Univerzitet EduconsFakultet poslovne ekonomijeSremska Kamenica Konsultivni centarSremska Mitrovica

Diplomski iz predmeta: Tehnologija OsiguranjaTema :Dopunsko zdravstveno osiguranje

Mentor: Student:Prof.dr. Jova Miloradi Aleksandra Jurevi Br.Sremska Mitorovica25.12.2014SADRAJ

Uvod...31. Pojam zdravstvene zatite I zdravstvenog osiguranja.....51.1. Razvoj zdravstvenog osiguranja...62. Vrste zdravstvenih osiguranja..72.1. Naela obaveznog zdravstvenog osiguranja.102.2. Najznaajniji sistemi obaveznog zdravstvenog osiguranja...123. Tipovi savremenih sistema zdravstvenog osiguranja...164. Dopunsko-dobrovoljno zdravstveno osiguranje...174.1. Isplate u sluaju operacija I tekih bolesti.215. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji...236. Najistaknutije osiguravajue kompanije u Srbiji..32Zakljuak.....39Literatura.....40

UVOD

oveku su od uvek pretile opasnosti koje su ugroavale njegov ivot, zdravlje i imovinu. Suoavajuci se sa njima on je morao organizovati neku vrstu zatite od posledica sopstvenih aktivnosti koje su mogle doneti tetu ne samo njemu nego i treim licima. Zbog toga je dolo do pojave velikog broja osiguravajuih kompanija koje se utrkuju da svojim klijentima prue to povoljnije uslove u pogledu osiguranja postojeih rizika, ali i ako se ukae potreba za tim osiguraju i nove rizike koji su karakteristini za odredjeno vreme i drutvo u kome se nalaze. Meutim, i pored velikog broja razliitih rizika za kojima postoji objektivna potreba da se lica od njih osiguraju, i dalje ljudski ivot ostaje predmet osiguranja koji je od neprocenjive vrednosti i za kojim e uvek postojati potreba za osiguranjem.I upravo vodei se tom injenicom, ovaj rad e nam pomoi da saznamo neto vie o ivotnom osiguranju, kao jednom od najzastupljenijih vidova osiguranja u svetu, ali i kod nas. Predmet posmatranja bie nam osiguravajua kompanija koja u koja u oblasti osiguranja u naoj zemlji zauzima lidersku poziciju, ali koja isto tako neverovatnom brzinom proiruje svoje poslovanje na sve druge vidove osiguranja.Re osiguranje u svakodnevnom govoru ima dosta znaenja jedno od njih je:Pod osiguranjem se podrazumeva svota osiguranja koje osigurava isplauje osiguraniku kao nadoknadu tete. Osiguranje predstavlja instituciju koja obezbeuje ekonomsku zatitu osiguranicima odnosno fizikim i pravnim licima, od tete koja dolazi ostvarivanjem osiguranog rizika ili dogaaja. Razlikujemo dve vrste osiguranja: Prema predmetu osiguranja ( imovine ili lica), Prema nainu nastanka ( dobrovoljno i obavezno osiguranje). Obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje koje obezbeuje graanima zdravstvenu zatitu i pravo na novanu nadoknadu ureeno zakonom. U drugoj polovini devetnaestog veka radniki pokret za socijalna prava dovodi do pojave prvih zametak zdravstvenog osiguranja. U to doba su uslovi rada i ivota bili teki, a bolesti i povrede esti. Radnici i njihove porodice su za vreme leenja bili materijalno ugroeni, jer nisu dobijali nadnice u vreme odsutvovanja s posla, a imali su poveane rashode ukoliko su koristili usluge lekara ili kupovali lekove. U traganju za reenjem, kako bi ugroeni pojedinci mogli da preive, pojavila se je najpre individualna tednja u javnim tednim blagajnama. Meutim, ovaj sistem se zbog mnogih nedostatka nije odrao. Kasnije su po zakonu poslodavci postali odgovorni za izdravanje radnika u vreme njegove nesposobnosti za posao usled bolesti ili povrede. Tu svoju odgovornost za neke od rizika poslodavci su osigurali u osiguravajuim drutvima. Ovakvo delimino osiguranje takoe nije bilo efikasno i u traenju novih reenja Nemaka 1883. godine donosi zakon o zdravstvenom osiguranju radnika u sluaju bolesti koji predstavlja zaetak zdravstvenog osiguranja u formi koja je prisutna i danas.Obavezno zdravstveno osiguranje se zasniva na principu uzajamnosti i solidarnosti. Upravo ovaj vid brige o bolesnom stanovnitvu izraz je stepena demokratske razvijenosti drutva i ekonomske moi drave. U odnosu na nivo zdravstvene zatite i vrstu usluga koja se nudi osiguraniku razlikujemo sledee tipove osiguranja.Obavezno zdravstveno osiguranjena koje obavezuje drava svojim propisima. Obuhvata osiguranje: 1. Osiguranje za sluaj bolesti I povrede van rada, 2. Za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Dopunsko zdravstveno osiguranjepokriva razliku do pune vrednosti za usluge koje su iznad paketa usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. To znai da je za sklapanje dopunskog osiguranja potrebno prvo da drava definie nivo obaveznog osnovnog osiguranja. Usluge iz oblasti dopunskog osiguranja su deo poeljnog nivoa zdravstvene zatite u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ali ih iz razloga racionalnosti obavezno osiguranje. Dodatno zdravstveno osiguranje je dobrovoljno osiguranje koje obezbeuje osiguraniku pokrie vanstandardnih prava i usluga koje prevazilaze prava iz iz obaveznog i dopunskog osiguranja. Privatno zdravstveno osiguranjeje zdravstveno osiguranje koje plaaju pojedinci ili njihovi poslodavci.Nivoi osiguranja su razliiti zavisno od osiguravajueg drutva. Nosioci osiguranja su obino profitne zdravstvene ustanove, ali mogu biti i ustanove javnog zdravstva i neprofitne organizacije. Socijalno zdravstveno osiguranje je ugovor izmedju klijenta I osiguravaa, ukoliko se dogodi nezgoda koju je klijent osigurao , osigurava duan je da isplati osiguranu sumu ili da snosi trokove leenja. Postoje dve karakteristike koje razlikuju socijalno osiguranje od privatnog osiguranja a to su : socijalno je obavezno a privatno ne , svako moe da bude osiguran I da plati doprinos, socijalno osiguranje I beneficije su odredjeni zakonom , to je ugovor kopilacije I sistema. koja u oblasti osiguranja u naoj zemlji zauzima lidersku poziciju, ali koja isto tako neverovatnom brzinom proiruje svoje poslovanje na sve druge vidove osiguranja.Cilj ovog rada je pre svega upoznavanje sa kategorijom ivotnog osiguranja kao i pogodnostima koje nam osiguranje moe pruiti, ali i upoznavanje sa uslovima koji bi nas zatekli ukoliko bi se odluili da osiguramo na ivot.Rad e biti prezentovan u dva dela. U prvom delu upoznaemo se sa osnovnim pojmovima i definicijama koje se javljaju u oblasti ivotnog osiguranja kao, dok drugi deo treba da nam pokae uslove koje nam ova osiguravajua kompanija nudi, pre svega u oblasti dobrovoljnog ivotnog osiguranja. Osnovni pojmovi i definicije u osiguranju ivot.Kada govorimo o osiguranju ivota izuzetno bitno je osvrnuti se na neke osnovne elemente osiguranja lica .To je bitno jer ivotno osigurnje, kao deo osiguranja lica ima neke specifinosti zbog kojih ga veina osiguravajuih drustava izdvaja u odnosu na ostale vrste osiguranja. Kada to kaemo tu pre svega mislimo na;

a) osiguranu sumu (visina premije se odrejuje na osnovu OS);

b) pravo na isplatu osigurane sume se stie nastupanjem osiguranog sluaja bez obaveze dokazivanja tete;

c) nema osigurane vrednosti, a samim tim ni nadosiguranja i podosiguranja i

d) zakljuenje ugovora o osiguranju lica ne ukljuuje materijalni interes, tako da se ugovor moe zakljuiti i za sluaj smrti ili nezgode nekog treeg lica.

1. Pojam zdravstvene zatite I zdravstvenog osiguranja

Opredeljenje pojma zdravstvena zatite moe biti sloeno , posebno kada se povezuje sa pojmom zdravstvenog osiguranja.Zdravstvena zatita, u smislu Zakona o zdravstvenoj zatiti Srbije, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice. Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju povreenih i obolelih. Ovo je najira definicija zdravstvene zatite i u svojoj sveobuhvatnosti onemoguava jasno razgranienje i preciziranje odgovornosti nosilaca zdravstvene zatite.Zbog toga se meu strunjacima odgovornim za zdravstvenu zatitu (zdravstveni radnici i ekonomisti) koristi pojam ua zdravstvena zatita, koji podrazumeva sve drutvene,grupne i individualne postupke i aktivnosti koji doprinose ouvanju, poboljanju i ponovnom uspostavljanju zdravlja pojedinca, porodice ili grupe i drutva. Pored isto zdravstvenih usluga, ovaj pojam ukljuuje i podruje upravljanja i finansiranja na poljima koja su znaajna za socijalnu sigurnost i zatitu pacijenata.Svaka drava ima obavezu da vodi rauna i brine o zdravstvenom stanju svog stanovnitva. Drava je duna da obezbedi zdravstvenu zatitu svojih graana na to viem nivou, a prema ekonomskim mogunostima (nacionalnom dohotku). Ovo podrazumeva i cilj da se to vei procenat stanovnitva obuhvati pravom na korienje osnovne zdravstvene zatite bez doplate.Osnovni ciljevi savremenog sistema zdravstvene zatite su Univerzalnost- obezbediti pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja svim stanovnicima Ekonominost- ouvanje trokova zdravstvene zatite na odreenom nivou. Pravinost- ljudima koji imaju jednake zdravstvene potrebe mora biti osiguran jednak kvalitet zdravstvenih usluga. Sloboda izboraza korisnike zdravstvenih usluga Autonomijaza davaoce zdravstvenih usluga.Sistem zdravstvene zatite obuhvata osnovne elemente zdravstvene zatite i njihovu meusobnu ureenost. Meu navedene elemente spadaju: Korisnici zdravstvene zatite, koji u tom sistemu nastupaju direktno, tako to sami plaaju zdravstvene usluge i proizvode ili indirektno kao osiguranici organizacija obaveznog ili dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Dobra zdravstvene zatitekoja ine usluge i proizvodi kojima pojedinci mogu zadovoljiti svoje potrebe u u pogledu zdravstvene zatite Organizacije zdravstvene zatitekoje pruaju usluge i proizvode Drava, koja u sistemu zdravstvene zatite uobliava drutveni interes i ostvaruje ga u okviru tog sistema bilo da to ini neposredno utiui na upravljanje u organizacijama zdravstvene zatite ili organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja, bilo da odgovarajuim postupcima regulie aktivnosti i uinke zdravstvenih organizacija.[footnoteRef:1] [1: Three models of H.C.R in Sweden, 1994, str. 25]

Kada definiemo podruje zdravstvenog osiguranja, onda po teoriji osiguranja mora podruje zdravstva ispunjavati odreene uslove osiguravanja, i to: postojanje potencijalnog rizika postojanje "stranke" odnosno osiguranika koji je spreman da se pred rizikom osigura postojanje onog koji je spreman da taj rizik preuzme na sebe, koji je spreman da se od tog rizika osigura.[footnoteRef:2] [2: Jakovac G Reforme sistemov zdravstvenega varstva v Evropi Ljubljana, september 2002 str 1-3]

