve je opet tu. Bezbolno iz nas se iskrada

Svetlost. Dopiremo, osnaèni, iz Etera.

Beograd, 1974

207



208



NEPUTovAWE

BESPREDELNOST

Odlazne pesme

209



210



HELDERLINOVO ZAVE[TAWE

So dacht ich. Nächstens mehr*

Razmi{qah tako. Slede}i put vi{eDubine bi}e u pogledu kojiIstome stremi. [to jednom otkri{eBozi du{i smrtnika, to postojiU zale|enom pam}ewu {to saìma

Svet. Odlazim mirno. Nemu{t je zaboravJer priroda voli da u bi}imaSaèto ponavqa svoj hod. Ne moraRe~ da joj ~uva poreklo, ta i onakoOd propadive je tvari izvijenGovor, od krhke ~arolije dah, iakoMi pod koòm urlaju Stihije,

Najnepokretnija misao ih veèU praoblike dok sebe preliva.Jer pam}ewe qudsko plitko je i seèDo lako dohvativih plodova. SkrivaSe temeq. I vidim: Uzaludno kruànJe ìvot Prirode, duh je tek zgodaKoju bespu}e samo sebi pruà:

Da sebe spozna i sebi se oda.

Kor~ula, leto 1976

* Re~i kojima se zavr{ava Hiperion , poetsko-filosofs-ki roman Fridriha Helderlina. Wihov prevod nalazi se u

prvom stihu pesme.

211



IZVOR

Tako i dolikuje: Biti samKada dosegnuv{i jednom izvorZa jo{ su{tinskiju vodu pita{Vile ponornice. I pitkiju.

Tako i dolikuje: Biti listU vihorima, biti klet

Kada razliv{i se sav u svetDa izvire{ bi opet: ^ist! ^ist!

1976, Izvor Savice

212



PRILOZI

213



214



MORNARI BRODA POEZIJE

O literarnoj druìni u Devetoj beogradskoj

gimnaziji, proglas M. Mladenovi}a, 1966

Iz malog i plitkog jezera tradicije isplovila je ovegodine barka literarne sekcije na{e {kole. Nisu joj dugo bilapotrebna jedra niti su weni azurni putevi ka moru uspeha za-visili od pravaca prevrtqivih vetrova. Posada je bila sposob-na i na ~elu sa svojim kapetanom profesorom Vukomanom

Smolovi}em (koji je u pokretni vrt svojih dosada{wih seobaposadio pro{le godine i na{u {kolu) sagradila svojom poezijomnov brod mo}nih razmera.

Mornari broda poezije postali su wegovi zato~enici iwegovi gospodari. Svojim putevima prona{li su prilaz bespre-glednosti Pesni~kog mora, uplovili u wega jo{ uvek nezadovoqni- okovani traèwem okivaju}i prona|eno - i zapqusnuli talasi-ma svojih ambicija obale listova i ~asopisa, talasne duìne

radio-stanica, grebene te{ko dosti`nih pesni~kih veli~ina.êtvrtkom se pred brodom traèwa ukazuje svetionik -

stièmo u luku sastanka ta~no, kao i uvek, u 19:30. To je odmorlutalicâ iskori{}en da se u ve~nom brodogradili{tu od novihstihova - re~i otetih izlizanosti prvobitnog zna~ewa i pre-poro|enih u metafori - sagrade novi delovi nikad dovr{enombrodu, da dubinom istine procvetaju na wemu novi prozori uvreme, prostor, ìvot, da na novim putovawima mornari brodapoezije prona|u nove obale u okeanu nere{enih pitawa koja susebi postavili.

1966, Predeo @ege

215



Dragomir Brajkovi}

SKRIBOMANI, PESNICI I PUBLIKA

Gusarski napad na mornare Broda poezije,"Omladinske novine", 1966

Oduvek me je ~udila i zanimala sudbina pesnika. Jer imane~eg prometejskog u woj, ne~eg tragi~nog. Ako su pesnike nekadslavili i uvaàvali to su ponaj~e{}e ~inili iz koristoqubqa.

Na pogrebu svi su se otimali o listove, bele koske, o konzervi-rano srce pesnikovo, o vatru prometejsku. Pa ipak, pesnik je bione{to sveto, ne{to nesvakodnevno. No pesnik ipak treba nekomda govori. Ako niko ne slu{a i ne ~uje govor pesnika, onda tajodnos ravan je nesporazumu gluvonemog i dobronamernog ~oveka.

Nekada je Majakovski govorio pred bulevarskomsvetinom svoje stihove, Rade Drainac je recitovao svoje pesmepo kafanama a Tin Ujevi} je pored sve svoje boemske raspusnos-

ti bio, bar za obi~an svet, svetiwa dostojna divqena ipo{tovawa.

Nekada je tako bilo.Me|utim, vremena se mewaju. Mnoge je danas stid tih

prometejskih zaostav{tina. Ili poloàj im je bezizlazan. Jerdanas se bar kod nas, svaki iole pismen gra|anin moè treti-rati pesnikom. No to samo po sebi nije toliko tragi~no kolikoje tragi~an postupak izvesnih skribomana i nadripesnika da se

pretstave kao pravi istinski pesnici. Oni to poku{avaju dapokaù svuda i na svakom mestu. âk i u~estvovawima na ofici-jelnim kwièvnim ve~erima uz ve} afirmisane pesnike koji imsluè kao reklama za pridobijawe publike. Kakva ironija!

Tako je pre neki dan za skribomane i nadripesnike tri -bina RGS (Tribina u Studentskom gradu - prim prir.) organizo-vala kwièvno ve~e.

Svojim sentimentalno-sladuwavim ose}awima oni nisumogli ni izazvati pateti~no-ironi~an sme{ak kod poprili~no

216



tolerantne studentske publike, a kamoli {ta drugo. A ipak bilisu nezadovoqni tom publikom. A kako }e ta studentska publika (u~ije kriterije ne treba sumwati) i biti tolerantna prema nekimmucawima i jecawima. Ona je morala, zarad vere u poeziju i

zarad qubavi prema woj da napu{ta salu da ne bi maltretiralasvoja lepa ~ula.

A ako studentksa tribina RGS predstavqa studentskojpublici nekoga kao pesnika onda bi trebalo da bude kriti~nija.Jer ne treba ni u kom slu~aju maltretirati pa`wu zaistadobronamernih slu{alaca koji ho}e poeziju, a ne "senti{" ijecawa. I jo{ ne{to: ako se svima pa i ~istim skribomanimadozvoqava da na oficijelnim ve~erima nastupaju, onda se ne

treba qutiti na publiku koja ne moè biti raspoloèna daslu{a sve i sva{ta.

A ovakvi postupci tribine RGS ponajvi{e smetaju pravimpesnicima. Jer slu{aju}i prave pesnike zar se slu{aoci ne za-pitaju: "Pa ko sve danas nije pesnik?"

Onakvi kakvi su se pretstavili gosti tribine RGS, nisuzasluìli pa`wu zbog koje su o~ajni. Jer nisu svi poletarci pe-snici. Pobogu! A ako je neko pesnik onda je on to i delom iìvotom.

U nadi da se ne}e, bar studentskoj publici pretstavqatinazovi pesnici, ili da ih ne}e prezentirati, tribina RGS osta-je zahvalna pa`wi onih koji ovo slu{aju, kao i naporima onihkoji ovo emituju.*

* Posle ovih po~etnih mladala~kih "nadgorwavawa" (ovaj tekst objavqen je u "Omladinskim novinama", ali nemamo podatak o ta~nom broju i datumu ), divan ~ovek i veliki pesnik, nedavno preminuli DragomirBrajkovi}, negovao je tokom dugih decenija najtoplije prijateqstvo sa"mornarima broda poezije", posebno sa wihovim "kapetanom" (~ak je 2001.g. plovio po Boki Kotorskoj na wegovom "Pesni~kom brodu" u koji je ovajtokom letwe sezone pretvarao ~uveni vojni {kolski brod "Jadran") i saMilanom Lali}em, dok je ovaj bio u ìvotu. Kada ga je Mladenovi} obaves-tio da pomi{qa na objavqivawe wegovog nekada{weg "gusarskog napada",ali da ga u tome sputava drugarska obzirnost, ovaj vitez duha o{tro pod-

viknu i nalogodavnim glasom re~e: "Da si ga obavezno objavio! Neka jepogre{an! To smo bili mi, takvi , i to ne treba da se krije!"

217



Zoran Zec

[TA SE KRIJE IZA TERMINA

"LITERARNA SEKCIJA"("Grafi~ki podmladatak", Novi Beograd,jesen-zima 1966)

U vreme intezivnih diskusija koje se na va`nim forumi-

ma vode na temu reorganizacije SO, mo`da bi ova kratka

informacija mogla da bude nekome od koristi.

Jer, svedoci smo vremena kada nadìvqene forme rada

va`nih organizacija jo{ uvek egzistiraju, dok nove ili nisu

stvorene ili ~ekaju da tek opravdaju svoju efikasnost.

U takvo jedno vreme primer jednog ~vrstog, idejno i

sadràjno zasnovanog, dobro organizovanog kolektiva, mislim

da bi dobrodo{ao svima.

A upravo takav jedan kolektiv ve} postoji i uveliko radi

u okviru na{e {kole.On, dodu{e, nosi naziv koji mu nominalno suàva okvire

delovawa i ne obuhvata u potpunosti su{tinu svog postojawa.

Ali zar je vaàn naziv?

Dakle, {ta se ustvari krije iza termina "Literarna sek-

cija"?

Mogao bih odgovoriti: dvadesetak mladih qudi koji vole

kwièvnost i koji se bave kwièvno{}u.Iako ta~an, to ipak ne bi bio potpun odgovor.

Jer, nije literatura jedina zajedni~ka nit koja vezuje ovu

grupu mladih entuzjasta da se redovno, svakog ponedeqka i goto-

vo svakog velikog odmora sastaju, polemi{u, razmewuju iskustva.

Pored te`we za lepim u oblasti kwièvnosti, postoji tu i jedna

druga, primarnija te`wa svakog od wih - te`wa za lepim u

me|uqudskim odnosima.

218



Nada Prodanovi}

POÊTAK JEDNOG PESNIKA

Prvi prikaz poezije Milana Mladenovi}a,"Grafi~ki podmladak", Novi Beograd, prole}e 1967*

Dolazak pesnika je jo{ jedan danak tajnama ìvqewa.Wegovo trajawe je obred koji po~iwe sa prvim re~ima o wemu,zove se Milan Mladenovi}.

Oni koji vole poeziju oseti}e u wegovim pesmama mozaik

emocija protkanih pesni~kom refleksijom. Sa svojih poetskihizleta daje nam doìvqaje koji oboga}uju one koji pesmu primaju.To nije improvizacija ma{te kojoj je sklona "mladost",

kako bi to rekli odrasli. To je ve} pravo formirawe slika oìvotu koji se jo{ razvija, ali u kojima ve} moèmo prona}i deosebe ako smo emocionalno dubqi.

U wegovim pesmama se rascvetava novi jezik, formira seosoben umetni~ki izraz sa opsesijama koje se ve} naslu}uju. Tu je

nikad umorno vreme sa svojim neskrivenim zvucima i simbolomkoji po~iwe da ìvi sa ~ovekom u obliku sata:

"… Okrugli hod ve~no osu|enna otkucaje bezbrojnih smrtii ujedno prepun ìvotana jednom usnulom licuupravo zatvara krug… "

("[esnaesti ro|endan" )Odmah zatim name}e se nova opsesija, krug , kao prvi eho

naslu}enih dubina u sebi:

" … Moje re~i su vra}ene meni jer su drugima tu|emoj pogled je opet gledao pravo a noge i{le u krugja sam trajao da bih se uskoro zavr{io i opet po~eou kru`noj stazi besmisla i odsutnosti re~i..."

(" Dve ve~nosti i jedno sad ")

219



preoptere}enog prahom", da ustupe mesto "korewu nade" u tom"naslu}enom svetu ve~nog tragawa za smislom." Ali to ostaje, i poredtoga jo{ jedna pesma, jedan sonet koji odi{e puno}om misli.

Iz Mladenovi}evih stihova ~esto izvire melodi~nost,

ne`na ritmi~nost izraèna u èqi, poruci, koja se preliva dosna`ne i jake emocije koja je pokrenula tu melodiju re~i u pesmi"U novogodi{woj no}i":

"Spavajtespavajte

nato~ene zablude vekovaspavajtespavajte

potoci smehaistekli iz zaborava

spavajtespavajte

senke igrokaza ve~nostispavajtespavajte

svi."Pesnik koji je ve} po~eo da hoda kroz svet na svoj na~in

izvla~i iz wega neslu}ene vizije, iluzije i smislove. On nam ve}na samom svom po~etku daje do znawa ja~inu s kojom se sukobqa-va sa svetom u sebi i svetom koji mu drugi name}u:

"Opesmi}u vasprocvetalim vrhovima dubina

opesmi}u vas."

("Gubitak pesme ")

* Ovo je prvi prikaz ikad objavqen o poeziji Milana od Luìce.Deo stihova navedenih u wemu pripada {to pesmama koje nisu uvr{tene uovaj izbor, {to onima koje su se u izboru na{le upravo zahvaquju}iwihovom spomiwawu u ovom prikazu. I one su, me|utim, bile dovoqne go-dinu dana starijoj Nadi Prodanovi} (danas Blagojevi}) da raspozna

pesni~ku sudbinu i trajan krug "opsesivnih" tema svog darovitog druga.

