Diplomski Rad - Ivan Petrovic

Дипломски рад Иван Петровић Демографски развој града Чачка од 1948. до 2011. године

С А Д Р Ж А Ј

УВОД..................................................................................................................................2I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ.......................................................................................3

1.1. Регионални положај..............................................................................................41.2. Локални положај...................................................................................................51.3. Саобраћајна повезаност........................................................................................5

II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ..............................................62.1. Геолошка грађа.....................................................................................................62.2. Рељеф....................................................................................................................72.3. Климатске карактеристике….............................................................................82.4. Хидрографске карактеристике..........................................................................9

2.4.1. Лековите воде...............................................................................................112.5. Биљни и животињски свет.................................................................................13

III ИСТОРИЈСКО-ДЕМОГРАФСКА ПРОШЛОСТ.............................................143.1. Праисторија и стари век.....................................................................................143.2. Средњи век...........................................................................................................153.3. Период од ослобођења од Турака до данас......................................................16

IV ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ..............................................................174.1. Порекло становништва.....................................................................................174.2. Миграције............................................................................................................184.3. Природно кретање становништва.....................................................................21

4.3.1. Укупно кретање становништва..........................................................................224.3.2. Густина насељености.........................................................................................234.3.3. Наталитет..............................................................................................................244.3.4. Морталитет...........................................................................................................244.3.5. Природни прираштај............................................................................................254.3.6. Нупцијалитет и диворцијалитет.........................................................................26

4.4. Структуре становништва....................................................................................274.4.1. Старосна структура.............................................................................................284.4.2. Полна структура...................................................................................................294.4.3. Образовна структура............................................................................................304.4.4. Етничка структура...............................................................................................314.4.5. Економска структура...........................................................................................32

4.5. Социо – економска обележја.............................................................................334.5.1. Запосленост..........................................................................................................334.5.2. Домаћинства и породице....................................................................................344.5.3. Услови становања...............................................................................................364.5.4. Друштевне делатности........................................................................................364.5.5. Приватни сектор..................................................................................................37

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................38ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ.......................................................................................40

Стр. 1


У В О Д

У централном делу Републике Србије, у Моравичком округу на површини од 1.096 km² простире се општина Чачак. Једна од битних карактеристика овог простора је да је он био насељен још за време Римљана о чему сведоче многобројни археолошки налази из тог времена.

Географски положај општине, склоп терена, многи друштвено-економски и историјски фактори су били од пресудног утицаја на формирање насеља и демографска кретања у овом делу Републике Србије.

Предмет проучавања рада биће општина Чачак кроз сагледавање комплексних друштвено-географских и демографских проблема са којима се суочава ова општина. Нагласак ће бити стављен на анализу резултат свих послератних пописа, од 1948. до 2011. године на целокупној територији општине са свих 57 насељених места.

Основни циљ овог друштвено-географског истраживања је географски стручно истраживање, објективан, друштвено-географски детаљан, свестаран опис појава и процеса који се тичу демографског развоја општине Чачка.

Циљ истраживања јесте систематизација релевантних чињеница помоћу којих се са друштвено-географског аспекта могу утврдити, проучити и објаснити друштвено географски трендови и процеси на територији општине Чачка. Такође, циљ истраживања, је и утврђивање друштвено-географских законитости, откриће узрока и мотива регионалног развоја општине.

У оквиру методолошке апаратуре, руковидићемо се логичким начелима, теоријским сазнањем о стварности, практичним радњама и техничким средствима која се користе у географским истраживањима. Такође, примениће се посебна географска методологија поступака кроз табеларни, графички и картографски метод као и истраживања на терену.

Стр. 2


I ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Западно Поморавље представља јужни део панонског обода, односно јужни део перипанонске Србије. Регија Западно Поморавље у ужем смислу обухвата композантну долину Западне Моараве упоредничког правца пружања. Њу чине котлине: Пожешка, Чачанско – Краљевачка, Врњачка и Крушевачка, а од сужења најпознатија је Овчарско – кабларска клисура између Пожешке и Чачанско – Краљевачке котлине. Један од најпознатијих делова западно-моравске долине је Чачанска котлина, где је настало насеље Чачак у северном подножју планине Јелице.1

Карта 1. Положај града Чачка у Републици Србији

Граница града Чачка одређене су координатама између 20° 7' 15'' до 20° 38' 30'' источне географске дужине, 43° 44' и 44° 00' 30'' северне географске ширине. Територија града Чачка зхвата површину од 636 km2 а чини је 57 насеља.

Према Просторном плану Републике Србије (2010), Чачак у просторно- функционалној организацији Србије има улогу центра функционалног урбаног подручја (ФУП) државног значаја, које обухвата територије Града Чачка и општине Лучани.

Површина функционалног урбаног подручја Чачка је 1.096 km² (1,4% територије Србије) и у њему живи 115.337 становника (1,9% становиштва Србије).

1 Марковић Јован: Географске области Југославије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1972, стр. 6;

Стр. 3


Према прогнози за 2021. годину, подручје утицаја Чачка би требало да обухвати, поред Чачка и Лучана, и територију општине Горњи Милановац. Површина претпостављеног ФУП-а биће 1.935 km² (2,5% територије Србије) и на њој ће живети 189.327 становника (2,5% укупног броја становника Србије). Територија града Чачка захвата географски простор од 204 до 985 m надморске висине (ушће Бресничке реке у Западну Мораву и Овчар). Смештена је највећим делом у западном Поморављу, које чини спону између Шумадије на северу и унутрашњих Динарида на југу.

1.1. РЕГИОНАЛНИ ПОЛОЖАЈ

Град Чачак налази се у средишњем делу централне Србије, у Моравичком округу, између општина Горњи Милановац, на северу, и Лучана на југозападу. На западу је општина Пожега, која припада Златиборском округу. Источно је општина Кнић, која је у саставу Шумадијског округа. На југоистоку је општина Краљево, која је у саставу Рашког округа.

Положај града Чачка у склопу Моравичког округа је такав да има све одлике регионално географског положаја. Моравички округ захвата општине Горњи Милановац, Чачак, Лучани и Ивањица. Простире се од Рудника, Сувобара и Маљена на северу до Голије на југу.

Од општина које улазе у састав Моравичког округа, Чачак је најразвијенији и представља регионални центар са функцијама које задовољавају и потребе суседних општина (школство, здравство, спорт и др.) У Регионалном просторном плану за подручје Златиборског и Моравичког управног округа (2012.) Чачку је додељена улога центра функцијског подручја у чији састав улазе мреже насеља општина Моравичког округа (града Чачка и општина Горњи Милановац, Лучани и Ивањица) и указано је на усмереност насеља општине Кнић ка граду Чачку.

Карта 2. Положај града Чачка у Моравичком округу

Стр. 4


1.2.ЛОКАЛНИ ПОЛОЖАЈ

Гравитационо подручје Чачка може се поделити на три зоне: зона непосредног утицаја, прелазна зона и шира зона.2

Зона непосредног утицаја, у њој су изражене скоро све градске функције. То су сеоска насеља која се данас налазе у саставу града Чачка: Бељина, Јездина, Лозница, Кулиновци, Атеница, Љубић, Коњевићи, Трбушани као и делови Трнаве, Пријевора, Придворице, Парменца и Риђаге.

Прелазна зона захвата насеља која се налазе на даљини од 18 km географске изотеле. Овој зони припадају многа насеља Међувршје, Паковраће, Придворица, Јездина, Лозница, Горња Атеница, Трнава, Кукићи и доњи делови Липнице, Слатине и Жаочана са десне стране Западне Мораве. Са леве стране Западне Мораве у ову зону улазе Прељина, Прислоница, Доња Трепча, Балуга, Станчићи, Мојсиње, Доња Горевница и Мрчајевци, Северозападно од Чачка су села: Милићевци, Горња Горевница, Миоковци и Видова.

Шира зона гравитационог подручја захвата остала насеља територије града Чачка и суседних општина Лучани и Горњи Милановац. Сва села ове зоне повезана су аутобуским саобраћајем, што омугућава комуникацију са Чачком.

Карта 3. План града Чачка

1.1. САОБРАЋАЈНА ПОВЕЗАНОСТ

Саобраћајни положај града Чачка је веома повољан јер територију општине секу две значајне друмске саобраћајнице. Наиме од тзв. Ибарског пута, који од Београда води преко Горњег Милановца и Краљева према Скопљу одваја се од Прељине (7 km источно од Чачка) крак који преко Чачка води за Црногорско приморје. Прељина је значајно друмско раскршће у Србији, јер се западним путем може доћи на Црногорско приморје и делове Босне и Херцеговине, док други

2 Поповић Илија: Општина Чачак – географска проучавања, Литопапир, Чачак 1996, стр. (11, 14-15);

Стр. 5


правац води ка Косову и Метохији, југоисточној Србији, а преко Краљева и Новог Пазара ка Црној Гори. Изградњом железничке пруге, прво узаног а касније нормалног колосека, долином Западне Мораве, Чачак је повезан са три магистрале, барска, ибарска и нишка.

