DIJALOG O KOSOVU - fosserbia.org · „Sistem vrednosti je totalno okrenut naglavačke. Ovo što ne...

© 2016 Ipsos. All rights reserved. Contains Ipsos' Confidential and Proprietary information and may

not be disclosed or reproduced without the prior written consent of Ipsos.

1

IPSOS STRATEGIC MARKETING

Februar 2018.

Kvalitativni izveštaj

O KOSOVU

DIJALOG

© 2018 Ipsos. All rights reserved. Contains Ipsos' Confidential and Proprietary

information and may not be disclosed or reproduced without the prior written consent

of Ipsos.

2

Sadržaj

Metodologija1

2

3

4

Kontekstualne informacije2

Rezultati debate3

Predlozi scenarija rešenja kosovskog pitanja

Predikcije građana

Zaključci

4

5

6

3

Metodologija

• Održano je osam Kriznih FGD – po dve u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu

• Svaku kriznu grupu su činile 3 podgrupe učesnika, regrutovanih po razlikama u stavovima u pogledu statusa Kosova – građani koji su za rešenje kosovskog pitanja, građani koji su protiv i oni koji nemaju jasan stav

• Svi učesnici su različiti po polu, godinama kao i različitih zanimanja i stepena obrazovanja

• Uzrasni raspon bio je 20-55 god.

• Trajanje Kriznih fokus grupa bilo je 3h

Datumi realizacije: 31.1. – 2.2 i 5.2 – 9.2. 2018. godine

4

Struktura grupa

Redni broj Raspon godina PolStruktura

grupeGrad

1 20-35 god Mix po polu3 za, 3 protiv, 3

neodlučniBeograd


neodlučniBeograd


neodlučniNovi Sad


neodlučniNovi Sad


neodlučniNiš


neodlučniNiš


neodlučniKraljevo

836-55 god

Mix po polu3 za, 3 protiv, 3

neodlučniKraljevo

5

Procena trenutne situacije u Srbiji i na Kosovu

Kontekstualne informacije

6

Građani su izneli svoje mišljenje o tri

teme:

1. Trenutnoj situaciji u zemlji

2. Spoljnoj politici Srbije

3. Pitanju Kosova

Kontekstualne informacije

7

1. Situacija u zemlji

• Trenutna slika Srbije koju dočaravaju građani je pesimistična. Opšta ocena je da je narod umoran od

tridesetogodišnje borbe za egzistenciju kojoj se ne nazire kraj, što je rezultovalo apatijom i sumnjom da

će se situacija popraviti u dogledno vreme.

• Građanima je jako teško da pronađu nešto pozitivno u vezi života u Srbiji, što najbolje oslikava najčešći

odgovor da je bezbednosna situacija mirna pa nema nekog rata u najavi. Pozitivni pomaci u putnoj

infrastrukturi se takođe spominju.

• Negativna lista je znatno duža, a najviše se ističu nezaposlenost, nizak životni standard i odliv mozgova.

Pored problema ekonomske prirode, visoka je i ogorčenost na rad institucija, pre svega školstva i zdravstva.

Doživljaj dodatno pojačava procena da su kultura i moralne vrednosti na jako niskom nivou.

• Odgovornost za ovu situaciju se ravnomerno raspoređuje na vlast koja se 30 godina suštinski ne

razlikuje, strane sile koje vuku konce i prekrajaju mapu Evrope i sveta, ali i na sam narod, koji je apatičan i

ne može da se podigne, odupre i izbori za boljitak.

8

Pregled dobrih i loših aspekata života u Srbiji

1. Situacija u zemlji

„Meni je povoljan utisak

školovanje mladih ljudi. Bez

obzira na ekonomsku situaciju

i nezaposlenost, masovno se

mladi ljudi školuju, uče se

jezici.. mi smo zemlja koja

najviše ulaže i poznaje strane

jezike u okruženju“

Žensko, Beograd, 36-55 god

Nema rata

Bolja putna

infrastruktura

Veći broj turista

Dostupnost

obrazovanja

Lična bezbednost

Nezaposlenost

Nizak standard

Odliv mozgova

Stranačko

zapošljavanje

Loše institucije

Korupcija

Nekultura

Pad vrednosti

„Nema te neke tenzije, da

nema utisak da smo mi neki trn

u oku. Mi smo sretni zbog toga

što nas niko ne dira. Neće nas

niko ni dirati neko vreme“

Muško, Novi Sad, 36-55 god

„Moje društvo se prepolovilo,

dosta njih je otišlo preko.Moja

drugarica je u Nemačkoj i ide

preko neke agencije koja je u

Nemačkoj. Naše agencije

sarađuju sa njima, a ne rade

na tome da ljudi ostanu, pa

nas ima po belom svetu.“

Žensko, Niš, 20-35 god

„Sistem vrednosti je totalno okrenut

naglavačke. Ovo što ne valja je sada

dignuto u zvezde. Ono što valja

skrajnuto je skroz, tako da nam deca

odrastaju u tom okruženju. U mnogo

šta moramo da upremo prstom da im

objasnimo zašto to nije dobro, jer im

je to non-stop pred očima“

Muško, Niš, 36-55 god

„Kostur države nije dobar, to vidimo u

primeru vec 30 godina. Niko ne želi to

da promeni. Žele da dodju na vlast, da

kradu drzavu i to rade legalno. Krasti

ce i dalje jer ne žele da menjaju

sistem a da li će to raditi ovaj sada

čovek ili onaj pre njega to je isto. Loša

nam je socijalna politika, loše je sve,

kultura..“

Muško, Kraljevo, 36-55 god

„Pre mesec dana na 202-ci sam čuo

da je neka američka agencija za

turizam objavila da se Srbija pomerila

na 3. mesto kao destinacija koja je

poželjna za dolazak. Vidim kroz

komunikaciju sa ljudima koji su u

inostranstvu da više nisu toliko

odbačeni, prezreni, nestimulisani..“


9

• Deo građana podržava politiku „sedenja na dve

stolice“, gde Srbija zvanično ide ka evrointegracijama ali

u isto vreme održava dobre odnose sa Rusijom i Kinom.

• Ovi građani su sami više okrenuti Rusiji nego

Evropskoj uniji i smatraju da je ova strategija jedna od

retkih dobrih stvari trenutno kada je Srbija u pitanju.

• Takođe, smatraju da je to dobra pozicija kada se

uzme uobzir njihovo tumačenje trenutne

geopolitičke situacije u svetu, gde Evropska unija

slabi a Rusija, Kina i istok jačaju.

• Ideal predstavlja nesvrstana politika SFRJ, koja je

narodu pružala osećanje poštovanja i ponosa, pa se

balansiranje opaža kao logični nastavak.

• Sa druge strane, ostali građani ovu politiku opažaju kao

nedostatak jasnog plana i pravca u kom bi trebalo ići.

• Ovi (mahom EU orijentisani) građani smatraju tu politiku

raskorakom između želja i mogućnosti, da se vreme

Nesvrstanih ne može vratiti i da vođstvo i narod Srbije

treba da prihvate trenutno stanje.

• Tumačenje ovog stava se sastoji u opažanju da je

Srbija mala država, izmučena ratovima, sa

slabom ekonomijom i stoga treba da radi na

podizanju kvaliteta života i odluči se na kojoj strani

će taj cilj ostvariti brže.

• Opšta procena je da ovaj status Srbija neće moći još

dugo da održi.

2. Ocena spoljne politike Srbije

10

3. Kosovsko pitanje

• Kosovska problematika je medijski propraćena, ali nivo informacija varira u zavisnosi od mesta prebivališta, pa

građani sa severa znaju o problemu skoro isključivo iz domaćih medija, dok su oni sa juga u većoj meri upućeni i

imaju puno priča iz okruženja ili na osnovu ličnih primera.

• Prema tim pričama, trenutno na Kosovu nema uređenja – kriminal cveta, ljudi imaju po dva ili tri pasoša, automobili se voze

sa jugoslovenskim registracijama, primaju se duple plate, ne plaćaju se komunalije, migracije, zemlja zatrovana uranijumom..

• Generalno se svi slažu da je ovaj problem posledica loše politike iz prošlosti. Ono što predstavlja najveći problem

je izostanak jasnog plana i strategije od strane srpskog državnog vrha. Izostanak stava dovodi do konfuzije kod

građana – nije im jasno šta Srbija uopšte želi da postigne kada je Kosovo u pitanju.

• Primetan je jak medijski pritisak da dođe do nekog rešenja a građanima deluje da cela priča ide u pravcu

nezavisnosti dela ili celog Kosova i da Srbija tu nema velikog uticaja. Tumačenja ovog pritiska zavise od toga koju

stranu podržavaju:

• Oni koji su više okrenuti ka EU smatraju da zapad gubi strpljenje sa Srbijom koja ne može da se odluči šta želi.

• Građani koji podržavaju Rusiju misle da je to zato što EU slabi a Rusija jača. EU i SAD žele da obezbede uticaj na Kosovu dok

još ima vremena.

11

Citati

3. Kosovsko pitanje

„Tu država mora da ima jasne smernice

šta mi hoćemo kao narod a to malo vruće

malo hladno pa onda pevamo pa smo

četnici pa smo nacionalisti pa nismo pa

smo Evropejci, to je budalaština. Kosovo je

pitanje opstanka države. “


„Ja sam bila na Kosovu pre godinu

dana. Kosovo nije kao što je nekad

bilo, ja sam išla do Severne

Mitrovice. Moji su živeli i nema

veze kao što je sada. Kada uđeš u

Mitrovicu i dalje voze sa tablicama

Jugoslavija, zakon se ne poštuje ni

u jednom smislu. Oni sada lepo

žive“


„Neko nas je jednostavno pustio da

živimo u zabludi da će nešto biti i

čeka da se vreme odvije, da se

završi i da se stave karte na sto.

Kada budu karte na stolu, mi više

nećemo biti toliko motivisani, toliko

agresivni, bučni, pametni, ne znam

kakvi nego ćemo reći ’Pa dobro,

bolje živimo, što bismo sada kvarili

ovo što imamo?’. I mislim da je to

neka politika torte – kako se zove –

i otići će samo, odustaćemo.“


„Teritorija je kupljena, oni su kupovali

parče po parče, kad nisu mogli stalo je

sa kupovinom, država je to bila

zabranila, oni su digli ratno stanje

proterali su šta su mogli, zauzeli su

teritorije i oni koji nisu prodali nemaju

gde da se vrate jer neki Albanac sedi u

njihovoj kući i radi njihovu zemlju “

Žensko, Kraljevo, 36-55 god

„Dole možeš da nađeš tri lične karte,

srpsku, kosovsku i šiptarsku i možeš

da putuješ. Ti u Hrvatsku ne možeš

da uđeš sa šiptarskom, ali daš našu i

briga te. Možeš da imaš i 3

državljanstva i tri plate. Sa dodatkom

je 3 plate. Sve što se ukrade može da

se odnese dole, sve što se ukrade

može da se donese ovde, da izađe

gde hoće, da prođe gde hoće.

