UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD

FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADZMENT, EKONOMIJU I FINANSIJE

ZAVRSNI RADBANKARSKI POSLOVI SA OSVRTOM NA PLATNI

PROMET

Mentor: Prof. Dr Tomislav Brzakovic Student:

Beograd2015

2

SADRŽAJ:

Uvod.....................................................................................................................................5 1. INSTRUMENTI PLAĆANJA U UNUTRAŠNJEM PLATNOM PROMETU

INSTRUMENTI GOTOVINSKOG PLAĆANJA...............................................................8 INSTRUMENTII BEZGOTOVINSKOG PLAĆANJA......................................................9

SPECIJALNI INSTRUMENTI (OBEZBEĐENJA) PLAĆANJA....................................10

MENICA............................................................................................................................11 AKREDITIV......................................................................................................................13 CIRKULARNO KREDITNO PISMO...............................................................................14 ČEK....................................................................................................................................14 GARANCIJA.....................................................................................................................16

OSTALI OBLICI PLATNOG PROMETA (IZMIRENJA OBAVEZA)..........................16 KOMPENZACIJA.............................................................................................................17 ASIGNACIJA....................................................................................................................17 CESIJA..............................................................................................................................18 PREUZIMANjE DUGA....................................................................................................18 KONTOKORENTNI OBRAČUN.....................................................................................18

2. INSTRUMENTI PLAĆANjA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU

BANKARSKA DOZNAKA..............................................................................................19DOKUMENTARNA INKASO NAPLATA......................................................................20DOKUMENTARNI AKREDITIV....................................................................................20BANKARSKA GARANCIJA...........................................................................................21ČEK....................................................................................................................................21MENICA............................................................................................................................22KREDITNO PISMO..........................................................................................................22KREDITNA KARTICA....................................................................................................23RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE PLATNOG PROMETA............................23BILANS STANJA BANKE..............................................................................................25BILANS USPEHA BANKE.............................................................................................26MODEL SANACIJE I STEČAJA BANKE......................................................................27FUZIJE I AKVIZICIJE BANAKA...................................................................................28NARODNA BANKA SRBIJE..........................................................................................28POSLOVNE BANKE.......................................................................................................28PREDUZEĆA PTT SAOBRAĆAJA................................................................................28

3

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA........................................................................29INSTRUMENTI PLAĆANJA..........................................................................................29NALOG ZA UPLATU......................................................................................................29NALOG ZA ISPLATU.....................................................................................................29NALOG ZA PRENOS......................................................................................................30NALOG ZA NAPLATU...................................................................................................30ČEK....................................................................................................................................30 PLATNE KARTICE..........................................................................................................30AKREDITIV......................................................................................................................30FORME NALOGA ZA PLAĆANJE................................................................................30OBRAČUNSKA PLAĆANJA..........................................................................................30

PRILOG: STUDIJA SLUČAJA – ANALIZA POSLOVANJA KBC BANKE.............31

ZAKLJUČAK....................................................................................................................35LITERATURA..................................................................................................................36

4

UVOD

Proces društvene reprodukcije danas nije ograničen državnim granicama jedne zemlje. Ovaj proces započinje u jednoj zemlji da bi se nastavio u drugoj i možda završio u nekoj trećoj. Pre industrijske revolucije najveći deo proizvoda bio bi utrošen ne izlazeći na tržište što znači da su ih trošili sami proizvođači. Nije postojala izrazita podela na sektor proizvodnje i sektor potrošnje.

Da bi se razumelo funkcionisanje međunarodnog platnog prometa neophodno je poznavanje pojma platnog prometa sa inostranstvom.Treba naglasiti da se platni promet može podeliti na unutrašnji i međunarodni .

Zbog pojave većeg broja instrumenata međunarodnog i platnog prometa koje mogu koristiti u međunarodnoj razmeni, drugi deo rada posvećen je instrumentima međunarodnog platnog prometa. Neki od ovih instrumenata su manje ili više razvijeni u različitim zemljama, ali među najpoznatijim su: dokumentarni akreditiv, dokumentarna naplata, doznaka, menica ček, bankarske garancija, kreditno pismo i kreditna kartica.

5

POSLOVI PLATNOG PROMETA

Pod platnim prometom podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše u novcu (gotovinska i bezgotovinska) između domaćih (fizičkih i pravnih) lica, te između domaćih i stranih lica. Do plaćanja između lica u platnom pometu dolazi zbog:

plaćanja roba i usluga, plaćanja po finansijskim odnosima.

Plaćanje između učesnika u platnom prometu, u principu, može da se vrši na sledeća dva načina:

neposredno plaćanje između isplatioca i primaoca novca, posredno plaćanje između isplatioca i primaoca novca koje se obavlja posredstvom banke ili druge finansijske institucije.

Neposredno plaćanje je u savremenim uslovima sve manje zastupljeno i susreće se, po pravilu, kod manjih isplata koje se vrši među fizičkim licima. Međutim, znatno veći obim plaćanja otpada na posredno plaćanje između isplatioca i primaoca novca koja se obavlja posredstvom banke ili druge finansijske institucije, pre svih pošte odnosno PTT saobraćaja.

Poslovi platnog prometa koji se obavlja preko poslovnih banaka spadaju u grupu neutralnih bankarskih poslova, tačnije u posredničke bankarske poslove gde se poslovna banka pojavljuje kao posrednik, odnosno obavlja poslove u ime i za račun svojih klijenata (komitenata). Obim platnog prometa koji se obavlja preko pošte je kvantitativno znatno manji nego platni promet koji se vrši preko poslovnih banaka i on se odnosi na: prijem uplata od fizičkih lica u korist računa pravnih ili drugih fizičkih lica, te gotovinske isplate drugom fizičkom licu, gotovinske isplate fizičkim licima po nalozima pravnih ili drugih fizičkih lica, prijem uplata dnevnog pazara u korist računa pravnih ili fizičkih lica, druge blagajničke poslove (uplate i isplate) u skladu sa propisima i ugovorima.

6

U zavisnosti od oblika novca u kome se vrši plaćanje, odnosno obavlja platni promet razlikujemo:

gotovinski platni promet, bezgotovinski (prenosivi ili vremenski) platni promet.Gotovinski platni promet vremenom sve više gubi na značaju u odnosu na bezgotovinski platni promet i još uvek se susreće kod sitnih plaćanja između fizičkih i pravnih lica.Bezgotovinski platni promet vrši se virmanski, prenosom novčanih sredstava na osnovu naloga isplatioca sa njegovog računa na račun primaoca.

Zavisno od toga između kojih lica se vrši plaćanje, odnosno mesta gde se nalaze lica koja učestvuju u platnom prometu, razlikujemo:

unutrašnji platni promet ili platni promet u zemlji (plaćanja između domaćih lica), međunarodni platni promet ili platni promet sa inostranstvom (plaćanje između domaćih i stranih lica).

Platni promet u zemlji obuhvata sva plaćanja koja se obavljaju između domaćih (pravnih i fizičkih) lica. S druge strane, platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaćanja i naplate domaćih (pravnih i fizičkih) lica prema inostranstvu koje se obavlja posredstvom banaka.

Poslovni odnosi između domaćih i inostranih partnera javljaju se osnovom za međunarodni platni promet. Sa stanovišta osnova po kome dolazi do platnog prometa sa inostranstvom razlikujemo:

- robni osnov (uvoz i izvoz roba) i- nerobni osnov (razne usluge, pokloni, nasleđa, prihodi od imovine u inostranstvu, prava iz inostranstva i slično).

INSTRUMENTI PLAĆANjA U UNUTRAŠNjEM PLATNOM PROMETU

Pod instrumentima plaćanja u unutrašnjem platnom prometu podrazumevamo obrasce koji se koriste pri plaćanju između domaćih (pravnih i fizičkih) lica. S obzirom da se platni promet obavlja na jedinstvenim načelima u upotrebi su jednoobrazni instrumenti plaćanja i on ima svoj naziv i propisanu brojčanu oznaku. Njihov oblik, sadržina i način upotrebe se unificirano propisuju i primenjuju.

7

INSTRUMENTI GOTOVINSKOG PLAĆANjA

Gotovinski instrumenti platnog prometa ili instrumenti gotovinskog plaćanja koriste se pri uplati gotovog novca na račun pravnog ili fizičkog lica, te prilikom podizanja, odnosno isplate gotovog novca sa računa fizičkog ili pravnog lica. U tom smislu i razlikujemo:

- nalog za uplatu na račun (opšta i posebna uplatnica),- naloge za isplate sa računa (nalog za gotovinsku isplatu i gotovinski ček).

