"Orgije" Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Ceznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir zena Daju nam pir, Al' svuda se krecu senke mrtvih vremena, Umrli mir. Muzika s pesmom pruza nam stare jauke, Opela trag; Zagrljaj, za navek skrstene ruke I zivot nag. U samoci nam stanuje, k'o u cutanje, Veliki strah; Bez leka smo. S nama tu je, nocu i danju, Ledeni dah. U igri, u pupoljcima trazimo besno Izraza, sna; Placemo mrtviam sto je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svaki zivi u grobu svom, samo sto nece Da vidi grob, Ni svoje dane, sto gore k'o mrtvom svece, Ni svoju kob. Pijemo s usta i casa.Mastom ludila Stvaramo zrak; Sve nas je dovela tajna sto nas ubila, Otkala mrak. Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvest; I znamo, radost ne moze da se probudi, Opao cvet. Vladislav Petkovic Dis (1880-1917)