DIPLOMSKI RAD NATASA FILIPOVIC.docx

ZAVRŠNI RAD NARODNA BANKA SRBIJE

UVOD

Bankarstvo se bavi istraživanjem uloge, značaja i poslovanja banaka, kao posebnim

institucijama finansijskog i ekonomskog sistema zemlje.

Prve banke u Evropi bile su mesta za čuvanje predmeta od vrednosti, kao što su zlato i

srebro, pošto su pojedinci strahovali za svoju imovinu zbog ratova, krađa i eksproprijacije od

strane države. Trgovci koji su prenosili robu preko mora smatrali su da je sigurnije da ostave

svoju zaradu u zlatu i srebru u najbližoj banci, a ne da rizikuju gubitak zbog mogućih piratskih

napada ili morskih oluja.

Banke imaju vodeću ulogu u pružanju finansijskih usluga. Njima se obraćamo kada nam

je potreban zajam za kupovinu novih kola, stipendija za školovanje ili obuku, finansijski savet o

tome kako da uložimo svoju štednju, kredit da započnemo novi posao, sef za čuvanje važnih

dokumenata, tekući računi za kupovinu roba i usluga, ili kreditna i debitna kartica, tako da

možemo da pratimo kada i gde trošimo taj novac.

Bankarstvo je delatnost u stalnom procesu promene. Za bankarstvo se ne može reći da je

nešto posebno, već pre nešto, što stalno postaje nešto novo – nudi nove usluge, vrši spajanja i

konsolidaciju u mnogo veće i sveobuhvatnije poslove koje više nije lako prepoznati kao

isključivo bankarske, usvaja nove tehnologije, koje se menjaju brže nego što većina nas može da

prati, i suočava se sa nizom pravila koja se menjaju, dok sve više i više nacija sarađuje sa ciljem

da se regulišu i kontrolišu banke i druge finansijske institucije koje služe svojim građanima.

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Njena važnost proizilazi iz

zadataka koje ova institucija ima u monetarnom i privrednom sistemu jedne zemlje. Preko

finansijskog tržišta centralna banka reguliše količinu novca u opticaju. Tržište novca je deo

finansijskog tržišta preko kojeg centralna banka ostvaruje osnovne ciljeve definisane

monetarnom politikom. Sve odluke koje centralna banka donosi usklađene su sa ciljevima

ekonomske politike, pa su instrumenti monetarne politike koje centralna banka koristi

prilagođeni ciljevima ekonomske politike.

Učestvujući na finansijskom tržištu centralna banka formira pravila ponašanja s ciljem

ostvarenja njenih zadataka, a ova pravila su obavezujuća za sve učesnike na finanasijskom

tržištu. Osnovana je 2. jula 1884. pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.

1


Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,

vodi politiku kursa dinara, čuva devizne reserve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani

novac i stara se o funkcionisanju platnog prometra i finanasijskog sistema. Osnovni cilj Narodne

banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske

stabilnosti.


vodi politiku kursa dinara, čuva devizne reserve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani

novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije (“Službeni glasnik RS”, br.55/2004),

Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja

(davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja i posredovanja). Prema zakonu,

Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna, nezavisna i ne traži niti prima

upustva od državnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrđenih ciljeva ekonomske politike i

ključnih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna skupština. Narodna banka Srbije

samostalno utvrđuje projekcije rasta monetarnih kreditnih agregata i donosi mere monetarne i

kreditne politike, koje će biti preuzete radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva. Guverner Narodne

banke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom

bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje mišljenje o određenim aktima koji se tiču budžeta,

ekonomske i fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču Narodne banke

Srbije. Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade, određuje režim kursa dinara, s’tim što

samostalno vodi politiku kursa dinara. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skupštini

godišnji izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom stanju zemlje, kao i program

monetarne politike za narednu godinu. Nepokretnost i druga sredstva koja Narodna banka Srbije

koristi u svojini su Republike Srbije. Za obaveze Narodne banke Srbije garantuje Narodna banka

Srbije.

Narodna banka Srbije ima statut koji potvrđuje Narodna skupštinaRepublike Srbije.

2


1.ULOGA CENTRALNE BANKE U FINANSIJSKOM SISTEMU

ZEMLJE I MODELI NJENE ORGANIZACIJE

1.1.Monetarna suverenost centralne banke

Centralna banka je specifična monetarna institucija po svom položaju u bankarskom,

kreditnom i monetarnom sistemu posebno privilegovana banka. Često se zbog svoga specifičnog

položaja u piramidi bankarskog sistema zove “banka – banaka.1

Centralnoj banci monetarnih i bankarskih sistema pripada dominantno mesto u

organizovanju, usmeravanju i regulisanju savremenih finansijskih tokova svih zemalja sveta.

Centralna banka se sreće i pod nazivom novčana ili emisiona banka. Nastala je iz takozvanih

privilegovanih banaka, koje su imale mogućnost da emituju novčanice. Onoga momenta kada je

u svakoj zemlji ostala samo po jedna takva institucija govori se o centralnoj banci. Osnovno

pravilo je da svaka zemlja ima jednu centralnu banku i da ona ne uspostavlja direktne monetarne

i kreditne odnose sa nebankarskim sektorom, izuzev državom.

Prva Centralna banka osnovana je 1668. godine u Švedskoj, zatim 1694. godine emisiona

banka Engleske, Bank of England. Sem retkih izuzetaka, u XIX i XX veku gotovo sve zemlje u

svetu imaju jasno konstituisanu Centralnu banku.2

U vreme kada su osnivane prve banke za koje je država jemčila, namera nije bila da se te

banke bave funkcijama jedne savremene centralne banke: regulisanjem i finansijskom podrškom

ukupnom bankarskom sistemu zemlje. Inicijalni podsticaj bio je mnogo jednostavniji i svodio se,

uglavnom, na koristi (finansijske ili političke prirode) koje je država mogla da izvuče iz

pokroviteljstva nad izabranom bankom, bez obzira na to da li je ta banka pre toga bila u državnoj

ili privatnoj svojini. Povlašćenoj banci (što je bilo i zakonski sankcionisano) obično je pružana

monopolska prednost u izdavanju novčanica na određenim područjima zemlje ili je čak takva

banka proglašavana za jedinu akcionarsku banku u zemlji kojoj je bilo dozvoljeno da izdaje

novac. Stavljanje pod okrilje jedne institucije poslova izdavanja novčanica, odnosno čuvanja i

gazdovanja rezervama rezervama zlata, imala je ne samo povoljne konsekvence sa gledišta

funkcionisanja ukupne privrede, nego je istovremeno omogućavalo državi da učestvuje u

1 Komazec, S.,: Monetarna ekonomija i bankarstvo, Viša poslovna škola, Beograd, 2001., str. 3762 Barać S., Stakić B., Hadžić M., Ivaniš.,: Praktikum za poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.,str. 48.

3


profitima od emitovanja novca i da ostvari svoj neposredni uticaj u kontroli ukupnih rezervi

zemlje.

1.2. Centralna banka kao “banka banaka”

Analiza koja sledi oslanja se na pojednostavljenje pretpostavke. Ukoliko klijent jedne

banke izda ček u korist dugog klijenta iste banke, zajednički bankar samo smanjuje račun onoga

koji plaća, a povećava račun onome kome se plaća. Nije došlo do promene ukupnog nivoa

depozita, niti do promene u ukupnoj pasivi posmatrane banke. Nije došlo ni do promene u

strukturi sredstava banke. Ukoliko klijent banke A ispuni ček u korist klijenta banke B, tada će

banka A smanjiti račun svoga klijenta, smanjujući tako ukupne depozite i pasivu banke A. S

druge strane, doći će do povećanja računa klijenta banke B, čime će se povećati njeni ukupni

depoziti i pasiva. Pod predpostavkom da će banka B zahtevati ekvivalentnu sumu gotovine od

banke A, što ne bi bilo neočekivano, jer klijent banke A prenosi novac klijentu banke B, onda će

se gotovina i sredstva banke A smanjitii za sumu na koju je napisan ček, uz istovremeno

povećanje sredstava banke B. Navedeni pojednostavljeni slučaj predpostavlja da će sva plaćanja

čekom klijenata jedne banke klijentima druge banke uključivati premeštanje gotovine između

dve respektivne banke. Ukoliko bi se to promenilo u praksi, to bi značilo da se premešta gotovina

dveju banaka nekoliko puta u toku dana, i to približno istih suma u oba pravca. Očigledno je da

je racionalnije da svaka banka samo beleži koliko treba da plati drugoj banci, kao i da primi od

nje u toku dana ili u nekom drugom periodu i da se izvrši konačan obračun na kraju perioda

jednim jedinim transferom. Opravdanje za ovakav postupak se može naći u činjenici da suma

koja se faktički premešta može biti veoma mala u poređenju sa sumom čekova.

Na primer, ako klijent banke A izda ček na 1.000 dinara klijentu banke B, a klijent banke

B izda ček na 950 dinara klijentu banke A, dužničko – poverilački odnos će se likvidirati

transferom gotovine od 50 dinara od banke A do banke B na kraju perioda. Radi se o

vremenskom kliringu koji se reguliše neto transferom gotovine.

U prošlosti su banke oslobađale jedna drugu od dugova transferom banknota koje su

izdavale najpre nekoliko privilegovanih banaka, da bi to najzad prešlo u isključivu nadležnost

centralnih banaka. Vremenom su banke shvatile da je fizičko premeštanje ovih banknota bilo

4


neracionalno, jer je iziskivalo transportne troškove i troškove osiguranja od rizika. Zbog toga su

banke prihvatile da otvore svoje račune kod jedne banke, što bi omogućilo da banka B, ako

duguje novac banci A, mogla jednostavno da izda ček kojim bi smanjila svoj depozit u ovoj

''banci banaka'', uz istovremeno povećanje depozita banke A u istoj banci.

S obzirom da su dugovi namirivani u banknotama centralne banke, nije iznenađujuće da

kada su banke odlučile da otvore račune u jednoj izabranoj banci, da je izabrana banka bila

centralna banka. Banke koje pripadaju ovom obračunskom sistemu su poznate kao klirinške

banke, a njihovi depoziti u centralnoj banci su deo aktive u njihovom knjigovodstvenom bilansu.

Ako klijenti banke A prime više novca od komitenata banke B, nego što njima plate, banka A će

želeti da im banka B da novac, a centralna banka će rešiti problem tako što će povezati depozit

banke A, uz smanjenje depozita banke B. S obzirom da centralne banke imaju i svoje neposredne

klijente (državu), postavlja se pitanje šta će se desiti kada klijenti banke A dobiju više novca od

komitenata same centralne banke, nego što ti klijenti dobiju od njih? U ovom slučaju banka A će

želeti da dobije novac od centralne banke, a centralna banka će odgovoriti tako što će povećati

postojeću sumu na depozitu banke A. Suprotno od toga, centralna banka će smanjiti količinu

depozita banke A u danima kada klijenti banke A plaćaju više klijentima centralne banke, nego

što od njih primaju.

Pojednostavljeni bilans centralne banke je sličan bilansu bilo koje druge banke, tako što

se pasiva sastoji od depozita njenih neposrednih komitenata i klirinških banaka, dok se njena

aktiva sastoji od razumne sume gotovine i zajmova. Osnovna razlika u odnosu na druge banke je

u tome što je razumna suma gotovine veoma mala. Naime, većina banaka mora da drži gotovinu

u iznosu od nekoliko procenata od ukupnih depozita ili pasive, tako da mogu da brzo odgovore

bilo kojoj iznenadnoj povećanoj potražnji gotovine od njihovih deponenata. Za razliku od njih,

centralna banka bi mogla brzo da odgovori takvim željama njenih komitenata bez držanja velikih

rezervi banknota iz jednostavnog razloga što može štampati nove banknote, koliko želi i kada je

to potrebno. To znači da tehnički ne postoji ograničenje u emisiji novca od strane centralne

banke, bilo u obliku gotovine ili depozita. Mećutim, postoji ekonomsko ograničenje u smislu da

je centralna banka monetarna istitucija koja kvantificira i dinamizira količinu novca u funkciji

očuvanja finansijske stabilnosti sistema i očuvanja vrednosti nacionalne valute.

Time je faktički ograničena teorijski neograničena moć centralne banke da emituje novac.

5


1.3.Samostalnost centralne banke

Jedno do osnovnih pitanja položaja i uloge centralne banke jeste stepen njene stvarne i

institucionalne samostalnosti u odnosu na izvršnu vlast.

Centralna banka u načelu treba da bude dovoljno samostalna i nezavisna da može

uspešno samostalno sprovoditi osnovne smernice monetarne politike.

Centralna banka je u izvršavanju svojih obaveza nezavisna od vlade, ali je istovremeno

obavezna da sarađuje sa vladom pri utvrđivanju osnovnih ciljeva makroekonomske politike. U

različitim državama stepen stvarne samostalnosti centralne banke je različit, tako da postoje

centralne banke sa visokom samostalnošću u odnosu na izvršnu vlast, ali i potpuno zavisne

centralne banke od izvršne vlasti.

Centralne banke u nedovoljno razvijenim privredama imaju i specifične funkcije i

položaj, jer su često angažovane u programima deficitnog finansiranja privrede, deficitnog

finansiranja državnog budžeta, direktnog zaduživanja u inostranstvu, kao i u oblasti kreditiranja

banaka – pri čemu se centralna banka javlja kao osnovni izvor njihove likvidnosti i formiranja

kreditnog potencijala.

Samostalnost centralne banke i njena stvarna monetarna suverenost u nizu razvijenih

privreda je u neposrednoj vezi sa stabilnošću vrednosti novca i stabilnosti privrede.3

1.4.Osnovni modeli organizacije centralne banke

U pogledu vlasništva centralna banka može biti:

državna banka – slučaj u većini zemalja,

banka osnovana kao A. D., sa mešovitim vlasništvom i upravljanjem Španija, Japan,

Venecuela, Pakistan),

privatna banka.4

Iako je većina centralnih banaka u svojini države, ima i slučajeva koji odstupaju od ovog

3 Ristić Ž., Komazec S.,: Globalni finansijski menadžment, Čigoja, Beograd, 1998.,str. 1594 Barać S., Stakić B., Hadžić M., Ivaniš.,: Praktikum za poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.,str. 49.

6


modela. Državna svojina može da se manifestuje kroz dva oblika: centralna banka kao javna

ustanova, formirana zakonom, i centralna banka kao formalno akcionarsko društvo, u kojem su

sve akcije u posedu države. Prvi oblik je pravilo, dok je drugi izuzetak. Naravno, postoje i

centralne banke kod kojih u strukturi vlasništva preovlađuje privatni kapital, odnosno koje su

odolele procesu podržavljenja (Grčka, Italija, Portugalija, Čile). U tim slučajevima vlada

obezbeđuje svoj uticaj nad centralnom monetarnom institucijom kroz kadrovsku politiku, tj. kroz

imenovanje ili davanje saglasnosti na izbor guvernera i imenovanje upravljačkih tela centralne

banke.

Osnovni modeli organizacije centralne banke:

jedinstvena centralna banka – najčešći koncept,

složeni sistem centralne,

supranacionalna centralna banka – EMU.

Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture privrednog sistema zemlje,

od institucionalnog ustrojstva i od političkih faktora u državi u kojoj je osnovana. Organizacija

centralne banke uglavnom se svodi na tri osnovna modela: jedinstvena centralna banka, složeni

sistem centralne banke i nadnacionalna centralna banka. Koncept jedinstvene centralne banke je

najzastupljeniji u savremenim uslovima. Prema ovom konceptu funkcije vrhovne monetarne

vlasti koncentrisane su u jednom centru. Drugi model podrazumeva organizaciju sistema

centralnih banaka. To znači da u jednoj zemlji postoji više banaka koje zajedno obavljaju

funkcije centralne banke. U složenom sistemu centralne banke obično jedna od tih banaka ima

ulogu glavnog koordinatora i njen zadatak je da upravlja delovima ove složene organizacije.

Sistem mora da bude tako organizovan da proces donošenja odluka i njihove realizacije

bude efikasan. Najpoznatiji primer ovako organizovane centralne banke je sistem Federalnih

rezervi u SAD. Nadnacionalna centralna banka je karakteristična za monetarnu uniju grupe

zemalja. Monetarna unija predstavlja visok stepen ekonomske integracije, kakav je danas slučaj

sa Evropskom unijom.

Države članice se odriču svog monetarnog suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu,

usklađuju monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju

zajedničku centralnu banku. Nadnacionalna banka se, po pravilu, sastoji od ogranaka koji se

nalaze u svakoj zemlji članice monetarne unije.

7


Preovlađuje gledište da jedinstvena monetarna vlast odgovara državama sa monolitnom

nacionalnom strukturom, dok sistem centralne banke odgovara višenacionalnim zajednicama.

Centralne banke u principu imaju trostruko organizacionu strukturu:

izvršni nivo,

nivo saveta (board-a) i

nivo kontrole.

Između centralnih banaka postoje razlike u pogledu ovih nivoa, ali su u mnogim

slučajevima nivo saveta i nivo kontrole međusobno sjedinjeni. Tada izvršni nivo preuzima veću

odgovornost.

Za izvršni nivo koriste se izrazi ''executive committee'' ili ''management committee''.

Izvršni komitet odlučuje u ime banke kao kolektivni organ.

Sačinjavaju ga najmanje tri člana. Dakle, izvršni nivo je obrazovan u većini centralnih

banaka, a kod nekih sličan autoritet je dat guverneru, kome pomažu zamenici, odnosno

viceguverneri. Guverner centralne banke je u svim zemljama predsedavajući Izvršnog komiteta,

koji predstavlja telo koje formalno donosi većinu odluka. Glasanje je izuzetno retko i u praksi

Izvršni komitet deluje kao savetodavno telo guvernera. Izvan okvira centralne banke, guverner je

u prvom redu ličnost koja predstavlja banku, odnosno predstavlja njene stavove. Međutim,

njegov položaj u manjoj meri određuje autoritet njegovog znanja, već ga prvenstveno određuje

njegov sopstveni autoritet.5

Termin ''savet direktora'' može se koristiti za označavanje tela koje se redovno sastaje

radi konsultacije sa rukovodstvom banke i u cilju donošenja odluka koje nisu vezane za dnevni

posao banke. Telo takve vrste obično ima članove izvan centralne banke. Vlada može imati

predstavnike u savetu direktora ili pak učestvovati u njegovom radu. Kao opšte pravilo važi da

njime rukovodi guverner. U većini slučajeva i ostali članovi izvršnog organa imaju status

članova izvršog organa imaju statut članova saveta. Nije retko u praksi da savet ima i nadzornu

ulogu. Zapravo, što se savet više udaljava od tekućeg poslovanja, to više preuzima karakteristike

nadzornog tela. Uloga nivoa kontrole uslovljena je ulogom saveta direktora u pogledu kontrole

rada centralne banke. Zbog toga i nije nužno da se obrazuje posebno kontrolno telo. Ako je

formirano, to telo je odgovorno za kontrolu bilansa banke, kao i za kontrolu poštovanja zakona i

5 Živković, A., Kožetinac G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005., str. 566.

8


regulative od strane centralne banke. U mnogim slučajevima kontrolno telo može da utiče na

postavljanje odgovornosti službenika centralne banke. Vlada može biti zastupljena u kontrolnom

telu ili joj može biti poverena (u posebnim vidovima) funkcija ''kontrolora''.

Nezavisnost centralne banke veoma je bitna za uspostavljanje racionalnog funkcionisanja

finansijskog bankarskog sistema zemlje.6

Reći da je monetarna politika samo deo ukupne ekonomske politike društva predstavlja

već uobičajen izraz kojim treba da se uvaži neophodnost logičke povezanosti elemenata u

jednom složenom sistemu. Ali monetarna politika, istovremeno, predstavlja i skup različitih

postupaka, pri čemu se subjekti koji ih upotrebljavaju nalaze (institucionalno posmatrano) u

centralnoj banci, a ne u okviru nekog državnog organa. Zbog toga, pomenuti problem logičke

povezanosti pretpostavlja tri svoja aspekta: stepen samostalnosti centralne banke, optimalnu

koordinaciju između monetarne i fiskalne politike i odnose između monetarne politike i ostalih

instrumenata ekonomske politike.

Nezavisna centralna banka pokriva tri oblaasti:

personalna nezavisnost,

finansijska nezavisnost i

nezavisnost uvođenju monetarne politike.

Personalna nezavisnost se odnosi na uticaj države kod imenovanja i smenjivanja

funkcionera, dok je finansijska nezavisnost određena pristupom države kreditima centralne

banke. Nezavisnost u vođenju politike sadrži dva elementa: nezavisnost u pogledu određivanja

cilja i nezavisnost u pogledu korišćenja instrumenata. Kao osnovni cilj se postavlja stabilnost

cena, dok centralna banka ima slobodu da bira instrumente.

6 Barać S., Stakić B., Hadžić M., Ivaniš.,: Praktikum za poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.,str. 49.

9


2.ISTORIJAT NARODNE BANKE SRBIJE

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2. jula 1884

godine pod imenom Privilegovana narodna banka kraljevine Srbije. Za vreme Drugog svetskog

rata (od aprila 1941. do oktobra 1944) obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. U

Septembru 1946. godine Banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod

imenom Narodna banka Jugoslavije.7 Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne

zajednice Srbija i Crna Gora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003. godine, Narodna banka

Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije,

koji je stupio na snagu 19. jula 2003. godine, utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i

funkcije Narodne banke Srbije.8

Potreba za osnivanjem centralne banke postojala je sve očiglednija kada je Srbija

oslobođena od turaka počela obnovu i osnivanje državnih i kulturnih institucija. U to vreme

novčani sistem Srbije karakterisalo je odsustvo nacionalnog novca i upotreba čak 43 monete

drugih država i zato je bilo neophodno osnovati centralnu banku. U „Srpskim novinama“, u

članku „Današnja novčana kriza“, objavljenom 1854. godine, nalazi se prvi pisani pomen o

neophodnosti osnivanja jedne takve institucije. Takva institucija je osnovana tek 1884. godine.

Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila

za obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. Formirani su Zbor akcionara, Glavni

odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera i

viceguvernera.9 U prvo vreme, Narodna banka Kraljevine Srbije bila je smeštena u samom centru

grada, u Knez - Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski podignutom zdanju u

ulici Kralja Petra, u kome je i danas. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka odlučeno je da

se, za potrebe tadašnje, Narodne banke SFR Jugoslavije izgradi nova poslovna zgrada. Petnaest

godina od početka gradnje, ogromno stakleno zdanje na Slaviji, u Nemanjinoj ulici, zvanično je

puštena u upotrebu 21. marta 2006. godine. U gradnju ovog objekta površine 53.000 kvadrata

7 sr.wikipedia.org/sr/Narodna_banka_Srbije, pristup sajtu 21.08.2013., vreme pristupa 10:25:00.8 sr.wikipedia.org/sr/Narodna_banka_Srbije, pristup sajtu 21.08.2013., vreme pristupa 10:25:00.9 sr.wikipedia.org/sr/Narodna_banka_Srbije, pristup sajtu 21.08.2013., vreme pristupa 10:25:00.

10


uloženo je 134 miliona američkih dolara. Sa raspadom SFRJ Narodna banka Srbije nasledila je

sve probleme i troškove oko izgradnje objekta.

3.NARODNA BANKA SRBIJE

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike

Srbije koja obavlja funkcije utvrđene zakonom. Narodna

banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju

funkcija, i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skupštini

Republike Srbije. Narodna banka Srbije, u obavljanju svojih funkcija, neće primati niti tražiti

uputstva od državnih organa i drugih lica. Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i

održavanje stabilnosti cena. Narodna banka pored osnovnog cilja, ima za cilj i očuvanje

finansijske stabilnosti.

Narodna banka Srbije je pravno lice, ali se ne upisuje u registar pravnih lica. Sedište

Narodne banke Srbije je Beograd. Narodna Banka Srbije ima pečat koji sadrži naziv Narodne

banke Srbije i grb Republike Srbije. Narodna banka Srbije ima statut koji potvrđuje Narodna

skupština.

U sastavu Narodne banke Srbije, sa obavezama i odgovornostima utvrđenim ima statut,

koji potvrđuje Narodna skupština. Statut Narodne banke Srbije objavljuje se u “Službenom

glasniku Republike Srbije”. Narodna banka Srbije može obrazovati filijale. Unutrašnja

organizacija, delokrug, prava i dužnosti filijala utvrđuju se Statutom Narodne banke Srbije.

Zakonom i Statutom Narodne banke Srbije, posluje specijalizovana organizacija pod nazivom:

Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider, koja izrađuje

novčanice i kovani novac.

Narodnu banku Srbije predstavlja i zastupa guverner Narodne banke Srbije. Narodna

banka Srbije, u izvršenju svojih funkcija, sarađuje sa Vladom i drugim državnim organima i, u

okviru svoje nadležnosti, preuzima mere za unapređenje te saradnje. Narodna banka Srbije može

biti članica međunarodnih finansijskih organizacija i institucija i može sarađivati sa nacionalnim

finansijskim i kreditnim institucijama radi izvršavanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija.

11


Narodna banka Srbije može zastupati Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim

organizacijama i institucijama, i drugim oblicima međunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade.

4.ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE

Organi Narodne banke Srbije su:10

Monetarni odbor,

guverner i

Savet.

Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverner.

Guvernera bira Narodna skupština na period od pet godina. U njegovoj nadležnosti je

sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke

Srbije, kao i pripremanje i donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije. Savet ima

predsednika i četiri člana koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog

guvernera, između ostalog, usvaja i finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije ima tri do pet vice guvernera, koje, na predlog guvernera, bira Savet,

takođe na period od pet godina.

4.1.Monetarni odbor

Monetarni odbor čine guverner i vice guverneri Narodne banke Srbije. Monetarni odbor

utvrđuje monetarnu politiku, a posebno utvrđuje:

uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti;

uslove i način pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operaciju na otvorenom tržištu

i obavlja diskontne poslove;

10 Dželatović, M., Živković, A., Bojović, P.,: Bankarski menadžment, Čigoja štampa, Beograd, 2008., str.99.

12


politiku odobravanja kratkoročnih kredita;

politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, režim kursa dinara;

način upravljanja deviznim rezervama;

eskontnu stopu i druge kamatne stope Narodne banke Srbije;

osnovice za obračunavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i način, uslove

i rokove izdvajanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka kod Narodne banke

Srbije;

mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija.

Sednice Monetarnog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u 15 dana.

Sednice Monetarnog odbora održavaju se ako je prisutno najmanje dve trećine članova.

Monetarni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, a u slučaju izjednačenog

broja glasova, odlučuje glas guvernera. Sednicama Monetarnog odbora predsedava guverner.

Način sazivanja i održavanja sednica Monetarnog odbora bliže se uređuje Statutom Narodne

banke Srbije. Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadležan za poslove finansija,

bez prava glasa.

4.2.Guverner Narodne banke Srbije

Guvernera bira Narodna skupština na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za

finansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za guvernera može biti birano lice koje

ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće

radon iskustvo u oblastima ekonomije, finansija i bankarstva i koje se istaklo kao stručnjak ili

naučni radnik u tim oblastima. Guverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do

izbora novog guvernera. Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva Narodne

banke Srbije, a posebno za:

sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta;

organizaciju i poslovanje Narodne banke Srbije;

pripremanje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije;

13


donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u

nadležnost Monetarnog odbora ili Saveta;

obavljanje drugih poslova utvrđenih ovim i drugim zakonom, ako nisu u suprotnosti sa

osnovnim ciljem iz člana 3. zakona.

4.3.Viceguverner Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernera bira Savet na predlog

guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za viceguvernera može biti birano lice

koje ispunjava uslove iz člana 16. stav 2. zakona. Statrutom Narodne banke Srbije bliže se

uređuju ovlašćenja viceguvernera. Viceguverner kome je prestao mandate nastavlja da obavlja

poslove do izbora novog viceguvernera.

Guverner, na početku svog mandata, imenuje viceguvernera koji zamenjuje guvernera

ako je sprečen da vrši svoju funkciju. Guverner, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Narodne

banke Srbije, donosi propise i opšte akte, kao i pojedinačne akte, ako ovim zakonom nije

drukčije određeno. Propisi i opšti akti iz stava 1. ovog člana objavljuju se u “Službenom glasniku

Republike Srbije”. Guverner i viceguverneri su stalno zaposleni u Narodnoj banci Srbije.

4.4.Savet Narodne banke Srbije

Savet ima predsednika i četiri člana koje bira Narodna skupština, na pet godina, s pravom

ponovnog izbora. Narodna skupština bira predsednika i članove Saveta na predlog odbora

Narodne skupštine nadležnog za finansije.

Za člana Saveta može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim

organima, ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblastima ekonomje,

finansija i bankarstva i koje se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima.

Savet, na predlog guvernera:

14


usvaja finansijski plan Narodne banke Srbije;

usvaja godišnji račun Narodne banke Srbije;

utvrđuje jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banke Srbije naplaćuje naknadu za izvršene

usluge;

utvrđuje visinu zarada guvernera i viceguvernera Narodne banke Srbije;

utvrđuje listu radnih mesta sa posebnim ovlašćenjima i kriterijumima određivanja visine

zarade zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima Narodne banke Srbije;

vrši izbor ovlašćenog revizora.

Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca, ako su prisutna

najmanje tri člana. Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.

Savet donosi poslovnik o svom radu, kojim se naročito uređuju način sazivanja i

održavanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicamai druga pitanja u vezi s radom

Saveta. Savet po potrebi, a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o

svom radu. Članovi Saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci Srbije, njima se isplaćuje naknada.

4.5.Nespojivost funkcija, sukob interesa i prestanak funkcije

Guverner, viceguverneri, članovi Saveta i zaposleni sa posebnim ovlašćenjima:11

ne mogu biti poslanici u Narodnoj skupštini, članovi Vlade, funkcioneri političkih

organizacija, odnosno članovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih

organizacija, članovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka,

drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih lica, koja kontroliše

ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarađuje;

ne mogu imati akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od vrednosti banaka, drugih

finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontroliše

ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarađuje.

11 Savić,J., Vukosavljević, D., Kvrgić, G.,: Bankarstvo, PEP, Beograd, 2009.str.89.

15


Guverner, viceguverneri i članovi Saveta dužni su da posle izbora Narodnoj skupštini

daju pismenu izjavu o tome da ne poseduju akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od

vrednosti banaka, drugih finanasijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih

lica, koja kontroliše ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarađuje.