Opšta uplatnica služi za plaćanje gotovim novcem kada lice koje vrši plaćanje ne raspolaže svojim računom ili kada lice vrši uplatu na svoj račun gotovine dnevnog pazara i viška gotovine iznad blagajničkog maksimuma. Opšta uplatnica se sastoji iz tri dela: priznanice, izveštaja uplati i izveštaja za arhivu.

Posebna uplatnica ili uplatnica sa posebnom namenom služi za plaćanje gotovim novcem određenih, specifičnih, plaćanja gde je potrebno dokazivati nadležnom organu da je izvršena uplata. Zbog toga posebna uplatnica ima i još jedan deo – izveštaj o nadležnom organu, odnosno sastoji se iz četiri dela: priznanice, izveštaj o nadležnom organu, izveštaj o uplati i izveštaja za arhivu. Plaćanje posebnom kao i opštom uplatnicom može se vršiti preko poslovnih banaka ili pošte.

Nalog za gotovinsku isplatu je instrument gotovinskog plaćanja pomoću koga se vrši isplata gotovog novca sa računa, sa štednih knjižica, isplata invalidnina, isplata po sudskim rešenjima i slično. Nalog za gotovinsku isplatu sastoji se iz dva dela: naloga za gotovinsku isplati i izveštaja o isplati gotovine.

Gotovinski ček kristi se u slučajevima kada se podiže gotovina sa računa kako bi se isplatile plate zaposlenima ili neki materijalni troškovi u gotovom novcu kao i u situacijama kada se daje nalog banci da se na teret sopstvenog računa isplati određen iznos sredstava vlasniku čeka.Napomenimo da se kao instrument gotovinskog platnog prometa javlja i poštanska uputnica koja se koristi u slučajevima kada ni platilac ni primalac novca ne raspolažu svojim računima, te se uplata i isplata gotovog novca obavlja preko pošte.

8

INSTRUMENTI BEZGOTOVINSKOG PLAĆANjA

Bezgotovinski instrumenti platnog prometa koriste se za plaćanje sa računa isplatioca na račun primaoca novčanih sredstava. Poslovni računi mogu biti u formi žiro-računi ili tekući računi.Kao instrumenti bezgotovinskog plaćanja najčešće se koriste:

- opšti nalog za prenos,- poseban nalog za prenos,- nalog za naplatu,- obračunski ček,- akceptni nalog, itd.

Opšti nalog za prenos. Ovim nalogom privredni subjekt daje nalog poslovnoj banci da na teret njegovog računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun drugog poslovnog subjekta. Opšti nalog za prenos sastoji se iz tri primerka od kojih se jedan overen primerak (izveštaj o zaduženju) dostavlja dužniku - privrednom subjektu koji je izdao nalog, jedan overen primerak (izveštaj o odobrenju) poveriocu – privrednom subjektu na čiji račun su preneta novčana sredstva, a jedan primerak ostaje u dokumentaciji poslovne banke.Poseban nalog za prenos koristi se u slučajevima kada je privrednom subjektu potreban jedan primerak naloga za prenos kao dokaz nadležnim organima da je izvršeno plaćanje. Zbog toga poseban nalog za prenos ima i taj – četvrti – primerak obrasca.

Nalog za naplatu koristi se u slučajevima kada poslovni subjekt – poverilac daje nalog da se u korist njegovog računa, a na teret računa drugog privrednog subjekta - dužnika prenesu određena novčana sredstva.

Obračunski ček predstavlja instrument obezbeđenja plaćanja kao i plaćanja između pravnih lica. Obračunski ček izdaje privredni subjekt – dužnik na teret svog računa u korist drugog privrednog subjekta – poverioca. O roku dospeća poverilac podnosi obračunski ček na naplatu.

Akceptni nalog je instrument koji služi za obezbeđenje plaćanja kao i o roku dospeća. Akceptni nalog, kao i opšti nalog za prenos, sastoji se iz tri primerka i izdaje ga privredni subjekt – dužnik koji na njemu ispisuje (pored elemenata kao i kod opšteg naloga za

9

prenos) i datum dospeća naloga. Privredni subjekt – poverilac potpisuje, overava i preuzima akceptni nalog i podnosi ga na naplatu najkasnije na dan dospeća.

SPECIJALNI INSTRUMENTI (OBEZBEĐENjA) PLAĆANjA

Specijalni instrumenti unutrašnjeg platnog prometa imaju različite funkcije i mogu da služe za gotovinska i bezgotovinska plaćanja ali i kao instrumenti osiguranja plaćanja. U ove instrumente ubrajama:

- menicu, - akreditiv,- cirkularno kreditno pismo,- ček, - garancija.

MENICA

Menica se može definisati kao sredstvo plaćanja kojim se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će drugom privrednom subjektu (remitentu) o roku dospelosti menice isplatiti novčani iznos naznačen na samoj menici.Menica može da se pojavljuje i kao sredstvo plaćanja ali i kao sredstvo obezbeđenja plaćanja, te obezbeđenja kredita.

Prema različitim kriterijumima menice se mogu podeliti na više vrsta, kao npr:

- prema popunjenosti (popunjena i blanko menica),- prema osnovu nastanka (robna i finansijska menica),- prema pojavnim oblicima (vlastita – solo i vučena – trasirana menica) itd.

Blanko menica se izdaje kao sigurnosna podloga za buduća potraživanja. Na njoj stoji samo potpis izdavaoca menice (trasanta), a ispunjavanje pojedinih elemenata menice prepušteno je imaocu menice (remitentu). Blanko menica je buduća menica, jer tek kada se naknadno ispune nedostajući elementi na menici ona se može tretirati menicom u pravom smislu reči.

10

Popunjena menica za razliku od blanko menice, u celosti se popunjava od strane izdavaoca menice, odnosno trrasanta.

Robna menica ili trgovačka menica se javlja kao posledica poslovnih odnosa između privrednih subjekata u robnom prometu.

Finansijska menica nastaje poslovnim odnosom banaka i privrednih subjekata pi zasnivanju kredditnih odnosa.

Vlastita ili solo menica je menica u kojoj je izdavalac menice (trasant) istovremeno i menični dužnik (trasat).

Vučena ili trasirana menica ima oblik poziva na plaćanje za razliku od vlastite menice koja ima oblik obećanja plaćanja. Kod trasirane menice jedan subjekt (trasant) izdaje nalog drugom subjektu (trasatu) da u naznačeno vreme i u naznačenom mestu isplati menični novčani iznos nekom trećem subjektu (remitentu).

U okviru meničnog plaćanja pojavljuju se sledeća lica:

TRASANT je lice koje izdaje trasiranu menicu, odnosno daje nalog licu na koje vuče menicu da u roku isplati meničnu sumu.

TRASAT je lice na koje trasant vuče menicu i koje u roku treba da isplati menicu.

REMITENT je lice u korist koga trasant vuče menicu i kome će se isplatiti menična suma, ukoliko on menicu nije preneo na drugoga.

AKCEPTANT je trasat ili treće lice koje je prihvatilo (akceptiralo) vučenu menicu i dalo svoj pristanak da će u roku prihvatiti menicu.

AVALISTA (žirant) je lice koje garantuje da će neko od već postojećih potpisnika ispuniti meničnu obavezu, te ukoliko to oni ne učine onda će meničnu obavezu on ispuniti. Aval, u suštini, predstavlja menično jemstvo.

INDOSANT je lice koje menicu prenosi na drugoga. Remitent je uvek prvi indosant.

INDOSATOR je lice na koje se prenosi menica. Inače, sam prenos menice sa jednog lica na drugo naziva se indosiranje ili indosment.

U poslovanju sa menicom svi učesnici moraju da se pridržavaju sledećih meničnih načela:

11

Načelo pisanosti ili formalnosti znači da menična izjava mora imati pisanu formu, jer je ona pisani pravni akt.

Načelo inkorporacije polazi od toga da se menične izjave ne mogu davati odojeno od same menice, jer bi to negiralo i samu menicu, a i date menične izjave.

Načelo konstantne menične obaveze se bazira na tome da date pisane menične obaveze ostaju nepromenjene.

Načelo menične solidarnosti se zasniva na činjenici da su za menične obaveze solidarno odgovorni svi menični dužnici.

Načelo samostalne menične obaveze polazi od toga da se svaka pojedinačna menična izjava vrši nezavisno od ostalih meničnih izjava koje se nalaze na menici.

Načelo neposrednosti se zasniva na činjenici da se svaki potpisnik menice ne nalazi u obavezi samo prema subjektu kojem je menicu dao, već ima dužničku obavezu prema svakom imaocu menice koji je na ispravan način došao do menice.

Načelo menične strogosti ogleda se u činjenici da je strogost prema meničnom dužniku mnogo veća nego što je prema dužniku u izmirivanju građansko-pravnih obaveza. Strogost se ogleda i u tome što se nakon pregleda formalne ispravnosti menice može izvršiti naplata duga po hitnom postupku od meničnog dužnika koji nema mogućnost odlaganja izmirenja menične obaveze kao što je slučaj po građanskom pravu.