221



POEZIJA - PRVA I POSLEDWAQUBAV

Intervju M. Mladenovi}a Radoslavu Mati}u za"Grafi~ki podmladak", Novi Beograd, prole}e 1967

Poku{a}emo kao sa nekom parodijom na "Razgovore ugodne" iz "Sveta". Ako tamo predstavqaju ugledne li~nosti, zar u na{oj {koli nema takvih? Po ~emu je jedan Matija boqi od jednog Milana, na{eg i mog druga? Pitawe je samo vremena. Ja to ozbiqno mislim, ne {alim se. Uostalom, mo`da }ete se u to

uveriti ~itaju}i wegove odgovore. Mo`da }e vas zanimati kako on ìvi, radi, ~emu se nada i zbog ~ega pati. Ako ne uspemo,glavni krivac sam ja, dole potpisani, jer nisam umeo da mu postavim prava pitawa. Krenimo, dakle, pesni~e:

- Sve u vezi ro|ewa? - Rodio sam se vrlo, vrlo skoro. Od prilike kada je

ameba po~ela da sawa budu}i svet. Rodio sam se u wenom snu.Ra|ao sam se zatim milijardama godina koje u satu ve~nostiotkucavaju kao sekunde. Ra|ali su me Sunce, biqke i ìvotiwe.Rodiv{i mene, rodili su se jo{ jednom u meni. Smrt je vra}awematerije svom prvobitnom obliku, weno vaskrsewe, wenoponovno ra|awe. Smrti, dakle, nema. Sve je ra|awe radi nekogsmisla ~ije je sredstvo ~ovek.

- Kaù da je za sve umetnike zna~ajno i presudno bilo detiwstvo?

- Seme je detiwstvo biqke. Ono {to se izgradi u semenu,objasni biqka. Isto je i sa pesnicima. Sa svim umetnicima. Sasvim qudima.

- Kada i koja ti je bila prva pesma? - U prvom razredu osnove {kole - "Prole}e dolazi".- Prvi uspesi i nagrade? - Peti razred osnovne {kole - Prva "Zmajeva" nagrada.- Prva i posledwa qubav /uh {to je banalno!/?

- Prva i posledwa qubav - to je poezija.- Najdraì stihovi?

222



- Stihovi Branka Miqkovi}a:

"Re~ vatra! ja sam joj rekao hvala {to ìvim!Re~ smrt! hvala joj {to me jo{ ne pre~i

da volim samoga sebe i da se divimsvojoj qudskoj mo}i da izgovaram re~i".

- Uzor? - Branko Miqkovi}. Ina~e, traìm i uvek }u traìti

svoje puteve.- Sumwiv si mi. Da li je u pitawu sujeta? - Gde sujeta cveta - tu nema poeta. A jedina meta pesni~kog

je leta obja{wewe sveta.

- Baci pogled na qude oko sebe.- Kad bih ga bacio, zbog visine i tvrdo}e razbio bi im

glavu.

223



@IVELA BRA]A [ABUDAL I LAUP!Iz pisma B. Aleksi}a M. Mladenovi}u

Karaburma,19. 07. 1967. god.

ispravqam: 19. ludog 07. lude 67. god .

(...)16:50. @eleo bih da ovo pismo dobije{ jo{ sutra pa se ùrim

da do 18:00 predam crveno (volim te crveno! Bol i qubav!) na po{tu.

(Pismo je pisano crvenim mastilom, prim. prir.) Zato ti kaèm:Jutros u 09:00 sam te zvao iz svog stana telefonom, javio mi se

tvoj tata. Spavao si. Zamolio sam ga da te pozdravi. [ta mi se svedogodilo danas, kako je bilo na Pikasu, koga sam sve sreo, i za{tonisam oti{ao sa Mati}evim u Novi Sad, pisa}u ti u slede}em pismu, iznavedenog razloga. Naime, èlim da ti govorim o tvom pismu i da tiodgovorim, ako mogu, na tvoja pitawa.

Pismo je divno! - Teorema.Dokaz: mala Laura pla~e. Ja se vratio iz grada i sestra mi ve}

donela kod Mire i Brane pismo - znala je da }u i tu do}i po{to uta-manim breskve i kajsije posle ru~ka. Ja prilazim kolevci i ~itam jojpismo. Pla~ prestaje. Klicawe. Odu{evqewe (prisutnih). Naravno, imatu udela i moja pojava (...), ali - i tvoje pismo!

Redom.2. str. "...Dugujem ti zbog toga neizmernu zahvalnost".

Hvala.3. str. "...Tvoje pismo me je zaista preporodilo..."Zaista mi je drago i zato }u ti pisati celog leta, i sa mora.Kraj tvoje 3. str: "Smrt [abudalu. Izvini: [abudalu ."

(Prim. prire|iva~a: Dvaput ispisana ista re~, drugi put rukopisnim slovima isko{enim ulevo, kako su, ina~e, prijateqi ispisivali imena svojih "zavereni~kih" dvojnika Laupa i Lucifer-[abudala, kao i wihove "rukopise" ) I Laup ho}e

ne{to da kaè. Pu{tam ga:

224



- @iveo [abudal! Moj brat!

Neizmerno sam zadovoqan tvojim uvodom u dnevnik i tvojomodlukom. Mogu ti re}i da sam ja, bilo nagovorom svog oca (u deti-

wstvu), bilo u posledwih nekoliko godina, bezuspe{no po~iwaodnevnike i dnevnike - nisam ni jednom istrajao! Prapsina mi setako|e svi|a (i u svom realnom zna~ewu - pra`wewe psi/hena/drealizmom, i u slu~ajnom pra/psina!). Zatim, o prvih 8 stiho-va tvog pisma: ti zna{ da sam se oduvek zalagao za pisawe pod utiskom, dok su emocije jo{ uzburkane a ìce lire moje psihenapete u preìvqavawu - bolnom ili radosnom, poput [elija; zatoovi tvoji stihovi imaju, po meni, neospornu vrednost.

(...)Tvoje slede}e dve pesme (1. "Slobodan ka..." i 2.

"Slobodanka"), u akrostihu, nose onu tvoju ve} poznatu ~vrstinuu formi i re~ima, stihovima: osobina koja ti je donela i done}eti hvale. (Prim prire|iva~a: na ovome mestu u pismu, pri gor-wem levom uglu, ugravirana je minijaturna plava kruna, kao i na svakom drugom listu papira na kojem je pismo napisano). Svi|ami se i ta tvoja "prokleta samodisciplina" (do |avola, nije se

vaqda ova plavokrvna kruna SLUÂJNO na{la iznad "prokletesamodiscipline"? - i nije!!!)

Tako|e, bio sam odu{evqen tvojom re~enicom "...ali sume u wegovom planu omeli lukavi prsti paklenog [abudala". Imada sam siguran da znam tvoj osmeh i ceo izraz lica dok si tepaklene prste L.[. (Lucifer-[abudala, prim. prir.) otiskivaou pismu, morao sam da se uozbiqim i uskliknem od zadovoqstvaposle "Kraqice spektra". To je prava poezija: i u naslovu i u

sadrìni, ali imam prigovore na FORMU. Uzeo si oblik sone-ta, i to me je ~ak obradovalo, ali te molim da popravi{,metrikom ili supstitucijom, ~etvrti stih:3

"... doziva{ lepezu boja u belu nevinost. Note"

pa peti

"Najzelenije pesme klavir li{}a podzemqu krade...."

Vidi{, prvi katren ti se zavr{ava ta~kom i onda tu bodeo~i (sluh ne) i ose}aj ravnoteè re~ "Note" koja, u stvari, ~ini

225



po~etak prvog stiha drugog katrena. Tako|e su tu i u dvema terci-nama i re~i "Svemu" i "Belina" - primedba ista kao i za "Note".Tako je, ~ini mi se, pisao i [ekspir svoje sonete, ali mi se touop{te ne svi|a, a zatim - ja sam ~itao samo prevod: [ek je sonet-

sku formu prilagodio sebi, ~ini mi se ne ba{ sre}no (nasuprotRilkeu i meni), a ti ~ini{ to isto. Znam da }e ti biti te{ko daispravqa{ sonet, ali ti ja to ipak savetujem. (Prim. prir e|iva~a:Stariji drug savet nije prihvatio. Jedini ustupak - u grafi~kompredstavqawu strofa izostavio je razmak izme|u katrena, {to je uslovilo da to isto ponovi i kod tercina, u~iniv{i time smela opkora ~ewa mawe napadnim za oko.)

O toj kraqici ose}awa, formi, mislim, zasada, toliko.

Ima{ divnih izraza u tom sonetu, i sam navedeni stih jebo`anstven, kao i tvoj stil. Tu su pejza`i i emocije ispre-pleteni, kao kod voqenog Bloka, a ba{ se "tome u~io Jesewin odAleksandra..."

(...)

Bane

226



O! OO: O! OPSESIONIZAM!(Poruka B. Aleksi}a M. Mladenovi}u)

Dragi Mann,

Malo~as sam bio kod Vall (Biqana Luki}, prim. prir.) dajoj predam na ocenu "Pra{wavo sunce": ti zna{ da sam sedvoumio iz razli~itih razloga od tvojih, ali ipak dvoumio, da lida ponudim tu pra{inu za zasebnu zbirku, ali sad sam na~isto!Draga g-|ica Luki} me je qubazno obavestila da ne veruje da }ebiti {tampana ni moja ni tvoja zasebna kwiga - nemamo nikakvih{ansi; ali napomiwe da obavezno predamo prekucane rukopiseda bi slede}e godine za zbirke, i moju i tvoju (daleko zrelije),mogli da ka`u: "A, ovo ve} nisu po~etnici, po drugi put nam daju...Sad je na wih red da ih {tampamo..."

Shvata{, neka ovo budu uvertire za operuOpsesionizma, O! Oo: O!

Podrobnije sutra na jutarwoj {etwi, ako ne bude bilo

ki{e i snega kao danas. Samo, sutra {etwa neka po~ne od 07h.^eka}u te na stanici trolebusa 16 do 07:05.Odmah po~ni da kuca{.Prvi ~in "Travijate"! zavidim ti!Laku no}!

Bane, u 21:00, 17. 02.1968,

u tvom predsobqu

227



OPSESIONIZAM MILANA LALI]A

(Dovr{etak teksta M. Mladenovi}a

iz prvog toma, str. 41-48)

(...) Do tog "opsesionisti~kog" objediwavawa do{lo je ipak

tek dve i po godine kasnije, u prole}e 1971. godine. U me|uvre-menu, ja sam urawao u ìvot svoje prenapu~ene folosofske gen-eracije - sedamsto upisanih na grupu za filosofiju! ~iji smo uzvi{eni smisao svakodnevno proslavqali na bezbroj origi-

nalnih na~ina."Deveti krug" je ubrzo preuzeo glavnu ulogu u seminarima

i u "postrevolucionarnim" gibawima na Univerzitetu. Milan Lali} mi je tokom tog razdobqa bio "obave{tajac" i "veza" sa pes-nicima jer sam je privremeno bio prekinuo kada smo nas dvojica,nezadovoqni izdava~kom politikom kluba i neispuwenim obe}a -wima, napustili "Fontanu". A i zato {to su me, u kasno leto 1969, àr prenapregnutog srca i ukus "puste lovine" oterali sve

do Pariza (i potom Londona), i tamo dràli pet meseci.Ali tokom tog stranstvovawa imao sam saznati da na{e

zajedni~ko ime, Lali}evo i moje, na francuskom (i na latinskom,nema~kom...) zna~i BELI JASTREB - onaj koji svoje ven~awe obavqa visoko u nebu, iznad oblaka, sa Visinom i Azurom kao kumovima, sa Suncem kao Starim Svatom!

Ta vest, izroniv{i Lali}u iz koverta sa mojom pariskomadresom (on je bio prvi me|u prijateqima koji je saznao za moje novo boravi{te jer sam na put krenuo u najve}oj tajnosti),pretvori}e se pod wegovim perom u pesmu “Boulevard Saint Martin”,overenu "Pe~atom varo{i sremsko-karlova~ke" (kakva najava svega onoga {to }e nam Sremski Karlovci kasnije zna~iti!) i u neprolazan simbol ve~itog pesni~kog prijateqstva:

Pevajmo Jastrebu {to nas spaja

- izronilo je sad jednog jutra Belom Jastrebu Prvom iz koverta sa Lali}evim rukopisom, u broju 4 pariske ulice ~ije ime nosi pesma,

228



Pesmi smo bliski jer znamo za mutne eliksire i gde po~iwu zemqe i vode,vode verovawa, istinske, pre}utne.Krila nas zovu da nam put prebrode

- stajalo je na kraju pesme - krila nas zovu! nas, "jetke u smrti"! Asamo stih pre toga gorko predskazawe, tajnovida pomirenost sa Usudom koga pesnik ~ak zaziva da sprovede u delo svoj, samo wemu znan, naum:

Nek nas bezazleno jutro satre. (!)

I zaista }e takvo jedno jutro - avaj! bilo je zaista jutro! - devetnaest godina kasnije, "satrti" pesnika koji je, me|utim, ve}u ovoj pesmi, "toplu sen jastreba" rasprostro preko cele one kobne ve~nosti koja nastupa kada dospemo "iza predela slepih za na{e krvotoke":

Si|imo u svoja stopala. Topla je sen jastreba kad zakopa tragove vatre iza predela slepih za na{e krvotoke.Nek nas bezazleno jutro satre.

Ko je tada mogao naslutiti gorku vidovitost ove pesme? Dodu{e, u slede}em svom pismu pesnik na samom po~etku,

jedno stavnim a potresnim re~ima, ispoveda ono najsvetije svoje du{e, {to bi moglo upu}ivati na neko od tragi~nih ishodi{ta qubavi, i mo`da bi sama Ukletost pruìla svoju ruku na pesnika

da se ta, upravo tada za~eta zaqubqenost, nije prtvorila u najsre}niji doga|aj wegovog ìvota:

"Dragi prijatequ,

Iziwavam se {to tek sada odgovaram na tvoje pismo.Zaqubqen sam. Ovoga puta zaista ozbiqno. Ako bih se

odrekao te ène, odrekao bih se sebe samoga, ona je postala neodvojiv deo moje du{e. Bez we ne mogu i ne znam {ta }u uradi-ti ako ona ode.

Niko ne zna koliko je volim, a voleo bih da to svi znaju

i zna}e, siguran sam u to. Ti si prvi kome sam se poverio."