Podruje ueg zdravstvenog osiguranja ispunjava sve navedene uslove. Dakle, pred realnim rizikom oboljevanja i povreivanja pacijenti se od tog rizika osiguravaju, plaajui odreenu cenu - premiju, a Fond ili Zavod za zdravstveno osiguranje preuzima taj rizik na sebe, kao i rizik od dela socijalnih posledica bolesti i povreda i u sluaju odtetnog zahteva osiguraniku nadoknauje tetu.Finansiranje na osnovu tree stranke, odnosno fonda za osiguranje, postoji u svim sistemima zdravstvene zatite, pa i u modelima privatnog ili linog dodatnog osiguranja. Trini model u kojem potroa (pacijent) za uinjene usluge zdravstvenih radnika plaa celokupni iznos, nije poeljan i retko se pojavljuje kao oblik finansiranja zdravstvenih usluga. Razlog posrednog plaanja zdravstvenih trokova, odnosno osiguranja, lei u injenici to niko ne zna kada e i da li e se i od ega razboleti i kakve e ekonomske posledice to imati po njega.1.1. Razvoj zdravstvenog osiguranja

Pojam zdravstvene zatite obuhvata organizovanu sveobuhvatnu delatnost drutva u cilju ouvanja zdravlja gradjana. Pored zdravstvenih usluga,ovaj pojam ukljuuje podruje upravljanja I finansiranja u svim segmentima drutva koji su znaajnu za socijalnu sigurnost I zatitu stanovnitva. Zdravstveno osiguranje predstavlja poseban oblik drutvene organizovanosti pri kojoj se pacijenti osiguraju od oboljevanja I povredjivanja. Podsredstvom ustanova zdravstvenog osiguranja, koje preuzima taj rizik na sebe, nadoknadjujui tetu osiguraniku u sluaju podnoenja odtetnog zahteva.Zdravstveno osiguranje ima humanitarni, socijalni I moralni znaaj.Medjutim zdravstveno osiguranje imaju I privredno-ekonomski I politiki znaaj. Naime, Privredno ekonomski znaaj ove grane ogleda u inenjici da se ovim osiguranjem obezbedjuje , materijalna sigurnost osiguranih lica , za vreme njihove privremene spreenosti I nesposobnosti za rad usled iznenadne bolesti I u drugim sluajevima, obezbedjuje I njihov povratak u to kraem roku procesu rada I proizvodnje. U tome se ogleda dalje politiki znaaj zdravstvennog osiguranja , jer se stvara materijalno-socijalna sigurnost , samam tim oslobaa od straha koji neminovno prati oveka u zivotu I radu. Prvi pojamni oblici osiguranja ticali su se osiguranja radnika u sluaju bolesti I nezgode na poslu.To je ovekovo pravo da obezbedi socijalnu I materijalnu sigurnost u sluaju kada su mu zdravlje I radna sposobnost ugroeni.Poetne oblike zdravstvenog osiguranja vezujemo za najamne radnike. Jo u srednjem veku najamni radnici odnosno zanatlije su uzimali su zatitu od tadanjih korporacija pod nazivom udruenja samostalnih proizvodjaa-zanatlijaza sluaj iznemoglosti. Za vreme industriskog kapitalizma drzava nije bila zainteresovana za pitanja zdravstvenog osiguranja radnika, to se smatralo kao I socijalno-ekonomski I pravni odnosi izmedju radnika I poslodavca njovoj privatnoj obavezi odnosno stvari. Najamnine radnika su bile niske pak oni nisu bili u mogunosti da plaaju privatnim osiguravajuim drutvima. Tada je pokrenuto pitanje obezbedjivanja lekarske I novane pomoi na odredjeno vreme. To je I ostvareno, medjutim to nije bilo dovoljno jer sama drutva nisu mogla da skupe dovoljno sredstava kako bi porili trokove . Medjutim da odluka o dobrotvornosti drutva prouzrokovala je nastanak obavezno socijalnog osiguranja.Poveanjem nacionalnog pokreta 1848.godine , poveanjem broja telesnih povreda I psihofizikih bolesti, smrtnosti radnika, prouzrokovala je ugroavanje vojne moi dreve formirana je vladajua budecka klasa koje je bila duna da obezbedi odredjene oblike zatite I zdravstvenog osiguranja radnika.A buroaske drave u fazi imerijalizma, primenjuju dvokanalni sistem zdravstvenog osiguranja: obavezno I fakultativno osiguranje. Medjutim ovaj sistem nije obuhvatao sve najamne radnike tih drava.Fakultativno ili ne obavezno su mogli da obezbede radnici sa viim budetom a obavezno zdravstveno osiguranje se je obuhvatalo veinu medjutim nije se odnosilo na sve radnike.U poetku se pod obaveznim osiguranjem smatralo osiguranje pojedinih kategorija radnika u sluaju bolesti. Taku su najpre bili osigurani rudari I mornari u leskoj, Pruskoj, Belgiji I Francusoj.Obavezno zdravstveno osiguranje uvodi se najpre u Nemakoj[footnoteRef:3] 1871.godine donet je zakon o jemstvu u Nemakoj, kojim je utvrdjena individualna odgovornost poslodavca za nesreu na poslu ukoliko su krivi za njen nastanak. Osiguranje za sluaj bolesti se uvodi 1883, koje je obuhvatalo industrijalce posle 1885 I radnije u trgovini , a nakon toga I 1886 poljoprivredne radnike. Medjutim radnici od tog osiguranja su snosili materijalne troskove 2/3 % a poslodavci 1/3%, dok teret osiguranja u sluaju nezgode na poslu snosili su samo prodavci. Obavezno osiguranje u sluaju nesree na poslu uvodi se 1884 takodje u Nemakoj.[footnoteRef:4] Nakon toga su I ostale evropske I van evropske zemlje uvele obavezno zdravstveno osiguranje u sluaju bolesti. Medju prvama je bila Austrija 1888 inicijativom Nemake, zatim Madjarska 1891, Italija1898, Engleska 1911 godine. U svim ovim zemljama paralelno sa osiguranjem u sluaju bolesti , osigurao se I rizik od nesree na poslu.Do prvog svetskog rata , svega deset zemalja priznavalo je obavezno zdravstveno osiguranje za sluaj bolesti , medjutim izmedju prvog I drugog svetskog rata se poveao broj zemalj u kojima se primeljivalo osiguranje od bolesti I nesrea. To osiguranje je obuhvatalo 28 zakonika u sluaju bolesti I 25 zakonika u sluaju nesree na poslu. [3: Nemaki car Vilijam, stvara kocepciju i potrebu donoenja socionalnog zakonodavstva 1881god. Dr.Boko Peri Radno pravo, sveska 1 Sarajevo1949,str.187.] [4: Dr.Predrag Jovanovi, Dr. Dragoslav Nekov Zdravstvena zatita i zdravstveno osiguranje, NIRO, Novi Sad, str.10.]

U BIH obavezno osiguranje u sluaju bolesti se uvodi 1909 godine kao ustupak austrougarske buroazije u novonastaloj radnikoj klasi tog podruja. U Srbiji je donet Zakon o radnicima 1910 godine medjutim ovaj zakon nije mogao da zaivi jer Srbiju je uskoro zahvatio ratni period 1912 I 1913 godina a nakon toga I prvi svetski rat.Na podruju Crne Gore vaio je Bogiiev gradjanski zakonik koji je nastao 1888 godine I obuhvatao je odredbu pomoi u sluaju bolesti. Kraljevina Srba , Hrvata I Slovenaca koje je dobila zvanini naziv 1929 godine a kasnije se preimenovala u Kraljevina Jugoslavija.Medjunarodne organizacije rada , Vidovdanskim ustavom 1921 godine obezbedjuje radnika u sluaju bolesti I nesrea. Ali pak zakon o osiguranju radnika donet je tek 1922 godine od bolesti a 1921 od nesrea na poslu. Zakon je na snazi sve dok postoji stara Jugoslavija. Pod tim zakonom osiguranje od bolesti je obuhvatalo:1. lekarsku pomo,2. hranu za odredjeni period,3. lekove I leenje u banjsko-klinikim ustanovama, 4. zavoje I pomagala u leenju, 5. bolniku negu I potporu porodilja,6. posmrtnu pomo I druga prava.

U prvoj socijalistikoj dravi u svetu Sovjeckom Savezu 22 decembra.1917 godine donet je Dekrat o socijalnom osiguranju za sluaj bolesti. Zakon o radu RSFSR iz 1918 godine , koji u svom vidjenju ima samo dva vida osiguranja a to su: osiguranje u sluaju bolesti I osiguranje u sluaju nezaposlenosti. Seljaci I vojan lica su bili osigurani po posebnim propisima.1922 godine donet je novi Zakon o radu, koji je dao olakice po pitanju I primeni zdravstvenog osiguranja. Temelji savremenog sistema zdravstvenog osiguranja su u sadrini Osnovama zakonodavstva SSSR-a o zatiti zdravlja iz 1969 godine.[footnoteRef:5] Osnovni oblici obezbedjivanja po socijalnom osiguranju koji je dopunjen 1980 godine su: [5: V.S. Andreev Socijalno obavetenje u SSSR, Moskva 1971.godine]

1. Potpore za vreme radne nesposobnosti;2. Potpore za sluaj trudnoe I porodjaja;3. Potpore za sluaj radjanja deteta i4. Potpore za sluaj smrti.Ustav SSSR-a iz 1977, sadrinski obogauje radno-pravni poloaj odnosno status radnika I njihovo socijalno obezbedjivanje. Po ovom Ustavu je napokon ustanovljeno da svi gradjani imaju pravo na materijalno obezbedjivalje izmedju ostalog I u sluaju bolesti koje mogu prouzrokovati potpuno ili delimino gubitka radne sposobnosti.U novoj Jugoslaviji zdravstveno osiguranje pratilo je tadanje drutveno-ekonomski razvoj , kao I razvoj tadanje socijalne politike. Novi zakon o socijalnom osiguranju radnika , uredjuje dodatno pitanje zdravstvene zatite.Proiren je krug osiguranih lica I obim njihove zdravstvene zatite u odnosu na period neposredno nakon ratnih zbivanja. Tako uredjena predstavljala je besplatnuzdravstvenu zatitu za sve radnike I dravne slubenike koji su u radnom odnosu , takodje I za tadanje uivaoce penzija I renti I za lanove njihovih porodica. Ovaj Zakon donosi znatno kvalitetno poboljanje prava iz zdravstvenog osiguranja.Tako da se na primer , pod odredjenim uslovima vezanim za radni sta poveavalo materijalno obezbedjivanje osiguranika za vreme privremene spreenosti rada I usled bolesti ak 100% za obraun osnova te nadoknade.[footnoteRef:6] [6: Dr.Predrag Jovanovi, Dr. Dragoslav Nekov Zdravstvena zatita i zdravstveno osiguranje, NIRO, Novi Sad, str.14.]

Zakon o osiguranju radnika I slubenika , obezbedjena su im osnovna prava a ta prava su: pravo na zdravstvenu zatitu , pravo na nadoknadu umesto plate za vreme privremene nesposobnosti za rad, pravo na nadoknadu umesto plate za vreme osdustva zbog trudoe I porodjaja , pravo za pomo novorodjenetu I pravo na nadoknadu putnih troskova u vezi sa korienjem zdravstvene zatite.1969 godine je donet novi I poslednji na Zakon koji se nazivao Optim Zakonom o zdravstvenom osiguranju I obaveznim vidovima zdravstvene zatite stanovnitva, koji je sadrao dve nove kategorije sistema:

1. Obezbedjivanje obaveznih vidova zdravstvene zatite za celokupno stanovnitvo2. Uredjivanje samoupravnih odnosa kako u organizacionom smislu tako I pojedinano u okviru zajednica zdravstvenog osiguranja.[footnoteRef:7] [7: Dr.Predrag Jovanovi, Dr. Dragoslav Nekov Zdravstvena zatita i zdravstveno osiguranje, NIRO, Novi Sad, str.20.]