Menica na naplatu podnosi imalac menice (remitent, indosato) na dan dospeća za naplatu. Pri naplati imalac menice podnosi samu menicu, nalog za naplatu i propratno pismo. Nalogom za naplatu zadužuje se račun glavnog meničnog dužnika u korist računa imaoca menice. Ukoliko na računu glavnog dužnika nema dovoljno sredstava za naplatu menice, onda se menica naplaćuje sa računa avaliste. Ukoliko se menica ne može naplatiti ni sa računa avaliste onda se vrši protest menice, odnosno preduzima se akt podizanja protesta menice kod nadležnih sudskih organa.

AKREDITIV

Akreditivom poslovna banka na zahtev svog klijenta (nalogodavca) daje nalog drugoj banci da nekom fizičkom ili pravnom licu (korisniku akreditiva) otvori akreditiv, odnosno isplati odrežđenu sumu novca. Zavisno od toga da li se isplata po akreditivu nečim uslovljava ili ne – razlikujemo uslovne i bezuslovne akreditive.

Uslovni akreditiv pored obaveznih elemenata koji sadrži i bezuslovni akreditiv ima i dodatne lemente, odnosno uslove. Tako na primer, po dokumentarnom (robnom) akreditivu, kao tipičnom primeru uslovnog akreditiva, isplate se mogu izvršiti uz uslov da korisnik akreditiva dostavlja banci na uvid robne dokumente (npr. tovarni list) navedene u akreditivu.

12

Zavisno od toga da li se otvoreni akreditiv može opozvati ili promeniti uslovi njegovog korišćenja razlikujemo opozive i neopozive akreditive.Kod opozivog akreditiva nalogodavac može samoinicijativno da akreditiv opozove ili menja uslove korišćenja akreditiva, dok kod neopozivog akreditiva to ne može učiniti bez dobijene saglasnosti korisnika akreditiva.

CIRKULARNO KREDITNO PISMO

Cirkularno kreditno pismo izdaje poslovna banka nekom (fizičkom ili pravnom) licu koje na osnovu tog pisma može do određenog iznosa i do određenog roka (u pismu naznačenog) koristiti novac (odjednom ili u više navrata) kod neke druge poslovne banke. Cirkularno kreditno pismo mora glasiti na određeno ime. Ako se radi o fizičkom licu na cirkularnom kreditnom pismu mora da stoji njegov broj lične karte i potpis.Cirkularna kreditna pisma mogu se izdavati za isplate u gotovom ili za bezgotovinska plaćanja (i tada na njemu stoji oznaka: važi samo za virmanska plaćanja).

Cirkularno kreditno pismo se izdaje u tri primerka (original i dve kopije), od kojih korisnik dobija original i drugu kopiju pisma, dok prva kopija ostaje kod poslovne banke izdavaoca cirkularnog kreditnog pisma (na kojoj korisnik svojim potpisom potvrđuje prijem ovog pisma).Korisnik cirkularnog kreditnog pisma koristi sredstva naznačena u pismu kod druge poslovne banke uz prezentiranje samog cirkularnog keditnog pisma i popunjavanja odgovarajućeg obrasca platnog prometa (nalog za gotovinsku isplatu ili opšti nalog za prenos).

Na poleđini cirkularnog kreditnog pisma se vodi evidencija o plaćanjima i to na sledeći način: navodi se iznos na koji glasi pismo (pri prvom plaćanju), iznos koji se po nalogu isplaćuje (označen numerički i slovima), preostali neiskorišćeni iznos, datum, pečat i potpis ovlašćenog lica poslovne banke koja vrši isplatu po cirkularnom kreditnom pismu.

Ako je preostalo neiskorišćenih sredstava po cirkularnom kreditnom pismu, ona se vraćaju korisniku, a ako je isplata izvršena u celini poslovan banka koja poslednja vrši plaćanje zadržava cirkularno kreditno pismo.

ČEK

Ček predstavlja sredstvo plaćanja koji se njen izdavalac obavezuje da će drugom privednom subjektu po viđenju isplati novčani iznos naznačen na samom čeku.

13

Za razliku od menice koja može da se pojavljuje i kao sredstvo plaćanja ali i kao sredstvo obezbeđenja plaćanja, te obezbeđenje kredita, ček je isključivo sredstvo plaćanja.

Između čeka i menice postoje mnog sličnosti (avaliranje, indosiranje, plaćanje, protest) ali i određene razlike, kao npr:

ček je isključivo sredstvo plaćanja, kod čeka trasant može da bude samo poslovna banka, čekovi se ne mogu akceptovati, za svaki izdati ček mora da bude osigurano likvidno pokriće u novcu, svaki ček dospeva po viđenju, ček se može opozvati, čekovi ne mogu imati klauzulu o kamati, ček se ne može blanko izdavati, ček se može delimično isplatiti, itd.

Pri izdavanju čeka poslovna banka (trasant) zahteva od trasata (ice koje treba da izvrši plaćanje) da ima pokriće novčane sume naznačene na čeku kako bi se moglo izvršiti plaćanje po čeku u korist remitenta. U momentu izdavanja ček mora da sadrži sve bitne elemente, kao što su:

na samom dokumentu mora da stoji oznaka „ček“, bezuslovni nalog o plaćanju tačno naznačene sume novca, ime onoga koji treba da plati (trasat), naziv i potpis banke koja je ček izdala (trasant), oznaka dana i mesta izdavanja čeka.

Pored osnovnih elemenata čeka, postoje i manje važni elementi čeka koji se nazivaju klauzulama (npr. klauzula po naredni znači da je ček prenosiv po naredbi remitenta, odnosno da se može indosirati sa jednog na drugo lice).Podelu čekova možemo izvršiti prema različitim kriterijumima (oblik, namena i slično), a među čekovima (u unutrašnjem platnom prometu) najčešće se susrećemo sa: gotovinskim, obračunskim i virmanskim čekom.

Gotovinski ček predstavlja gotovinski instrument plaćanja i koristi se u slučajevima kada se podiže gotovina sa računa kako bi se isplatile plate zaposlenima ili neki materijalni troškovi u gotovom novcu kao i u situacijama kada se daje nalog banci da se na teret sopstvenoog računa isplati određen iznos sredstava vlasniku čeka.

Obračunski ček nije naplativ u gotovom novcu. Zbog toga on mora da sadrži i klauzulu: samo za obračun (radi obračuna ili nije naplativ u gotovom). Obračunski ček ne može biti izdat na donosioca.

14

Barirani ček se može naplatiti jedino preko druge banke kao posrednika. Ovaj ček je precrtan dvema paralelnim linijama koje prolaze dijagonalno iz donjeg levog u gornji desni ugao. Barirani ček može biti opšteg i posebnog karaktera.

Kod posebnog bariranog čeka između paralenih linija upisano je ime poslovne banke posrednika preko koje se želi naplatiti ček, dok kod opšteg bariranog čeka ništa se ne upisuje između paralenih linija što znači da se ček može naplatiti preko bilo koje poslovne banke. Barirani ček može da glasi i na ime (npr. platite Marku Markoviću), i na donosioca (platite donosiocu) i to po naredbi (npr. platite po naredbi Petra Petovića).

GARANCIJA

O garanciji kao ispravi kojom se garant obavezuje da će izvršiti plaćanje obaveze (duga) umesto glavnog dužnika ukoliko to dužnik ne učini u ugovorenom roku.Bankarskim garancijama ne garantuje samo izmirenje kreditnih obaveza nego se to može odnositi i na druge obaveze glavnog dužnika.

OSTALI OBLICI PLATNOG PROMETA (IZMIRENjE OBAVEZA)

U unutrašnjem platnom prometu susrećemo se i sa određenim oblicima izmirenja obaveza, kao što su:

kompenzacije, asignacije, cesije, preuzimanja duga, kontokorentni obračun i sl.

Za ovakeve oblike možemo reći da ne predstavljaju klasične oblike plaćanja pošto se njima rasčišćavaju već postojeći dnižničko-poverilački odnosi.

KOPMENZACIJA

Kompenzacija predstavlja uzajamno izmirenje obaveza iste vrste između privrednih subjekata putem međusobnog prebijanja obaveza i potraživanja. Kompenzacija se primenjuje u uslovima kada su: privredni subjekti međusobno i dužnici i poverioci, kada su obaveze i potraživanja iste vrste i dospeća, te kada postoji obostrana ženja za izmirenjem međusobnih obaveza na ovaj način.