Na zaposlene sa posebnim ovlašćenjima shodno se primenjuju odredbe da ne mogu biti

poslanici u Narodnoj skupštini, članovi Vlade, funkcioneri političkih organizacija, odnosno

članovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih organizacija, članovi upravnih ili

nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija i

revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koje kontroliše ili s kojima u obavljanju svojih

funkcija Narodna Banka Srbije sarađuje. Guverneru, viceguvernerima i članovima Saveta

prestaje funkcija pre isteka mandata ako to sami zatraže ili ako im radni odnos prestane zbog

ispunjenja uslova za starosnu penziju, kao i u slučaju razrešenja sa te funkcije. Guverner,

viceguverneri i članovi Saveta razrešavaju se funkcije ako:

su pravosnažno osuđeni za krivično delo protiv privrede i jedinstva tržišta, radnih odnosa,

imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja i službene dužnosti;

se utvrdi da nestručno i nesavesno obavljaju funkciju, odnosno da je, zbog ozbiljnih

propusta izvršavanju odluka i organizovanju poslova Narodne banke Srbije, došlo do

znatnog odstupanja od ostvarenja njenog osnovnog cilja iz člana 3. zakona;

se na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove utvrdi da su zbog

zdravstvenog stanja trajno izgubili radnu sposobnost za vršenje te funkcije;

ne dostave ili dostave lažnu izjavu o podacima iz šlana 28. zakona;

se utvrdi da ne ispunjavaju uslove za izbor iz člana 16. stav 2. zakona.

Savet utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje guvernera i

pokreće postupak pred odborom Narodne skupštine nadležnim za finansije u roku od 60 dana od

dana utvrđivanja tih uslova.

Pri ocenjivanju ispunjenosti uslova iz stave 1. ovog člana, odbor Narodne skupštine

nadležan za finansije dužan je da zatraži izjašnjenje guvernera.

16


5.ORGANIZACIONA STRUKTURA NARODNE BANKE SRBIJE

5.1. Narodna banka Srbije i njeni zadaci

17

GUVERNER

Viceguverner Viceguverner Viceguverner Generalni sekretar

Viceguverner

Sektor za monetarne operacije

Sektor za platni sistem

Kancelarija za kontakte s

privrednicima

Sektor za monetarne analize

i statistiku

Prinudna naplata

Sektor za poslove s

gotovinom

Sektor za međunarodnu

saradnju

Sektor za nadzor nad obavljanjem

delatnosti osiguranja

Sektor za nadzor nad delatnošću dobrovoljnih

penzijskih fondova

Centar za superviziju

informacionih sistema

Centar za zaštitu i edukaciju korisnika

finansijskih usluga

Sektor za finansijsku stabilnost

Centar za unapređenje finansijskog

sistema

Direkcija za računovodstvo i

finansije

Informaciona tehnologija

Ljudski resursi

Opšti poslovi

Centar za nabavke

Filijale

Kancelarija glavnog

ekonomiste

Sektor za devizne poslove

Usklađenost poslovanja i poslovi kontrole operativnog

rizika

Interna revizija

Direkcija za zakonodavno – pravne poslove

Sektor za kontrolu poslovanja banaka

Nacionalni centar za platne kartice

Kabinet guvernera

Zavod za izradu novčanica i kovanog

novca


Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banka Srbije, kao i odnos Narodne

bnake Srbije prema organima Republike Srbije i međunarodnim organizacijama i institucijama,

uređeni su Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u

obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj

rad je odgovorna Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Narodna banka Srbije ima sledeće zadatke:

Utvrđuje i sprovodi Monetarnu politiku;

Samostalno vodi politiku kursa dinara uz saglasnost Vlade Republike Srbije;

Čuva devizne rezerve i upravlja deviznim rezervama;

Izdaje novčanice i kovani novac;

Utvrđuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa

inostranstvom;

Izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i

drugih finansijskih organizacija;

Obavlja zakonom utvrđene poslove za Republiku Srbiju;

Obavlja i druge poslove utvrđene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonom u

skladu sa principima poslovanja centralnih banaka.

5.2.Monetarna politika

Narodna banka Srbije je javna institucija odgovorna za čuvanje vrednosti, odnosno

kupovne snage novca. Ključna uloga Narodne banke Srbije je obezbeđenje monetarne i

finansijske stabilnosti. Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i

poverenje u valutu. Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i

druge finansijske organizacije dobro funkcionišu i odgovorno čuvaju novac svojih klijenata. Ovu

ulogu Narodna banka Srbije ostvaruje odgovarajućom monetarnom politikom. Narodna banka

Srbije utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku u Republici Srbiji:

Izdavanje kratkoročnih hartija od vrednosti;

Sprovođenjem operacija na otvorenom tržištu;

Obavljanjem diskontnih poslova;

18


Obavljanjem kratkoročnih kredita;

Utvrđivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije;

Utvrđivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke Srbije;

Utvrđivanjem mera za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija;

Donošenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog

poslovanja utvrđenih zakonom;

Izdavanjem novčanica i kovanog novca;

Utvrđivanjem drugih instrumenata i mera monetarne politike.

Izdavanje kratkoročnih hartija od vrednosti i operacije na otvorenom tržištu

Narodna banka Srbije može izdavati kratkoročne hartije od vrednosti koje glase na

domaću ili stranu valutu, na osnovu odluke kojom se utvrđuju obim emisije, rokovi dospeća i

drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti, kao i plasmana i isplate tih hartija. Operacije na

otvorenom t ržištu Narodna banka Srbije sprovodi kupovinom i prodajom hartija od vrednosti na

otvorenom tržištu.

Posebnu funkciju na tržištu novca ima centralna banka. Glavna monetarna institucija,

određenim instrumentima monetarno - kreditne politike, utiče na ponudu i tražnju novca i

kratkoročnih hartija od vrednosti, čime direktno utiče na likvidnost bankarskog sistema i

privrede u celini.12

Narodna banka Srbije uređuje vrstu i kvalitet hartija od vrednosti, kao i uslove i način

pod kojima prodaje te hartije.13

Diskontni poslovi

Narodna banka Srbije može kupovati od banaka hartije od vrednosti. Narodna banka

Srbije može kupljene hartije od vrednosti prodavati i pre isteka roka njihovog dospeća. Takođe

uređuje vrstu i kvalitet tih hartija i način pod kojima kupuje i prodaje te hartije.

Odobravanje kratkoročnih kredita

12 Živković, A., Dželatović, M., Bojović, P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd, 2008, str.111.13 Mrinković, S.,: Dinamika realnog deviznog kursa, Beograd, 2004, str. 77-78.

19


Narodna banka Srbije može bankama odobravati kredite s rokom dospeća do godinu

dana, na osnovu zaloge portfelja hartija od vrednosti. Narodna banka Srbije uređuje vrstu i

kvalitet hartija od vrednosti na osnovu kojih odobrava kredite, kao uslove i način odobravanja tih

kredita Narodna banka Srbije može odobravati Republici Srbiji kredite radi finansiranja

privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i

rashodima tokom izvršenja budžeta. Krediti se mogu odobravati u okvirima utvrđene monetarne

politike, a najviše u iznosu od 5 % prosečnih budžetskih prihoda u poslednje tri godine, pri čemu

ukupan iznos duga Republike Srbije nastalog po tom osnovu ne može biti veći od trostrukog

iznosa propisanog minimalnog osnovnog kapitala i sredstava posebnih rezervi Narodne banke

Srbije. Republika Srbija dužna je da vrati kredite Narodnoj banci Srbije do kraja tekuće

budžetske godine.

Obavezna rezerva

Narodna banka Srbije utvrđuje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope

obavezne rezerve, vrste depozita i drugih sredstava na koje se ta stopa primenjuje. Narodna

banka Srbije može visinu obavezne rezerve utvrditi i za druge finansijske organizacije.

Narodna banka Srbije može utvrditi i diferenciranje stope obavezne rezerve, zavisno od vrste i

ročnosti depozita i drugih sredstava.

Eskontna stopa i druge kamatne stope

Narodna banka Srbije utvrđuje eskontnu stopu Narodne banke Srbije Narodna banka

Srbije utvrđuje kamatne sope na sredstva na koja Narodna banka Srbije plaća kamatu i propisuju

način obračuna, naplate i plaćanja kamate. Utvrđuje posebnim ugovorom visinu kamatnih stopa

sredstava Republike Srbije na koja Narodna banka Srbije plaća kamatu. Kamatne stope na

plasmane i druga potraživanja Narodne banke Srbije ne mogu biti niže od eskontne stope.

Pored uticaja na kreditni potencijal i likvidnost banaka, ovim instrumentima, centralna banka

utiče na formiranje kamatnih stopa na finansijskom tržištu, kao i na održavanje ekonomskih

motiva holdera slobodnih novčanih sredstava za ulaganje u hartije od vrednosti.14

Mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija

14 Živković, A., Dželatović, M., Bojović, P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd, 2008, str.307.

20


Narodna banka Srbije, radi održavanja likvidnosti banaka, može propisati:

Uslove i način odobravanja depozitnih i kreditnih olakšica;

Uslove i način obezbeđenja likvidnosti isplate depozita fizičkih i pravnih lica kod banaka;

Druge mere za održavanje likvidnosti banaka.

Narodna banka Srbije može utvrditi minimalne uslove kreditne sposobnosti banaka, u

poslovanju sa Narodnom bankom Srbije. Takođe, Narodna banka Srbije utvrđuje mere koje se

primenjuje na druge finansijske organizacije i određuje na koje se finansijske organizacije

primenjuju te mere.

Propisi, mere i aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja

Narodna banka Srbije može kupovati i prodavati devize i efektivni strani novac na

deviznom tržištu radi održavanja likvidnosti plaćanja prema inostranstvu. Narodna banka Srbije

propisuje:

Uslove i način intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tržištu;

Uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom;

Način vođenja devizne štedne knjižice i deviznog računa;

Vrstu deviza i efektivnog stranog novca kojeg kupuje i prodaje na deviznom tržištu.

Narodna banka Srbije može u skladu sa utvrđenom monetarnom politikom, bankama

propisati obavezu da drže određeni iznos u devizama na ručunu kod Narodne banke Srbije ili kod

stranih banaka. Narodna banka Srbije može od domaćih i stranih banaka primati depozite u

devizama sa rokom otplate dužim od godinu dana, na osnovu posebnog zakona.Takođe, može se

zuduživati u inostranstvu u svoje ime, a za račun Republike Srbije, sa rokom otplate dužim od

godinu dana, na osnovu posebnog zakona. Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine:

Potraživanja Narodne banke Srbije na računima u inostranstvu;

Hartije od vrednosti koje glase na strane novčane jedinice kojima raspolaže Narodna

banka Srbije;

Specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod međunarodnog monetarnog fonda;

Zlato i drugi plemeniti metali;

Efektivni strani novac.

21


Narodna banka Srbije može da izvozi i iznosi u inostranstvo i da uvozi i unosi iz

inostranstva zlato u ne prerađenom i kovanom obliku.

5.3.Politika kursa dinara

Narodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara. Uz saglasnost Vlade,

utvrđuje režim kursa dinara. Narodna banka Srbije može kupovati i prodavati devize i efektivni

strani novac na deviznom tržištu u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara i održavanja nivoa

deviznih rezervi.

5.4.Izdavanje novčanica i kovanog novca

Novčana jedinica Republike Srbije jeste dinar, koji se deli na 100 para. Narodna banka

Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbije.

Sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji između preduzeća, drugih

domaćih pravnih lica i građana, izražavaju se u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja

glase na dinare, ako zakonom nije drugačije određeno. Narodna banka Srbije izdaje novčanice i

kovani novac, utvrđuje apoene i osnovna obeležja novčanica i kovanog novca. Natpisi i tekstovi

na novčanicama i kovanom novcu ispisuju se ćiriličnim i latiničnim pismom.15 Narodna banka

Srbije donosi odluke o puštanju u opticaj i povlačenju iz opticaja novčanica i kovanog novca.

Guverner utvrđuje način i uslove povlačenja pohabanih novčanica i zamene oštećenih novčanica

i kovanog novca, čije troškove snosi Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije, uz prethodno

pribavljenu saglasnost Vlade, donosi odluku o izdavanju novčanica za vanredne potrebe zemlje

nastale usled neposredne ratne opasnosti, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja. Falsifikati

papirnih novčanica i falsifikati ili oštećeni, probušeni novac nisu zakonsko sredstvo plaćanja.

Novčanice i kovani novac koji nisu zakonsko sredstvo plaćanja predaju se Narodnoj banci

15 Živković, A., Dželatović, M., Bojović, P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd, 2008, str.307-308.

22


Srbije bez naknade. Štampanje novčanica i kovanog novca vrši se u specijalizovanoj organizaciji

Narodne banke Srbije - Zavod za izradu ovčanica i kovanog novca - Topčider.

5.5.Poslovi za Republiku Srbiju

Narodna banka Srbije može (na osnovu ugovora ili zakona) obavljati za Republiku Srbiju

poslove u vezi sa hartijama od vrednosti, zaduživanjima i druge poslove. Za obavljanje ovakvih

poslova Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu Republici Srbiji. Ugovorom o obavljanju

poslova može se ugovoriti plaćanje naknade. Takođe Narodna banka Srbije može za državnu

zajednicu obavljati poslove u vezi sa zaduživanjem državne zajednice u inostranstvu, u skladu sa

posebnim zakonom.

5.6. Narodne banke Srbije i njena kontrolna funkcija

Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti

poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu sa

zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. Narodna banka

Srbije donosi propise kojima se utvrđuju standardi opreznog bankarskog poslovanja. Pri vršenju

kontrole Narodna banka Srbije ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka

i drugih finansijskih organizacija, kao pravnih lica koja su u banci, odnosno drugom

finansijskom organizacijom koja je predmet kontrole povezana imovinskim, upravljačkim

poslovnim odnosima.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vršenja kontrolne funkcije, u

skladu sa zakonom. Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim institucijama nadležnim

za kontrolu poslovanja banaka i domaćim organima i institucijama nadležnim za nadzor u oblasti

finansijskog poslovanja, u cilju unapređenja kontrolne funkcije narodne banke Srbije. Narodna

23


banka Srbije može da razmenjuje podatke pribavljene u obavljanju kontrolne funkcije sa stranim

i domaćim organima i institucijama.16

5.7.Monetarna obaveza i uloga institucija

Uspeh i neuspeh monetarnih reformi može se posmatrati u okviru odnosa - monetarna

obaveza i uloga institucija. Primer monetarnih reformi pokazuje kako je koncept samostalne

centralne banke važan, ali nedovoljan je za monetarni uspeh. Potrebna je monetarna obaveza -

svojevrsna posvećenost i istrajnost u institucionalnom ambijentu da bi monetarna reforma bila

uspešna. Da bi monetarna reforma bila uspešna potreban je kredibilitet vlade, jer samo

makroekonomske tehnikalije nedovoljne su. Kredibilitet predstavlja poverenje u vladine namere

da realizuju zacrtanu politiku. Poverenje podrazumeva i osećanje, iskustvo i očekivanja, koja

postoje kod ekonomskih subjekata o ponašanju vlade. Kredibilitet vlade je određen na osnovu

racionalnih očekivanja, koja su formirana na osnovu raspoloživih informacija i stečenog

poverenja. Od kredibiliteta vlade zavisi i uspeh realizacije formulisane makroekonomske

politike. U osnovi je percepcija javnosti u vezi sa sposobnošću i istrajnošću vlade da realizuje

stabilizacione mere i ciljeve. Kredibilitet odlučujuće utice na nivo stabilizacionih troškova,

brzinu dezinflacije i konačni uspeh programa.