2. Vrste zdravstvenih osiguranjaU odnosu na nivo zdravstvene zatite i vrstu usluga koja se nudi osiguraniku razlikujemo sledee tipove osiguranja. Obavezno zdravstveno osiguranjena koje obavezuje drava svojim propisima. Dopunsko zdravstveno osiguranjepokriva razliku do pune vrednosti za usluge koje su iznad paketa usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. To znai da je za sklapanje dopunskog osiguranja potrebno prvo da drava definie nivo obaveznog osnovnog osiguranja. Usluge iz oblasti dopunskog osiguranja su deo poeljnog nivoa zdravstvene zatite u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ali ih iz razloga racionalnosti obavezno osiguranje ne obuhvata. Dodatno zdravstveno osiguranjeje dobrovoljno osiguranje koje obezbeuje osiguraniku pokrie vanstandardnih prava i usluga koje prevazilaze prava iz iz obaveznog i dopunskog osiguranja. Privatno zdravstveno osiguranjeje zdravstveno osiguranje koje plaaju pojedinci ili njihovi poslodavci.Nivoi osiguranja su razliiti zavisno od osiguravajueg drutva. Nosioci osiguranja su obino profitne zdravstvene ustanove, ali mogu biti i ustanove javnog zdravstva i neprofitne organizacije.2.1. Naela obaveznog zdravstvenog osiguranja

Razlikujemo est osnovnih naela zdravstvenog osiguranja:1) Naelo obaveznosti- Naelo obaveznosti ostvaruje se organizovanjem i sprovoenjem sveobuhvatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge graane u skladu sa ovim zakonom, kojim osiguranici za sebe i lanove svojih porodica, obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.Naelo obaveznosti obezbeuje se obavezom plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca, kao i drugih obveznika uplate doprinosa u skladu sa zakonom, to predstavlja uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.Naelo obaveznosti ostvaruje se i sprovodi ukupnom organizacijom obaveznog zdravstvenog osiguranja, kojom se zaposlenima i drugim licima obuhvaenim ovim osiguranjem obezbeuje i garantuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.[footnoteRef:8] [8: http://www.paragraf.rs]

2) Naelo solidarnosti i uzajamnosti- ostvaruje se uspostavljanjem meugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti izmeu polova, izmeu bolesnih i zdravih, kao i izmeu lica razliitog materijalnog statusa, u obezbeivanju i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem trokove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogunostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani sluaj.3) Naelo javnosti- ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste inforamcija u vezi sa pravom iz obaveznog zdravstvenog osiguranja I javnou rada organa I slubi Republikog zavoda osiguranih lica, organa , organizacija zainteresovanih za rad Republikog zavoda.4) Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa- ostvaruje se preduzimanjem mera i aktivnosti koje omoguavaju da interes osiguranog lica, zasnovan na pravednoj dostupnosti, predstavlja osnovu sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da osigurano lice to lake zatiti i ostvari svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, vodei rauna da ostvarivanje tih prava ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih osiguranih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesom. Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i obavezom Republikog fonda da osiguranim licima ukae na postojanje osnova za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i na obaveze osiguranog lica radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i preduzimanjem mera i aktivnosti za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na nain koji omoguava da finansijska sredstva koja se obezbeuju od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje prate osiguranika prema mestu utvrivanja svojstva osiguranika, odnosno ostvarivanja prava.[footnoteRef:9] [9: http://www.paragraf.rs]

5) Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja- ostvaruje se praenjem savremenih dostignua u oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja i sprovoenjem mera i aktivnosti kojima se u skladu sa razvojem sistema zdravstvenog osiguranja poveavaju mogunosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za svako osigurano lice.6) Naelo ekonominosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja- ostvaruje se stalnim nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz to manje finansijskih i drugih sredstava.Naelo efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u odnosu na raspoloive resurse, kao i postizanjem najvieg nivoa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz najnii utroak finansijskih sredstava.Oblast zdravstvenog osiguranja ureena je Zakonom o zdravstvenom osiguranju, Zakonom o zdravstvenoj zatiti i drugim podzakonskim aktima. Zakonom o zdravstvenom osiguranju utvren je krug osiguranih lica, kao i obim i sadrina prava u okviru sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, radi obezbeivanja socijalne sigurnosti graana Srbije.[footnoteRef:10] [10: Zavod za socijalno osiguranje, Institute for Social Insurance Beograd. 2007.]

Prava iz zdravstvenog osiguranja su: pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika i pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite.Sredstva za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeuju se uplatom doprinosa od strane osiguranika i drugih obveznika, a koriste se, u sluaju nastanka odreenog rizika, za sva osigurana lica. Na taj nain se obezbeuje primena naela solidarnosti i uzajamnosti na kojima, pored naela obaveznosti, poiva celokupni sistem socijalnog osiguranja, a shodno tome i sistem zdravstvenog osiguranja.Zakonom je omogueno uvoenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao osiguranja kojim se moe obezbediti vei obim i standard prava iz ovog osiguranja. Predvieno je da se dobrovoljno osiguranje moe organizovati kao paralelno, dodatno ili privatno zdravstveno osiguranje.2.2. Najznaajniji sistemi obaveznog zdravstvenog osiguranja

Postoji nekoliko karakteristinih modela sistema zdravstvenog osiguranja. Iako se u teoriji svojim karakteristikama izdvajaju kao posebni modeli u svakodnevnoj ivotnoj praksi istih modela sistema zdravstvenog osiguranja nema. Uglavnom je re o kombinaciji razliitih sistema sa prevagom karakteristika pojedinog modela, a najznaajniji su:1. BISMARCK-OV (KORPORATIVISTIKI) MODEL ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA -SISTEM SOCIJALNOG OSIGURANJA-1883 - To je najstariji sistem zdravstvenog osiguranja koji je nastao sa uspostavljanjem prvog zakonodavstva sa podruja zdravstva i zdravstvenog osiguranja u Nemakoj 1883. godine, kada je vladao Otto von Bismarck .Prethodno dobrovoljno, osiguranje ovim zakonom postaje obavezno, to propisima obezbeuje drava.Glavni izvor sredstava za zdravstvenu zatitu u toj grupi drava predstavljaju sredstva socijalnog osiguranja. Osiguranje od rizika plaaju svi koji imaju bilo kakav dohodak. Finansiranje u tim sistemima ukljuuje odreivanje stope doprinosa koje plaaju poslodavci, plaanje doprinosa od strane radnika kao i transfer iz drugih kasa ili fondova (npr. penzioni fond ili fond za nezaposlene). [footnoteRef:11]Poslodavci i uposleni plaaju doprinose po pravilu u jednakom iznosu.Doprinosi se slivaju u bolesnike kase ili osiguravajua drutva, koja su od drave skoro potpuno nezavisne, ali su (u razliitoj meri) podvrgnute dravnom nadzoru. To znai da same odreuju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, opredeljuju prava osiguranih osoba u odnosu na zdravstvene usluge i novana primanja i stupaju u odnose ugovaranja sa bolnicama, udruenjima lekara, stomatologa i farmaceuta.Najei nain plaanja izvoaa usluga je do obima posla koji je odreen u ugovoru izmeu izvoaa i nosioca osiguranja.Takvim nainom upravljanja obezbeena je njihova nezavisnost od drave i dravnog budeta. Meutim, nezavisnost ne znai i nezainteresovanost drave za sistem zdravstvenog osiguranja. tavie, drava ima izraenu regulativnu i nadzornu ulogu u tomsistemu. Prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja su osigurana skoro svim stanovnicima drave. U naelu je lanstvo u tom sistemu obavezno za sve stanovnike drave, iako u praksi nijedna drava ne obezbeuje univerzalni pristup zdravstvenim uslugama celokupnom stanovnitvu.Obavljanje zdravstvene delatnosti u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja je neprofitno.Privatna osiguranja i lina sredstva u celom sistemu ne predstavlaju znaajan udeo, ali su dozvoljena i mogua za pojedince iji prihodi prelaze odreeni nivo, kao to postoje i tzv. Transferi, odnosno zdravstvene subvencije, za grupe stanovnika koji su ekonomski slabiji (besposleni, socijalno ugroeni, izbeglice itd), to blai negativne uinke privatnog zdravstvenog osiguranja. Bismarck-ov model finansiranja zdravstva imaju Slovenija, Austrija, Belgija, Francuska, Nemaka i Luksemburg. Za njega je karakteristino to to je zasnovan na principu ne profitnosti I solidarnosti meu svim osiguranim licima I njihovim poslovnim organizacijama koje im obezbeuju prava na zdravstvenu zatitu I neka druga prava[footnoteRef:12]. Za stredstva doprinosa potpisuju ugovor sa donosiocima usluga I tako omoguavaju licima korienje zdravstvenih usluga koje obuhvata to osiguranje. [11: Timoki medicinski glasnik , Zajear. 2006.] [12: Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.]

2. BEVERIDGE-OV (LIBERALNI ) SISTEM NACIONALNOG OSIGURANJA-1948-Poeci ovog modela seu u poetak dvadesetog veka, a formalno ga je u Engleskoj postavio Beverige 1942. godine. Na poetku se je i kod ovog sistema razvio veliki broj nezavisnih zdravstvenih fondova koji su pokrivali manje delove stanovnitva. Sa vremenom se je broj lanova, odnosno uesnika, poveavao, to je uzrokovalo razvoj sistema u sledeim smerovima:1.Drava je osetila potrebu da se finansiranje izvodi putem poreskih prihoda ;2.Pokrivenost stanovnitva je postala univerzalna;3.Zdravstveni fondovi su izgubili svoju nezavisnost i postali su deo javnog sektor.[footnoteRef:13] [13: Timoki medicinski glasnik , Zajear. 2006.]

