Djuro Pucar Stari

7/21/2019 Djuro Pucar Stari

1/70

KRAJINA

4. februar 1942:

Naelnik taba nemake Vrhovne komande uputio pismo ita-lijanskoj Vrhovnoj komandi: situacija u NDH zabrinjava; ja-anjem ustanka ugroeni su privreda i saobraaj; stoga treba

preduzeti zajednike operacije protiv partizana.

27. februar:

U Rimu, na sastanku naelnika italijanske Vrhovne komandeUga Kavalera, naelnika taba Vrhovne komande oruanihsnaga Nemake (OKW) feldmarala Vilhelma Kajtela i nema-

kog ministra inostranih poslova Joakima fon Ribentropa, raz-motrena situacija u Jugoslaviji i odlueno da se preduzmuzajednike operacije protiv NOP i DV Jugoslavije u Bosni iHercegovini, dejstvujui protiv ustanka s najveom energijom.

Krajem februara:

CK KPJ i VS NOP i DV Jugoslavije, analizirajui situacijunastalu za vreme tzv. druge neprijateljske ofanzive, resili dase jae partizanske snage upute u istonu Bosnu, s tim da senajpre oisti podruje Glasinca od etnika, ustaa i domobra-na, a zatim razbiju etnika uporita u regionima Han-Pijeska,Vlasenice, Drinjae, Srebrenice i Braunca, tamo razvije iva

politika aktivnost u narodu, obnove i ojaaju organi vlasti inarodnooslobodilake organizacije, obnove i uvrste podrunejedinice i time stvore povoljne mogunosti za pomo NOP-uu Srbiji. V tom smislu izdate su direktive PK KPJ za Bosnui Hercegovinu i G NOP i DV za Bosnu i Hercegovinu.

1. mart:

Komanda italijanske 2. armije izdala cirkular o nainu vo-enja borbe: protiv NOP odreda i o postupku prema stanov-nitvu (da se porodice partizana interniraju a iz redova sum-njivog stanovnitva uzimaju taoci, koji e se smatrati od-

govornim za svaki akt uperen protiv okupatora). U cirkularuse istie da se ta armija nalazi u stvarnom ratnom stanjuprotiv neprijatelja koji nastoji da stvori jedinstven front, daje rat na podruju Jugoslavije jednak onome ratu koji se vodiu Rusiji, Libiji i na Dalekom istoku.

2. mart:U Opatiji otpoela konferencija vojnih predstavnika Nema-ke, Italije i NDH na kojoj je donet opti plan za okupatorsko--kvislinke operacije u prolee (tzv. treu neprijateljsku ofan-zivu) protiv snaga NOP i DV Jugoslavije i utvreno je da seoperacije najpre izvedu u istonoj Bosni, a zatim u zapadnoj

Bosni, u Baniji i na Kordunu i da prva operacija otpone 15.aprila.


2/70

Ratne uspomene\2

5. mart:

Na traenje Kominterne, VS NOP i DV Jugoslavije uputio uMoskvu proglas narodima porobljene Evrope u kome ih po-ziva na borbu protiv nemackog faizma. Kominterna nije ob-javila proglas.

19. mart:

Nemaki komandant oruanih snaga za Jugoistok izdao di-rektive o postupku sa ustanicima u Jugoslaviji. Naredio jeda i prema stanovnitvu treba preduzeti sva zastraujua sred-stva, bez sentimentalnosti: Bolje je da se likvidira 50 osum-njienih, nego da pogine jedan nemaki vojnik.

22. mart:

Kominterna depeom obavestila Vrhovni tab NOP i DV Ju-

goslavije da se objavljivanje njegovog proglasa upuenog na-rodima okupirane Evrope odgaa sve dok se ne srede odnosivlade Sovjetskog Saveza s izbeglikom vladom Kraljevine Ju-

goslavije u Londonu.

30. mart:

U Londonu odrana, konferencija predstavnika vlada VelikeBritanije i izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije na kojoj jeodlueno da se etnicima Drae Mihailovica, vaz.dunim putem,uputi 200 tona ratnog i drugog materijala.

31. mart:

Udruene nemako-italijanske, ustake i etnike snage otpoe-le operacije protiv NOP i DV Jugoslavije u istonoj Bosni, CrnojGori, Sandaku i Hercegovini (tzv. treu ofanzivu). U borba-ma koje su trajale preko dva tneseca (vlaseniko-srebrenika Trio II, rogatiko-foanska Trio I, operacije Stolaci druge) neprijatelj je ovladao slobodnom teritorijom u isto-noj Hercegovini, Crnoj Gori, Sandaku i veim delom istoneBosne. Nanosei neprijatelju znatne gubitke snage oko VsNOP i DV Jugoslavije, zbog nadmonosti neprijatelja i et-nikih pueva, postepeno su se povlaile prema rejonu pl, Ze-len gore, gdje je F.' formirao tri nove proleterske NOV bri-gade.

31. mart:

Naredbom VS NOP i DV Jugoslavije propisane prve starein-ske oznake.


3/70

Krajina 39

No 22. i 23. februara jo nije bila minula (neko pe-vui: Zora se saplela) kad nas je pratnja dovela donajblieg partizanskog logora, do najisturenije ete e-tvrtog odreda, rasporeene nad samom Banjom Lukom.Bila je to eta nekadanjeg mornarikog podoficira, Kar-la Rojca, koji je karijeru u kraljevskoj ratnoj mornari-ci zamenio robijom u Zenici, gde je bio u eliji zajedno

s jednim od mojih drugova iz podoficirske kole u Bi-lei, Manojlom Benderaem, koji je uhapen prilikompokuaja odlaska u paniju i osuen na petogodinju ro-biju. Roje je, kao i Lepa, bio iz banjaluke etvrti Boji-ca Han. Pre odlaska u partizane bio je sekretar Mesnogkomiteta Partije u Banjoj Luci.

Rojeva eta je logorovala u kui nekog Sumonje nagrebenu Velikog ponira, pet-est kilometara jugoistonood Banje Luke. Osim straa, isturenih prema Starevici i

jugoistonim izlazima iz Banje Luke, svi borci su bili unekoj kamenoj prizemui, uz ognjite. Jo nije bilo sva-nulo, kad su nas doveli Karlu Roj cu, oniskom koopernommomku, koji je Lepu, drugaricu svoga detinjstva, do-ekao zagrljajem. Sav je bio kao zapeta puka, iva vatra.A muila ga je reuma i upala zglobova. Kasnije mi je ob-

jasnio da su to posledice vlanih samica (bio je dugo upodrumu zatvoren posle provale u partijskoj organizacijiu mornarikoj jedinici u kojoj je bio podoficir, a i u Ba-njoj Luci se skrivao u vlanim podrumima). I pored

nateklih, bolesnih zglobova, Roje je bio okretan momak,dinamian, uvek u akciji, a umiljat, prijatan; za njegasu govorili: duevan ovjek. Nisam ga znao do onogpredjutra, 23. februara.

U Sumonjinoj kui na Poniru sam zatekao i jednog poz-natog mi dvadesetogodinjaka, vitkog, mravog momka,krupnih, tamnih oiju; donja mu je usna, malo izvu-ena, stalno poigravala, pa je lice sve vreme ostavljalo u-tisak smeka. Bio je to Mile Trkulja iz sela Lipovca, ba-

njaluki ak. On me je krajem oktobra 1941. godine, kadsam bio pozvan na Romaniju u Glavni tab Bosne i Her-


4/70

Ratne uspomene\2

cegovine, zajedno s grupom boraca i mojim pratiocemMilenkom Gajiem, ispratio iz ovog kraja, preko Vrbasa,do planine Borje, a, eto, sad me upravo on doekujei treba da nas vodi do vieg partizanskog taba. Grlimo

se: iv li si, drugar?

On se smeje: Drug Danko i drug Drago Maar alju me po vas . . .

U Sumonjinoj kui smo se zgrijali i presvukli. MileTrkulja mi je dao svoju konu, kozarsku kapu i nekudomobransku dolamicu. Od mog sarajevskog fesa odmahsu iskrojili petokrake zvezde. Crvene oje nikad nije bilodovoljno, nismo je imali za onoliko zvezda koliko je bilopartizanskih kapa (konih i ubara, ajkaa i trorogih par-tizanki), a kasnije od maja za komandirske i ko-mesar ske oznake.

Sa Ponira, Lepa i ja nismo ili zajedno. Sa majkombrae Maar, Lepa je krenula na jug, ne seam se da liu Skender Vakuf, u Boac ili Agino Selo, u nadi da estii bar na zavretak partijskog savetovanja. I uspela je,istina ne na konferenciju, ali je uesnike konferencijenala na okupu i prenela im osnovne direktive druga Ti-

ta. Ja sam, u pratnji Mile Trkulje i grupe njegovih bora-ca, krenuo na istok, prtinom utabanom u snenim nano-sima, severno od Bjeljevine, preko zaleene Vrbanje, uupravo osloboeni elinac, gde je bio tab nedavno for-miranog etvrtog krajikog odreda.

Uvee 23. februara u elincu se okupio tab odreda.Sa Dankom Mitrovim, komandantom odreda, stigao je inovi komesar Vojo Stupar, a tu su bili i njihovi zame-nici, Duko Bojani i Rade Radi. S njima su bili i

novoizabrani sekretari okrunih komiteta Partije i SKOJ-asa podruja etvrtog odreda, Rajko Bosni i eljko Ba-ri. Oni su mi dali prve informacije o skendervakufskompartijskom savetovanju i o rasporedu naih snaga odreke Bosne do Une i od Save do Dalmacije. Od njih samsaznao i o napadu na Kotor Varo 19. februara, o neus-pehu i naim velikim rtvama. Poginuli su i neki oddrugova koje sam znao od 1941. godine. Meu njima subili i Rade Liina, jedan od legendarnih heroja Krajine,komesar etvrtog odreda, jedan od prvih komandira banja-

lukog ustanikog odreda Duko Koica, pa komandant4. bataljona etvrtog odreda, bivi porunik Ratko Broeta.


5/70

Krajina 41

U tom napadu uestvovala je i kozarska proleterska eta,koja je posle tog oslobodila elinac i sad se tu odmarala.

Meu drugovima koje sam naao u elincu, najboljei najdue sam znao prvog komandanta krajikih ustani-

ka, Danka Mitrova, koji nam se u svojoj osamnaestojgodini, napustivi ake klupe, pridruio na panskim bo-ji tima. Palio je cigaretu za cigaretom, stalno zbog neegnestrpljiv, uvek pomalo jogunast, eljan akcije. Izuzet-no hrabar, ee je nalikovao neustraivim bombaimakoji probijaju obrue i osvajaju utvrenja, nego na smire-nog komandanta ija se hrabrost izraava u smiljenommanevru poverenih mu jedinica. Osim Danka, u kraji-kim jedinicama je bilo jo panaca. Danko mi je rekaoda su neki na Kozari (Obrad Stiovi i Ratko Vujovi

oe), da diverzant Jurica Kale minira pruge i mostove,a Lerer, u partizanima Vojo Todorovi, da je u Podgrme- u . . .

U tabu Danka Mitrova smo ostali samo nekoliko sati.Bilo bi bolje da sam odmah, s Lepom, krenuo na jug:mogao sam i ja stii na zavretak partijskog savetova-nja. Razgovarajui s Dankom i ostalim drugovima u e-lincu, nadao sam se da su drugovi iz ostalih odreda i ko-miteta moda jo na okupu, pa sam radi toga jo u toku

noi krenuo prema Bocu na Vrbasu. Danko je, naime,bio uveren da su bar neki od drugova jo tamo, jer je uBocu bilo sedite Poverenitva Pokrajinskog komitetaKPJ Bosne i Hercegovine za Krajinu. Sa mnom je poaoi Danko. U Boac smo stigli 24. februara popodne. Veideo sela je bio popaljen jo u augustu 1941. godine, aliljudi su se snali, izgradili su zemunice i nekako se smes-tili. U pilani je bilo nekoliko partizanskih radionica, koji-ma je rukovodio Mile Ljubii. U selu je delovao i mesniN00, kojemu je predsednik bio Savan Popovi. On nas

je i doekao kad smo popodne 24. februara stigli u Boaci odveo nas u kuu, gde je privremeno bilo smeteno voj-no i politiko rukovodstvo ustanka.