Карта 4. Саобраћајна повезаност Чачка

II ФИЗИЧКО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Физичко – географске вредности су основни фактор формирања сваког насеља. Повољне геолошке, рељефне, климатске, хидрографске и педалошке прилике, утичу на развој биљног и животињског света, а самим тим и на привредни развој. Пажљиво сагледавање заједничког дејства ових фактора доприноси правилном просторном развоју насеља. Преовлађујући фактори одређују функционални значај насеља.

2.1. ГЕОЛОШКА ГРАЂА

Познавање геолошке грађе неког краја је од изузетног значаја за његов привредни развој, посебно ако се утврде радна лежишта чија је експлотација економски исплатива. Терен ширег подручја Чачка изграђују палеозојски метаморфити, ултрамафити, стене мезозојског комплекса, седименти неогена и вулканити.

Старији палеозоик констатован је у градњи планине Јелице, а млађи карбон у подручју Драгачева односно јужно и југозападно од Јелице.

Према усвојеној структурно-тектонској градњи овог терена метаморфити Јелице припадају вардарској зони. У литолошком смислу изграђују га: метаморфисани пешчари, филити, серивитско-хлоридски и хлоридско-серицитски шкриљци, мермери, мермери и кварцити. Млађи палеозоик, карбон, у структурно-тектонском смислу припада унутрашњим Динаридима. У литолошком смислу

Стр. 6


карбон углавном изграђују ситнозрни католастични седименти, али само су локално заступљени: кварцити, конгломерати, мермери и зелене стене. Стене тријаске старости развијене су у две одвојене зоне: југозападна припада унутрашњим Динаридима, а централна вардарској зони.

У унутрашњем Динарском појасу доњи тријас углавном изграђују две основне групе стена: шкриљаво-пешчарске и шкриљаво-лапоровито-вапновите, а у вардарској зони верофен изграђују разнобојни шкриљави пешчари а у вишим хоризонтима глиновито-лапоровите стене са ретким прослојцима пешчара.

Стенска маса јурске старости има значајније површинско-распострањење на подручју планине Јелице. Овај у литолошком смислу сложени стратиграфски члан изграђују магматске и седиментне стене.

Седименти горње старости изграђују мањи део рељефа на југозападним падинама планине Јелице, део терена западно и југозападно од Овчара и Каблара.

У вардарској зони сенонске творевине су представљене офиолитским меласножном-дијабаз-рожначком формацијом, чија генеза није још у потпуности јасна. Најзаступљенији су: аренити, глинци и лапорци, а као уклопци јављају се заобљени комади седиментних стена, комади и блокови мафита и ређе ултрамафита. У литолошком смислу доњи миоцен изграђују: конгломерати, преко којих леже пешчари и глине, па затим лапорци и кречњаци. Стенске масе горње миоценске старости констатоване су у свим неогеним басенима. Изграђују га класични седименти који преко тортон-доњег сармата, леже конкордантно, а на знатном делу терена дискордантно преко мезозојских творевина што упућује на закључак да се језерске површине у горњем миоцену проширују.

Знатан део терена вардарске зоне у подручју Чачка изграђују неогени седименти. Интензивнија тектонска активност у оквиру ове зоне констатована је у подручју Јелице и северним и североисточним рубним деловима неогеног басена. Само формирање депресије у оквиру које су наталожени неогени седименти дебљине и до 2.500 m, указују на чињеницу да су извршена значајна вертикална кретања палеозојских и мезозојских стенских маса.

2.2. РЕЉЕФ

Територија града Чачка у погледу рељефа, може се поделити на:1. Чачанску котлину са надморском висином од 200 до 300 m. Она представља

морфолошку целину. 2. Брежуљкасто – брдски предео са надморском висином од 300 до 500 m.3. Планински предео од 500 до 985 m3.

Чачанска котлина у морфолошком погледу представља тектонску потолину. Формирана је у олгоцену спуштањем два уздужна раседа. Површина чачанске котлине до краљевачког сужења износи преко 270 km2 , а дужина око 40


Стр. 7


km. Један њен део припада општини Краљево. Котлина је на територији општине, оивичена планинама Овчар, Каблар са запада, Јелице са југа, подгорином Сувобора и Маљена, Вујан и Буковик на североистоку. Југоисточно од Чачка надморска висина котлине опада од 235 m до 204 m на ушћу Бресничке реке у Западну Мораву.

Брежуљкасто – брдски део територије општине чине између равничарских и планинских предела. Захвата географски простор подножја планине Јелице, на десној страни Западне Мораве, који је рашчлањен речним долинама. Према процени ово би била скоро трећина површине града Чачка. Побрђе представља плићи део некадашњег језера, где су се таложили језерски седименти. Рашчлањен је речним долинама па даје утисак благо заталасаног земљишта које се благо спушта у чачанску котлину.

Планински предео захвата географски простор изнад 500 m надморске висине где су планине.

Јелица (929 m) представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Пружа се динарски у правцу северозапад – југоисток у дужини од 30 km. На планини се истиче неколико врхова од којих су највиши: Црна стена (929 m), Вериње (874 m), Градина (849 m), Рајачки вис (818 m).

Овчар (985 m) растављен је од Јелице паковраћком преседлином. По Јоану Цвијићу, можда је гротло старог кратера. Са паковраћке преседлине се врло стрмо диже купаст врх Овчара (985 m). Према Западној Морави стране су му доста стрме и са наспрамним Кабларом гради Овчарско – кабларску клисуру.

Каблар (885 m) наставља се северно од Овчара према планинама Маљену и Сувобору. Подножје планине је под ораницама, воћњацима и пашњацима.

Вујан (857 m) представља планински венац који одвја чачакнску котлину од таковско – рудничког краја. Рашчлањен је на више планинских врхова, као што су: Велики Вујан (857 m), Буковик (850 m) и Острица (802 m).

Овчарско – кабларска клисура представља јединствену морфолошку целину. Усечена је између планинских масива Овчар (985 m) и Каблар (885 m) у тријаским кречњацима. Дугачка је око 20 km и одликује се стрмим странама и укљештеним меандрима. Дно корита Западне Мораве лежи на 270 m надморске висине.

2.3. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

У климатском погледу територија града Чачка се може поделити у две јасно изражене целине. Простори до 700 m надморске висине имају умерено континенталну а изнад ове субпланинску климу. Карактеристично за обе је да имају одлике субхумидне и микротермалне климе.

Температура ваздуха – Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено – континенталном типу. Средња годишња температура ваздуха је 10,4 °C. Најхладнији месец је јануар са средњом температуром ваздуха 1,2°C. Најтоплији је јул са 21,0°C.

Стр. 8


Ветрови – Чачак и околина нису изложени јаким ветровима. Према вредностима годишњих честина, праваца дувања и тишина, имају највишетишине које су заступљене са 612 ‰. Брзина ветра је различита и креће се у просеку за годину од 2,3 m/sek код северног (N) до 1,4 код западног (W). Највећа средња брзина ветра јавља се у марту и износи 0,9 m/sek, а најмања у септембру, октобру, и децембру са 0,4 m/sek.

Влажност ваздуха – У вегетационом периоду испаравање је доста интензивно и износи 88,4% годишње вредности, док је у летњим месецима, од јуна до августа 53,6% годишњег испаравања, што је много више него у зимским месецима.

Облачност – На подручју општине Чачак има просечну вредност 6,0 десетина неба. Најведрији месец је август са просечном облачношћи од 4,1 а најоблачнији је децембар са 7,9 десетина неба.

Падавине – Средња годишња висина падавина износи 692,0 mm. Најкишовитији је месец мај са 88,6 mm, а најсувљи јул са 40,2 mm и март са 40,1 mm талога у просеку. Највећу висину падавина има лето, 193,3 mm или 28,0% средње годишње висине падавина, а најмању зима 143,7 mm или 20,7%.

Магле – се просечно годишње јављају 25,1 дана или 6,9% од године и то у свим месецима, при чему је највећа честина у октобру са 4,6 дана. Непогоде (грмљавине) јављају се на овом подручју просечно 23 дана у години, са максималном у јуну (просек 5,6 дана), док у пролеће ових дана са непогодама има више него у јесен.4

2.4. ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Вода је природно богатство које је немогуће потпуно исцрпети. Разне процене говоре да ће се у будућности водити ратови због воде. Преко загађеног земљишта загађују се подземне воде, у реке се изливају отпадне воде, загађени ваздух киселе кише и тако у недоглед. Да би остала исправна и погодна за коришћење у будућности, неопходно је ангажовање на заштити водених ресурса у садашњости.

Вода има вишеструку примену у разним аспектима живота. Користимо је као намирницу, сировину, предмет рада, средство за рад. С друге стране, добро нам је познато и рушилачка особина воде (поплаве и влада). Међутим, и поред великих невоља које може да изазове значај воде је огроман, па се с правом каже да „без воде нема живота“.

Површинске воде – Површина града Чачка (636 km2 ) припада сливу Западне Мораве, односно Велике Мораве. Изворишта притока Западне Мораве налазе се у пределу планина које оивичавају чачанску котлину, па су њихова ушћа на територији општине Чачак.

