Podrazdeo Podrazdeo DeuteromycotinaDeuteromycotina Veliki broj vrsta su saprobi i biljni paraziti, ali ima i parazita životinja i Veliki broj vrsta su saprobi i biljni paraziti, ali ima i parazita životinja i

čoveka.čoveka. Micelija je haploidna, septirana, dobro razvijena i granata;Micelija je haploidna, septirana, dobro razvijena i granata; Komponente ćelijskog zida su hitin i glukan;Komponente ćelijskog zida su hitin i glukan; Bespolno se razmnožavaju konidijama, samo neke vrste formiraju Bespolno se razmnožavaju konidijama, samo neke vrste formiraju

hlamidospore ili sklerocije. hlamidospore ili sklerocije. KKonidije se obrazuju na haploidnoj miceliji na višećelijskim, ređe onidije se obrazuju na haploidnoj miceliji na višećelijskim, ređe

jednoćelijskim, prostim ili razgranatim konidioforima. jednoćelijskim, prostim ili razgranatim konidioforima. Kod nekih predstavnika konidiofori su grupisani na miceliji (gradeći Kod nekih predstavnika konidiofori su grupisani na miceliji (gradeći

koremije, lože, sporodohije, acervule) ili su smeštene unutar piknidija. koremije, lože, sporodohije, acervule) ili su smeštene unutar piknidija. Razlikuju se dva načina obrazovanja konidija, blastična (mlada konidija Razlikuju se dva načina obrazovanja konidija, blastična (mlada konidija

se uočava pre nego što se odvoji poprečnim zidom od konidiogene se uočava pre nego što se odvoji poprečnim zidom od konidiogene ćelije) i talusna (poprečni zid se formira pre nego što počne ćelije) i talusna (poprečni zid se formira pre nego što počne diferenciranje konidije). diferenciranje konidije).

Boja, oblik i septiranost konidija su važna taksonomska obeležja ovih Boja, oblik i septiranost konidija su važna taksonomska obeležja ovih gljiva; gljiva;

Ne obrazuju polne stadijume (Ne obrazuju polne stadijume (Fungi ImperfectiFungi Imperfecti););

Podrazdeo DeuteromycotinaPodrazdeo DeuteromycotinaGljive koje ne obraGljive koje ne obrazzuju polne stadijume uju polne stadijume veveć se razmnožavaju bespolno uz pomoć ć se razmnožavaju bespolno uz pomoć konidija (Fungi Imperfecti).konidija (Fungi Imperfecti).Podela na klase:Podela na klase:

BlastomycetesBlastomycetes – kvasolike forme; – kvasolike forme; HyphomycetesHyphomycetes – micelija sa konidijama – micelija sa konidijama

na hifama ili na konidioforima;na hifama ili na konidioforima; CoelomycetesCoelomycetes – micelija sa konidijama – micelija sa konidijama

koje su u piknidiji ili acervuli.koje su u piknidiji ili acervuli.

Rod Rod PenicilliumPenicillium Ovaj rod ima septiranu bezbojnu miceliju koja Ovaj rod ima septiranu bezbojnu miceliju koja

obrazuje paučinastu mrežu koja prožima obrazuje paučinastu mrežu koja prožima supstrat. supstrat.

Segmenti su dugi i jednojedarni. Segmenti su dugi i jednojedarni. Iznad supstrata se izdižu konidiofori. Iznad supstrata se izdižu konidiofori. Višećelijski konidiofori se u gornjem delu Višećelijski konidiofori se u gornjem delu

dihotomo granaju u jednoćelijske krajnje grane – dihotomo granaju u jednoćelijske krajnje grane – metule na kojima se formiraju snopovi fijalida ili metule na kojima se formiraju snopovi fijalida ili konidiogenih ćelija. konidiogenih ćelija.

Na njima bazipetalno nastaju zeleno-sive Na njima bazipetalno nastaju zeleno-sive konidije.konidije.

Rod PennicilliumSeptirana micelija; Na metličasto razgranatim višećelijskim konidioforima nalaze se krajnje grane – metule na kojima su fijalide ili konidiogene ćelije. Na njima bazipetalno nastaju konidije.