229



Ona nije oti{la, a za wegovu, i wihovu qubav, saznali su svi. Beli Jastreb Drugi dosezao je tokom godina Visinu i Azur, i odozgo se tri puta vratio sa pti}ima, ~iji je dolazak na svet on,Visoki Leta~, doìvqavao sa tolikim detiwim ~u|ewem,

ushi}ewem i ponosom, kao da pre wega niko nikada nije postajao ocem!

Ni{ta mi nije izgledalo prirodnijim nego da posle duboke preneraènosti wegovim iznenadnim odlaskom, prilikompotresnog opro{taja u UKS, kada su svi prisutni prijateqi ~itali po jednu pesmu preminulog druga, na predlog Radomira Smiqani}a, uspo stavimo nagrade za pesni{tvo (odn. za prvu kwigu pesama lirsko-metafizi~kog smera), i za kwièvno stva -

rala{tvo no vinara (rodom iz srpskih Krajina), koje }e obe nosi-ti ime Milana Lali}a i podse}ati na dva su{tinska obele`ja wegove li~nosti koja je on, onim svojim opisanim osmehom, i svo-jom "osu|eno{}u na uspeh", izra~avao.sa najve}im ponosom.Nagrade "Milan Lali}" dodeqiva}e narednih osam godina moj "Sfairos" i "Ve~erwe novosti", na dan pesnikove smrti (5. novem-bar) i uru~ivati ih na dan slave "Sfairosa" (21. novembar).

Malo je ko u trenutku, van kruga nekolicine najbliìh opsesionista, raspolagao povla{}enim znawem o tome, koliko je velika kwièvna i kakva divotna qudska li~nost bio pesnik iz îste Male. Kasnije }e se neki od laureata "wegovih" nagrada u ~udu pitati - ko je taj Lali} kad nije ni ~uveni romanopisac Mihajlo, ni jedva mawe ~uven pesnik i prevodilac Ivan V. Lali}.Za wih je to, me|utim, bio put da se upoznaju sa wegovim delom i

da nam se pridruè u àqewu za pesmama i kwigama kojih nas je

li{io svojim prurawenim odlaskom.

2001, Belov Grad

230



Milan Lali}

OPSESIONISTI^KI GODI[WAKPismo M. Mladenovi}u na Vis, 1973

Prijatequ moj,

Hteo sam ti ranije pisati, ali sam o~ekivao ne{to novo,

da bih te mogao obavestiti.Objavqena su ti dva teksta u "Kwièvnoj re~i", hteo sam

ti poslati jedan primerak, kupio sam, ali i izgubio. Prvom pri-likom posla}u ti taj broj. Pretplati}u te na list, ako èli{.

(...) Nemam adresu Sa{e Goldmana. (Aleksandar Sa{a Goldman, kolega i dugogodi{wi prijateq dvojice "Belih jastrebova" sa filosofske grupe na Filosofskom fakultetu koji se preselio u Pariz taman kad se ostrastio za opsesionizam. Produètak tog opsesion-isti~kog prijateqstva koje }e se u Parizu 1976. i 1977. g. pro{iriti na stare prijateqe i dru`benike Dragana i Goranu (ro|. Bulat)Minderovi}, ~italac }e ispratiti u Opsenarijumu, posebno u opsena-ma iz 1977. g. od 11. 02. u Parizu pod nazivom "Preko Sa{e Goldmana i g-|e Baranov ka [estovu i Plotinu", i od 12. 03. u Vrwa~koj Bawi "Sa{a Goldman i majstori dematerijalizacije". Prim. prir.)

Ovih dana sam po~eo da pi{em "Opsesionisti~ki godi{wak".S obzirom da ti pi{e{ dnevnik, nadam se da }e se to dobro uklopi-ti. Zamenio sam imena meseca na{im nazivima: Jatreb (mesec jas-treba), Posledwi zid, Crni pas, Minervina sova, itd.

Godi{wak je sli~an dnevniku, u wemu }e biti stihova,

eseja (bar pseudo), proznih zapisa, memoarskih tekstova, tvojihi Sa{inih pisama - nadam se da }emo uspostaviti prepisku.Potrebno je da za sebe izmisli{ pseudonim ili to ostavi

meni.Ne znam kako ti se ovo dopada.Ti pi{i dnevnik i dopisujemo se. Mora biti mnogo

pisama.Budi dobar vojnik.

Pozdravi Peri{i}a. Tvoj prijateqMilan Lali}

231



Milan Lali}

BOULEVARd SAINT MARTIN

Milanu Mladenovi}u

Pevajmo jastrebu {to nas spajasenom proroka, sli~nom u kamenuzvezdi ugasloj. Pev }e wegov u plamenupustiwi dati oazama da nas vaja,pune osporenog dima, jetke u smrti.Ve`imo se rukama za kulu strave:tobom proti~e, meni }e{ je utrtiglasono{ama ~u|ewa pred dverima jave,vaskrsla reka - Boulevar Saint Martin.Si|imo u svoja stopala. Topla je senjastreba kad zakopa tragove vatreiza predela slepih za na{e krvotoke.

Nek nas bezazleno jutro satre.Pesmi smo bliski jer znamo za mutneeliksire i gde po~iwu zemqe i vode,vode verovawa, istinske, pre}utne.Krila nas zovu da nam put prebrode.

1969

232



Bratislav Milanovi}

JELEN U PROZORU

Kakvu to zver nalazi{pod svetlom, u prozorskom ramu,podigav glavu s papira. Nema je.To si tek sa podivqale ma{te

skinuo skramu

i krenuo, sam, u gluvi predeo,izvan turbina, preko èleznog mosta.Al' ipak ta slika (mrtav jelen)

propiwe se, ska~e u pejza`gde se ve} dosta

glasova zboralo. Gde jasnosti nema.Tamo, {umu od ìca stopila je ki{a.

Vidi{: obara se vek kroz oknou tvoju sobu i veè te

neka vi{a

zapovest za ovo mesto.Neki limeni zvuk, izmi{qen rog.

Zna{, tvoj prostor ispuwava rika,

meso koje nad gradom drhtikao iznenadni slog.

La`na ìvotiwa (blistav jelen)sad te nadvisuje, upija telo.Jedna~ewe to je neko veliko,svetla krv u koju tone{ pomno

zbaciv{i odelo,

233



Pra Milan od Lu`ice

JELEWI SKOK (IZ PROZORA)

(P)osveta pra Bratislavu Milanovi}u

Re}i }emo ovako: Luk preko ponoraJeste viti jelen ~iji krokIska~e ih krhke ~arolije prozoraI stole}e izvija: U skok.

Jeste: Prskaju opne i jedna~i se svet(Gle! ru{i se sa ivice grad!)Ali taj laki (gibak!) nad bezdanom letVra}a i ponore: U sklad.

Jer i ruci je ve} (tim skokom) postao bliz(Kamo li oku) doskok tihTe se i sili pada otima grad a nizLitice obru{ava se stih:

Ako je do dubine, i natovarenoI golo telo na|u isto dnoAli Ona iz koje sve je iznedrenoDa}e da se desi to:

Jelewom putawom (spaseni) da pre|uNarodi, i da put ih prek

Odvede (iz gradova) na {umsku razme|uSa koje zagu{qivi Vek

I tvrde zidine mo}i }e da krenuKud vodi spasonosni krokSudbinski (prisno!) prirastao jelenuDok iz prozora uzle}e: U skok.

1980-85

235



Dragiwa Uro{evi}

PLAVI OÂR

Milanu Mladenovi}u od Luìce

Sjalo je sedam nebesasve uklopqenih, ivicom o ivicu, jedno u drugo,bojom, glasom, zvu~nim stasom:sviralo je sedam sfera,

kad treba nemih a kad treba glasnih,cing-cang arije savr{enoj ravnoteìu neobuhvatnom vaseqenskom stanusa nebeskog Gledi}a u sazve`|u Zmajakad si Ti uzimao {tap i polazio na putda imenuje{ zemqin {ar.

êkao si na mnogim stanicama,

me|u prodava~icama ranog prole}nog cve}a,sa korpama i od obdelavawa zemqezar|alim noktimana stanicama vaseqenskim i zemaqskim,~ekao si vlastita krila i brze vozovekoji su Te odnosili u te{ko dose`no,u predele ège, blagih ki{a i duge.

Zaustavqao si sena slu~ajnim svetkovinama i tugovankamada ponovi{, za {irom otvorene u{i,re~i koje Ti je u pono}ima {aputala Sofija, Slavija.Na ven~awu Kadma i Harmonijebio si stari svatsa zlatom izvezenim ubrusom preko ple}a,

A Semela koja je po~iwala da se beli iz blaènstva

236



ve} je sedala na Tvoje kriloda joj pri~a{ svetle}im glasomo Tvom i Mese~evom mo}nom govorui nad Bo`jom sudbinom o vrhuncima svetlostiu lo`nici razapetoj od Luìca do Srbistana.

Poznanik svere i lekovitih arijau vlasni{tvu ne`nih qudi i tajnih dru{tava,Ti svakog jutra polazi{ putem tre{wevog mirisa,sa kiticom ruzmarina nad obrvama,kao starac dovr{en,

kao mladi} oran i nepresu{an.Svet ti je predvorjeu kojem odlaè{ {tap, {e{ir,ki{nu kabanicu i malo potrebne sitnice,da bi u Tvom stanu, [irokoj Vaseqeni,ùborio kao {umski potok ispod slavujeve pesmeo harmonijama i sveglasju.

1997

237



238



dr @elimir Vuka{inovi}

FILOSOFSKO PESNI[TVO

MILANA MLADENOVI]A(2003)

Filosofirawe Milana Mladenovi}a prodire u svoju

su{tinu Dnovrhom - Pesmama Ivice Ponora . Realizuje se kao

poetika . Ovime se konkretno demonstrira na~in bivstvovawaMladenovi}eve filosofije i wega samog, ali i filosofijeuop{te.

Mladenovi} poezijom razaznaje izvori{ne silnicevlastitih ideja... - oblikom pesme konstitui{e ideju. Tu se~ulnost filosofirawa razobli~avaju}i uobli~ava upravo kaopesnikova svest o Pesmi, o wenom (iza)zovu sred Stihija, aliistovremeno i kao wegov (oda)ziv woj, oda-zov kojim se Pesma

preispituje, samo-istraùje, oslu{kuje kroz jezik, prska u poten-ciju nikad-do-kraja-stvorenog, reflektuju}i se u istorijskom,egzistencijalnom i ontolo{kom, dakle eminentno opsesio -nisti~kom smislu. Nastaju}i sred odnosa Pesnika, Sveta, Zemqei Vaseqene, li{ena time postuliranog po~etka i kraja, Pesmaomogu}ujue ideji da neprestano ìvotvori svoju inicijalnupotenciju i obnavqa svest o jeziku kao razlogu da se istinskofilosofirawe de{ava po-eti~ki . Blagotvoran u-~in takve

svesti iskusio je u prethodnoj generaciji Miqkovi}. Mladenovi}je od we sa opsesionizmom iskora~io u nov filosofski ikwièvni pravac.

"Opsesionista", tako, pevawem ne ukiva ideju u svojeobli~je, u svoj lik, u exegi monumentum. [tavi{e, pesmom se(filosof) li{ava sebe kao subjekta, proti~e u jezik, umetaforu, u ono "~ega stvar po sebi ne moè da se seti".Razlu~uje se pri-rodnost mi{qewa. Filosofija se time pre-vazilazi kao slika sveta i realizuje kao podr(a)àvawe

239



Bivstvovawa. Filosof-stvaralac doku~uje sebe, ali to nebiva i wegovo dovr{ewe, doli putawa wegova stvarala~kogsamo-prevazilaèwa. Po-etika Milana Mladenovi}a je,korespondentno, metafori~ki imperativ wegova filosofi-

rawa. Wime smo i pozvani na Ve~no Vra}awe...Dve su me|usobno imanentne sfere Pesama Ivice

Ponora , kojima se kroz "Krugopeve" ("Dva putovawa u Krug") i"Apsolutnu kwigu" ("Tri putovawa u Prazno"), uz ukupno tri"Odmori{ta na putovawu"), razvija Mladenovi}evo filosofi-rawe i razotkriva proces pro-nicawa (iz) Praznog.

Prvopomenuti krug pesama ve} priprema Mladenovi}evorazumevawe lutawa kao opsesivnog bivstvovawa, onog koje }e se

u drugoj sferi, u drugom delu kwige (a potom i u wegovim Du{ama gradova , sme{tenim u zavr{ni tom ovog "Petokwi`ja"), pokazatikao put-ovawe bez ciqa, vra}awe u su{tinu egzistencije, kaoprodor u smisao Bivstvovawa i Bivstvovawe samo.

Time opsesionizam doseè formu svoje autenti~ne samo-realizacije. Wom se pripremamo za ~in kojim }e se on vlasti-tom dinamikom, vlastitom stvarala~kom potencijom, samo-pre-vazi}i. Pripremamo se za Opsenarijum.

Filosofirawe Milana Mladenovi}a nadilazi Dnovrhom konstruktivisti~ki karakter filosofije. Wegovafilosofija, naime, nema za ciq sebe odràti, doli(besciqno{}u) svedo~iti egzistenciju. Nije uzalud Mladenovi}iskusio i istakao preìvqavawe , zaustio paradokse, a ne da jekalkulativno konstruisao principe sebe-odràvawa. Pesme Ivice Ponora su zato i oprost od wih, afirmi{u}i osnovno

svojstvo Mladenovi}eva filosofirawa - istinoqubivost, pro-tivno fiksnosti ili konstrukciji Istine.

Te{ko je ovde ne setiti se Ni~eova poziva na"filosofirawe ~eki}em" na koji se Hajdeger odazvao svojimde(kon)struktivizmom i tako odlu~uju}e uticao na misao XX veka.Sigurno je da po-etika Milana Mladenovi}a najadekvatnijeafirmi{e orijentisanost i odgovor-nost wegova filo -sofirawa, wegove referentnosti i istori~nosti, ali i wegove

aktuelnosti.