15

Ukoliko su međusobna dugovanja i potraživanja uravnotežena one se kompenzacijom u celosti gase. U suprotnom, kompenzacija ili prebijanje vrši se za iznos manje obaveze (koja se u celini gasi) a razlika do veće obaveze preostaje da se izmiri redovnim putem. Ukoliko u kompenzaciji učestvuju samo dva privredna subjekta radi se o biletarnoj kompenzaciji, dok se u multilateralnoj kompenzaciji vrše prebijanja međusobnih obaveza i potraživanja između većeg broja privrednih subjekata.

ASIGNACIJA

Asignacija se takođe vrši na dobrovoljnoj osnovi kod obaveza iste vrste koje su dospele. Asignacijom se novi dužnik (asignat) upućuje na izmirenje obaveza dosadašnjeg dužnika (asignanta) prema njegovom poveriocu (asignataru). Da bi do asignacije došlo neophodno je da se asignat pojavljuje i kao dužnik i kao poverilac, asignat samo kao dužnik, a asignatar samo kao poverilac.Asignacija takođe može biti: potpuna (izmirenje obaveza odnosno potraživanja u celosti) nepotpuna (izmirenje do visine najmanjeg iznosa obaveza, odnosno potraživanja), a u njoj može da učestvuje i više od tri privredna subjekta. U takvim uslovima je neopohodno da je jedan od učesnika samo dužnik, drugi poverilac, a ostali istovremeno i dužnici i poverioci.

CESIJA

Cesija predstavlja prenošenje (ustupanje ili cediranje) potraživanja od strane dosadašnjeg poverioca (cedenta) na novog poverioca (cesionara), a dužnik (cesus) ostaje isti kao i samo potraživanje. Dosadašnji poverilac je obavezan da o izvršenoj cesiji obavesti dužnika kako bi ovaj znao kome će obavezu da izmiri. Novi poverilac zadržava ista prava prema dužniku kakva je imao i dosadašnji poverilac. I kod cesije postoji najmanje tri učesnika: poverilac koji ustupa svoja potraživanja, novi poverilac na koga se prenosi (cedira) potraživanja i dužnik koji obavezu mora da izmiri umesto prvobitnom poveriocu, novom poveriocu.

PREUZIMANjE DUGA

16

Preuzimanje duga predstavlja promenu dužnika. I ovde postoje najmanje tri učesnika: prvobitni dužnik koji prenosi obavezu na novog dužnika i nizmenjeni poverilac kome obavezu treba da isplati umesto provobitnog dužnika, novi dužnik. Da bi do preuzimanja duga došlo, neopohodno je da poverilac na to pristane. Ukoliko poverilac pristane na preuzimanje duga prestaje obaveza prvobitnog dužnika prema poveriocu koji prelazi na novog dužnika.

KONTOKORENTNI OBRAČUN

Kontokorentni obračun se vrši između privrednih subjekata koji imaju međusobne intezivne i dugoročne poslovne odnose u kojima se pojavljuju i kao dužnici i kao poverioci. U određenim, ugovorenim rokovima oni vrše međusobni obračun svojih dugovanja i potaživanja. Oni ne vrše plaćanja po svakom pojedinačnom poslovnom odnosu, nego sva nastala dugovanja i potraživanja evidentiraju u svojim poslovnim knjigama na kontokorentnom računu. Na kraju, svakog obračunskog perioda oni utvrđuju saldo na kontokorentom računu koji se u skladu sa ugovorom likvidira u određenom roku i uz korišćenje dogovorenih instrumenata platnog prometa.

INSTRUMENTI PLAĆANjA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU

Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom ili međunarodnog platnog prometa obuhvataju sve obrasce kojima se vrše plaćanja između (pravnih i fizičkih) lica od kojih se jedan nalazi u inostranstvu. U međunarodnom platnom prometu najčešće se koristi sledeći instrumenti plaćanja:

bankarska doznaka, dokumentarna inkaso naplata, dokumentarni akreditiv, bankarska garancija, ček, menica, kreditna pisma, kreditna karta.

BANKARASKA DOZNAKA

17

Kod bankarske doznake kao veoma rasprostranjenog instrumenta u međunarodnim plaćanjima, nalogodavac daje nalog poslovnoj banci da izvrši određena plaćanja u inostranstvu. U nalogu moraju da budu sadržani svi bitni elementi (podaci o korisniku doznake, iznos doznake, razlog slanja doznake itd.).Banka koja prima zahtev nalogodavca za izvršenje doznake daje nalog banci u inostranstvu za isplatu korisniku doznake određenog iznosa.

U platnom prometu sa inostranstvom poznate su sledeće vrste bankarskih usluga:

nostro i loro doznake, robne i nerobne doznake, uslovne i bezuslovne doznake, itd.

Nostro i loro doznake. Kod nostro bankarskih doznaka reč je o slanju doznaka iz zemlje u inostranstvo posredstvom domaće banke, a kod loro doznaka reč je o slanju doznaka iz inostranstva u zemlju posredstvom domaće banke.

Robne i nerobne doznake. Robne doznake se odnose na plaćanja vrednosti neke robe, a nerobne na plaćanje izvršenih usluga.

Uslovne i bezuslovne doznake. Kada nalogodavac kod davanja instrukcija banci za izvršenje plaćanja zahtevea ispunjenje nekog uslova kažemo da je o uslovna doznaka,a kada se ne zahteva nikakav poseban uslov, znači da se radi o bezuslovnoj doznaci.

DOKUMENTARNA INKASO NAPLATA

Dokumentarna inkaso naplata predstavlja instrument plaćanja koji se sastoji u slanju na naplatu odgovarajućih komercijalnih dokumenata, najčešće posredstvom banke u zemlji i inostranstvu. Dokumentarna naplata može u izvesnom smislu da predstavlja rizik i za prodavca – izvoznika i za kupca – uvoznika. Rizik za prodavca je u tome što u momentu otpreme robe ne postoji sigurnost da će kupac isplatiti komercijalna dokumenta. Rizik za kupca sastoji se u tome što je on dužan da isplati komercijalna dokumenta pre dospeća robe, odnosno pre nego što može da ispita da li isporučena roba odgovara uslovima ugovora.

DOKUMENTARNI AKREDITIV

Dokumentarni akreditiv, kao instrument međunarodnog platnog prometa, pojavljuje se u slučajevima kada se jedno lice nalazi u zemlji, a drugo u inostranstvu.

18

Zavisno od toga koje lice, odnosno učesnik se nalazi u zemlji, a koje u inostranstvu razlikujemo nostro i loro akreditiv.

Nostro akreditiv predstavlja dokumentarni akreditiv koji se otvaa po nalogu domaćeg lica u korist inostranog lica (npr. prilikom uvoza robe).Koristi koje pruža dokumentarni akreditiv uvozniku ogledaju se u sledećem:

otvarajući akreditiv, uvoznik potvrđuje svoje solidno finansijsko stanje i može da zahteva bolje uslove plaćanja, roba će biti isporučena uz saglasnosti sa uslovima isporuke u akreditivu, kupac relativno brzo prima dokumenta koja je zahtevao, kupac može biti siguran da će plati samo ako dokumenta potpuno odgovaraju akreditovanim uslovima.

Loro akreditiv predstavlja dokumentarni akreditiv koji otvara inostrano u korist domaćeg lica (npr. prilikom izvoza robe). Ukoliko izvoznik postupi striktno prema uslovima akreditiva, imaće sledeće koristi:

banka će izvršiti isplatu prema akreditovanim uslovima nezavisno od kupca, kupac neće moći da zaustavi plaćanje ni u kom slučaju, ukoliko kupac želi da ospori plaćanje, mora to uraditi odvojeno od akreditiva, što izvozniku daje jaču pregovaračku poziciju, plaćanje se izvršava relativno brzo.

BANKARSKA GARANCIJA

U međunarodnom platnom prometu pojavljuju se nostro i loro garancije.Nostro garanciju po nalogu domaćeg komitenta daje domaća banka u korist inostranog korisnika, a kod loro garancije po nalogu inostranog dužnika daje garanciju inostrana banka domaćem korisniku.

U međunarodnom platnom prometu takođe se često pojavljuju supergarancija i kontragarancija.

Supergarancije. U slučaju kada korisnik garancije nema poverenja u banku garanta on može zahtevati i garanciju od neke poznatije banke, odnosno banke supergaranta. Supergarancija predstavlja, u stvari, granciju na garanciju ili dvostruku garanciju.

Kontragarancija. Konfimirane (od reči konfimirati – potvrditi) garancije su one garancije koje daje banka u zemlji korisnika na osnovu kotragarancije dužnikove banke.

19

ČEK

Ček u međunarodnom platnom prometu predstavlja hartija od vrednosti koja se izdaje u zakonskoj formi u kojoj njen izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu) da na teret njegovog pokrića isplati određeni iznos novca korisniku čeka (remitentu) koji se nalazi u drugoj zemlji.

U međunarodnom platnom prometu naročito se koristi: bankarski, putnički i dokumentarni ček.