4 Ђукановић Д: Клима Чачка и околине, Издање аутора, Београд 1963, стр. 4

Стр. 9


Западна Морава је лева саставница Велике Мораве. Настаје спајањем Моравице и Ђетиње, које се састају код села Лепосавића на 302 m надморске висине. Одатле па до састава са Јужном Моравом дуга је 210 km.5

Западна Морава протиче неизменично кроз котлине и клисуре. Између пожешке и чачанске котлине је Овчарско-кабларска клисура. Ширина и дубина Западне Мораве зависи од водостаја.

Низводно од бране код села Парменца широка је око 150 m, а дубока 0,5-2 m, а у вировима и више од 5-6 m. Река има нестабилно корито у котлинама: лако поткопава и руши обале, па премешта корито, нарочито после великих поплава, када је под водом цео њен полој, па је река тада широка и до 2 m.

Фото 1. Западна Морава

Ако се за изворишни крак Западне Мораве усвоји њена десна саставница, Морвица, онда је дужина њеног тока 318 km, а површина слива 15.469 km2. Средњи протицај Западне Мораве је 98m³/s. Западна Моарава на територији града Чачка прима следеће притоке: Каменицу (42 km), Чемерницу (30,5 km), Дичину (10 km), Бањски поток (6,5 km), Остравачку реку (12 km), Буковик (5,5 km) и Бресничку реку (16 km). С десне стране у Западну Мораву се уливају реке чија се изворишта налазе на обронцима Овчара и Јелице, а то су: Риђачки поток (2 km), Парменачки поток (3 km), Лозничка река (3 km), Атеничка река (5 km), Трнавска река (5 km), Јежевичка река (7 km), Липничка река (5 km), Слатинска река (5 km). Западна Морава тече територијом града Чачка у дужини од 55 km.

Акумулације – вештачка језера – Језеро Међувршје је највеће на Заппадној Морави. Настало је преграђивањем ове реке на излазу из Овчарко-кабларске клисуре. Надморска висина језера је 273 m, а запремина воде у њему 18,5 милиона

5 Дукић Душан: Воде СР Србије, Посебна издања СГД, бр. 44, Београд 1977, стр. (3, 63-65);

Стр. 10


m³. Највећа дубина је 23 m, а у време високог водостаја дужина језера достиже 11 km2. Овчарско-кабларско језеро има дужину од око 7 km, а ширина износи између 40-100 m. Језеро

Парменац се налази код истоименог села. Намена му је да акумулира воду за наводњавање (800.000 m³), али своју праву функцију нема, јер систем за наводњавање не функционише.

Извори – На територији града Чачка извори се најчешће јављају на додиру стена различитих старости, на додиру два и ободу котлина и на додиру долинских равни и долинских страна. Ниво идани Западне Мораве креће се и до 5 m.

На узвишењима дубина издани знатно варира и креће се од 6 до 12 m. Ниво издани у селима преко 300 m надморске висине креће се и до 30 m, до које дубине се копају бунари.

На територији града Чачка јављају се веома ретке термо-минерални извори. У експлоатацији су Овчар бања, Горњо-трепчанска бања и Слатинска бања.

2.4.1. Лековите воде

На територији града јављају се и веома ретки минерални извори. Минерални извори са лековитим својствима пружају основу за развој здравствено - лечилишног и рекреативног туризма.

У експлоатацији су минералне воде на територији три бање:

Овчар бања, Горња Трепча и Слатинска бања

Лековити минерални извори Овчар Бање потичу из дубинских тектонских разлома, који се изливају у наносу бањске равни. Минерална вода Овчар Бање има температуру од 35°C до 38°C. Лековите компоненте минералне воде су: макроелементи - калцијум и натријум и микроелементи - калијум, литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор. По саставу ова минерална вода је јодна и слабо сумпоровита. Овчар Бања се налази у Овчарско-кабларској клисури, 18 km западно од Чачка на путу Чачак - Ужице. Смештено је у омањем морфотектонском проширењу, на ушћу Бањског потока у Западну Мораву, на надморској висини од 278 m.

Стр. 11


Фото 2. Овчар бања

Горња Трепча ("Атомска бања") се налази у суподини планина Буковика и Вујна и у приобаљу термалног водотока Бања, на 460 m надморске висине. У већем ерозивно-тектонском проширењу изграђено је Лечиличте "Горња Трепча". На овом сектору у магматским стенама постоје издашни потенцијали геотермалне енергије. На то нам указују и три извора лековите воде. Сви извори су истог порекла и сличног хемијског састава. Температура воде креће се од 26-30°C. Физичко хемијска анализа минералне воде указује на највеће присуство калцијума, магнезијума, натријума и калијума, сулфата и хлора. Заступљено је мноштво минерала: олова, бакра, хрома, радона, радијума. У лековитом блату Горње Трепче има рубидијума, литијума, цезијума.

Фото 3. Бања Горња Трепча

Слатинска бања се налази у селу Слатини на падини планине Јелица, 17 km од Чачка. Извор јој је у кориту Бањске реке. Увршћена је у ред сумпоровитих

Стр. 12


вода која имају карактер слабих алкалних вода. Спада у категорију "дивљих бања" јер није уређена да би могла да функционише као лечилиште.

Фото 4. Слатинска бања

2.5. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Биљни и животињски свет је веома разноврсан и богат, али се временом све више троши. Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоне зоналне вегетације (односно, два биома) већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри.

Биљни свет је представљен самониклом шумском и травном вегетацијом, као и агрикултурним биљкама. Брдско-планински предео је обрастао углавном листопадном шумом. Преовлађују храст, буква, јасен, јасика, клен, липа, багрем, врба, топола, брест. Поред реке у мочварним пределима успева барска вегетација.

Чачански крај има дугогодишње искуство и традицију у развоју воћарства, сточарства, повртарства и воћно-садног материјала, што представља добру подлогу за даља улагања у развој пољопривреде. Шуме се користе за потребе домаћинства и индустрије, али служе и као станишта многобројном животињском свету. Најчешће ратарске биљке су: пшеница, овас, јечам, раж, кукуруз а од повртарских биљака се гаје: кромпир, пасуљ, лук, паприка, купус, спанаћ, краставац и друге.

Животињски свет чини бројна дивљач и друге животињске врсте, птице, рибе и домаће животиње. Зец и фазан су најзначајнији представници ситне дивљачи. На овим просторима живе и длакаве грабљивице: лисица, јазавац, ласица, веверица а од пернатих су: кобац, чавка, сврака, врана и друге.

У рекама и акумулационим језерима живе бројне врсте животиња од којих су најзначајније рибе: клен, мрена, штука, деверика, скобаљ, кркуша, плиска и

Стр. 13


друге. Од домаћих животиња гаје се на сеоском подручју говече, свиња, коњ, живина, пас, мачка и неке друге.6

У циљу поспешивања развоја руралних подручја, у јануару 2008. године отворена је подручна Канцеларија за рурални развој у Чачку, а у оквиру пројекта који спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије.

Радом канцеларије омогућено је правовремено информисање пољопривредника о подстицајним средствима из ресорног Министарстава, као и анализа стања и потреба сеоског становништва.

III ИСТОРИЈСКО - ДЕМОГРАФСКА ПРОШЛОСТ

У географском погледу, Чачак се налази на контакту Шумадије и унутрашњих динарида. Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или млађег каменог доба (од око 5500. до 3200. године пре нове ере).

3.1. ПРАИСТОРИЈА И СТАРИ ВЕК

Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или млађег каменог доба (од око 5500. до 3200. године пре нове ере). Регистровани су и локалитети из бронзаног доба, углавном хумке.

Најзначајнији праисторијски налаз је из Атенице, где су око 500. пре нове ере сахрањени, највероватније, племенски кнез и кнегиња са богатим златним и сребрним накитом. Следећи велики историјски период, Антички, одговара времену римске доминације на овом подручју. У оквиру чачанске општине откривене су бројна пољопривредна имања са пратећим објектима из римског доба. На основу још неких налаза (епиграфских натписа, метала и керамике) може се рећи да се антички живот на овом простору одвијао у периоду од I до почетка V века наше ере, када је територија Чачка и околине припадала римској провинцији Далмацији.

У самом центру града истражене су терме из II и IV века наше ере. Након велике сеобе народа на овом простору живот замире. Тек у VI веку у брдско-планинском подручју око Чачка подиже се византијско утврђење, данас названо Градина, за које се претпоставља да је представљало административни и верски центар целог подручја. Најстарији поуздано потврђени материјални остаци живота Срба на овим просторима, који су се на Балкан доселили за време византијског цара Ираклија (610-641), откривени су на локалитету “Кулина” под Кабларом и који су датовани у X-XI век.


Стр. 14


3.2. СРЕДЊИ ВЕК

За време Стефана Немање, овај крај под влашћу његовог брата Страцимира, који њиме управља између 1168. и 1189. године, и када на месту данашње цркве подиже манастир Моравски Градац, који је био и седиште епископије а касније митрополије. Чачак се под данашњим именом први пу помиње 18. децембра 1408. године, у једном спису из Дубровачког архива.

Турска власт на овим просторима није била угрожена све до Бечког рата (1683-1699). Аустријска војска је 1688. године продрла дубоко у Србију, када су устаници опленили и Чачак. Након две године аустријска војска и српски устаници били су поражени, а турска војска је ускоро разорила и сва устаничка места у Западној Србији. Мир између две царевине није дуго трајао.