Okupljeni oko ure Pucara i Lepe Perovi, tu su jobili dr Mladen Stojanovi, Osman Kara'begovi, dr VasoButozan, efket Maglajli Mirko, Josip Maar oa, RudiKolaik, Kasim Hadi, Muhamed Kazas, Obrad Stiovi,Milorad Mijatovi, Velimir Stojni ... Bili su to partijskirukovodioci, komesari i komandanti u centralnoj Bosnii Krajini, komunisti koji su ve sedam meseci organizo-vali i razbuktavali ustanak, vrlo popularni u narodu, neki


6/70

Ratne uspomene\2

ve i u pesmama opevani. Sve sam ih znao jo od jeseni1941. godine. Sa urom, Osmanom, Rudijem i Kasimom, no-vembra 1941. godine, uestvovao sam na savetovanju Glav-nog taba Bosne i Hercegovine u Podromaniji. Tada smo

Miljenko Cvitkovi i ja zadrani u istonoj Bosni, a osta-li su se vratili u Krajinu.

uro Pucar, od Pete zemaljske konferencije, lan CKKPJ, u kraljevskim je robijanicama polagao revolucio-narne univerzitete punih deset godina. U Krajini je poznatkao drug Stari, drugaije ga 1942. niko nije zvao. Bio jeprvi i nedvojbeno najsnaniji autoritet Partije meu bor-cima i u narodu Krajine. Preoseajan, ponekad je upra-vo iz te oseajnosti delovao naprasito, ali nikad neo-veno. U tom velikom autoritetu bilo je i izvesnog repekta,ali i vrlo, vrlo mnogo ljudske odanosti. Od prvog sus-reta, postali smo prisni i kasnije ni jedna situacija, makoliko teka, nije u naim odnosima stvorila ni najbezna-ajniju pukotinu. Autoritet kojeg su sticali partizanskikomandanti u Krajini, svakako je rastao i po urinoj, to

jest po partijskoj zasluzi. Samo komandant kojeg narodpotuje i vojska ceni, moe uspeno voditi rat govo-rio je esto, pa i 24. februara u Aginom Selu.

uro, ni ostali drugovi, o razlozima naeg dolaska nisu

bili obaveteni. Nisu ak ni oekivali da emo doi. Tekkad smo Lepa i ja stigli u Banju Luku, kurir mesne par-tijske organizacije (sekretar Mesnog komiteta Zaga Umi-evi Mala bila je tih dana na savetovanju u Skender Va-kufu) obavestio ih je o naem dolasku i o tome da nismoposlani samo na savetovanje, ve na rad u Krajini. Lepaim je objasnila sve to je bilo neophodno: o osnovnim par-tijskim zadacima, zasnovanim na odlukama savetovanjau Ivaniima, o organizovanju Poverenitva Pokrajinskog

komiteta BiH za Krajinu u koji su uli uro Pucar Stari,Lepa Perovi i Osman Karabegovi, o vojnim zadacima uvezi s formiranjem Operativnog taba, u organizovanjunaroda i njegovog oruanog dela, o narodnoj vlasti i po-vezivanju vojske i pozadine, o odnosu prema etnicima isistemu rukovoenja ...

Moja slika Krajine, poneta po vienom i doivljenomkrajem leta i rane jeseni 1941. godine, bila je u februaru1942. znatno izmenjena. Drugaija je bila i politika i voj-

na situacija. Kad sam u oktobru 1941. bio pozvan na sa-vetovanje Glavnog taba NPO za Bosnu i Hercegovinu, u


7/70

Krajina 43

Krajini su'vojne riage ustanka bile jedinstvene gerilasvrstana u brigade i jednu diviziju, bez samostalnihetnikih formacija. Rascep je poeo kasnije, krajem 1941.godine, a razbuktao se ba u vreme osnivanja Opera-

tivnog taba, u februaru i martu 1942. godine. Situacijazateena naim dolaskom bila je takva da e nai prvizadaci nuno biti vezani na razbijanje etnitva, pa su pr-vih sedmica rada Operativnog taba nae najznaajnijeoperacije u centralnoj Bosni (ne i u Krajini, zapadno odBanja Luke, Manjae i Pljeve, mada je onda sva teritorijazapadno od reke Bosne nazivana Krajinom) bile usmereneprotiv etnikog zloina.

Krajina je u vreme osnivanja Poverenitva PK KPJ za

Krajinu i Operativnog taba, krajem februara 1942, imalaetiri odreda, a petog smo osnovali tih dana: 16 bataljonai jedan polubataljon 66 eta, 6.560 puaka, 163 puko-mitraljeza, 40 tekih i 5 lakih minobacaa, jedna haubica ietiri brdska topa. Te su jedinice bile vezane za svojezaviaje, pa iako se nisu drali kruti frantovi, nego jevoen partizanski rat, manevarska sposobnost bila jeograniena. Nai odredi su krajem februara javili smoto u prvom izvetaju Operativnog taba drugu Titu iGlavnom tabu mogli iz svojih sastava dati tri kompletnaproleterska bataljona, uglavnom sa Kozare i Grmea, alii sa ostalih podruja. Saobraaja na eleznikim prugamanije bilo ni od Banje Luke do Prijedora, ni od Banje Lukedo Gradike, ni od Bosanskog Novog do Prijedora, ni odBosanskog Novog do Bosanske Krupe, ni od BosanskogNovog do Kostajnice, a ni od Drvara preko Srnetice doPrijedora. Putni saobraaj je takoe bio prekinut iz Ba njeLuke u svim pravcima (za Prnjavor, Jajce, Klju, KotorVaro, Tesli i Prijedor) osim prema Bosanskoj Gradi-ki.

0 odnosima naih i neprijateljskih snaga, u februaru1942. godine, svedoe i dokumenti ustakih vlasti, koje izBanja Luke javljaju:

Svi kotarevi ove velike upe potpuno su odsjeeni odBanje Luke, a i sa svim kotarevima ne postoji ni promet-na, ni brzoglasna, ni brzojavna veza.

U pravcu prema Prijedoru pruga je unitena i sve e-

ljeznike postaje spaljene su, tako da vojniki vlakovi mo-gu ii samo do eljeznike postaje Ivanjska.


8/70

Ratne uspomene\2

U pravcu prema Jajcu dravni put onesposobljen je zapromet i zauzet od pobunjenika, tako da se tim putemne moe od Banje Luke ni jedan kilometar putovati.

U pravcu prema Kotoriu (Kotor Varo) dravni putje takoer zauzet od pobunjenika od sela Vrbanje, kojeje udaljeno od Banja Luke 6 km. Jedini put kojim se joobavlja promet je put prema Bosanskoj Gradiki, kojije takoer ugroen od pobunjenika, jer su prije izvjesnogvremena na tome putu isti pokuali minirati most na po-toku Dragoaju, a i s jedne i druge strane spomenutogputa u neposrednoj blizini, a naroito na mjestima kojasu pdkrivena umom nalaze se pobunjenici i svakog asamogu i ovaj put prekinuti i na taj nain odsjei BanjuLuku potpuno sa svih strana.

Pored izloenog, Banja Luika je unazad nekoliko danajo jae ugroena time, to su vojne posade koje su senalazile u Han Kolima i Krupi na Vrbasu dijelom za-robljene a dijelom unitene, kojom prilikom je pobunje-nicima pao u ruke cjelokupni vojniki materijal, naroitopuke, teke strojnice, bacai mina i streljivo.

Da je vojska ustanka do tada imala svoje udarne,mobilne za brze manevre osposobljene jedinice, situacija u

Krajini bi bila za nas jo povoljnija. Ali nije bilo nidobro voene jedinstvene komande (itavo to podruje imalo je samo jedinstveno partijsko rukovodstvo), ni pokret-nih jedinica, koje bi se lako odvajale od svojih podruja.Poseban problem bile su veze; s poloaja Prvog odreda, oddrvarskog kraja do Skender Vakufa u zimskom razdob-lju putovalo se vie od deset dana. Vojska je, po naojoceni, bila borbena i poetkom 1942. godine ve zrela zamobilno organizovanje, ali takva vojna organizacija joni je bila uspostavljena. Upravo zbog toga dogodilo se da

su rukovodstva ostala na repu dogaaja. U sopstvenimredovima, u vojsci ustanka, izbijaju puevi i etnitvose u februaru, pa zatim u martu i aprilu, naglo iri uglavnom samo u Treem i etvrtom odredu. To nas jenajvie zabrinjavalo. Bilo je neophodno ojaati organizo-vanu akciju Partije i svega onoga to je na antifaistikoj,narodnooslobodilakoj liniji Partiju sledilo. Analiza trenut-ne situacije nametala nam je i to da preispitamo sve toje do februara 1942. uin jeno. Ocenjujui tok ustanka

i stanje u februaru, u Aginom Selu i Bocu, pa zatim uelincu, pisali smo drugovima Titu i Tempu:


9/70

Krajina 45

Ustanak u Krajini u poetku razvijao se u nekimkrajevima pod rukovodstvom Partije, ali je bilo dosta kra-jeva u kojima je ustanak buknuo bez ikakvog naeg uti-caja. Jo od prvih dana mislili smo na duhovno i vojniko

ujedinjenje Bosanske krajine i da se na svaki nain podig-ne ugled naih tabova, jer na stav u poetku u pogledunaimenovanja tabova i niih vojnih jedinica, dok jonisu bili popularni tabovi odreda, vodio je u veini slu-ajeva rascjepu i nezadovoljstvu u vojsci. Nai drugovi ni-su jo vrsto drali u svojim rukama ete. Ondje gdje seustanak razvijao bez naeg utjecaja, stvarala se vojska podrukovodstvom elemenata koji su pri naemu radu okoorganizovanja prave vojske pruali otar otpor. Tome jejo pripomogla skora talijanska okupacija i propaganda,

da se ljudi i vojska nisu stavljali pod komandu taba od-reda, stvarajui tako divlje ete i smetajui stvaranju na-rodne vojske. Veliki dio naih drugova nije se znao sna-i u selu i ustanku. Poto su veliki dio komesara u eta-ma bili intelektualci, mnogi od njih shvatili su svoju ulo-gu birokratski. Koristei to nai neprijatelji u liku anda-ra i drugih ljudi biveg reima otvarali su vatru na njihkoristei svaku njihovu greku, pogotovo kad oni nisu zna-li pravilno programski nastupati i veinom u svom raduili putem lijevog skretanja. Ondje gdje su komesari, tako

rei, kao legalni predstavnici nae Partije bili popularni idobri borci meu vojnicima, politiki zreli ljudi, tu smoodmah uhvatili jaka korijena u vojsci. Deavalo se da sunai ljudi odreivali za komesare svakoga ko je doaoiz grada, a opet u nezahvatu pojedinih sektora s nae stra-ne, borci su sami birali komesare, koji su esto uprljaliime politikog komesara, ak se deavalo da su kome-sari bili popovi, ljotievci i otvoreni neprijatelji nae Par-tije. Tako se moe rei da, to slabim kvalitetom ljudstva,to u prvi mah neshvatanjem uloge komesara, to neprija-

teljskom propagandom, uloga politikih komesara nijejo ovrsla i nije shvaena kao pri jeko potrebna meu voj-nicima.

Pojedini tabovi i nai drugovi u njima nisu bili svjesnisvojih politikih pozicija i da se samo politikim radomi vojnikim akcijama mogu u masama uvrstiti, nego suuzevi pozicije komandanata dozvoljavali svakojake ne-pravilnosti, praznine i nehat u radu, specijalno politikih

komesara, i tako visili u zraku bez vrste povezanostisa vojskom ...


10/70

Ratne uspomene\2

Bili smo veoma kritini, prema sebi i drugima. U naimizvetajima malo je samohvale; sve to je dobro uinje-no bilo je za nae shvatanje neto normalno, pa nijeni za spominjanje. U analizi bilo je vano istraiti uzrok

nedovoljnih uspeha, oceniti lo potez, kritikovati neispra-van odnos. Februara 1942. godine, bilo je u Krajini veomamnogo toga to je bilo za pohvalu, to je bilo na jugoslo-venskom podruju jedinstveno. Krajina je do formiranjaOperativnog taba imala 66 dobro naoruanih eta, imala

je ve organizovan narod, u svim selima slobodne terito-rije delovali su narodnooslobodilaki odbori, od oktobra1941. svim kretanjima su rukovodili okruni komiteti Par-tije. Nesumnjivo, propusta je bilo (uvek smo ih u izveta-

jima naglaavali), ali ustanak je ve bio toliko rasplamsan

da ga je bilo nemogue uguiti, samo o tome izuzetnouspenom nismo govorili ni pisali. Svakako, Krajina ne bipostala ono to je bila i ne bi dosegla istorijsku veli-inu u narodnooslobodilakom ratu, da nije bila izvanred-no organizovana, kao to e to januara 1943. godinepisati drug Tito da u njoj nije bolje nego u ma ko-

jo j drugoj pokrajini, osim Like, moda, bio povezan frontsa pozadinom i da nije u najirim masama bilo sazreloshvatanje da je ta njihova borba sastavni dio openarod-nog ustanka u svim zemljama Jugoslavije. Do januara

1943. da tako nedvojbenog Titovog priznanja narodu Kra-jine, bilo je neophodno uiniti izvanredno mnogo. Jednoje bilo sigurno (i ta sigurnost se ispoljavala u svim naimrazgovorima od februarskih sastanaka u Bocu i AginomSelu, pa sve vreme kasnije): mi u pobedu nismo sumnjali.Bilo je samo vano nai najdirektnije puteve do pobede.Hrabrosti ni samoportvovanja nije nedostajalo. Trebalo

je samo vie organizovanosti, vie organizovane upornostii vie samoinicijative na osnovnom kursu Partije, kojegnam je objasnio Vrhovni komandant.