Dakle, sa razvojem ovog sistema je poreski nain prikupljanja sredstava postao prevlaujui. Kao izvor finansiranja koriste se porezi skupljeni u dravnom budetu, to znai da sistem zdravstvene zatite ne raspolae sopstvenim sredstvima. Drava preuzima ulogu voenja i upravljanja. Pored toga, drava organizuje odgovarajuu mreu zdravstvenih kapaciteta. O delu budeta namenjenom za zdravstvenu zatitu odluuje drava, a rasporeivanje sredstava izvode institucije dravne uprave. Drava propisuje i aktivnosti i zadatke zdravstvene slube. Celokupno delovanje zdravstvene delatnosti zasnovano je na lekaru opte prakse - linom lekaru, koji ima posebno odreenu funkciju i ovlaenja Zadatak nadletva je organizovanje aktivnosti i finansiranje zdravstvene slube, meutim, ouvanje i povratak zdravlja stanovnitva su briga drave. Osim po nainu prikupljanja sredstava, u odnosu na Bismarckov sistem, ovaj model se razlikuje i po tome to svi stanovnici drave (a ne samo zaposleni) imaju obezbeen pristup do zdravstvenih usluga pod jednakim uslovima. Obim prava je dobro ogranien i stie se sa dravljanstvom. U takvom sistemu bi naelo solidarnosti trebalo da bude bolje ispoljeno. 3. SEMAKOV MODEL (SISTEM SOCIJALISTIKOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA) 1920 Nastao je u Sovjetskom Savezu i zemljama istone i srednje Evrope u vreme socijalistikog drutvenog ureenja, kao odgovor na Beveridge-ov model nacionalne zdravstvene slube. Razlika meu njima je samo ideoloka. Semakov model proizilazi iz istog naina razmiljanja da je drava odgovorna za zdravstvenu zatitu svojih dravljana. Semako je naime trdio, da je socialistika zajednica preko svojih dravnih institucija (vlada, parlament, zdravstvene ustanove) duna da svom stanovnitvu obezbedi sva prava u vezi sa zdravljem besplatno i na najviem nivou.Za taj sistem je karakteristino da se zdravstvene usluge finansiraju iz budeta koji se puni iz poreza. Drutveni sistem u ovim zemljama je poivao je na dravnoj-drutvenoj svojini. Ulogu drutvene svojine su preneli i na podruje zdravstvenog osiguranja, a linu svojinu i privatno osiguranje, tavie, zabranili. Privatna lekarska praksa, naravno, nije mogua. Zdravstvena infrastruktura je u javnom vlasnitvu, a sve zdravstvene usluge su bile javno dostupne. Odgovornost za planiranje rasporeivanje finansijskih sredstava i upravljanje investicijama je snosila dravna administracija, koja je bila organizovana po nivoima: dravnom, regionalnm i lokalnom. Ugovaranja izmeu interesno organizovanih grupa nema, jer visinu sredstava za finansiranje izvoaa odreuje vlada. Opisani model su imale sve bive socijalistike drave Evrope. Ovaj model osiguranja je imao odreene prednosti, odnosno dobre strane, kao to su: visoka dostupnost zdravstvenim uslugama, dobra strukturiranost zdravstvenih usluga tj. dobra geografska pokrivenost stanovnitva, dobro izvoenje javnih programa zdravst-vene zatite kao to su vakcinacije, sistematski pregledi, eradikacije pojedinih bolesti i sl.Na drugoj strani se sistem suoavao sa veim brojem nedostataka kao, na primer: neprilagoenost zdravstvene slube i zdravstvenih usluga potrebama bolesnika, relativna potcenjenost i nedovoljno finansiranje zdravstvenih radnika i usluga po meunarodnim standardima - zbog ega je bio ogranien pristup modernoj tehnologiji, naglaena uloga bolnikog zbrinjavanja i lekara specijalista umesto vanbolnikih usluga i primarne zdravstvene zatite, nedovoljan obim zdravstvenih usluga, veliki broj lekara na broj stanovnika, privilegije i bolja dostupnost zdravstvenih usluga "posebnim-znaajnim" grupama osiguranika (uglavnom ljudima iz vlasti), pojava sive ekonomije i dr.. To su bili razlozi zbog kojih su drave Srednje i Istone Evrope kao i drave nekadanjeg SSSR-a prele na drugaiji sistem osiguranja i izraeniju ulogu trita.[footnoteRef:14] [14: Timoki medicinski glasnik , Zajear. 2006.]

4. TRINI ( KONCEPTUALNI) MODEL-2004- Privatno zdravstveno osiguranje u SAD-u. U sistemima privatnog finansiranja privatno zdravstveno osiguranje potiskuje socijalnu solidarnost. U takvom sistemu, zbog premija osiguranja koje su podreene riziku, moraju bolesni plaati vie od zdravih, ime se kri princip solidarnosti. Kroz proces poznat kao negativna selekcija premije za osiguranike rastu sa porastom rizika, tako da se zdravi praktino iskljuuju iz osiguranja. Ovakav tip privatnog finansiranja zdravstva je tipian za SAD. Velike kompanije plaaju zaposlenima osnovno zdravstveno osiguranje i veina Amerikanaca dobija zdravstveno osiguranje od svog poslodavca. Ali ne svi, i sve vie zaposlenih iz svog depa pokriva zdravstvene trokove. Osim toga, 45 miliona (oko 20%) Amerikanaca je bez ikakvog zdravstvenog osiguranja. Zvanini podaci pokazuju da su trokovi zdravstvenog osiguranja u SAD 2004. godine dostigli 1900 milijardi dolara, to predstavlja 16 odsto amerikog bruto nacionalnog proizvoda. Sjedinjene Drave troe vie novca po osobi na zdravstveno osiguranje nego bilo koja druga zemlja na svetu, oko 5300 dolara godinje. Poreenja radi, vajcarska troi 3500 dolara po osobi godinje, Japan oko 2000, dok Turska troi svega 446 dolara. Osnovni razlog za visoku cenu amerikog zdravstvenog osiguranja je taj to su medicinske usluge, materjal, tehnologija i lekovi mnogo skuplji nego u drugim industrijalizovanim zemljama. Osim toga, lekari su primorani da primenjuju vei broj preventivnih procedura kako bi se zatitili od moguih tubi za pogreno leenje, koje su mnogo ee u Sjedinjenim Dravama nego u drugim zemljama. Osiguranje koje lekari plaaju da bi se zatitili od moguih kazni za pogreno leenje, sve je skuplje, i to zauzvrat poveava cenu zdravstvenih usluga. Premije za osiguranje od pogrenog leenja su izuzetno visoke i ine petinu ukupnih prihoda lekara. Upotreba skupih novih tehnologija za bolju i bru dijagnozu i leenje bolesti takoe poveavaju cenu zdravstvenog osiguranja. Sjedinjene Drave imaju i sisteme besplatne zdravstvene zatite, zvane Mediker (Medicare) i Medikejd (Medicaid) [footnoteRef:15]. Tim programima se omoguuje osnovna zdravstvena zatita najsiromanijima i korisnicima dravne novane pomoi (invalidi, zaputena deca i dr.). Poto su programi izazivali visoke trokove dravi, oni su naknadno reformisani tako da su suena prava po ovim programima, to je dovelo do smanjenja plata zdravstevnom osoblju i broja zdravstvenih radnika koji su u te programe bili ukljueni. Za vreme Clintonove administracije delimino je proiren program Medicare, tako da su stariji stanovnici dobili pomo pri kupovini lekova na recept (Goldstein, 1999). Jo iz tog perioda prisutna je polemika koja je imala za cilj da zdravstevna zatita postane dostupna svim dravljanima. Razmatrano je i uvoenje zdravstvenog osiguranja slinog evropskom, ali moni zdravstveni lobiji i sumnjiavost Amerikanaca prema socijalizovanoj medicini, verovatno e znatno oteati radikalni preokret u sistemu. Meutim, sve skuplja zdravstvena zatita za ameriku privredu, vladu i porodice verovatno e uiniti neke promene neminovnim. [15: www.voanews.com ]

3. Tipovi savremenih sistema zdravstvenog osiguranja

Zdravlje I zdravstvena zatita su ekonomska I politika pitanja u svim zemljama svata, zbog potrebe stavnovnitva za zdravstvenom zatitom I izuzetnog boljeg rasta zdravstven zatite.Meutim posle u pojedinim zemljama , sistem zdravstvenog osiguranja , razlikujemo mnogobrojne razliite kvalifikacije:Prema gruboj podeli postoje dva osnovna modela zdravstvenog osiguranja:1) Ameriki model- koji se oslanja na profiten osiguravae kompanije2) Evropski model baziran na dobrim socijalnim programima I dopunskim ueem pravnih osiguravakih kompanija.Svaki od ovih modela ima svoje prednosti I nedostatke , zbog toga se deavaju reforme I usavravanja. U zemljama u razvoju pa I kod nas zdravstvenog osiguranja je na veoma niskom nivou , ponegde ak I ne postoji. Mnoge industriske razvijene zemlje obavljaju finansiranje zdravstvene zatite preko Vlade ili finasiskih javnih fondova koji su formirani za pokrie. Gordon (1988) je razvio tehnologiju osiguranja zdravstvenog osiguranja: 1. Tradicionalni- osnovno zdravstveno osiguranje od bolesti. Osnovno profitno osiguranje. Zastupljen je u zemljama: Nemaka, Austija, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg.2. Nacionalno zdravstveno osiguranje organizovano na nacionalnom nivou. Razvijeno u: Kini, Finskoj, Norvekoj, paniji, vedskoj.3. Nacionalni zdravstveni servis- drava prua zdravstvene usluge. Zastupljen je u: Velikoj Britaniji, Danskoj, Grkoj, Italiji, Portugaliji, Novom Zelandum, Turskoj.4. Meoviti sistem- tradicionalno osiguranje od bolesti I nacionalno zdravstvenog osiguranja. Razvijen u : SAD-u, Australiji, Islandu, Irskoj, Japanu, vajcarskoj.[footnoteRef:16] [16: Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.]

Izdvojena je jedna zemlja od svakog tipa ,radi poreenja karakteristika:1) Nemaka- ima tradicionalni sistem osiguranja kojeg je postavio I definisao Bizmark, u svom programu ko 1883. Svi zaposleni su obavezni da imaju zdravstveno osiguranje sa trokovima podeljenim izmeu poslodavca I zaposlenog. Zasniva se na solidarnosti tj. svi graani imaju podjednaka prava na zdravstvenu zatitu. Finansiranje se vri iz lokalnih bolnikih fondova. Danas, se sistem zdravstvenog osiguranja deli na dva nivoa: 1. Nivo socijalnog I 2. Nivo privatnog zdravstvenog osiguranja.2) Kanada- Ima nacionalno zdravstveno osiguranje, poznato kao Madicare koje je osnovano 1936 . Pokrie moe biti univerzalno, kombinovano I prenosivo, to znai da pojedinac moe da prenese sa jedne provincije u drugu. Nema finansiskih barijera I pacijenti imaju mogunost biranja davaoca usluga. Bolnice su privatne institucije I ako su one finasirane od strane provincija.3) Velika Britanija- Ima nacionalno zdravstveni servis zaduen za zdravstvenu zatitu svih gradjana , osnovan 1946. Finansiranje se vri iz budzeta a sve usluge nisu potpuno besplatne, neke usluge pacijenti doplauju.4) vajcarska- Ima meoviti sistem zdravstvenog osiguranja . Postoje dva nivoa finansiranja: 1. Osnovno-obavezno zdravstveno osiguranje koje obuhvata sve graane I 2. Dopunsko privatno osiguranje koje je namenjeno graanima koji ele dodatnu uslugu.5) SAD-u- ima meoviti sistem zdravstvenog osiguranja bazira se na ponudi privatnih osiguravakih kompanija sa dopunom nacionalnog zdravstvenog osiguranja za starije. Poznat kao Medicare ( osig. za starije) I Medicaid ( osig. siromanih osoba ). U SAD-u prevladava privano zdravstveno osiguranje I privatni zdravstveni sektor. Postoje etiri problema: neujedinjen kvalitet zdravstvene zatite, tendencija izdataka za zadr. zatitu, za neke osiguranike ne adekvatan pristup, trokovi visoki I visok stepen neefikasnosti sistema.