Bankarski ček predstavlja ček koji banka vuče na sebe, u kome je ona i trasant i trasat.

Putnički (traveller's) ček koji je namenjen putnicima i turistima izdaju turističke i putne organizacije, kao i banke, kako bi pomogli korisnicima da sa ovim čekovima za vreme putovanja u inostranstvo mogu da podižu novac u raznim mestima u kojima se zadržavaju.

Dokumentarni ček se koristi u međunarodnom platnom prometu kada su plaćanja vezana za izvoz robe ili usluga.

MENICA

Menice u međunarodnom platnom prometu koriste se ili kao instrument plaćanja ili kao kreditni instrument. Banke za račun svojih kometenata šalju menice na naplatu u zemlji. Menice se u međunarodnom platnom prometu koriste i u vezi sa poslovima eskontovanja i akceptnog kreditiranja. Menica je jedan od veoma rasprostranjenih instrumenata u međunarodnom platnom prometu.

KREDITNO PISMO

Kreditno pismo se najčešće koristi za vreme putovanja (poslovnih ili turističkih) u inostranstvo s ciljem da se na takvim putovanjima izbegnu nepotrebni rizici, kao što su gubitak ili krađa novca. Kreditno pismo predstavlja pismeni nalog banke

20

upućen drugoj (inostranoj) banci da u određenom vremenskom periodu i iznosu isplati korisniku kreditno pismo.

Kod kreditnog pisma pojavljuju se četiri subjekta:

nalogodavac, banka izdavalac kreditnog pisma, inostrana banka ili banke isplatioci kreditnog pisma, korisnik kreditnog pisma, koji može biti samo fizičko lice.

Ukoliko se kreditno pismo može koristiti samo u jednoj banci onda se radi o takozvanom posebnom kreditnom pismu, a ukoliko ono može da se koristi kod većeg broja inostranih banaka onda se ono naziva cirkularno kreditno pismo.

Korisnik može iznos iz kreditnog pisma naplatiti odjednom u ponom iznosu ili delimično u nekoliko navrata. Svaka isplata se evidntira na poleđini kreditnog pisma i od korisnika se uzima priznanica da je naplatio određeni iznos po kreditnom pismu.

KREDITNA KARTICA

Kreditna kartica se koristi kao instrument kako unutrašnjeg tako i međunarodnog platnog prometa i kreditnom kartom mogu da se vrše plaćanja raznih roba, usluga, te da se podiže gotovina. Korisniku kreditne karte ovaj instrument pruža velike prednosti jer njome može da vrši rasnovrsna plaćanja, a da pri tome ne mora da strahuje da će izgubiti novac, ili da će se suočiti s različitim procedurama plaćanja i transfera novca, koje postoje naročito kada se plaća u inostranstvu.Ovaj instrument predstavlja jedan od značajnih inovativnih bankarskih poslova.

RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANjE PLATNOG PROMETA

Funkcije značaj bankarskog računovodstva. Bankarsko računovodstvo obuhvata evidentiranje svih bančinih poslovnih transakcija i sastavljanje finansijskih izveštaja, koji služe kao izvor informacija o poslovanju banke. Zasnovano je na svim načelima i pravilima dvojnog knjigovodstva. Specifičnost ove vrste računovodstva uslovljene su samom specifičnnošću poslova kojom se bave banke i druge finansijske organizacije. Organizacija računovodstva počiva na oranizacionoj strukturi banke. Banke su oranizovane po: filijalama, poslovinim jedinicama, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Primereno organizaciji banke organizuje se i bankarsko računovodstvo. Računovodstvena evidencija se vodi po poslovnim jedinicama, filijalama i centrali banke.

Pri organizaciji računovodstva banke, bolja je centralizovana organizacija računovodstvene funkcije. To znači da je kompletna funkcija računovodstva organizovana na nivou centrale, a uže celine obezbeđuju deo podataka aktulenih za tu

21

celinu i prosleđuju ih centrali za konačni obračun i izveštaj. Pri organizaciji računovodstva u bankama koriste se instrumenti organizacije: kontni okvir, poslovne knjige sistema dvojnog knjigovodstva, računovodstvena dokumentacija i sredstava za obradu informacija.

Banke koriste poseban konti okvir za banke i druge finansijske organizacije, zasnovan na bilansnom principu sistematizacije klasa. Sadržina klasa je primerena strukturi poslova kojim se banke bave.

Klasa 0: Gotovina, gotovinski ekvivalenti, zlato i potraživanja iz operativnog poslovanja (potražianja po osnovu kamata i naknada, potraživanja za date avanse, potaživanja po osnovu preplaćenih poreza....), Klasa 1: Plasmani u dinarima (krediti, depoziti, HOV, učešća, AVR...)

Klasa 2: Plasmani u stranoj valuti, Klasa 3: Zalihe, nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i investicione nekretnine, stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja, odložena poreska sredstva i porez na dobit, Klasa 4: Obaveze u dinarima (po osnovu: depozita i kredita, izdatih HOV, kamata i naknada, zarada, ostale obaveze, rezervisanja i obaveze za poreze, odložene poreske obaveze, subordinirane obaveze, PVR....), Klasa 5: Obaveze u stranoj valuti, Klasa 6: Rashodi, Klasa 7: Prihodi, Klasa 8: Kapital, rezerve, dobitak, gubitak, porez na dobit, otvaranje i zaključak, Klasa 9: Vanbilansna evidencija.

Klase su razvijene na grupe i sintetičke račune, kao i analitičke ralune, koji se raščlanjuju u skladu sa konkretnim potreama finansijskog izveštavanja.

Uloga raučnovodstva u bankarskom poslovanju jeste da obezbedi odgovarajuće informacije za potrebe poslovnog odlučivanja i da pruži odgovor na pitanja da li je banka poslovala sa profitom, da li je likvidna i solventna. Korisnici računovodstvenih informacija su: interni (menadžeri i izvršioci u preduzeću) i eksterni korisnici (kreditori, deponenti, akcionari, vladini organi itd.).

BILANS STANjA BANKE

Bilans stanja banke predstavlja ravnotežu između tokova aktive i pasive i dohotka i potrošnje sa presekom na određeni dan (kvatalno).

22

Za donošenje ekonomskih odluka važno je upoređivanje sa bilansima iz prethodnih godina kao i sa drugim bankarskim organizacijama.

Bilansni izveštaji sadrže:1. Bilans stanja2. Bilans uspeha3. Izveštaj u promenama u kapitalu.

Bilans stanja obezbeđuje sledeće podatke:U AKTIVI: SREDSTVA BANAKA KOD CENTRALNE BANKE DINARSKE PLASMANE DEVIZNA SREDSTVA I EFEKTIVU DEVIZNI PLASMANI I POTRAŽIVANjA TRAJNA SREDSTVA U ULOZI.U PASIVI: DINARSKI I DEVIZNI DEPOZITI OBAVEZE PREMA CENTRALNOJ BANCI OBAVEZE PREMA DRUGIM BANKAMA OBAVEZE PO IZDATIM HOV OBAVEZE PREMA INOSTRANSTVU KAPITAL, REZERVE I DUGOROČNA REZERVISANjA.

Bilansna ravnoteža može biti kratkoročna i dugoročna. Kratkoročna – odnos između novčanih sredstava i kratkoročnih plasmana u aktivi i kratkoročnih izvora sredstava u pasivi.Dugoročna – odnos između dugoročnih plasmana u aktivi i dugoročnih izvora sredstava u pasivi.

Bilansna neravnoteža postoji kad su plasmani veći od izvora i kad je kapital banke veći od trajnih ulaganja.

BILANS USPEHA BANKE

Preko bilansa uspeha banke se prikazuje prihodna i rashodna struktura banke u toku obračunskog perioda, kao i finansijski rezultat – dobitak ili gubitak. Finansijski rezultat je pokazatelj uspešnog ili neuspešnog poslovanja banke, kaoo i njenih organizacionih delova. Tu je važna uspešnost upravljačke i rukovodeće strukture banke, kao i njenih organizacionih delova. Finansijski rezultat je osnov tržišnog pozicioniranja banke. Na levoj strani se prikazuju rashodi a na desnoj prihodi.

Rashodi:

23

Poslovni rashodi – materijalni troškovi i amortizacija nematerijalni troškovi.Rashodi finansiranja: predstavljaju kamate po dugooročnim i kratkoročnim obavezama rashodi finansiranja povezanim bankama revolorizacija dinarskih obaveza – negativne kursne razlike po deviznim obavezama smanjenje vrednosti dugoročnih finansijskih ulaganja.

Vanredne rashode: neopisana vrednost prodatih ili neotpisanih materijala ili nematerijalna ulaganja knjigovodstvena vrednost prodatih dugoročnih ulaganja otpis nenaplativih potraživanja rashodi iz ranijeg perioda – manjkovi, štete, penali, kazne.