Kad je formiran Operativni tab, imali smo brojanoveliku vojsku. Nae jedinice, da su samo bile osposob-ljene za manevre, mogle su odmah biti svrstane u najma-nje sedam partizanskih brigada. Ali, put do brigada je

jo bio dug. Jer, vojska Krajine bila je jo organizovanakao u prvoj fazi ustanka. Nije bilo udarnih, pokretnih

jedinica s probranim borcima, osim Proleterske ete, kojaje formirana u prvoj polovini februara na Kozari. Tito

je traio da bez otezanja, ako to ve nisu drugovi uinilido naeg dolaska u Krajinu, stvaramo na svim sektori-


11/70

Krajina 47

ma pokretne udarne jedinice u kojima treba zavestivrstu vojniku disciplinu (To je samodisciplina zasnova-na na svijesti i politikom uvjerenju svakog pojedinogborca. Ona je zasnovana na dubokom uvjerenju itavog

kolektiva kao cjeline da je takva disciplina neophodnonuna radi uspjene borbe protiv svih neprijatelja. Temeljtakve discipline jeste bezgranina ljubav za konanu po-bjedu nad svim neprijateljima naroda).

Pored nedovoljne mobilnosti veine bataljona kraji-kih odreda, to se moglo resiti srazmerno lako ispravnom,efikasnijom organizacijom i boljom borbenom upotrebomjedinica, glavni problem su bili okupatorski emisari u na-im odredima. Ideolozi etnitva u Krajini sledili su poz-

natog banjalukog ovinistu dr Stevana Moljevia koji seod 1941. stavio u slubu Drae Mihailovia. Komandantistonobosanskih etnika major Jezdimir Dangi od jeseni1941. godine alje svoje proverene ljude u zapadne kra-

jeve. Neki od njih se ve krajem 1941. povezuju s itali-janskim i nemakim tabovima. Bivi kapetan VojislavLukaevi je na stvaranju etnikih formacija i njihovomodvajanju od snaga ustanka radio delujui preko emisaraiz Banje Luke, pod okriljem nemake komande. Moljevi-evi, Dangievi i Lukaevievi izaslanici u zimu 1941. i 1942.

godine su rovarili na sve naine i na sve strane. Jo nismobili u otvorenom ratu, ali smo ve biti napadnuti: ne kaoitave jedinice, nego kao pojedinci, kuriri, neki kome-sari ... Drug Tito je rekao da ne zna koliko se etnitvorazgranalo u zapadnoj Bosni, ali govorio je ako ihima, onda sva otrica vaeg oruja mora se okomiti nalikvidiranje tih etnikih snaga. Ipak, upozoravao je, damoramo imati na umu da svi oni ikoji nisu sa nama nisu za faiste: oni su samo prignuli iju, ali nisu postalisvjesni neprijatelji osloboenja naroda.

Jo na Poniru sam se interesovao o etnicima. Po Roj-cu, bilo ih je, ali to je banda koju emo lako rastjera-ti. Kasnije, u elincu, Danko Mitrov, visoki i vitak dva-desetdvogodinjak s detinjim izrazom lica romantinog za-nesenjaka, uvek sklon da ide preicom, da sve ubrza i dasve rei jednim udarcem, esto lien oseaja za finese kojeima svaki ovek i svaki meuljudski odnos, etnike je sa-mo psovao i uveravao me:

Na jedan na pucanj, bacie oruje! a uopte ga,ini se, nije uznemiravalo to u njegovom tabu sedi Ra-


12/70

Ratne uspomene \2

de Radi, trgovac, stari lan etnikog udruenja Slobodaili smrt, lini prijatelj etnikog ideologa Steve Moljevia.

Drugovi u Bocu su znaaj etnikog prisustva na slo-bodnom teritoriju procenjivali sa vie realnosti. etnikaje bilo u tr i centra. Sve njihove grupe, osim Drenovievogbataljona oko Buletia, Pribinia, Vlajia i eave (pre-ma reci Bosni), na emernici (60 do 100 puaka) i na Ma-njai bile su jo tada, barem formalno, pod naom ko-mandom, osim bataljona Uroa Drenovia, koji se izdvo-

jio iz Treeg odreda. Tito nam je savetovao da za likvi-daciju etnika treba prikupiti jae snage i to brzo rije-iti, jer brza rjeenja imaju velikog vojnikog i politi-kog efekta. Ali za vojniki napad na etnike, trebalo jepre svega imati etnike kao jasno izraenu i u akcijamaosvedoenu izdaju, kao javno iskazanu funkciju neprija-telja. Do naeg odlaska, etnici su pisao sam Titu ujunu 1942. ubijali ponekog naeg komesara, zarob-ljavali u prvi mah kurire, zabranjivali prolaz kroz terenekoje su drali, itd, ali njihove puke jo nisu otvorenopucale na nas, ne bar tako da bi narod video protiv kogapucaju, za koga pucaju.

uro Pucar i Osman Karabegovi, dajui i opise ka-raktera etniki orijentisanih komandira, dugo i opirno

nam govore o jedinicama sa kokardama i mrtvakim gla-vama. Dali su nam i zapisnik skendervakufskog savetova-nja koje je imalo dalekosean znaaj za dalji razvoj ustan-ka u Krajini. Analiza je bila i kritika i analiza opasnostiod etnitva, koje je ispravno shvaeno kao akcija kontra-revolucije. Drugovi su na tom savjetovanju govorili i oborbi za radniko-seljaku vlast, o revoluciji, o opasnos-ti od kulaka ... Tito je Lepoj i meni takoe govorio osvemu tome, ali govorio je drugaije, pa je pre svega Ti-tova shvatanja trebalo protumaiti drugovima i ostvaritiga u razvoju narodnooslobodilakog pokreta.

Politika strategija Komunistike partije, dalekovidnoutkivana u nau vojnu strategiju, raunala je s patriot-skim, antiokupatorskim raspoloenjem veine naroda, snjegovom spremnou da se bori, ali kao to e to jed-nom kasnije, tumaei Titovo shvatanje, rei Kardelj taj veliki masovni patriotski pokret imao je, pored na-cionalne, i klasne, socijalno-ekonomske, politiko-ideolo-ke, kulturne i druge drutvene komponente, te je u sebi no-

sio odreene protivurenosti, kao i akutne i potencijalnesukobe. Sada je bilo presudno da u tim suprotnostima i


13/70

Krajina 49

ve jasno naznaenim sukobima naemo prava reenja,ona to obezbeuju pobedu.

Sve ono to je bilo izrazito na neprijateljskoj strani, veu izdaji ili na putu u izdaju, drugovi okupljeni oko u-

re Pucara su jasno uoili. Takoe su uoili i ete, odnosnokomandire, gde je tek traeno opredelenje. Ipak, vreme epokazati da se nije postupilo ni s dosta organizovanosti,ni brzo, ne barem u svim jedinicama. Svakako, bilo jei subjektivnih greaka, bilo je i naeg zastranjivanja, aliza otcepljenje dela ustanikih snaga i za formiranje veihetnikih jedinica prvenstveni razlozi su objektivnog ka-raktera.

Procena situacije i odnosa snaga, izraena na savetova-

nju u Skender Vakufu, upuivala nas je na brzu akciju ina fleksibilnije delovanje Partije u narodu, a na promi-ljenije mere naih tabova u reorganizovanju jedinica. Mo-rali smo, pre svega, vojsku ustanka uiniti mobilnijom, apozadinu, na osloboenom i na neosloboenom podruju,bliskije povezati s njenim naoruanim delom. Omladinamora doi u prvi plan govorili smo onih hladnih febru-arskih dana u Bocu i Aginom Selu, na desnoj obali Vr-basa, ispod emernice. I u ovom sluaju sam imao naumu savete druga Tita, koji nam je i govorio i pisao,

kako je naroito vano da organizujemo omladinu i dauz nae budue udarne bataljone formiramo omladinskeete. Oruje za ove omladince treba uzeti od starijih lju-di koji se nalaze u pozadini, pisao je Tito drugovima uCrnoj Gori, a od nas u Krajini je traio:

to prije formirajte omladinske ete i bataljone. Sa timjedinicama prethodno odrite jedan vojno-politiki kurs,a zatim ih uvedite postepeno u borbe, od lakih ka tei-ma. U ovim etama vi ete dobiti najbolje borce, odane

naoj borbi.O svemu tome smo 24, 25. i 26. februara raspravljali u

naem tabu i Komitetu. Bili su to prvi sastanci Opera-tivnog taba, koji je tamo i konstituisan prema dogovoruu Foi. Prvim sastancima su prisustvovali i uro i Lepa.Sistem jedinstvenog komandovanja krajikim odredimado kraja februara nije bio postavljen. Komiteti, odnosnopojedini drugovi iz komiteta su ponekad nastupali kaotabovi. Odmah po naem dolasku, Lepa je o tome pisala

(sa izvetajem su se sloili i uro i Osman) Pokrajin-skom komitetu KPJ za BiH. Ona je ustvrdila da u Krajini


14/70

Ratne uspomene\2

vlada izvjesna organizaciona zbrka navodei primjerekako drugovi po vojnoj liniji odravaju iroke zborovesa narodom, a istovremeno da politiki najodgovornijidrug svrava isto vojnike stvari. Verovatno se to dea-

valo i stoga to jedinstvene komande, nad krajikim odre-dima, nije ni bilo. Skendervakufska konferencija je zbogtoga i taj problem razmatrala. O jedinstvenoj komandi jeposlednjeg dana savetovanja govorio uro Pucar:

U poetku ustanka bio je formiran tab za Bosanskukrajinu. Ali bio je ukinut, jer je to nametala tadanja si-tuacija. Ustanak se proirio, zato je Glavni tab poslao svo-

je delegate u pojedine pokrajine. Danas, kada je politikasituaci ja izmjeana, formiramo ponovo Glavni tab zaBosansku Krajinu ... U Glavni tab ulaze ovi drugovi: ko-mandant drug dr Mladen Stojanovi, zamjenik drug Slav-ko Rodi, politkom drug Obrad Stiovi, zamjenik drugOsman Karabegovi ...

Partijsko rukovodstvo Krajine je smatralo da e bitinajbolje, ako komandanta i komesara najboljeg krajikogodreda postave za vojne rukovodioce svih partizanskihsnaga izmeu reke Bosne i Une: Doktora Mladena zakomandanta, a Obrada Stiovia za komesara. Verovatno

je bilo mnogo razloga, to su za Doktorovog zamenika bili

odredili mladog Slavka Rodia; on je vrlo dobro ruko-vodio jedinicama na drvarsko-petrovakom terenu. uroPucar je imao ispravnu zamisao opredelivi se za stva-ranje jedinstvene komande. Konano, ta odluka je donese-na istovremeno kad je Tito nas uputio u Krajinu istosu eleli i Tito i drugovi u Krajini, to im je posle saveto-vanja u Ivaniima sugeriisao Svetozar Vukmanovi. Naimdolaskom u Krajinu izmenjen je i naziv novoformiranogtaba (ne Glavni, nego Operativni) i njegov sastav. Osimmene, u tab su uli samo Osman Karabegovi (on je, ujed-

no, bio i lan Glavnog taba za BiH, zaduen za Krajinu)i Mladen Stojanovi. Smatrao sam da nam u prvo vremene treba glomazna komanda, nego maksimalno operativnokomandno jezgro:

ivot e nam pokazati to dalje da se radi rekaosam drugovima u Bocu. U prvo vreme dosta je koman-dant, politiki komesar (Osman Karabegovi) i naelniktaba, koji e ujedno biti i zamenik komandanta (dr Mla-den Stojanovi).

Doktor Mladen je imao predlog za proirenje taba da u njega ukljuimo i jednog operativca, sekretara taba,


15/70

Krajina 51

koji bi obavljao razne tapske poslove. Mislio je da bi zato bio najpogodniji sekretar taba Prvog odreda, student,komunist Milan Liina.

Sloili smo se. Miloradu Mijatoviu, komandantu odreda,koji je ostao sa nama u Bocu nekoliko dana (dogovaralismo se o formiranju novog odreda iz dela jedinica Prvogodreda), rekli smo da nam to pre poalje Liinu. DoktorMladen mu je savetovao da Liinu poalje s grmekomproleterskom etom, koja je poetkom marta trebalo danapusti Podgrme i da se javi naem tabu negde na des-noj obali Vrbasa.

Zbog Doktorovog odlaska sa Kozare, trebalo je odredi-ti novog komandanta Drugog odreda. Kozaraki delegati

skendervakufskog savetovanja su predlagali Josipa Ma-ara ou, koga sam tada i upoznao. Ipak, preovladalo jemiljenje da je malo previe krut, da je previe vojnik,pa iako su svi veoma cenili ou, opredelili su se zaStiovia, koji je komesarsku dunost trebalo da predanaem drugu iz panije Ratku Vujoviu oetu. oa jepostao zamenik komandanta, a Duan Misiraa zamenikpolitikog komesara Drugog odreda. Otvoreno neslaganjeje izrazio samo Branko Babi, sekretar kozarskog Okru-nog komiteta Partije:

Ljudi vole ou. Samo bi on mogao, mislim, voditiodred sa autoritetom Doktora Mladena ...

Mladen je utao. Potovao je Obradovo pansko iskus-tvo. To je, na kraju i prevagnulo, pa smo tako i saoptilidrugovima iz Drugog odreda.