Rod Rod AspergillusAspergillus

Ima septiranu miceliju koja prožima supstrat. Ima septiranu miceliju koja prožima supstrat. Na miceliji se formira stopalasta ćelija od koje Na miceliji se formira stopalasta ćelija od koje

se iznad supstrata izdiže konidiofor. se iznad supstrata izdiže konidiofor. Konidiofor je jednoćelijski, negranat. Konidiofor je jednoćelijski, negranat. Na njegovom vrhu se formira vezikula koja nosi Na njegovom vrhu se formira vezikula koja nosi

radijalno postavljene profijalide. radijalno postavljene profijalide. One se granaju u fijalide na kojima se One se granaju u fijalide na kojima se

bazipetalno formiraju mrke konidije.bazipetalno formiraju mrke konidije.

Rod Aspergillus

Septirana micelija; Konidionoša je jednoćelijska sa stopalastom ćelijom koja ulazi u sastav micelije; Na vrhu konidionoše je vezikula, na njoj profijalide, zatim niz fijalida na kojima se bazipetalno formiraju konidije.

Slika i šematski prikaz sporangija

konidiofor

fijalidevezikula

konidije

metule

Rod Rod AlternariaAlternaria Predstavnici ovoga roda su široko rasprostranjeni u prirodi. Predstavnici ovoga roda su široko rasprostranjeni u prirodi. Mnoge vrste su saprofiti, epifiti ili biljni paraziti. Mnoge vrste su saprofiti, epifiti ili biljni paraziti. Oko 25 vrsta su obligatni paraziti na poljoprivrednim kulturama (Oko 25 vrsta su obligatni paraziti na poljoprivrednim kulturama (A. A.

solanisolani parazitira na krompiru i paradajzu, parazitira na krompiru i paradajzu, A. brassicaeA. brassicae na kupusu, na kupusu, A. dauciA. dauci na šargarepi, na šargarepi, A. tenuissimaA. tenuissima na pamuku i limunu i dr.) na pamuku i limunu i dr.)

Micelija roda Micelija roda AlternariaAlternaria je septirana a segmenti su višejedarni. je septirana a segmenti su višejedarni. Na kratkim jedno- ili višećelijskim konidionošama akropetalno Na kratkim jedno- ili višećelijskim konidionošama akropetalno

nastaju višećelijske kruškaste tamno obojene konidije označene nastaju višećelijske kruškaste tamno obojene konidije označene kao diktiospore (gr. kao diktiospore (gr. dictyondictyon – mreža) koje su tako nažvane usled – mreža) koje su tako nažvane usled prisustva vertikalnih i horizontalnih septi. One se lako raznose prisustva vertikalnih i horizontalnih septi. One se lako raznose vetrom. vetrom.

Rod AlternariaSeptirana micelija; Na kratkim jedno ili višećelijskim konidionošama nastaju akropetalno višećelijske kruškaste diktiospore.

diktiospore

diktiospore

septiranamicelija

Dobro razgranata, septirana micelija prožima suspstrat, a Dobro razgranata, septirana micelija prožima suspstrat, a vazdušni deo micelije nosi organe za bespolno razmnožavanje, vazdušni deo micelije nosi organe za bespolno razmnožavanje, konidiofore sa konidijama. konidiofore sa konidijama.

Konidiofori mogu biti prosto ili vičestruko razgranati sa flašolikim ili Konidiofori mogu biti prosto ili vičestruko razgranati sa flašolikim ili bačvastim ćelijama na krajevima grana tj. konidiogenim ćelijama bačvastim ćelijama na krajevima grana tj. konidiogenim ćelijama koje su označene kao fijalide. koje su označene kao fijalide.

Na vršnom suženom kraju fujalida nalaze se inicijalna mesta za Na vršnom suženom kraju fujalida nalaze se inicijalna mesta za obrazovanje jednoćelijskih konidija tzv. amerospore. obrazovanje jednoćelijskih konidija tzv. amerospore.

Konidije se obrazuju bazipetalno (najmlađa je ona koja je najbliža Konidije se obrazuju bazipetalno (najmlađa je ona koja je najbliža fijalidi) i nakupljaju se u vidu konidijskih glavica. fijalidi) i nakupljaju se u vidu konidijskih glavica.

Neke vrste ovoga roda predstavljaju anamorfni stadijum gljiva iz Neke vrste ovoga roda predstavljaju anamorfni stadijum gljiva iz roda roda HypocreaHypocrea iz klase Pyrenomycetes (Ascomycotina). iz klase Pyrenomycetes (Ascomycotina).