4. Dopunsko dobrovoljno zdravstveno osiguranje

Osiguranje zakljueno slobodnom voljom, iz isto ekonomskih pobuda zainteresovane strane - ugovaraa osiguranja, odnosno osiguranika kako bi zatitio imovinu, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili ivot. Dakle, ono proistie iz razvijenosti svesti o postojanju potrebe koja se zadovoljava sklapanjem ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Veina osiguranja spadaju upravo u dobrovoljna. Prema naim zakonskim reenjima, a slino je i u drugim zemljama, osiguranje imovine i osiguranje lica su naelno dobrovoljni. Nasuprot tome, postoje obavezna osiguranja kao izuzeci strogo ureeni zakonom. Mogue je da neka grana osiguranja bude i dobrovoljna i obavezna: na primer, zdravstveno osiguranje za koje se zakonskim odredbama moe utvrditi do kog iznosa je prinudno i preko ega je dobrovoljno.[footnoteRef:17] [17: http://www.sveoosiguranju.rs ]

Kako zakljuiti dopunsko zdravstveno osiguranje?Dopunsko zdravstveno osiguranje moe se zakljuiti individualno i kolektivno, za sve zaposlene, lanove jedne iste organizacije ili sl. prema slubenim evidencijama ugovaraa-pravnog lica ili po spisku osiguranih. Ako vaa organizacija nije zakljuila kolektivno dopunsko zdravstveno osiguranje, moete ga zakljuiti preko sindikata ili po spisku zainteresovanih. Premiju plaate mjeseno obustavom od zarade. Visina premije zavisi od visine osigurane sume na koju elite da zakljuite osiguranje.Ovo osiguranje ugovara se samostalno, a moe se zakljuiti i uz kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nesrenog sluaja - nezgode.ta pokriva dopunsko zdravstveno osiguranje? Dopunsko zdravstveno osiguranje moe se ugovoriti: za sluaj hirurke intervencije (operacije), za sluaj teih bolesti i posledica bolesti.[footnoteRef:18]Osiguranje za sluaj hirurkih intervencija pokriva operacije za koje je potreba utvrena i koje su izvedene u toku trajanja osiguranja, a predviene su uslovima osiguranja (operacije srca, abdomena, urogenitalne, ortopedske i druge operacije).Osiguranje za sluaj teih bolesti i posledica bolesti pokriva bolesti koje su nastupile i nesporno utvrene u toku trajanja osiguranja, a predviene su uslovima osiguranja ( maligna oboljenja, modani udar, infarkt miokarda, insuficijencija bubrega i druge bolesti). [18: loven osiguranje A.D. http://www.lo.co.me]

Od ega zavisi premija?Premija osiguranja zavisi od visine osiguranih suma na koje elite da zakljuite osiguranje. Ona je jednaka za sva lica i plaa se mjeseno ili godinje (jednokratno).Od ega zavisi visina naknade?Osigurana suma koja je ugovorena u polisi i teina operacije, odnosno bolesti odreuju visinu naknade. Ona se isplauje i ako osiguranik nije sam snosio ove trokove. Visinu osigurane sume odreujete sami.ta se isplauje u sluaju operacije?Kada se u toku trajanja osiguranja utvrdi potreba da se osiguranik operie i izvri se hirurka intervencija, osigurava isplauje ugovorenu osiguranu sumu ili njen dio, prema uslovima osiguranja.Za ostvarivanje prava iz dopunskog zdravstvenog osiguranja nije od znaaja gdje je izvrena operacija, da li ste trokove snosili sami ili ih niste imali, da li ste ih refundirali ili nadoknadili po ma kom drugom osnovu.ta se isplauje u sluaju teih bolesti?Kada u toku trajanja osiguranja nastupi tea bolest, koja je pokrivena ovim osiguranjem, osigurava isplauje naknadu u visini ugovorene osigurane sume ili njen deo (najmanje 50%), zavisno od teine bolesti.Pravo na naknadu nezavisno je od eventualno realizovanih trokova lijleenja i moe se kumulirati sa drugim pravima.ta ne pokriva dopunsko zdravstveno osiguranje?Dopunskim zdravstvenim osiguranjem nisu pokrivene bolesti koje je osiguranik imao prije zakljuenja ovog osiguranja, kao ni operacije koje su izvrene prije zakljuenja ovog osiguranja, odnosno za koje je ranije utvrena potreba.Kako ostvariti pravo na naknadu?Kada se ostvari ugovoreni osigurani sluaj, nastupi tea bolest ili se izvri hirurka intervecija, treba da podnesete pismenu prijavu osiguravau, uz koju prilaete odgovarajuu medicinsku dokumentaciju (otpusnu listu, specijalistiki izvetaj, zdravstveni karton i drugo) kojom dokazujete pravo na naknadu.Uslovi za dopunsko zdravstveno osiguranje, koji su sastavni dio ugovora o osiguranju, precizno definiu prava po pojedinim rizicima o pravima iz ovog osiguranja.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje namenjeno je osobama koje: Imaju obavezno zdravstveno osiguranje a ele dodatnu vrstu zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem ele vei obim I sadraj zdravstvenih usluga Ili pak vii standard zdravstvenih usluga.Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem moete osigurati:a. Pravo na refundaciju trokova stomatoloke zdravstvene zatite kod vaeg stomatologab. Pravo na refundaciju trokova specijalistikih pregleda, dijagnostike lekara po vaem izboru.c. Pravo na specijalistike preglede I dijagnostiku kod lekara u zdravstvenim ustanovama sa kojima PFZO ima zakljuen ugovor o poslovnoj saradnjid. Pravo na ugovorene nadoknade u sluaju uspostavljenih dijagnoza za teku bolest I izvrnu hiruku intervenciju.e. Pravo na ugovorenu nadoknadu u sluaju dueg bolovanja od teke bolesti ili potrebnih hirukih intervencijaf. Pravo na nadokandu bolnikog leenja bez obzira na uzrokg. Pravo na refundaciju trokova hitne I neodlone zdravstvene zatite za vreme putovanja ili boravka u inostranstvu.

Naime razlikujemo dva oblika zdravstvenog osiguranja koje emo grafiki prikazati:[footnoteRef:19] [19: www.dobrovoljno.rfzo.rs ]

Individualno

Polisa induvidualnig dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja se ugovara putem pismene ponude uz koju treba priloiti linu kartu ponudioca ili ugovaraa I osiguranjika.

Kod nekih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja potrebno je uz ponudu priloiti medicinsku dokumentaciju ili popunjen zdravstveni upitnik.

Ponuda sadrzi osnovne podatke o ugovarau osiguraniku , eljenoj vrsti osiguranja , trajanju osiguranja , iznos I nain plaanja premije.

Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju ( osim putnog osiguranja) zaljuuje se na period od godinu dana.

Premija individualnog osiguranja plaa se od jednom ili na mesene rate , putem administrativne zabrane na stalna lina primanja osiguranika.

Kolektivno

Polisa kolektvivnog osiguranja ugovara se putem pisane ponude uz koju treba priloiti spisak osiguranika koji e biti osigurani.

Kod kolektivnog osiguranja nema potrebe za prilaganjem medicinske dokumentacije jer prethodno zdravstveno stanje osiguranika ne utie na uslove osiguranja.

Ponuda kolektivnog osiguranja sadri osnovne podatke o ugovarau osiguranja , spisak osiguranika, eljenu vrstu I trajanje osiguranja, iznos I nain plaanja I premije.

Ugovor o kolektivnom dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju zakljuuje se u periodu od godinu dana.

Premija kolektivnog osiguranja plaa se ukupnim iznosom ili u mesenim ratama po fakturi ili ratama putem administrativne zabrane na stalna primanja osiguranika.

Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja:1. Paralelno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojima se pokrivaju trokovi zdravstvene zatite koji nastaju kada se osiguranik ostvaruje zdravstvenu zatitu koja je obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na drugaiji nain I postupak ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se uredjuje zdravstveno osiguranje I propisima donetim za sprovodjenje tog zakona.2. Dodatno zdravstveno osiguranje kojim se pokrivaju trokovi zdravstvenih usluga , lekova , medicinsko- tehnikih pomagala I implantata, odnosno novana nadoknada koja nije obuhvaena pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja , odnosno osiguranje na vei sadraj , obim , standard prava, kao I vei iznos novane nadoknade od obaveznog nudi dopunsko zdravstveno osiguranje.3. Privatno zdravstveno osiguranje- je osiguranje lica koja nisu obuhvaenja obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu ukljuila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje trokova vrstu sadraj obim I standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja.

4.1. Isplate u sluaju operacije I tekih bolesti

Ispalte u sluaju operacije- prva tri meseca osigurava je duan da snosi trokove hituke intervencije , koje su posledica nesretnog sluaja I urgentnog medicinskog stanja, nakon toga nastaju obaveze predviene Ustavom. Kada se izvri hiruka intervencija osigurava isplauje ugovorenu sumu prema uslovima osiguranja. Medjutim u toku godinu dana osigurava je duan da snosi trokove vie intervencije ili da isplati osiguranu sumu iz polise. Visina isplate je utvrena uslovima osiguranja. Na osigurana prava iz dopunskog zdravstvenog osiguranja ne utie mesto gde je izvrena operacija niti da li su trokove platili sami osiguranici ili uz pomo ili su pak nadoknadili nekim drugim sredstvom. Potrebana dokumentacija za likvidaciju tete:1. Prijava osiguranog sluaja , popunjena I overena od strane firme;2. Fotokopija polise;3. Medicinska dokumentacija- komletna, otpusnica I fotokopija zdravstvenog kartona;4. Raun o plaenim trokovima, ukoliko su plaeni;5. Fotokopija tedne knjiuce ili kreditne kartice, stranke koja je imala intervenciju.[footnoteRef:20] [20: Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.]

Ukoliko se intervencija zavrila smrtnim sluajem, a stranka za ivota nije mogla da preda otetni zahtev ili nije doivela isplatu tada pored osnovne dokumentacije treba priloiti:1. Pravosnano reenje suda o nasleivanju;2. Potvrdu smrti;3. Izvod iz matine knjige umrlih;4. Fotokopija tedne knjiice ili kreditne kartice, korisnika nadoknade.[footnoteRef:21] [21: Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.]

Isplate u sluaju tekih bolesti- Ukoliko u toku osiguranja se utvrdi teka bolest koja je pokrivena osiguranjem, osigurava isplauje ugovorenu sumu ili njen deo (50%) , zavisno od teine bolesti.Za period od godinu dana je utvreno Ustavom da se samo jednom moe isplatiti suma kao nadoknada za bolest ili posladice bolesti. Pravo na nadoknadu ne zavisno od drugih trokova moe se akumulirati sa drugim pravima. Potrebana dokumentacija za likvidaciju tete:1. Prava osiguranog sluaja, popunjena I overena od strane firme;2. Fotokopija polise;3. Medicinska dokumentacija kompletna;4. Fotokopija tedne knjiice ili eka, kreditne kartice, stranke koja je obolela.[footnoteRef:22] [22: Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.]

Ukoliko je teka bolest prouzrokovala smrtni sluaj , potrebno je priloiti sledeu dokumentaciju:1. Pravosnano reenje suda o nasleivanju;2. Potvrda o smrti;3. Izvod iz matine knjige umrlih;4. Fotokopija tedne knjiice ili eka, kreditne kartice, korisnika nadoknade.[footnoteRef:23] [23: Tehnologija Osiguranja ,dr. Jova Miloradi, Beograd.2010.]