Mladen i Osman, dvojica sa kojima je trebalo da naj-bliskije saraujem, bili su razliite prirode, ali oba pos-tojane, uporne, snane linosti. Sve vreme naeg zajed-

nikog ratovanja ni sa jednim od njih dvojice nisam do-ao ni u najbeznaajniji sukob. Ako je i bilo razlike u tra-enju reenja, u predlozima za reenja, kad bismo se veopredelili, delovali smo harmonino. Obojica su bili inte-lektualci, iroke kulture, bogatog obrazovanja, naitani. SOsmanom sam dugo ostao, i, uz sve ratne nedae, lepo smonae zajednitvo proiveli: Osman je vodio politiku, a javojsku u bitkama (svakako, sve uvek u dogovoru). SaDoktorom Mladenom, na alost, drugovao sam kratko: sa-

mo toliko da smo stigli zajedno uleteti u jedan ratni o-kraj u etniku zasedu.


16/70

Ratne uspomene\2

uro, Mladen, Osman i ja, a s nama i dr Vaso Butozan,ocenjivali smo da je najrovitije stanje u Treem odre-du i da bi najpre trebalo otii tamo, a zatim u 4. ba-taljon etvrtog odreda (Blatnica-Pribani-eava), gde je

neki bivi kapetan Rai okupljao etnike, koji po svo-jo j staroj taktici zabi jaju klin meu nae odrede, u ovomsluaju izmeu odreda istone Bosne i Bosanske krajine.Bila je i jedna grupa od etrdesetak etnika u Teoaku,ali, tvrdio je doktor Mladen, njih e Josip Maar oarazoruati sa Kozaranima, a isto tako emo uiniti i setnicima na istonim padinama emernice, gde je etni-kovao Lazo Teanovi.

Komesar Treeg odreda, dr Butozan, sloio se s urom

Pucarom da s naj izrazitij im etnikom pljevsko-janjskogpodruja Uroem Drenoviem ne moemo saraivati. Vi-e zbog Lepe i mene, nego zbog ostalih drugova, ko ji sudobro znali ta sve Drenovi radi, priao je kako je Dre-novi bio neujan sve do pre mesec i po dana, kad jeod Dangia dobio preko etiri kilograma propagandnogmaterijala i uputstava za rad. Imao je informaciju, jonedovoljno proverenu, da je Drenovi 15. februara potpi-sao s I tali j anima sporazum po kome bi trebao primitivlast u Mrkonjiu i razoruati ustae.

U jutro 27. februara kuriri taba Treeg odreda su namdoneli izvetaje o neuspelom napadu na Mrkonji Grad.Izvetaji su bili kratki, ali precizni u oceni biveg 3. ba-taljona Koi Treeg odreda: taj bataljon, sa svojimkomandantom Uroem Drenoviem, otvoreno je otiao uizdaju. Kuriri su nas uveravali:

Drenovi je izdao olaju!

Na osnovu tih informacija i svega onoga to se znalo oDrenoviu, sastavili smo 27. februara proglas Operativnog

taba:Snage narodnooslobodilake vojske sa sektora Treeg

krajikog NOPO napale su 25. o. m. na Mrkonji Grad, tojedino nepri jate ljsko uporite na centru JajceBanja Lu-ka, koje brane udruene snage talijanskog okupatora i nje-govog ustakog sluge i krvoloka Pavelia. Prije samog na-pada odran je sastanak komandanata 1, 2, 3. i predstav-nika Glamokog bataljona na kome je zakljuen napad naMrkonji Grad. Pozvan na sastanak, etnik Uro Dre-

novi zastupao je pred predstavnicima partizanske vojskemiljenje da se Talijani ne mogu i ne trebaju napasti.


17/70

Krajina 53

To je miljenje iznio zatim i pred itavom vojskom. Me-utim sva narodnooslobodilaka vojska nije se povela zaizdajnikim i kukavikim stavom etnika Drenovia, negoje odluno zahtijevala da se napad izvri. Kada je vidio

da i njegova vojska trai napad, Drenovi je onda oznaiomjesto na kome e njegovi etnici napadati ...

Napad naih snaga na Mrkonji Grad otpoeo je inaih 150 neustraivih boraca, na elu sa zamjenikom ko-mandanta Treeg odreda drugom olajom, prodrlo je ugrad. U tome asu, kad je naa vojska slobode bila nadomaku potpune pobjede, etnik Drenovi izvrio je naj-veu izdaju svoga naroda: on je pruio pomo svojim fa-istikim italijanskim prijateljima, dopustio da se Mu-solinijevi razbojnici i pljakai povuku na poloaje odaklesu trebali da napadaju njegovi etnici, a odatle su prekocelog dana Ital ijani i ital ijanai Drenovievi tukli nauvojsku u Mrkonjiu i ometali joj povlaenje. Izdajica ietnik Drenovi... rame uz rame sa Musolinijevim 'cr-nim kouljama' koji danas pljakaju, pale i kolju naucrnogorsku, liku, hercegovaku i bosansku sirotinju, otvo-rio je vatru na nae seljake borce koji su se digli naoruje da iz svoje zemlje protjeraju tuine i domae iz-dajice, spase svoj opstanak i izvojuju svoju slobodu,

Ogorene zbog izdaje, nae blokadne snage izvrile suuveer juri i omoguile povlaenje udarne ete koja jesa drugom olajom prodrla u Mrkonji. Sam drug o-laja, koji je u toku borbe bio zarobljen, izjavio je da ga jeizdao Drenovi. Zar treba vie dokaza o izdajnikoj rabotiotvorenog talijanskog agenta i plaenika Uroa Drenoviai one ake izroda oko njega? Sramna izdaja kod Mrkonji-a pokazala je, da su imali pravo oni nai svesni borcipartizani koji su tvrdili, da u interesu narodnog jedinstvai borbe za slobodu nae napaene Krajine nema i ne

moe biti razgovora sa akom izdajnikih gadova okoDrenovia, kao to ne moe biti razgovora sa ManomRokviem, popom ujiem, Longom Novakoviem i ban-dom etniko-italijanskih zloinaca i pljakaa. Sramnaizdaja kod Mrkonjia nije nita drugo nego produavanjeove muke izdajnike rabote koju etnici Drenovia vedue vremena vre u sporazumu sa svojim faistikimokupatorskim gazdama.

Dok su nai borci krili put u Mrkonji, unitavajui Pa-

velieve andarme i Musolinijeve 'crne koulje', pao je je-dan na drug mrtav i 15 ih je ranjeno (koliko se do sada


18/70

Ratne uspomene\2

zna) plotunima iz okupatorskih, ustakih ,i Drenovievihetnikih puaka.

Muki napad s lea od unutranjeg neprijatelja, odcrnih izroda i pseih tuinskih slugu, naiao je svagdje uredovima naroda i vojske na prezir i ogorenje prema bra-toubicama ...

Najvii interesi naroda, njegov spas i osloboenje, tra-e da iz nae pozadine, sa nae osloboene teritorije, prote-ramo sve prikrivene i otvorene neprijatelje oslobodila-kog ustanka, sve one zelenake i pljakake tuinske slu-ge, sve prljave trgovce narodnom slobodom i sudbinom.


19/70

Krajina 55

Poslednjih sedmica zime, krajem februara i poetkommarta 1942. godine, na velikom podruju delovanja jedini-ca naega taba, pet naih odreda vodili su gotovo dano-none borbe protiv Nemaca, Italijana, ustaa, domobra-na, vrlo retko protiv muslimanske milicije, a sve eeprotiv etnika. I talijanski garnizoni su uglavnom bili blo-kirani, kao i neki nemaki (Prijedor, Ljubija). Ustae subile potpuno okruene u Kozarcu, na pruzi Banja Luka Prijedor. U kratkom razgovoru s komandantima odre-da (odnosno sa komesarima, jer svi komandanti i nisubili na skendervakufskom savetovanju), 24. februara tra-io sam jo vie inicijative, jo vie dinaminih maneva-ra, jo vie partizanskog naina ratovanja, iako sam znaoda je sneg za izvoenje duih mareva i brzih manevara,neiskusnim jedinicama velika prepreka. Nezavisno o vre-menskim prilikama i neprijateljskim snagama, zahtevao

sam od komandi partizanskih snaga da se do maksimumaaktiviraju. inilo se da e svi ti zahtevi moi biti izvrenii bez kadrovskih pomeranja, osim u Drugom kozarakomodredu, gde smo ostali bez komandanta. Istina, neko oddrugova iz partijskog rukovodstva je rekao: vie kao pred-ig za razmiljanje nego kao stav da bi i dr Vasi Buto-

zanu trebalo dati neku drugu dunost i osloboditi ga po-litikog zadatka u Treem odredu, ali i to smo odloili.U Skender Vakufu su izreene mnoge kritike i mnoge sa-mokritike analize, ali i najtee rei, kazane na partijskim

dogovorima, ak i oni koji su ih kazali, nisu uzimali kaopovod za smenjivanje: kritika je bila podsticaj za akciju ane inicijativu za kanjavanja.

Osnovni utisak kojeg sam stekao, posle prvih razgo-vora sa drugovima u Bocu, bio je da su krajiki ruko-vodioci spremni i na najvee rtve, da su sposobni daizvre svaki zadatak. Iz Prvog odreda su na savetovanjubili i komandant i komesar, Milorad Mijatovi i VeljaStojni. Mijatovi je u Odredu bio nov, doveo ga je

Mladen s Kozare, gdje je do sredine januara komando-vao 3. bataljonom. Velju Stojnia sam znao iz Drvara,


20/70

Ratne uspomene\2

od septembra 1941, a Milorada sam tek u Bocu upoz-nao. Upozorili su me da je otar, strog komandant, nekoza nj ree: britka orda. Pred njim su to rekli, a on sesmeje:

E, pa daj ti smekom nateraj ljude da idu u smrt.Mora podviknuti!

Na savetovanju je zamerio Velji to nije podvukao dau odredu nema reda i discipline, navodio je neke primerekoji to potvruju i udio se kako se moe dogoditi da sestarjeine ne slau meu sobom.

Od nas iz taba, Mladen je najbolje znao prilike i odnoseu Prvom odredu, proveo je na grmekom terenu viesedmica i otuda je doao na skendervakufsko savetova-

nje. i Osman se tamo zadravao, samo neto krae odDoktora. Na osnovu Mladenovih utisaka i njegove i Osma-nove analize, poetkom marta smo pisali da je to kraj ukojem se vojska naletom Talijana potpuno razbjegla i ukojem su Talijani preko etnikih elemenata potpuno pro-drli u gradove i sela, pa je postojala opasnost da se stvo-ri jak etniki pokret. Smatrali smo da je od neocjenji-ve vanosti ne samo za Krajinu nego i za ustanak uopteda se ovaj odred ozdravi. Sve ono neophodno da seovaj odred ozdravi ve je, zapravo, u vreme formiranja

Operativnog taba bilo uinjeno. Partija je izvrila reorga-nizaciju ustanikih snaga, formirane su nove, borbene ete,koje su razoruale italijanske bande Mane Rokvia okoPetrovca i stupile u jae sukobe s Talijanima oko Kolu-nia i na drugim mjestima. Te vojne akcije i mnoge poli-tike konferencije umnogome su razbile talijansku pro-pagandu u tim krajevima.

Odluili smo da Prvi odred podelimo u dva odreda upodgrmeki i petrovako-drvarski. Za komandanta Pe-

V tog, drvarskog odreda odredili smo Slavka Rodia, a zapolitikog komesara Iliju Doena. tab Prvog podgrme-v kog odreda nismo menjali . Bile su to snane jedinice,

Prvi sa dva bataljona (osam eta), naoruan sa 860 pua-ka, 16 pukomi trai jeza i dva teka mitraljeza, a Peti satri bataljona (12 eta) 920 puaka, 34 pukomitraljeza,11 tekih mitraljeza i 3 topa.

Odred pod komandom Milorada Mijatovia i Velje Stoj-nia (njihovi zamenici su bili Petar Vojinovi i dr Moni

Levi) imao je Novski i Sanski bataljon, koji su bili ori-jentisani na eleznike pruge PrijedorSun ja i Biha


21/70

Krajina 57

Bosanski Novi. Milorad se s nama slagao u proceni dabi bilo najbolje pojaati akcije prema Ljubiji i doliniSanice. Dok smo o tome razgovarali, zamenik komandan-ta Kozarakog odreda Josip Maar oa nas je obavestio

0 pojaanom dejstvu nemakih bataljona na pravcu Dubi-caPrijedor: To je nova ofanziva na Kozaru.

