Deveta nedeljaFINANSIJSKO TRŽIŠTE - TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI (HoV)

način podele finansijskog tržišta preuzeto od: Ristić,Ž. (1990) Tržište novca (Beograd, sopst. izd.); Ristić, Ž (1990) Tržište kapitala (Beograd, sopst. izd.)

FINANSIJSKO TRŽIŠTE – definicija i segmentacija (1)

• tržišni mehanizam preko koga se uspostavlja veza između ponude i tražnje (P/T) finansijskih sredstava (kreditno tržište) i finansijskih instrumenata (tržište hartija od vrednosti);

• podela tržišta prema ročnosti tržišnog materijala koji se nudi i traži: tržište kapitala i novčano tržište;

FINANSIJSKO TRŽIŠTE – definicija i segmentacija (2)

• novčano tržište - mobilizacija kratkoročnih finansijskih sredstava, hartija od vrednosti i deviza i snabdevanje procesa proizvodnje i prometa likvidnim sredstvima;

• tržište kapitala – mobilizacija dugoročnih finansijskih sredstava i dugoročnih dužničkih i vlasničkih HoV i usmeravanje u najprofitabilnije projekte;

1. NOVČANO TRŽIŠTE

• likvidna sredstva obezbeđuju se iz primarne emisije i međukreditiranjem banaka i privrede;

• rast likvidnih sredstava formira agregatnu tražnju;• rast likvidnih sredstava mora se uskladiti sa rastom

proizvodnje i ostalim kategorijama realnog sektora što je pod kontrolom centralne banke;

• centralna banka (CB) organizator najvažnijeg segmenta novčanog tržišta – međubankarskog tržišta novca (skraćeno tržište novca);

Segmenti novčanog tržišta

• Kreditno tržište – P/T kratkoročih sredstava u formi kratkoročnih kredita;

• Tržište kratkoročnih HoV;• Eskontno i lombardno tržište na kome se

povlače kratkoročna sredstva CB;• Tržište novca – kupovina i prodaja žiralnog

novca i HoV tržišta novca;

Tržište novca (1)• učesnici CB i poslovno bankarstvo;• CB nema prava da učestvuje na ostalim

segmentima finansijskog tržišta;• CB instrumentima i mehanizmima kreditno

monetarne politike deluje u pravcu realizacije postavljenih ciljeva makroekomske politike;

• Na ovom tržišu odvijaju se operacije CB na otvorenom tržištu i formira referentna kamatna stopa;

Tržište novca (2)

• na ovom tržištu odvija se politika otvorenog tržišta i formira referentna kamatna stopa;

- CB održava optimalnu likvidnost finansijskog sistema zemlje;

- poslovno bankarstvo uspešno prevazilazi likvidnosne oscilacije;

Tržište novca (2)• Ponudu na tržištu novca formiraju viškovi

žiralnog novca poslovnog bankarstva i HoV tržišta novca;

• instrument depozitnih ili kreditnih olašica CB za viškove ili plasman viškova žiralnog novca;

• HoV koje formiraju ponudu na tržištu novca - samo one HoV koje su izdate od strane CB i države i koje to nisu, pod uslovom da je CB dala posebnu saglasnost da se one mogu smatrati HoV tržišta novca: mogu biti blagajnički zapisi,repo aranžmani, državni zapisi i obveznice;

Nacionalno i internacionalno tržište novca (1)

• U zemljama sa konvertibilnom valutom deo tržišta novca je i devizno tržište; ne pravi se razlika između nacionalnog tržišta novca i internacionalnog tržišta novca;

• U zemljama sa nekonvertibilnom valutom, kao što R Srbija, na nacionalnom tržištu novca transakcije se vrše u nacionalnoj valuti, a na internacionalnom tržištu u stranim sredstvima plaćanja i pravi se podela između

- institucionalizovanog internacionalnog tržišta;- neinstitucionalizovanog internacionalnog tržište;

Tržište novca – devizno tržište (2)

- Kada je intitucionalizovano, posluje pod nazivom devizna berza – devizno tržište;