Rod Rod TrichodermaTrichoderma

Rod Trichoderma

Dobro razgranata septirana micelija;

Konidiofori su prosti ili granati sa bačvastim fijalidama;

Na fijalidama nastaju jednoćelijske konidije (amerospore) u vidu konidijskih glavica;

Konidije se obrazuju bazipetalno.

amerospore

fijalidekonidiofor

LIHENOLOGIJA

Vežba 14Vežba 14Upoznavanje sa osnovnim Upoznavanje sa osnovnim

karakteristikama lišajevakarakteristikama lišajeva - razdeo - razdeo LichenesLichenes

Osnovni problem ?Osnovni problem ?Gde je mesto lišaja u sistemu živog sveta ?Gde je mesto lišaja u sistemu živog sveta ?

Svaki lišaj predstavlja “zajednicu” alge i gljive, tj.Svaki lišaj predstavlja “zajednicu” alge i gljive, tj. sastoji se od sastoji se od ►► mikobionta (gljiva) mikobionta (gljiva)

►► fotobionta = fikobionta (alga)fotobionta = fikobionta (alga)Po toj logici lišaji bi mogli da se opravdano ali i ne-Po toj logici lišaji bi mogli da se opravdano ali i ne-potpuno svrstaju u carstvo potpuno svrstaju u carstvo Mycota (syn. Fungi)Mycota (syn. Fungi) ali i ali i u carstvo u carstvo VegetabiliaVegetabilia iliili nadcarstvo nadcarstvo ProcaryotaeProcaryotae (u (u

zavisnosti od toga koja je alga fotobiont).zavisnosti od toga koja je alga fotobiont).Zato se i koristi neutralan naziv - Zato se i koristi neutralan naziv - LichenesLichenes. On ne . On ne ukazuje ni na gljivu ni na algu, ali je taksonomksiukazuje ni na gljivu ni na algu, ali je taksonomksi

nekorektan.nekorektan.Veliki broj naučnika lišaje smatra “lihenizovanim glji-Veliki broj naučnika lišaje smatra “lihenizovanim glji-vama”, budući da:vama”, budući da:

- u “zajednici” količinski dominira gljiva,- u “zajednici” količinski dominira gljiva,- gljiva je u toj “zajednici” u većoj meri zavisna. - gljiva je u toj “zajednici” u većoj meri zavisna.

Opšte karakteristike lišajaOpšte karakteristike lišaja▶▶ MikobiontMikobionta čini nekaa čini neka gljive i gljive izz podrazdela podrazdela::

►► AscomyAscomycotina ilicotina ili►► Basidiomycotina.Basidiomycotina.

▶▶ FotoFotobbionta čini neka od oko 100 vrsta algi iz:ionta čini neka od oko 100 vrsta algi iz:►► Chlorophyta Chlorophyta ili ili ►► Cyanophyta.Cyanophyta.

▶▶ Ako fotobionta čini više od jedne vrste algi, lišaj se Ako fotobionta čini više od jedne vrste algi, lišaj se označava kao označava kao HIMERAHIMERA..

▶▶ Broj opisanih vrsta, po različitm autorima, iznosi Broj opisanih vrsta, po različitm autorima, iznosi od 13 000 do 20 000od 13 000 do 20 000..

▶▶ Tri su osnovna odnosa alTri su osnovna odnosa algge i gljive u lišaju:e i gljive u lišaju:►► odnos mutualističke simbioze,odnos mutualističke simbioze,►► odnos saprobnosti,odnos saprobnosti,

►► odnos umerenog parazitizma.odnos umerenog parazitizma.

Opšte karakteristike lišajaOpšte karakteristike lišaja▶▶ Lišaji gotovo svu hranu uzimaju iz vazduha, i to:Lišaji gotovo svu hranu uzimaju iz vazduha, i to:

►► svetlost od Sunca;svetlost od Sunca; ►► vodu preko padavina, rose, magle, vodene pare;vodu preko padavina, rose, magle, vodene pare; ►► mineralne supstance iz prašine koja pada na nji-mineralne supstance iz prašine koja pada na nji-

hov talus iz vazduha.hov talus iz vazduha.