Osmana je to, uinilo mi se, zabrinulo: Valjda ete znati kako treba sa Nemcima? Imat emo bar nemakih automata nasmejao se

oa.

oi smo odobrili da odmah krene na poloaje juno odDubice, a od Mijatovia sam traio da se pojaaju liNemci pritisak i nastave prodor prema blokiranom Pri-

jedoru sa svojim snagama jae angauje oko prijedor-sko-novske pruge, a deo snaga da prebaci severno od pru-ge, prema cesti Prijedor Dubica. Tada sam pomislioda bi moda bilo najispravnije kada bih poao sa oom1 Miloradom i na grmeko-kozarskom prostoru objediniodejstva novsko-sanskih i kozarskih bataljona, ali, tamo sesamo radilo o jednoj bici, ili nizu bitaka, koje u tom tre-nu moemo dobiti ili izgubiti, a da to bitno ne utie na

rast ustanka. Ono to je ozbiljno zabrinjavalo bila jepojava etnika u Treem i etvrtom odredu: kokarde su.naime, u ime svetosavlja i karaorevievstva, pred oku-patorom digle bele zastave i poele nam podmetati klipo-ve pod noge. Sve ee su nai kuriri ubijani, im bi sepojavili na etnikoj teritoriji. A mi jo uvek nita nismouinili, da vojniki razbijemo etnitvo. To je i bilo su-tinsko pitanje: treba li da etnike vojniki napadamo ida ih potuemo, ili treba ii samo u propagandne akcije.Ako se s napadom na etnike ekalo, nije to bilo zbog

neodlunosti ili zbog nedovoljne smelosti kod partizanskiheta; radilo se o osnovnom problemu: sama puka delujesamo zastraujue, ona nikog nije uverila. A mi smo u se-lima, gde su etnici imali prevagu, morali narod uveritida smo mi vojska toga naroda, a da to etnici nisu. Mora-li smo imati dokaz izdaje, da bi naa vojna protivetnikaakcija bila uverljiva. Razmiljajui o tome, imao sam, svevreme, na umu otrinu Titovih ocena o etnicima (Likvi-diranje svih etnikih bandi isto je toliko vano kao ipitanje likvidacije okupatora. Mora se s tim bandama pot-puno obraunati), ali i savet da uvek mislimo na oveka,


22/70

Ratne uspomene\2

zavedenog, neupuenog, mutnom situacijom i neijom pro-pagandom zbunjenog oveka: sve koji se mogu spasiti,treba spaavati i uvoditi u nau narodnooslobodilaku bor-bu. Moje glasno razmiljanje o tome, uzdahom je pre-

kinuo dr Vaso Butozan: Drenovia vie niko iv ne spasi! Nije re o Drenoviu. Re je o narodu. Drenovi e

ii sa nama onoliko koliko to njemu lino odgovara. Anarod je sudbinski vezan uz na pokret; o ueu u tompokretu zavisi njegova sudbina. Samo to moramo naroduobjasniti; moramo narod uveriti.

Lepa Perovi se ljutila i na sekretara Okrunog komite-ta Jajce Kasima Hadia (podruje Treeg odreda) i na

komesara dr Vasu Butozana: Zato Drenoviev bataljon niste obuhvatili partij-

skim radom. Imate u odredu 127 lanova Partije, a uDrenoviev bataljon niste poslali ni jednog.

Doktor Vaso je opet uzdahnuo: Duga je to pria, moja drugarice.

uro Pucar je prihvatio stavove Lepe Perovi: Rasplinjujemo se i labavi smo. Nismo sve uinili.

Komesari u Treem odredu nisu dorasli situaciji ...

Nismo slabo stajali samo u 3. bataljonu Treeg odreda(Drenoviev Koi, podruje junog dela Koievog Zmi-

janja i oko Mrkonj ia, Pecke i Mlinita), nego i u ostalimbataljonima, osim u Prvom (Pelagi), itav odred jeimao 34 ete, a partijske elije su delovale tek u 13 eta.Samo 18 politikih komesara su bili lanovi Partije, aod komandira jedanaestorica (ima jo pet koji su podnaim uticajem, kandidati izvetavao je Kasim Ha-di). Ni svi komesari bataljona nisu bili lanovi KPJ. Ka-

sim nam je pisao da je 52 posto komandnog kadra izvanpartijske organizacije, a po njegovom miljenju vojskase uzeto openito, nalazi 53 posto na liniji narodno-oslobodilake partizanske borbe, dok se ostali broj na-lazi u previranju.

tab bataljona Koi je, u februaru, odbio saradnjusa tabom odreda, otcijepio se i proglasio se etnikim.Bilo je jasnih pokazatelja da je Drenovi ve povezan saItalijanima ali dokaza nije bilo.

Vie akcija, vie borbe, vie smelosti treba ispoljiti,i to e onda sve kolebljive elemente dovesti na istac. Mo-


23/70

Krajina 59

race se opredeliti, ili za borbu, ili za otvorenu izdaju izneo sam svoj stav Butozanu i Hadiu. Kasima, a ni Va-u, u to nije trebalo uveravati. Obojica su bili iskusni ko-munisti, estiti i divni drugovi, ali nikako nisu stizali

objediniti snage ustanka. alili su se na labavost koman-dnog kadra, ak i na komuniste u tabovima. Govorili suda komandni kadar nije tijesno povezan sa partijskim ak-tivom, da ne upoznaje partijski aktiv sa akcijama kojese preduzimaju, pa stoga partijski aktiv ne pripremi samoljudstvo za akciju i akcije nekad podbace ili propada-

ju. To je bila velika greka, zato sam i insistirao: Svakoj borbenoj akciji mora da prethodi dogovor

komunista, skojevaca i kandidata. Oni moraju biti prviu juriima i rasporeeni tako da povedu ostale!

Kad sam, u jesen 1941. godine, obilazio jedinice Treegodreda, na mene je naroito snaan utisak ostavio koman-dant 2. bataljona Iskra, Simo olaja. Po Kasimovomizvetaju sam video da u olajinom bataljonu ima 30 la-nova Partije, ali da je bataljon ozbiljno nagrien etni-kom propagandom.

olaja je u Partiji? bio sam znatieljan.

olaja nosi kokardu smrknuo se Kasim. Dr Vaso

ree da se olaja nije u potpunosti sloio sa stavom 1. ba-taljona o tome kako Drenovi sa svojom druinom pred-stavlja srpski faizam koji je udruen sa krvolonim nje-makim i italijanskim faizmom. Pa ak, ree Vaso, o-laja ponekad zna rei kako e bombama razminirati tajtajanstveni Oka o kojem se ape a niko ne zna ta je nizato je.

Tada sam odluio: treba, pre svega, posetiti Trei od-red. Treba ponovo videti olaju. inilo mi se da bi on

mogao nositi stotine kokardi i vijoriti svakakve zastave,ali da izdaju nikad ne bi mogao prihvatiti kao svoje ljud-sko opredelenje. Moda i ne zna ta je to Okruni komi-tet (a to onda nije samo njegova, moda ak najmanjenjegova, greka), ali zna na kojoj je strani neprijatelj.

Jo u prvom susretu, kad smo iz Ribnika efket Maglaj-li i ja ili u Janj i Pljevu, stekao sam puno uverenje daolaja s okupatorom moe razgovarati samo preko nia-na i muice. Drenovi je bio neto drugo. Kod obojice

sam bio u oktobru 1941. godine. Spavao sam i u Drenovi-evom tabu u Lisicama iznad Medne i u kui polupisme-


24/70

Ratne uspomene\2

nog seljaka olaje na breuljku iznad Pljeve, u zaseokuMajevac; i Drenovieva Zorka, i olajina Zorka, suprugenjihove, su me ugoavale, jednako gostoljubivo, mada nei jednako prisno, ako prostodunu dobrotu Zorke olaje

smatram prisnou veom od proraunate, podozrive, pri-merno ohole finoe Zorke Drenovi, jedne tipine milosti-ve zateene u seljakoj sredini. Svaki za sebe, i bivimirnodopski etnik olaja, i bivi seoski uo ,i gospodinDrenovi, bio je izrazita linost celoviti karakteri razli-ito ispoljavani. Ali u svoj toj izraajnosti, rekao bih aki otro izdiferenciranim karakterima, mogue, oekivano,ono to bi, iskazano u akciji, u delu, bio zamiljen izraznjihovih karaktera, izostalo je ; jo udnije: mogue jepostalo nemogue. Jer uo, intelektualac, ovek koji se

zaklinjao u slobodu, postao je funkcija neslobode; upravoonog dana valjda 27. ili 28. februara kad sam iz Agi-nog Sela krenuo na jug, preko Surjana, za Trei odred,Generaltab italijanske kopnene vojske je primio depeukomande 18. armijskog korpusa o napadu na MrkonjiGrad: Nai odbili napad neprijatelja na garnizon. Posled-nje grupe naterane u bekstvo u 7,30 asova. 27. II; i oDrenoviu: Uro Drenovi pomogao nam je u akciji pro-tiv komunista. Svakako, nismo to tad mogli znati, nijejo bilo jasno koliko su ga zakuaste vijuge njegove misli

odvele u besramnu nesmisao izdaje. A ovek potkresanekratkoceve etnike karabinke, ovek koji se davno prerata zavetovao za rat, dogodi li se, na krst i no, na srps-tvo i osvetu, nadrastao je tu zakletvu, a put osvete jepretvorio u put gradnje, ooveio ga, posvedoivi gaak i u onom jedinom neponovljivom iskustvu u smrti ovekom slobode.

Sada ne mogu vie da se setim da li sam 1941. bio prekod Drenovia ili olaje. Bie da smo, uputivi se iz Rib-

nika, najpre posetili olaju. Proi kroz Janj i Pljevu ujesen 1941. godine bilo je prosto nemogue, a ne saznatiza njih dvojicu. Tada su ve bili i istaknuti komandantivojske ustanka u tom kraju. Obojica hrabri, samoinicija-tivni, domiljati i govorilo se obojica nepokoleblji-vo uporni. Kod Drenovia, u njegovom tabu u Lisicama,bio sam iznenaen zbirkom probranih knjiga. Zidovi subili okieni svetosavskim slikama i Karaoreviima. Predkuom grupa naoruanih seljaka. Kuriri su stalno do-lazili i odlazili. Drenovieva supruga, kooperna i okretna,neuporedivo reakcionarni ja i od samog Drenovia, nala


25/70

Krajina 61

je naina da svakog od njih poasti, nekog zalogajem, ne-kog rakijom. Muslimane i Hrvate je koijaki psovala, atamonji ljudi su slegali ramenima:

Valjda tako mora biti, kad ikae gospoja!

Bio sam im predstavljen bez imena, jednostavno: pa-nac, kapetan panac. Drenovi i Zorka su me oslovljavalisa: gospodin panac, ili gospodin kapetan. Tada, u o'k-tobru 1941. godine, ni o emu se nisam sporio s Drenovi-em, nije bilo razloga ni povoda. Isti stavovi o faizmu,o neophodnosti borbe, o neunitivosti Sovjetskog Saveza...Moda je bilo, tako mi se barem onda inilo, izvesnog ra-zilaenja kad smo govorili o neophodnosti bratstva i

jedinstva, ali Drenovi tad nita odreeno o tome nije

rekao. Zorka Drenovi se uplitala u na razgovor: Nema sloge sa Muslimanom i Hrvatom...

Drenovi je nekoliko puta uutkivao enu: Svak je brat, ko je za na rat i pri tom pogle-

dao efketa, koji je predstavljen kao Mirko, i mene, is-podoka, podozrivo: Ne pitaj, eno, ljude za veru, veza puku: u koga njihova puca.

Ujutro, za vreme doruka, rekao sam Drenoviu kakomi je udno to on, obrazovan i kulturan ovek, hrabar

komandant, narodni autoritet, jedan od onih ljudi kojibi mogli razlikovati urednost i neurednost, red i nered,nosi bradu. I pri tome sam se nakaljao:

Ili ste vi, moda, zakleti etnik?

Rekao je da nije etnik i odmah ustao, izaao iz kue,seo usred dvorita, i tu ga je na pratilac Mujo Deli, ko-

jemu Drenovi nije znao ime, obrijao.Odlazei od njega (ini mi se da smo u Medni saekali

uru Pucara), mislio sam da taj inteligentni uitelj nemoe otii putem koji je suprotan interesu potlaenog na-roda. Ali prevario sam se. Ili Zorka, ili italijanski zlat-nici, ili londonske upute slate preko Drae i Dangia, ilisve to zajedno, ko zna, odvelo ga je od nas, protiv nas.

Tada sam prenoio i kod olaje. I onda je u narodubio neverovatno popularan; na Simela. Po onome tosam znao o njemu, bojao sam se da e se opredeliti zaetnike, jer je i pre rata bio etnik. Ali i Slavko Rodi jeza vreme kolovanja u Beogradu bio ljotievac, pa ipak

se pokazao kao jedan od najupornijih boraca na liniji Ko-munistike Partije, olaja me lepo doekao. Bistar, siro-


26/70

Raine uspomene 62

maan seljak, drvosea. U kui mu ena i devojica, tro-godinja majina imenjakinja Zora. Siromana planin-ska kua je bila puna dece ubijene brae Simele ola-

je. On i Zorka su o svoj toj deci brinuli kao da su nji-

hova.Uvee, i u noi, kad smo legli, sami u nekoj tesnoj, si-

rotin jski nametenoj prostoriji male kolibe, dugo smorazgovarali o ciljevima nae borbe. On je, uglavnom, pitao,a ja odgovarao. Bilo je mnogo rei o Lenjinu i Oktobru,o Partiji i paniji, o faizmu i dobro se seam po-navljajui Titove stavove iz Biltena, posebno sam nagla-avao o naim odredima koji moraju neumorno raz-vijati otpor naroda, diui narodne ustanke stavljaju-i se na elo tih ustanaka kao borbeno jezgro.

Duboko je uzdahnuo: Pa i ja sam za to.