Faktori koji povećavaju kredibilitet su stručno tehnološki (program, ciljevi, instrumenti),

strateški (pre svega strana finansijska podrška) i reputacija vlade (jaka, slaba, stručnost, dužina

mandata). Kreatori ekonomske politike nastoje da je instrumentalizuju: cilj je ostanak ili dolazak

na vlast, instrument je zapošljavanje i proizvodnja, a ograničenje inflacija.17 U toliko se njima

isplati da odstupaju od najavljene politike, ali to može biti kažnjeno na sledećim izborima, ako

birači uprkos dozi zaborava zapamte što se događalo. Kredibilitet je presudan za uspeh

ekonomskih reform ii ekonomske politike, i mora biti u središtu društvenog i ekonomskog

konsenzusa koji će i na strani vlade i na strani javnosti proširivati, a ne sužavati prostor za

realizaciju najavljenih reformi. Bez toga uspeha nema. Da bi monetarna politika bila trajno

uspešna mora počivati na kredibilitetu, koji ne zavisi samo od kvaliteta monetarnog režima, već i 16 Marinković, S.,: Dinamika realnog deviznog kursa, Beograd, 2004.,str.77-82.17 Marinković, S.,: Dinamika realnog deviznog kursa, Beograd, 2004.,str.77-82.

24


od institucionalnih faktora. Promena monetarne politike će biti kredibilna ukoliko odstupanje od

najavljene politike vladi donosi troškove.

Polazne osnove kriterijuma monetarne obaveze su:18

ciljevi monetarne politike – u uslovima racionalnih očekivanja to ne mogu biti

zaposlenost ili pokriće budžetskog deficit, jet to zakonomerno vodi inflaciji.Potrebno je

jasno kao cilj odrediti stabilnost cena da bi se odpurelo takvim zahtevina, i tako je

monetarna obaveza najviša.

odgovornost za monetarnu politiku - mora biti u institucijama: ukoliko je viši

institucionalni nivo odgovoran za monetarnu politiku, tada je veća i monetarna obaveza.

diskreciona vlast vlade - samostalnost monetarne vlasti ne znači da ona sama i formuliše

ciljeve; samostalnost - oslobođenost od pritisaka vlade - odnosi se na izbor instrumenata.

Evropska Centralna banka uživa recimo tzv. nezavisnost ciljeva: njen mandat je da

postigne i održava cenovnu stabilnost, ali banka sama definiše tačno značenje pojma

cenovne stabilnosti. ECB je objavila da to znaći “pozitivnu stopu inflacije koja ne prelazi

2% na srednji rok”. Druge centralne banke npr. Novog Zelanda i Banka Engleske,

dobijaju inflacione targete od ministra finansije. Na primer, Banka Engleske je dobila

instrukcije da postigne stopu od 2,5% i mora pismeno da obrazloži svaku devalvaciju

veću od 1%. Ove banke slobodne su da odluče kako da ostvare ovaj cilj, one imaju

instrumentalnu nezavisnost, ali nemaju nezavisnost ciljeva.

eksterne obaveze vlade - one uvećavaju stepen monetarne obaveze vlade što se može

realizovati fiksiranjem deviznog kursa, ili obavezivanjem u odnosuj na MMF.

konkurentnost monetarnog režima - može se realizovati kroz valutni odbor ili dualnost

valuta.

ograničenja u domenu kreditiranja javne vlasti - onemogućavanje sterilizacije budžetskog

deficit.

konvertibilnost valute - puna konvertibilnost je znak monetarne obaveze vlasti, s obzirom

da je monetarni režim otvoren za konkurenciju valuta.

procedura imenovanja monetarne vlasti - ko predlaže, bira, smenjuje monetarnu vlast.

18 Krugman, P., Obstfeld, M.,: International Economics: Theory and Policy.Addison-Wesley, Int.2003.str.213.

25


odgovornost za monetarnu politiku - obaveza stabilnost je tesno vezana za odgovornost

monetarne vlasti, u prvom redu vlade prema parlamentu.

Upravo dve zadnje tačke, poslužiće mi kao uvod u odnos centralne banke sa dve isto tako

važne institucije: parlamentom i sudskom vlašću. Primeri u našoj privrednoj praksi su pokazali

kako te dve institucije mogu ugroziti nezavisnost centralne banke.

5.8.Centralne banke i vlada - kreiranje i vođenje monetarne politike

Centralnu banku treba shvatiti kao vlast donošenja Zakona. Obično se kaže da je

zakonodavna vlast najvažnija u državi, s obzirom da szu izvršna i sudska vlast dužne da se drže

Zakona u svom radu. Sama Zakonodavna vlast je nastala iz potrebe da se opštim, unapred

propisanim pravilima, pravnim normama, reguliše celokupna delatnost državnih organa.

Propisana opšta pravila treba da se primene u životu, u društvenim odnosima, što znači da

državni organi i ljudi treba stvarno da se ponašaju po njima.

Samostalnost centralne banke vis - a - vis izvršne državne vlasti jako varira od jedne

zemlje do druge. Iako nikada nisu bila primenjena u praksi tržišnih privreda, dva “čista” tipa

institucionalnog ustrojstva centralne banke su jasna: ili da je centralna banka potpuno potčinjena

izvršnoj državnoj vlasti ili da centralna banka uživa apsolutnu nezavisnost. U praksi nemačka

Bundesbanka je primer koji se najviše približava drugom tipu centralne banke. U najvećem broju

drugih razvijenih zemalja tržišne privrede, centralne banke zauzimaju središnju poziciju između

dva navedena ekstrema.19

Situacija gde parlament imenuje najviša tela i funkcionere u Centralnoj banci, je dosta

retko zastupljeno. Takav najčistiji model je bio zastupljen u SRJ. Bez obzira na trenutni izbor

deviznog sistema, stabilnost deviznog kursa kod zemalja MMF se može oceniti kao ultimativni

zadatak. Na taj način, realna dilema je više pitanje politike deviznog kursa koju treba primeniti u

privremenom period, nekog krajnjeg odredišta. Suočeni sa večnom dilemom stabilnost ili rast,

moramo naglasiti da je ona jedno od onih ekonomskih pitanja relevantnih za kratke vremenske

periode. Dugoročni rast se ne može postići bez stabilnosti kao preduslova, niti se situacije

19 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008.,str.285.

26


ekonomske stagnacije ili nazadovanja može smatrati dobrim ambijentom za održanje trajne

stabilnosti.

Odnos parlamenta (skupštine, sobranje, kongresa… svi su oni kolektivni organi, i pošto

su dominantni u savremenoj demokratskoj praksi, posmatra se odnos Centralne banke i njih,

mada zakonodavni organ može bit i inokosan i da ga čini monarh ili suveren, ali u nastavku

posmatra se samo odnos centralna banka i zakonodavnog organa kao kolektivnog organa), se

posmatra u tri pravca:

kadrovski:

parlament imenuje guvernera, njegovog zamenika i odbor direktora

parlament daje saglasnost na imenovanje direktora

članovi parlamenta su i članovi odbora direktora

zakonodavni;

političko - nadzorni.20

Ukupna i eksterna devizna zaduženost spadaju u uvek aktuelne problem i najveća

ograničenja ekonomskog razvoja. Spoljni dug i njegove godišnje otplate istovremeno presudno

određuju eksternu likvidnost i solventnost zemlje. Eksterna ili međunarodna likvidnost i

solventnost jedne zemlje pokazuju njene kratkoročne mogućnosti i dugoročnu sposobnost

izmirivanja dugova prema inostranim poveriocima, kao i deviznih obaveza u celini. Nivo

eksterne likvidnosti i solventnosti kvantifikuje se brojnim pokazateljima. Najvažniji su indikatori

eksterne solventnosti, jer na osnovu njih međunarodne finansijske organizacije rangiraju zemlje

prema stepenu zaduženosti. Indikatori međunarodne likvidnosti i solventnosti svrstavaju se u

obuhvatnu grupu pokazatelja eksterne pozicije, koju čine još indikatori izloženosti finansijskom

riziku i stepen otvorenosti ekonomije.

20 Marinković, S.,: Dinamika realnog deviznog kursa, Beograd, 2004.,str.77-82.

27


5.9.Saradnja Narodne banke Srbije i ECB

Strateška opredeljenost Republike Srbije ka evropskim integracijama obuhvata proces

tranzicije iz centralizovane državne privrede ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji. Osnovu svake

tržišne ekonomije predstavlja stabilan i razvijen bankarski i finansijski sektor, a pouzdana i

funkcionalno efikasna centralna banka predstavlja osnov makroekonomske stabilnosti i, shodno

tome, ima ključnu ulogu u procesu evropskih integracija.21 U skladu s tim, predstavnici Narodne

banke Srbije aktivno učestvuju u radu koordinacionih tela koje je Vlada Republike Srbije

formirala u cilju efikasnog vodenja pregovora o članstvu u EU i sprovodenja Sporazuma

o stabilizaciji i pridruživanju. Polazeći od nadležnosti Narodne banke Srbije, učešće njenih

predstavnika predviđeno je u sledećim podgrupama zaduženim za usklađivanje pojedinih obalsti

pravnih tekovina EU: za slobodno kretanje kapitala; za konkurenciju; za finansijske usluge; za

ekonomska i monetarna pitanja; za statistiku; za zaštitu potrošaca i zaštitu zdravlja; za finansijski

nadzor i za finansije i budžet.22

Predstavnici Narodne banke Srbije, u saradnji sa svim relevantnim institucijama, aktivno

učestvuju i u izradi investicionog plana.

Nova dokumenta o Evropskom partnerstvu za Republiku Srbiju sadrže, između ostalog, i

nove prioritete i preporuke, čija će realizacija biti u nadležnosti Narodne banke Srbije. Pored tih

obaveza, Narodnu banku Srbije očekuju i značajne aktivnosti u pogledu ispunjenja kriterijuma iz

Mastrihta, kao uslova za sve potencijalne članice EU koje žele da postanu deo Evropske

monetarne unije. Mastrihtski kriterijumi utvrđeni su Ugovorom iz Mastrihta, na osnovu

sveobuhvatne makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma zahteva se od onih

članica EU koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom

- evrom.23

Smatra se da je ispunjenje „kriterijuma konvergencije“ i permanentno održavanje

makroekonomskih parametara na utvrđenom nivou osnovni preduslov za trajnu stabilnost i

ujednačen ekonomski razvoj unutar zone evra. Obaveza ispunjavanja tih kriterijuma odnosi se na

21 Savić,J., Vukosavljević, D., Kvrgić, G.,: Bankarstvo, PEP, Beograd, 2009.str.145.22 Savić,J., Vukosavljević, D., Kvrgić, G.,: Bankarstvo, PEP, Beograd, 2009.str.145-146.23 Marinković, S.,: Dinamika realnog deviznog kursa, Beograd, 2004.,str.77-82.

28


sve potencijalne članice zone evra, osim na one koje se, po osnovu postignutih kriterijuma, već

nalaze u jedinstvenom valutnom području. Kriterijumi konvergencije su:

Cenovna stabilnost, tj. održivo nizak rast cena i prosečna stopa inflacije koja ne prelazi

1,5% poena iznad prosečne inflacije tri najuspešnije zemlje članice. Inflacija, se inače,

meri na bazi uporedivog indeksa potrošačkih cena;

Dugoročna kamatna stopa - prosečna nominalna dugoročna kamatna stopa – ne sme da

prelazi 2% poena iznad proseka tri najuspešnije zemlje članice. Odrednica za utvrđivanje

kamatne stope su kamatne stope na dugoročne vladine obveznice ili uporedive hartije od

vrednosti;

Visina budžetskog deficita utvrđena je tako da stopa planiranog ili ostvarenog budžetskog

deficit ne prelazi 3% bruto društvenog proizvoda;

Kriterijum javnog duga predviđa da javni dug ne prelazi iznos od 60% bruto društvenog

proizvoda;

Stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERMII). Ovaj

kriterijum odnosi se na poštovanje utvrđenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih

odstupanja u peridu od najmanje dve godine pre uvođenja zajedničke evropske valute. Važno je

istaći da potencijalna zemlja članica u navedenom period,u kome je njena valutra uključena u

Mehanizam deviznih kurseva, nema mogućnost da samoinicijativno svoju valutu devalvira u

odnosu na valutu neke druge zemlje članice EU s ciljem poboljšanja konkurentnosti svoje

ekonomije.

Razvojna banka Saveta Evrope je, u skladu s politikom odobravanja zajmova evropskim

zemljama namenjenih rešavanju socijalnih problema raseljenih lica u slučaju rata ili prirodnih

katastrofa, odobrila Republici Srbiji krajem 2005. godine sredstva kredita za rekonstrukciju kuća

uništenih tokom poplava na području Vojvodine, u ukupnom iznosu od 9,6 miliona evra.

Sredstva kredita su u celini iskorišćena tokom 2006. godine.

U okviru podrške procesu stabilizacije i pridruživanja zemalja zapadnog Balkana,

Evropska unija je od 2001. do 2007. godine Srbiji odobravala pomoć u okviru programa

CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD. Ti program su zamenjeni novim instrumentom

pretpristupne pomoći - IPA (Instrumentfor Pre - Accession Assistance). Iz svog budžeta, za

period od 2007. do 2011. godine, EU je Republici Srbiji namenila pomoć u iznosu od oko jedne

29


milijarde evra. Vlada Republike Srbije je krajem 2007. godine sa EU potpisala okvirni sporazum

o korišćenju tih sredstava. Predstavnici Vlade Republike Srbije i Evropske komisije su 1. aprila

2009. godine potpisali Finansijski ugovor o bespovratnoj pomoći Srbiji vredan 168 miliona evra.

Sredstva su namenjena realizaciji 36 projekta u okviru instrumenta pretpristupne pomoći za

2008. godinu, što će doprineti reformama čiji je cilj približavanje zakonodavnog sistema i

standard Republike Srbije standardina EU. Među odobrenim projektima je i projekt Narodne

banke Srbije pod nazivom “Jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije kroz

implementaciju pravnih tekovina EU i usklađivanje aktivnosti Narodne banke Srbije sa

evropskim standardima”. Cilj projekta je doprinos održivoj makroekonomskoj i finansijskoj

stabilnosti time što će omogućiti Narodnoj banci Srbije da na najefikasniji način ispuni svoj

mandat i uskladi svoje aktivnosti s najboljom međunarodnom praksom. To će se postići putem

jačanja institucionalnih kapaciteta, aktivnosti i efikasnosti. Narodne banke Srbije u pogledu

sprovođenja njenih osnovnih funkcija i postizanja usklađenosti s propisima EU.

6.OSNOVNE FUNKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su:

utvrđivanje i sprovođenje monetarne politike,

vođenje politike kursa dinara,

čuvanje deviznih rezervi i upravljanje njima,

staranje o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Utvrđivanje i sprovođenje monetarne politike - funkcija kontrole novca u opticaju i

instrumenti monetarno kreditne politike. Stabilnost svake ekonomije oslanja se u velikoj meri na

adekvatnu monetarnu politiku. Zadatak monetarne politike jeste da utvrdi potrebnu količinu

novca koja treba da se nalazi u opticaju. Upravo ovaj zadatak postavlja se pred centralnu banku,

koja različitim instrumentima i mehanizmima utiče na količinu novca u opticaju. NBS preko

poslovnog bankarstva sprovodi mere Monetarno Kreditne politike. NBS reguliše obim novca

i kredita u opticaju držeći ga na nivou potrebnom za nesmetano funkcionisanje društvene

reprodukcije i na nivou potrebnog čuvanja stabilnosti domaćeg novca. NBS prati realizaciju

30


zacrtane monetarno kreditne politike preko stope rasta monetarnih agregata. Monetarni agregati

u najširem smislu podrazumevaju novac i druga slična finansijska sredstva čiji je stepen

konvertovanja u novac različit.24 Naša NBS definiše monetarne agregate i knjigovodstveno prati

monetarna kretanja po metodologiji MMF - a:25

Monetarni agregat M1 - novčana masa

gotov novac u opticaju,

depoziti po videnju bez javnog sektora.