▶▶ Stoga su lišaji mogu razvijati na bilo kojoj podlozi Stoga su lišaji mogu razvijati na bilo kojoj podlozi (staklo, stena, metal itd.) Dva su uslova za to:(staklo, stena, metal itd.) Dva su uslova za to: ►► podloga u dužem periodu vremena mora dapodloga u dužem periodu vremena mora da

bude mirujuća i nepromenljiva, stabilna;bude mirujuća i nepromenljiva, stabilna;►► podloga ne sme da bude pogodna za razvićepodloga ne sme da bude pogodna za razviće biljaka (zemljište, npr.) jer lišaji sporo rastu ibiljaka (zemljište, npr.) jer lišaji sporo rastu i

nisu u stanju da izdrže konkurenciju vasku-nisu u stanju da izdrže konkurenciju vasku- larnih biljaka.larnih biljaka.

▶▶ Najčešće se lišaji razvijaju na stenama (80% njih).Najčešće se lišaji razvijaju na stenama (80% njih).

Vodni režim lišajaVodni režim lišaja▶▶ Voda se prima celom površinom talusa.Voda se prima celom površinom talusa.▶▶ Voda se gubi celom površinom talusa.Voda se gubi celom površinom talusa.▶▶ Posebni mehanizmi za trajno čuvanje vode ne postoje - Posebni mehanizmi za trajno čuvanje vode ne postoje -

voda se i prima i gubi po zakonima fizike.voda se i prima i gubi po zakonima fizike.▶▶ Voda se privremeno čuva van ćelije, i to:Voda se privremeno čuva van ćelije, i to:

►► u zidovima debelozidih hifa (fikobiont zelena alga)u zidovima debelozidih hifa (fikobiont zelena alga) ►► u galertnom omtaču alge (fikobiont modrozelena u galertnom omtaču alge (fikobiont modrozelena

alga) – lišaji pri vlažnom vremenu bubre i sluzave.alga) – lišaji pri vlažnom vremenu bubre i sluzave.▶▶ Stoga lišaji pri suvom vremenu lako gube vodu, osuše se i Stoga lišaji pri suvom vremenu lako gube vodu, osuše se i

prelaze u stanje mirovanja (anabioza).prelaze u stanje mirovanja (anabioza).▶▶ Primarna posledica – alge velikim delom godine ne vrše Primarna posledica – alge velikim delom godine ne vrše

fotosintezu. fotosintezu. ▶▶ Izvedena posledica – veoma spor rast lišaja izražen u Izvedena posledica – veoma spor rast lišaja izražen u

milimetrima godišnje (zbog niske primarne produkci-ja milimetrima godišnje (zbog niske primarne produkci-ja koja se uz to koristi i za ishranu gljive). koja se uz to koristi i za ishranu gljive).

Građa talusa lišajaGrađa talusa lišajaMože da se posmata kao morfološka i anatomska građa Može da se posmata kao morfološka i anatomska građa

lišaja.lišaja.

Morfološki tipovi talusaMorfološki tipovi talusaTri su osnovna tipa:Tri su osnovna tipa:►► korast (krustozan)korast (krustozan) – u obliku je kore, celom povr-šinom – u obliku je kore, celom povr-šinom

prekriva podlogu (najšečće stenu). Od po-dloge se ne prekriva podlogu (najšečće stenu). Od po-dloge se ne može odvojiti bez oštećenja talusa. Na preseku je može odvojiti bez oštećenja talusa. Na preseku je dorziventralne građe.dorziventralne građe.

►► listast (foliozan)listast (foliozan) – listolikog je oblika, za podlogu je – listolikog je oblika, za podlogu je utvrđen samo jednim delom svoje površine. Od utvrđen samo jednim delom svoje površine. Od podloge se česti može odvojiti bez većih ošteće-nja podloge se česti može odvojiti bez većih ošteće-nja talusa. Na presku je dorziventralne građe.talusa. Na presku je dorziventralne građe.