Kada nastupi teka bolest ili se izvri hiruka intervencija potrebno je podneti pismenu prijavu osigutavau uz potpunu medicinsku dokumentaciju radi nadoknade tete. Prijava nesretnog osiguranog sluaja se prijavljuje na obrascu osiguravaa. Likvidacija obaveza vri se u delu drutva gde je zakljueno osiguranje.Uslove za dopunsko zdravstveno osiguranje, detaljno definiu prava o pojedinim rizicima. U Srbiji trenutno dodatno zdravstveno osiguranje, moe se uplaivati uz polisu ivotnog osiguranja, ali moe i kao poseban produkt osiguranja da se uplauje. Uplatom zdravstvenog osiguranja uz polisu ivotnog osiguranja, moete pokriti preko 30 najeih bolesti i za ije eventualno nastupanje moete imati pokrivene trokove leenja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje prua pokrie za medicinski neophodno leenje, koje podrazumeva svaku medicinsku proceduru koja za svrhu ima izleenje ili olakanje akutnih bolesti ili povreda koje ugroavaju zdravlje i ivot osiguranika. Osim leenja akutnih stanja, za ene osiguranike predviene su i medicinske usluge tokom trudnoe, poroaja, postnatalnog perioda kao i zdravstvena nega beba. Ukoliko ugovara, odnosno osiguranik, izrazi potrebu, osiguranje moe obuhvatiti oftalmoloke i stomatoloke usluge.5. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji

U Srbiji se sistem zdravstvenog osiguranja bazira na obaveznom zdravstvenom osiguranju, kao i u svim evropskim dravama, a naroito dravama koje su imale socijalistiko drutveno ureenje. Sve do 2005. godine, kada je donet novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, postojalo je samo obavezno socijalno zdravstveno osiguranje. U poslednjoj deceniji prolog veka sveobuhvatna kriza u drutvu, pa i kriza u zdravstvu, dovela je do pojave privatne lekarske prakse. Ekonomska kriza, nedostatak izvora finansiranja zdravstvene zatite i privatna praksa doveli su do potrebe za uvoenjem privatnog zdravstvenog osiguranja, koje se pojavilo na tritu osiguranja Srbije krajem 2003. i poetkom 2004. godine, odnosno, pre njegovog potpunog zakonskog regulisanja. Na sreu ili na nesreu prilino niska participacija pri lekarskim pregledima zapravo je glavni krivac to je dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji zanemarljivo.Na sreu jer bi sa ovako niskim ivotnim standardom graanima samo jo falilo da umesto pola evra plaaju oko sedam evra participaciju prilikom zdravstvenog pregleda kao to je, primera radi, u obavezi jedan Parianin, pa mu se zato vie isplati da kupi polisu.

Na nesreu za osiguravajue kue u Srbiji kojima bi paprenije dopunsko osiguranje od participacije u velikoj meri povealo broj polisa, pogotovo to za neke druge, znatno skuplje usluge nee jo dugo moi da raunaju na srpske klijente. Naime, u Srbiji gotovo i da ne postoji sloj koji bi sebi mogao dozvoliti luksuz da u toku meseca izdvoji nekoliko stotina evra za bolju zdravstvenu uslugu, a ni broj onih koji bi meseno izdvojili za osrednji paket oko 40 evra nije mnogo vei. U osiguravajuim kuama su jednoglasni u tvrdnjama da su kompanije u veinskom stranom vlasnitvu, koje u ovom trenutku rade i privreuju na naim prostorima, glavni korisnici dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.Podaci NBS pokazuju da je u prvom kvartalu 2012. godine u odnosu na isti kvartal lane zabeleen blagi rast uea ove premije sa 3,1 na 3,4 odsto u ukupnoj ugovorenoj premiji neivotnih osiguranja.Nije ovo pokuaj da se jeftina participacija predstavi kao alibi za mnoge druge boljke na putu ka usponu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ijoj je uslunoj korpi participacija samo jedna stavka. Radi se o tome da je i u inostranstvu najvei broj korisnika privatnog osiguranja u stvari osiguran od plaanja participacije.Posle neminovnih poveanja participacije i u Srbiji e se otvoriti prostor za ovo dopunsko osiguranje koje e biti najvei kanal za irenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Valjalo bi da se uee dobrovoljnog u ukupnom zdravstvenom osiguranju zaustavi na nekih 20 odsto, to je sluaj u Evropi i da ne bude velikih potreba graana da bee iz obaveznog, ve da dobrovoljno i dalje ostane dopuna koja e dobro doi da se ne vadi novac iz depa za neke dodatne usluge, kao to je bolji smetaj ili kvalitetnija ishrana pri boravku u bolnici - objanjava direktor dobrovoljnog osiguranja Republikog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) u kome se takoe mogu kupiti polise dobrovoljnog osiguranja.[footnoteRef:24] [24: www.svetosiguranja.eu ]

Reformski Zakon o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine takoe regulie obavezno zdravstveno osiguranje, ali dozvoljava mogunost uvoenja dobrovoljnog zdravstvenog siguranja, koje je posebno regulisano Uredbom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju iz 2008. godine. Uredba detaljno regulie uvoenje, vrste, uslove, nain i postupak organizovanja i sprovoenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. U Srbiji je mogue organizovati sledee vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja: paralelno, dodatno i privatno. Mogu ga sprovoditi drutva za osiguranje i RZZO (samo paralelno i dodatno).Paralelno zdravstveno osiguranje pokriva trokove zdravstvene zatite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zatitu koja je obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na nain i po postupku koji je drukiji od naina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji je propisan zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovoenje tog zakona[footnoteRef:25]. [25: www.svetosiguranja.eu]

Dodatno zdravstveno osiguranje pokriva trokove zdravstvenih usluga, lekova, medicinsko-tehnikih pomagala, odnosno novanih naknada koje nisu obuhvaene pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na vei sadraj, obim i standard prava, kao i iznos novanih naknada obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Privatno zdravstveno osiguranje je osiguranje lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu ukljuila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje trokova za vrstu, sadraj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja[footnoteRef:26]. [26: www.svetosiguranja.eu]

Ipak, dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji je na samom poetku svog razvoja. Uee premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji u Srbiji u 2010 godini je 1,81%16. Zajedno sa dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem za vreme puta i boravka u inostranstvu u 2009. godini uee je bilo 3,89%, a bez njega 1,74%[footnoteRef:27]. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje za vreme puta i boravka u inostranstvu je bilo veoma zastupljeno, jer je bilo neophodan uslov za dobijanje vize. Ljudi su stekli naviku da se osiguraju za vreme putovanja, meutim, u 2010. godini zbog primene Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, dolo je do reklasifikacije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za vreme puta i boravka u inostranstvu u vrstu osiguranja pomoi na putu, to je dovelo do smanjenja uea premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji. [27: www.svetosiguranja.eu]

Uredba je postavila uslove za organizovanje i razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji, kao dopunskog oblika obaveznom, socijalnom zdravstvenom osiguranju, po ugledu na drave EU. Ono treba da obezbedi bolje uslove za pacijente i dodatni izvor finansiranja zdravstvene zatite, odnosno da smanji ili potpuno ukine direktno plaanje za izvrene zdravstvene usluge. U prvih nekoliko godina razvoja, ne treba oekivati spektakularne rezultate zbog nereenih problema u zdravstvenom sektoru, kao to je: regulisanje rada lekara, reavanje pitanja privatne prakse i veernjih bolnica u dravnom sektoru, poreskog tretmana premije osiguranja, navika stanovnitva i njegovih ekonomskih mogunosti, kao i vremena potrebnog drutvima za osiguranje za razvoj novih proizvoda.

Problemi u funkcionisanju i preporuke za jaanje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji Veliki je broj problema koji predstavljaju ograniavajue faktore razvoja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji koji se moraju poboljati da bi dolo do razvoja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja:a) nizak nivo ivotnog standarda graana,b) nepostojanje poreskih olakica za premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (nacrtom Zakona o porezu na dohodak graana predvieno je uvoenje poreskih olakica),c) nedovoljna edukacija stanovnitva o nainu funkcionisanja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i nedovoljna promocija usluga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja,d) mali broj paketa usluga dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja,e) nedovoljna povezanost obaveznih i dobrovoljnih oblika zdravstvenog osiguranja i javnih i privatnih zdravstvenih institucija,f) nelojalna konkurencija privatnih zdravstvenih i drugih institucija itd.Osiguravajue kue u mnogim zemljama uopte ne mogu da imaju direktno svoje bolnice, jer postoji konflikt interesa: kada neko plati osiguranju unapred odreenu sumu novca za leenje, tada svesno ili nesvesno tedi i ne gleda blagonaklono na to kada lekari trae dodatna ispitivanja i skupe terapijske metode, to moe da ugrozi bezbednost pacijenta i kvalitet leenja.[footnoteRef:28] [28: www.svetosiguranja.eu ]

Problem je zapravo u tome to osiguravajue kue kao akcionarska drutva moraju da imaju odreeni poprilino visok osnivaki kapital, a nadzor nad njihovim radom obavlja NBS, to nije sluaj sa privatnim klinikama, pa im zato mnogi zameraju da nemaju pravo da nude pakete usluga kao zamenu za osiguranje. Pri tome, na iznos koji im poslodavac iskeira ne plaaju se doprinosi, za razliku od onih vlasnika firmi koji zakucaju na vrata osiguravajuih kua.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ugovara se kao dugorono osiguranje, na period koji ne moe biti krai od 12 meseci od dana poetka osiguranja osim ako ovom uredbom drukije nije ureeno, kao i u sluaju kada svojstvo obavezno osiguranog lica traje krai period u skladu sa propisima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izuzetno od dobrovoljno zdravstveno osiguranje za vreme boravka osiguranika u inostranstvu, odnosno za pokrivanje trokova zdravstvene zatite koja se ostvaruje u inostranstvu, moe trajati i krae. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje davalac osiguranja ne moe organizovati i sprovoditi za identinu vrstu, sadraj, obim, standard, nain i postupak ostvarivanja prava koji su obuhvaeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem koje je propisano zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovoenje tog zakona.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ne moe se organizovati i sprovoditi za preventivne programe vakcinacija, imunoprofilakse i hemoprofilakse koji su obavezni prema republikom programu imunizacija stanovnitva protiv odreenih vrsta zaraznih bolesti. Prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se mogu nasleivati.Novane naknade koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaene usled smrti lica obuhvaenih dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem mogu se nasleivati.Zahtev za davanje miljenja sadri podatke o davaocu osiguranja i vrsti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje planira da organizuje i sprovodi, odnosno kombinaciji vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Uz zahtev dostavlja se: 1) predlog pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;2) kopija dozvole Narodne banke Srbije o obavljanju poslova osiguranja za drutva za osiguranje koja su dobila dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje, odnosno odluka Republikog zavoda o organizovanju i sprovoenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;3) drugi dokazi o ispunjenosti uslova za organizovanje i sprovoenje odreene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.[footnoteRef:29] [29: www.rfzo.rs]

- Obaveznost zakljuivanja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa ugovaraemDavalac osiguranja obavezan je da zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa svim licima, odnosno da zakljui ugovor za sva lica za koja ugovara iskae jasnu nameru da sa tim davaocem osiguranja zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, pod uslovima propisanim uredbom, bez obzira na rizik kojem je osiguranik izloen, odnosno bez obzira na godine ivota, pol i zdravstveno stanje osiguranika. Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju zakljuuje davalac osiguranja sa ugovaraem osiguranja, odnosno osiguranikom. Ugovor moe da se zakljui i za lanove porodice osiguranika. Ako ugovara i osiguranik nisu isto lice, za ugovaranje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja potrebna je pismena saglasnost osiguranika, osim kod kolektivnog osiguranja. Zabrana traenja genetskih podatakaZabranjeno je da davalac osiguranja prilikom zakljuenja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju trai genetske podatke, odnosno rezultate genetskih testova za odreene nasledne bolesti za lice koje iskae jasnu nameru da eli sa tim davaocem osiguranja da zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kao i za njegove srodnike bez obzira na liniju i stepen srodstva. Raskid ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranjuDavalac osiguranja ne sme da raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju pre isteka roka na koji je ugovor zakljuen, osim u sluaju neplaanja ugovorene premije.Davalac osiguranja moe pre isteka roka na koji je ugovor zakljuen da raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju za lice kome je u toku trajanja ugovora prestao status obavezno osiguranog lica za dobrovoljno zdravstveno osiguranje.Opti uslovi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sadre: 1) prava i obaveze davaoca osiguranja, ugovaraa i osiguranika; 2) trajanje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; 3) opte odredbe o premiji osiguranja; 4) uslove za ugovaranje i sprovoenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; 5) vrstu osiguranja; 6) rizike pokrivene osiguranjem; 7) druge uslove od znaaja za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranjePolisa osiguranja sadri:1) ime i prezime osiguranika ili ugovaraa, odnosno naziv ugovaraa;2) prebivalite, odnosno boravite i adresu stanovanja osiguranika, odnosno sedite ugovaraa;3) jedinstveni matini broj graana, odnosno PIB ugovaraa osiguranja;4) naziv davaoca osiguranja;5) adresu davaoca osiguranja;6) vrstu polise osiguranja, kao i prava koja se obezbeuju dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem (osiguravajue pokrie);7) sumu osiguranja;8) iznos premije, nain i uslove plaanja premije;9) poziv na tarifu po kojoj je premija obraunata;10) broj polise osiguranja;11) broj ponude za zakljuivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju;12) potpis ovlaenog lica kod davaoca osiguranja;13) potpis osiguranika, odnosno ugovaraa;14) dan poetka osiguranja i rok vaenja polise osiguranja;15) mesto i datum izdavanja polise osiguranja; 16) druge podatke u skladu sa zakonom.[footnoteRef:30] [30: www.dobrovoljno.rfzo.rs]