Уочи Аустро-турског рата 1716-1738. Чачак је имао око 150 кућа. Ослобођење у јесен 1717. затекло је "ненасељено пусто место", које Пожаревачком миром остало у аустријским рукама. Турци су у својој офанзиви крајем фебруара 1738. поново заузели и спалили Чачак.

После поновног пада северне Србије у турске руке велики део овог простора остао је пуст услед сеоба преко Саве и Дунава. То је време када се на ово подручје насељава становништво из Црне Горе, Херцеговине и Босне.

Чачак је у Првом српском устанку ослобођен у пролеће 1804. године. Варош је 1808. имала 250 становника. Када су Турци 1813. напали Србију са свих страна, под њихову власт пао је и Чачак. После поновног освајања Србије репресалије над српским становништвом од стране Турака биле су неподношљиве. Мисао о новом устанку ниједног тренутка није замирала.

У селу Трнави код Чачка, септембра 1814. избила је Хаџи-Проданова буна и углавном је остала у локалним оквирима. Турци су је свирепо угушили. Нови устанак плануо је у Такову следеће 1815. године на пролеће, и захватио велики део Србије.

Велика битка на Чачку трајала је од 25. априла до 13. јуна. Решена је у неколико узастопних бојева на простору од брда Љубића и варошког шанца. Погинуо је и предводник турске војске Имшир - паша, и уништена главнина турске војске у београдском пашалуку.

Чачак се после Другог српског устанка развијао као нахијско седиште. После коначног одласка Турака из Чачка, почетком тридесетих година XIX века, варош је имала само 900 становника.

Коначна обнова цркве извршена је 1834. године. У граду је 1837. почела са радом и Гимназија. Средином XIX века Чачак је имао око 1.500 становника. Градски центар са саборном црквом и објектима балканске архитектуре подсећао је на доба прве владе кнеза Милоша Обреновића.

Стр. 15


3.3. ПЕРИОД ОД ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАКА ДО ДАНАС

Независност и међународно признање коју је Србија добила 1878. године условили су велики економски препород целе земље. Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији. У железнички саобраћај Чачак је укључен 1911. када је у град ушао први воз. Привредни напредак условио је и раст града. Број становника се са 2.290 из 1874. године повећао на 3.869 у 1890. години, да би 1900. годину дочекао са 4.232 житеља чији је број нарастао на 5.671 у 1910. години.

Након трогодишње Аустро-угарске окупације, Чачак је ослобођен 25. октобра 1918. године. Град је наставио свој развој, али овога пута у сасвим новом амбијенту проширене државе. Чачак је 1921. године, добио и електричну енергију за напајање домаћинстава и првих већих индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са радом 1930. године и запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана 1930. и која имала око 200 радника.

Општи напредак огледао се и прерастањем Гимназије у Чачку из шесторазредне у осморазредну и отварањем нове зграде 1927, у којој је гимназија и данас смештена. Извршена је и обнова цркве, 1929. године. Све је то за последицу имало и повећање становника града, са око 5.000 из 1918. на око 13.000 пред 1941. годину.

Током 1941. године Чачак и његова околина су средиште устанка, као и каснијег грађанског рата између партизана и четника. Сукоби између два покрета избилу су око питања заједничке команде, ознака које нису државне, револуционарних органа власти.

Немци су поред репресије над цивилним становништвом и појединачних и масовних ликвидација својих непријатеља, извршили и пљачку индустријских постројења.

Окупација је у многоме вратила читаво подручје чачанског краја, у период са почетка XX века. У јесен 1944. године потпомогнути подршком западних савезника и јединица Црвене армије, припадници партизанског покрета однели су превагу. Коначно ослобођење Чачка догодило се 4. децембра 1944. када су немачке јединице истеране из града.

После Другог светског рата дошло је до револуционарног преображаја друштва. Монопол комунистичке партије у свим видовима живота трајао је више деценија, све до првих вишестраначких избора у Србији 1990. године, односно до 2000. године када је дошло до коначног смењивања носиоца старог режима наслеђеног из временена комунизма. Развој Чачка од ослобођења земље 1945. године био је успорен услед последица окупације и рата. Обновљена су стара и подигнута нова предузећа, културне установе и спортска друшта. Град којег данас познајемо у овом периоду добио је и своју архитектонску физиономију.

Стр. 16


Фото 5. Панорама града Чачка данас7

IV ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Демографија као наука о динамици становништва обухвата проучавање његове величине, структуре и поделе, као и то како се становништво мења током времена због рађања, умирања, миграција и старења. Демографска анализа може да се односи на целокупно становништво или групе дефинисане критеријумима као образовање, националност, религија, економска активност и осталим.

Насеља на територији града Чачка одликују интензивне демографске промене током друге половине двадесетог века, подстакнуте процесима индустријализације и урбанизације.

4.1. ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА

Све области Србије нису подједнако примиле разноврсно становништво. У том погледу на првом месту су долина Биначке и Велике Мораве, затим делови Србије западно од свих долина. Интересантна чињеница је да поједине делове Србије насељавало различито становништво и да се виде области изван Србије чије је становништво било главно при насељавању појединих делова Србије.8

7 https://www.google.rs/search?q=grad+cacak+slike8 Милојевић Мирослав: Западна Србија – антропогеографска проучавања САНУ, Географски институт „Јован Цвијић“, Београд 1975, стр. 8

Стр. 17


Етничку основу чачанског краја чинили су малобројни староседеоци и бројни старији и млађи досељеници. Иако на овом подручју има старих насеља која се помињу у изворима у XV и XVI веку, становништво је већином досељеничко. И поред непотпуних демографских података о кретању становништва, извесно је да су миграциони токови према Чачку трајали из правца Црне Горе, Херцеговине, Санџака са ширег, односно моравичког и драгачевског краја из ужег гравитационог подручја. Становници Чачка и околине били су већином из околних села, али и из Црне Горе, Херцеговине, Метохије и Санџака. Из политичких и социјално-економских разлога процес досељавања у чачански крај је трајао све до XIX века.9

4.2. МИГРАЦИЈЕ

У демографији се изучавају и миграције, односно просторна покретљивост становништва. У савременом смислу миграције се проучавају тек после увођења статистичког метода при посматрању ове појаве. Ова област статистичких истраживања је недовољно заступљена како у нашој земљи, тако и у већини других земаља.

Поред природног и механичког кретање утиче на бројоно стање и структуру попоулације. Општина Чачак је имиграционо подручје још од 1804. године када је Чачак ослобођен од Турака. Тада су била интензивнија досељавања из јужних крајева који су још увек били под турском влашћу. Миграциона кретања су била интензивнија у време индустријализације Чачка у периоду од 1961. до 1980. године и после ратова на просторима бивше СФР Југославије.

Као почетна тачка у анализи миграционих појава и процеса неопходно је анализирати учешће аутохтоног и мигрантног становништва.

Табела 1. Аутохтоно и мигрантско становништво града Чачак по попису из 2011. године10

ГРАД АУТОХТНО МИГРАНТСКО УКУПНО

Број % Број %

ЧАЧАК 62.996 54,6 52.341 45,4 115.337

На територији града Чачка најбројније је становништво које од рођења живи овде, укупно 62.996 или 54,6% становништва града, док је досељено 52.341 становника или 45,4% популације града. Разлика између аутохтоног и досељеног износи 10.665 становника.

9 Мандић Станоје: Миграције становништва у чачанском крају, ЗРНМЧ, бр. 9, Чачак 1978, стр. 510 Попис становништва, домаћинства и станова у 2011. години, Књига 9, РЗС, Београд, 2013

Стр. 18


Графикон 1. Удео становништва града Чачка према пореклу по попису из 2011. године

Табела 2. Становништво града Чачак према времену досељавања по попису из 2011. године11

Од укупног броја досељених по времену досељавања највише становника се доселило пре 1980. године када се доселило њих 25.348 или 48,4% досељене популације.Овај период карактерише и нагла урбанизација и индустријализација па је становништво из ближе или даље околине настањивало Чачак. После овог периода следи уједанчена имиграција по петогодишњим периодима. Истиче се само период 1996-2000. година када је досељено 4.645 становника или 8,9% досељене популације.

11 Попис становништва, домаћинства и станова у 2011. години, Књига 9, РЗС, Београд, 2013

Стр. 19

ГОДИНА Град Чачак Број %

1980. и раније 25.348 48,41981-1985. 3.594 6,81986-1990. 3.289 6,21991-1995. 4.261 8,21996-2000. 4.645 8,92001-2005. 3.775 7,3

2006. и касније 4.596 8,8Непозната година 2.833 5,4

УКУПНО 52.341 100


Графикон 2. Удео становништва града Чачка према вемену досељавања по попису

из 2011. године

Табела 3. Становништво досељено у град Чачак према подручју са којег се доселило по попису из 2011. године12

ГОДИНА Град Чачак Број %

Из другог насеља исте општине 13.157 25,1Друге општине 12.629 24,1Из друге области 18.987 36,2Бивше републике СФРЈ 7.551 14,4Остале земље 1.010 1,9Непознато 17 0,2УКУПНО 52.341 100

Графикон 3. Удео становништва досељеног у општину Чачак према подручју са којег се доселило по попису из 2011. године

12 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 9, РЗС, Београд, 2013

Стр. 20


Највећи број становника на територију града Чачка доселио се из других области, њих 18.987 или 36,2% досељене популације. За овом територијом следе досељеници из других насеља исте општине – 13.157 или 25,1% и досељеници из друге општине – 12.629 или 24,1% досељене популације. Најмање досељених је из бивших република СФРЈ, њих 7.551 или 14,4% и из осталих земаља – 1.010 или 1,9% досељене популације.