►► žbunast (fruktozan)žbunast (fruktozan) – u obliku je žbunića koji su uskom – u obliku je žbunića koji su uskom pločom (pločom (gomphagompha) pričvršćeni za podlogu. Od podloge ) pričvršćeni za podlogu. Od podloge se može lako odvojiti bez ikakvih oštećenja talusa. Na se može lako odvojiti bez ikakvih oštećenja talusa. Na preseku je radijalne građe.preseku je radijalne građe.

korast tip talusa žbunast tip talusa

listast tip talusa

Prelazni i dvojni morfološki Prelazni i dvojni morfološki tipovi talusatipovi talusa

►► Prelazni tip talusaPrelazni tip talusa poseduju lišaji sa tzv. poseduju lišaji sa tzv. pprivi-dno rivi-dno žbunastim talusom. Oni imaju izgled žbunižbunastim talusom. Oni imaju izgled žbuni--ća, ali ća, ali su na preseku dorziventralne građe (ro- dovi su na preseku dorziventralne građe (ro- dovi EverniaEvernia, , PseudeverniaPseudevernia itd.). itd.).

►► Dvojni tip talusaDvojni tip talusa nalazimo kod lišaja kod kojih se nalazimo kod lišaja kod kojih se na podlozi razvija listast tip talusa (u obliku sitnih na podlozi razvija listast tip talusa (u obliku sitnih ljuspica), a iznad podloge se izdižu tzv. podecije – ljuspica), a iznad podloge se izdižu tzv. podecije – delovi talusa različitog oblikadelovi talusa različitog oblika. Ti su. Ti su delovi delovi obično u obično u obliku šupljih obliku šupljih ((rod rod CladoniaCladonia) ) ili punih grančicaili punih grančica (rod (rod StereocaulonStereocaulon npr.)npr.), u obli, u obli--ku trubice itd.).ku trubice itd.).

Evernia sp. Cladonia sp.

Anatomski tipovi talusaAnatomski tipovi talusaDva su osnovna tipa:Dva su osnovna tipa:►► Homeomoeran tip talusaHomeomoeran tip talusa – rađen na vežbama. – rađen na vežbama.►► Heteromeran tip talusaHeteromeran tip talusa – rađen na vežbama. – rađen na vežbama.

►► Poseban slučaj heteromernog tipa talusa je raPoseban slučaj heteromernog tipa talusa je radi-di-jalni jalni tip talusa – on je heteromerne građe ali nitip talusa – on je heteromerne građe ali ni-k-kada ada nema donju (u ovom slučaju - unutrašnju koru)nema donju (u ovom slučaju - unutrašnju koru)..

Anatomski tipovi talusaAnatomski tipovi talusaHomeomoeran tip talusaHomeomoeran tip talusa

Gornja kora – apsorpcija vode i mineralnih Gornja kora – apsorpcija vode i mineralnih materija:materija:

Srž izgrađena od rastresitog sloja algi koje su Srž izgrađena od rastresitog sloja algi koje su obavijene tankozidim hifama gljiva;obavijene tankozidim hifama gljiva;

Donja kora.Donja kora.

Anatomski tipovi talusaAnatomski tipovi talusaHeteromeran tip talusaHeteromeran tip talusa

Na njemu se razlikuju četiri sloja:Na njemu se razlikuju četiri sloja: Gornji korteks pseudoparenhimatične građe od gusto Gornji korteks pseudoparenhimatične građe od gusto

zbijenih debelozidih hifa. Ima ulogu u apsorpciji vode i zbijenih debelozidih hifa. Ima ulogu u apsorpciji vode i mineralnih materija;mineralnih materija;

Fotobiontski sloj – sloj sa ćelijama algi koje obavljaju Fotobiontski sloj – sloj sa ćelijama algi koje obavljaju fotosintezu;fotosintezu;

Medula – labavo isprepletane hife gljive, služi za Medula – labavo isprepletane hife gljive, služi za magacioniranje hranljivih materija;magacioniranje hranljivih materija;

Donji korteks – pseudoparenhimatične građe od gusto Donji korteks – pseudoparenhimatične građe od gusto zbijenih debelozidih hifa. Na njemu mogu postojati rizine zbijenih debelozidih hifa. Na njemu mogu postojati rizine uz pomoć kojih se lišaj pričvršćuje za podlogu.uz pomoć kojih se lišaj pričvršćuje za podlogu.

Razmnožavanje lišajaRazmnožavanje lišaja▶▶Uglavnom Uglavnom se vse vrši rši vegetativnim putemvegetativnim putem, i to:, i to:

►► fragmentacijom talusa,fragmentacijom talusa,►► soredijama,soredijama,►► izidijama.izidijama.