240



DVA PUTOVAWA U KRUG:Glose opsesionizma

"Krugopevi" ("Dva putovawa u Krug"), zapodenuti u ranojdobi pesnikovoj, pre wegovog otiskivawa ka "Apsolutnoj kwizi","u Prazno", potvr|uju dva bitna svojstva Mladenovi}eve po-etike: kru`nost i istori~nost. Kru`nost se manifestuje u na~inurazrade nose}e Ideje, podraàvana interpretativnom ideskriptivnom snagom same pesme. Treba u tom pogledu posebnoobratiti pa`wu na kra}e pesme ("Nebozemke" ) "Odjeci rime","Sprud", "Klet", "Vetar", "Qubav", "U{}e" koje spregom rime

uskla|uju formu kojom pevawe uobli~ava kru`nu putawu Toka.Evo primera iz 1968:

Kad svemir Suludi je~i I stude Odblesci zime

Tad nemir

Budi re~i I rude Odjeci rime

("Odjeci rime")

Vitalno je, me|utim, razaznati da ova kru`nost proìmaMladenovi}evo kazivawe hermeneuti~no{}u, a ne hermeti~ -no{}u. Tako se poezijom reflektuje sam metod filosofirawa.

Istovremeno, Mladenovi} svojim glosama istorijski re-ferentno raspevava vlastitu misao. Ne samo da se ovim za-hvatom daju inicijalne reference, doli se jezik ba{tini nawemu primeren na~in. Istovremeno, nazna~ava se tok sameIdeje koja Mladenovi}evim pesmama bistri svoj Put. Tradicijase, sledstveno, uvaàva u stvarala~kom, a ne u pasivno-repeti-tivnom, ritualnom ili dovr{avaju}em smislu. Kao {to je krajpesme po~etak Iste, tako vibriraju prvi koraci prvog "kru-gopevnog" putovawa u "Dve ve~nosti i jedno sad", "Smisao va{ih

241



ìvota", "Kruèwe sveta" (pesnik te pesme pi{e u drugom razre-du gimnazije, sa tek napuwenih {esnaest godina!). Prva pesmadopire do ni~eanskog "veli~anstvenog Podneva ~ove~anstva", domomenta u kome se Sunce objavquje u svojoj najvi{oj ta~ki, u kome

su ~ovek i sena Jedno, dopire do individuacije kristalizovanejo{ u jungijanskoj inkorporaciji sene:

"... Ja sam trajao da bih se uskoro zavr{io i opet po~eo,da bi moja senka dva puta dnevno postala ja."

("Dve ve~nosti jedno sad", prva verzija, 1966)

Mladenovi} artikuli{e problematiku senke daqim

razvojem ove pesme:"A krug je i daqe ostao krug i nije postao prava,Ja sada kruìm, senka me stiè, pogled me laè,Jer dve ve~nosti i jedno sad ostaju i daqe u krugu.Zalud je borba, umirem sad, ra|am se sad i tako ve~noJer svi su jo{ jednom rekli: Nastavi da tr~i{ u krug."

A ve} u prvom dvostihu "Glose o Senci", napisanoj dve i

po godine kasnije na stihove Laze Kosti}a, osvedo~ujemo se upunu pesnikovu svest o prikrivenom jeziku Svetlosti, krozvi{estruko saètu metaforu:

"Zna{ li o Senko svetlosti putMudrost {to upi kroz telo moje..."

Svako pro-ticawe je, utoliko, u-ticawe u Izvori{te, uegzistencijalnom, ali i u ontolo{kom smislu:

"Vikoji se ra|ate na izvorima li{}au grlu vetrau brzacima reka . . .... Pustite reke ìvota u svoja koritana}i }e svoje u{}eu jednog ~oveka."

("Smisao va{ih ìvota", 1966)

242



Razvojna ideja }e potom kulminirati, ali i najjasnije seobznaniti, u poemi "Kruèwe sveta" (1965-67):

"ûdesni odsjaj s neba kad dogori

I kada zemqom jekne smrti zovNeki }e svemir novo vreme da stvoriU kru`noj pri~i samo okret nov."

Evidentno, Mladenovi} }e prvim ciklusom pesamaotvoriti ~itaocu horizont Bivstvovawa koji sobom, svojimTokom, ne nosi imperativ (vi{e) svrhe ili ciqnosti, pa krajemni{ti sam Kraj, uleva nas u Izvori{te, isprskava ve~nimPo~iwawem, te, u sponi sa uvidom svoje filosofije da svrha

Sveta postaje Ni{ta za svest, "Putovawa u Krug" o-kon-~ava pes-mom "Posledwi zid" i tim zavr{etkom najavquje potowu pesmu"Posta}e{ magla" ("Posta}e{ magla i bi}e{ tajna u srcu stvari "). Destrukcija "posledweg zida", te barijere izme|u stva-rala{tva i ìvota, fikcije i realnosti, biva pravi i uspe{anzavr{etak "Putovawa u Krug", most za trodelno "Putovawe uPrazno", ka Apsolutnoj kwizi .

TRI PUTOVAWA U PRAZNO:Ka Apsolutnoj kwizi

Drugi deo kwige kr~i u-put u Prazno i razotkriva putawupropadawa egzistencije u nu`du samostvarala~kog proniknu}a.Propadawe, utoliko, ima karakter uticawa u otvorenost

Bivstvovawa; do-ti~e se Istine, te implicitno, Dobra i Lepog.Filosofija se, sledstveno, de{ava po-eti~ki.Autenti~no, pre svake samo-kategorizacije, filosofija

jeste (kao) po-etika, jeste Tok koji nedri imanentost, suodnosivost,premostivost, otvorenost, a ne podvojenost i iskqu~ivost.Kategorija i kategori~nost, implicitno logika mo}i su|ewa, ufilosofiji korodiraju. Deskriptivno i interpretativno svojstvofilosofirawa su neminovan pokret su{tine egzistencije kojim

metafora nezadrìvo demolira svaku metonimiju. XX vek svedo~ida je svaki oblik reduktivizma dosegao svoj klimaks: u kolapsu.

243



Konsekventno, otvarawe ka toku filosofirawa je u domenu na{eorijentisanosti i elementarne odgovor-nosti: parametar na{erelevantnosti, na{e filosofske kompetentnosti. U tom smislutreba razumevati Mladenovi}ev opus u celini.

Prvo putovawe u Prazno: Pesme @ala

Dopirawem do Ni{ta Su{tog zati~emo se u àlu:neposredno gnevnom, potom ve~nom. "Pesma sa Ve~nog @ala",popra}ena autorovim vizionarskim portretom dela, iznosi navidelo ~in stvarala~ki i proces wegova postajawa. Na ovajna~in nam se Mladenovi} jo{ pre svoje dvadesete godine (no{enjo{ neosve{}enim nagonom "bekstva na putovawe" dospeo je uPariz i naumio da sebi za dvadeseti ro|endan "pokloni" spev"Pisma sa Gnevnog @ala") pokazuje kao istinski stvaralac upu}enpesmom u wene vrleti, kao zanatom oven~an poet, kao idejomvo|en mislilac. Upravo je ovim (u)~inom verifikovan kaofilosof: kao onaj koji mi{qewem o-se}a i o-se}awem misli.Fragment iz wegova promi{qawa forme tek nastaju}e poeme

nam u-kazuje na pesnikovo razumevawe pesme:"Svaka velika pesma mora da ima impresivni refren.

Gnevni @al bruji od refrena. Refren se sastoji od dva stiha i kao takav ulazi u magistrale. U svakoj pesmi refren se javqa najmawe

dva puta (najverovatnije tri puta). Naravno, jasno je da svaka pesma ima razli~it refren.

Tako prelazimo ka problemu DU@INE pesme. Jer da samostao na prvobitnoj zamisli - tj. da magistrale bude sastavqen od

po jednog stiha iz svake pesme, i to stupwevito, od prvog posledweg do posledweg stiha prve pesme, tada bih se nalazio pred velikimte{ko}ama; prvo, duìna magistrala odre|ivala bi duìnu pesme;

drugo, ako to ne bi bio slu~aj, tada bi te{ko}a bila slede}a: Ili bi magistrale bio kratak, {to zna~i da je i pesma nu`no kratka, ili bi pak bio duga~ak, {to povla~i za sobom odgovaraju}u duìnu pesama. I jedna i druga mogu}nost su svojevrsna ograniwewa; tre}e,koliko bih truda (koji ne bi morao uvek da bude plodonosan) morao

da uloìm oko komponovawa stihova koji ulaze u magistrale.

244



Trud - i to ogroman - bi}e neophodan oko ukompowavawa refrena, ali je on toliko plodonosan da, iako te{ko}a, ne moè biti ni{ta drugo do su{ta inspiracija.

Dakako da stvarawe prostora za birawe najpodesnije

duìne pesme ne zna~i prepu{tawe proizvoqnosti. Svaka slo-boda traì okvir u kome }e se ispoqiti. Ako smo pokidali jedne lance koji su nas ti{tili, sami }emo izabrati druge kojima }emo se prepustiti. I utoliko smo slobodni."

Iz ovih promi{qawa Mladenovi} uspeva oformiti "magis-trale za nenapisanu poemu", ali ve} time i jasno inicirati smer-nice putovawa na kome se obreo Duh. Mogu}e je razaznati ~etiri

koraka samorazumevawa koja }e potom izvesti egzistenciju u puto-vawe bez ciqa - u Tre}e putovawe. Dakle, samorazumevawe je u"Pesmi sa Ve~nog @ala" realizovano kroz stadije 1. Samo}e (zovopsena), 2. Sun~anog Puta, 3. Belog Jastreba (vinu}e ka Suncu) i 4.Slobode.

Samo}a, po Mladenovi}u, u mnogome ima karakter iz-gnani{tva: odba~enosti i samo-povla~ewa (dve su{tinske odlikecelokupnog pesnikovog ìvotnoga puta, do dana dana{weg).

Pusto{ u kojoj se egzistencija pronalazi hu~i dilemama, preispi-tivawem, slutwom, strepwom, bivaju}i, na taj na~in, preludijusudu... - udesu, (u)de{avawu egzistencije i Sveta:

"U ~as kad more zrcali vidu valopev Sun~evih strunaI tihim {umom pristiù svici sa ne`nim vetrom u peni,Gle! u blistavilu leluja boca sa pismima pisanim meni!Veliki Sun~ani Put dok me priziva titrajem zlatastog ~una

U Grad Opsena, Wu da probudim iz Ve~ne Nepokreti,Beli dok Jastreb sapet sred uma gre da prema Suncu poleti,

To Wen mi osmeh u zarnom oku svetluca iz pene vala

I Wenim glasom bruji u sluhu pesma sa Gnevnog @ala."

("Pesma sa Ve~nog @ala" )

Veliki Sun~ani Put se preliva otvoreno{}u pu~ine, ukazuje na

put pro-Svetlewa, zavarava odsjajem, ali i obnevi|uje bleskom. Naslu}ujuse ovde mitski motivi (Ikar-Dedal), ali i kobnost gr~ke tragedije.

245



Razabire, me|utim, Mladenovi} svoju svest o svemu tome, svoju svest omitskim, religijskim, ali i filosofskim projekcijama qudske sudbine isudbine Sveta, te se time, samosve{}u ovaplo}enom stvarala~kim ~inom,uznosi u neuslovqenu, ne-pred-postavqenu, otvorenost egzistencije i

Bivstvovawa. Ovo samorazumevawe, ostvareno sve{}u i intuicijom, jestena~in de{avawa Slobode - jeste Sloboda.

Ono {to }e pak obeleìti "Prvo putovawe u Prazno"jeste wegova nedovr{enost. Spev, naime, nije dovr{en (videtizabele{ku, u po~etnom "Osvrtu", o "letu koji je prethodio krili-ma"), pa se "razlio" u "Jutro" i u "Sumrak" i potom u ostale pesmepotoweg perioda, tokom kojeg }e pesma "Pro{irewe no}i" (1970)iznedriti klicu "Nesvanice", tako|e nedovr{enog "Venca

pro{irenih soneta", drugog putovawa ka Apsolutnoj kwizi, a"Plavi o~aj" (1972) kona~no dopreti u Prazno u kojem sePutovawe jedino i moglo o-kon~ati.

Odmori{ta na Putovawu:Opreka nade i bezdna

Ali stvarala~ka dekonstrukcija egzistencije ka otvore-nosti Bivstvovawa, taj put oìvotvorewa ìvota - od Samo}e doSlobode, protegnut kroz "tri putovawa" zgusnuta u samo pet go-dina pesnikova ìvota (1969-1974), nadomesti}e oba nedo -vr{ena speva pesmama ispevanim na "odmori{tima", sme{tenimpre i posle "Nesvanice", od kojih "Sveispev" na "prvom odmo-ri{tu" odzvawa lirskim akordima nade u mogu}nost zaceqewaunutarweg ponora ~istotom i qubavqu, da bi "Beznadne pesme"na "drugom" taj ponor naselile u sam krvotok pesnikov, produ-biv{i ga do bezdna koji odjekuje wegovim krikom (onog "bezdna'koje }e se ipak, u krajwem ishodi{tu, zaobliti u "dnovrh').Pogledajmo kako se ta opreka tematizuje u rasponu dva"odmori{ta'. Najpre u "Sveiskazu", u "Muzici davnog srca":

"Vide}e{: Iz magle snova ~istiji izrawamo!An|eli ku{ani grehom bez greha izumre}e!

Ne reci stoga: Nisu svi labudi bili tamo

246



prethodna pesni~ka "putovawa" i "odmori{ta" izme|u wih deskrip-cija te ontologizacije koja }e tek sad, u "Nesvanici", do}i do svogpravog, "pojmovnog" i "nadpojavnog" jezika. Posebno je zanimqivopratiti taj isti odnos u programskim tekstovima opsesionizma

"Opsesivnost moderne umetnosti" i "Poetski smisao egzistencije",kao i u "Nagove{tajnim pismima" (vid. sva tri u prvom tomu ovog

dela, prim. prir.), ~ije se vreme pisawa - 1972-1973 - poklapa sawegovom istovremenom poetskom artikulacijom, {to }e u krajwemishodi{tu dovesti do glavne teme Opsenarijuma - dugotrajne i mu~nepripreme za "opstanak u smrti" i do kona~nog opsesivno-egzi-stencijalnog ~ina - "odgovora izazovu Istine".