На територији града Чачка налази се и избеглички центар за избеглице са подручја Босне и Херцеговине, Хрватске и са Косова и Метохије. До данас је већи део избеглица решио стамбено питање али је један број њих и даље везан за избеглички центар.

Један део становништва општине Чачак представља дневну миграциону струју село – град и натраг. Овом делу становништва припадају запослени у градској привреди и средњошколска омладина. Проценат радника, дневник миграната, за општину Чачак износи 35,5%.

Другу категорију дневних миграната чине ђаци основних и средњих школа, као и студенти виших и високих школа у Чачку. Ученици средњих школа са сеоског подручја су око 90% путници до Чачка.

Трећу категорију дневних миграната представљају остала лица која путују у Чачак ради задовољавања својих потреба и продаје робе на пијаци, односно куповине у граду.13

Одлазак на рад у иностранство карактеристичан је пре свега за пасивнија села у широј околини општине Чачак. По попису из 2002. године на привременом раду у иностранству са териоторије општине Чачак налази се 176 лица.

У зависности да ли укупан пораст становништва већи или мањи од природниг прирастаја говоримо о позитивном или негативном миграционом салду. Миграциони салдо града Чачка за период од 1991. до 2011 године је позитиван.

4.3. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА

Природно или биолошко кретање становништва представља разлику између наталитета (живорођених) и морталитета (умрлих) у току године или у току више година (изражава се у промилима, ‰) и представља једно од најважнијих питања демографије.

Природно кретање и биолошка репродукција (обнављање) становништва имају велики значај за друштвени, економску и просторно – демографски развој, за виталне, егзистенцијалне интересе сваке земље и сваког народа.

13 Поповић Илија: Општина Чачак – географска проучавања, Литопапир, Чачак 1996, стр. (11,66-68)

Стр. 21


4.3.1. УКУПНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА

Статистички подаци о бројном кретању укупног становништва по насељима од 1948 – 2011. године показује да пораст становништва у насељима чачанске општине није био равномеран с обзиром на могућности, испољене су многе осцилације и да се велики број насеља одликује негативним вредностима бројчаног кретања које директно изражавају депопулацију. Анализе података кретања броја становника у насељима општине Чачак показују да део сеоског становништва добија карактеристике регресивне транзиције, која у крајњој линији води ка пражњењу читавих територија (сеоских насеља) до депопулације. При томе је депопулациони процес условио опадање стопе фертилитета, наталитета, али се јасно издваја и емиграциони ефекат. Кретање броја становника на територији општине Чачак можемо пратити из табеле где је дат број становника општине по прописима од 1948. до 2011. године.

Табела 4. Кретање броја становника града Чачка у периоду од 1948. до 2011. године14

Година 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.

Бр. стан. 69.965 75.416 85.337 97.772 110.676 116.618 117.072 115.337

У периоду од 1948. до 2011. године становништво у општини Чачак је увећано за 45.372 становника. Посматрано по пописним периодима највећи раст становника остварен је у периоду од 1971. до 1981. године. Попис из 1991. и 2002. године указују на стагнацију у развоју становништва града Чачка.За разлику од свих ових година где је број становника растао, у периоду од 2002. до 2011. године број становника је опао за 1.735 становника.

Графикон 4. Кретање броја становника града Чачка од 1948. до 2011. године


Стр. 22


4.3.2. ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ

Густина становништва или насељености је средњи број становника на површини одређеног подручја (држава ,регија или слично), и по правилу се наводи као „број становника на km². Израчунава се на начин да се број становника подручја које нас занима подели са површином истог подручја.

Територија града Чачка заузима површину од 636 km2 а према последњем попису из 2011. године у чачанској општини живело је 115.337 становника.

Табела 5. Кретање просечне густине насељености на територији града Чачка од 1948. до 2011. године (ст./km2 )

Година 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.Просечна густина

насељености 110,11 118,68 134,33 153,96 174,21 183,66 184,07 181,34

Слично као кретању укупне популације и густина насељености има сличан ток на територији града Чачка. Сталан раст просечне густине насељености бележи се до 2002. године када достиже и свој максимум од 184,07 ст./km2, да би се по последњем попису из 2011. године први пут евидентирао и пад у густини насељености када је она на територији града Чачка износила 181,34 ст./km2. Густина насељености опада и у свим сеоским насељима изузев приградским, а варијације међу њима условљене су природно-географским, демографским и економским чиниоцима.

Графикон 5. Кретање просечне густине насељености на територији града Чачка од 1948. до 2011. године (ст./km2)

4.3.3. НАТАЛИТЕТ

Стр. 23


Општа стопа наталитета или једноставно, стопа наталитета је годишњи број живорођених на хиљаду становника неке популације. Стопа наталитета се често користи јер су подаци за њено израчунавање лако доступни али треба знати да је ова мера веома зависна од старосне структуре становништва које се налази унутар репродуктивног контингента. Наталитет на територији града Чачка приказан је у табели 6 за период од 2005. до 2014. године.

Табела 6. Кретање стопа наталитета на територији града Чачка од 2005. до 2014. године15

Година 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.Рођени 1.096 1.116 1.038 1.077 1.056 1.026 982 1.074 985 948

‰ 9,4 9,6 8,9 9,3 9,1 8,9 8,6 9,4 8,6 8,4

На основу података из табеле 6 закључујемо да су стопе наталутета на територији града Чачка у посматраном периоду у константном паду. Највећа стопа наталитета у посматраном периоду забележена је 2006. године када је износила 9,6‰ односно када је рођено 1.116 становника. Најмања стопа наталитета бележи се крајем посматраног периода, односно 2014. године када је рођено свега 948 становника што представља стопу од 8,4‰.

4.3.4. МОРТАЛИТЕТ

Општа стопа морталитета или једноставно, стопа морталитета је годишњи број умрлих на хиљаду становника неке популације. Општа стопа морталитета је веома груба мера морталитета јер не узима у обзир старосну структуру која је најважнији извор варијација виталних догађаја. Морталитет на територији града Чачка приказан је у табели 7 за период од 2005. до 2014. године.

Табела 7. Кретање стопа морталитета на територији града Чачка од 2005. до 2014. године16

Година 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.Умрли 1.604 1.467 1.449 1.548 1.501 1.482 1.597 1.510 1.577 1.553

‰ 13,7 12,6 12,5 13,4 13,0 12,9 13,9 13,2 13,8 13,7

Посматрањем табеле 7 запажамо да стопа морталитета осцилира око средње вредности 13‰. Максимална стопа морталитета евидентирана је у 2013. години када је умрло 1.577 становника (стопа 13,8‰). Са друге стране минимална стопа морталитета забележена је 2006. године када је износила 12,6‰ односно када је умрло 1.467 становника.

4.3.5. ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ

15 Природно кретање становништва у Републици Србији 1961-2010. година, РЗС, Београд, 2012 и Витални догађаји 2011, 2012 , 2013 и 2014. године16 Исто

Стр. 24


Природни прираштај представља разлику између наталитета и морталитета. На тај начин долазимо до апсолутног природног прираштаја, преко којег сазнајемо за који се број становника нека популација у току године повећавала, уколико он није негативан.

Табела 8. Кретање стопа природног прираштаја на територији града Чачка од 2005. до 2014. године17

Година 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.Пр.при. -508 -351 -411 -471 -445 -456 -615 -436 -592 -605

‰ -4,3 -3,0 -3,6 -4,1 -3,9 -4,0 -5,3 -3,8 -5,2 -5,3

За целокупни посматрани период стопе природног прираштаја имају негативне вредности. Карактеристично је и то да оне и даље расту. Најмању вредност су имале 2009. године (-3,9‰) а највећу на крају посматраног периода (-5,3‰). Већ деценијама рађање није довољно да би се обновило барем просто обнављање генерација. Константно опадање наталитета довело је до депопулације, тј. више умире него што се рађа. Процес преласка са села у градове и вештачко стварање индустријских радника одвијало се на брзину, па је село за кратко време, такорећи, расељено. Тиме је озбиљно нарушена репродуктивна моћ села и тако уништен главни демографски извор, јер је село имало истакнуту улогу у обнављању становништва града. То значи да осипање становништва општине, услед ниског и све мањег рађања, угрожава његов основни интерес – опстанак. Овај процес демографске транзиције, који је присутан и на територији чачанске општине, представља коренит преображај компоненти репродукције становништва. На основу тога, у целини посматрано становништво општине Чачак се налази у демографском процесу старења и опадања.