- Neinstitucionalizovano inostrano tržište novca pretpostavlja postojanje međunarodnog platnog prometa; učesnici samo one poslovne banke koje su dobile ovlašćenje CB da devizna sredstva kojima raspolažu drže na računima u inostranstvu;

Devizno tržište – devizna berza (1)• formira P/T stranih sredstava plaćanja u

okviru nacionalne privrede i formira devizni kurs nacionalne valute;

• kupuju se i prodaju devize i efektivni strani novac za namene koje su propisane Zakonom;

• Deviza – potraživanje na strani novac;• Valuta – efektivni novac;• Devizni kurs – cena stranog novca izražena u

domaćoj valuti i obratno;

Devizno tržište – devizna berza (2)• Učesnici CB i poslovne banke; • centralna banka kupuje i prodaje devize i na

taj način utiče na formiranje kursa nacionalne valute;

• Intervencijama CB održava se spoljna likvidnost nacionalne privrede na potrebnom nivou;

• efekti intervencije CB protežu se i na količinu novca (nacionalnog) u opticaju- utiču i na tržište novca i visinu kamatnih stopa na ostalim segmentima finansijskog tržišta;

Trgovina na deviznom tržištu R Srbije

• Spot trgovina- kupovina i prodaja deviza čiji rok izvršenja je do dva radna dana;

• Terminska trgovina - kupovina i prodaja deviza čiji rok izvršenja je na neki dan u budućnosti, a koji počinje da teče prvog dana nakon isteka spot roka;

• Svop transakcija je istovremeno ugovaranje spot kupovine/prodaje deviza za dinare (spot transakcija) i terminske prodaje/kupovine tih deviza za dinare (terminska transakcija) između NBS i banke;

Srednji kurs dinara (1)• formira se slobodno na osnovu P/T deviza, a u

režimu rukovođeno plivajućeg kursa koga sprovodi NBS;

• zvanični srednji kurs dinara utvrđuje NBS na početku svakog radnog dana; na osnovu spot i na kraći rok od spot trgovine evrima;

• zvanični srednji kurs dinara prema drugim valutama utvrđuje se na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, primenom principa pravilno ukrštenih kurseva i u skladu sa međuvalutarnim odnosima na inostranim tržištima ;

Menjački poslovi u R Srbiji

• poslovi otkupa, odnosno prodaje efektivnog stranog novca i čekova deviza i efektive koji se kupuju i prodaju na deviznom tržištu;

• Menjačke poslove mogu da obavljaju banke i pravna lica i preduzetnici koji dobiju ovlašćenja Deviznog inspektorata;

Kursna lista za efektivni strani novac

• kursnu listu za efektivni strani novac formira NBS istovremeno sa formiranjem kursne liste za zvanični srednji kurs dinara;

• Kupovni i prodajni kursevi NBS za devize, odnosno za efektivni strani novac formiraju se oduzimanjem odnosno dodavanjem marži za devize, odnosno efektivni strani novac, u odnosu na zvanični srednji kurs dinara;

• Oduku o visini marže donosi guverner;

TRŽIŠTE KAPITALA - segmenti

• Kreditno tržište – daje se, uzima i koristi kapital u formi dugoročnih kredita;

• Hipotekarno tržište – koristi se kapital u formi hipotekarnih kredita – stambenih kredita za koje je obavezna zaloga u obliku hipoteke;

• Tržište dugoročnih dužničkih HoV i vlasničkih HoV;

Prema Zakonu o tržištu kapitala u R Srbiji – tržište kapitala= tržište HoV;

Primarno i sekundarno tržište HoV• Primarno ili emisiono tržište HoV – tržište na

kome emitenti HoV prodaju HoV – na kome se prvi put prodaje HoV;

• Sekundarno tržište HoV – tržište na kome se HoV trguje drugi i svaki naredni put; produžava vek emitovanim HoV na taj način što se na njemu vrši preprodaja finansijskih instrumenata, a investitorima koji žele omogućava da vrednosni papir u svakom momentu zamene u novac – da ga utrže pre roka dospeća;