▶▶ Alge u sastavu lišaja razmnožavaju se:Alge u sastavu lišaja razmnožavaju se:►► ćelijskom deobomćelijskom deobom; fragmentacijom trihoma; fragmentacijom trihoma;;►► aplanosporamaaplanosporama..

▶▶ Gljive u sastavu lišaja razmnožavaju se:Gljive u sastavu lišaja razmnožavaju se:►► konidijamakonidijama►► askosporama askosporama koje nastaju u:koje nastaju u:

★★ peritecijama peritecijama iliili★★ apotecijama.apotecijama. ApotecijeApotecije mogumogu dada

budu: budu: -- lekanorne, lekanorne, - - lecidejne, lecidejne, - - bijatorne.bijatorne.

►► bazidiosporamabazidiosporama

Izidijesoredije

Opšte i geografsko Opšte i geografsko rasprastranjenje lišajarasprastranjenje lišaja

▶▶IsIsključivo kopneni (terestrični) organizmi.ključivo kopneni (terestrični) organizmi.▶▶Tip podloge nije bitan, ali je 80 % lišaja na ste-Tip podloge nije bitan, ali je 80 % lišaja na ste-

namanama -- osnovni razlog je odsustvo kompeticije.osnovni razlog je odsustvo kompeticije.▶▶ RaznovrsnostRaznovrsnost

►► najmanja na krajnjem severu,najmanja na krajnjem severu, ►► najveća u umrenim oblastima,najveća u umrenim oblastima, ►► osrednja u tropskim predelima.osrednja u tropskim predelima.

▶▶ BrojnostBrojnost ►► najveća na krajnjem severu,najveća na krajnjem severu, ►► osrednja u umrerenim oblastima,osrednja u umrerenim oblastima, ►► najmanja u tropskim predelima.najmanja u tropskim predelima.

KlasifikacijaKlasifikacijaKlasa AscolichenesKlasa Ascolichenes PotklasaPotklasa PyrenocarpeaePyrenocarpeae (plodonosna(plodonosna telatela susu peritecije)peritecije)

Redovi:Redovi: VerrucarialesVerrucarialesPyrenulalesPyrenulalesPyrenidialesPyrenidiales

PotklasaPotklasa GymnocarpeaeGymnocarpeae (plodonosna(plodonosna telatela susu apotecije)apotecije) Redovi:Redovi: CalicialesCaliciales

GraphidalesGraphidalesRoccellalesRoccellalesCyanophilalesCyanophilalesLecidealesLecidealesLecanoralesLecanoralesCaloplacalesCaloplacales

Klasa BasidiolichenesKlasa Basidiolichenes Jedan red:Jedan red: Corales - Corales - Cora pavoniaCora pavonia

Klasa DeuterolichenesKlasa Deuterolichenes - - nne insisistira se na pri-e insisistira se na pri- padnicimapadnicima klase klase..

Korasti lišajeviKorasti lišajevi čvrsto prijanjaju za čvrsto prijanjaju za podlogu i teško ih je odvojiti. Najveći broj podlogu i teško ih je odvojiti. Najveći broj lišajeva ima ovakav tip talusa. U lišajeva ima ovakav tip talusa. U zavisnosti od toga da li talus naseljava zavisnosti od toga da li talus naseljava samo površinu supstrata ili prodire u samo površinu supstrata ili prodire u njega, razlikujemo njega, razlikujemo epigeneepigene i i endogene endogene koraste lišajeve. Lišajevi koji naseljavaju koraste lišajeve. Lišajevi koji naseljavaju koru drveća nazivaju se epifleodni, a koru drveća nazivaju se epifleodni, a lišajevi na stenama nazivaju se epilitni.lišajevi na stenama nazivaju se epilitni.

Rod Rod GraphysGraphys G. Scripta G. Scripta jeje lišaj sa korastim tipom talusa. lišaj sa korastim tipom talusa. On se razvija na kori (epifloedan tip) ili u kori On se razvija na kori (epifloedan tip) ili u kori

(hipofloedan tip) drveća. (hipofloedan tip) drveća. Zapaža se po izmenjenoj boji podloge i Zapaža se po izmenjenoj boji podloge i

apotecijama koje su gotovo crne, u obliku apotecijama koje su gotovo crne, u obliku izuvijenih, često granatih brazda i podsećaju izuvijenih, često granatih brazda i podsećaju na pisma istočnih naroda. na pisma istočnih naroda.