Posle prijema osiguranika u dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u polisu osiguranja unosi se broj ponude osiguranja.Na poslednjoj strani polise osiguranja tampaju se opti uslovi vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi davalac osiguranja ili se obrazac posebno odtampanih optih uslova daje osiguraniku, odnosno ugovarau koji njihov prijem potvruje potpisom. Davalac osiguranja izdaje polisu osiguranja danom potpisivanja ugovora za svakog osiguranika za koga je zakljuen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.Polisa osiguranja sainjava se u najmanje dva primerka od kojih se jedan primerak izdaje osiguraniku, odnosno ugovarau, a drugi zadrava davalac osiguranja. Ugovara je duan da davaocu osiguranja plaa premiju osiguranja u rokovima utvrenim ugovorom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, odnosno polisom osiguranja. Visinu premije osiguranja odreuje davalac osiguranja u skladu sa Zakonom i ovom uredbom.Davalac osiguranja ne moe poveati visinu premije osiguranja u periodu za koji je zakljuen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.Kod ugovora zakljuenih na vie godina premija osiguranja moe se promeniti posle isteka perioda od 12 meseci od dana zakljuivanja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, odnosno na svakih 12 meseci do isteka roka na koji je ugovor o osiguranju zakljuen. Zatita prava osiguranih lica u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranjuOsiguranik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kome je uskraeno pravo na zdravstvenu zatitu, odnosno koji nije zadovoljan pruanjem zdravstvenih usluga obuhvaenih dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, moe podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zatite pacijentovih prava (u daljem tekstu: zatitnik pacijentovih prava) u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita, odnosno osnivau privatne prakse, odnosno nadlenom licu kod drugog davaoca zdravstvene usluge.Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno.Po prigovoru zatitnik pacijentovih prava, osniva privatne prakse, odnosno nadleno lice kod drugog davaoca zdravstvenih usluga, odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana podnoenja prigovora, utvruje sve bitne okolnosti i injenice u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana, zatitnik pacijentovih prava obavetava rukovodioca organizacione jedinice i direktora zdravstvene ustanove, kao i podnosioca prigovora.O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana osniva privatne prakse, odnosno nadleno lice kod drugog davaoca zdravstvenih usluga obavetava podnosioca prigovora.Osiguranik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji je nezadovoljan nalazom po prigovoru moe se, u skladu sa zakonom, obratiti zdravstvenoj inspekciji, odnosno davaocu osiguranja koji je zakljuio ugovor sa zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom, odnosno drugim davaocem zdravstvenih usluga radi preduzimanja mera propisanih zakonom, odnosno utvrenih ugovorom. Pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.Davalac osiguranja donosi pravila o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju kojim se ureuju:1) uslovi i nain organizovanja i sprovoenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa uredbom; 2) opti i posebni uslovi za vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi;3) vrsta polise u zavisnosti od vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i prava koja se obezbeuju dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem;4) visina premije za pojedine vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno polise osiguranja;5) uslovi za zakljuivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa osiguranikom, odnosno sa ugovaraem, kao i za raskid ugovora; 6) uslovi za zakljuivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju za lanove porodice osiguranika, kao i kolektivnog osiguranja;7) prava i dunosti osiguranika, odnosno ugovaraa;8) sadraj i izgled isprave o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju; 9) obrasci koje e davalac osiguranja upotrebljavati u sprovoenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;10) druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Davalac osiguranja obavezan je da aurirane objavljuje na svojoj zvaninoj internet stranici, kao i da ih uini dostupnim u pismenom obliku na svim prodajnim mestima davaoca osiguranja ili na drugi adekvatan nain. Kaznene odredbe (prekraji)Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj davalac osiguranja ako:1) pone da obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja bez pozitivnog miljenja Ministarstva o ispunjenosti uslova za organizovanje i obavljanje odreene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ;2) ne zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa svim licima, odnosno za sva lica za koja ugovara iskae jasnu nameru da sa tim davaocem osiguranja zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, pod uslovima propisanim ovom uredbom, bez obzira na rizik kome je osiguranik izloen, odnosno bez obzira na godine ivota, pol i zdravstveno stanje osiguranika ;3) prilikom zakljuenja ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju trai genetske podatke, odnosno rezultate genetskih testova za odreene nasledne bolesti lica koje iskae jasnu nameru da eli sa tim davaocem osiguranja da zakljui ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kao i za njegove srodnike bez obzira na liniju i stepen srodstva ;4) raskine ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju pre isteka roka na koji je ugovor zakljuen ;5) za sve osiguranike, u skladu sa ovom uredbom, ne obezbedi isti obim, sadraj i standard za ostvarivanje prava i obaveza u okviru pojedinanih vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi, odnosno paketa koje nudi u okviru odreene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ;6) na propisan nain, osiguraniku ne izda ispravu kojom se ostvaruju prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ;7) povea visinu premije zdravstvenog osiguranja u periodu za koji je zakljuen ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju u skladu sa ovom uredbom;8) ne zakljui ugovor sa zdravstvenom ustanovom, privatnom praksom, odnosno drugim davaocem zdravstvenih usluga za pruanje zdravstvene zatite koja je obuhvaena dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem;9) osiguraniku dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne obezbedi ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ugovorom, odnosno polisom osiguranja u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga;10) osiguraniku blagovremeno ne da sve informacije, kao i potrebnu dokumentaciju, odnosno izvode iz dokumentacije koju davalac osiguranja vodi, a koji se odnose na sprovoenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i koje su od znaaja za ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao i informacije kod kojih zdravstvenih ustanova, privatne prakse, odnosno drugih davalaca zdravstvenih usluga moe da ostvari prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osim informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa zakonom, odnosno ako te informacije ne daje bez plaanja naknade, odnosno ako na zahtev Ministarstva ne dostavi, odnosno ne da na uvid sve traene informacije i podatke u vezi sa sprovoenjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno izvetaje i podatke o sprovoenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;11) utvrdi svojstvo osiguranika u paralelnom i dodatnom zdravstvenom osiguranju licu koje nema svojstvo osiguranog lica u obaveznom zdravstvenom osiguranju;12) ne utvrdi visinu premije paralelnog, dodatnog i privatnog zdravstvenog osiguranja na propisan nain; 13) ne pokrije iznos trokova koji su nastali ostvarivanjem prava iz paralelnog, dodatnog i privatnog zdravstvenog osiguranja, na propisan nain.[footnoteRef:31] [31: www.rfzo.rs ]

Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu.Ako se izvrenjem prekraja ,nanese materijalna teta osiguraniku, odnosno ugovarau, odnosno zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno drugom davaocu zdravstvenih usluga, moe se izrei zatitna mera - zabrana vrenja delatnosti pravnom licu, odnosno zabrana vrenja odreenih poslova odgovornom licu u pravnom licu u skladu sa zakonom.

6. Najistaknutije osiguravajue kompanije u Srbiji

UNIQA Savremeni tempo ivota ne ostavlja nam previe vremena za posetu doktoru i brigu o zdravlju. esto mislimo da smo u najboljim godinama i zdravi kao dren, sve dok nam telo ne poalje jasne signale da neto nije u redu. Poseta lekaru ini se kao nona mora, jer su beskrajni redovi i pune ekaonice ono sa im se svakodnevno susreemo.

Upravo zato, UNIQA je akcenat stavila na prevenciju zdravlja svakog od nas i kroz MedUNIQA dobrovoljno zdravstveno osiguranje korisnicima omoguila leenje u vie od 460 najboljih privatnih i dravnih zdravstvenih ustanova u zemlji i to uz maksimalnu efikasnost, komfor i pristupanu cenu. Sve ustanove organizovane su tako da klijent mora biti primljen najkasnije u roku od tri dana od dana kada se javi i da ne sme da eka due od 15 minuta od zakazanog termina. Odabrani, ljubazni lekar doekae vas sa osmehom, a ukoliko se dogodi nepredviena situacija, deurni lekar je na raspolaganju 24 asa dnevno.Implementacijom ovog sistema dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja UNIQA pretenduje da pored Austrije, bude lider i na tritu Srbije.

Prednosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: dostupnost deurnog lekara 24 asa dnevno bez straha od nepredvienih situacija, izbor prave ustanove i lekara bez rizika od neodgovarajueg leenja, uteda vremena bez odlaganja pregleda i bez pomeranja poslovnih i privatnih obaveza, pokrie svih trokova leenja bez participacija i dodatnog plaanja za tretmane i lekove, kao i poseban tretman u toku leenja komforne bolnike sobe i ljubazno osoblje.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje MedUNIQA, obuhvata tri paketa:Vital Start pokriva trokove vanbolnikog leenja usluge lekara opte prakse i lekara specijalista, svu potrebnu dijagnostiku i druge trokove vanbolnikog leenja.Vital Elegant pokriva trokove vanbolnikog i bolnikog leenja usluge lekara opte prakse i lekara specijalista, svu potrebnu dijagnostiku, hirurke intervencije i boravak u bolnici.Vital Elite pokriva trokove vanbolnikog i bolnikog leenja , uz mogunost leenja u najboljim klinikama irom Evrope. Uz ovaj paket mogue je zakljuiti pokrie za bolniko leenje na teritoriji Evrope, sa godinjim limitom.[footnoteRef:32] [32: www.edukaplus.com ]

Uz sve navedene pakete mogue je dodatno ugovoriti i: sistematski pregled, oftalmoloke usluge, stomatoloke usluge i pokrie trokova za nabavku lekova prepisanih od strane lekara.Istovremeno, klijentima je na raspolaganju i MedUNIQA kontakt centar koji je dostupan 24 asa dnevno, svakog dana u godini. Zadatak lekara MedUNIQA kontakt centra je da prue potrebne medicinske savete, da posavetuju klijente prilikom izbora zdravstvene ustanove, kao i da u ime klijenta zakau termin u izabranoj ustanovi.

Kao dodatni benefit svim klijentima, tu je i UNIQA VITAL klub u okviru koga se nalaze mnogobrojni fitnes i rekreativni centri i velnes hoteli. Svi klijenti ostvaruju popust u navedenim ustanovama, dok e korporativni klijenti imati i mogunost da svojim zaposlenima dva puta godinje u okviru VITAL kluba obezbede predavanja na temu zdravog ivota, zdrave ishrane i stres menadmenta.

Osim toga, UNIQA svake godine svojim klijentima i zainteresovanim graanima omoguava da besplatno provere i stanje svog organizma u specijalnom kamionu zdravlja MedUNIQA mobilnom centru za brigu o zdravlju, koji je u Srbiju doao specijalno iz Austrije. Ta putujua klinika, jedinstvena u Evropi, tokom sedam dana boravka u mogunosti je da pregleda vie od 600 graana.