Granice postoje, ali tako i brda i

možeš da prođeš gde hoćeš“


„Još u vreme Tita i te Jugoslavije, mi taj

problem guramo pod tepih. Ovde se

nikada nije reklo da su studenti u

Prištini gaženi tenkovima. Ja imam svog

kolegu sa fakulteta koji je bio u tenku

koji je gazio i šta sada vi očekujete od

tih istih čiji je neko poginuo u takvim

demonstracijama da će on sutra da voli

Srbiju. Onda je došao Milošević, kome su

trebali sigurni glasovi, gde su onda Srbi

bili nadbića.“


12

Suprotstavljeni stavovi

Rezultati debate

prema pitanju Kosova

13

Argumentacija u tri pravca:

I. Odvajanje Kosova

II. Zadržavanje Kosova

III. Tačke neslaganja/ nejasnoća

Rezultati debate

14

I. Odvajanje Kosova

Profil građana koji bi prihvatili

odvajanje Kosova

• Ključni motiv ovih građana leži u frustraciji usled teške

ekonomske situacije i niskog životnog standarda.

Uprkos emocijama, Kosovo doživljavaju kao sve veći teret

i željni su promene nakon dvadesetogodišnjeg tapkanja

u mestu.

• Više su okrenuti zapadu i smatraju da je taj pravac za

Srbiju najperspektivniji. Iako nisu u potpunosti sigurni da

bi Evropska unija donela blagostanje, svakako su radije

za tu opciju usled očekivanja da bi se socio-ekonomska

situacija pomerila sa mrtve tačke u pozitivnom smeru.

• Prvenstveno se zalažu za neko kompromisno rešenje,

poput razmene teritorija, ali bi prihvatili i normalizaciju

odnosa koja može (a i ne mora) uključivati i formalno

otcepljenje Kosova.

• Smatraju da pitanje Kosova treba da se reši što pre

kako bi Srbija mogla da izvuče što veću korist i

ekonomski krene napred. Čekanjem Srbija gubi vreme i

tone u sve veće siromaštvo.

Argumenti se mogu podeliti u tri grupe:

emocionalne, ekonomske i geopolitičke.

15

Argumenti emocionalne prirode• Strepnja od daljeg socio-ekonomskog

urušavanja Srbije – u Srbiji trenutno nema

perspektive, teško se preživljava, masovno se odlazi iz

zemlje i postoji opravdana bojazan da će se u slučaju

nerešavanja ovog problema situacija dodatno pogoršati.

• Strah od novih vojno-ekonomskih pritisaka sa

zapada – s obzirom da je primetan pritisak da se

kosovsko pitanje reši, mogućnost da Srbija bude

uslovljena nekim novim konfliktom ili sankcijama/

izolacijom nije u domenu nerealnosti.

• Rešenje kosovskog pitanja bi donelo olakšanje –

pošto je ova cela situacija teška kako za Srbe na Kosovu,

tako i za one u Srbiji, njeno rešavanje bi dovelo do

umanjenja emocionalnog tereta koji ovi građani

doživljavaju.

„Ceo svet već to sve zahteva od nas i

da bi mogli da krenemo bilo gde,

moramo ono što je neminovno da

uradimo. Kada se desi nešto

neminovno i krene ka boljem i

ekonomija i svest, ljudima ako je

dobro neće više da teže ka tome da

se svađaju, nego će da žive svojim

životima, jer neće imati ko da ih

koška“


„Psihološki bi ljudi bili rasterećeniji i

mi u Srbiji i ljudi na Kosovu, da znaju

Kosovo je Kosovo, hajde da stavimo

tačku i da razmišljamo u drugom

pravcu, da razmišljamo dalje“


„Okrenuli smo se na to da se

odreknemo pod pritiskom stranih

sila, jer ako nas uslove da ga

priznamo, bez obzira i na naš ponos,

do koje granice smo u stanju da mi

to trpimo, a da ga ne priznamo?

Možemo doći do toga da nas opet

bombarduju, da opet uvedu zemlju u

izolaciju potpunu.. Mazohizam,

mučiće nas“


„Svi mi trpimo. Pitanje je do kada ste

spremni da trpite i da živite ovim

životom. Ja sam pred penzijom, baš me

briga ali ljudi koji imaju malu decu..

videcete kakva vremena idu. Ne želim

vise da živim ovako da se prebiram ceo

mesec, da celu platu potrošim za tri

dana, da platim račune pa ostanem bez

dinara“


16

Argumenti ekonomske prirode• Kosovo puno košta Srbiju koja je već ekonomski

slaba – u Kosovo se već upumpava previše novca što

dotatno slabi ionako lošu ekonomiju Srbije a ne donosi

nikakav rezultat. Taj novac bi se bolje iskoristio unutar

Srbije.

• Srbija nema finansijskih mogućnosti da zadrži

Kosovo – Srbija je izmučena ratovima i nestabilnošću u

poslednjih 30 godina i nema mogućnosti da uspostavi

svoje institucije i upravu.

• Mogućnost prosperiteta – rešavanjem kosovskog

pitanja bi i Srbija i Kosovo dobili mogućnost da se

stabilizuju, urede i ekonomski razviju. Samim tim bi i Srbi

u Srbiji i Albanci i Srbi na Kosovu mogli da gledaju

unapred.

• Mogućnost većih ulaganja – veća je šansa da Srbija i

Kosovo privuku značajne investicije kad su ekonomski i

politički stabilne nego sada sa zamrznutim konfliktom.

„Sa ekonomske strane, slanje lekara,

slanje vojske, slanje policije, slanje

drugih ljudi koji bi obezbeđivali,

sudija, bilo čega, bi opteretilo nas

ovde koji radimo. Mi ni ovde ne

plaćamo ni lekare, ni profesore, ni

sudije dovoljno da ne budu

korumpirani, a onda treba da ih

šaljemo na Kosovo i tamo imaju tri,

pet puta veću platu što im svakako

treba dati. Odakle?“


„I finansijski dosta košta to Kosovo.

Mislim da sam čuo neki podatak da

nekih 20 evra u sekundi košta Srbiju što

je za ovakvu malu državu, sa ovakvom

ekonomijom kakvu imamo ogroman

izdatak i da bi se to osetilo na kvalitetu

života ljudi koji ovde žive “


„Strani investitori znaju koliko smo

ratovali i neće niko ulagati u zemlju

koja je pod nekom pretnjom rata, to

je neizvesno, a ovako bi znali da se

taj problem rešio i gledali bi na

Srbiju na neki mirniji deo, nema oko

čega da se ratuje, taj problem oko

Kosova je rešen i to je to “

Žensko, Novi Sad, 20-35 god

„Prosperitet ljudi sa Kosova je važan. U

pitanju su ljudi koji su nesvrstani, koji ne

žive ni u državi Srbiji ni u državi Kosovo,

tako da se apsolutno ne brine ni o

njihovom ekonomskom, socijalnom ili

bilo kojem drugom razvoju. Oni bi

konačno to dobili, državu da znaju u

kojoj žive i verovatno bi im se time

povećao standard i ekonomski i kulturni“


17

Argumenti geopolitičke prirode• Kosovo nije samo srpsko a Albanci ne žele više da žive

u Srbiji – činjenica je da je sastav stanovništva tamo 90%

u korist Albanaca koji su sami izglasali da žele da odu.

Srbija je svojom politikom tokom osamdesetih i kasnije

sama doprinela ovom stavu.

• Srbija bi se ovim potezom priklonila zapadu u većoj

meri – ovi građani smatraju da bi Srbija više dobila

približavanjem zapadu (pre svega pošto je i region te

orijentacije) a uz to je i poznato da SAD ima najveći uticaj

kad je Kosovo u pitanju.

• Smanjuje se šansa za potencijalne sukobe –

rešavanjem kosovskog pitanja bi došlo do smirivanja

strasti, Srbi i Albanci bi u miru nastavili sa životom i

okrenuli se svojim problemima.

• Srbi na Kosovu i kulturna baština bi bili zaštićeni –

kada bi Srbi i Albanci došli do nekog dogovora, bili bi u

obavezi da ga se pridržavaju. Sa pozicijom bližom zapadu

bi Srbija mogla da očekuje bolji tretman i veći upliv

međunarodne zajdnice.

„’Od početka, od kada je Srbija došla

tamo, direktori su bili Srbi, upravnici su

bili Srbi, vođe policije su bili Srbi’, mi

smo ih gurali. Kada je trebalo nekoga

otputisti, otpuštani su oni. Oni su ostali

bez posla, nisu mogli da se udenu u

vlast i počeli su da se bave kriminalom u

toj meri da je kriminal nadvladao vast.

Počeli su da švercuju drogu i cigare.

Akumulirali su ogromnu količinu novca

da su bili u mogućnosti da nas plate,

gone, teraju i rade šta god hoće i

potplaćuju naše te iste Srbe. Sami smo

sebi iskopali rupu. To kaže policajac

Srbin koji je radio tamo“


„Ako se mi uvedemo u evropske tokove,

ako ti zakoni budu važili za Srbiju valjda

ce važiti za Kosovo i Albaniju da ne može

ni Kosovo da se ponaša kao šerif u

regionu. “


„Oni su još devedesetih rekli moraju

da dobiju autonomiju i Milošević je

bacio taj papir u facu i rekao kakvo

Kosovo.Druga najveća baza na svetu

u Nemačkoj i na Kosovu, 15.000

vojnika nemoćan si. Najjača zemlja

na svetu ima bazu dole, Rusija ima

samo jedan humanitarni centar sa 3

čoveka.Realno svi oko tebe su u

NATOu“


„Kada nekoga prisiljavate na nešto –

nailazite na otpor. Dakle, bilo kakve

represalije, bilo kakvo nametanje neke

volje pruža otpor, da li je on

dobronameran ili nije. Stvar je politike,

diplomatije i nekih drugih okolnosti koje

mogu da dovedu do onoga. Pusti ga, daj

mu slobodu, neka sam izvuče pouku i

onda si završio. To je nauk za navek. Sve

ostalo je samo privid“


Doc Name | Month Year | Version 1 | Public | Internal Use Only | Confidential | Strictly Confidential (DELETE CLASSIFICATION) 18

Profil građana koji ne bi prihvatili

odvajanje Kosova

• Ključni motiv ovih građana leži u frustraciji koju

doživljavaju na osnovu lošeg tretmana koji Srbija ima u

prethodnih tridesetak godina. Srbija je u svim konfliktima

od devedesetih pa na dalje predstavljena kao jedini krivac i

nepravedno trpi poniženja koja sada kulminiraju sa

Kosovom.

• Više su okrenuti ka Rusiji i Kini a veoma skeptični prema

zapadu, Evropskoj Uniji i SAD. Sumnjaju da bi se Srbija u EU

podigla ekonomski i puno odmakla od država poput

Hrvatske i Bugarske, koje smatraju marginalno uređenijim.