Kapitalni gubitak: čini razliku između ostvarene vrednosti prodajom hartija od vrednosti (akcije obveznice) opreme i nekretnina i njihove knjigovodstvene vrednosti revalorizovane na dan prodaje.

Prihodi:Poslovni prihodi obuhvataju: prihode od vršenja bankarskih usluga, prihode od zakupa osnovnih sredstava, prihode od prodaje materijala i inventara, prihode od smanjenja dugoročnog rezervisanja.Prihodi od finansiranja obuhvataju: prihode od finansiranja iz poslovnih odnosa sa drugim bankama prihodi od finansijskih ulaganja i kamate pozitivne kursne razlike ostali prihodi finansiranja.

Vanredni prihodiKapitalni dobici čine razliku između ostvarene vrednosti prodajom hartija od vrednosti, opreme nekretnina i njihove knjigovodstvene vrednosti. Struktura bilansa uspeha može se analizirati primenom dveju analitičkih metoda.

Kompozitna metoda – koristi se apsolutni iznosi pojedinih rashodnih i prihodnih pozicija, u cilju dobijanja vrednosti radi poređenja sa prethodnim godinama ili drugim bankama.

Procentualna metoda – pri analizi bilansa uspeha dolazi do procentualnog rasta ili pada prihoda i rashodnih pozicija u odnosu na ranije godine: značajna je analiza profitabilnosti banke.

24

MODEL SANACIJE I STEČAJA BANKE

Banka je solventna ako ima aktivu u bilansu, ili imovinu, veću odnosno jedanku dugovima u pasivi. U suprotnom banka je nesolventna, jer su njeni dugovi veći od odnoga što ima u aktivi. To znači da je solventnost garancija likvidnosti na dugi rok. Solventnost je pokazatelj sposobnosti banke da podnese rizike poslovanja. Nesolventnost je kriterijum za pokretanje stečaja, dok je nelikvidnost pokazatelj početne nesolventnosti i indikator je za pravovremeno pokrivanje sanacije banke. Proces sanacije se završava rigoroznim čišćenjem aktive i pasive od sumnjivih i spornih potraživanja loših i nelikvidnih plasmana uz izmenu strukture u pasivi banke.

Iz stečajne banke se izmiruju obaveze po sledećem redosledu: lični dohoci radnika banke potraživanja građana po osnovu štednih uloga, tekućih računa depozita na deviznim računima potraživanja poverioca potraživanja NBS potraživanja osnivača banke po osnovu oosnivačkog uloga.

FUZIJE I AKVIZICIJE BANAKA

Fuzija i akvizacija banaka su specifični oblici prestruktuiranja, odnosno sanacija banaka.1. Fuzija je vlasnička integracija dve ili više bankarskih institucija približno jednake veličine.2. Akvizicija je vlasničko preuzimanje manje banke od strane veće i finansijski jače banke, kada preuzeta manja banka pravno prestaje da postoji. Jačanjem konkurencije, globalizacijom i uvođenjem nove tehnologije prisutna je tendencija stvaranja velikih globalnih bankarskih organizacija.

Prednosti su: realizacija većeg obima poslovanja i prednosti ekonomije obima proširenja pristupa na nova finansijska tržišta proširenje asortimana finansijskih usluga koje se nude smanjenje troškova i rizika

Kupovina vlasničkog paketa akcija manje banke od strane veće banke je najčešći način promene vlasničke strukture u bankarstvu. Promenom vlasništva dolazi i novi menadžment organizacija poslovnih politika.

Udruživanje ili konsolidacija je transakcija kojom se dobrovoljno spajaju dva entiteta iz iste države ili različitih država i formiraju novi entitet: akcije ranijih entiteta se zamenjuju za akcije novog entiteta.

25

Preuzimanje preduzeća predstavlja različite oblike prenosa kontrole nad jednim entitetom iz jedne države na drugi entitet iz iste ili različite države po osnovu prenosa vlasništva. Preuzimanja mogu biti prijateljska ili neprijateljska. Cilj preuzimanja je da se nastavi poslovna aktivnost preuzetog entiteta ili da se isti proda.

Akvizicija je kupovina vlasništva – ukoliko jedan entitet kupi kontrolni paket akcija u drugom entitetu time stiče pravo upravljanja i može odlučivati o sudbini. Kupovina akcija drugog entiteta može se ostvariti za gotov novac ili zamenom akcija i drugih hartija od vrednosti.

Poslovi platnog prometa kod nas obavljaju se u: bankama, poslovnim bankama, preduzećima PTT saobraćaja.

NARODNA BANKA SRBIJE

Narodna banka Srbije obavlja sledeće poslove platnog prometa: 1) vodi žiro, obračunske i druge račune banaka i račune drugrih subjekata,2) vrši međubankarski kliring i obračun3) upravlja tokovima gotovine, obezbeđuje smeštaj, čuvanje i distribuciju gotovog novca, prima uplate, izvršava isplate i obavlja blagajničko-trezorske poslove4) prati likvidnost banaka, daje naloge i preuzima mere radi održavanja dnevne likvidnosti banaka5) vrši međubankarski obračun čekova po tekućim računima građana i obračun platnih kartica6) uspostavlja, održava i administrira informativnu infrastrukturu za obavljanje platnog prometa Republike Srbije7) stara se o razvoju i unapređenju platnog prometa8) obavlja poslove kontrole platnog prometa kod banaka.

POSLOVNE BANKE

Poslovne banke obavljaju sledeće poslove platnog prometa:1) vode računa pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, izvršavaju interne i međunarodne transakcije plaćanja sa tih računa i na te račune2) primaju od fizičkih lica uplate u korist računa koji se vode u drugoj banci3) primaju uplate u korist računa fizičkih lica koji se vode u toj banci4) obavljaju gotovinska plaćanja5) obavljaju blagajničko-trezorske poslove i obezbeđuju smeštaj i čuvanje gotovog novca6) primaju i naplaćuju čekove7) organizuju izdavanje platnih kartica i plaćanja platnim karticama i drugim instrumentima plaćanja

26

8) obavljaju i druge poslove platnog prometa u skladu sa zakonom.

PREDUZEĆA PTT SAOBRAĆAJA

Preduzeća PTT saobraćaja obavljaju, u smislu ovog zakona, sledeće poslove platnog prometa:1) primaju uplate od fizičkih lica u korist računa koji se vode kod banke i vrše isplate tim licima2) primaju uplate dnevnog pazara za račun klijenta banaka3) primaju i naplaćuju čekove po tekućim računima građana.

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA

nalog za uplatu (gotovinski platni promet) nalog za isplatu (gotovinski platni promet) nalog za prenos (bezgotovinski platni promet) nalog za naplatu (bezgotovinski platni promet)

INSTRUMENTI PLAĆANjA

ček platna kartica akreditiv

NALOG ZA UPLATU – samokopirajući beli papir sa crnim slovima, dve strane, koristi se za uplate gotovog novca kada klijent vrši uplatu na svoj tekući račun. Sadrži sledeće elemente:1. uplatilac, 2. račun primaoca, 3. primalac, 4. iznos, 5. oznaka valute, 6. svrha uplate, 7. model i poziv na broj, 8. šifra plaćanja, 9. poziv na broj odobrenja, 10. mesto i datum prijema, 11. datum valute, 12. pečat i potpis uplatioca

NALOG ZA ISPLATU – samokopirajući beli papir sa crvenim slovima, dve strane, koristi ga pravno i fizičko lice kada podiže sredstva sa svog računa. Sadrži:1. naziv isplatioca, 2. broj računa isplatioca, 3. naziv primaoca, 4. iznos, 5. oznaka valute, 6. šifra plaćanja, 7. svrha isplate, 8. poziv na broj zaduženja, 9. broj modela poziva na broj zaduženja, 10. mesto i datum prijema, 11. potpis primaoca, broj LK i mesto izdavanja, 12. datum valute, 13. pečat i potpis isplatioca.

NALOG ZA PRENOS – beli papir, crne linije, jedna strana, koristi se kada dužnik nalaže banci da na teret njegovog računa prenese sredstva u korist poverioca, što znači da i dužnik i poverilac moraju imati otvorene račune kod te ili druge banke.Sadrži:

27

1. oznaka načina izvršenja naloga – hitno, 2. naziv poverioca-primaoca, 3. broj računa dužnika, 4. iznos, 5. naziv dužnika, 6. broj računa primaoca, 7. oznaka valute, 8. šifra plaćanja, 9. svrha plaćanja, 10. poziv na broj zaduženja, 11. broj modela poziva na broj zaduženja, 12. broj modela poziva na broj odobrenja, 13. poziv na broj odobrenja, 14. datum valute, 15. mesto i datum prijema, 16. pečat i potpis dužnika.