^o-vekovawe, dakle, ima karakter putovawa bez ciqa.

Sigurno je da kao takvo ne bi bilo mogu}e da nema mesta sa koje-ga se otiskuje, kome se Ve~no Vra}a:

"Zato je pogre{no re}i: Ve~no vra}awe Istog ; jer Istoniti se kre}e, niti luta, niti ikuda odlazi, da bi se nekudavra}alo. Ono se nekome vra}a wego vom delatnoo{}u, ili wegov-im uvidom u op{te kretawe po kru`nici Bi}a. Treba re}i: Ve~novra}awe Istom." (Iz teksta "Jesta we/Ni{ta...", svrstanog u

Beskon, zavr{ni tom "Peto kwi`ja" ).

Ali u odnosu prema takvom mestu ~o-vekovawe se(pro)nalazi u stalnom kretawu. Odnos izme|u mesta i iz-me{tawaraspraskava Prostor horizontom Bivstvovawa kojim se egzi-stencija vremenuje. Taj odnos je, Mladenovi}evom poetikom, Struj .Sopstvo, kao kona~i{te, proti~e u Bivstvovawe, vremenuje smr}usvojom i ̀ ivotom (sebe kao) Drugog. Iz lutawa se razotkriva u-put

jezika, trodimenzionalnost Tu-bivstvovawa (individuum, nacija,~ove~anstvo - vide}emo kako se to "sveto trojstvo" dramati~nosuodno{ava u Opsena rijumu ), Svet koji nije "(samo) moj".

Evo kako Mladenovi}eva misao u "Pro{irenim sonetima"(prva pesma) stihom priziva "Pesmu" kao "bi}e" najvi{eg onto-lo{kog statusa, da se objavi iz tog Sveta:

"Stog mi uskrati napor da u svetuVan Tvoje brazde sejem mudro semeMiris svih doba u Tvome je cvetu

248



Ve~nost u vremenu u ve~nosti vreme

U sluh mi utkaj ~e`wu da Te primeGluvi bezdani O Sun~evo pleme

Otkri Svoj prostor i zapevaj Wime."Pesme iz "Pro{irenih soneta" su pevane spiralno -

podra`avaju}i uzastopnost "predela lutawa". Ova razastrost jeujedno prostranost Slobode, otvorenost Bivstvovawa, kojukadar biva iskusiti "putnik bez ciqa"...

Svest je, dakle, li{ena konkretnog. Pesma je udes Pes-nikov ... - oslobo|ena Pesnika jo{ lep{e peva. U-de{ava seDrugoja~ewe... Pesnik vaskrsava u Prazno.

... Da peva Prazno.

Tre}e putovawe u Prazno:Pesma Praznog

Evo nas u Ishodi{tu, koje je, po "struju" ve} ekspliciranog

Toka, uhod u Inicijalno, prohod u sr` Mladenovi}eve filosofi-je: u Prazno. Tre}e putovawe (odn. ukupno gledano peto), stoga,"svojim krajem" ni{ti kraj Puta u Ve~no Putovawe. Realizuje sepro-niknu}e samoga JESTE egzistencije, otkriva se smisaoBivstvovawa, prolama se ~o-vekovawem Pesma Praznog...

"Za jedan da `ivite trenDa zalepr{a neslu}eni letJutro da klone u umornu senNo} da osvane i odblesak wenDa bude Prazno a Prazno je svet."

(Kwiga o Praznom, "Plavi o~aj")

Tri su koraka ovog nejednosmernog putovawa kojima seuobli~ava Prazno: 1) "Uho|ewe u Prazno ", 2) "Lutaju}a poema ",3) "Stvarnik i Stih" . Wima se, u prvom redu, kroz horizont

Vremena, ontologizuje egzistencija, potom, iz kompozicije@ivot/Smrt, osloba|a za "ve~no putovawe" (lutawe), da bi iz

249



pulsa svoje ekstati~nosti, svoga nesmirnog kretawa Tokom,preina~ila Stihiju u vlastiti u-des, u Stih, u delo.

Obratimo, na ovom mestu, pa`wu na stih iz "Lutaju}e poeme" ("Beskrajno, do bezna|a") ~ijim uvidom Mladenovi}

otvara kapije te Preinake:

"Jer Smrt jo{ samo ìvi shvatawem! Ku`na reka:

Iz grla zveri isti~e bitnijim {umom, tako

Da se u zadah Biv{eg prelama svest daleka

I razdvojena ~ula napajaju se mrakom,

Pa ih u ìvot vra}a poraz osmi{qeni,

Sve je prezir spram Drugog i sobom ome|eno:

U iznenadnom blesku obnevidele zeni,

ûdesnim zvukom obiqa uho op~iweno..."

Onoga momenta kad se Svet razme|io Sopstva, indicira

Mladenovi}, egzistencija nezadrìvo izbija u "ve~no putovawe",

u mogu}nost. Da bi nam ukazao distinkciju izme|u "lutawa" i

"besputice", on peva u "Nagove{tajima":

"… Jer sustiù pono}i umne, mo`danim velomSkrite, i plahe bujice penu{aju divqinom

Vena. Samo jo{ trenut lako oivi~ene telom

Bi}e, i rasplinuti se. Posta}e jedno: Sa Prazninom."

Besputica, utoliko dezorijentisanost, izgubqenost,gubi upori{te kad egzistencija preuzme svoj put u Prazno.Jasno je da Mladenovi} vidi neautenti~nost egzistencije u

wenoj opredme}enosti "u ciqu", u wenoj sebe-osiguravaju}oj"konstrukciji Sveta" - to je ono "la`no". U blesku VelikogSun~evog Puta, sred otvorenosti Bivstvovawa, sred Istine,rasta~e se zaborav. Filosofija iz hipoteze prodire u ono{to JESTE. Tu, razbravqewem "Vrata Harmonije", kulminira"Lutaju}a poema" :

"Nikuda vi{e ne vode na{i putevi, na{e la|e

U prazni beskraj mora srqaju, svudaBlesak...

250



.................Nikuda vi{e ne plovimo i sve je mir, iakoPramac primi~e beskraj pogledu {umno, sna`no.I nema daleke strepwe obala: Kuda? Kako?

Kad su nam mahale ruke drage a bilo la`no.…..................Veliki Sun~ani Put pred nama i zalu|enoVatrom more! Plovimo tako Suncu posve}eni.Daleka Cvetna Oazo Sjaja, sve napu{tenoTobom di{e! (...)"

Tako smo ukora~ili, po Mladenovi}u, na "Me|uzvezdani

put", put "bez stajali{ne ta~ke", "bez oslonca", bez pozicije - put{irine, Prazno:

"Sad lutawe nam predstoji bezmerno, nema puta!Plovimo {irinom Pesme: Maglom onostranom -Sveobuhvatnoj Rimi sa nama da odlutaNeokon~ani Bezdan: Prazno, me|uzvezdano."

Vidimo sada kako se ~itavo (na{e) putovawe slu~uje u

Pesmi Praznog. Stihija se razabire u Stih. Taj praiskonskikozmotvorni ~in koji se beskona~no ponavqa u stvarala{tvu, uproizvo|ewu umetni~kog dela, opredme}eni je sadràj"Opsesije", uvodne poeme drugog dela "Kwige o Praznom", kao iprogramskog teksta "Poetski smisao egzistencije", jednog od"manifesta" opsesionizma. Individualnim iskustvom Pra -znine, Mladenovi}, Smr}u ka drugoja~ewu, u-desom osloba|asebe kao ~o-vekovawe, te se jezikom koreni u "zavi~aj (po)novo

ste~en".Pomaqa se "veli~anstveno Podne ~ove~anstva", bez za-

stava i me|a, jezikom sku}eno u Bivstvovawu, nejednoobrazno,stvarala~ko, pu{ta Pesmu da zapeva se}awem na nas:

"Preìveli smo prolom, bili smo, a sada:Sve je opet tu. Bezbolno iz nas se iskradaSvetlost. Dopiremo, osnaèni, iz Etera."

(Kwiga o Praznom, "Davati bezbolnu svetlost")

251



Tako stigosmo ... Prevazi|eni ... U predele Apsolutnekwige ...

Prazno je Wena "prva i posledwa re~" ...

PREKORAÊWE KRAJA:Helderlinovo zave{tawe

Ovako opisanim u-desom pesnik-filosof Milan Mladenovi}dovr{ava (ukida) svoj opsesionizam, svoju poziciju, preìvqava sop-stvenu smrt (smrt Sopstva), pa se delom izme{ta u neovladano Drugo,kompozicionira se, te se pre-daje ~o-vekovawu u wegovom ve~itom

iskustvu (sebe kao) nikad-do-kraja-stvorenog, u wegovom ve~itomiskustvu Praznog. Individuirana egzistencija ovako u-ti~e u svojukolektivnu dimenziju, pa iz svoje kona~nosti obznawuje Ve~no.

Iskusiv{i smrtonosnost @ivota, pratimo nagove{teni Tok,egzistencija dopire do svojih ograni~ewa, svoje nesavr{enosti, alii do svojih autenti~nih mogu}nosti. Pred wom je smrt Sopstva,opstanak u Smrti, a potom i oìvotvorewe drugoja~ewem.

Zato nije iznena|uju}e da se "Kwiga o Praznom", kao

zavr{na i ishodi{na ta~ka putovawa, referi{e i produàva kadvema pesmama nastalim ne{to kasnije, u prvoj godini pisawaOpsenarijuma (1975), kada je na wu ve} bila stavqena ta~ka, ka"Helderlinovom zave{tawu" i "Izvoru", kojima se prekora~ujehorizont dosegnutog Praznog i "i{~itane" Apsolutne kwige. Evokako to iskazuje "Helderlinovo zave{tawe":

"Jer pam}ewe qudsko plitko je i seè

Do lako dohvativih plodova. SkrivaSe temeq. I vidim: Uzaludno kruànJe ìvot Prirode, duh je tek zgodaKoju bespu}e samo sebi pruà:Da sebe spozna i sebi se oda."

("Helderlinovo zave{tawe ")

Zato je sasvim smisleno da se u nazna~enom "prekora~ewu

kraja" pojavquje i pesma "Izvor" u ~ijim stihovima to oìvotvoreweodzvawa kao optimisti~ki preina~en kobni eho "prerano shva}ene

252



ve~nosti" u "Kruèwu sveta" (Neki }e svemir novo vreme da stvori

/ U kru`noj pri~i samo okret nov):

" (...) Kada razliv{i se sav u svet

Da izvire{ bi opet: îst! îst!"

***

Predo~enim poku{ajem artikulacije Mladenovi}evafilosofskog pesni{tva, posle istog takvog poku{aja sa wegovompesni~kom filosofijom u prvom tomu ovog dela, dovr{avampoku{aj pro-niknu}a u sr` opsesionizma kao novog, wim zasno-vanog, pesni~kog i filosofskog pravca. Time raspoznajemopolazi{te za sve dimenzije wegove daqe samorealizacije.

Po susretu sa dr Milanom Mladenovi}em na "Dan za umi-rawe pesnika", 11. februara leta Gospodweg 2003, na{ao sam,po wegovu pozivu, za relevantno prodreti u do sada neraskr~enepute wegova mi{qewa i pevawa, prevashodno motivisan uvidomu Mladenovi}evu ìvotnu, i oìvotvoruju}u, posve}enostPesni{tvu i Filosofiji. Malo je filosofa koji uspevahu tako

intenzivno isijavati eros filosofirawa kroz ~itav svoj ìvot-ni vek. Malo je, utoliko, filosofa-stvaralaca. O onom naj-re|em, ovde prisutnom, o sprezi Pesnika i Filosofa u istojli~nosti, Pesni{tva i Filosofije u istom delu, da i ne govo-rimo... Posve}enost, koja kulminira na~inom na koji Mlade -novi} jeste, pokazuje se kao najautenti~niji medijum kroz koji sefilosofija uop{te moè delatno, stvarala~ki, dakle poieti~ki (u izvornom zna~ewu starogr~kog poiesis ) i po-eti~ki , realizo-

vati. Ova realizacija neminovno inkorpori{e samo iskustvofilosofirawa. Tako se filosofija, kroz ovu dvostrukost,raskravquje iz "disciplinovanog spekulisawa" u samu sr` wenana~ina bivstvovawa.

Izborena naiva dr Mladenovi}a, bezrezervna predanosti otvorenost, wegova qubav, najvrhovnija su wegova mudrost, aistrajnost mera hrabrosti duha da se nekalkulativno odazovefatalnosti pesnikovawa i filosofirawa. Mladenovi}evom

pojavom, wegovim pro-padawem i vaskrsavawem, Istinoqubivost

253



se verodostojno razotkriva kao Lepo i Dobro. U ovome domenutreba (jo{ jednom) prepoznati i verifikovati est-eti~ki karak-ter wegova pevawa i po-eti~ki filosofirawa.

Utoliko, odazivaju}i se pomenutom, apelujem na odgo-

vornost da stvarala~ki u~in - pesni~ki i filosofski - osniva~aopsesionizma bude prime}en, te, korespondentno, filosofski ipo-eti~ki, problematizovan. Mo`da bi ba{ u Mladenovi}evim"opsenama" filosofska praksa na ovim prostorima mogla na}iput do svog zaboravqenog (ili mo`da jo{ neotkrivenog) "pred-meta mi{qewa".

U predgovoru za prvi, filosofski deo ukupne opse-sioni~ke po-etike, ve} sam naglasio da je sam Mladenovi} mesto

gde filosofija stvarala~ki dekonstrui{e identitet stvaraoca uwegovo delo, kroz wega ni~u}i u bezdan, ali i da wime deqeivicu gde }e dosko~iti, gde }e pri-pasti, i odakle skokom pre-mostiti ponor. îtav opus Milana Mladenovi}a od Luìceupravo svedo~i ovaj put stalnog samo-prevazilaèwa, premo{-}avawa, nikad dovr{enog samo-stvarawa. Ovim i ovakvim preg-nu}em filosofija se dostojno odelotvoruje u na{oj tradiciji~ime otpo~iwe proces restaurisawa "ku}e bi}a" u dobu kojimbalkanski narodi, a utoliko i srpski, tumaraju bespu}ima svoje-ga besku}ni{tva.