• Smatraju da Srbija ne treba da pregovara ni sa EU ni sa

Albancima oko Kosova zato što se situacija na svetskoj

sceni menja ali su svesni da trenutno postoji pritisak zapada

da se to pitanje reši.

• Čekanje je za njih najbolja strategija, pošto misle da će

Rusija nastaviti da jača a da će EU biti sve slabija pa bi sa

novom konstelacijom snaga Srbija bila u povoljnom

položaju.

II. Zadržavanje Kosova

Argumenti se i ovde dele u tri grupe:

emocionalne, ekonomske i geopolitičke.


• Nezadovoljstvo zbog brojnih uslovljavanja – pred

Srbijom su konstantno neki uslovi kojima se ne nazire kraj a

Kosovo je još jedan u nizu. Cela situacija dovodi do

nezadovoljstva i osećanja besmisla procesa evrointegracija.

• Strah od daljeg rasparčavanja države – ukoliko Srbija

pusti Kosovo tek tako, može se očekivati i da se

potencijalno sporne teritorije poput Sandžaka i Vojvodine

odluče da potraže nezavisnost.

• Odricanje od Kosova bi predstavljalo izdaju –

doživljava se kao okretanje od srpskog identiteta, kulturne

baštine, Srba koji su ostali na Kosovu, kao i svih ljudi koji su

poginuli braneći Kosovo i Srbiju tokom rata.

• Strah od stvaranja Velike Albanije – puštanjem

Kosova se otvara mogućnost da se svi Albanci spoje u

jednu teritoriju i građani smatraju da se albanske pretenzije

prema srpskim teritorijama ne bi završile sa Kosovom.

Argumenti emocionalne prirode

„Znači sve se svodi na ćutanje i klimanje

glavom, onda nema logike. Ajde da

zovemo Mađare i da im kažemo da je

Vojvodina njihova, ajde dole i jug Srbije

lepo da damo Bugarima, Sandžak gratis i

to je to“


„Velika Albanija je nešto što oni već dugo

pretenduju, Velika Albanija obuhvata do

Kopaonika, čak i Kraljevo, Crnu Goru

polako, ali sigurno će doći do toga, a

priznavanjem Kosova mi doprinosimo

svemu tome“


„A zamisli Srbija pošalje mog oca da

gine za Srbiju i onda sutra prizna to

Kosovo. Koja je poenta. Može ceo svet,

ali mi ne bismo trebali da priznamo..

Izdaja prema ljudima koji žive na

Kosovu, jer znam kako ti ljudi žive i šta

misle i to bi bila izdaja od strane vlasti

Srba, jer oni velike nade polažu na tome

da ostanu na svome “


„Što s e tiče Karadžića i Mladića to su

isto bili ultimatumi i ucene , uslovi EU

za poboljšanje da dođemo do toga da

razgovaramoo tome da uđemo u EU.

Predali smo i jednog i drugog kao i

mnoge druge i političare i generale, pa

se ništa nije desilo i mislim da se neće

desiti u narednih 50 godina. Srbija može

na kraju i da uđe u EU, ali to neće biti

ono o čemu vi pričate“

Muško, Beograd, 36-55 god


• Gubitak prirodnih resursa – odricanjem od Kosova se

Srbija odriče i raznih prirodnih bogatstava, pogotovo

rudnih čiji kapaciteti višestruko prevazilaze kapacitete

rudnika u ostatku Srbije.

• Odricanje od srpske imovine na Kosovu – pored

manastira, Srbija ima i razne firme kojih bi se odrekla u

slučaju otcepljenja, poput Trepče ili ski kompleksa na Šar

planini.

• Srbija neće ništa ekonomski dobiti odricanjem od

Kosova – Srbija neće puno toga dobiti od strane EU

ukoliko prizna Kosovo, pošto nema puno toga da ponudi.

Bila bi obična kolonija Zapada.

• Okretanje od trgovine sa Rusijom i Kinom – čak i

da uđe u Evropsku Uniju nakon priznanja Kosova, Srbija bi

morala da uvede sankcije Rusiji, što je za ove građane

neprihvatljivo.

Argumenti ekonomske prirode

„Kolonija EU, svakako bićemo neko ko će

biti, a mi već jesmo njihova marioneta,

tako da bićemo u njihovim rukama u

potpunosti i radićemo sve što nam budu

servirali. Nećemo biti bolje, naravno “

Žensko, Kraljevo, 20-35 god„Ekonomski interes koji mi imamo tamo.

Mi znamo bogatstvo Kosova i Metohije,

prirodno bogatstvo – plodna zemlja,

rudna bogatstva koja su – koliko su

velike te zalihe rudnih bogatstava. Pa

nisu džabe Francuzi i Amerikanci stavili

šapu na Trepču i eksploatišu i dan-danas

sve to“


„Priznati deo teritorije, da ti se otcepi

veliki deo teritorije, a to je vrlo značajan

istorijski deo, gde je nastajala država,

priznati da negde drugde ode... Jedan

manastir kao što su Dečani, Pećka

patrijaršija, mislim da bi to za svaki

narod bilo pogubno. “


„Ne mozemo da se odricemo resursa

Kosova koji su mnogo veci nego što

imamo u Srbiji, ljudi ne znaju, Srbija je

prazna. Srbija se procenjuje sa

Vojvodinom na nekih 60 milijardi

vrednosti imovine a ovde dole hiljadu pa

vi gledajte vrednost Kosova“



• Povoljne okolnosti – Srbija sada ima bolju poziciju nego

što je imala 1999. ili 2008. usled promena na svetskom

planu poput jačanja Rusije, Bregzita i situacija sa

Katalonijom i Krimom. Ima naznaka da će se pozicija Srbije

još više poboljšati u budućnosti.

• Druge države imaju slične probleme – čak i ako

Srbija prizna Kosovo, to neće učiniti države koje imaju

slične situacije, među kojima su Španija i Ukrajina

najmoćnije.

• Priznanje bi povećalo tenzije u regionu a možda i

šire – ne samo što građani nisu sigurni da bi se

međunarodne institucije i kosovske vlasti držale dogovora i

stvorile uslove da preostali Srbi na Kosovu budu bezbedni,

nego misle i da bi se otvorio prostor za domino efekat

poput odvajanja Republike Srpske itd.

• Nepotreban gubitak ugleda – priznavanje Kosova bi

Srbiji dodatno smanjilo ugled u svetu, posebno među

prijateljskim zemljama poput Rusije i Kine.

Argumenti geopolitičke prirode

„Španija, problem Katalonije, došli su do

toga da država brani otcepljenje, država

brani svoje i kraj priče.Čak i Španija neće

priznati ako se otcepi Kosovo, biće i

problem Španija Katalonija.To neće ići

nikome u prilog. “

Muško, Kraljevo, 20-35 god„U svetu se više ceni ne vezano za

teritoriju koja se ne otudjuje. Primeri

Spanije, zato nisu hteli da priznaju tzv.

drzavu Kosovo. Kipar normalno. Ta

pozadinska diplomatija, svaki diplomata

koji poznaje situaciju na ovom delu

Balkana ce u nezvanicnim razgovorima

odati priznanje baš zato što se Srbija ne

odriče svoje teritorije. “


„Ja bih dodala za stabilnost u regionu,

ako se Kosovo prizna kao nezavisna

celina, zašto onda ne i Republika Srpska

ili Srpska krajina ne priznaju kao

nezavisna celina i to bi dovelo do još

većih nereda i nestabilnosti, pored toga

sa Kosovom. “


„Trenutno u odnosu na 1999 god.

geopolitička situacija se značajno

izmenila. I mi sada trenutno imamo

određenu prednost u odnosu na 1998

god. da tako kažem, ili 1999 god. ali

možda ni ne bismo ispali bezobrazni da

tako kažem, ako bi smo tako mislili, da

bi situacija mogla da se izmeni još više

u našu korist, jer ne znamo šta nosi dan

a šta noć,“


22

III. Oko kojih tema se najviše vodila diskusija?

Izdvojeno je 7 tačaka oko kojih postoji najveće

neslaganje/nerazumevanje kad je Kosovo u pitanju

2

Čekanje

3

Tenzije

4

Ugled

5

EU

6

Kosovari

7

Albanci

1

Raspad

23

1 Raspad

„Ja sam u svakom slucaju za

najmirnije moguce rešavanje

ovoga. Međutim ukoliko bi

doslo do povlačenja linije šta ce

biti sa Sandžakom, tamo se

kuva, šta ce biti sa Vojvodinom,

nacionalizam se oseća u

Novom Sadu, u Vojvodini“


„Ako potpišemo legalno da je to Kosovo

nezavisno, sledeća je nezavisna

Vojvodina, Sandžak, Vlasi. Ako bude

nezavisno Kosovo neke karte koje postoje

i koje sam videla, granica je u Nišu kod

neke džamije. Njihovi apetiti nisu na

granicama Kosova koje postoje, mnogo su

veće na osnovu nataliteta. “


„Lančana reakcija, ako ga

priznamo kao nezavisno, to

ide na Vojvodinu i Sandžak,

imamo mi druga žarišta.

Vojvodina ne znači da bi se

cela otcepila, moguće sever,

ali nije gore sjajna situacija.

Srbi iz Vojvodine dele to na

Vojvodinu ili Srbiju. Mađari

gore ne pričaju Srpski!“


„U Sandžaku su za odvajanje pre

svega Novi Pazar, Tutin i Sjenica

koja je slabo naseljena. Dole su

sve Priboj, Nova Varos, Prijepolje

tu su vecinom Srbi, ne mogu oni

na osnovu dva grada da se

otcepe. Oni mogu da prave

probleme a da se otcepe ne

mogu“


„Pa ne, Vojvodina je mnogo

naseljena ljudima iz Bosne

tako da to nema šanse da se

tamo dogodi. To je recimo

možda tamo na rubu

Vojvodine, recimo Subotica je

više naseljena recimo

Mađarima. Mislim da ne bi to

hteli ni Mađari, ako sada

aludiramo na Mađare.“


„I o Vojvodini su te neke

stranke koje su pre 10, 15,

da ne kažem 20 godina bile

za neko otcepljenje onako

žestoko, došle na neki nivo

da to praktično više ne

postoji. Da, sada su to male

stranke i nisu više tako

velike. Znači, da je došlo do

promene kod naroda. “

Muško, Novi Sad, 36-55

god

24

1 Raspad

„Ja sam u svakom slucaju za

najmirnije moguce rešavanje

ovoga. Međutim ukoliko bi

doslo do povlačenja linije šta ce

biti sa Sandzakom, tamo se

kuva, šta ce biti sa Vojvodinom

, nacionalizam se oseća u

Novom Sadu, u Vojvodini“


„Ako poptisemo legalno da je to Kosovo

nezavisno, sledeća je nezavisna

Vojvodina, Sandžak, Vlasi. Ako bude

nezavisno Kosovo neke karte koje postoje

i koje sam videla, granica je u Nišu kod

neke džamije. Njihovi apetiti nisu na

granicama Kosova koje postoje, mnogo su

veće na osnovu nataliteta. “


„Lančana reakcija, ako ga

priznamo kao nezavisno, to

ide na Vojvodinu i Sandžak,

imamo mi druga žarišta.