NALOG ZA NAPLATU – samokopirajući beli papir, crvene linije, dva primerka, kojim se inicira da se izvrši naplata sredstava sa računa dužnika i to u skladu sa ovlašćenjem dobijenim od njega. Koristi se u slučajevima naplate dospelih hartija od vrednosti, otvorenih akreditiva.

ČEK – instrument plaćanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formiIzdavalac čeka – TRASANTKorisnik čeka – REMITENT

Treba da sadrži: 1. označenje da je ček, 2. bezuslovni uput da se plati određena svota novca iz trasantovog pokrića, 3. ime onoga koji treba da plati trasat, 4. mesto gde treba platiti, 5. označenje dana i mesta izdanja čeka, 6. potpis onoga koji je ček izdao – trasant.Prenos čeka može se vršiti: INDOSAMENTOM, CESIJOM ili OBIČNOM PREDAJOM iz ruke u ruku.INDOSAMENT je kada se vlasništvo i ostala prava dotadašnjeg imaoca – indosanta prenose na drugo lice – indosatora. Postoji: Puni – sadrži ime lica na koje se ček prenosi (indosatora) i potpis lica koje ga prenosi (inodsanta) Blanko – sadrži samo potpis indosanta Rekta – podrazumeva klauzulu „ne po naredbi“ i potpis indosanta, a to je cesija.CESIJA je kada se ček prenosi na osnovu ugovora, samo kada na njemu stoji klauzula „ne po naredbi“.Aval je izjava jednog lica (avaliste) koje svojim potpisom na čeku garantuje isplatu određenog iznosa.Barirani ček je onaj koji je s prednje strane precrtan sa dve paralelne linije koje idu donjeg levoog ulga u gornji desni ugao, koristi se za prenos sredstava sa računa trasanta na račun korisnika remitenta. Precrtavanje može biti opšte (ako između paralelnih linija stoji samo banka i nije određena koja) i posebno (ako je određena banka).

PLATNE KARTICE su instrumenti bezgotovinskog načina plaćanja, komad plastike koja sadrži neko sredstvo za indetifikaciju. Mogu biti: Kreditne – sadrže određeni kreditni limit koji se može koristiti prilikom plaćanja robe ili podizanja gotovine, Debitne – omogućava njenom vlasniku da direktno zaduži svoj račun kod banke unapred plaćene, sadrže kompjuterski čip na koji se ubacuje iznos novca, na njima je uskladištena određena vrednost, npr. za mobilni, telefonska, parking kartica...

28

AKREDITIV je instrument plaćanja kojim klijent daje nalog banci kod koje ima otvoren račun da određena sredstva, uz određene uslove, stavi na raspolaganje određenom pravnom ili fizičkom licu kod iste banke ili druge banke. Može biti: OBIČNI – su takvi gde suma koja je na njemu naznačena nije ničim uslovljena DOKUMENTARNI (robni) – su takvi kod kojih korisnik akreditiva mora podneti banci određenu dokumentaciju da bi mogao da raspolaže njima. OPOZIVI – je takav što se mogu izmeniti uslovi njegovog korišćenja i može biti poništen bez prethodnog obavetavanja korisnika akreditiva. Najduži rok važenja 1 godina. NEOPOZIVI – su oni koji se ne mogu menjati bez saglasnosti korisnika, ali to ne znači da mogu neograničeno trajati. Na svakom mora biti označen rok trajanja. Može trajati duže od 1 godine. PERMANENTI – TRAJNI – se obnavlja dnevno, nedeljno ili mesečno do isteka roka trajanja. On je karakterističan po tome što se po iscrpljivanju iznosa ne gasi, već se automatski obnavlja. Prilikom njegovog otvaranja nalogodavac određuje posle kog vremenskog intervala će se obnavljati, kao i rok njegovog trajanja.

FORME NALOGA ZA PLAĆANjE

Nalog u pisanoj formi Elektronski nalog Usmeni nalog

Transakcija plaćanja je prenos novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poveriocu. Nju inicira nalogodavac podnošenjem banci naloga da izvrši određenu transakciju. Banka koja primi ovaj nalog zove se inicijalna banka, a odredišna banka je ona kod koje se vrši transakcija plaćanja.Zavisno od toga ko je inicijator transakcije (dužnik ili poverilac) transakcija plaćanja može biti:- transfer odobrenja- transfer zaduženja, a u zavisnonosti od toga gde se nalaze računi dužnika i poverilaca u istoj ili različitim bankama imamo: - interni - međubankarski transfer.

Transfer odobrenja je transakcija plaćanja koju inicira dužnik. Tu je nalogodavac dužnik, primalac je poverilac, inicijalna banka je banka dužnika a banka poverioca je odredišna banka. Dužnik podnosi svojoj banci nalog za prenos. Transfer je završen kada se izvrši plaćanje odredišnoj banci poverioca.Bankarski dan je onaj deo dana u kojem je banka otvorena za prijem.Transfer zaiduženja je transakcija plaćanja koju inicira poverilac, na osnovu ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci. Transfer zaduženja je završen kada odredišna banka zaduži dužnikov račun, transfer se smatra izvršenim posle bankarskog dana.

29

Interni transfer predstavlja prenos sredstava između računa dužnika i poverioca koji se vode u istoj banci. Tu je inicijalna banka ujedno i odredišna. Izdaje se samo jedan nalog. Plaćanje se smatra izvršenim kada banka zaduži račun dužnika.Međubankarski transferi predstavljaju prenos sredstava između računa dužnika u jednoj banci i računa poverioca koji se vodi u drugoj banci. Tu se pojavljuje još jedan učesnik kao posrednik te je potrebno najmanje dva naloga za plaćanje. Međubankarski obračun obavlja Narodna banka Srbije na dva načina:- kao bruto obračun - kao neto obračun – kliring

Bruto obračun podrazumeva prijem i izvršavanje pojedinačnih naloga za plaćanje u najkraće mogućem roku. To je obračun u realnom vremenu. Da bi banka učestvovala u ovom RTGS sistemu podrebno je da podnese NBS zahtev za priključenje, da prijavi bankarski kod, ispuni određene tehničke uslove i standarde za povezivanje sa ovim sistemom, prijavi lica ovlašćena za poslove bruto obračuna i sklopi ugovor sa NBS. Komunikacija u SWIFT formatu sa prioritetima 1-99. Banka može biti isključena iz RTGS sistema i to privremeno ili trajno. Iznos do i preko 120.000.

Neto obračun – kliring podrazumeva prijem pojedinačnih naloga za plaćanje i grupe naloga za plaćanje. To je takva vrsta poravnanja plaćanja između banaka pri kojoj se potraživanja i obaveze svake pojedinačne banke prebijaju – kompenzuju u toku radnog dana. Za funkcionisanje neto obračuna potrebna je posebna institucija – klirinška kuća preko koje se vrši organizacija i operacionalizacija ovog sistema. Ovu funkciju vrši NBS preko svog Klirinškog centra. Iznos do 120.000. Komunikacija u kliringu se ostvaruje porukama. Banka može biti isključena privremeno ili trajno, može biti i opomenuta. Kada jedna od banaka ne izvrši svoje obaveze, banke koje su trebale da prime sredstva od ove banke automatski manje dobijaju, dolazi do lančanih problema u funkcionisanju kliringa. Zbog toga samo manji iznosi mogu ići preko kliringa, jer kad bi sve išlo preko RTGS sistema potrebno je mnogo veća likvidnost banaka pošto se sredstva odmah prenose, zato i postoji kliring sistem.

OBRAČUNSKA PLAĆANjA

U ovo spada izmirivanje dugova putem: poravnanja – kompenzacije, ustupanje potraživanja – cesija, upućivanje – asignacija, prenos hartija od vrednosti.

Kompenzacija predstavlja prestanak uzajamnih obaveza putem poravnanja jedna drugoj. Ona se može sprovoditi kada dve strane imaju jedna prema drugoj u isto vreme i položaj dužnika i poverioca. Može biti:1. zakonska koja je utvrđena zakonom2. sudska na osnovu sudske odluke3. ugovorna koja nastaje ugovorom o kompenzaciji uz saglasnost obe strane.Bilateralna kompenzacija je kompenzacija u kojoj učestvuju dva klijenta

30

Multilateralna kompenzacija podrazumeva učešće više klijenata u kompenzaciji, najmanje tri.

Cesija je ustupanje potraživanja, tj. prenos prava potraživanja sa poverioca na drugo lice. Za njenu punovažnost potrebna je saglasnost i starog (cedit) i novog (cesionar) poverioca, a saglasnost dužnika (cesus) ne, on jedino treba da bude obavešten o cesiji da bi znao kome duguje. Cesija može biti teretna ako je prvi poverilac dužan drugom poveriocu i cesijom vraća dug i dobročina ako daje na poklon.