Графикон 6. Кретање стопа наталитета, морталитета и природног прираштаја на територији града Чачка од 2006. до 2014. године

4.3.6. НУПЦИЈАЛИТЕТ И ДИВОРЦИЈАЛИТЕТ

17 Природно кретање становништва у Републици Србији 1961-2010. година, РЗС, Београд, 2012 и Витални догађаји 2011, 2012 ,2013 и 2014. године

Стр. 25


Подаци о законском брачном статусу релевантни су за праћење промена у оквиру брачног контингента становништва пре свега у погледу заступљености лица у браку, односно лица ван брака (било да никада нису ступила у брак или је брак престао смрћу партнера, односно разводом).

Подаци о законском брачном статусу посебно су значајни са аспекта праћења обнављања становништва када се има у виду да је у нашој земљи брак и даље доминантан оквир биолошке репродукције становништва. Поред тога, у садржај пописа 2011. први пут је укључено питање о de facto брачном статусу.

Иако је у Републици Србији брак преовлађујућа форма заједничког живота партнера, званична статистика је, имајући у виду да се мења однос према браку као институцији, прикупила податке о лицима која живе у ванбрачним заједницама. То је омогућило да се стекне увид о распрострањености ванбрачних заједница, као и о карактеристикама лица која живе у њима (према старости, школској спреми, брачном статусу, активности итд.).

Табела 9. Закључени и разведени бракови на територији града Чачка од 2009. до 2014. године18

Година Закључени

бракови

Стопа

‰

Разведени

бракови

Стопа

‰

на 1.000 закључених

2009. 645 5,58 155 1,34 240,31

2010. 611 5,30 116 1,01 189,85

2011. 558 4,90 144 1,30 258,10

2012. 483 4,20 143 1,20 296,10

2013. 476 4,20 88 0,80 184,90

2014. 559 4,90 152 1,30 271,90

Нупцијалитет своју минималну вредност за посматрани период на територији града Чачка достиже 2009. године, када је закључено 645 бракова, док своју минималну вредност бележи 2013. године, када је закључено 476 бракова.

Диворцијалитет своју максималну вредност, у посматраном периоду, достиже 2009. године када је разведено 155 бракова, док минималну вредност бележи 2013.године када је разведено 88 бракова.

18 Посебна саопштења, Закључени и разведени бракови у Републици Србији 2009, 2010, 2011, 2012, 2013 и 2014. године, РЗС, Београд

Стр. 26


Графикон 7. Кретање броја закључених и разведених бракова на територији града Чачка од 2009. до 2014. године

4.4. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

Становништво није хомогени основни скуп, нити статистички нити садржајно. Сама реч структура или састав становништва указује на различита обележја јединке који чине укупно становништво. То упућује да се појединци који чине укупно становништво неке земље или ужег подручја међусобно разликују по различитим обележјима: по полу, старосној доби, делатности и занимању, по школској спреми и другим одликама. Према томе, појам структуре становништва или састав према неком обележју означава расподелу броја појединаца према вредностима или модалитетима броја обележја.

За анализу структуре становништва обично се као најзначајније истичу следеће структуре:

1. Биолошка (становништво по полу и старости); 2. Економска (привредне делатности); 3. Образовна (школска спрема); 4. Етничка (национална посебност), итд.

Структуре становништва су елементи за поједина њихова обележја. Све структуре становништва групишу се у две основне групе: биолошке и социјално-економске. Биолошке структуре: старосна, по полу и према брачном стању. Група социјално економских структура је знатна шира и ту спадају: расна, религијска, етничка образовна, економска, по делатностима, професионална, према сектору власништва итд.19

19 Бакић Радован: Општа демографија, Ауторизована предавања за студенте географије, Приштина 1977, стр. (1, 208);

Стр. 27


4.4.1. СТАРОСНА СТРУКТУРА

Старосно-полна структура становништва представља најважнију демографску одлику сваке популације. Управо из тог разлога подаци о старости и полу прикупљани су у свим пописима. Структура становништва по старости и полу формира се у дужем периоду, под директним утицајем кретања наталитета и морталитета, али и миграторних токова становништва. Aктуелни старосно-полни састав становништва стога представља јасну слику досадашњег развoја сваке популације и истовремено у великој мери условљава будуће промене у кретању становништва.

6000 4000 2000 0 2000 4000 6000

0-4

5-910-14

15-19

20-2425-29

30-34

35-39

40-4445-49

50-54

55-5960-64

65-69

70-7475-79

80 и +

м ж

СТАРОСНА ПИРАМИДА ЧАЧКА

Графикон 8. Старосна пирамида града Чачка по попису из 2011. године 20

Становништво на територији града Чачка спада у демографски старо, јер је просечна старост по последњем попису из 2011. године износила 42,7 година и то мушкараца 41,4 а жена 44 година. У укупном броју становништва, омладина учествује са 19,5%, средовечно становништво са 55,6% и старо становништво са


Стр. 28


24,9%. Најбројнија старосна група становништва јесте она старости од 55 до 59 година старости.

4.4.2. ПОЛНА СТРУКТУРА

Полна структура становништва, како је познато, има значајну улогу у проучавању развитка становништва. Полна структура показује односе између учешћа мушкараца и жена у свакој популацији. До њих долазимо на основу пописа или теренским истраживањима. Без познавања полне, али и старосне структуре, не могу се успешно вршити демографске, економске, социолошке и друге анализе. Полна структура зависи од више фактора, од којих су најзначајнији наталитет, морталитет, миграције и ратови. Данас је полна структура знатно повољнија него што су то показивали пописи после Другог светског рата када је губитак мушког становништва у рату утицао на полну структуру. Испољена тенденција у развоју и ситуација у полној структури упућује на закључак, ако се садашњи трендови наставе, да у наредном периоду може доћи до битнијег повећања јаза у односу мушког и женског становништва бруске општине.Полну структуру града Чачка по већим старосним групама можемо пратити из табеле 12 по пописима из 1991. 2002. и 2011. године.

Табела 10. Полна структура становништва града Чачка према великим старосним групама по пописима из 1991, 2002 и 2011. године

Старост Мушко Женско1991. 2002. 2011. 1991. 2002. 2011.

0-1920-3940-5960 и >

Непознато

15.46316.84815.568 9.268 215

13.28614.92116.42012.011 256

11.58315.146 7.31921.947

/

14.83017.32215.91711.160 217

12.54615.53517.13614.646 315

10.89414.767 7.77825.903

/УКУПНО 57.362 56.894 55.995 59.446 60.178 59.342

Посматрајући табелу 10 по пописима из 1991. 2002. и 2011. године запажа се уједначеност између мушке и женске популације на територији града Чачка.

По попису из 1991. године мушка популација је бројала 57.362 становника а женска популација 59.446.

По попису из 2002. године тај однос је мало промењен у корист женске популације па је мушка популација бројала 56.894 становника а женска популација 60.178.

По попису из 2011. године тај тренд се одржао па је мушке популације било 55.995 док је женска популација бројала 59.342 становника.

Стр. 29


4.4.3. ОБРАЗОВНА СТРУКТУРА

Образовна структура је значајна компонента у изучавању демографске структуре. Посматра се као структура према писмености или према завршеном степену образовања.

Образовна структура становништва један је од главних индикатора степена друштвено-економског и културног развоја неког подручја, а подаци о степену писмености и образовања основа су за оцену потенцијала будућег развоја. Утицај образовања може се сагледати преко два потпуно различита ефекта.

С једне стране, промене у нивоу образовања углавном су праћене променама у животном стандарду а са друге стране праћене су променама у схватању, навикама, лошем прилагођавању и спремности да се прихвате нове идеје

Све до Другог светског рата мањи број грађана града Чачка је настављао школовање после завршеног основног четворогодишњег образовања.

Структура према писмености на територији града Чачка приказана је у табели 11.

Табела 11. Становништво општине Чачак старије од 15 година према школској спреми по попису из 2011. године21

Врста школске спреме Општина Чачак Број %

Без школске спреме 1.829 1,8Непотпуно основно обр. 9.609 9,7Основно образовање 19.143 19,3Средње образовање 53.543 54

Више образовање 5.437 5,5Високо образовање 9.386 9,4Непознато 185 0,3

УКУПНО 99.132 100

На основу података из табеле закључујемо да нјавећи број становника са територије града Чачка има завршено средње образовање, њих 53.543 или 54% популације старије од 15. година, што се уклапа и у републичке оквире. За њима следи становништво са завршеном основном школом – 19.143 или 19,3%. Непотпуно основно образовање поседује 9.609 становника или 9,7%. Више образовање поседује 5.437 становника или 5,5% док високо образовање има 9.386 становника или 9,4% популације старије од 15 година.

21 Попис становништва, домаћинства и станова у 2011. години, Књига 3, Београд, 2013.

Стр. 30


Графикон 9. Удео становништва на територији града Чачка старијег од 15 година према школској спреми по попису из 2011. године

4.4.4. ЕТНИЧКА СТРУКТУРА

Етничка структура представља приказ расподеле народа по етничкој припадности, изражена квантитативно, најчешће процентуално. Етничку структуру становништва града Чачка можемо пратити из табеле 15 по попису из 2011. године. 22

Табела 14. Етнички састав становништва града Чачка по попису из 2011. године23

22 Бакић Радован: Општа демографија, Ауторизована предавања за студенте географије, Приштина 1977, стр. (1, 232)23 Попис становништва, домаћинства и станова у 2011. години, Књига 1, РЗС, Београд, 2012.