Monetarni agregat M2

novčana masa i oročeni štedni dinarski depoziti.

Monetarni agregat M3

Monetarni agregat M2 i devizni depoziti.

Neto domaća aktiva banaka

Razlika između M3 i neto devizne aktive prema inostranstvu.

Uloga centralne banke se svodi na balansiranje monetarnih agregata, jer ekspanzivno

kreiranje novčane mase dovodi do inflacionih tokova, dok restriktivno kreiranje može da ugrozi

normalni proces proširene reprodukcije tj. privredni rast. Glavni tokovi formiranja novčane mase

su:

Krediti banaka volumen kredita usmeren ka sektoru privrede, stanovništva i javnom

sektoru.

Devizne transakcije kao novčani tok između domaćih i stranih transaktora, bitno utiče na

kvantum novčane mase.

Uloga Narodne banke Srbije određena je Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore i

Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je usvojen 2003. godine (“Službeni glasnk RS”, br.

72/2003). Prema Članu 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je Centralna

banka Republike Srbije. Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti.

Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.24 Kvrgić, G.,: Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.,str.112.25 Kvrgić, G.,: Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.str.112-113.

31



vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani

novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema, nadzor nad obavljanjem

delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja,

posredovanja). Prema Zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna i

nezavisna i ne traži niti prima uputstva od državnih organa i drugih lica.

Na osnovu utvrđenih ciljeva ekonomske politike i ključnih makroekonomskih indikatora

koje usvaja Narodna skupština, Narodna banka Srbije samostalno utvrđuje projekcije rasta

monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje će biti

preduzete radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva. Guverner Narodne banke Srbije prisustvuje

sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije.

Narodna banka Srbije daje mišljenje o određenim aktima koji se tiču budžeta, ekonomske

i fiskalne politike, kao i nacrta Zakona i drugih propisa koji se tiču Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije određuje režim kursa dinara, uz saglasnost Vlade, s tim što samostalno

vodi politiku kursa dinara. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o

poslovanju i rezultatima rada i izveštaj o monetarnoj politici, zatim, godišnji izveštaj o stanju u

bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, kao i program monetarne politike za

narednu godinu.26 Nepokretnosti i durga sredstva koja Narodna banka Srbije koristi u svojini su

Republike Srbije. Narodna banka Srbije ima statut, koji potvrđuje Narodna skupština Republike

Srbije. Organi Narodne banke Srbije su:

Monetarni odbor,

guverner i

Savet.

Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverner.


sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije

kao i pripremanje i donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije. Savet ima predsednika

i četiri člana koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera,

26 Košutić, B.,:Osnovi prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.str.112-136.

32


između ostalog, usvaja i finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije. Narodna banka

Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje na predlog guvernera, bira Savet, takođe na period od

pet godina.

Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obrazovati

filijake koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti

određene su Statutom Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije u svom sastavu ima

specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider, čije se

obaveze i odgovornosti određuju Zakonom o Narodnoj banci Srbije i statutom Narodne banke

Srbije. Najznačajniji poslovi iz nadležnosti Narodne banke Srbije su:

utvrđivanje monetarne politike, regulisanje količine novca u opticaju, poslovi za

Republiku Srbiju (odnosi se na kratkoročne kredite radi premošćavanja vremenske

neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršavanja rashoda budžeta RS), regulisanje

visine i načina održavanja minimalne likvidnosti banaka, utvrđivanje politike kursa

dinara i utvrđivanje iznosa stalnih i tekućih obaveznih rezervi zemlje potrebnih za

održavanje likvidnosti u međunarodnim plaćanjima, poslovi obavljanja platnog prometa u

zemlji i sa inostranstvom, kao i poslovi izdavanja novčanica i kovanog novca;

poslovi iz oblasti kontrolne funkcije Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih

finansijskih organizacija. Ona može banci koja nije postupila shodno merama monetarne politike

da izda nalog da otkloni utvrđenu nepravilnost u poslovanju, uz istovremeno izricanje jedne ili

više mera, u zavisnosti od težine utvrđene nepravilnosti. Narodna banka Srbije propisuje

minimum sadržaja revizije za banke i druge finansijske organizacije. U slučaju da izveštaj o

reviziji nije u skladu sa standardima revizije, Narodna banka Srbije može da zahteva

dostavljanje, u određenom roku, i novog izveštaja, koji će izraditi drugi ovlašćeni revizor.

U uslovima kada je priliv inostranih sredstava plaćanja (po osnovu izvoza i drugih

međunarodnih ekonomskih transakcija) znatno niži od iznosa potrebnog za plaćanje inostranstvu

(po osnovu uvoza i dr.), država se nalazi pred izazovom upotrebe devizne kontrole. Cilj devizne

kontrole je da država postane jedini subjekt koji raspolaže celokupnim stečenim iznosom

deviznih sredstava u privredi. Na taj način centralizovana, devizna sredstva se zatim koriste

samo za neophodna plaćanja prema inostranstvu. Time se na administrativan način ujednačava

33


priliv i odliv deviznih sredstava, tj. uravnotežava se platni bilans. Devizna kontrola je zbog toga

jedan od mogućih instrumenata za rešavanje problema platno bilansne neravnoteže. Instrumenti

devizne kontrole su:

repatrijacija deviza - obaveza svih privrednih subjekata koji su stekli devize (izvozom i

sl.) da stečena sredstva unesu u zemlju;

cesija deviza - obaveza svih privrednih subjekata da stečene devize prodaju centralnoj

banci po zvaničnom deviznom kursu;

dozvole i zabrane deviznih plaćanja, devizni kontigenti i dr.

Imajući u vidu da je devizna kontrola izrazito administrativna mera mešanja države u

privredne tokove, smatra se nepoželjnom u ekonomskoj praksi. Ipak, postoje situacije u kojima

zemlja praktično nema drugog izbora za uspostavljanje platno bilansne ravnoteže. Tu se pre

svega misli na prisustvo visokih stopa inflacije koja onemogućava ispoljavanje efekata

devalvacije, kao alternativne mere uravnoteženja.

6.1.Monetarno kreditna politika, instrumenti i mehanizmi Narodne

banke

Eskontna i diskontna kamatna stopa;

Operacije na otvorenom tržištu;

Obavezna rezerva;

Rediskontni krediti;

Specijalni depoziti;

Direktivne mere.

Eskontna i diskontna kamatna stopa - centralna banka će u slučaju pretnje inflacije

poskupeti novac povećanjem eskontne i diskontne kamatne stope. Povećanje ovih kamatnih

stopa ima direktan uticaj na kamatne stope po kojima finansijske institucije odobravaju svoje

kredite, te se na taj način utiče na smanjenje kredita. U slučaju povećane potrebe za novcem,

34


smanjenjem eskontne i diskontne kamatne stope banka će uticati na pad kamatnih stopa

finansijskih institucija, i time će stvoriti povoljnu klimu za uzimanje kredita. Promenama u visini

eskontne stope centralna banka nastoji da deluje na ponudu i tražnju novca na novčanom tržistu i

uslove koji vladaju na području kamatne politike u celom kreditnom sistemu. Povećanje

eskontne stope trebalo bi da automatski dovede do smanjenja tražnje kredita. Suprotno

navedenom, sniženje eskontne stope treba da dovede do porasta tražnje bankarskih kredita.

Eskontna politika, uz regulisanje kamatne stope, obuhvata i druge uslove po kojima centralna

banka odobrava reeskontne kredite poslovnim bankama (uslovi reeskonta, rokovi, vrednosni

papiri koji se uzimaju u reeskont, plafon reeskonta i dr.). To je, dakle, jedno kompleksno

područje monetarnog regulisanja koje ulazi u područje delovanja drugih instrumenata, a ne samo

operisanje eskontnom stopom u smislu njenog dizanja ili spuštanja.27

Operacije na otvorenom tržištu - predstavlja instrument centralne banke putem kojeg

se, kupovinom i prodajom državnih hartija od vrednosti i hartija od vrednosti izdatih od strane

centralne banke, utiče na ukupna novčana sredstva u opticaju. U slučaju da se javi višak novca

u opticaju, centralna banka će prodajom ovih hartija od vrednosti praktično „izvući“ jedan deo

novca iz opticaja. Suprotno, ukoliko se javi potreba za većom količinom novca, kupovinom

hartija od vrednosti centralna banka pušta jedan deo novca nazad u opticaj. Operacija na

otvorenom tržištu predstavlja tržišno orjentisani instrument monetarne politike. Termin operacije

na otvorenom tržištu označava operaciju kupovine i prodaje državnih i vrednosnih papira

(obveznica) na finansijskom tržištu koje sprovodi centralna banka.28

Obavezna rezerva predstavlja iznos sredstava koji poslovne banke moraju da drže

beskamatno kod NBS. NBS utvrđuje stopu obavezne rezerve i vrstu depozita na koje će se

primeniti jedinstvena ili različita stopa u zavisnosti od vrste depozita. Na taj način smanjuje se

kreditna sposobnost banaka, jer se deo koji je deponovan kod centralne banke nemože odobriti

kao kredit klijentima. Centralna banka utvrđuje stopu obavezne reserve, i povećanjem ove stope

može uticati na smanjenje kreditne sposobnosti banaka, a samim tim i na smanjenje količine

novca u opticaju. Sa druge strane, ukoliko dođe do smanjenja ove stope, poslovne banke će moći

27 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008.,str.308.28 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008.,str.363.

35


da veću količinu sredstava izdvoje za odobravanje kredita, te će se tim povećati i količina novca

u opticaju. Iako postoji više mogućih koncepata tekuće politike obaveznih rezervi u pogledu

frekvencije korišćenja tog instrumenta monetarnog regulisanja od strane centralne banke, izgleda

da je teorijski najispravniji onaj koncept koji se nalazi između dve ekstremne - potpuno fiksirane

stope obavezne rezerve i politike veoma fleksibilnih stopa obavezne rezerve.29

Rediskontni krediti su alternative mehanizma kreditiranja poslovnih banaka. NBS

kupuje robne menice koje su prethodno diskontovale poslovne banke. Tako NBS daje kredite

poslovnim bankama koje se automatski likvidiraju u momentu napalte menice. Rediskontni

krediti bankama - su kupovina robnih ili drugih hartija od vrednosti od poslovnih banaka; tako se

menično potraživanje prenosi na centralnu banku i vrši kreditna alokacija na račune nekih

poslovnih banaka. Radi se o kratkoročnom finansiranju robnog prometa na bazi meničnog

pokrića i maksimalnih rokova do 90 dana. Postoje dva tipa kredita:30

rediskontni - u mnogim zemljama osnovni metod krediti poslovnih banaka; priliv svežeg

novca nastaje kupovinom od banaka komercijalnih menica njihovih komitenata, po nižoj

ceni od nominalne vrednosti.

krediti pokriveni dokumentima - su direktni krediti bankama; banke prilažu svoja

dokumenta; za pokriće se najčešće koriste državne obveznice.

Specijalni depoziti su sredstva poslovnih banaka koja se drže kod NBS i koja se ili

uopšte ne ukamaćuju ili se ukamaćuju po niskoj kamatnoj stopi. U uslovima prevelike kreditne

ekspanzije NBS može da pored povećanja stope obavezne rezerve, odredi stopu iznad obavezne

rezerve na prirast depozita, kako bi se radikalnije smanjila kreditna aktivnost banaka. Imaju isto

dejstvo na količinu novca u opticaju kao i obavezne rezerve. Ove mere se mogu primeniti

kratkoročno, u posebnim uslovima, koji zahtevaju brzu i efikasnu monetarnu politiku. Treba

imati u vidu da je loša strana ovih mera ograničavanje slobode tržišta.

Direktivne mere se najčešće odnose na ograničavanje obima kreditnih plasmana banaka,

i na limitiranje visine kamatnih stopa.

29 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008.,str.323.30 Savić, J., Kvrgić, G., Vukosavljević, D.,: Bankarsko poslovanje, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010.str.133.

36


Treba imati u vidu da će svako „upumpavanje“ ili povlačenje novca iz opticaja od strane

centralne banke imati multiplikovani efekat na ukupna novčana sredstva u opticaju. To znači da

će, usled dejstva multiplikatora, količina novca koja će se pojaviti u opticaju usled dejstva

određenog mehanizma centralne banke biti veća od količine novca koju je centralna banka

ubacila u opticaj. Poznavanje ovih multiplikatora je od velikog značaja pri doziranju monetarne

politike.31

Narodna banka Srbije je zadužena za praćenje kursa domaće valute, i eventualno

reagovanje u slučaju mogućeg negativnog dejstva deviznog kursa na privredu. Zaštitu kursa

centralna banka vrši putem deviznih rezervi, koje predstavljaju rezerve novca koje centralna

banka drži u stranim valutama. Pri tome treba imati u vidu da je osnovni cilj držanja deviznih

rezervi minimiziranje rizika, nikako ostvarenje dobiti, te se stoga devizne rezerve zemlje drže

samo u valutama i hartijama od vrednosti koje sa sabom nose minimalni rizik. Njen zadatak je da

obezbedi red u poslovanju finansijskih institucija, nesmetano obavljanje platnog prometa, i

sigurnost učesnika u finansijskom sistemu. Centralna banka to čini tako što predstavlja jedinu

instituciju koja je ovlašćena za izdavanje i oduzimanje dozvola za rad ostalim finansijskim

institucijama. Ukoliko neka od finansijskih institucija ne poštuje propisana pravila ponašanja

unutar finansijskog sistema, centralna banka joj može oduzeti dozvolu za rad. Na taj način stvara

se određeni red i osećaj sigurnosti i poverenja klijenata u poslovne banke, što je preduslov za

nesmetano obavljanje platnog prometa.

Unutrašnja neravnoteža može da se manifestuje preko inflacije i deflacije.

Inflacija je smanjenje kupovne snage novca usled veće količine novca u opticaju od

optimalne. I prilagođavanje inflaciji i suzbijanje inflacije pogađa široke slojeve ljudi i, zavisno

od jačine uticaja, pojedinci formiraju svoj stav prema aktuelnoj političkoj vlasti u zemlji.32

Manifestuje se kvantitativno preko rasta cena i kvalitativno nemerljivo preko nestašica robe.

Deflaciju karakteriše jačanje kupovne snage domaćeg novca usled njegove nedovoljne

količine u opticaju. Takođe karakteriše je slabljene poslovne inicijative koja se manifestuje preko

pada cena, rasta realne kamatne stope u odnosu na nominalne, i pada ukupne privredne

aktivnosti. Narodna banka Srbije (NBS) potpisala je sa Evropskom centralnom bankom

31 Košutić, B.,:Osnovi prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.str.112-136.32 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008.,str.246.

37


Memorandum o razumevanju i Protokol o saradnji. Time NBS usklađuje svoj rad sa pravilima

rada Evropskogsistema centralnih banaka.