Formiranje ponude i tražnje HoV

• Ponudu HoV formiraju:- na primarnom tržištu izdavaoci/emitenti HoV

koji mogu biti privredna društva ili država; - na sekundarnom tržištu HoV ponudu formiraju

investitori - vlasnici kupljenih HoV; • Tražnju HoV formira javnost/investitori koji

mogu biti sva pravna i fizička lica koja su voljna da tekuću potrošnju odlože i investiraju u HoV;

Cilj investiranja u HoV1. štednja - motiv sticanje prinosa na HoV koji

može biti u obliku dividende ili kamate; 2. špekulacija (finansijsko klađenje) - motiv

isključivo kapitalni dobitak koji predstavlja razliku između tržišne i nominalne cene HoV : Bikovi - špekulacija na rast cena; Medvedi – špekulacija na pad cena;

- špekulant vs. hedžer: razlika što istim operacijama prvi preuzima rizik promene cena, a drugi želi da se od ovog rizika zaštiti;

Investiranje na tržištu HoV

• Investor samostalno bira HoV i daje nalog ovaštenom licu za trgovinu HoV da je kupi;

• Investitor ulaže sredstva kod institucionalnih investititora, razne vrste investicionih fondova, - koji prikupljaju pojedinačne uloge investitora a odgovorno lice fonda za trgovinu HoV – portfolio menadžer - investira u HoV koja je po njegovoj proceni najunosnija;

Finansijski posrednici na tržištu HoV

• Posrednici na tržištu kapitala mogu biti finansijske institucije koje imaju status investicionih društava:

- brokersko-dilerska društva;- ovlašćene banke za isporučivanje

investicionih usluga;- investicioni i penzioni fondovi;

Investicioni fondovi• Otvoreni fond;• Zatvoreni fond; • Privatni fond;Otvoreni investicioni fond prema investicionom

cilju mogu biti: 1)fond rasta vrednosti imovine; 2)fond prihoda; 3)balansirani fond; 4)fond očuvanja vrednosti imovine;

Otvoreni investicioni fond• nema svojstvo pravnog lica;• imovina fonda odvojena od imovine društva

za upravljanje fondom;• funkcioniše na principu prikupljanja novčanih

sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda;

Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo člana fonda u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda;

Zatvoreni investicioni fond• pravno lice organizovano kao javno društvo;• prikuplja novčana sredstva prodajom akcija

putem javne ponude;• osnovni kapital ne može biti manji od 200.000

evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate;

Privatni investicioni fond

• pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću;

• Minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate;

• Društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu privatnog fonda kojim upravlja;

Dobrovoljni penzioni fond

• nema svojstvo pravnog lica;• institucija kolektivnog investiranja u okviru

koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja;

• novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom, prilikom osnivanja, iznosi najmanje 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan uplate;

Razlika između penzionih i investicionih fondova

• ograničenja za investiranje daleko veća za penzione od bilo koje druge vrste investicionih fondova;

• investitori u penzione fondova svoje uloge mogu podići tek nakon što napune određeni broj godina života;

Banka kao investiciono društvo

• poslovanje sa HoV netradicionalan bankarski posao;

• Poslovanje sa HoV:- u svoje ime i za svoj račun; - kao agent - čist posrednik;- kao pokrovitelj emisije - u svoje ime a za tuđ

račun na način da preuzima emisiju HoV tuđeg izdanja u cilju prve prodaje HoV investitorima uz obavezan otkup emitovanih HoV;

Fond za zaštitu investitora• obavlja delatnost u svrhu zaštite investitora u

HoV čija su sredstva ili finansijski instrumenti izloženi riziku u slučaju stečaja investicionog društva, banke ili društva za upravljanje koji obavljaju investicione usluge;

• Organizovala ga Agencija za osiguranje depozita;

• Potraživanja klijenata osigurana su do vrednosti od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po klijentu člana Fonda;