Стр. 31

Национална припадност

Град Чачак Број %

Срби 110.886 96,1Остали 4.451 3,9

УКУПНО 115.337 100


Посматрајући табелу 12 закључујемо да је становништво града Чачка етнички хомогено будући да су 96,1% Срби. На остале етничке заједнице одлази 3,9% становништва.

Графикон 10. Етнички састав становништва града Чачка по попису из 2011. године

4.4.5. ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА

Економска структура становништва обухвата читав низ привредних делатности који се могу сврстати у три или четири сектора делатности:

Примарни сектор (ратарство, сточарство, рибарство и шумарство); Секундарни сектор (индустрија, рударство, грађевинарство и производно

занатство); Терцијарни сектор (услужно занатство, саобраћај, угоститељство, трговина,

банкарство и сл.); Квартарни сектор ( управа, образовање, просвета, здравство, култура и сл.).

На основу удела активног становништва у појединим секторима делатности може се пратити привредни развој неког простора. На значајније промене у економској структури становништва града Чачка, утицао је у првом реду бржи економски развој у послератном периоду и бројни други фактори, као што су демографски и историјски развитак, структура привреде и степен привредног развоја, систем образовања, миграциона кретања и др.

Стр. 32


Становништво према активности издвајамо у три групе: активно, издржавано и лица са личним приходима.24

Табела 15. Становништво града Чачка према економској активности по попису из 2011. године25

Општина Чачак Број %

Економски активни 49.171 42,6 Економски неактивни 66.166 57,4 УКУПНО 115.337 100

Однос броја економски активних и економски неактивних становника на

територији града Чачка је неповољан. Наиме, број економски активних је 49.171 и знатно је мањи од броја економски неактивних 66.166. изражен у релативним бројевима тај однос је 57,4% према 42,6% у корист економски неактивних. Ово је последица пре свега процеса приватизације и процеса транзиције.

Графикон 11. Структура становништва града Чачак према економској активности

по попису из 2011. године

4.5. СОЦИО – ЕКОНОМСКА ОБЕЛЕЖЈА

4.5.1. ЗАПОСЛЕНОСТ

24 Бакић Радован: Општа демографија, Ауторизована предавања за студенте географије, Приштина 1977, стр. (1, 245-249);25 Попис становништва, домаћинства и станова у 2011. години, Књига 7, РЗС, Београд 2013.

Стр. 33


На територији града Чачка укупно је запошљено 39.367 становника од чега су мушкарци 22.446 а жене 16.921. Поред тога постоји и велики број лица која самостално обављају делатност. Пољопривредом се бави 6.404 становника (мушкарци – 4.249 , жене – 2.155), у прерађивачкој индустрији ради 9.133 становника (мушкарци – 5.875, жене – 3.238), трговином се бави 6.845 становника (мушкарци – 3.518, жене – 3.327), у саобраћају ради 2.251 становника (мушкарци – 1.887, жене – 364), угоститељством и туризмом се бави укупно 1.141 становик (мушкарци – 500, жене – 641), у државној управи као и локалној самоуправи је упошљено 2.249 становника (мушкарци – 1.281, жене – 968), у образовању је запошљено 2.251 (мушкарци – 566, жене – 1.685) и у здравству и социјалној заштити је запошљено укупно 2.381 становника (мушкарци – 443, жене – 1.938).26

4.5.2. ДОМАЋИНСТВА И ПОРОДИЦЕ

Домаћинство се дефинише као скуп лица који заједно станују и заједнички троше своје приходе за подмиривање основних животних потреба, док је породица крвно сродственичка заједница, која се састоји од брачног пара или родитеља и њихове деце.

Проучавање промена у величини, саставу и другим основним обележјима домаћинстава од изузетног је значаја, будући да је реч о асоцијацијама становништва у оквиру којих се одвија како његова биолошка, тако и социо – економска репродукција.

У свих осам пописа, у периоду од 1948. до 2011. године, примењена је јединствена дефиниција домаћинства: Домаћинством се сматра свака породична или друга заједница лица која заједно станују и заједнички троше своје приходе за подмиривање основних животних потреба (становања, исхране и др.). Домаћинством се, такође, сматра и свако лице које у месту пописа живи сâмо (тзв. самачко домаћинство), а које није члан домаћинства у неком другом месту, без обзира на то да ли станује у посебном или дељивом стану, као самац-подстанар, у самачком хотелу и сличном објекту, или у истој соби с другим самцем или са члановима домаћинства станодавца, али с њима не троши заједно своје приходе.

Табела 16. Кретање броја домаћинстава на територији града Чачка од 1948. до 2011. године27

Попис 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.Бр.домаћ. 15.377 17.720 23.273 28.667 34.229 36.912 39.404 39.409

Кретање броја домаћинстава на територији града Чачка има тренд константног пораста. На почетку посматраног периода, 1948. године, број домаћинстава је износио 15.377, док је на крају периода, по попису из 2011. године

26 Попис становништва, домаћинства и станова у 2011. години, Књига 15, РЗС, Београд 201427 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 21, РЗС, Београд, 2014

Стр. 34


њихов број достигао свој максимум од 39.409 што представља повећање за 2,5 пута.

Табела 17. Домаћинства према броју чланова на територији града Чачка по попису из 2011. године28

УКУПНО Самачка 2 3 4 5 6 ивише

Просечан бр.чланова

Чачак 39.409 8.280 9.902 7.550 7.730 3.373 2.574 2,92

По структури, од укупног броја домаћинстава, најдоминантнија су она са два члана 9.902. за њима следе самачка са 8.280 и четворочлана са 7.730. Најмање је домаћинстава са пет чланова – 3.373 и домаћинстава са шест и више чланова која броје 2.574 домаћинства. Просечан број чланова домаћинстава на територији града Чачка по последњем попису из 2011. године износио је 2,92. Породице се у демографији проучавају са више аспеката (величини, типу, функцији и др.) који омогућавају сагледавање промена од значаја за развитак становништва, посебно у домену плодности. Истражити домаћинства и породице које су одраз демографског развитка и друштвеног развоја. Оне се посебно проучавају, али се увек испитују и узајамне везе. Интерес за испитивање домаћинстава произилази отуда што од њихових економских својстава, организације и величине у многоме зависе поједине структуре становништва, па и природно и просторно кретање становништва у целини.

Табела 18. Породице према броју деце на територији града Чачка по попису из 2011. године29

УКУПНО једно двоје троје четворо петоро и

више

Просечан број деце

по породици

Чачак 24.210 12.224 10.167 1.616 161 42 1,58

На територији града Чачка по последњем попису из 2011. године укупно је било 24.210 породица. Од тог броја највећи број одлази на породице са једним дететом 12.224 (више од 50%). За њима следе породице са двоје деце, њих 10.167 па са троје деце којих има 1.616. Налмање је породица које имају четворо деце – 161 и породица које имају петоро и више деце – 42. Просечан број деце по породици на територији града Чачка, по последњем попису из 2011. године, износио је 1,58.

28 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 10, РЗС, Београд, 201329 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години, Књига 17, РЗС, Београд, 2014

Стр. 35


4.5.3. УСЛОВИ СТАНОВАЊА

Са просторно економског и урбанистичког аспекта анализа домаћинстава и њихова структура према броју чланова, представља веома важан показатељ. Број домаћинстава има сталну тенденцију раста, што иницира потребу изградње нових објеката за становање.

Табела 19. Кретање броја станова на територији града Чачка од 1971. до 2011. године30

Попис 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.Број станова 27.012 35.568 40.083 45.431 51.482

На територији града Чачка најмањи број станова био је на почетку посматраног периода 1971. године када је износио 27.012. Од тада број изграђених станова константно расте тако да је по последњем попису из 2011. године достигао свој максимум од 51.482 стана, што представља пораст од 24.470 станова. Сви су они комунално добро опремљени.

4.5.4. ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Град Чачак је познати српски привредни центар. Ова чињеница посебно је имала на важности до почетка последње деценије прошлог века. Најпознатији привредни субјекат на територији града је компанија ''Слобода'' Компанија "Слобода" припада групи великих и снажних компанија. "Слобода" је предузеће тешке индустрије, основано 1948. године. Дугогодишње искуство и непрекидна улагања у средства, као и искуство запослених, гаранција су високог квалитета производа, управљања дизајном и системског инжењеринга, у складу са принципом "кључ у руке". Контрола квалитета одвија се у саставу Компаније, која поседује лабораторије специјализоване за различите врсте мерења, као што су дужина, притисак и мерење углова и у њима се тестирају сва механичка и хемијска својства материјала.Сектор инжењеринга игра значајну улогу, јер се налази на челу трансфера технологије, као и избора репроматеријала и инсталирања опреме, све у складу са захтевима купца. Добијени сертификат ИСО 9001:2000 најбољи је показатељ високих стандарда и квалитета производа и услуга ове компаније.фабрика која производи апарате за домаћинства.


Стр. 36


''Фабрика резног алата'' чији је производни програм: алати за бушење и обраду рупе, алати за глодање, алати за израду унутрашњег навоја, алати за израду спољашњег навоја, алати за озубљење, алати за са тврдим металом, алати за контролу и мерење, алати за обликовање и обраду деформацијом, специјални алати.