Vojvodina ne znači da bi se

cela otcepila, moguće sever,

ali nije gore sjajna situacija.

Srbi iz Vojvodine dele to na

Vojvodinu ili Srbiju. Mađari

gore ne pričaju Srpski!“


„U Sandžaku su za odvajanje pre

svega Novi Pazar, Tutin i Sjenica

koja je slabo naseljena. Dole su

sve Priboj, Nova Vros, Prijepolje

tu su vecinom Srbi, ne mogu oni

na osnovu dva grada da se

otcepe. Oni mogu da prave

probleme a da se otcepe ne

mogu“


„Pa ne Vojvodina je mnogo

naseljena ljudima iz Bosne

tako da to nema šanse da se

tamo dogodi. To je recimo

možda tamo na rubu

Vojvodine, recimo Subotica je

više naseljena recimo

Mađarima. Mislim da ne bi to

hteli ni Mađari, ako sada

aludiramo na Mađare.“


„I o Vojvodini su te neke

stranke koje su pre 10, 15,

da ne kažem 20 godina bile

za neko otcepljenje onako

žestoko, došle na neki nivo

da to praktično više ne

postoji. Da, sada su to male

stranke i nisu više tako

velike. Znači, da je došlo do

promene kod naroda. “


god

• Postoji veliko neslaganje oko toga da li bi neko rešenje kosovskog pitanja dovelo do

takozvanog „Domino“ efekta.

• Kao najveća potencijalna žarišta se ističu Vojvodina, Sandžak, istok Srbije

gde su Vlasi, kao i regija oko Dimitrovgrada gde su Bugari.

• Građani koji su bliži rešenju kosovskog pitanja smatraju da je za tako nešto mala

šansa i da će se dodatno smanjiti ukoliko se ekonomska situacije Srbije pokrene na

bolje.

• Jedan ispitanik unutar starosne grupe 36-55 godina iz Novog Sada je sproveo

mini referendum među ispitanicima po pitanju otcepljenja Vojvodine – rezultat:

6 prema 3 protiv otcepljenja Vojvodine.

• Obe opcije su procenjene kao realne, što znači da nijedna strana nije odbacila

argumente suprotne.

25

2 Čekanje

„Ja mislim da i to može da

bude ključ opstanka Kosova u

sastavu Srbije da se tom

narodu objasni da nije

situacija iz ’80-tih i '90-tih ista

kao 2019, 2020, 2025. godine

kada možda postoji neka

realna mogućnost da Kosovo

da bude pravno, fizički, faktički

i de facto i de jure u sastavu

Srbije“


„U ovom trenutku je dobra nekakva

dobra ili još bolja saradnja sa Rusijom, jer

smo svi svedoci da Rusija stoji iza Srbije

kao glavni zagovornik. Nije dovoljno biti

pametan i to već svi znamo, a to je da je

ovakva situacija bila 1999. godine, sa

ovom konstalacijom stanja, verovatno ne

bi bilo bombardovanja. Prema tome, tu

treba čekati i tražiti šansu“


„Mi samo treba da iskoristimo

priliku da Amerikanci stvore

još jedan neprijateljski front

kao što i rade, Sirija pa se

povukli, planiraju nešto drugo

huškaju sa Severnom Korejom.

Njima treba samo da započnu,

oni više i neće biti ovde, a mi

do granice sa Albanijom smo

brzo samo da odavde odu.

Treba da se čeka to vreme“


„Srbija gubi. Bitno je vreme kada

ce se to rešiti. Nama je potrebno

to rešiti juče. Pre dvadeset

trideset godina. Mi nemamo

vremena, naša deca nemaju

vremena. Što pre to bolje. Narod

je apatičan, umorni smo. Sasvim

je svejedno da vam kaze desiće

se ovo“


„Što se tiče čekanja, nisam za

ovo, ali samo zbog ljudi koji

žive dole mi je žao, jer ih

dosta živi u siromaštvu i u

bedi i nemaju socijalna

primanja.Treba da se nađe

rešenje za ljude koji su ostali.

Ovi koji su otišli, teško da će

da se vrate, od toga nema

ništa..“


„Već 19 godina agonije od

bombardovanja, naše je ili

nije naše, je l' vodimo

političke i ekonomske bitke,

prepucavanja – dozlogrdilo

i Bogu i narodu. Mislim da

je to već neka gangrena.

Možda je grub izraz, ali

prosto više je dosta.“


god

26

2 Čekanje

„Ja mislim da i to može da

bude ključ opstanka Kosova u

sastavu Srbije da se tom

narodu objasni da nije

situacija iz ’80-tih i '90-tih ista

kao 2019, 2020, 2025. godine

kada možda postoji neka

realna mogućnost da Kosovo

da bude pravno, fizički, faktički

i de facto i de jure u sastavu

Srbije“


„U ovom trenutku je dobra nekakva

dobra ili još bolja saradnja sa Rusijom, jer

smo svi svedoci da Rusija stoji iza Srbije

kao glavni zagovornik. Nije dovoljno biti

pametan i to već svi znamo, a to je da je

ovakva situacija bila 1999. godine, sa

ovom konstalacijom stanja, verovatno ne

bi bilo bombardovanja. Prema tome, tu

treba čekati i tražiti šansu“


„Mi samo treba da iskoristimo

priliku da Amerikanci stvore

još jedan neprijateljski front

kao što i rade, Sirija pa se

povukli, planiraju nešto drugo

huškaju sa Severnom Korejom.

Njima treba samo da započnu,

oni više i neće biti ovde, a mi

do granice sa Albanijom smo

brzo samo da odavde odu.

Treba da se čeka to vreme“


„Srbija gubi. Bitno je vreme kada

ce se to rešiti. Nama je potrebno

to rešiti juče. Pre dvadeset

trideset godina. Mi nemamo

vremena, naša deca nemaju

vremena. Što pre to bolje. Narod

je apatičan, umorni smo. Sasvim

je svejedno da vam kaze desiće

se ovo“


„Što se tiče čekanja, nisam za

ovo, ali samo zbog ljudi koji

žive dole mi je žao, jer ih

dosta živi u siromaštvu i u

bedi i nemaju socijalna

primanja.Treba da se nađe

rešenje za ljude koji su ostali.

Ovi koji su otišli, teško da će

da se vrate, od toga nema

ništa..“


„Već 19 godina agonije od

bombardovanja, naše je ili

nije naše, je l' vodimo

političke i ekonomske bitke,

prepucavanja – dozlogrdilo

i Bogu i narodu. Mislim da

je to već neka gangrena.

Možda je grub izraz, ali

prosto više je dosta.“


god

• Ostala su suprotstavljena mišljenja o tome da li se Srbiji isplati dalje čekanje kada je

status Kosova u pitanju, kao i koje su posledice takvog postupka, pre svega zbog

različitih polaznih tačaka. Dok jedna strana stavlja geopolitiku kao polaznu osnovu,

druga je više socio-ekonomski orijentisana.

• Građani koji su za očuvanje trenutnog statusa Kosova podržavaju ovaj

postupak smatrajući da on Srbiji može doneti samo dobro. Odbacuju mogućnost

nekog većeg pritiska poput rata ili izolacije na osnovu toga što se svetska politička

scena menja i najveći srpski saveznici poput Rusije i Kine imaju sve veći uticaj.

• Sa druge strane, građani koji su za rešenje statusa Kosova su umorni od

čekanja i nagađanja šta će biti dok je ekonomija takva kakva jeste. Opcija

čekanja je za njih jako neizvesna a dosadašnje iskustvo im ne dozvoljava da veruju da

će biti sad nešto drugačije u odnosu na ranije epiloge.

27

3 Tenzije

„Mislim da ne bi bilo manje

žrtava zato što ovi ljudi, ukoliko

se prizna otcepljenje, biće još

gore po njih, jer će biti ogromna

manjina. Ljudi kao ljudi će želeti

da se adaptiraju i da prihvate

sve to, ali mislim da će biti

mnogo ugnjetavani. Kada su

sada ugnjetavani i sada im niko

ništa ne može, navodno, kao pod

nekom zaštitom, mada to nije

nikakva zaštita, mislim da bi to

začas postalo još gore“


„Mislim da bi živeli isto ili bolje da se

Kosovo ne da nego da se odvoji i oni bi

bili na milost i nemilost dole njima i ko

zna kakva bi bila vlast. Bili bi mirni

Albanci neko vreme, ali bi posle radili sve

ono što su radili godinama i dok smo mi

bili dole“


„Priznavanje bi produbilo jaz

još više između Srba i Šiptara.

Stvorilo bi još više mržnje. Ne

bi tu nikada više došlo ni do

kakvog pomirenja i ni do

kakvih ekonomskih transakcija,

interesa između dva naroda“


„Da je njima toliko loše, oni bi

otišli do sada već u nekom

trenutku, a ne bi deca dole išla

da studiraju i zapošljavali se sa

nekim prosekom koji su dole

studirali. Oni dugo žive jedni sa

drugima u enklavama. Albanci

imaju problem sa aljudima koji

su radili loše stvari dole, a oni

koji su ostali dole OK žive “


„Verujemo da bi se Srbi i

Albanci uopšte, i ne samo ovi

koji žive dole na Kosovu i

Metohiji, već uopšte Srbi i

Albanci na Balkanu pomirili

možda trajno ako se nađe

neko rešenje. Sada tu je

diskutabilno, da li bi to bilo

trajno kada bi to počelo,

koliko bi to trajalo ali je

dobra šansa“


„Mislim da se u svim našim

ovim medijima sve to

preuveličava. Jer kada u

Futogu se pobiju, potukla su

se dvojica pijanih ili oni

pucali jedan na drugog

zbog droge. A kada se to

desi isto u Kosovskoj

Mitrovici ili bilo gde onda je

to odmah na nacionalnoj

osnovi. Mislim da su se oni

tamo navikli jedni na druge,

Srbi i Albanci“


god

28

3 Tenzije

„Mislim da ne bi bilo manje

žrtava zato što ovi ljudi, ukoliko

se prizna otcepljenje, biće još

gore po njih, jer će biti ogromna

manjina. Ljudi kao ljudi će želeti

da se adaptiraju i da prihvate

sve to, ali mislim da će biti

mnogo ugnjetavani. Kada su

sada ugnjetavani i sada im niko

ništa ne može, navodno, kao pod

nekom zaštitom, mada to nije

nikakva zaštita, mislim da bi to

začas postalo još gore“


„Mislim da bi živeli isto ili bolje da se

Kosovo ne da nego da se odvoji i oni bi

bili na milost i nemilost dole njima i ko

zna kakva bi bila vlast. Bili bi mirni

Albanci neko vreme, ali bi posle radili sve

ono što su radili godinama i dok smo mi

bili dole“


„Priznavanje bi produbilo jaz

još više između Srba i Šiptara.