MedUNIQA mobilni centar za brigu o zdravlju opremljen je najsavremenijom opremom za brze i detaljne preventivne preglede, a u samom kamionu mogue je proveriti celokupno stanje organizma. Kompletan pregled obuhvata EKG, ultrazvuk abdomena, spirometriju, analize krvi, merenje krvnog pritiska, merenje nivoa eera u krvi, pregled oftalmologa i merenje onog pritiska, kao i pregled interniste i pregled mladea. Za sve to zaduen je tim od 11 profesionalaca doktora, medicinskih sestara i asistenata, koji su spremni da u svakom trenutku izvre planirane preglede pacijenata.[footnoteRef:33] [33: www.uniqa.rs ]

Osim pregleda, medicinski strunjaci na osnovu rezultata pruaju i savete za ouvanje i poboljanje zdravstvenog stanja svakog pacijenta.

Delta Generali

Razlog nerazvijenosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji Delta Generali kao osiguravajua kompanija objanjava -od ukupnih trokova zdravstvene zatite van obaveznog osiguranja, 91,7 odsto ide na direktno plaanje zdravstvenim ustanovama. O koliko malom tritu se trenutno radi pokazuje podatak da je u 2009. godini premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iznosila dva odsto, a od toga je jedan odsto odlazilo na putno.Narodna skuptina Srbije je prethodnih godina donela set zakona koji omoguavaju da se uspostavi ambijent za razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Pre svega tu je Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Prema propisima, da bi osiguravajua kua mogla da proda polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja mora da ima kapital vei od 10 miliona evra, zatim da dobije pozitivno miljenje Ministarstva zdravlja i dozvolu od NBS, a nadzor nad osiguravajuim kuama vre i NBS i Ministarstvo zdravlja. Uredba je definisala da ponuda svih drutava bude transparentna. Delta Generali na malom tritu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ima vie od 63 odsto uea.[footnoteRef:34] Klijentima obezbeujemo pristup uslugama i medicinsku asistenciju 24 sata dnevno. Imaju ugovor sa vie 270 zdravstvenih ustanova, ali mi je ao to dravne zdravstvene ustanove nisu malo vie razvile dopunsku delatnost.U "Delta Generali osiguranju" ima 10 zaposlenih lekara koji vode rauna o kvalitetu i zatiti prava osiguranika. Kredibilitet internacionalne kompanije i njeni standardi daju drugaiji kvalitet u radu. [34: www.deltagenerali.rs ]

Najzastupljenije vrste osiguranja su pokrie raznih hirurkih intervencija i leenja teih bolesti. Takoe, tu su vanbolniko i bolniko leenje, stomatologija i preventiva. Obezbeujemo direktno plaanje zdravstvenim ustanovama u naoj mrei. Kod njih nema neformalnih plaanja. Na tritu osiguranja, pojedine osiguravajue kue nude odreene produkte zdravstvenog osiguranja. Da bi bolje uporedili kvalitet usluge i odnos cena sa ponuenim uslugama, uzeli smo kao primer tri domae osiguravajue kuce. Kao prvo osiguravajue drutvo iju u vam ponudu predstaviti je Delta Generali. Delta Generali Osiguranje Dopunsko osiguranje od posledica nesrenog sluaja. Uveli smo mogunost da se ugovori progresivni nain obrauna naknade za sluaj nastanka trajnog invaliditeta usled nesrenog sluaja (nezgode), odnosno naknada se progresivno uveava to je procenat invaliditeta vei. U sluaju potpunog trajnog invaliditeta od 100%, isplauje se dvostruko vea suma od ugovorene. Zdravstveno osiguranje sa osiguranjem za sluaj invaliditeta je besplatno osiguranje koje Banka Intesa u saradnji sa Delta Generali Osiguranjem obezbeuje za sve vlasnike Intesa Hit tekueg rauna. Svi vlasnici Intesa Hit tekueg rauna besplatno su osigurani paketom Delta Generali dopunskog zdravstvenog osiguranja, koje prua finansijsku naknadu u sluajevima dijagnoze teih bolesti ili po izvrenoj hirurkoj intervenciji kao i jednokratnu novanu nadoknadu u sluaju invalidi teta kao posledice nezgode. Dopunsko zdravstveno osiguranje sa osiguranjem invaliditeta za vlasnike Intesa Hit tekueg rauna predstavlja dopunu sistemu zdravstvene zatite koji organizuje drava. Ono prua novanu nadoknadu u sledeim sluajevima: tee bolesti; izvrene hirurke intervencije; invaliditeta od 50% do 100% kao posledice nesrenog sluaja (nezgode). Osiguranje za sluaj hirurke intervencije kao posledice nesrenog sluaja Podrazumeva isplatu naknade ako povreda nastala nesrenim sluajem zahteva hirurku intervenciju. Tada se osiguraniku isplauje odreeni procenat od ugovorene sume, u zavisnosti od kategorije hirurke intervencije koja je izvrena. Ovaj tip osiguranja takoe se ugovara samo uz dopunsko osiguranje od posledica nesrenog sl uaja uz osiguranje ivota. U okviru ovog paketa, mogue je ugovoriti i pokrie za sluaj hirurke intervencije kao posledice saobraajne nezgode, kada se naknada uveava za 25% od ugovorene osigurane sume. Karakteristike osiguranja ivota sa osiguranjem za sluaj teih bolesti: viegodinje, tedno osiguranje; po isteku perioda osiguranja celokupna osigurana suma isplauje se jednokratno; u sluaju smrti usled bolesti celokupna osigurana suma isplauje se jednokratno; u sluaju smrti usled nesrenog sluaja isplauje se dvostruka osigurana suma; u sluaju nastupanja teih bolesti celokupna osigurana suma isplauje se jednokratno; osiguranik bira dinamiku plaanja: meseno, kvartalno, polugodinje, godinje ili jednokratno. Tee bolesti koje su pokrivene osiguranjem: infarkt miokarda; bajpas operacija sranih arterija; tumori/karcinomi; modani udar; otkazivanje rada bubrega; transplantacija organa; multipla skleroza; paraliza; slepilo. Primeri Osiguranje ivota (bez dopunskog osiguranja). Mukarac Period osiguranja Godinja premija za osiguranje ivota Osigurana suma za doivljenje po navrenoj 65. godini ivota Osigurana suma za sluaj smrti Osigurana suma za sluaj smrti usled nesrenog sluaja 45 godina 20 godina 700 evra 14.007 evra 14.007 evra + Oekivana dobit* 28.014 evra + Oekivana dobit* Dopunsko osiguranje sa novanom naknadom za invaliditet i bolnike dane. Godinja premija Doplatak za saobraajnu nezgodu Osigurane sume za sluaj invaliditeta od 1% do 99% Osigurane sume za sluaj 100% Naknada za dane provedene na bolnikom leenju usled nesrenog sluaja 50 evra 37,5 evra 10.000 evra 20.000 evra 10 evra Osiguranje za sluaj preloma kosti usled nesrenog sluaja. Godinja premija Osigurana suma za sluaj preloma kosti usled nesrenog sluaja 25 evra 1.000 evra Osiguranje za sluaj hirurke intervencije kao posledice nesrenog sluaja. Godinja premija. Doplatak za saobraajnu nezgodu Osigurana suma za sluaj hirurke intervencije kao posledice nesrenog sluaja 30 evra 6 evra 1.000 evra * Oekivana dobit podrazumeva mogunost osiguranikovog uea u dobiti iz poslovanja Delta Generali Osiguranja. Iznos dobiti se isplauje po isteku perioda osiguranja ili u trenutku nastanka nekog od osiguranih sluajeva.DUNAV OSIGURANJETrea osiguravajua kua kompanija "Dunav osiguranje" ima u vidu potrebe trita i izlazi u susret graanima razliitih interesovanja i potreba.Upravo iz tog razloga nai struni timovi kreirali su vie proizvoda iz domena dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, i to: Dobrovoljno zdravstveno osiguranje lica za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija Dobrovoljno zdravstveno osiguranje prema izabranom programu Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Adresar zdravstvenih ustanovaRadi stalnog unapreenja usluga mi proirujemo i uveavamo svoj portfelj. Nai poslovni ciljevi usmereni su na prilagoavanje ponude zahtevima naih potencijalnih osiguranika.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao vii nivo zdravstvene zatite, namenjeno je licima koja u trenutku zakljuenja ugovora o osiguranju: imaju svojstvo osiguranog lica u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja nisu ukljuena u obavezno zdravstveno osiguranje.Ovo osiguranje namenjeno je i stranim dravljanima koji privremeno borave u Republici Srbiji.[footnoteRef:35] [35: www.dunavosiguranje.rs ]

Za koga i kako se ugovara dobrovoljnozdravstveno osiguranje?

Osiguranje moe da se ugovori:

za svako lice, bez obzira na godine ivota bez obavljanja lekarskog pregleda, kao individualno, grupno ili porodino (roditelji i deca do 18 godina). U sluaju ugovaranja dvostruke osigurane sume podlimiti se uveavaju za 20%.

Trajanje i teritorijalna vanost ugovora o dobrovoljnomzdravstvenom osiguranju?Ugovor o osiguranju se zakljuuje na odreeno vreme, najvie do godinu dana, sa mogunou produetka.Ugovoreno osiguravajue pokrie vai samo na teritoriji Republike Srbije.Kako se ugovara osiguravajue pokrie?Ugovaranje ovog osiguranja podrazumeva:

osnovno osiguravajue pokrie i

proireno osiguravajue pokrie

U okviruosnovnog pokria osigurava nadoknauje tj. pokriva trokove:

neophodnog leenja:ambulantnog leenja, kupovine lekova propisanih od strane ovlaenog lekara, nabavke sanitetskog materijala neophodnog pri saniranju povreda, nabavke privremenih ortopedskih pomagala propisanih od strane ovlaenog lekara, obavljanja neophodnih dijagnostikih procedura, leenja u zdravstvenim ustanovama svih nivoa zdravstvene zatite, fizikalnu vanbolniku terapiju, patronanu negu, homeopatiju i akupunkturu, kao i leenja u specijalizovanoj klinici, ukoliko je ono neophodno, trokove hitnog stomatolokog leenja.

neophodnog prevoza:do zdravstvene ustanove i od zdravstvene ustanove do mesta boravka osiguranika.

Proireno osiguravajue pokrieugovara se uz osnovno osiguravajue pokrie i uz plaanje dodatne premije,a nadoknauje tj. pokriva trokove:

zdravstvene zatite trudnica poroaja i zdravstvene zatite novoroenog deteta. Odreivanje premije osiguranja i nain plaanja premijePremija osiguranja se odreuje prema: pristupnoj starosti i polu osiguranika, nainu ugovaranja osiguranja (individualno, porodino, grupno), vrsti i svrsi boravka, ugovorenoj osiguranoj sumi, trajanju osiguranja, irini pokria i drugim osnovama.Premija se plaa u dinarima, u rokovima utvrdjenim ugovorom o osiguranju, odnosno polisom.Ukoliko je ugovara osiguranja, odnosno osiguranik, fiziko lice strani dravljanin, duan je da plati premiju unapred i u celosti pri zakljuivanju ugovora o osiguranju.Napomena: prorauni premije i primeri osiguranih suma su informativnog karaktera. Nastankom osiguranog sluaja, osigurava isplauje osigurani iznos ili procenat osiguranog iznosa za sluaj bolesti koje su prvi put nastale u toku osiguranja (infarkt miokarda, modani udar, maligni tumor, lajmska bolest i druge