''Фабрика термотенхичих уређаја Цер''. Од оснивања 1953 године па све до данас, ДП Фабрика термотехничких уређаја и монтажа "Цер" Чачак представља једног од највећих произвођача процесне опреме на Балкану. Фабрику пре свега карактерише висок квалитет и веома широк асортиман производа. Делатности друштвеног предузећа Цер Чачак су: производња термичких уређаја, производња техничких производа од керамике, ливење метала, производња металних конструкција, трговина прехрамбеним и непрехрамбеним производима, превоз пуника и робе у друмском саобраћају, инжењеринг и послови спољно-трговинског промета. За позицију предузећа на домаћем тржишту важна је чињеница да нема индустријског капацитета који није зависан од производа из производног програма Цер.

''Технички ремонтни завод'' који врши услуге машинске обрадае, термичка и хемијско - термичка обрада, галванска заштита, машинска обрада делова мотора, поправка и верификација мерних средстава, испитивање мотора сус и агрегата мотора, регенерација делова и склопова, технички преглед радио станица, ревитализација и брендирање возила нафтне индустрије србије.

Поред наведених на територији града Чачка постоје и Центар за социјални рад, Завод за запошљавање, Дом здравља, Општински суд, Полицијска управа и Туристичка организација.

4.5.5. ПРИВАТНИ СЕКТОР

''Цини'' Чачак је приватно предузеће, формирано 1977. године са седиштем у граду Чачку. Већ на почетку дефинисана пословна оријентација – развој кроз освајање палете производа и одговарајући раст производње, током свих 30 година постојања фирме снажно и делатно је подржана. ''Цини'' данас представља референтну српску фирму са лепезом сопствених производа, првенствено из области термотехнике.

Предузеће „Мока" основано је 1994. године и чија је основна делатност била прерада и дистрибуција кафе и производа од кафе.Почетком 2005. године је покренута индустријска производња пекарских производа која обухвата производњу више врста хлебова, пецива (дневних и дуготрајних), као и смрзнутог теста капацитета 50.000 хлебова за смену.Са порастом броја артикала „Мока" је ширила своју дистрибутивну мрежу, која тренутно броји преко 2.500 купаца који су покривени амбулантним снабдевањем са 55 својих доставних возила.Уз својих 70 артикала „Мока" је и генерални дистрибутер за производни програм „Бамбија" из Пожаревца за кога ради комплетну дистрибуцију и логистику на простору Западне Србије.

Стр. 37


Унија ''Чачак 2000'' је независно удружење малих и средњих приватних предузећа, која је основана на дан 5. октобра 2000. године са намером да обједини што већи број малих и средњих предузећа на територији града Чачка.

З А К Љ У Ч А КТериторија града Чачка захтева географски простор од 1.096 km2 и налази се

у Западном Поморављу на додиру унутрашњих Динарида и Шумадије у југозападном делу Републике Србије. Саобраћајно – географски положај је веома повољан, јер је прецењују две значајне друмске саобраћајнице (Ибарска и Јадранска) и железничка прука од Сталаћа до Пожеге.

Физичко – географске карактеристике простора – рељеф, клима, вода, биљни и животињски свет нису били ограничавајући фактори у насељавању становништва и развоју привредних делатности.

Територија града Чачка у погледу рељефа може се поделити на чачанску котлину, брежуљкасто-брдски предео и планински предео. Педолошки састав земљишта на територији града Чачка је разноврстан, јер је на краћем растојању налази читав мозаик типова земљишта; заступљени су алувијални наноси, смонице и скелетна земљишта. Територија града Чачка богата је површинском водом. Површина Чачка припада сливу Западне Мораве, односно Велике Мораве, Западна Морава тече територијом општине Чачак у дужини од 55 km. Од језера највећа су Међувршје, Овчарско-кабларско језеро и језеро Парменац. Уклиматском погледу територија града Чачка се може поделити у две јасно изражене целине. Простори до 700 m надморске висине имају умерено континенталну, а изнад ове субпланинску климу. Карактеристично је за обе да имају одлике субхумоидне и микротермалне климе. Што се тиче биљног света, он је представљен самониклом шумом и травном вегетацијом, као и агрикултурним биљкама. Животињски свет чини бројна дивљач и друге животињске врсте, птице, рибе и домаће животиње.

Трагови људског живота на овим просторима могу се пратити од историје. Из римског периода имамо знатно више трагова о животу на овој територији. У периоду српске средњовековне државе насеље се помиње у XII веку као Градац. Најстарији помен Чачка налази се у једном судском спису из Дубровачког архива из 1408. године.

Данашње становништво општине Чачак досељено је, углавном, каснијим миграцијама, које су биле изражене од почетка XVII до XIX века.

Према Јовану Цвијићу, највећи део становништва досељен је са црногорских брда, Херцеговине, новопазарског краја и до Сјенице. Насељавање становништва наставља се током XX века, али у знатно мањем обиму. Интензивније насељавање се врши после Другог светског рата и траје до данашњих дана.

Поред повољних природних, општина Чачак поседује и занимљиве друштвено-географске карактеристике. Данас територија општине Чачак, по попису из 2011. године броји 115.337 становника, а просечна густина насељености износи 183 ст./km2. Процес депопулације је карактеристичан за територију целог града, стим што је у сеоским срединама он израженији. Такође, присутан је и

Стр. 38


убрзан процес старења становништва. Увећање становништва имају сам град Чачак и приградска насеља.

Последњих 10 година територију општине Чачак карактеришу негативне стопе природног прираштаја, које су у вези са ниским стопама наталитета и високим стопама морталитета.

Поред природног и механичко кретање утиче на бројно стање и структуру популације општине Чачак. Она је имиграционо подручје од 1804. године. У последњем веку, највећи број досељеног становништва се доселио у време јачања индустрије у Чачку. Један део становништва општине Чачак представља дневну миграциону струју село – град и натраг.

Уједначен је број мушке и женске популације док је просечна старост 42,7 година и то мушкараца 41,4 а жена 44 година. У укупном броју становништва, омладина учествује са 19,5%, средовечно становништво са 55,6% и старо становништво са 24,9%. Најбројнија старосна група становништва јесте она старости од 55 до 59 година старости.

У образовној структури доминира становништво са завршеном средњом школом, док је приметно повећање становништва са завршеном високом школом.

Чачанска општина је етнички хомогена јер је преко 96% српске националности.

Процес транзиције је оставио трага и на овој развијеној општини па је већина становништва са територије града Чачка економски неактивно. Процес деаграризације је изражен због смањења броја активног становништва у пољопривреди, јер је изражен трансфер пољопривредног становништва у друге делатности, а то је имало последицу преливање радне снаге из руралног у урбани простор.

Број домаћинстава и станова на територији општине у константном је порасту. Просечан број чланова по домаћинству је 2,92. Највише је породица са једним и двоје деце, док је просечан број деце по породици 1,58.

Чачак је познат по великим индустријским предузећима као и по великом броју малих и средњих предузећа па је становништву донекле и извесна будућност. Свакако, будућност Чачка се огледа у још чвршћим везама са суседним општинама као и јачању посрнуле привреде.

Стр. 39


Л И Т Е Р А Т У Р А

1. Бакић, Р. (1997): ОПШТА ДЕМОГРАФИЈА, Ауторизована предавања за студенте географије, Приштина.

2. Голубовић, П., и Чворо Ј. (2001): ГЕОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ, ПМФ Универзитет у Нишу, Ниш.

3. Дукић, Д. (1997): ВОДЕ СР СРБИЈЕ, Посебна издања СГД, бр. 44, Београд.4. Ђукановић, Д.(1963): КЛИМА ЧАЧКА, Изадње аутора, Београд.5. Мандић, С. (1978): МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ,

ЗРНМЧ, бр. 9, Чачак.6. Марковић, Ј. (1971): ГРАДОВИ ЈУГОСЛАВИЈЕ, Завод за издавање уџбеника СР

Србије, Београд.7. Марковић, Ј. (1972): ГЕОГРАФСКЕ ОБЛАСТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ, Завод за уџбенике

и наставна средства, Београд.8. Медојевић, Ј., Пунишић, М., Милосављевић, С.;(2011): ГЕОГРАФСКА

СТАТИСТИКА, Природно-математички факултет, Косовска Митровица9. Милојевић, М. (1975): ЗАПАДНА СРБИЈА – антропогеографска проучавања

САНУ, Географски институт „Јован Цвијић“, књига бр. 26, Београд.10. Павловић, Д. (1982): ЧАЧАК ОД 1405. ДО 1805. ГОДИНЕ; ЗРНМЧ, бр. 12, Чачак.11. Петровић, Р. (1995): ЧАЧАК У ПРОШЛОСТИ, Чачак.12. Поповић, И. (1996): ОПШТИНА ЧАЧАК – ГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА,

Летопапир, Чачак.

Web домени:www.cacak.org.rswww.politika.rs/rubrike/Drustvo/Visoka-stopa-smrtnosti-novorodjencadi.lt.htmlwww.scribd.comwww.wikepedia.rswww.hidmet.sr.gov.yu

Стр. 40

http://www.cacak.org.rs/

Diplomski Rad - Ivan Petrovic

Documents

Transcript of Diplomski Rad - Ivan Petrovic