Stvorilo bi još više mržnje. Ne

bi tu nikada više došlo ni do

kakvog pomirenja i ni do

kakvih ekonomskih transakcija,

interesa između dva naroda“


„Da je njima toliko loše, oni bi

otišli do sada već u nekom

trenutku, a ne bi deca dole išla

da studiraju i zapošljavali se sa

nekim prosekom koji su dole

studirali. Oni dugo žive jedni sa

drugima u enklavama. Albanci

imaju problem sa aljudima koji

su radili loše stvari dole, a oni

koji su ostali dole OK žive “


„Verujemo da bi se Srbi i

Albanci uopšte, i ne samo ovi

koji žive dole na Kosovu i

Metohiji, već uopšte Srbi i

Albanci na Balkanu pomirili

možda trajno ako se nađe

neko rešenje. Sada tu je

diskutabilno, da li bi to bilo

trajno kada bi to počelo,

koliko bi to trajalo ali je

dobra šansa“


„Mislim da se u svim našim

ovim medijima sve to

preuveličava. Jer kada u

Futogu se pobiju, potukla su

se dvojica pijanih ili oni

pucali jedan na drugog

zbog droge. A kada se to

desi isto u Kosovskoj

Mitrovici ili bilo gde onda je

to odmah na nacionalnoj

osnovi. Mislim da su se oni

tamo navikli jedni na druge,

Srbi i Albanci“


god

• Kada su u pitanju dalje tenzije na Kosovu i u regionu, oni građani koji su za

rešavanje kosovskog pitanja smatraju da bi neki vid preseka doveo i

do toga da izostane razlog za dalje sukobe. Ukoliko bi rešenje bilo u interesu

obe strane, ne vide zbog čega bi moglo da dođe do varnica.

• Sa druge strane, građani koji su za zadržavanje Kosova misle da bi u

slučaju otcepljenja Srbi bili ostavljeni na milost i nemilost Albancimakoji bi želeli osvetu. Ovo tumačenje je posebno izraženo među onim građanima koji

su izbegli sa Kosova ili poznaju nekoga ko je to učinio.

• Kao i u slučaju argumentacije oko daljeg raspada zemlje, obe strane imaju realnog

osnova za svoje tvrdnje i svakako bi bilo neophodno da postoje neke garancije da

Srbi na Kosovu ne bi bili žrtve ukoliko dođe do nekog rešenja u budućnosti.

29

4 Ugled

„Međunarodni kredibilitet –

kada potpišemo samostalnost

Kosova nije da se ništa neće

promeniti. Mislim da će se

promeniti jako. Tapšaće nas

po ramenu kratak vremenski

period i za vjek vjekova smo

izgubili međunarodni

kredibilitet, dakle za jako,

jako dugo vremena “


„Pa ja smatram da je možda ugled makar

delimično isti ili bolji među zapadnim

državama, ali mislim neki respekt što se

bar tiče zemalja koje su nas podržavale i

koje nas i dalje podržavaju, kao što su

Španija, Grčka, Rumunija, kod njih bi naš

ugled svakako opao“


„Ugled i položaj u svetu bi pao.

Od jednog ugleda koji, da

kažemo, trenutno raste postali

bismo krajnje nepotrebno

država koja nema uticaja ni na

šta i ni na koga u svetu “


„Verovatno bi se i više radilo na

promeni ugleda Srbije, što znači

više energije, para i svega bi se

uložilo da se popravi i ekonomski

život u Srbiji. Mislim da će više

da se uloži u Srbiju i više će da se

uloži u taj imidž Srbije, na taj

način. Tako da se više poveća

ugled“


„Kao da se nismo mnogo

pitali i da su drugi to servirali,

isto kao što mislim da sada

naš ugled zavisi od toga kako

nas plasiraju drugi tamo.

Naravno, donekle i te kako od

nas samih zavisi, ali nažalost,

mnogo zavisi od drugih,

prvenstveno zapadnih

zemalja“


„To što ja volim svoju

drzavu realno gledano ne

pije vodu. Mi moramo da

shvatimo gde nam je mesto

kako bi nas povoljnije

gledali. Mnogo nas je

koštalo novca, ljudi, žrtava,

mi stalno ratujemo. Svi

moramo da promenimo

način razmišljanja i mi i

Srbi i Bosanci i muslimani.

Ako želimo da zivimo bolje“


30

4 Ugled

„Međunarodni kredibilitet –

kada potpišemo samostalnost

Kosova nije da se ništa neće

promeniti. Mislim da će se

promeniti jako. Tapšaće nas

po ramenu kratak vremenski

period i za vjek vjekova smo

izgubili međunarodni

kredibilitet, dakle za jako,

jako dugo vremena “


„Pa ja smatram da je možda ugled makar

delimično isti ili bolji među zapadnim

državama, ali mislim neki respekt što se

bar tiče zemalja koje su nas podržavale i

koje nas i dalje podržavaju, kao što su

Španija, Grčka, Rumunija, kod njih bi naš

ugled svakako opao“


„Ugled i položaj u svetu bi pao.

Od jednog ugleda koji, da

kažemo, trenutno raste postali

bismo krajnje nepotrebno

država koja nema uticaja ni na

šta i ni na koga u svetu “


„Verovatno bi se i više radilo na

promeni ugleda Srbije, što znači

više energije, para i svega bi se

uložilo da se popravi i ekonomski

život u Srbiji. Mislim da će više

da se uloži u Srbiju i više će da se

uloži u taj imidž Srbije, na taj

način. Tako da se više poveća

ugled“


„Kao da se nismo mnogo

pitali i da su drugi to servirali,

isto kao što mislim da sada

naš ugled zavisi od toga kako

nas plasiraju drugi tamo.

Naravno, donekle i te kako od

nas samih zavisi, ali nažalost,

mnogo zavisi od drugih,

prvenstveno zapadnih

zemalja“


„To što ja volim svoju

drzavu realno gledano ne

pije vodu. Mi moramo da

shvatimo gde nam je mesto

kako bi nas povoljnije

gledali. Mnogo nas je

koštalo novca, ljudi, žrtava,

mi stalno ratujemo. Svi

moramo da promenimo

način razmišljanja i mi i

Srbi i Bosanci i muslimani.

Ako želimo da zivimo bolje“


• Razilaženje kada je ugled Srbije u pitanju je zavisno od ugla gledanja, tj da li se više

gleda ka istoku ili zapadu.

• Građani koji su više okrenuti zapadu gledaju samo taj aspekt ugleda, pošto smatraju

da države poput Nemačke i SAD sve diktiraju pa i to. U slučaju rešavanja

kosovskog pitanja Srbija bi bila prihvaćenija, što bi sa sobom povuklo i bolji imidž i

veća ulaganja. Ostale države su u tom pogledu irelevantne.

• Oni ljudi koji nisu za otcepljenje Kosova smatraju da bi bilo krajnje nepotrebno

da Srbija sebe dovodi u situaciju da gubi podršku od svih država koje su na

njenoj strani, pogotovo sada kada među njima postoji uverenje da ugled Srbije u

svetu raste i da će takvih zemalja biti sve više.

31

5 Evropska Unija

„Lakši put Srbije ka EU što se tiče

nezavisnosti, moje mišljenje je

da smo uradili sve što su hteli.

Isporučilli smo jednog generala,

drugog generala, trećeg

generala i šta god mi uradimo

oni traže još. Brisel nas stalno

savetuje kako demokratski da se

ponašamo, a oni do 1900 i neke

su imali ropstvo. Mi to ropstvo

drugi ukinuli na svetu. “


„To da bismo dobili mi nešto od EU, to su

gluposti. Mi pokušavamo da se ukrcamo

na Titanik, svi beže i svi hoće da pobegnu

a mi idemo i mislimo da je to dobro.

Ovde se gleda na EU kao na dobrog čiku,

koji ti da čokoladu i da ti sve i ti ne

moraš ništa.. i ta obećanja biće samo

ispunite ovo ili ono, mi gazimo sve da

bismo uspeli da uđemo negde da ne

znamo ni kakve koristi ćemo imati a

realno nećemo imati ništa “


„Mi prvo imamo poslanika na

Kosovu. To su prvo rekli. Mi

imamo. Pa onda bi bilo to EU.

Dosao bi strani kapital. Da li bi

dosao? Kako su prosli Bugari i

Rumuni. Oni su drugorazredni

clanovi EU,nisu ravnopravni

kao Francuska i Nemacka.

Ako ulazite iz Rumunije u

Madjarsku imate carinike. “


„Ako je bolja ekonomska

situacija u zemlji onda smo

zdraviji, ima nas vise. Možemo

mi da kupujemo zemlju od

Albanaca i firme. To je opstanak

nacije. Da smo ekonomski malo

jači EU nam ne bi ni trebala. Šta

će nam ako možemo da živimo i

radimo. Ne treba mi, imamo

dovoljno novca. Mi zavismo od

njih i stalno je uslov Kosovo pa

pregovori pa ćemo videti“


„Mi sad trenutno nismo u EU,

znamo kakva je situcija. Nikakva.

Ako bismo ušli u EU, svakako

morate se nečega odreći da bi

nešto dobili. Na neki način će nas

pritisnuti da radimo reforme na

nama ključnim ustanovama.

Imaćete pristup nekim fondovima.

Moći ćemo da stanemo na noge

da bar malo osetimo prosperitet.“


„Posmatrali bi nas ozbiljnije

smatramo kao neko ko se

odrekne svoje teritorije

zarad boljitka ostatka

stanovništva da bi ga

posmatrali ozbiljnije i to bi

donelo beneficije raznih

fondova. Svetska banka, EU

i ostali fondovi i na svakom

drugom koraku bi se osetilo

finansijski“

Žensko, Beograd, 20-35

god

32

5 Evropska Unija

„Lakši put Srbije ka EU što se tiče

nezavisnosti, moje mišljenje je

da smo uradili sve što su hteli.

Isporučilli smo jednog generala,

drugog generala, trećeg

generala i šta god mi uradimo

oni traže još. Brisel nas stalno

savetuje kako demokratski da se

ponašamo, a oni do 1900 i neke

su imali ropstvo. Mi to ropstvo

drugi ukinuli na svetu. “


„To da bismo dobili mi nešto od EU, to su

gluposti. Mi pokušavamo da se ukrcamo

na Titanik, svi beže i svi hoće da pobegnu

a mi idemo i mislimo da je to dobro.

Ovde se gleda na EU kao na dobrog čiku,

koji ti da čokoladu i da ti sve i ti ne

moraš ništa.. i ta obećanja biće samo

ispunite ovo ili ono, mi gazimo sve da

bismo uspeli da uđemo negde da ne

znamo ni kakve koristi ćemo imati a

realno nećemo imati ništa “


„Mi prvo imamo poslanika na

Kosovu. To su prvo rekli. Mi

imamo. Pa onda bi bilo to EU.