254



*Prvu svoju pesmu Milan Mladenovi} od Luìce napisao

je ~im je nau~io da pi{e, u svojoj sedmoj godini (1956, "Prole}edolazi"), a prvu objavio u drugom razredu osnovne {kole,

("Zvezdice", u de~jem listu "Zmaj", 1958).Na kwièvnoj sceni pojavio se ve} u svojoj dvanaestoj

godini kada je 1961. g. dobio Zmajevu nagradu u konkurencijivr{waka iz cele Jugoslavije, prvu od ~etiri u nizu (1961-1964).Sa ~etrnaest godina osnovao je kwièvni list u svojoj osnovnoj{koli. U Devetoj (novo)beogradskoj gimnaziji izumeo je opse-sionizam kao filosofski, pesni~ki i umetni~ki pravac isproveo ga kao pokret najpre kroz svoj gimnazijski kwièvni

krug, kasnije kroz pro{iren i veoma uticajan kwièvni klub"Fontana" na Novom Beogradu (osnovao ga sa MiletomNedeqkovi}em i Biqanom Luki}), proèv{i opsesionizmom celusvoju generaciju na Beogradskom univerzitetu.

Od 1967. godine zapo~eo je sa redovnim objavqivawem ukwièvnoj periodici i publicistici, a od 1972. g. i sa u~estvo-vawem na javnim kwièvnim i filosofskim tribinama, Ve} tegodine u beogradskom Studentskom kulturnom centru drì serijupredavawa, izlaù}i svoj filosofski "sistem" opsesionizmapod nazivom "Kozmoplanktos", a svoje filosofske radove izlaèi na simpozijumima studenata filosofije u svim glavnimgradovima tada{wih jugoslovenskih republika. U~estvuje u osni-vawu generacijskog kwièvnog ~asopisa "Znak" na Filolo{kom,i satiri~nog "Frontisteriona" na Filozofskom fakultetu.Mno{tvo pesni~kih, filosofskih, esejisti~ih, kriti~kih i pole-

mi~kih radova objavquje u studentskim i kwièvnim listovima i~asopisima, posebno u "Kwièvnoj re~i". U beogradskom Domuomladine vodi zapaène "Razgovore o prevodila{tvu" sa na{imnajistaknutijim prevodiocima poezije (jesen 1979) i filosofije(jesen 1980). Posle vi{egodi{wih neuspe{nih poku{aja, svojuprvu pesni~ku zbirku ("Pesme Ivice Ponora") objavquje u jesen1979. godine.

U decembru iste godine Milan Mladenovi} odlazi na dvo-

mese~no usavr{avawe nema~kog jezika u "Geteovom institutu" u[taufenu (kraj Frajburga), gde }e sa gr~kim pesnikom i

256



matemati~arem Lazarosom To{unidisom i rumunskim kompozi-torom Juliosom Brudaskom ("Balkanska trojka") izumeti pesni~kipravac grengolizam (poetske igrarije sa jezicima svih naroda),kojim }e kasnije zaraziti vode}e francuske pesnike i {iroko

internacionalno umetni~ko okruèwe u Parizu.Naredne ~etiri godine ìvi u francuskoj prestonici

pripremaju}i na Sorboni najpre doktorat tre}eg stepena("Plotinova estetika"), potom i dràvni ("Hajdeger i problemlogosa"), pi{u}i i objavquju}i na francuskom i druè}i se samno{tvom znamenitih pesnika i filosofa iz celog sveta. Velikiodjek u srpskim i francuskim intelektualnim krugovimadoìve}e predavawem na Sorboni "Pam}ewe srpskog naroda"

(mart 1983). Tri godine uzastopno (1982-84) na veoma zapaènna~in u~estvvuje na Festivalu evropske poezije u Luvenu(Belgija) u organizaciji tada{we Evropske zajednice i kqu~nasaop{tewa prevodi sa svojim saradnicima i objavquje u srpskim~asopisima. Sara|uje sa Fondacijom velikog belgijskog pesnikaMorisa Karema i wenom direktorkom @anin Birni kojoj }e uoktobru 1984. g. organizovati gostovawe u Beogradu i NovomSadu, a wemu samom u dva navrata organizuju dve kwièvneve~eri u Briselu. Saradwa i blisko prijateqstvo sa kwièvni-com Lusi Sped pribliàva ga belgijskoj kraqevskoj porodici.

Za sve vreme boravka u Parizu Mladenovi} je pesni~kimi filosofskim, prevodila~kim i prire|iva~kim prilozima,neprekidno prisutan i u tada{wim jugoslovenskim listovima i~asopisima. Posebno su odjeknuli saop{tewe "Trenutak srpskogkwièvnog jezika", pro~itano u odsustvu autora na simpozijumu

"Aktuelna pitawa jezi~ke kulture" (zapravo izvod iz predavawakoje je tokom boravka u Beogradu odrào septembra 1981. g. naJezi~koj tribini biblioteke "Petar Ko~i}", objavqenog potom ucelini u "Teolo{kim pogledima"), kao i govor sa Luvenskog fe-stivala "Tajac pred tajanstvom bi}a", preveden sa francuskog izluvenskog festivalskog ~asopisa i objavqen u "Kwièvnim no -vinama" po~etkom 1983. godine.

Istovremeno, Milan od Luìce sara|uje sa istaknutim

predstavnicima srpske i ruske Crkve u Parizu (mnogi od wih supoliti~ki emigranti), okupqenim oko ruskog pravoslavnog

257



fakulteta "Sveti Sergej" na kojem i sam izu~ava pravoslavnuteologiju. Zahvaquju}i zalagawu svoje verenice knegiwe MarijeAleksejevne Stahovi~, pribliàva se uredni{tvu najzna~ajnijegruskog zagrani~nog ~asopisa "Vesnik Evrope" i u ku}i wegovog

glavnog urednika Nikite Struvea susre}e Aleksandra Solèwi-cina. Sa ocem Lukom (potowim vladikom) i profesorom na"Svetom Sergeju" dr Nikolom Crnokrakom osniva "Bratstvo ocaJustina". Sa predratnim novinarem "Vremena" Bo{komVra~arevi}em ure|uje emigrantski ~asopis "Savremenik" i podraznim imenima objavquje tekstove politi~ke sadrìne("Preterane misli iz Pariza", "Slede}i rat Draè Mihai-lovi}a", "Komunisti se srde na Boga", "Mefistofelovski zagrqaj

Zapada"), zbog ~ega }e ga komunisti~ki reìm u Beogradu, uprkosprotestima celokupne svetske javnosti, optuìti i osuditi na14 meseci zatvora. Tome }e doprineti kako jednogodi{wezaposlewe kod imu}nog emigranta-industrijalca VladeVladisavqevi}a ~ije }e kwige antikomunisti~kog, ali i anti-monarhisti~kog sadràja, prekucavati i pripremati za {tampu,tako i prijateqstvo i bliska saradwa sa Olgom Lukovi}Pjanovi} u radu na wenoj kwizi "Srbi narod najstariji". Od ovetri emigrantske li~nosti (Vra~arevi}, Vladisavqevi}, Lukovi}-Pjanovi}) i samog Mladenovi}a javni tuìlac Okru`nog suda uBeogradu obrazova}e "neprijateqsku grupu protiv naroda idràve", ne bi li tom "ja~om" inkriminacijom izbegao nepopu-larnu optu`bu za "verbalni delikt".

Hap{ewe (5. oktobar 1984), boravak u zatvoru i potom~etvorogodi{we uskra}ivawe paso{a, osujetili su Mladenovi}u

dobijawe katedre na pariskoj Sorboni. Osim toga, time }e bitiosuje}eni i pripremni radovi na osnivawu Slovenskog institutau Parizu, kao i izlazak ~asopisa za srpsku duhovnost "Slovest"(na francuskom jeziku) koji je pokrenuo sa grupom srpskihkwièvnika i umetnika, uz pomo} i podr{ku svojih francuskihpesni~kih i filosofskih prijateqa. âsopis }e promeniti ime("Migrations"), uredni~ku postavu i koncepciju, a ime osniva~a iwegova sudbina ne}e biti ni pomenuti. U isto vreme, na molbu

tada{weg predsednika Udruèwe kwièvnika Srbije ZoranaGlu{~evi}a, konkuri{e u Beogradu za glavnog urednika ~asopisa

258



"Relations" koji izlazi na stranim jezicima i podnosi opseànure|iva~ki program koji to glasilo povezuje sa "Slove{}u" i sasrodnom kwièvnom inicijativom na engleskom govornompodru~ju. Konkurs, me|utim, biva poni{ten "zbog nedostatka

dovoqno dobrih kandidata", a Glu{~evi} na Skup{tini UKS podpritiskom podnosi ostavku i na wegovo mesto dolazi MiodragBulatovi} koji }e i tada i kasnije, tokom Mladenovi}evog robi-jawa, suzbijati odgovaraju}u reakciju kwièvne javnosti na gol-gotu pisca-protivnika reìma.

Iz razloga hap{ewa osta}e neostvareno i tromese~nogostovawe na indijskim univerzitetima (organizator indijskifilosof iz Pariza [uprio Mukarxi), kao i jednogodi{wi

anga`man na Univerzitetu na Tenerifama (na poziv wegovogdekana, pesnika i mecene Fernanda Riela) - u oba slu~aja temaje bila "Osnovi srpske duhovnosti i kulture".

U zatvoru }e Mladenovi} {trajkovati gla|u 40 dana i usvrhu odbrane napisati svoju znamenitu Zavr{nu re~ koja je dosada doìvela tri samostalna izdawa ("... Veli~anstven esej oIstini i Pravdi" - Branislav Petrovi}, "Veli~anstveno tkawe …koje stoji na jednom od vrhova svekolike filosofske kwièvnos-ti … najdubqa, najoriginalnija i najpotresnija filosofskasvedo~anstva koja su ikada data, i koja ~ine da Zavr{na re~ moè da stane rame uz rame s Ni~eovim Zara tustrom" (dr MilanPetrovi} Cerski).

Tokom progona Mladenovi}u je oduzeto {est svezaka"Pariskih dnevnika" koji }e 1996. godine biti sudski uni{teni.Od tada do danas po wegovoj tu`bi razvla~i se sudski proces

"Mladenovi} protiv Republike Srbije", uprkos tome {to je 2009.g. podnosilac tu`be dobio sudsku rehabilitaciju.

*Tokom celokupnog svog {kolovawa, profesure i stran-

stvovawa, Milan Mladenovi} od Luìce je dolazio je u sukob satotalitarnim komunisti~kim reìmom. Izba~en je iz Devetebeogradske gimnazije (1967), kao maturant zapaèno u~estvovao

u studentskim demonstracijama 1968. g. i bio predsednik bun-tovnih studenata Filosofskog fakulteta 1971-72 (vi{e puta

259



hap{en), u kom je svojstvu osujetio dodelu po~asnog doktorataBeogradskog univerziteta Josipu Brozu Titu, i bio politi~kiu~iteq ne{to mla|em Zoranu \in|i}u koga je odredio za svognaslednika. U vi{e navrata zbog "moralno-politi~ke nepodob-

nosti" spre~en je da dobije mesto na Beogradskom iNovosadskom univerzitetu.

Po izlasku iz zatvora, Mladenovi} osniva "Sfairos"(1987), prvu veliku privatnu izdava~ku ku}u u tada{woj Jugoslaviji.Kao stoèr nacionalnog i demokratskog osloba|awa od diktatorskihkomunisti~kih stega, "Sfairos" }e izvr{iti veliki uticaj na duhovnoobrazovawe teku}eg nara{taja (preko 300 kwiga u 22 "sfere", me|uostalima "Tajinska", "Slovesna", "Antroposofska", "Saborna",

"Povesna", "Pripoveda~ka", "Tabu", "Stihosfera").U okviru delatnosti "Sfairosa" Mladenovi} je pokrenuo

obnavqawe "Dru{tva srpske slovesnosti", osnovao tribinu "Videlo"u Narodnom muzeju, okupio pesnike svih generacija u "Pesni~ki tajin-ski krug", sa Velimirom Abramovi}em i Marijom [e{i} izdavao ibio odgovorni urednik ~asopisa "Tesliana" (1993-95) i sa"Ve~erwim novostima" dodeqivao nagradu sa imenom svog preminu-log pesni~kog prijateqa Milana Lali}a (1992-99). Tvorac je mani-festacije "Pesni~ko Nebo" u Herceg Novom u okviru koje je ~uvenivojni {kolski brod "Jadran" krstario Bokom kao "Pesni~ki brod".Obnoviteq je rada izdava~ke ku}e "Grad-pisac Herceg Novi" uAndri}evoj ku}i u Herceg Novom. Kwiàre "Sfairosa" u Beogradu("Tajinska sfera"), Zemunu ("Kadmo i Harmonija") i Herceg Novom(""Pesni~ko nebo") bile su sredi{te velikih kwièvnih okupqawa,kwièvne promocije darovitih mladih pesnika i objavqivawa

wihovih kwiga, te izvori{te zna~ajnih kulturnih inicijativa.