7.NARODNA BANKA SRBIJE I EVROPSKI SISTEM BANAKA

Evropski sistem centralnih banaka čine Evropska centralna banka i nacionalne banke

država članica EU. Potpisivanje protokola označava početak realizacije projekta Analiza potreba

NBS - a, ciji je cilj da utvrdi korake koje srpska nacionalna banka treba da preduzme da bi

dostigla standarde Evropskog sistema centralnih banaka. Program Analiza potreba NBS - a, koji

će sprovoditi Evropska centralna banka, u saradnji sa 17 partnerskih centralnih banka zemalja

članica EU, trajaće devet meseci i ima za cilj da se odrede oblasti u kojima bi NBS mogla da

unapredi svoj rad.33 Pristupanje EU nije događaj već proces koji, između ostalog, od nas zahteva

da izgradimo jake i efikasne insitucije, kao i da ojačamo administrativne i kadrovske kapacitete.

NBS je do sada primenjivala proaktivan pristup, a i u narednom periodu biće pokretač procesa

tranzicije u Srbiji. NBS treba nastaviti da predvodi proces tranzicije u svim oblastima u za koje

je nadležna, a to su:

monetarna politika,

nadzor finansijskog sektora,

platni sustem.

Evropska unija je za finansiranje programa namenila sredstva u iznosu od 400.000 evra iz

Programa zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju. Od svega što je urađeno u poslednjih

nekoliko godina na ekonomskom planu u Srbiji, posebno je napredovalo jačanje poverenja u

nacionalnu valutu i nove investicije. Ovaj program predstavlja značajan korak u pravcu jačanja

ekonomske i finansijske saradnje između NBS - a i centralnih banaka zemalja članica EU kao i u

pravcu pristupa Srbije EU. Jedan od prioriteta Srbije za ulazak u EU vođenje monetarne politike

u cilju stabilnosti cena i smanjenja inflacije, a NBS je, prema njegovom mišljenju, mnogo učnio

na tom polju.

33 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008., str.246.

38


Početkom juna 2010. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije prosleđeno je na

usvajanje Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o NBS. U obrazloženju zakona se

navodi da je jedan od glavnih ciljeva: “Dalje približavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora

o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i

Evropske centralne banke - imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi

Evropskoj uniji, posebno izraženo u tome što je Narodna skupština 9. septembra 2008. godine

ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prealzni trgovinski sporazum.”

7.1.Aktivnosti saradnje

7.1.1.Liberalizacija kretanja kapitala

Sloboda kretanja kapitala je suštinska pretpostavka stvaranja unutrašnjeg tržišta i

ekonomske i monetarne unije. Integrisano finansijsko tržište nije moguće stvoriti bez slobode

kretanja kapitala. Ovim pitanjima, po opštoj oceni, poklanjala se u Uniji značajna, ali i

nedovoljna pažnja. Ipak, postignuto je da se koordinacija ovih aktivnosti vrši posredstvom

Centralne evropske banke. Takođe, uveden je zajednički novac EURO u 2002. godini. Značaj

ostvarivanja slobode kretanja kapitala za ostale tri fundamentalne slobode je nemerljiv. Gotovo

da bi sloboda kretanja robe bila plasirana za slučaj restrikcija u slobodi kretanja kapitala.

Postavlja se pitanje na kakav bi način radnici koristili svoje zarade za slučaj restrikcije u kretanju

kapitala, odnosno novca. Takođe, nezamislivo je sigurno bankarstvo i drugo finansijsko

poslovanje u Zajednici u slučaju nepotrebnih restrikcija ove fundamentalne slobode. Situacija na

početku integrativnih procesa u ovoj oblasti bila je veoma kompleksna. Na jednoj strani su bile

Grčka, Francuska, Italija, Španija i Portugalija, sa prilično rasprostranjenim restrikcijama, a na

drugoj skandinavske zemlje, Nemačka i Holandija, sa liberalnom monetarnom politikom koja je

dozvoljavala slobodno kretanje kapitala preko i unutar njihovih granica. Restikcije su se odnosile

na razmenu i investicije, posebno one koje bi ugrožavale nacionalnu privredu. Isto tako, bile su u

funkciji sprečavanja odliva kapitala u vremenima finansijskih kriza, zatim ograničenje uvoza i

izvoza roba i naravno sve uz saglasnost sa spoljnotrgovinskom politikom države.

39


Restrikcije finansijskih transakcija odnosile su se na transfer valute, različite vrste

plaćanja u poslovima uvoza i izvoza, zatim stranih kredita, transfera intelektualne svojine u

inostranstvo itd. Uviđajući neodrživost takvog stanja i njegovu štetnost za dostizanje čvršćeg

integracionog jedinstva u Ugovoru o evropskoj zajednici iz 1957. godine predviđeno je

postepeno ukidanje restrikcija u slobodi kretanja kapitala. U cilju implementacije takvih rešenja

Savet je usvojio direktive: 921/60 1960. godine i 63/21. Značaj ovih direktiva leži u tome što su

komercijalnu dimenziju kretanja kapitala, pogotovo u privatanoj sferi, oslobodile nepotrebene

kontrole. Iako se ova vrsta liberalizacije odnosila na različite komercijalne transakcije, ona nije u

dovoljnoj meri zastupala liberalizaciju bankarskih i finansijskih poslova.34

Bela knjiga Komisije iz 1985. godine predviđala je liberalizaciju kretanja kapitala. Taj

zahtev temeljio se na činjenicama neophodnosti ostvarivanja:

pristupa efikasnom finansijskom servisu u okvirima integrisanog finansijskog tržišta,

ostvarivanja monetarne stabilnosti i

postizanja optimalne alokacije štednje u EU.

Usvajanje direktive 88/361 o primeni člana 67 Ugovora imalo je uspeha zbog činjenice

što su mnoge države članice uvidele značaj uklanjanja restrikcija slobodnog kretanja kapitala.

Ovom direktivom naloženo je uklanjanje svih vrsta restrikcija do 1990. godine. Državama je

naloženo da otklone sve vrste zaštitnih mera i da te obaveze vrlo striktno sprovode. Francuska,

Italija i Španija su veoma sistematski i striktno sprovodile svoje obaveze u pogledu otklanjanja

restrikcija u slobodnom kretanju kapitala. Stoga se opravadano kao početak monetarne unije

uzima datum do kada je trebalo implemetirati ovu direktivu, a to je 1. juli 1990. godine.

U Evropskoj Uniji postojala je veoma izražena želja da se harmonizuju propisi nacionalanog

bankarskog prava. To je naročito postalo nužno posle harmonizacije propisa u oblasti osiguranja

i bezbednosti. Posle donošenja Bele knjige 1985. godine, usledila je serija direktiva. Veoma

važna među njima bila je Direktiva 77/780, koja se odnosila na kreditne institucije. Definisane u

kreditne institucije i zahtevano je od država članica da harmonizuju svoje sisteme bankarskog

poslovanja kako bi one ispunjavale minimum uslova za funkcionisanje u novim uslovima.

Međudržavni bankarski sistem je po nalozima narednih direktiva trebalo usaglasiti sa domaćim

34 Košutić, B.,:Osnovi prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.,str. 112-136.

40


bankarskim sistemom. Posebna se pažnja poklanjala uređenju kreditnih poslova kroz

regulaciju pitanja suštinskih standarda poslovanja i univerzalnih bankarskih aktivnosti. Banke su

dužne da obezbede minimum kapitala od 5 miliona eura. Zatim, eleminisana je supervizija od

strane državnih vlasti i naloženo uspostavljanje adekvatne unutrašnje kontrole. Pored toga,

regulisana su pitanja učešća komintenata u plasmanima. Te i druge mere finansijsko bankarskog

karaktera omogućile su da se na jedinstvenom tržištu uspostavi finansijska i monetarna funkcija

koja neće biti limitirana usled konstitucionalnih ograničenja u državama članicama. Ocenjuje se

kao veliki uspeh činjenica suštinskog transfera suverenitetra centralne finansijske strukture,

odnosno na Centralnu evropsku banku.

7.1.2.Sprovođenje monetarne politike

Centralna banka obavlja kontrolu rada novčanog tržišta putem diskontne stope i

operacijama na otvorenom tržištu. Ovim instrumentima centralna banka održava potrebnu

ravnotežu ponude i tražnje na novčanom tržištu, regulišući obavljanje transakcija visinom

kamatne stope, odnosno kupovinom i prodajom vrednosnih papira. Pored uticaja na kreditni

potencijal i likvidnost banaka, ovim instrumentima Centralna banka utiče na formiranje kamatnih

stopa na finansijskom tržištu kao i na održavanje ekonomskih motiva vlasnika slobodnih

novčanih sredstava za ulaganje u hartije od vrednosti.35 Instrumenti monetarne politike mogu

biti:

Kvantitativni:

politika obaveznih rezervi,

politika eskontne (kamatne) stope,

politika otvorenog tržišta (politika hartija od vrednosti).

Kvalitativni:

regulisanje kredita Centralne banke poslovnim bankama,

regulisanje uslova kreditiranja,

selektivna kreditna politika.

35 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008.,str.250.

41


U pogledu mogućnosti kvalitetnog vođenja monetarne politike instrumenti mogu biti:

direktni (direktno deluju na određene ciljeve monetarne politike):

kamatna stopa,

mere regulisanja visine plasmana banaka

indirektni (preko kreditnog i finansijskog tržišta ostvaruju monetarne ciljeve):

obavezne rezerve,

rezerve likvidnosti,

uslovi kreditiranja.

Zbog različite prirode delovanja Centralna banka pravi kombinaciju instrumenata u

zavisnosti od ocene opšteg stanja u privredi i cilja koji se želi postići (stabilnost cena, stabilnost

kursa, smanjenje međunarodne zaduženosti).

Grafikon 1. Ekspanzivna i restriktivna monetarna politika

42


8.REŽIM DEVIZNOG KURSA

Prema načinu formiranja deviznog kursa, tj. da li ga formiraju monetarne vlasti ili se

formira na tržištu posredstvom ponude i tražnje, razlikujemo:

fiksni (čvrst) devizni kurs i

flukutirajući (plivajući) devizni kurs.

Čvst devizni kurs formiraju monetrane vlasti i on je određen nezavisno od ponude i

tražnje za devizama na tržištu. Pri režimu fiksnih deviznih kurseva, pod devalvacijom

podrazumevamo pad vrednosti nacionalne valute, dok pod terminom revalvacija

podrazumevamo rast njene vrednosti. Sistem fiksnog deviznog kursa je postojao za vreme

zlatnog standarda i opstajao je sve do pada Bretonvudskog monetarnog sistema. Oscilacije

deviznih kurseva u paritetima za vreme Bretonvudskog monetarnog sistema su bile do 1971. +/-

1% ,a od 1973. +/-2.25%. Uz saglasnost Međunarodnog monetranog fonda, vlasti su mogle da

vrše korekcije kursa.

Devizni kurs u Srbiji je fluktuirajući i kurs dinara prema stranim valutama se formira

slobodno na deviznom tržištu, u skladu sa ponudom i tražnjom deviza. Posle 5. Oktobra 2000.

devizni kurs je bio fiksan, jer je Narodna banka Srbije (tada još uvek Jugoslavije) devizni kurs uz

preporuku Međunarodnog Monetarnog Fond - a koristila za postizanje makroekonomske

43


ravnoteže i smanjivanje inflacije. Dobrim delom se u tome uspelo. Od 2003. godine na snazi je,

rukovođeno fluktuirajući režim deviznog kursa i ako se smatra da je i dalje na snazi neka vrsta

fiksnog deviznog kursa. Postoji nedoumica zbog uloge Narodne banke Srbije na srpskom

deviznom tržištu. Jedni smatraju da je njena uloga prenaglašena i da kurs treba pustiti dok su

drugi, pak, za fiksni režim deviznog kursa.

U slučaju postojanja fluktuirajućeg deviznog kursa, što je uglavnom danas slučaj kod

svih zemalja (bez obzira na varijante i upravljanje fluktuacijama kursa kroz određivanje gornje i

donje granice fluktuiranja), postavlja se i ovde pitanje: da li se promena deviznog kursa (padanja

kursa domaće valute), od porasta cena, konkurentski položaj domaće privede se popravlja, i

suprotno tome, kod manje promene kursa domaćeg novca u odnosu na porast cena.36

U slučaju trajnog i značajnog deficita platnog bilansa, dolazilo je do devalvacije valute u

najvećem broju slučajeva. Do devalvacije dolazi kada je devizni kurs nizak ili ispod nivoa

realnog kursa, što je dovodilo do nedovoljnog izvoza, povećanog uvoza i rezultira deficitom

platnog bilansa. U procesu prilagođavanja platnog bilansa, uspeh devalvacije je usko povezan sa

ispunjenjem uslova elasticiteta.

Do devlavacija dinara je došlo januara 1994. godine nakon dvogodišnje hiperinflacije u

Jugoslaviji, najduža zabeležena na svetu. Čvrst dinar je stvoren 24. januara 1994. godine čime je

zaustavljena inflacija od 313 miliona odsto mesečno. Sa uvođenjem „superdinara“ uspostavljen

je odnos dinara i marke 1:1. Ovom operacijom je zaustavljena dotadašnja hiperinflacija, druga po

veličini u istoriji sveta. Cene su, međutim, i dalje uporno rasle, pa je 1995. godine izvršena nova

devalvacija i uspostavljen odnos marke i dinara 1:3,3.

Za vreme zlatnog standarda automatski mehanizam prilagođavanja platnog bilansa

vezivao se za ime Dejvida Hjuma, koji je objašnjavao kako su se platnobilansne neravnoteže

(deficit i suficit) dovodile u ravnotezu na osnovu priliva i odliva zlata. Automatski sistem

prilagođavanja je bio zasnovan na kvantitativnoj teoriji novca po kojoj postoji direktna veza

između cena i novčane mase. U vreme zlatnog standarda proces uravnoteženja platnog bilansa se

vršio automatski, međutim automatizam nestaje sa napuštanjem zlatnog standarda. U praksi se

pokazalo da primena automatskog prilagođavanja bez preduzimanja dodatnih mera ekonomske

36 Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa, Beograd 2008.str.251.

44


politike nije uspešna jer je politika prilagođavanja platnog bilansa znatno kompleksnija i

neophodna je primena većeg broja mera istovremeno.

Primena čvrstog deviznog kursa je održavana primenom spoljnotrgoviske i devizne

kontrole. Nacionalna valuta je bila precenjena jer je kurs valute bio održavan na nivou ispod

realnog kursa. U uslovima kada je tražnja za devizama veća od ponude primenjivane su mere

restriktivne mere spoljnotrgovinske politike putem kvota, carina i dozvola, a ponuda je

stimulisana pomoću premija i subvencija kako bi došlo do uravnoteženja platnog bilansa. Kada

je valuta bila precenjena nisu bile potrebne mere restriktivne politike jer je sama cena valuta,

koja je bila visoka, ograničavala tražnju i podsticala ponudu deviza.

Fluktuirajući devizni kurs se formira na osnovu ponude i tražnje za devizama. Na tržistu

ne postoji devizni kurs koji se formira samo na osnovu tržišnih snaga bez uticaja monetarnih

vlasti. Monetrane vlasti intervenišu, ne samo putem kupoprodaje deviznih rezervi, već i

promenama kamatnih stopa, promena režima izvoza i uvoza, promena novčane mase, deviznom

kontrolom itd. U sistemu flukutirajućih deviznih kurseva, depresijacija predstavlja smanjenje

vrednosti nacionalne valute dok apresijacija predstavlja suprotno - rast vrednosti nacionalne

valute.37 Pojmovi koji objašnjavaju promene deviznog kursa su devalvacija, revalvacija,

depresijacija i apresijacija dok potcenjenost i precenjenost objašnjavaju njegovo stanje.