Dosao bi strani kapital. Da li bi

dosao? Kako su prosli Bugari i

Rumuni. Oni su drugorazredni

clanovi EU,nisu ravnopravni

kao Francuska i Nemacka.

Ako ulazite iz Rumunije u

Madjarsku imate carinike. “


„Ako je bolja ekonomska

situacija u zemlji onda smo

zdraviji, ima nas vise. Možemo

mi da kupujemo zemlju od

Albanaca i firme. To je opstanak

nacije. Da smo ekonomski malo

jači EU nam ne bi ni trebala. Šta

će nam ako možemo da živimo i

radimo. Ne treba mi, imamo

dovoljno novca. Mi zavismo od

njih i stalno je uslov Kosovo pa

pregovori pa ćemo videti“


„Mi sad trenutno nismo u EU,

znamo kakva je situcija. Nikakva.

Ako bismo ušli u EU, svakako

morate se nečega odreći da bi

nešto dobili. Na neki način će nas

pritisnuti da radimo reforme na

nama ključnim ustanovama.

Imaćete pristup nekim fondovima.

Moći ćemo da stanemo na noge

da bar malo osetimo prosperitet.“


„Posmatrali bi nas ozbiljnije

smatramo kao neko ko se

odrekne svoje teritorije

zarad boljitka ostatka

stanovništva da bi ga

posmatrali ozbiljnije i to bi

donelo beneficije raznih

fondova. Svetska banka, EU

i ostali fondovi i na svakom

drugom koraku bi se osetilo

finansijski“

Žensko, Beograd, 20-35

god

• Kada je u pitanju potencijalno članstvo u EU, može se reći da je skepticizam glasniji

nego podrška evrointegracijama. Posebno je na jugu Srbije prisutno nepoverenje da

Srbija može ući u Evropsku Uniju a još veće prema mogućnosti prosperiteta iz

članstva.

• Praktično nema građanina koji se zalaže za sprečavanje nezavisnosti Kosova a koji bi

želeo da Srbija nastavi evrointegracije. Potporu pronalaze u konstantnim uslovima,

slabom učinku EU u zemljama u okruženju i percepciji slabljenja Unije.

• Među onim građanima koji su okrenuti rešavanju kosovskog pitanja se sporadično

čuju stidljive najave bržih evrointegracija i pristupa raznim fondovima ali se stiče

utisak da ni oni nisu uvereni u to. Najveću nadu polažu u reformu uređenja institucija

koja bi bila obavezna i samim tim najsigurnija.

33

6 Kosovari

„Ovde je malo siromašniji grad i ljudi

nekako dođu i postanu kivni da

gledajući da je neko došao pre par

godina i ima neku poziciju koju mi

ne možemo da imamo. I onda sam

neznajući da je čovek došao pred

jednom osobom rekla to svoje

mišljenje i onda mi je on objasnio da

čovek koji ima i koji je jednom imao,

pa neka je on imao na Kosovu imaće

i u Srbiji. Meni je on objasnio da su

ljudi tamo bili imućni. “


„Ja sam 1999. godine ovde došla bez ičega i

deset godina sam živela po kolektivnim

centrima. Od 2009. godine živimo u naselju i

sada nas uslovljavaju da im plaćamo kiriju i

sve ostalo, komunalije plaćamo normalno,

ali nemamo ništa. Postoji 80% porodica da

nema odlakle da plati tu kiriju, stanovi su za

socijalo stanovanje i nas četvoro odraslih živi

u 36m2.Ja najviše bih volela da odem dole u

svoj stan“


„Ako sam ja prodala svoju

nekretninu i dosla kod vas,

zasto ste mi vi prodali vašu?

Zbog novca, egzistencije,

boljeg života. Ljudi sa

Kosova su prodali to sto su

imali, dosli, kupili ovde ali

ako neko nije hteo da da

parče svoje zemlje sto ga je

dao? Zato sto mu je trebao

novac“


„Moj otac je 37 godina radio u

SUP-u I kada je on preminuo

2002.godine meni su ponudili da

radim bilo koji posao. Tada sam

imala srednju školu i od mene su

zahtevali da završim samo višu

školu da bi eto mogla da radim na

ličnim kartama, jer SUP ima

politiku da zapošljava decu svojih

radnika. Danas je 2018. godina i

još ne radim. Postoje ljudi koji rade

tamo i koji mi kažu da na tom

radnom mestu postoji već 5 ljudi

koji rade i svi su došli sa Kosova “


„Ja mislim da je Kosovo vec izgubljeno.

Ljudi koji su sa Kosova dosli u Kraljevo

98% njih su zaposleni u javnim

preduzećima, prodali su zemlju

Albancima i tu su u Kraljevu i o kojoj

teritoriji tamo pricamo. To je prodato,

uzeli su dobar novac tamo. Stalno je

pitanje Kosova da bi dobili to a mi se

stalno drzimo opcije ne damo Kosovo,

mi mozemo da ga ne damo ali nasi

Srbi sa Kosova su ga prodali. “


„Kakvi smo mi prema

ljudima koji su došli sa

Kosova? Ja ne znam kako je

u Beogradu jer je to veći

grad, ali ovde u Nišu ih

mnogo ima i mnogo se

oseća. To su ljudi uglavnom

koji su jako dobro prodali

svoja imanja, kuće i stanove

i ovde većina izigrava ljude

koji nemaju, a prvi su da

prime pomoć, a imaju pet

stanova koje izdaju. Ja

takve znam“


34

6 Kosovari

„Ovde je malo siromašniji grad i ljudi

nekako dođu i postanu kivni da

gledajući da je neko došao pre par

godina i ima neku poziciju koju mi

ne možemo da imamo. I onda sam

neznajući da je čovek došao pred

jednom osobom rekla to svoje

mišljenje i onda mi je on objasnio da

čovek koji ima i koji je jednom imao,

pa neka je on imao na Kosovu imaće

i u Srbiji. Meni je on objasnio da su

ljudi tamo bili imućni. “


„Ja sam 1999. godine ovde došla bez ičega i

deset godina sam živela po kolektivnim

centrima. Od 2009. godine živimo u naselju i

sada nas uslovljavaju da im plaćamo kiriju i

sve ostalo, komunalije plaćamo normalno,

ali nemamo ništa. Postoji 80% porodica da

nema odlakle da plati tu kiriju, stanovi su za

socijalo stanovanje i nas četvoro odraslih živi

u 36m2.Ja najviše bih volela da odem dole u

svoj stan“


„Ako sam ja prodala svoju

nekretninu i dosla kod vas,

zasto ste mi vi prodali vašu?

Zbog novca, egzistencije,

boljeg života. Ljudi sa

Kosova su prodali to sto su

imali, dosli, kupili ovde ali

ako neko nije hteo da da

parče svoje zemlje sto ga je

dao? Zato sto mu je trebao

novac“


„Moj otac je 37 godina radio u

SUP-u I kada je on preminuo

2002.godine meni su ponudili da

radim bilo koji posao. Tada sam

imala srednju školu i od mene su

zahtevali da završim samo višu

školu da bi eto mogla da radim na

ličnim kartama, jer SUP ima

politiku da zapošljava decu svojih

radnika. Danas je 2018. godina i

još ne radim. Postoje ljudi koji rade

tamo i koji mi kažu da na tom

radnom mestu postoji već 5 ljudi

koji rade i svi su došli sa Kosova “


„Ja mislim da je Kosovo vec izgubljeno.

Ljudi koji su sa Kosova dosli u Kraljevo

98% njih su zaposleni u javnim

preduzećima, prodali su zemlju

Albancima i tu su u Kraljevu i o kojoj

teritoriji tamo pricamo. To je prodato,

uzeli su dobar novac tamo. Stalno je

pitanje Kosova da bi dobili to a mi se

stalno drzimo opcije ne damo Kosovo,

mi mozemo da ga ne damo ali nasi

Srbi sa Kosova su ga prodali. “


„Kakvi smo mi prema

ljudima koji su došli sa

Kosova? Ja ne znam kako je

u Beogradu jer je to veći

grad, ali ovde u Nišu ih

mnogo ima i mnogo se

oseća. To su ljudi uglavnom

koji su jako dobro prodali

svoja imanja, kuće i stanove

i ovde većina izigrava ljude

koji nemaju, a prvi su da

prime pomoć, a imaju pet

stanova koje izađu. Ja takve

znam“


• Na jugu Srbije je rasprava često odlazila u pravcu Srba koji su došli sa Kosova i koji

su nastavili svoje živote u većim gradovima na jugu, poput Niša, Kraljeva i Kruševca.

Napravila se polarizacija na osnovu stavova o kosovskom pitanju.

• Građani koji su za rešavanje kosovskog pitanja su u velikoj meri kivni na te

sugrađane, delimično kriveći i njih za trenutnu situaciju na Kosovu i u ostatku Srbije.

Često se mogu čuti optužbe da su prodali svoja imanja za višestruko veću cenu i

pokupavali sve po tim gradovima, uključujući radna mesta.

• Sa druge strane, građani koji su protiv nezavisnosti Kosova su izneli i drugu stranu

tih migracija, naglasivši da je veći broj tih ljudi prebegao zbog rata a da su bogati bili

bogati i na Kosovu.

35

7 Albanci

„Ja sam malopre ozbiljno mislio da je

Đorđe Manijak u XII veku doveo sa

Sicilije Albance, po zakoniku cara

Dusana samo je jedna albanska

porodica mogla biti. Oni su se toliko

namnožili da nam je Austrougarska

uz pomoc Engleske uzeli deo

teritorije i napravili Albaniju. To je

srpska teritorija. Ovo je drugi put da

Zapad hoce da nam uzme teritoriju“


„Mislim da ne shvatate sa kakvim ljudima

dole imamo posla. Albanci su na nekom

kulturnom nivou zaostali. Mi nikada nismo

džamiju prvi zapalili. Oni su bili prvi

inicijatori svega lošeg. Ja sam inače

miroljubiv čovek, možda kućno vaspitanje ili

obrazovanje, imam neku svest, ali kada sam

čuo da su oni porušili sve one naše

manastire i šta su radili sa tim, meni dođe

da im zapalim džamije posle toga “


„Pa ja imam druga koji je dole iz

Štrbca i on recimo ovde studira i

ide dole uvek kada može i on

kaže dole mu je ok, on čovek

kaže da ima bolje prijatelje među

Albancima nego među Srbima,

kaže da su dole Srbi očajni. Kaže

sve se dole kod Srba svodi na

politiku iz Beograda, znači na

manipulaciju vladajuće partije,

znači gledaju se interesi

pojedinaca, pa čak i Srbi

ekspoloatišu Srbe u te svrhe. “


„Mi u državu sa njima ne treba

da se nikada više upuštamo. Šta

ce nam takva masa Šiptara? Da

li vi znate neke žene koje su

zalutale u te porodice. To je

strašno bilo. Kod njih deca idu

gola bosa slinava zasvinjena.