Od tog razgovora nije prolo vie od etiri meseca. Aliu ratu se sve brzo menja, pa i ljudi. Trebalo je videtikakav je olaja sada, februara 1942.

Dogaaji oko Mrkonji Grada, trebalo je da razbistresliku i o Drenoviu i o olaji, koje su jo neki, ak i me-u nama, svrstavali u isti red. Izvjetaji iz Treeg odreda

su jasno govorili: Drenovi je izvrio izdaju. Pretila jeopasnost da i olaja, iako se u Mrkonjiu lavovski borio,posle poraza ne odvoji svoj bataljon od Treeg odreda ida ga proglasi, kao i Drenovi, samostalnom etnikom je-dinicom. Na kapi je jo imao kokardu. Drugovi su o tojkokardi i olaji imali razliita miljenja. Ako je ostao o-nakav kakav je bio u oktobru, znao sam da je kokardanevana: to je samo znak da mu uz srce jo nije priraslapetokraka (seljak sporo prima novo), ali o tome da lie se boriti protiv okupatora ili e prii okupatoru, nije

trebalo biti sumnje.Osman i uro su govorili da je uglavnom na svim po-

drujima Krajine i u centralnoj Bosni, u onom siroma-nom seljakom kraju, Partija nala put do masa. Tu oce-nu je prihvatila i Lepa, i u svom prvom izvetaju je pisa-la da se ostvaruje rukovodea uloga Partije u ustanku(ljudi trae Partiju). Na podruju juno od Mrkonjia,prema Livnu i Glamou, tamo gde je delovao Okruni ko-mitet Jajca i gde su bili bataljoni Treeg odreda, Partija

je, ocen jivano je, jo tapkala za dogaajima, iako smona tom podruju u februaru 1942. godine imali 208 la-


27/70

Krajina 63

nova KPJ. Ali iako je broj lanova Partije prilian,uticaj Partije je slab ocenjivao je sekretar Okrunogkomiteta Kasim Hadi. Nije bilo organizovanog rada ni somladinom, ni sa enama, mada pisala je Lepa u svom

izvetaju od 5. marta postoje svi uslovi irokog ue-a ena u narodnooslobodilakoj borbi i velika volja enada uzmu uea u toj borbi. U Partiji je bilo vrlo maloena, a u narodnooslobodilakim odborima ni jedne.

Trei je odred, do poetka februara, kad je obrazovani etvrti, bio rasporeen na ogromnom podruju od Do-njeg Vakufa i Kupresa preko Ja jc a, Jezera, Mrkonjia,Glamoa, Ribnika, Sitnice, Manjae i emernice pa daljena istok preko Vrbanje do Prnjavora, Teslia, Doboja ibrodske pruge. Osman i uro su smatrali da je u tom

Odredu bio najvei broj naih najboljih drugova. Kadsu se Osman Karabegovi, uro Pucar, Rade Liina i KasimHadi vratili s naeg savetovanja u Podromaniji, odmahsu, 26. novembra, na istonom podruju odreda, u zoniBorje, organizovali vojnu konferenciju 6. bataljona, u ko-

jemu su Ratko Broeta i Rade Liina bili komandant ikomesar. Tamo su po podacima drugova ure i Osma-na, to smo i Titu pisali jo krajem 1941. godine usta-nikim vodovima komandovali zakleti etnici koji su1941. godine bili organizatori ustanka po nekim selima.Podatke ure Pucara i Osmana Karabegovia uneli smoi u na prvi izvjetaj za Tita i Tempa: o tim etnicima,koji su se podvrgli naoj partizanskoj komandi iakone kao partizani, nego kao etnici. Onda smo jo smatra-li da je mogue sve njih privesti naoj liniji borbe. i-ni se da je malo uinjeno, moda mnogo manje nego tose subjektivno moglo uiniti. Problem je bio i u gerilskomrasporedu bataljona u kojem je bila jaka etnika ko-manda, koja nije funkcionisala. Jedinice nisu bile ni voj-niki vrsto organizovane, ni mobilne, a bio je velikbroj oruanog ljudstva.

I Lepa i ja smo hteli uti objanjenje: ako je ve Tre-i odred u svojim bataljonima imao najvei broj naihnajboljih kadrova, kako to da su se seljake mase otelenaem uticaju, svom jedinom interesu, pa imamo dostasnanu, od nas potpuno odvojenu, etniku grupaciju ijaku etniku komandu u Pribiniu, eavi i Blatnici,kako to da te etnike ete nisu pod naim uticaj em, ne-

go pod uticajem srbijanskih nedievskih agenata postajuotvorene razbojnike druine protiv nas?


28/70

Ratne uspomene\2

Doktor Mladen tiho komentarie: Nisam znao da su stvari krenule tako nepovoljnim

tokom, bio sam na terenu Prvog odreda ...

uro i Osman su smatrali da je za reeno stanje od-govoran tab Treeg odreda: Od konferencije koju smoodrali na Borji ni komesar ni komandant odreda nisuobili ovaj bataljon, iako su znali da je ovaj bataljon naudaru etnika iz Srbije, da je neobino vaan obzirom nanareenja Glavnog taba o napadima na brodsku prugu i,napokon, radi ogromne koliine ita koja se nalazi na po-druju ovog bataljona.

Takvo objanjenje smo uneli i u na izvjetaj drugovi-ma Titu i Tempu.

Okrivili smo Danka Mitrova i dr Vau Butozana. Aliuza svu otrinu kritike, uza svu realnost procene o po-

jaanom udaru etnika iz Srbije , niko od nas nije oe-kivao da e etnici u prolee razbiti bataljone etvr-tog odreda. Partijski izvetaji su dosta uverljivo govorili0 tome kako su nai drugovi u 6. bataljonu uspjeli stvo-riti nekoliko eta vjernih i odanih partizanskoj komandi.Komandant Broeta i komesar Liina, posle konferencijena Borji, krajem novembra, otili su zajedno s urom

Pucarom, Osmanom Karabegoviem i Kasimom Hadiemna Zmijanje, gde je odrana vojna konferencija 5. bataljo-na Borac kojim su jedno vreme komandovali Drago Ma-ar i Niko Jurini. Na toj su konferenciji biti prisutni svikomandiri sa emernice i Manjae. Od te manjake kon-ferencije do naeg dolaska u Krajinu, ini se da je partij-ska organizacija po rasutim selima Zmijanja najmanje u-inila. Ako se ve moglo razraslo etnikovanje u podru-

ju Borje objasnit i neaktivnou Danka Mitrova i dr Va-se Butozana, koji ni jednom nisu obili 6. bataljon, kako

objasniti stanje u selima Zmijanja i oko emernice, uPetom bataljonu, koji ne samo da nije izvrio svojevojne zadatke, nego je dopustio svojom politikom ne-marnou raspad jedne ete i stvaranje jedne etnikegrupacije na podruju ovog bataljona (Javorani). Ta, tabOdreda, pa i partijsko rukovodstvo Krajine u neposred-noj su blizini i tu se moglo odmah intervenisati!

O tome je bilo govora i na skendervakufskom savetova-nju. Tamo je o nepovoljnoj politikoj situaciji govorio

1 najvie kritikovani dr Vaso Butozan, komesar Odreda.Osman ga je tada pitao o Drenovievim snagama i o to-


29/70

Krajina 65

me kako narod komentarie sukob izmeu etnika i par-tizana, i da li narod zna ko je napravio sukob i u emu seon sastoji? Butozanov odgovor je zapisniar krajnj esaeto zapisao:

Narod svugdje osuuje sukob, trai da se udari naMrkonji, a o samom sukobu misli da je to sukob Dreno-via i Danka za poloaj komandanta. Mi branimo Danka,jer je on nepomirljivo nosio zastavu nae borbe.

uro Pucar i Osman Kar ab ego vic su nezadovoljni Buto-zanom: tapka na mestu kau ne snalazi se, ne or-ganizuje ni vojne ni politike akcije ... A meni se drVaso od prvog susreta svideo. Pomislio sam da bi ga topre trebalo izvui iz odredskog taba i zaduiti za organi-zovanje medicinske slube, iako on nije bio doktor medi-

cine, nego poznati i javno priznati doktor veterine. 0tome nita nisam govorio u Bocu, ali smo to uskorouinili.

to se tie etnika na Manjai i emernici (u Javora-nima), Glavnom tabu smo pisali da je pojaanu aktiv-nost etnika uslovio i na nemar, a takoe i neznanjenaih drugova, neobavetenost komunista o tome kakvaje situacija u njihovim etama, uza sve to to se toli-ko isticalo na vojnim i partijskim konferencijama odra-

nim na ovom terenu, ete niko nije proiavao.Svakako, kritika ni u kom sluaju nije mogla mimoii drVasu; ali verovatno smo preterali kad smo rekli da imausko shvatanje. Samo, bila je neporeciva injenica dani jednom nije obiao jedinice 5. i 6. bataljona, a da jeipak u svim izvjetajima, koje je davao na konferencija-ma i pismeno dostavljao, hvalio organizovanost i borbe-nost ovih bataljona.

Osim toga, u izvetaju smo izneli da je dr Vaso pogre-no shvatio dunost politikog komesara: umesto da de-luje politiki, smatrao je da treba da uzme puku i dauestvuje od akcije do akcije u okviru Prvog i Drugog ba-taljona Treeg odreda, a ne da saobraa, da savjetuje ikontrolie rad komesara bataljona i eta. I Osman ,i u-ro su nam objanjavali da bi se povuklo prave poteze dase znalo za stanje na Manjai i za rovarenje Laze Tea-novia, uitelja, koga su nai drugovi zbog verca i sa-botae proterali iz Prvog odreda, a on je onda, proteranu centralnu Bosnu, u svom rodnom selu Javoranima stvo-rio etniku grupu, u dogovoru s Drenoviem. U svim iz-vetajima koje su primali uro i Osman, stalno je pre-


30/70

Ratne uspomene\2

utkivao etniko raspoloenje 5. bataljona, a kao netonormalno trpjelo se vrljanje u etama andarma, po-licijskih agenata i ostalog oloa.

Bilo je jasno da tab starog Treeg odreda nije u te-

ritorijalnim bataljonima na onom ogromnom prostorumogao obezbediti jedinstvo komande. Teko je prodiraloshvatanje Vrhovnog komandanta da su bolje male alivrste i disciplinovane ete, nego mnogobrojnije sa ko-lebljivim elementima. Sluajui izlaganja drugova u Bo-cu i Aginom Selu, sve vreme me proimala Titova misaoo tome kako neemo moi da se stavimo na elo doga-aja, kako dogaaje neemo moi da usmeravamo, svedok ne budemo uvrstili jedinice, dok ih ne budemo ui-nili maksimalno mobilnim i dok ih ne odvojimo od nji-

hovih sela i krutih frontova. Najodgovorniji drugovi uKrajini su to znali. To to ipak, do februara, nisu istilijedinice i stvorili jedinstvenu komandu, ne znai da nisutraili naina da to tako ree. Verovatno je jedan odkrupnih razloga za nedovoljnu uspenost nae akcije bi-lo slabo koritenje postojeih kadrova, ali i ponegde ispo-ljeno levo skretanje. Jer mi smo, tvrdili su uro iOsman, dakle sekretar Partije i lan Glavnog taba zadu-en za Krajinu, u Treem odredu imali najvei broj na-ih najboljih drugova, a ipak je, od njihovog povratka

s Romanije, stalno na dnevnom redu politika slabostTreeg odreda. Ono to su inili, vie ili manje uspeno,izneli smo u izvetaju Glavnom i Vrhovnom tabu.

Mi smo zbog politike slabosti ovoga Odreda odrali,pored dvije spomenute vojne konferencije, odredsku kon-ferenciju u Gerzovu da bi se koliko-toliko popularisala li-nija borbe i uvrstilo jedinstvo komande u ovom odredu.Ta je konferencija odrana 10. decembra i bila je dosta us-pjela manifestacija jedinstva i borbe protiv Talijana i ta-

lijanaa. Budui je u sastav odreda uniao i Drenovievbataljon, bataljon oko Mrkonjia sa talijanaki raspoloe-nim rukovodstvom, ali tada jo prikrivenim, traio je istiDrenovi na toj konferenciji da se njegov bataljon nazoveetniki i obeao da e saraivati sa nama. Drenovi nas

je tu zaskoio, jer je iznenada postavio pitanje stvaranjaetnikog bataljona, iako je do te konferencije bio u ta-bu Treeg odreda zamjenik komandanta ... Nakon izvjes-nog vremena uvidjeli smo da smo tu pogrijeili i dasmo svojim kolebljivim stavom prema Drenoviu lega-lizirali do tada nepostojee etnike organizacije u Bosan-


31/70

Krajina 67

skoj krajini. Nai drugovi otili su i dalje, pa su spora-zum sa etnicima na samo jednom sektoru shvatili kaonae slivanje sa etnicima i otupili otricu borbe protivetnika u naim etama ...

Poslije stvaranja etnikog bataljona, nastalo je previra-nje u 1., 2. i Glamokom bataljonu. Do tada, kako smorekli, bio je slab politiki rad meu vojnicima. Bilo jevojnika pljakaki nastrojenih. Do stvaranja ovog etni-kog Drenovievog bataljona, borci su se koliko-toliko stav-ljali pod partizansku komandu.