*Kao jedan od obnavqa~a Narodne radikalne stranke (NRS,

1989) u kojoj je bio predsednik Izvr{nog odbora, te kao osniva~ ipredsednik Konzervativne stranke (KS, 1991), Milan Mladenovi}je bio me|u ~elnicima nacionalno-demokratske obnove u devedese-tim godinama pro{log veka. Prvi je izdvojio glas iz op{te po~etne

podr{ke nacional-komunisti~koj retorici ]osi}a i Milo{evi}a,raspoznav{i je kao "stavqawe nacionalne maske na komunisti~ko

260



lice", {to ga je ko{talo novog sudskog progona i ponovnog oduzi-mawa paso{a (koji mu je tek bio vra}en, pod pritiskom svetskejavnosti i uz zna~ajno zalagawe kwièvni~kih organizacija uJugoslaviji, PEN centra i istaknutih pojedinaca, radi u~estvovawa

na Bijenalu svetske poezije u Lijeù). U dva svoja govora naGodi{wim skup{tinama Udruèwa kwièvnika Srbije (1989) i upotowim vatrenim "radikalskim" istupima {irom Srbije (1990),upozorio je na katastrofalne posledice te politike, izlaù}i svojprogram zasnovan na ukidawu institucija i tekovina komunisti~keuzurpacije i na "vra}awu u pre|a{we stawe" (Restitutio in integrum).Organizovao je prvi veliki antikomunisti~ki miting pod vedrimnebom od kraja Drugog svetskog rata (Jagodina, 4. maj 1990) i poz-

vao na revalorizaciju istorijske uloge i veli~ine generala DraèMihailovi}a i Milana Nedi}a.

Otpor koji se u reìmski dirigovanim redovima NRSorganizovao protiv Mladenovi}evog monarhisti~kog i ravno-gorskog usmerewa koje je zacrtavao svojim harizmati~nim lider-stvom, bio je pra}en dotad nezapam}enom haranngom koju su pro-tiv wega neprekidno vodili reìmski infiltrirani ~lanovi. Toje dovelo najpre do raslojavawa, potom i do raspada stranke.Poku{aj wene obnove osuje}en je 23. februara 1992. g. uKragujevcu kada je Velika svezemaqska skup{tina NRS uzurpaci-jom zloupotrebqena za osnivawe Srpske radikalne stranke(SRS). Glavni kandidat za predsednika NRS, Mladenovi} je tadau svome govoru predvideo zapadawe Srbije u "radikalsko ìvoblato", napustio radikalski pokret i sa novinarem Sini{omNikoli}em, publicistom \urom @ari}em i arh Dragomirom

Acovi}em osnovao Konzervativnu stranku (KS).Do 2001. g. Mladenovi} je sa novom strankom organizo-

vao vi{e politi~kih koalicija, izme|u ostalih "Savez zamonarhiju" sa Narodnom strankom Milana Paro{kog (1991-92),"Preporod" sa Naprednom strankom - Napredwaci (lider drBranislav Pavlovi}) i dvadesetak vanparlamentarnih stranaka(1997), "Okup za Kraqevinu Srbiju" sa pribli`no istimsaveznicima (1999-2000) i "Evropsku Srbiju" sa "Evropskim

blokom" (2001).

261



U jeku svoje politi~ke aktivnosti Milan Mladenovi} je udva navrata kandidovan za predsednika Srbije (1990. i 1997).

Za ~lana Krunskog politi~kog saveta AleksandraKara|or|evi}a imenovan je 1992. g. u kom svojstvu, pred mirovnu

konferenciju u Londonu (1992), upu}uje Prestolonasledniku svojeznamenite "Nijagarske stavove o Srbiji i Jugoslaviji".

Dva puta je boravio u Americi i Kanadi, prvi put kaopredsednik Izvr{nog odbora NRS (1990), drugi put kao predsednikKonzervativne stranke (1992). Prvom prilikom odrào je zapaèngovor u ameri~kom Kongresu i drào predavawa u dvadesetakgradova na Severnoameri~kom kontinentu. Tokom drugog boravka,uz mnogobrojna predavawa, primqen je na najvi{em nivou u

ameri~kom State department-u, a u Otavi se sastao sa predsednikomKanade Brajanom Malrunijem, {to je rezultovalo hitnim pozivomprestolonasledniku Aleksandru na posetu Otavi i Va{ingtonu, alinije dovelo do bitnih promena u pona{awu vode}ih sila Zapadaprema SRJ i Srbiji.

*Neprebrojiv je spisak Mladenovi}evih "nevladinih orga-

nizacija", manifestacija i inicijativa koje je tih devedsetih go-dina XX v. osnovao i pokrenuo ili zapaèno u~estvovao u wihovojdelatnosti.

Ve} prilikom drugog gostovawa na severnoameri~kom kon-tinentu, kao gost emigrantskog "Srpskog kulturnog kluba SvetiSava" (bio je prvi Srbin iz otaxbine kome je dopu{teno da u~estvu-je na Kongresu te organizacije), sa pesnikom \or|em Nikoli}em iz

îkaga, svojim prijateqem Isom Orlovi}em iz Wujorka i NikolomPa{i}em, predsednikom Srpske nacionalne akademije iz Toronta,osniva "Odbor za pravdu i istinu o Srbima" ("OPIS") .

U produètku iste namere, da osnaì u komunisti~kom raz-dobqu pokidane i korumpirane (a u slu~aju politi~ke emigracije ikrajwe zao{trene) veze izme|u Matice i Raseqene (wegov neolo-gizam za "Dijasporu"), i time u isto vreme oja~a srpski glas u svimzemqama sveta u kojima ìve Srbi, pokre}e dve inicijative i za

wih pridobija znatan broj znamenitih li~nosti,

262



- "Susrete Sabornosti i Rasejawa" (Beograd - Herceg Novi,1994) sa pesnikom i slikarem Dragoqubom [}eki}em ikwièvnikom Dragi{om Maxgaqem, i

- "Kwièvnu ambasadu dobre voqe" (1996) u Udruèwu

kwièvnika Srbije, na inicijativu pesnika Adama Pusloji}a.Uprkos o~iglednom sna`nom patriotskom i demokratskom

naboju, {irokom poqu povezivawa, dejstvenosti i uticaja tepravovremenosti pokretawa tih inicijativa u vreme sankcija pro-tiv SRJ, izolacije i nezapam}enog medijskog bla}ewa Srbije ucelom svetu, nijedna od ovih pionirskih zamisli nije stigla daqe odprogramskih akata i po~etnih "regrutnih" okupqawa, jer je reìmredovno muwevito reagovao osnivawem sli~nih ustanova i mani-

festacija koje bi se uskoro raspr{ile ili ugasile, isturaju}i uprvi plan svoje proverene zavisnike.

Zauzvrat, drugi naporedni poduhvati dali su plodanrezultat.

Na ~elu Dru{tva za obnovu manastira "Sveti Arhan|eli"kod Prizrena (1994-1995), carske lavre Du{ana Silnog, koje jeprethodno (1990) osnovao sa arh Predragom Risti}em i tada{wimepiskopom Prizrenske eparhije, potowim patrijarhom Pavlom,Mladenovi} je najzaslu`niji za izgradwu manastirskog konaka.

Iste godine u manastiru "Prohor P~iwski" sa dr RadivojemPe{i}em, dr Srbom @ivanovi}em i pomenutim arh Risti}em,u~estvovao u osnivawu "Slovenskog instituta" (kakav je sedam godi-na ranije, sa Dragi{om Vito{evi}em, Olgom Lukovi} Pjanovi} iMili}em od Ma~ve poku{ao da osnuje u Parizu).

Bio je potpredsednik Sveslovenskog Saveza (predsednik dr

Radomir Raki}); saosniva~ (sa Raki}em) i starosta BratstvaLuì~kih i Balkanskih Srba; generalni sekretar Dru{tva zakwièvnost i kulturu Jugoslavija-Kanada (predsednik dr RadivojeKonstantinovi}); potpredsednik Srpskog fonda slovenske pis-menosti i slovenskih kultura ~ije je sedi{te u Moskvi (predsednikdr Radmilo Marojevi}); predsednik Umetni~kog saveta Kulturnogcentra "Skadarlija" i ~lan redakcije "Skadarlijskih novina".

Sa istori~arem umetnosti @ivojinom Andreji}em osnovao

"Srpsko mitolo{ko dru{tvo" u Ra~i Kragujeva~koj.

263



U~estvovao kao predava~ u radu "Akademije Teslijana" (osni-va~ vode}i "teslijanac" dr Velimir Abramovi}) i na woj 1995.godine izlagao svoj filosofski "Sistem slovesnosti" (koji je istegodine saop{tio i pred Hegelovim dru{tvom u Beogradu).

Sa arheolozima Svetozarom Nanijem Stankovi}em iVladimirom Lekovi}em sudelovao u iskopavawu ranog neolitskognaseqa "Blagotin" kod Poqne u Lev~u (1994-95) i bio "kum" kultne"jelewe bogiwe", nadenuv{i joj ime Semela Devana .

*Posledwih desetak godina Mladenovi} se gotovo potpuno po-

vukao iz javnog ìvota. Ipak, i u tom razdobqu na{ao se u ìì

nekih zna~ajnih inicijativa.Pomaù}i svom ocu dr Marku Mladenovi}u, bio je idejni tvo-

rac, saosniva~ i predsednik Upravnog odbora Udruèwa za borbuprotiv bele kuge "Opstanak" (2004-06), u kom je svojstvu progla{enza ambasadora mira Svetske federacije za mir (2005).

U jesen 2004. g. u novim prostorijama "Sfairosa" u centruBeograda (Lomina ulica), u objektu koji je nazvao "Svaroàna", u ~ijuje adaptaciju uloìo znatna sredstva, poku{ao je sa osnivawem"Ravnogorskog kulturnog kluba", ali je u tome grubo osuje}en infil-tracijom reìmskih "ravnogoraca" ("~etizani") koji su ga ~ak osudilina smrt (!), pa je golim rukama, na o~igled "prekog suda", spasao ̀ ivotsavladav{i naru~enog ubicu (ostav{i sa trajnom povredom oka io{te}enim vidom), pretrpev{i u tom razdobqu neprocewivu mate-rijalnu i moralnu {tetu - izme|u ostalog, celokupan kwi`ni fond"Sfairosa" (vi{e od tri tone kwiga), uz celokupnu arhivu, opqa~kan

je i prodat u staru hartiju dok je wegov vlasnik boravio u Ju`nojKoreji.

U znak podr{ke svom prijatequ, ~uvenom narodnom peva~uDragi{i Simi}u, osniva~u "Prela i posela - udruèwa ~uvarasrpske tradicije", predsednik je Skup{tine tog udruèwa (od 2004).

Naredne dve godine putovao je u Ju`nu Koreju, Kinu, Rusiju iUkrajinu, odràv{i zapaène kwièvne ve~eri u Moskvi (2006) iKijevu (2008).

Tokom 2006. g. osnovao je Udruèwe za mir kroz kulturu,sport i obrazovawe "Teslijanija - Bela Golubica" i sa wim 8. avgus-

264



ta 2008. godine, povodom otvarawa Olimpijade u Pekingu, naOpservatoriji beogradske tvr|ave, odrào dvadeset~etvoro~asovno"Olimpijsko bdewe za mir", {aqu}i u ceo svet svoje poruke mira podnazivom "Poslanice Saputniku Sunca".

U leto 2009. g. navr{ava 40 godina (priznatog) kwièvnogstaà i iz statusa "slobodnog umetnika" dobija penziju. U jesen 2010.g. odbijen u zahtevu za dobijawe "nacionalne penzije" koja se, ina~e,dodequje stvaraocima sa posebnim zaslugama za unapre|ewe javnogdobra.

*Zbog svog vi{edecenijskog nepristajawa na uzastopne

oblike komunisti~kog kameleonskog prilago|avawa i zbogwihovog teorijskog i prakti~nog, a ~esto i humornograzobli~avawa ("\ubrozija", "Slobrozanija", "Trobrozanija","\idogexovanija", "@utokqunija"...), Milan Mladenovi} je nepre-kidno bio izloèn ne samo osuje}ivawu odgovaraju}e javne pro-mocije na profesionalnom, kwièvnom i akademskom planu, negoi progonu, uni{tavawu duhovnih i materijalnih tekovina svogarada, izbacivawu iz radnih prostorija, otima~inama, kra|ama,provalama i pqa~kama bez odgovaraju}eg policijskog proce-suirawa, zlostavqawu, sve do vi{e puta ponovqenog fizi~kogugroàvawa ìvota.

Sve to nije moglo pro}i bez krupnih posledica na li~niìvot. Otac pet k}eri, Mladenovi} je dvaput doìveo raspadporodice, ostajao bez krova nad glavom, bez osnovnih sredstavaza ìvot i uslova za rad (izme|u ostalog i bez mogu}nosti

kori{}ewa svoje li~ne biblioteke od pribli`no 10.000 kwigakoja se i danas nalazi u jednoj memqivoj garaì), ostavqaju}i sveza sobom i zapo~iwu}i ispo~etka. Posledwe tri godine, u svomprivremenom beogradskom prebivali{tu ìvi bez struje (pravo -sna`na sudska odluka o wenom prikqu~ewu ne sprovodi se od marta2009), izloèn pogromu, pogroma{ima i pretwi izbacivawa naulicu "sa svim licima i stvarima".

Deo golgote koju je Milan od Luìce preìvqavao tokom

svih godina ìvota u Parizu, u zatvoru i tokom delovawa {to naizdava~koj, {to na "demokratskoj" politi~koj sceni, obelodanio je

265



Neboj{a Kova~evi} u drugom izdawu Zavr{ne re~i u izvanrednoobra|enoj "Hronologiji" (do 1994. g.). O nepomirivoj borbi zbogkoje ga "nevidqiva ruka" odmazde nikad nije ostavqala na miru,svedo~i i dvotomno Mladenovi}evo delo "Kraj broznog vremena"

(2001), ali }e potpun izve{taj o progonu i stradawima koja jepre`iveo iza}i na videlo kada se uskoro objavi rukopis kwige"Muke po Sfairosu". Ostaje da se vidi da li }e se {ta promeni-ti posle sudske rehabilitacije koju je dobio januara 2009, iposle prvog javnog obznawivawa dokumentacije o sudskom proce-su i razlozima wegovog robijawa u ~asopisu "Heretikus", prole}aove godine.