Svi daju pare u višu svrhu. Oni

su poslušni. “


„Nikada, ali zaista nikada se ne

bih udala za Šiptara. Čak ni za

Uliksa Fehmiua. On je vrlo lep

čovek. Zaista je lep. Ali ja

zaista ne bih mogla, čak ni za

njega“


„Sada su se Albanci više

emancipovali. Mi treba da

promenimo shvatanje da od

njih kao naših arhi-

neprijatelja, nego da ih

prihvatimo kao komšije,

saradnike. Emancipovali su

se. Nemaju više desetoro

dece. Devojke izgledaju isto

kao naše. Narod kao narod.

I oni se trude tu da prežive“


36

7 Albanci

„Ja sam malopre ozbiljno mislio da je

Đorđe Manijak u XII veku doveo sa

Sicilije Albance, po zakoniku cara

Dusana samo je jedna albanska

porodica mogla biti. Oni su se toliko

namnožili da nam je Austrougarska

uz pomoc Engleske uzeli deo

teritorije i napravili Albaniju. To je

srpska teritorija. Ovo je drugi put da

Zapad hoce da nam uzme teritoriju“


„Mislim da ne shvatate sa kakvim ljudima

dole imamo posla. Albanci su na nekom

kulturnom nivou zaostali. Mi nikada nismo

džamiju prvi zapalili. Oni su bili prvi

inicijatori svega lošeg. Ja sam inače

miroljubiv čovek, možda kućno vaspitanje ili

obrazovanje, imam neku svest, ali kada sam

čuo da su oni porušili sve one naše

manastire i šta su radili sa tim, meni dođe

da im zapalim džamije posle toga “


„Pa ja imam druga koji je dole iz

Štrbca i on recimo ovde studira i

ide dole uvek kada može i on

kaže dole mu je ok, on čovek

kaže da ima bolje prijatelje među

Albancima nego među Srbima,

kaže da su dole Srbi očajni. Kaže

sve se dole kod Srba svodi na

politiku iz Beograda, znači na

manipulaciju vladajuće partije,

znači gledaju se interesi

pojedinaca, pa čak i Srbi

ekspoloatišu Srbe u te svrhe. “


„Mi u drzavu sa njima ne treba

da se nikada više upuštamo. Šta

ce nam takva masa Šiptara? Da

li vi znate neke žene koje su

zalutale u te porodice. To je

strašno bilo. Kod njih deca idu

gola bosa slinava zasvinjena.

Svi daju pare u višu svrhu. Oni

su poslušni. “


„Nikada, ali zaista nikada se

ne bih udala za Šiptara. Čak ni

za Uliksa Fehmiua. On je vrlo

lep čovek. Zaista je lep. Ali ja

zaista ne bih mogla, čak ni za

njega“


„Sada su se Albanci više

emancipovali. Mi treba da

promenimo shvatanje da od

njih kao naših arhi-

neprijatelja, nego da ih

prihvatimo kao komšije,

saradnike. Emancipovali su

se. Nemaju više desetoro

dece. Devojke izgledaju isto

kao naše. Narod kao narod.

I oni se trude tu da prežive“


• Što se tiče informacija o samim Albancima na Kosovu, situacija je potpuno konfuzna

i ne može da se napravi neko jasno razgraničenje ni sud o njima, već se sve svodi na

lična iskustva i konsultovanje raznih medija i literature koji dovode do oprečnih

zaključaka.

• Ovo dovodi do ekstremnih percepcija ovih ljudi unutar „timova“ - od toga da su oni

potpuno zaostali i zli do onih gde su oni emancipovani, prijateljski nastrojeni i dobri

ljudi, čak bolji i od Srba na Kosovu.

• U većini slučajeva građani smatraju da je suživot sa kosovskim Albancima u ovom

trenutku jako teško zamisliti i da treba da prođe puno vremena pre nego što bi tako

nešto uopšte bilo moguće, bez obzira na razloge koji stoje u osnovi tog suda.

37

Reakcije građana, rangiranje i predlozi rešenja

Predlozi scenarija rešenja kosovskog pitanja

38

Scenario br 1: Kosovo - Srbija

• Prema ovom scenariju, Kosovo bi se vratilo u sastav

Srbije, uz suštinsku autonomiju

• Iako su inicijalne reakcije na ovakav scenario pozitivne, nakon razrade

građani imaju sledeće probleme sa njim:

1. Finansijski bi bilo teško održivo i to bi na neki način značilo povratak

na politiku upumpavanja novca u Kosovo

2. Prolongirao bi se problem suživota sa Albancima pa bi mogao da se

očekuje scenario sličan onom u Makedoniji za 10, 20 godina - „Evo je

nova Makedonija u najavi“

3. Većina građana je izričito protiv albanskih stranaka u srpskom

parlamentu a pogotovo protiv albanskog predsednika

• Kada se sve uzme u obzir, scenario je ocenjen kao poželjan ali ne i realan

39

Scenario br 2: Razmena teritorija

• Scenario podrazumeva razmenu srpskih opština sa severa

Kosova za opštinu Preševo, uz autonomiju zajednice

srpskih opština i zaštitu kulturne baštine

• Slično kao i sa prethodnim scenariom, pozitivne reakcije prate i ovaj

scenario, uz dodatak da je ovo najverovatnije maksimum koji Srbija može

izvući, ali to u startu i nije puno – „Evo tebi 100, evo meni 100, samo

dobio si još i šamar“. Šta su još problemi:

1. Nema razloga da Srbija daje još svoje teritorije, povoljnije je da se

Kosovo podeli iznutra

2. Prekrajanje granica bi dovelo do novih migracija i potencijalnih sukoba

3. Albanci će teško pristati na manje od celog Kosova

• Ovaj scenario se posmatra kao relativno poželjan ali ne u potpunosti

realan

40

Scenario br 3: Briselski sporazum

• Scenario podrazumeva „normalizaciju odnosa“ Srbije i

Kosova tako da Kosovo i Srbija mogu da nastave

evrointegracije (EU članstvo 2025. godine) uz zajednicu

srpskih opština i zaštitu kulturne baštine

• Termin „normalizacija odnosa“ unosi najveću konfuziju kod građana pošto

nisu sigurni šta podrazumeva mada najviše deluje da je to alternativni

termin za priznanje Kosova. Dodatne nedoumice:

1. Nisu sigurni ni da će Srbija ući u EU te godine a ni da će EU tada još

postojati

2. Sumnjaju da će baština i autonomija Srba zaista biti poštovane – „Ovo

je sve na papiru tako ali pitanje je kako će se izvesti“

• Ovaj scenario je ocenjen kao umereno poželjan ali i realan

41

Scenario br 4: Otimanje Kosova

• U ovom slučaju bi Kosovo dobilo nezavisnost bez

postizanja ikakvog kompromisa, tj. sa nepoznatim

posledicama po srpsko stanovništvo i baštinu na Kosovu

• Inicijalno, ovaj scenario je doživljen kao ekstreman i malo verovatan.

Međutim, nakon razmatranja građani su došli do zaključka da nije

nemoguć. Razrada:

1. Otvoren put ka daljem rasparčavanju Srbije

2. Mala je šansa da međunarodne institucije dozvole ovako nešto ali nije

ni isključeno

3. Mogućnost da ovaj scenario stoji iza prethodnog – „Ovo bi bila

realnost onog prethodnog, na papiru ono a u praksi ovo“

• U odnosu na prethodni scenario, ovaj je manje poželjan i nešto manje

realan ali nije daleko ispod

42

Scenario br 5: Status Quo

• Status quo podrazumeva da Srbija i Kosovo nisu postigli

neki kompromis niti dogovor pa su obe države sprečene

da završe evrointegracije.

• Spominjanje ovog scenarija dovodi do pomešanih reakcija:

1. Građanima koji su protiv rešavanja kosovskog pitanja je ova opcija

poželjna (možda malo i više od scenarija 1) i smatraju da treba da

traje što duže pošto će Srbija imati sve bolju poziciju.

2. Građani koji bi da se kosovsko pitanje reši smatraju ovu opciju krajnje

neprivlačnom i za njih ona predstavlja nastavak agonije koja traje već

19 godina. – „Nedužan narod time će da dobije ništa, a oni koji rade

šta rade će i da nastave. Kriminal, pare, šleperi koji idu su javna

tajna“

• Ovaj scenario je procenjen kao jako realan ali srednje poželjan usled

suprotnosti u željama

43

Pregled doživljaja 5 scenarijaPoželjnost

Realnost

Kosovo-Srbija

Razmena teritorija

Status quo

Briselski sporazum

Otimanje Kosova

44

Pregled doživljaja 5 scenarijaPoželjnost

Realnost

Kosovo-Srbija

Razmena teritorija

Status quo

Briselski sporazum

Otimanje Kosova

• Preostala tri scenarija su procenjena kao daleko realniji,

ali uz jasne razlike.

• Najsličniji su treći i peti scenario usled razlike u

stavovima građana prema geopolitičkoj situaciji i

Evropskoj uniji, pa status quo preferiraju oni koji

nisu za rešavanje kosovskog pitanja a Briselski

sporazum oni koji jesu za rešavanje tog pitanja.

• Četvrti scenario je daleko najnepoželjniji ali ne i

nerealan pa postoji prostor da je Briselski sporazum

zapravo uvod u scenario 4.

• Prvi i drugi scenario spadaju u generalno poželjna ali

manje realna rešenja.

• Vraćanje Kosova u Srbiju je nešto što bi svi

građani Srbije voleli da čuju ali su svesni da je to

nemoguće

• Razmena teritorija je teritorijalni maksimum koji

Srbija može izvući ali građani smatraju da nije

realno ni da Srbija da Preševo ni da Albanci puste

sever Kosova.

45

Predloženi scenario 1: kiparski model?

• U nekoliko slučajeva su građani iznosili mogućnost

rešavanja problema kao što je slučaj sa Kiprom - sa

odvojenim grčkim i turskim delom a Kipar je ceo u EU.

• Iako bi ovaj model verovatno podrazumevao migracije, građani ga vide kao

zaobilaženje trenutnih problema kada su evrointegracije Srbije u pitanju.

• Kosovo bi bilo podeljeno na srpski i albanski deo, sa jasnim

razgraničenjem, a svaka strana bi imala svoju upravu.

• Spominje se i mogućnost zida po ugledu na kiparski zid – „Drug je bio

dole na praksi na Kipru, svi su na svoju stranu, turski i grčki Kiprani,

imaju žicu, ali lepo žive. Kao Tramp što hoće zid sa Meksikom”

46

Predloženi scenario 2: ekonomska unija/ konfederacija?

• Druga alternativa bi uključivala neki vid konfederacije/

ekonomske unije gde bi neformalno i Srbija i Kosovo bile

nezavisne ali suštinski povezane države

• Dakle, ovu uniju vide kao labaviji oblik zajednice od onog Srbije i Crne Gore

ali isključuju mogućnost podele kao što je bio slučaj odvajanja Crne Gore.