Asignacija predstavlja obračunsko plaćanje kojim jedno lice uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice (asignat) da u njegovo ime izmiri obavezu prema trećem licu (asignatar). Mooraju svi da pristanu. U današnjem poslovnom svetu najveću grupu finansijskih posrednika čine poslovne banke, finansijske institucije koje raspolažu većinom čekovnih depozita u nacionalnoj ekonomiji. Banke raspolažu sa oko 30% sredstava svih finansijskih institucija, a štedne, kreditne zadruge i drugi posrednici su oko 18%, a ostali finansijski i nefinansijski posrednici od 52 do 70% sredstava kojima raspolažu sve finansijske institucije. Važnu grupu posrednika čine osiguravajuća društva, penzioni fondovi i investicioni fondovi na tržištu novca itd. Najvažnije mesto imaju banke, jer raspolažu čekovima, računima i gotovinom.

31

PRILOG: STUDIJA SLUČAJA – ANALIZA POSLOVANJA KBC BANKE

KBC Banka je perspektivna, efikasna i pouzdana finansijska organizacija sa izvanrednim rastom i odličnim potencijalom.

KBC Banka je članica KBC Grupe vodećeg finansijskog koncerna u Evropi. KBC Grupa je prisutna na više od 35 tržišta širom sveta, ima preko 57000 zaposlenih koji brinu o preko 12 miliona klijenata.

Bankarsko-osiguravajuća grupacija KBC je geografski fokusirana pretežno na Evropu i nudi usluge stanovništvu i malim i srednjim preduzećima.

Tokom poslednjih nekoliko godina, KBC grupacija je izgradila vodeću poziciju na dva domaća tržišta: Belgije, Centralne i Istočne Evrope i Rusije. Kupovinom sto odsto akcija A banke, od juna 2007. godine prisutna je i na tržištu Srbije. Promenom imena u Agenciji za privredne registre, A Banka je od 6. marta 2008. godine registrovana pod novim imenom – KBC Banka ad Beograd.

Dolaskom novog vlasnika, KBC Grupe, KBC Banka je unapredila svoje poslovanje u svim segmentima. Ekspanzija poslovne mreže, snažan finansijski rast, novi visokoobrazovani kadrovi i novi proizvodi i usluge samo su jedan deo uspešno okončane integracije u KBC Grupu.

KBC Banka ad Beograd kao kompanija fokusirana pre svega na klijente, svoje poslovanje bazira na tri suštinske vrednosti:

1. Profesionalizam

2. Učtivost

3. Otvorenost

Te vrednosti predstavljaju osnovu profesionalne orijentacije svih zaposlenih u KBC Banci.

U tabeli koja sledi dat je bilans uspeha KBC banke za 2009., 2010. i 2011. godinu.

32

Tabela 1. Bilans uspeha KBC banke (000 EUR)

33

Prethodna tabela predstavlja bilans uspeha KBC banke za period od tri godine. Revizor koristi podatke poslovanja banke najmanje za poslednje tri godine, od tekuće godine,

34

kako bi mogao da primeni racio analizu. Primer takođe pokazuje postotak učešća kategorija u strukturi bilansa uspeha što revizoru omogućava bolje sagledavanje pojedinih pozicija u ukupnom bilansu. Ovde su prikazani samo neki od finansijskih pokazatelja koji se mogu izvesti na osnovu datog bilansa uspjeha banke.

Tabela 2. Ostvareni profit po godinama

Ostvarena stopa profi ta za period od tri godine se dobija na sledeći način:

stopa profita za 2009 = 291: 7015 = 0.04148 ili 4.15 %,stopa profita za 2010 = 440: 7524 = 0.05847 ili 5.85 %,stopa profita za 2011 = 847: 9191 = 0.09215 ili 9.21 %.

Iz navedene tabele 2 se mogu videti ostvareni profiti po godinama, te možemo zaključiti da posmatrana banka ima tendenciju rasta stope profita iz godine u godinu za period od tri godine. Stopa profita koja je ostvarena u 2009. godini pokazuje da je banka zaradila 4.15 centi na svaki euro, posle zaračunavanja svih troškova. Ta stopa je u 2010. godini povećana i ona iznosi 5.85 % profita, dok stopa profita u 2011. Godini iznosi 9.21 %. Koeficijent pokrića rashoda na ime kamata za period od tri godine je:

2009. = 291 : 539 = 0.54 ili 53.99 %,2010. = 442 : 1.406 = 0.31 ili 31.44 %,2011. = 873 : 1.615 = 0.54 ili 54.05 %.

Na osnovu dobijenih koeficijenata pokrića rashoda na ime kamata možemo zaključiti da u: bilansu uspeha KBC banke za 2009. godinu dobit, pre oporezivanja, iznosi 291.000 EUR, a rashodi na ime kamata, 539.000 EUR. Prema tome, koeficijent pokrića rashoda kamata za 2009. godinu je 53.99 %. Ukoliko je veći procenat, veća je i pokrivenost rashoda na ime kamata.

Koeficijent pokrića rashoda kamata računa se kao odnos zbira poslovnog dobitka i rashoda kamata podeljen sa rashodima kamata.

Na osnovu ovog sledi da će koeficijent pokrića rashoda kamata iznositi za:

35

2009: ( 291 + 539) / 539 = 1.53992010: ( 442 + 1406) / 1406 = 1.31442011: ( 873 + 1615) / 1615 = 1.5405

Koeficijent veći od jedan skoro je obavezan zato što bi manji značio da je dobit banke nedovoljna da pokrije rashode na ime kamata. Vrednost ovog koeficijenta, npr. iz 2009. godine, pokazuje da je svaki evro rashoda na ime kamate pokrivena sa 1.54 evra poslovnog dobitka. U 2010. godini vrednost koeficijenta je smanjena i iznosi 1.31, što ukazuje na manju pokrivenost rashoda na ime kamate. Razlog je u povećanju rashoda za kamate koji je u 2009. godini iznosio 539.000 evra, a u 2005. godini 1.406.000 evra, što u procentima iznosi 160.85 % u odnosu na 2009. godinu, dok se dobit povećala za 51.89 % u odnosu na 2009. godinu. U 2011. godini vrednost koeficijenta je povećana, to je rezultat povećanja dobiti za 97.51 % u odnosu na 2010. i povećanja rashoda na ime kamata u manjem procentu od 14.86 % u odnosu na 2010. godinu.

ZAKLjUČAK

36

Pod platnim prometom podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog fizičkog ili pravnog lica na drugo da bi se izvršila likvidacija dužničkog poverilačkog odnosa.

Platni promet predstavlja značajnu determinantu tražnje novca i ostvaruje veliki uticaj na ciljeve i zadatke monetarne politike jedne zemlje. Platni promet utiče i na finansijsku stabilnost jedne zemlje iz razloga što bi poremećaj funkcionisanja platnog prometa onemogućio eliminisanje dužničko-poverilačkog odnosa.Podela platnog prometa može se izvršiti na razne načine, zavisno od kriterijuma posmatranja. Tako se u osnovi izdvajaju tri podele i to – na osnovu načina plaćanja, na osnovu vrste plaćanja, na osnovu mesta plaćanja. S obzirom na način obavljanja platnog prometa, platni promet se deli na neposredan i posredan. Ukoliko se za kriterijum uzme vrsta plaćanja, platni promet može se podeliti na gotovinski i bezgotovinski. U zavisnosti od vrste platnih naloga bezgotovinski platni promet se može podeliti na žiro platni promet, čekovni platni promet, klirinški platni promet. Na osnovu mesta plaćanja, platni promet se deli na unutrašnji i međunarodni.

LITERATURA

37

1.Hadžić M.: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007

2.Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,Beograd,2006

3.Filipović M., Rodić J., ’’Poslovne Finansije’’ , Beogradska poslovna škola, Beograd 2009

4.Ćurčić U, Barjaktarović M., ’’Bankarski portfolio menadžment’’, Fakultet za bankarstvo i trgovinu, Beograd 2008

5.Nićin N., ’’Bankarstvo’’ , Beogradska poslovna škola, Beograd 2009

6.Dušanić B. J., ’’Poslovno bankarstvo’’ , Beogradska poslovna škola, Beograd 2005

7.Lukić R., ''Bankarsko računovodstvo'', Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd 2010

8.Vunjak N., Kovačević Lj., ''Bankarstvo'' , Ekonomski fakultet u Subotici, Subotica 2007.

9.Simić N., ''Bankarstvo'' skripta, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2005.

10.Ivaniš M., Stakić B., ''Praktikum za bankarstvo i finansije'', FFMO, Beograd 2003.

11.www . nbs . rs

12.www . kamatica . com

13.www.ubs-abs.com

38