Drenovi za sve to vrijeme, preko raznih agenata kaoto su Teanovi, Mareti, Tomi, cijepa nae ete kojedobiva na raun pljake i velikosrpske propagande. Takocijepa prvu etu 5. bataljona i jaa je snagama sa svogterena elei da tako jaa etniki uticaj oko Banje Lu-ke. Cijepa takoer nae snage u Manjai i organizuje et-niku etu oko Ratkova i Sokolova u snazi od 100 do 120puaka; cijepa snage 4. ribnikog bataljona. etnici za sveto vrijeme vre otrovnu propagandu u 1. (Metlievom) i2. bataljonu (olajinom).

Komesar i komandant Treeg odreda (Danko Mitrov ;iVaso Butozan) nisu ni prstom maknuli da za vremena pro-iste ete, da odstrane andarme i kulake iz komande, ne-

go su pustili da etnici uzmu velikog maha u olajinom ba-taljonu ... Drenovi, opaajui svu tu nau kolebljivost,osilio se i ... alje svoje oruane bande na teritoriju 5.bataljona da pojaa etniki uticaj oko Banje Luke. Onhapsi nae kurire i plijeni nau potu, on izdaje rezo-lucije protiv partizana. Vrhunac njihovih zloinstava jeubistvo druga Joze Nemeca, lana KPJ, zamjenika politi-kog komesara 2. ete 5. bataljona, koji je na najgroznijinain zaklan i naen pod kulom kod Mr konjia.

Da bi se koliko-toliko popravilo stanje u ovom odredui da bi se suzbio razoran rad etnika u ovim bataljonima,sazvana je u Aginom Selu 6. februara konferencija ko-mandnog kadra 1, 2. i 4. bataljona, na kojoj se postavilootro pitanje borbe protiv Drenovievih zloinakih dje-la. Trebalo je ujedno izabrati na ovoj konferenciji i novitab odreda, jer je Trei odred trebalo podijeliti nadva odreda. Na ovoj konferenciji moglo se vidjeti, premadranju pojedinih komandira eta, da je Drenovi uspioda pokoleba mnoge ljude u olajinom bataljonu. Sam

olaja, koji je inae nama odan ovjek, borac prvog reda,junak onoga kraja, koji je prvi u ovome kraju pucao na


32/70

Ratne uspomene164\2

talijanske okupatore, na konferenciji drao se kolebljivo istrepio da ne nastane sukob izmeu etnika i partizana.Uslijed krize koja je nastala u olajinu bataljonu, on je ...govorio na konferenciji da e jo jedanput pokuati da

Drenovieve ljude uvue u borbu protiv Talijana u napa-du na Mrkonji. Ovdje treba spomenuti da su olajin 2.i Metliev 1. bataljon, koji operiu oko Jajca, Glamoa iMrkonjia veoma borbeni bataljoni protiv talijanskih oku-patora i da je sukob sa Drenoviem izbio ba na tome toDrenovi nee da vodi borbu protiv Talijana ...

Posle konferencije u Aginom Selu, Danko Mitrov je preu-zeo dunost komandanta novoformiranog etvrtog odreda.Za komesara etvrtog odreda je tada postavljen Rade Li-ina. U Treem odredu drugovi su za komandanta izab-

rali Radu Marjanca, vrlo sposobnog i hrabrog oveka izugledne porodice, za politikog komesara dr Vasu Buto-zana, za njihove zamenike Simu olaju i Nemanju Vlat-kovia, a za naelnika taba Mensuda Hotia. Smatraosam da bi u Treem odredu, to pre bilo neophodno stvo-riti udarno jezgro, etu ili bataljon, sastavljeno od prove-renih, narodnooslobodilakoj borbi odanih drugova. Nijebilo razloga sumnjati u Marjanev tab, iako je meu na-ma, u Bocu, krajem februara i pored junatva pokaza-nog u Mrkonjiu jo tinjala sumnja u odnosu na o-

laju. Mnogima meu nama je bila bliska misao o njegovojkolebljivosti, pa ak i o mogunosti izdaje. utao sam unaim prvim razgovorima u Bocu o tome. Hteo sam se,kako ve rekoh, sam uveriti i ujutro u samo svanue 28.februara krenuo sam u Trei odred.


33/70

Krajina 69

Od Boca do Kozila, iznad sela Pljeve, gde se onih da-na nalazio Marjanev tab, trebalo je prtinom, esto krozvisoke snene nanose, prejahati teak put od nekih osam-desetak kilometara. ini mi se da je sa mnom, uz dvo-

jicu pratilaca, iao i komesar odreda Doktor Vaso. Tad,a kasnije jo vie, uverio sam se da je on divan, jednosta-van, suptilan ovek, satkan od same dobrote. Moda mislio sam i ne zna kako treba da radi dobar politi-ki komesar, moda su Osman i uro u pravu kad kritiku-

ju njegovo usko shvatanje rada politikog komesara, a-li imao je onu udesnu, neiskvarenu irinu, koja pieni.

U Kozilima sam se upoznao s Radom Marjancem i Ne-manjom Vlatkoviem. Tu olaje nije bilo; on je uz du-nost zamenika komandanta odreda i dalje ostao koman-dant 2. bataljona Iskra. Nisam ni Marjanca i Vlatkoviapitao o njemu: trebalo je da se sam, u razgovoru, uverim.

olaja nije od onih koji bi mogli slagati; ako vie nije snama, rei e u to sam bio siguran.

Ono februarsko putovanje u Janj i Pljevu i sad u me-ni budi sve one silne dileme koje su me razapinjale. Do-ivljaj etnike izdaje u istonoj Bosni, ono meanje pe-tokraki i kokardi, ono silovito previranje u ljudima i od-nosima, i izdaja, iskaza u najneovenijem obliku, od-redilo je potpunu nesnoljivost prema svakoj vrsti et-nika. Dok nisam vidio njihove zloine, dok nismo u Foi

poeli iz Drine vaditi unakaene leeve, mogao sam snjima nekako razgovarati. Ali posle Foe, vie nije bilomogueg dijaloga. No, moralo se misliti i na savet Titov:

jedno su voe izdaje, plaene sluge okupatora, a drugo jeneupuena, zavedena masa (Oni su samo pognuli iju,ali nisu postali svjesni neprijatelji osloboenja naroda.Oni vole partizane i Rusiju, ali sklanjaju glave pred oku-patorom. Mi emo im oprostiti njihov postupak, jer jeon maslo naeg neprijatelja).

Trebalo se uveriti: ko tu predstavlja izdaju, a ko je sa-mo naivno, bez linog opredelenja za neprijatelja, pokri-

/.I


34/70

Ratne uspomene 170ven kokardom. Pa nije valjda da bi olaja i njegovi lju-di imali razloga, borei se protiv okupatora, da bitku bijui za ono to su imali pre rata, za onu beskrajnu bedu ineznanje. Zar oni zaista nisu imali od koga uti jasne re-

i Parti je da narodnooslobodilaka borba zaista nosislobodu, ravnopravnost i bratstvo svim narodima Jugosla-vije i da se pod parolom borbe protiv okupatora istovre-meno podrazumeva da e narod tom borbom postii ne-to novo, mnogo bolje, da se nee vratiti staro, da e svaotvorena pitanja u osloboenoj zemlji reavati sam na-rod (a to pravo svaki narod stie s pukom u ruci,u ovoj narodnooslobodilakoj borbi)? Ili je moda sveto jezikom nerazumljivim onom narodu kazivano, pa su

ui ostale gluve? O tome smo olaja i ja, i sami, a i u pri-sustvu efketa Maglajlia Mirka, govorili oktobra 1941.godine, i onda je olaja bio upravo za to: kokarda muonda nije smetala da se bori na liniji Partije.

Kad sam u februaru obilazio Janj i Pljevu, inilo mi seda ti krajevi, sa svojim udesnim olajom i kokardae ietnikuju, ali i da se bore. Simela olaja je inio poduh-vate ravne kozarakim partizanima, ikoji nisu imali ni

jedne kokarde. Uoi mog dolaska kod njih, izveli su dvapodviga. Najpre, 15. februara. Toga je dana olajin ba-taljon, na putu izmeu Jajca i Mrkonji Grada, saekao450 Italijana i ustaa. U estoasovnoj borbi neprijateljje do nogu potuen. Na boj itu je ostalo 110 mrtvih nepri-jateljskih vojnika. olaja je zarobio 22 vojnika i jednogoficira. Za nove borce dobiveno je 150 puaka i 7 puko-mitraljeza. Nai su imali samo jednog mrtvog i etiriranjena.

Zatim je usledio jo vei podvig: prodor u Mrkonji

Grad u noi 25. i 26. februara.Jedinice su leile rane i u traumi mrkonjigradskog po-raza produbljivale svoje jo neprojanjeno protivetnikoraspoloenje, kada sam ih posetio. Ljudi su preivljavali jdramu rascepa, jo nesvesni svih posledica Drenovieve iz-daje, jo u duama neopredeljeni, pa u toj neopredelje-nosti izmueni. Od njih se trailo vie nego to su mog-li uiniti: da se odreknu Drenovia, da ga prezru i da svo-

je oruje, oruje u ustanku s njim zajedno zarobljeno,

sada upere na njega. Trebalo je jo mnogo uiniti, da bishvati neophodnost, sudbinsku nunost toga i takvog opre-


35/70

Krajina 71

delenja. Nisu oni izneverili Drenovia, nego se Drenoviodvojio. Trebalo je da to shvate, samo to!

Mislim da sam stigao ujutro 1. marta. Mrko olajino

lice, posivelo i patnjama rano izborano, iibano vetrom imeavama, razvuklo se u smeh. Sive, orlovske oi radosnosu kresile. Mene su najavili kao novog komandanta Ope-rativnog taba, i kada je izaao bio je iznenaen. iri ru-ke:

O, moj drug panac ...

Pustio sam ga da me grli. I sam sam hteo da ga prisno,prijateljski pozdravim, ali smetala mi je kokarda na nje-govoj kapi. Onim udesnim ulom gortaka, koji pre ose-

ti nego razjasni, pa ak ako i ne razjasni shvati, raza-brao je razlog moje utljivosti. Moda je trebalo da hva-lim njegove podvige, da neto kaem o opevanom junatvuponovljenom i sad u Mrkonjiu, da mu dam do znanjakoliko je vano to s Drenoviem ne duva u isti rog ...Ali nita od svega toga nisam mogao rei, nisam hteo re-i. Pogled mi se, leden, zaustavio na kokardi, i utim.Na drugim kapama, na ljudima, ikoje sam do tada sretao,kokarde me nisu tako estoko izazivale. Ali kod olaje jeto bilo drukije, jer je i olaja od svih bio drukiji. I

nisam pitao za vojsku, kako je, ni za ono to se dogodi-lo u Mrkonjiu, ni o Drenoviu. Pitao sam ga samo za e-nu i erku, za njegove dve Zore i za sinovce i sinovice,poseti li ih, kako su, gladuju li. Janj i Pljeva su, u onovreme, bili zone teke gladi. Zima je narod zatekla bezkrova nad glavom. Sve je bilo opljakano i spaljeno. Sa-mo na desnoj obali Janja, tamo gde je dejstvovao bataljonSimelinog druga Metlia, zapaljeno je preko etiri hiljadezgrada u kojima je nalo smrt preko hiljadu ljudi, dece,

ena i staraca. Janju i Pljevi je pretio pomor od gladii bolesti.

olajino lice se namrtilo. Nos mu nabubrio.Oi krije. Preivee se nekako zausti da neto kae o svoji-

ma, o eni i erki, ali ne doree. Naglim zamahom skidakapu i puta da mu severnjak mrsi kosu. Silovito otrekokardu i daleko je baci. Borci, okupljeni oko nas, gle-dali su ga zbunjeno, vidljivo prestraeni moguom sr-

dbom svoga komandanta, i zaueni zajapurenim izra-zom njegovog lica. Pruio je kapu najbliemu:


36/70

Ratne uspomene 172 Priij! a ne ree petokraku. Razumelo se samo

po sebi.

Tada sam mu pruio ruku. Bio je to vrst i dug stisak.I teik tada sam rekao davno, jo na putu do olaje, smi-ljenu reenicu:

estitam ti, drue olaja. Dobro si potpraio bandu uMrkonjiu.. .

Zvonkim glasom se nasmejao, odjednom ozarena lica: Bogme, moj panac, potpraie oni mene ...