• Smatraju i da bi odvajanje išlo još teže nakon zajedničkog ulaska Srbije i

Kosova u Evropsku Uniju pošto bi to bio neki vid „duplog poklopca“ za

Kosovo.

• Svoju argumentaciju crpe iz uverenja da je Kosovo suviše ekonomski

vezano za Srbiju i da bi i Kosovo i Srbija doživeli velike ekonomske gubitke

ukoliko se to zajedničko tržište razbije – „Firme kao što su Bambi, Knjaz

Miloš.. Mi nismo ni svesni koliko naše firme tamo izvoze, uslovno

rečeno tj. tamo trguju. Oni uglavnom sve od nas kupuju i zavise“

47

Šta građani misle o tome

kako će se situacija sa Kosovom dalje odvijati

Predikcije građana

48

Predikcije građana

• Generalno, najverovatnije je da će se neko rešenje u

vezi Kosova ponuditi u narednih godinu do dve.

• Neki od građana smatraju i da je odluka već doneta a

da je narod Srbije sad u fazi opipavanja pulsa pa se

traži način kako će ta odluka biti saopštena.

• Retko ko veruje da će tu odluku doneti predsednik.

Iako bi deo građana podržao predsednika koji bi rešio

da preseče i kaže javnosti kakvo je stanje, opet većina

smatra da bi to bilo „političko samoubistvo“ i da je

referendum najrealniji.

• Skupštinsko glasanje nalik na ono koje je sprovela

Crna Gora prilikom ulaska u NATO je manje verovatno

i dovelo bi do nemira.

• Najverovatnije je da će biti referendum, pošto

građani smatraju da će se na taj način

najjednostavnije uticati na narod da izglasa ono što

vlastima bude odgovaralo.

49

Citati

Predikcije građana

„Kako naša vlast gleda ovu situaciju. Ja

pretpostavljam da bi oni dali narodu na

odlučivanje jer ako bi oni to rešili na svom

nivou to bi za njih bilo pogubno, to bi bilo

političko samoubistvo i zbog toga neće da

se reši na taj način“


„Predsednik izgara da bi građani

Srbije bolje živeli, ironična sam, jer

sve što radi je predstava za široke

narodne mase. Svakom dole je

jasno da je to završena stvar, čista

je formalnost je kada će se

potpisati, tačnije kada će se naći

adekvatan razlog za to, a to je

odavno izgubljeno“


„Mislim da ne mogu oni da

proglase. Kad je bio Aleksandar kod

Marića i spomene to kako otac

savetuje sina, Aleksandre ne

potpisuj ništa da ne bi ispao Vuk

Branković. Kad tad oni će prepustiti

narodu taj vruć krompir ako ne

bude bila ta dvotrećinska većina a

neće biti jer će Šešelj reći celo

Kosovo, DSS isto, Dveri isto. Doći ce

do referenduma“


„Ja mislim da smo mi dobili ultimatum i da je

rezultat ovog našeg druženja, saopštavanje

narodu na koji način i da je odluka donešena,

ovo je priprema naroda za 3-ku. Imaju datum,

siguran sam da neće potrajati duže od ove

godine i da će biti rešeno. Siguran sam da

imaju način na koji će to biti rešeno, samo je

pitanje smisliti taktiku kako sada na najblaži i

najpametniji način to objaviti “


„Danas-sutra svako od nas da stane

ispred streljačkog voda i da mu se

kaže ’Hoćeš da ubijemo tebe ili ceo

soliter da srušimo?’ Ako si patriota,

reći ćeš ’Pucaj!’. Ako nisi, onda ćeš

reći ’Čekaj, da razmislim, hajmo

referendum, hajmo ovo, hajmo ono.

Pa što samo ja? Gde ste mene našli?’

Sumnjam da su na vlasti tolike

patriote“

Žensko, Novi Sad,36-55 god

„Ne bih ja u skupštini odlučivao, jer bi

svakako vlast bila kriva, a ovako bi narod

bio. Ovako bi Vučić rekao eto 2/3 je reklo

da se otcepi Kosovo, oprao bi ruke, a

narod bi imao sliku šta uraditi dalje.

Imao bi on potkupljene glasove opet“


50

Zaključci

51

Zaključci

• Trenutno se među građanima jasno izdvajaju dve struje mišljenja koje na istu problematiku gledaju na

različite ali komplementarne načine:

• Polarizacija na osnovu ugla gledanja – argumentacija obe strane je jako emocionalno zasićena, ali su emocije

onih građana koji nisu za priznanje Kosova više usmerene geopolitički dok su među onima koji su za rešavanje

kosovskog pitanja one u većoj meri vezane za ekonomiju i ekonomsku situaciju.

• Polarizacija na osnovu stava prema EU – očekivano, građani koji su za očuvanje Kosova u granicama Srbije su

izraziti evroskeptici i ne vide apsolutno nikakav boljitak koji bi EU donela sa sobom. Sa druge strane, EU jeste

bitan argument za poziciju rešavanja kosovskog pitanja, ali i ovim građanima strpljenje slabi kada je u

pitanju očekivanje boljitka koji bi došao sa evrointegracijama, pa fale informacije o daljoj EU putanji Srbije.

• Polarizacija na osnovu dalje strategije – u skladu sa svim argumentima koje imaju, građani koji su protiv

puštanja Kosova su jednoglasno za čekanje pošto su uvereni da Srbija ima sve veći broj saveznika u ovom tihom

sukobu. Suprotna strana je apsolutno protiv daljeg čekanja pošto ne može da se pouzda da će se nešto

značajno promeniti u narednih dvadesetak godina a narod ne živi bolje.

• Ova pat pozicija dovodi do utiska da su obe strane na svoj način u pravu, posebno kad se uzme u obzir

da su jedni svesni da se u Srbiji sve teže živi a drugi da globalno situacija jeste bolja po Srbiju nego 1999.

52

Zaključci (2)

• Građanima nedostaju informacije koje mogu imati važan ako ne i presudan uticaj na njihov stav o

pitanju Kosova.

• Nije im jasno šta Srbija želi i koji su dugoročni planovi kada je Kosovo u pitanju – spontano se

spominje da i SAD i Britanija i Hrvatska a i Albanci imaju nacionalni cilj i ono čemu teže. Srpske vlasti

nikada nisu ni javno ni alternativnim kanalima poslale narodu poruku šta je cilj i kako se može

ostvariti.

• Nisu upoznati sa brojkama – koliko Kosovo trenutno košta, kakva je struktura tržišta, koliko se

može dobiti od resursa na Kosovu i na koji način. Ove informacije su trenutno u formi nagađanja.

• Ne znaju kako žive ni Srbi ni Albanci na Kosovu – na primer, nema reportaža o jednom danu

prosečnog Srbina u enklavama ili Albanca u Prištini ili suživotu Srba i Albanaca u Štrpcima.

• Nisu svesni koja su rešenja ponuđena – ovde se posebno misli na termin „normalizacije odnosa“

sa kosovskim vlastima i Kosovom u celini. Utisak je da niko ne zna ni šta je Briselski sporazum ni

šta sve podrazumeva. Pored toga, ne razumeju ni šta su posledice ovih rešenja (Srbi, baština..).

• Za rešenje kosovskog pitanja bi bilo jako važno da javnost bude upoznata sa ovim informacijama bez

obzira na to koje će rešenje na kraju biti usvojeno.

53

Zaključci (3)

• Na osnovu svih informacija, čini se da bi referendum u ovom trenutku bio jako neizvestan.

• Građani bi svakako očekivali oštru kampanju i agresivne metode prikupljanja glasova, ali uprkos tome teško

je oceniti koja bi strana prevagnula, posebno kada se uzme u obzir sporadičnost dostupnih informacija o

kosovskom problemu.

• Sa druge strane, suočavanje sa gotovom odlukom i već donetim rešenjem bi bilo prihvaćeno.

• Možda bi bilo nemira u početku ali svakako je moral i uopšte nada da će doći do neke opcije koja Srbiji

odgovara na niskom nivou, čak i među najzagriženijim protivnicima rešavanja kosovskog pitanja.

• Najveći problem bi bio za osobu koja bi saopštila tu odluku i potpisala rešenje koje ne odgovara Srbiji.

Ona bi ponela teret „izdajništva“ i možda čak bila i u fizičkoj opasnosti.

• Kako sad stvari stoje, na ocenu javnog mnjenja/potencijalni rezultat referenduma bi najviše uticale sve

one konkretne informacije koje su potrebne a koje bi bile usklađene sa nacionalnim ciljem i

strategijom rešavanja kosovske problematike.

54

O IPSOSU

Ipsos je treći po rangu u globalnoj istraživačkoj

industriji. Prisutan je u 87 zemalja sa više od 16 000

zaposlenih, što nam omogućava da izvodimo projekte

istraživanja u više od 100 zemalja. Ipsos je osnovan u

Francuskoj 1975. godine, a vode ga profesionalci

specijalizovani za istraživanja. Oni su sagradili čvrstu

grupaciju koja obuhvata različite oblasti: istraživanje

medija i advertajzinga; istraživanje u marketingu;

upravljanje odnosom sa klijentima i zaposlenima;

istraživanja javnog mnjenja; prikupljanje i isporuka

podataka putem mobilnog telefona, online i offline.

Ipsos se nalazi na listi Eurolist - NYSE-Euronext.

Kompanija je deo SBF 120 i Mid-60 indeksa i

kvalifikovana je za Deferred Settlement Service (SRD).

ISIN code FR0000073298, Reuters ISOS.PA, Bloomberg IPS:FPwww.ipsos.com

MENJAMO IGRU

Mi u Ipsosu smo istinski zainteresovani za ljude, tržišta,

brendove i društvo. Pružamo informacije i analize koje čine naš

složeni svet lakšim i bržim za snalaženje i inspirišu naše klijente

da donose bolje odluke.

Verujemo da je naš rad važan. Sve što mi radimo je sigurno,

jednostavno, brzo i suštinsko.

Mi nudimo našim klijentima jedinstveno dubinsko znanje i

ekspertizu kroz specijalizaciju. Perspektivu stičemo kroz

učenje iz različitih iskustava, koja nas inspirišu da hrabro

preispitujemo stvari i da budemo kreativni.

Negujući kulturu saradnje i radoznalosti, privlačimo

najkvalitetnije ljude koji su sposobni i motivisani da oblikuju i

menjaju budućnost.

Naš slogan „MENJAMO IGRU” u najkraćem opisuje našu

ambiciju.

DIJALOG O KOSOVU - fosserbia.org · „Sistem vrednosti je totalno okrenut naglavačke. Ovo što ne...

Documents

Transcript of DIJALOG O KOSOVU - fosserbia.org · „Sistem vrednosti je totalno okrenut naglavačke. Ovo što ne...