Odricanje nacionalne valute i prihvatanje strane valute kao zvanično sredstvo plaćanja u

zemlji naziva se dolarizacija ili valutna unija. Valutni odbor podrazumeva striktno fiksni devizni

kurs u kome je vrednost nacionalne valute fiksirana zakonom i gde je novčana masa u potpunosti

pokrivena deviznim rezervama. Fiksni devizni kurs podrazumeva vezivanje domaće valute za

pojedinačnu valutu (dolar, evro) ili korpu valuta primenom odgovarajućih pondera. Ovde se radi

o delimičnom fiksnom deviznom kursu jer valututa za koju se vrednost nacionalne valute fiksira

pliva na deviznom tržištu. Samim tim i nacionalna valuta indirektno pliva u odnosu na druge

valute.

37 Kvrgić, G.,: Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.

45


8.1.Zaštita korisnika finansijskih usluga

Finansijske usluge zauzimaju značajno mesto ne samo u ekonomiji naše zemlje već i u

životima svih građana Republike Srbije, zbog čega je od velikog značaja da postoji uređen i

stabilan finansijski sektor. Narodna banka Srbije je, u okviru svojih funkcija, a prvenstveno

funkcije supervizije, dala svoj doprinos reformi bankarskog sektora, započeto krajem 2000.

godine, a u drugoj polovini 2004. godine i reformi sektora osiguranja, čime je nedvosmisleno

pokazala svoju rešenost da putem uspostavljanja i održavanja sigurnosti i stabilnosti svih

segmenata finansijskog sektora povrati i održi poverenje javnosti u rad finansijskih institucija.

Formiranje instituta zaštite korisnika finansijskih usluga predstavlja korak dalje u

nastojanju da se građanima pruži odgovarajuća zaštita i pomoć u obavljanju finansijskih

transakcija. Narodna banka Srbije započela je proces uspostavljanja funkcije zaštite korisnika

finansijskih usluga u svim segmentima finansijskog sektora koji supervizora, uz primenu

dosadašnjih, evidentno pozitivnih iskustava iz nadzora osiguranja i iskustava drugih zemalja, s

ciljem da se ova funkcija nesvede na lečenje posledica, nego da obezbedi i razvija načine

proaktivnog i preventivnog delovanja u svim segmentima finansijskog sektora. Formiranjem

posebnog organizacionog dela - Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga i kontrolu tržišta

nad obavljanjem tih usluga, Narodna banka Srbije je inicirala uspostavljanje institute zaštite

korisnika finansijskih usluga, nastavljajući da građanima još aktivnije pruža pomoć u

ostvarivanju njihovih prava, kao i pomoć u razumevanju i korišćenju usluga finansijskog sektora.

U okviru Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga nalazi se i Informativni centar Narodne

banke Srbije već duže vreme uspešno daje odgovore na pitanja građana koja se odnose na

finansijske usluge.

9.ODNOSI NARODNE BANKE SRBIJE SA MMF - om

Bivša SFRJ je bila jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1994. godine) i

zemalja osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Od svog osnivanja

MMF je SFRJ odobrio 12 stand - by aranžmana. Najintezivnija saradnja ostvarena je između

1980. i 1991. godine, kada je SFRJ odobreno sedam stand - by aranžmana u ukupnoj vrednosti

46


od 3,5 milijardi specijalnih prava vučenja (od čega je iskorišćeno 2,7 milijardi). Prvi finansijski

aranžman sa MMF - om u iznosu od 9 miliona SAD dolara Jugoslavija je zaključila 1949.

godine, a poslednji u iznosu od 460 miliona specijalnih prava vučenja 16. marta 1990. godine.

Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF - a od 14. decembra 1992. godine

konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, a samim tim je prestalo i njeno članstvo u MMF -

u. Istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska,

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede

članstvo SFRJ u MMF - u. Od aktivne i pasivne SFRJ u MMF - u SR Jugoslaviji je pripalo

36,52%.

Istog dana odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116,9 miliona specijalnih prava vučenja u

okviru hitne postkonfliktne pomoći, kao podršku programu ekonomske stabilizacije i

obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila

zajam za premošćavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, koji su joj

Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF - u.

Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila

međunarodno - pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno

članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama.

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio (Press Release No. 06/161) kontinuitet Republike

Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i CrnaGora, kao i da Republika Srbija nastavlja

članstvo sa postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i

obavezama koje proističu iz tog članstva.

9.1.Odnosi Narodne banke Srbije sa BIS - om

Narodna banka Kraljevine Jugoslavije postala je 1931. godine članica Banke za

međunarodne obračune (BIS). Učešće bivše SFRJ u kapitalu BIS - a iznosi 8.000 akcija, od čega

je 4.000 upisano 30. juna 1931. godine, a ostatak 9. juna 1969. Ukupna vrednost akcija iznosi

oko 20 miliona zlatnih švajcarskih franaka, a to predstavlja 1,33% ukupnog kapitala BIS - a (pet

47


miliona u efektivi i 15 miliona u vidu kapitala na poziv, što donosi dividend od oko 200 zlatnih

švajcarskih franaka po akciji godišnje).38

Narodna banka Jugoslavije zaključila je poseban aranžman sa BIS - om 18. decembra

2000. godine u iznosu od 100 miliona SAD dolara, na osnovu zaloge zlatnih i deviznih rezervi

bivše SFRJ u toj banci.

SR Jugoslavija je 10. juna 2001. godine ponovo postala članica Banke za međunarodne

obračune.

Na Skupštini BIS - a, na kojoj je doneta odluka o obnavljanju članstva SR Jugoslaviji,

izvršena je i podela akcija, zlata i deviza bivše SFRJ koji su u njoj bili deponovani. BIS je izdala

odgovarajući broj novih akcija, koje su podeljene među centralnim bankama pet zemalja

naslednica bivše SFRJ - Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Republike Makedonije, Slovenije i

Jugoslavije.

Tom podelom SR Jugoslavija je dobila 2.920 akcija, čija je pojedinačna vrednost 16.000

švajcarskih franaka, kao i zlato i devize u vrednosti od oko 160 miliona dolara, za koji iznos će

se povećati devizne rezerve zemlje.

9.2.Saradnja Narodne banke Srbije sa Evropskom Unijom

Priključenje Evropskoj uniji (EU), kao najvažnijoj evropskoj integraciji sa jedinstvenim

tržištem robe, kapitala i usluga, predstavlja strateški prioritet SRJ - RS. U okviru priprema za

prijem u članstvo EU, prvi korak bio je uključivanje SRJ u Proces stabilizacije i pridruživanja,

koji predstavlja poseban oblik saradnje sa zemljama zapadnog Balkana, čiji je krajnji cilj

potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Republika Srbija je 7. novembra 2007. godine parafirala Sporazum o stabilizaciji i

pridruživanju sa EU. Potpisivanjem Sporazuma, Republika Srbija će dobiti status države

pridružene EU i prvi put formalizovati institucionalnu saradnju sa EU. Dve najvažnije obaveze

koje će Republika Srbija potpisivanjem Sporazuma preuzeti jesu postepena liberalizacija

38 Zvanični sajt NBS www.nbs.rs., pristup sajtu 21.08.2013., vreme pristupa19:30:10.

48

http://www.nbs.rs/


trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima i obaveza usklađivanja propisa s pravnim

tekovinama EU.39

Nakon donošenja Ustavne povelje i konstituisanja državne zajednice RS, institucionalna

saradnja sa EU nastavljena je u formi Unapređenog stalnog dijaloga. Savet ministara EU je 14.

juna 2003. godine usvojio Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom

partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom. Ovaj dokument sadrži prioritete, preporuke i uslove koje

Srbija i Crna Gora treba da ispune u kratkoročnom (12 - 24 meseca) i u srednjoročnom periodu

(3 - 4 godine). Na osnovu Evropskog partnerstva sačinjen je Akcioni plan za realizaciju prioriteta

i preporuka iz tog dokumenta koji se odnosi na Republiku Srbiju. Imajući u vidu probleme u

harmonizaciji ekonomskih sistema država članica državne zajednice RS, Savet ministara EU je,

na sastanku održanom 11. oktobra 2004. godine u Luksemburgu, usvojio zaključke o modelu

paralelnog koloseka za pristupanje državne zajednice RS EU.

Model paralelnog koloseka podrazumeva jedinstven Sporazum o stabilizaciji i

pridruživanju sa dva aneksa, pri čemu se jedan aneks odnosi na saradnju sa državnim članicama

u sektorima za koje su samostalno odgovorne (trgovina, ekonomske i sektorske politike), dok se

drugi aneks odnosi na saradnju sa RS u oblastima iz njene nadležnosti (pravosuđe, unutrašnji

poslovi, ljudska i manjinska prava i dr.). Komisija EU je 12. aprila 2005. godine usvojila Izveštaj

o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i

pridruživanju sa Evropskom unijom (pozitivnu Studiju o izvodljivosti). Vlada Republike Srbije

je 17. juna 2005. usvojila Nacionalnu strategiju za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj

uniji. Cilj tog dokumenta je da integriše obaveze koje proizlaze iz Procesa stabilizacije i

pridruživanja i transformiše Srbiju u stabilno demokratsko društvo sa funkcionalnom tržišnom

privredom.

9.3.Uloga Narodne banke u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji

Obaveze koje za Narodnu banku Srbije proizlaze iz Akcionog plana za realizaciju

prioriteta i preporuka iz dokumenata o Evropskom partnerstvu odnose se na sprovođenje

monetarne politike, uspostavlja efikasnijih monetarnih instrumenata, unapređenje platnog


49

http://www.nbs.rs/


prometa između republika u skladu sa standardima Evropske unije (EU), kao i na usklađivanje

monetarne politike sa politikom deviznog kursa.

Predstavnici Narodne banke Srbije aktivno će učestvovati u okviru radnih grupa koje je

Vlada Republike Srbije obrazovala s ciljem izgradnje pregovaračkih pozicija za zaključenje

Sporazuma o Stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Crne Gore i EU. Narodna banka Srbije

učestvuje i u radu Komisije Vlade Republike Srbije za koordinaciju procesa pristupanja EU, kao

i u okviru institucionalne saradnje Srbije i Crne Gore sa EU koja se odvija u formi unapređenja

stalnog dijagonalnog. Pored tih obaveza, Narodnu banku Srbije očekuju i značenje aktivnosti u

pogledu ispunjenja kriterijuma iz Mastrihta, kao uslova za sve potencijalne članice EU koje žele

da postanu deo Evropske monetarne unije.

Posmatrano sa aspekta globalnih finansijskih tržišta stvaranje evropske monetarne unije

dovelo do promene u smislu jačanja finansijskih tržišta njihovih zemalja članica. Međutim, s

obzirom da je Evropska unija regulišući svoje tržište koristila jedinstvene međunarodne standard,

i da je duboko involviran u procese institucionalizacije svetske privrede u celini ove promene će

samo dodatno dinamizirati trendove koji karakterišu sam početak novog milenijuma.40

9.3.1.Mastrihtski kriterijumi

Mastrihtski kriterijumi utvrđenih sa Ugovorom iz Mastrihta na osnovu sveobuhvatne

makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma zahteva se od onih članica

Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom

valutom - evrom.

Smatra se da je ispunjenje kriterijuma konvergencije i permanentno održavanje

makroekonomskih parametara na utvrđenom nivou osnovni preduslov za trajnu stabilnost i

ujednačen ekonomski razvoj unutar zone evra. Obaveza ispunjavanja tih kriterijuma odnosi se na

sve potencijalne članice zone evra, osim na one koje se, po osnovu postignutih kriterijuma, već

nalaze u jedinstvenom valutnom području. Kriterijumi konvergencije su:

40 Dželetović, M.,: Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd, 2008.,str.212.

50


Cenovna stabilnost, tj. održivo nizak rast cena i prosečna stopa inflacije koja ne prelazi

1,5 procentnih poena iznad prosečne inflacije tri najuspešnije zemlje članice. Inflacija se,

inače meri na bazi uporedivog indeksa potrošačkih cena;

Dugoročna kamatna stopa - prosečna nominalna dugoročna kamatna stopa - ne sme da

prelazi 2 procentna poena iznad proseka tri najuspešnije zemlje članice. Odrednica za

utvrđivanje kamatne stope su kamatne stope na dugoročne vladine obveznice ili

uporedive hartije od vrednosti;

Visina budžetskog deficita utvrđena je tako da stopa planiranog ili ostvarenog budžetskog

deficita ne prelazi 3% bruto društvenog proizvoda;

Kriterijum javnog duga predviđa da veličina javnog duga ne prelazi iznos od 60% bruto

društvenog proizvoda;

Stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II). Ovaj

kriterijum odnosi se na poštovanje utvrđenih margina flukutacije deviznog kursa, bez

znatnijih odstupanja u period od najmanje dve godine pre uvođenja zajedničke evropske

valute. Važno je istaći da potencijalna zemlja članica u navedenom period, u kome je

njena valuta uključena u Mehanizma deviznih kurseva, nema mogućnosti da

samoinicijativno svoju valutu devalvira u odnosu na valutu neke druge zemlje članice EU

s ciljem poboljšanja konkurentnosti svoje ekonomije.

9.3.2.Kriterijumi iz Kopenhagena

Početak procesa priključenja EU zavisiće od procene Evropskog saveta

da li i u kojoj meri naša zemlja ispunjava propisane kriterijume za punopravno članstvo u EU,

odnosno u kojoj meri prihvata njene osnovne ciljeve. Zahtevi EU koji se postavljaju pred njene

potencijalne članice baziraju se na zaključcima Evropskog saveta donetim na sastanku u

Kopenhagenu 1993. godine. Ti zaključci, poznati kao kopenhaški kriterijumi, odnose se

na zemlje pridružene članice EU koje žele da steknu punopravno članstvo, uz prethodno

ispunjenje tih kriterijuma.

51


9.4.Krediti za mala i srednja preduzeća - saradnja sa Evropskom

agencijom za rekonstrukciju

Evropska unija odobrila je u toku 2001. i 2002. godine, preko Evropske agencije za

rekonstrukciju (EAR), Beograd, Vladi Republike Srbije donaciju u iznosu od 15 miliona evra.

Donacija je realizovana kroz tri tranše, a namenjena je razvoju malih i srednjih preduzeća i

formiranju Fonda revolving kredita, čija će sredstva i dalje koristiti u iste svrhe.

Za nepune dve godine sva sredstva su dodeljena krajnjim korisnicima. Iz otplate glavnice

i kamate formiran je Revolving fond, iz koga je malim i srednjim preduzećima do danas

plasirano 7,8 miliona evra. Kao rezultat uspešne realizacije donacije 23.12.2005. godine izvršen

je prenos vlasništva nad sredstvima Fonda revolviong kredita sa Evropske

agencije za rekonstrukciju na Republiku Srbiju. Sredstva Fonda se koriste na isti način, pod

povoljnim uslovima i za iste namene kao dosada. Narodna banka Srbije, kao agent, upravlja

sredstvima, plasira ih krajnjim korisnicima preko posrednika banaka i obavlja nadzor namenskog

korišćenja sredstava. Sredstva se stavljaju na raspolaganje krajnjim korisnicima preko HVB

banke RS a.d. Beograd.

9.5.Saradnja sa Evropskom investicionom bankom

Državna zajednica Srbije i Crne Gore (zajmoprimac) i Narodna banka Srbije (agent)

potpisale su sa Evropskom investicionom bankom, 16. Jula 2002. godine, Apex globalni kredit -

Ugovor o dugoročnom finansiranju malih i srednjih preduzeća u iznosu od 20 miliona evra.