Obojica smo, govorei o potpraivanju, mislili na pos-lednju bitku za Mrkonji Grad. Do razgovora sa olajomi nisam znao kako se to sve odvijalo oko Mrkonjia i u

Mrkonjiu; znao sam samo da je olaja prodro u grad,da se spasao u poslednjem trenutku, da je sve naopakokrenulo zbog vukbrankovievske uloge Uroa Drenovia.Mrkonji je danima pre napada bio blokiran. Oko gradasu bile jedinice Treeg odreda pod komandom Rade Mar-

janca i Vase Butozana. Narod je vrio silan pritisak natabove, da se prodre u Mrkonji. Bila je potrebna hra-na i odea, a u Mrkonjiu su bile velike rezerve. I ola-

ja je bio za napad. Ukiselila se vojska na poloajima,gladni ljudi, a borbe nema, pa se i moral istopio go-

vorio mi je 1. marta. O napadu na grad veano je naVoevom podu kod Magaljdola 23. februara. Komesar od-reda dr Vaso Butozan i zamenik politikog komesara Ne-manja Vlatkovi, tada su bili u Skender Vakufu. Svi ko-munisti komesari eta i bataljona, takoe su bili na Sa-vetovanju. Nije mi bilo sasvim jasno zato su uopte u-rili sa napadom, pre nego se drugovi vrate iz Skender Va-kufa. Marjanac mi je rekao, kako je popustio na zahtevevojske iznurene ekanjem. olaja je u takvim zahtevimabio naroito uporan; objanjava: ne samo zbog elje da

ve jednom oslobode Mrkonji, ve i zbog ljute potrebe,da konano raiste s Drenoviem hoe li on da tueItalijane, ili se prodao Italijanima. Zbog toga je i insisti-rao, da na dogovore na Voev pod doe lino Uro Dre-novi, a ne nego drugi iz njegovog bataljona Koi. o-laja mi je objasnio:

Ne bih sebi oprostio, da sve nisam preduzeo: mo-rao sam najzad biti siguran: s nama li je, ili je s ban-dom. Od ustanka smo zajedno Drenovi i ja. Popularan

je ovek, pa sam mislio da je ona pria o izdaji obinapropaganda.


37/70

Krajina 73

Veali su itav dan 23. februara. Osim olaje, Marjancai Drenovia, tu su bili i Mensud Hoti, oprobani komunist,partijski rukovodilac u 1. bataljonu Pelagi, Makso Da-ki, beogradski student, zamenik komandanta bataljona

Pelagi i grupa drugih rukovodilaca Pelagia, Iskre,Koia i glamokog bataljona Budunost.

olaja je priao mi je 1. marta imao utisak da jei Drenovi za napad, samo se nije mogao opredeliti zbogtoga to nije bio siguran da li je izabran pravi trenutak.A kad je Drenovi govorio da ne treba ubijati talijanskusirotinju, olaja je to shvatio kao humanu osetljivost isaoseanje emu da sirotinja sirotinju tue.

Drenovia tada nisam video: posle Mrkonjia izbegavao

je svaki doticaj s partizanima. olaja mi je rekao kakoje Drenoviu poruio da mu pred oi ne izlazi, jer emu poupati dlaku po dlaku one rune, rie brade. Nato sam se nasmejao setivi se kako je Maglajliev i mojpratilac u oktobru bri jao Drenovievu bradu, koja jesmena i runa izduivala njegovo i inae neobino dugo,usko lice:

Obradatio je opet, znai?

Ne br ij e se ve etvrti mesec, a pria se kako se za-kleo da se ni nee brijati dok se Petar Karaorevi nevrati u prestolnicu Srba ...

A to se tie napada na Mrkonji, je li pristao nanapad, ili ste se rastali bez dogovora.

Ne bih ga ja pustio bez dogovora. Pristao je, data,mada se eretski lukavo izvlaio. Drao nam je govore orazlikama ustaa i Italijana. Ustae moe klati, a s Talija-nima je lako ...

Rekao je, znai, da e napasti. Izriito je rekao da e napasti i preuzeo je svoj deo

fronta, levo od mog bataljona, na junim i jugoistonimukama.. .

Na Voevom podu je dogovoreno da napadnu u noi 25.i 26. februara i da napadom rukovode Simo olaja, DuanMetli i Uro Drenovi. Meu njima samo je predratniputar, tridesetogodinji Duan Metli (lep ovek, snaan,

uoljiv u svakoj sredini, gustih, tamnih brkova na krajevi-ma nagore zavrnutim) imao petokraku zvezdu na kapi.


38/70

Ratne uspomene 174Metla je neobino cenio olaju. Kad su mu uvee 23. fe-bruara Daki i Hoti ispriali tok dogovora na Voevupodu i objasnili kako je zamiljeno da olaja prvi prodreu opkoljeni grad, Metla je insistirao da Pelagievci po-mognu olaji:

Ostavimo li ga samog, ubie ga ona drenovievskabanda s lea. Iz potaje e oni njega, kukaviki, kao i JozuNemeca.. .

Metli je tada odluio da jednog od najsposobnijih ru-kovodilaca svog bataljona, komesara 4. ete Mehu Keste-na, poalje u Iskru, da bude li potrebno pomog-ne olaji. Meho je bio iz Mrkonjia, kova, komunist, od

ustanka u partizanima. olaja je za Mehu Kestena rekaoda je najverniji drug na svetu i da je najsvetliji pri-mer bratstva i jedinstva. 0 onome to je Meho za nje-ga uinio, nije detaljno priao, samo u jednom dahu ka-e:

ivot mi spasi, eto toliko.

olaja nije znao za dogovor u tabu 1. bataljona, gde jeodlueno da mu sa Kestenom poalju grupu probranih bo-raca kao podrku njegovim borcima, ako Drenovi izda.

olaja je u trenutku dogovorenog napada odmah prodrokroz istonu periferiju Mrkonjia do sredita grada, gdeje u silovitom naletu spal jena italijanska motorizacija.Prodor olajinih boraca tu je zaustavila barana vatra izbriljivo pripremljenih utvrenja. Nisu mogli ni napredni nazad. Italijani su ih dogovorno s Drenoviem pus-tili u stupicu i tu ih tukli ubitanom vatrom s uzvien jaRogolji, koje dominira jugozapadnim prilazima grada iomoguava izvanrednu kontrolu nad itavim prostorom

oko Mrkonjia. Na tom pravcu olaja je oekivao Dreno-via, a umesto Drenovievog bataljona Koi, tamo suse utvrdili Talijani.

Komandant i zamenik komandanta bataljona Pelagi,Metli i Daki, opirno su mi priali o svom doivljaju na-pada na Mrkonji i o tome kako su se jako zabrinuli vi-devi da se garnizon ne predaje. Svi su oni oekivali brzupobedu. To su oekivali i seljaci iz okolnih sela. S ne-koliko stotina tovarnih konja u noi 25. i 26. februara

ekali su na Previlama, da se spuste u osloboeni gradradi plena.


39/70

Krajina 75

Duan Metli priao mi je njegov zamenik Makso Da-ki crn i namrgoen, nije obraao nikakvu panju na tumasu, kao da ona ne postoji, ve se uputio prema istu-renoj taki Previla, odakle je posmatrao grad i njegovu

okolinu. uli su se retki rafali i pojedinani pucnji izpuaka. Minobacai su zasipali teren oko Previla, kuda jeMetli trebao da nastupa. Na mitraljez sa Orugle povre-meno se javljao sa po kojim metkom. Metli se na sve tonije nimalo obazirao. Rasprskavanje mina u neposrednojblizini kao da se njega nije ticalo. Sav se pretvorio u uvoi oko kako bi stekao to bolji pregled situacije. U prvimah je izgledalo kao da se dvoumi ta da radi. Meutim,to je trajalo samo nekoliko minuta. Davi znak svojimborcima spustio se niz Previle prema gradu. Na 300400

metara od grada u tom pravcu nalazilo se gradsko grob-lje, do kojega je trebalo stii niz vrlo strmi nagib. Odgroblja do grada teren je bio pogodan za neprijatelja, na-roito sa Rogolja. Italijani su p rimetili partizane i osulipaljbu. Prebacujui se od zaklona do zaklona, stigli sudo groblja i tu zauzeli poloaje. Dalje se stvarno nijemoglo. Otvorili su vatru i iznenadili Italijane, jer do tadas te strane na njih niko ni je otvarao pal jbu. . Taj ne-planirani potez Metliev bio je gotovo sudbonosan i spa-sonosan za olaju i onih pedesetak boraca koji su se s

njime zatekli u gradu. Metli je Italijanima sa Rogolja,koji su poeli da ih opkoljavaju, zapretivi im potpunimunitenjem, dobrano pobrkao planove. On je zadrao nas-tupanje Italijana sve do mraka i tako obezbedio zaleeolaji. Napadi Italijana i domobrana na olaju i njegovugrupu u gradu takoe su postupno jenjavali. Kada je paomrak, i olaja se sa svojim borcima izvulkao, bio je ljutkao ris. U jednom zaseoku naiao je na grupicu Drenovi-evih boraca koji su se tu zabavljali i astili. Jedan odnjih je paradirao sa sabljom podoficira bive jugoslovens-

ke vojske. Onako ljut, olaja zgrabi sablju i navali nanjih. Prepoznavi ga, ovi se razbegoe na sve strane ...

Kesten sa desetinom boraca iz bataljona Pelagi bioje desna ruka olaj i sve vreme borbe u gradu. olaja jebio neobino dirnut i oduevljen panjom Kestena i nje-gove desetine...

Sam olaja o boju za Mrkonji malo je govorio. O Dre-noviu vie istresao je na njega svu estinu svog besa.

Kopile popovsko, da me tako grdno izvara psovaoje na sav glas.


40/70

Ratne uspomene 176Prikupljao sam podatke o Drenovievoj izdaji i u Is-

kri i u Pelagiu, gde sam se zadrao do 2. marta. Takosam saznao i za veze izmeu Drenovia i nekog Mile Ste-vandia, koji je bio komandir ete u Glamokom bataljo-

nu i najvea opasnost za razbijanje tog bataljona. Kakosam se jo u Bocu bio dogovorio sa Miloradom Mijatovi-em, da sa jedinicama Prvog odreda to pre oslobodi Bu-dimli Japru i prodirui na sever, prema Kozari, privueto vie nemakih snaga i olaka manevre jedinicamaDrugog odreda, odluio sam da tog Stevandia, italijana-a, uputim u Prvi odred, kako bi ga tamo razoruali i

javno mu sudili. Istovremeno sam iz olajinog taba upu-tio tri pisma: jedno Mijatoviu (da razorua Stevandia),drugo Stevandiu da sa svojom, Prekajskom, etniki ras-

poloenom etom, odmah krene prema Budimli Japrii da se tamo, radi uestvovanja u predstojeim operacija-ma, povee sa tabom Prvog odreda, a tree Duanu Jo-viu, komandantu Budunosti, da zna ta smeramo saStevandiem.

Marjanac, dr Butozan i olaja su se u potpunosti sloi-li sa mnom. Kasnije se saznalo da je Stevandi odmahobavestio Drenovia o mom nareenju i da su se dogovo-rili da Prekajci sa Stevandiem zaista idu u napad na Bu-

dimli Japru: nadali su se da e Stevandi i tamo, u je-dinicama Prvog odreda naroito zbog toga to mu ko-mandant Operativnog taba iskazuje toliko poverenja i,meu toliko eta, ba njegovu izabere za predstojeu ope-raciju razviti etniku propagandu i uneti razdor u ina-e vrstim etama Prvog odreda.

Pre povratka u Operativni tab, zadrao sam se u Pe-lagievom bataljonu, na jbol jo j jedinici Treeg odreda.Metliev tab je bio u selu ukliu. Obiao sam i jednu

njegovu etu smetenu u kasarni u umi Jelik. U ukliusam sa borcima ostao na ruku. Imali smo neku bljutavuorbu od krompira, a hieb, od zobi, ini mi se, bilo je te-ko gutati. Ali, Metlievi borci se nisu alili. Ostavili su namene snaan utisak. U tom bataljonu su sve ete bile je-dinstvene, potpuno nae, partizanske svi su borci imalipetokrake zvezde. U sutini, ti se ljudi nisu razlikovaliod onih u olajinom i Drenovievom bataljonu, samo suimali sreu da se u njihovim redovima nisu nalazile pro-dane due, drenovievci, koji su talko estoko rovarili u

olajinim etama, a kod bataljona Koi ve i prevagnu-li na stranu izdaje.


41/70

Krajina 77

olaja me pratio, i prilikom obilaska njegovih jedinica, iprilikom obilaska Metlievih eta. Pelagievci su bilinaprosto sretni to je priio petokraku, ali otvoreno munisu o tome nita rekli: Simelu su oni uvek smatrali svo-

jim ovekom, svojim junakom.Sve to se deavalo oko Janja i Pljeve, ono silovito vre-nje, u ustanku izraeno kao nepkor, a s Drenoviem kas-nije delimino odlutalo u izdaju, koja je mnogima bila ne-jasna i neverovatna, iako su je izvravali, bilo je, a i osta-lo je teko objanjivo. Tako je uvek u pokretu masa, upokretu koji nije samo ustanak, samo borba, koji nije sa-mo politiki pokret ima u takvim pokretima mnogo

jasnog i objanjivog, ali ima i onog to se ne da objasniti.Narod, koji je vekovima bio raja osuena na kuluk, bez

vlastite istorije, odjednom se poeo buditi. Neto je u tomsmislu govorio i Doktor Vaso, kao: mamurluk jo driljude, bunovni su posle vekovnog sna i sami ne znaju tarade. Nadao sam se da e im uskoro sasvim svanuti, dae im njihova vlastita akcija biti jasna: da e sve bitiizraz volje, a ne sluaja.

Revolucija preobraava ljude, i njih e. A u tom preo-braaju najva

Djuro Pucar Stari

Documents

Transcript of Djuro Pucar Stari