266



SADR@AJ

Dnovrh - Posveta ........................................................................ 5Re~ prire|iva~a .......................................................................... 7

PREDPUTOVAWE - PRILAZNE PESME

PREDEo @EGE .....................................................................13

Prole}e dolazi ..............................................................................15Zvezdice .........................................................................................16

Prole}e u {umi ...............................................................................17Prole}ni raj .................................................................................. 18O slavuju ........................................................................................ 19Moj grad ......................................................................................... 20Grad u snegu .................................................................................... 21Jedna slika pozne jeseni ................................................................. 22Prole}na no} ................................................................................. 23Pupoqak ........................................................................................ 25Dvorac ........................................................................................... 26

DVA PUTOVAWA U KRUG

KRUGoPEvI - Beskna~na kwiga .......................... 27

Prvo putovawe u Krug[UM NI[TAvILA .................................................................... 29

Sun~ani sat .................................................................................... 31

Dve ve~nosti i jedno sad (prva verzija) ............................................ 32Dve ve~nosti i jedno sad (druga verzija) ........................................... 33Kru`ewe sveta (druga verzija) ......................................................... 34Rastanak s mlado{}u ...................................................................... 42Smisao va{ih `ivota ..................................................................... 43Korewe sveta ................................................................................. 44Smisao iz maglina ......................................................................... 45[um ni{tavila .........................................................................46

Ve~no Ni{ta .................................................................................. 47Predsmrtno zrno ........................................................................... 48

267



Odmori{te u sredi{tu KrugaNEBohvAT .................................................................................. 49

Devojka iz pete klupe ..................................................................... 51@rtveni {ahopev prva verzija ....................................................... 55

@rtveni (kowski) {ahopev (druga verzija) ...................................... 56Voz ve~nosti .................................................................................. 58Ve~eri velikih gradova .................................................................. 59Senke igrokaza ve~nosti (U novogodi{woj no}i) .............................. 60Zdenac ~e`we ................................................................................. 62Kradqivci pro{losti .................................................................... 63Prvi pla~ pe{~ane violine ............................................................ 64K}i ve~nog sata .............................................................................. 65

Drugo putovawe u KrugMIRIS oPSESIJE ...................................................................... 67

PRVI OPSESIONISTI^KI DNEVNIK ......................................... 69OPSESIONISTI^KI SONETI .................................................... 79Smokva uspomene .......................................................................... 79Zauveknuti neven .......................................................................... 80O posmrtnome cve}u ..................................................................... 81O pozla}ewu tmine ....................................................................... 82

Sun~anim sluhom duge .................................................................... 83Put do krvi (prva verzija) ............................................................. 84Put do krvi (druga verzija) ............................................................ 85

NEBOZEMKE .................................................................................. 86Odjeci rime ................................................................................. 86Klet ............................................................................................. 87Sprud ........................................................................................... 88U{}e ............................................................................................ 89

Vetar ........................................................................................... 90Qubav .......................................................................................... 91

GLOSE OPSESIONIZMA ............................................................. 92Glosa o tmini ............................................................................... 92Glosa o senci ................................................................................ 93Glosa o jutarwem kresu ................................................................. 94Glosa o prole}noj ~ari ................................................................. 95Glosa o snu ................................................................................... 96

Glosa o nestvarnom zovu ............................................................... 97POSLEDWI ZID ........................................................................... 98

268



PROPUTOVAWE - PRELAZNE PESME

NESME[TAJ ...................................................................... 101

Devojka prole}nog tela ................................................................. 103

Buktiwa ....................................................................................... 105

TRI PUTOVAWA U PRAZNO

SvEISPEv - Apslutna kwiga ............................ 107

Prvo putovawe u PraznoPISMA SA GNEvNoG @ALA ..................................................... 109

Osvrt ......................................................................................... 111

Pesma sa Ve~nog @ala .................................................................. 113Jutro ............................................................................................ 115Sumrak ......................................................................................... 117

Le livre absolu ............................................................................ 119Kompozicija ................................................................................. 119Forma ......................................................................................... 120

O promeni plana ................................................................... 122Ritmi~ko-muzi~ki ogledi .............................................................. 124

Rima ............................................................................................ 125Retrospektivni pripev ................................................................. 127Refren prve pesme ...................................................................... 128

Sadr`aj Putovawa ................................................................. 131Prvi deo: JASTREB ...................................................................... 131Drugi deo: KIPARIS .................................................................... 133Tre}i deo: [ABUDAL ................................................................... 135

Bele{ke i obja{wewa ........................................................... 138

Odmori{te prvo na putu u PraznoSvEISKAZ ................................................................................. 147

NADE@NE PESME ........................................................................ 149Mourir heureux - Za sre}nu smrt ..................................................... 149

Vers les sommets e l'ivresse ............................................................. 150Ka vrhuncima pijanstva ................................................................ 151Muzika davnog srca ...................................................................... 152

Ali te ve~nost sniva ..................................................................... 153Sveiskaz ...................................................................................... 154

269



BEZNADE@NE PESME .................................................................. 155Nedovr{eni sonet ........................................................................ 155Posta}e{ magla ........................................................................... 156Pesnik ......................................................................................... 157Veruj u Ni{ta ............................................................................... 158

^ovek za svaku `enu ...................................................................... 159Putnik .......................................................................................... 160Prometej ...................................................................................... 161Stanovnik beskraja ...................................................................... 162

Drugo putovawe u PraznoNESvANICA - venac pr{ireni sneta ........................... 163

Pro{irewe no}i .......................................................................... 165Sun~evo pleme .............................................................................. 166

Miris opsesije ............................................................................. 167Bestelesne plime ......................................................................... 168Nektar nebesnika ......................................................................... 169Zloduh smrti ................................................................................ 170Opsena raja ................................................................................. 171Huk provalije ............................................................................... 172Prepevaj svemir ........................................................................... 173Nesvanica .................................................................................... 174Izme|u Ni{ta i Ni{ta ................................................................. 175

Odmori{te drugo na putu u PraznoUho\EWE PRAZNINE .............................................................. 177

Plavi o~aj .................................................................................... 179Opelo Beloj Demoniji (O ledenom zasnutku sna) ............................ 181Kairos.......................................................................................... 186

Tre}e putovawe u PraznoKWIGA o PRAZNoM ................................................................ 187

I LUTAJU]A POEMA .................................................................... 189Bekstvo na putovawe ..................................................................... 189Beskrajno, do bezna|a .................................................................. 190Plodovi biv{eg sklada ............................................................... 190Stoletni neprohodi .................................................................... 191

Duhovi sjaja .................................................................................. 192Ogaw Sveimar ............................................................................ 192Ogaw Sveizgar ........................................................................... 193Ogaw Lutalica ........................................................................... 194

Nagove{taji ................................................................................. 195Dnovrh ......................................................................................... 196

270



Vrata harmonije ........................................................................... 197Veliki Sun~ani Put .................................................................... 197Me|uzvezdani put ........................................................................ 198

II STVARNIK I STIH ................................................................... 199

Sanseverija ................................................................................. 199Opsesija ...................................................................................... 200Prenaseqeni beskraj ................................................................... 202Promene ...................................................................................... 204Davati bezbolnu svetlost ............................................................. 206

Neputovawe - Odlazne pesmeBESPREDELNoST ........................................................... 209

Helderlinovo zave{tawe .............................................................. 211Izvor .......................................................................................... 212

PRILoZIMilan Mladenovi}: Mornari broda poezije ................................. 215 Dragomir Brajkovi} Skribomani, pesnici i publika ................... 216Zoran Zec [ta se krije iza termina "Literarna sekcija" ............ 218Nada Prodanovi} Po~etak jednog pesnika .................................. 219

Poezija - prva i posledwa qubav ................................................. 222Branko Aleksi}: @ivela bra|a [abudal i Laup ..........................224Branko Aleksi}: O! Oo: O! Opsesionizam! .................................. 227Milan Mladenovi}: Opsesionizam Milana Lali}a (2) ................. 228Milan Lali}: Opsesionisti~ki godi{wak ................................... 231Milan Lali}: Boulevard Saint Martin ....................................... 232Bratislav Milanovi}: Jelen u Prozoru ....................................... 233Pra Milan od Luìce: Jelewi skok (iz prozora) ........................... 235 Dragiwa Uro{evi}: Plavi o~ar ................................................... 236

PgrDr @elimir Vuka{inovi}: Filosofsko pesni{tvo MilanaMladenovi}a (2003) ........................................................... 239

vi{e d bigrafije ................................................... 255

Sadràj .......................................................................... 267

Kwige i predi Pra Milana d Luìce ........... 272

271



KWIGE I PREVODIPRA MILANA OD LU@ICE

AUToRSKA DELA

PESME IVICE PONORA, "Zapis", Beograd - Jagodinska bib-lioteka, 1979.

DU[E GRADOVA (prozno-poetske mape), "Kwi`evne novine",Beograd 1988. (sa 15 crno-belih ilustracija Mili}a od Ma~ve).

KWIGA O PRAZNOM - izlu~ena iz duha Ivice Ponora (pesme,sa crno-belim ilustracijama Todora Stevanovi}a), "Grafos", Beograd,1990.

ZAVR[NA RE^ - Uvod u doba slovesnosti (odbrana na Sudu),autorsko izdawe, Pariz 1990.

SLEDE]I RAT DRA@E MIHAILOVI]A, Eparhija "NovaGra~anica", ^ikago, 1990.

SRPSKA DU[A TORONTA - Du{e gradova Kanade i Amerike (prozno-poetske mape), dva izdawa 1993. i 1994, "Bagdala" (Kru{evac)- "Oktoih" (Podgorica) - "Sfairos" (Zemun) - "Grad-pisac Herceg Novi";

MORAM DA VIDIM OSTRVA (izbor pesama, priredila Vesna

Ba{i}), "Isto~nik" (Novi Sad) - "Plavi zmaj" (Sremski Karlovci), 1995.EVROPIJA - i druge glogoqubive pesme (ilustracije Qubomira

Miqkovi}a, pogovor Neboj{e Kova~evi}a), "Sfairos", Zemun, 1995.ZAVR[NA RE^ - Uvod u doba slovesnosti (odbrana na Sudu),

drugo izdawe, "Sfairos", Zemun, 1995. (pogovor i "Hronologija"Neboj{e Kova~evi}a, ilustracije Rajka Kova~evi}a);

ZEMAQSKI [AR (izbor pesama, priredio Krile Beli}-Jastrebi},predgovor: Predrag Bjelo{evi}, pogovor: DragiwaUro{evi}), "Glas srpski" (Bawa Luka) - "Apostrof" (Beograd), 1998.

DU[E GRADOVA (prozno-poetske mape), drugo izdawe,"Prosveta", Ni{, 1998. (sa ilustracijama Mili}a od Ma~ve - 12 u bojii 3 crnobele).

OLGIJANSKI PUT - Ka srpskom opstanku , sa pogovorima prof.dr Aleksandra M. Petrovi}a i Neboj{e Kova~evi}a, "Kalekom",Beograd 1999.

KRAJ BROZNOG VREMENA (I, II), priredio dr Antonije Tezi},pogovor: prof. dr Milan Petrovi}, "Sfairos", Zemun 2000.

- MEFISTOFELOVSKI ZAGRQAJ ZAPADA (I deo),- RA\AWE I PAD SLOBROZANIJE (II deo);

272



- RESNIK - STIHOMAHOVA POETIKA (pesme 1977-2007,priredila i predgovor napisala Mirjana Brkovi}), "Izdava~kakwiàrnica Zorana Stojanovi}a", Sremski Karlovci - Novi Sad2007.

ZAVR[NA RE^ - Uvod u doba slovesnosti (odbrana na Sudu),tre}e izdawe - "Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a", SremskiKarlovci - Novi Sad 2008. (predgovor prire|iva~a: Mirjana Brkovi},proslov: Milan Petrovi} Cerski, pogovor: Stanislav Niki}, prilog:Neboj{a Kova~evi}, ilustracije: Rajko Kova~evi} Rung).

OPSESIONIZAM (filosofija, 1967-1975) - prva kwigapetokwi`ja Opsesija Ivice Ponora , priredio Krile Beli} Jastrebi},predgovor dr @elimir Vuka{inovi}. Centar slobodarskih delatnosti,Kragujevac, 2010.

STARI I NOVI SRPSKI ZAVET - Izazovi Olgijanskog puta (filosofija, istoriosofija), priredila i predgovor napisalaDragoslava Koprivica. Sfairos, Beograd 2011.

DNOVRH (poezija, 1956-1975) - druga kwiga (u dva toma) peto-kwi`ja Opsesija Ivice Ponora , priredio Krile Beli} Jastrebi},pogovor dr @elimir Vuka{inovi}. Centar slobodarskih delatnosti,Kragujevac, 2011.

vA@NIJI PREvoDI*PLATON: Timaj (starogr~ki, sa Marjancom Paki`), "Ideje",

Beograd, 1978@. P. SARTR: Kritika dijalekti~kog uma (francuski, s grupom

prevodilaca), Beograd, "BIGZ", 1980G. V. LAJBNIC: Novi ogledi o qudskom razumu (francuski),

neobjavqeno, 1985B. G. TILAK: Arkti~ka pradomovina Veda (engleski), "Kwièvne

novine", Beograd, 1986E. Svedenborg: Nebo i pakao (latinski), "Sfairos", Beograd,

1988F. Helderlin: Elegije i himne (nema~ki), neobjavqeno, 1989P. M. GALOA: Alahovo sunce zasewuje Zapad (francuski), "Glas

srpski", Bawa Luks, 1996

* O okolnostima vezanim za objavqivawe (ili neobjavqivawe)

nekih od ovih prevoda vid. u prvom tomu bele{ku uz tekst "Umetnost,ume{nost i um" (str. 127-128).

273



BibliotekaKARTAGINA

Pra Milan od Lu`iceOPSESIJA IVICE PONORA

Petokwi`je

DNovRh Kwiga druga, prvi tom

Urednik

\or|e Savi}

Priredio Krile Beli} Jastrebi}

Pogovor dr @elimir Vuka{inovi}

Korektura i lektura Stamina Bdi

Likovna i ra~unarska oprema @ivota Markov Nasti}

Za izdava~a \or|e Savi}

[tampa Centar slobodarskih delatnostidr Ilije Kolovi}a 12, Kragujevac

Tira` : 555

DNOVRH MLADENOVIC

Documents

Transcript of DNOVRH MLADENOVIC