Nakon uspešne realizacije ove kreditne linije 11.06.2004. godine potpisana je nova kreditna

linija sa EIB - om u iznosu od € 45.000.00. Uslovi kreditiranja su sledeći:41

iznos pojedinačnog kredita: od € 200.000

ročnost: do 12 godina sa periodom počeka do 3 godine, za finansiranje malih i srednjih

preduzeća u sektorima industrije i usluga; do 15 godina sa periodom počeka do 5 godina,

za finansiranje projekata infrastrukture malog i srednjeg obima


52

http://www.nbs.rs/


kamatna stopa (po izboru) može biti: fiksna ili promenljiva (bazirana na tromesečnom

EURIBOR-u)

dinamika otplate glavnice i kamate: polugodišnja

U okviru ovog kredita, posredničkim bankama mogu se dostaviti zahtevi za dodelu

sredstava koje se odnosi na sledeće delatnosti:

industriju (uključujući i agroindustriju), sektor usluga i turističke projekte koji se

realizuju u - od strane privatnih ili javnih preduzeća; uobičajeno je da preduzeća u ovim

sektorima spadaju u kategoriju malih i srednjih, odnosno preduzeća: čija neto vrednost

osnovnih sredstava ne prelazi protivvrednost od 75 miliona evra pre izvođenja projekta;

koja imaju manje od 500 zaposlenih; i kod kojih je najviše jedna trećina u vlasništvu

velikog preduzeća (odnosno preduzeća koje ne ispunjava jedan ili oba gore navedena

uslova), osim ako cilj tog preduzeća nije promovisanje malih i srednjih preduzeća.

Međutim, najviše jedna trećina globalnog kredita može biti dodeljena malim i srednjim

preduzećima koja su u sastavu velikog preduzeća ili samostalnim malim preduzećima koja imaju

više od 500 zaposlenih, a čija je neto vrednost osnovnih sredstava ispod nivoa od 75 miliona

evra;

projekte infrastrukture koji se realizuju u - od strane opšte i privatnog ili javnog

preduzeća bilo koje veličine u nekom od sledećih sektora: energetika, zaštita životne

sredine, lokalni putevi, lokalne telekomunikacije, rekostrukcija delova grada, gradski

prevoz, vodovod i kanalizacija. Projekti u oblasti zdravstva i obrazovanja mogu se takođe

i uzeti u obzir.

53


9.6.Saradnja sa Londonskim i Pariskim klubom

9.6.1.Londonski klub

Posle višegodišnjih pregovora sa stranim komercijalnim bankama (2002 - 2004), potpisan

je 7. jula 2004. godine okvirni sporazum sa poveriocima Londonskog kluba - “Memorandum o

razumevanju o restrukturiranju duga po NFA i TDFA između Republike Srbije i Međunarodnog

koordinacionog komiteta”, koji predviđa otpis od oko 62% duga i otplatu u periodu od 20 godina

sa 5 godina počeka. Memorandum je ratifikovan 24. jula iste godine. U skladu s odredbama

okvirnog sporazuma, početkom aprila 2005, posle potpisivanja pratećih pravnih dokumenata,

izvršena je zamena duga Republike Srbije za obveznice u iznosu od oko 1. 020 miliona SAD

dolara i kotacija Luksemburškoj berzi.

Nakon okončanja pravno - tehničkih aktivnosti u vezi sa zamenom duga Republike Srbije

za preostalog kreditora Londonskog kluba poverilaca, krajem septembra 2005. realizovana je

dodatna emisija obveznica u iznosu od oko 57 miliona SAD dolara pod istim uslovima kao

prvobitno emitovane. Obveznice su emitovane u skladu sa Zakonom o restrukturiranju duga

po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije, kojim je predviđena ukupna emisija

obveznica Republike Srbije u iznosu do 1.080 miliona SAD dolara. Potpisivanjem sporazuma sa

poveriocima Londonskog kluba, Republika Srbija prvi put je postigla dogovor o otpisu duga sa

ovom kategorijom poverilaca i dobila kreditni rejting za obveznice S&P i Fitch (trenutno BB`-).

9.6.2.Pariski klub

Usaglašeni zapisnik o konsolidaciji duga SR Jugoslavije prema poveriocima Pariskog

kluba potpisan je u Parizu u decembru 2001. godine. Na osnovu tog dokumenta, pristupilo se

bilateralnim pregovorima sa državama članicama Pariskog kluba pojedinačno, što je rezultiralo

potpisivanjem sporazuma sa 17 zemalja (Danskom, Švedskom, Španijom, Holandijom,

Austrijom, Nemačkom, Kanadom, Norveškom, Belgijom, Francuskom, Velikom Britanijom,

Švajcarskom, SAD, Ruskom Federacijom, Finskom, Japanom i Italijom).

54


Narodna banka Srbije, u saradnji sa poslovnim bankama, obavila je kompleksan postupak

usaglašavanja duga koji je prethodio potpisivanju bilateralnih sporazuma. Prva faza otpisa duga

u visini od 51% realizovana je 2002. godine nakon zaključenja trogodišnjeg Aranžmana za

produženo finansiranje sa Međunarodnim monetarnim fondom. Uslov za realizaciju druge faze

otpisa duga ispunjen je u februaru 2006. godine, kada je nakon pozitivne ocene Međunarodnog

monetarnog fonda o uspešnom završetku trogodišnjeg Aranžmana, Sekretarijat Pariskog kluba

odobrio dodatno smanjenje duga od 15% prema ovoj kategoriji poverilaca, sa primenom od 6.

februara 2006.

Usled prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora u junu 2006. godine,

predstoji postupak izmene potpisanih bilateralnih sporazuma kako bi Republika Srbija i

Republika Crna Gora pojedinačno regulisale obaveze prema poveriocima Pariskog kluba.

10.SUKCESIJA IMOVINE BIVŠE SFRJ42

Sporazum o pitanjima sukcesije bivše SFRJ, koji je zaključen u Beču 29. juna 2001.

godine, stupio je na snagu 2. juna 2004, nakon njegove ratifikacije od strane svih država

sukcesora. Sastavni deo Sporazuma je i Aneks “C”, koji reguliše pitanja podele finansijske

aktive i pasive bivše SFRJ.

U cilju sprovođenja Aneksa “C”, od dana potpisivanja Sporazuma do februarea 2006.

godine održano je 16 sastanaka Komiteta za raspodelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ, u

čijem radu su učestvovali predstavnici svih država sukcesora. Komitet je postigao značajne

rezultate u pogledu implementacije Aneks “C” i podele imovine bivše SFRJ, uprkos činjenici što

je Hrvatska odbijala da ratifikuje Sporazum (ratifikovala ga je tek marta 2004.)

U sklopu rešavanja pitanja podele deviznih sredstava Narodne banke bivše SFRJ koja su

blokirana na računima kod stranih banaka, a u skadu sa inicijativom Administracije SAD, aprila

2003. realizovana je podela deviznih sredstava u iznosu od oko 237 miliona dolara blokiranih na

računima u američkim bankama. Srbiji i Crnoj Gori pripao je iznos od oko 90 miliona dolara

(38% ukupnog iznosa deblokiranih sredstava).42 www.rs/.../290.html:369416-Imovina-SFRJ-Podelje..., pristup sajtu 22.08.2013., vreme pristupa 21:20:00.

55

http://www.novosti.rs/.../aktuelno.290.html:369416-Imovina-SFRJ-Podelje


U vezi s rešavanjem odnosa iz klirinškog perioda poslovanja postignut je sporazum kojim

je regulisan klirinški dug Ruske Federacije prema bivšim jugoslovenskim republikama u

ukupnom iznosu od oko 1,3 milijarde klirinških dolara. Multilateralni Memorandum između

Vlade Ruske Federacije i vlada država sukcesora bivše SFRJ o regulisanju međusobnih

finansijskih potraživanja po obračunima vezanim za robin promet između bivše SFRJ i bivšeg

SSSR - a potpisan je 17. septembra 2003. godine.

Predstavnici država sukcesora odlučili su da se mehanizam i metodologija podele

monetarnog zlata u BIS - u, Bazel, primene i na podelu preostalog monetarnog zlata Narodne

banke bivše SFRJ u skladu s procentima predviđenim Sporazumom (RS pripada 38%), o čemu je

postignuta saglasnost maja 2005.

U julu 2005. predstavnici država sukcesora postigli su dogovor o podeli deviznih

sredstava u iznosu od oko 221 milion dolara zamrznutih na računima Narodne banke bivše SFRJ

kod banaka u inostranstvu (osim SAD, gde su sredstva deblokirana i podeljena 2003). Raspodela

navedenih sredstava među državama sukcesorima izvršiće se takođe primenom procenata iz

Sporazuma o pitanjima sukcesije, prema kojima bi Srbiji i Crnoj Gori pripalo 38%, ili oko 84

miliona dolara.

Postignut je i značajan sporazum o regulisanju obaveza po nerazduženim garancijama

koje je izdao Vojni servis Narodne banke bivše SFRJ. U skladu s postignutim dogovorom,

potencijalne obaveze po tim garancijama preuzeće konkretna preduzeća sa teritorije svih država

sukcesora koja su krajnji korisnici sredstava po poslovima za koje su izdate pojedine garancije.

U februaru 2006. godine postignut je sporazum o podeli akcijskog kapitala bivše SFRJ u

Jubmes banci a.d. Beograd u skladu sa procentima iz Sporazuma o pitanjima sukcesije.

Na narednim sastancima Komiteta očekuje se razmatranje preostalih pitanja vezanih za

podelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ, naročito pitanja utvrđivanja stanja i podela

potražnog i dugovnog salda na klirinškim i specijalnim računima Narodne banke bivše SFRJ

(osim SSSR - a), podela duga bivše SFRJ po libijskom kreditu i dr.

ZAKLJUČAK

56


Da bi se obezbedila stabilna kupovna moć valute na trajnoj osnovi, neophodno je

prilikom koncipiranja institucionalnih rešenja obezbediti realtivno visok stepen nezavisnosti

centralne banke izvršne i zakonodavne vlasti. Faktičku nezavisnost centralne banke u vođenju

monetarne politike je relativno lakše ostvariti ukoliko postoje i zakonski osnovi za to. To je

veoma teško održati na duži rok, pa čak i u privredama sa stabilnim privrednim sistemskim

ambijentom i čvrsto utemeljenim regulativnim principima za vođenje ekonomske politike.

Nemačka je imala najmanji stepen obezvređivanja nacionalne valute, zahvaljujući faktičkoj

nezavisnosti Bundesbanke od Vlade i parlamenta. Međutim pritisci su enormno porasli posle

ujedinjenja Nemačke, kada su zbog restruktuiranja privrede istočnog dela, nastali ogromni

državni izdaci.

Banka Engleske je sve do druge polovine 90 - tih prošlog veka bila podređena

ministarstvu finansija, ali je zato i funta na duži rok daleko brže opadala nego kupovna moć,

nekad neprikosnovene nemačke marke. Visok stepen faktičke nezavisnosti Centralne banke

se može lakše postići zahvaljujući odlukama vladajućih političkih struktura da sistematski

smanjuje budžetski deficit i svedu ga na nivo koji je predviđen Mastrihtskim sporazumom.

Konflikta onda jednostavno između Centralne banke i izvršne vlasti nema, jer se država ne

obraća za pozajmice Centralnoj banci. Stvaranje osnove za dugoročno održiv visok privredni rast

Srbije, jer kroz smanjivanje javne potrošnje, jer se tada otvara više prostora za privatne, ali i

javne investicije.

Prema zakonu Narodna banka Srbije je jedina ovlašćena za emitovanje novčanica i

kovanog novca i monetarnu politiku na celoj teritoriji Republike Srbije.

Njene nadležnosti utvrđene su Zakonom o Narodnoj banci Srbije koje je usvojila

skupština. Ona ima za cilj postizanje cenovne stabilnosti, kao i očuvanje finansijske stabilnosti.

Narodna banka Srbije je samostalna što znači da ne prima upustva od drugih državnih

organa i drugih lica.

Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni odbor

utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverneri.

57



sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, kao i donošenje akata iz nadležnosti Narodne

banke Srbije.

Narodna banka Srbije je pravno lice i njeno sedište je u Beogradu. Može obrazovati

filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti

određeni su Statutom Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije je nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih zakonom o Narodnoj

banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Ona je javna institucija odgovorna za čuvanje vrednosti, odnosno kupovine snage novca,

Narodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara, i uz saglasnost Vlade, utvrđuje

režim kursa dinara.

Narodna banka Srbije izdaje novčanice i kovani novac, utvrđuje apoene i

osnovna obelježja novčanica i kovanog novca. Obavlja poslove za Republiku Srbiju u vezi sa

hartijama od vrednosti, zaduživanjem i druge poslove. Takođe izdaje i oduzima dozvole za rad

drugim bankama i finansijskim organizacijama.

58


LITERATURA

1.Barać S., Stakić B., Hadžić M., Ivaniš.,: Praktikum za poslovno bankarstvo,

Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2007.

2.Bunčić, S.,: Pravni položaj banke, Novi Sad 2008.

3.Bunčić, S.,: Berzansko pravo, Novi Sad, 2008.

4.Ćirović, M.,: Bankarstvo, Naučno društvo srbije, Beograd, 2007.

5.Dželetović, M.,: Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd, 2008.

6.Fleming, J.M.,: Domestic financial policies under fixed and underfloating exchange

rates, u An Opet Economy Macroeconomics Reader.2002. Routledge. London.1962.

7.Karavidić, S., Ivković, D., Kvrgić, G.,: Finansijski menadžment, Visoka škola za

poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2012.

8.Krugman, P., Obstfeld, M.,: International Economics: Theory and Policy.Addison-

Wesley, Int.2003.

9.Košutić, B.,:Osnovi prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,

Beograd 2009.

10.Komazec, S.,: Monetarna ekonomija i bankarstvo, Viša poslovna škola, Beograd,

2001.

11.Kvrgić, G.,: Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Visoka škola za poslovnu

ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.

12.Marinković, S.,: Dinamika realnog deviznog kursa, Beograd, 2004.

13.Ristić Ž., Komazec S.,: Globalni finansijski menadžment, Čigoja, Beograd, 1998.

14.Savić, J., Kvrgić, G., Vukosavljević, D.,: Bankarsko poslovanje, Visoka škola za

poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010.

15.Savić, J., Vukosavljević, D., Kvrgić, G.,: Bankarstvo, PEP, Beograd, 2009.

16.Živković, A., Dželetović, M., Bojović,P.,: Monetarne finansije, Čigoja štampa,

Beograd 2008.

17.Živković, A., Dželetović, M., Bojović, P.,: Bankarski menadžment, Beograd 2008.

59


18.Živković, A., Kožetinac G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd,

2005.

Internet sajtovi:

19.sr.wikipedia.org/sr/Narodna_banka_Srbije, pristup sajtu 21.08.2013., vreme pristupa

10:25:00.

20.Zvanični sajt NBS www.nbs.rs., pristup sajtu 21.08.2013., vreme pristupa19:30:10.

21.www.rs/.../290.html:369416-Imovina-SFRJ-Podelje..., pristup sajtu 22.08.2013.,

vreme pristupa 21:20:00.

60

http://www.novosti.rs/.../aktuelno.290.html:369416-Imovina-SFRJ-Podelje

http://www.nbs.rs/

DIPLOMSKI RAD NATASA FILIPOVIC.docx

Documents

Transcript of DIPLOMSKI RAD NATASA FILIPOVIC.docx