Aksospore su 20-70 x 7-10Aksospore su 20-70 x 7-10m. m. Naseljava stene i koru drvaća, kosmopolit.Naseljava stene i koru drvaća, kosmopolit.

Rod Graphys

Listasti lišajeviListasti lišajevi imaju talus u obliku lisne imaju talus u obliku lisne ploče koja nije pričvršćena za podlogu ploče koja nije pričvršćena za podlogu celom svojom površinom. Pričvršćivanje celom svojom površinom. Pričvršćivanje se ostvaruje grupom hifa koje obrazuju se ostvaruje grupom hifa koje obrazuju snopiće – snopiće – rizinijerizinije, ili pojedinačnim hifama , ili pojedinačnim hifama rizoidima.rizoidima.

Rod Rod CladoniaCladonia Glavna karakteristika celoga roda Glavna karakteristika celoga roda CladoniaCladonia je da njegovi predstavnici je da njegovi predstavnici

imaju dva tipa talusa: primaran i sekundaran. imaju dva tipa talusa: primaran i sekundaran. Primarni talusPrimarni talus (pravi talus) je korast u obliku horizontalnih ljuspica na (pravi talus) je korast u obliku horizontalnih ljuspica na

podlozi ili listast sa heteromernom građom. Talus je odozgo sivo-zelene podlozi ili listast sa heteromernom građom. Talus je odozgo sivo-zelene ili bledo braon boje, odozdo je bele ili braon boje, i na periferiji je ili bledo braon boje, odozdo je bele ili braon boje, i na periferiji je nepravilno izdeljen. nepravilno izdeljen.

On skoro da isčezava pri formiranju vertikalnog, On skoro da isčezava pri formiranju vertikalnog, sekundarnog talusasekundarnog talusa koji koji se zove se zove podecijapodecija. Ona može biti različitog oblika, rogolika ili čašicolika, . Ona može biti različitog oblika, rogolika ili čašicolika, negranata ili granata. negranata ili granata.

Primarni talus je za supstrat pričvršćen uz pomoć rizina, dok je Primarni talus je za supstrat pričvršćen uz pomoć rizina, dok je sekundarni talus pričvršćen uz pomoć snopova od hifa. sekundarni talus pričvršćen uz pomoć snopova od hifa.

Na vrhu podecija se razvijaju crvenkaste apotecije, a često i listasto-Na vrhu podecija se razvijaju crvenkaste apotecije, a često i listasto-ljuspaste strukture koje služe za uvećanje asimilacione površine – ljuspaste strukture koje služe za uvećanje asimilacione površine – filokladijefilokladije. U aksusu se formiraju 8 jednoćelijskih, bezbojnih aksospora.. U aksusu se formiraju 8 jednoćelijskih, bezbojnih aksospora.

Živi između mahovina pri osnovi stabala, na panjevima, zemljištu. Živi između mahovina pri osnovi stabala, na panjevima, zemljištu. Poznati su kao ''jelenske mahovine'' jer sačinjavaju glavnu zimsku hranu Poznati su kao ''jelenske mahovine'' jer sačinjavaju glavnu zimsku hranu

irvasa i severnih jelena.irvasa i severnih jelena.

Rod Cladonia

Cladonia floerkeans

Cladonia portentosa

Cladonia pyxidata var.pocillum

Cladonia furcata

Rod Rod XanthoriaXanthoria Ima listast tip talusa u obliku ljuspica, po obodu izdeljen na režnjeve koji grade rozetu, 2-Ima listast tip talusa u obliku ljuspica, po obodu izdeljen na režnjeve koji grade rozetu, 2-

10cm u prečniku. Režnjevi su pljosnati i na krajevima izdignuti, često se preklapaju. Ima 10cm u prečniku. Režnjevi su pljosnati i na krajevima izdignuti, često se preklapaju. Ima zeleno-narandžastu, narandžastu ili žuto-narandžastu boju, što zavisi od tipa podloge na zeleno-narandžastu, narandžastu ili žuto-narandžastu boju, što zavisi od tipa podloge na kojoj raste i od načina ishrane. kojoj raste i od načina ishrane.

Centralni deo talusa zauzimaju mnogobrojna, jarkonarandžasta plodonosna tela gljive – Centralni deo talusa zauzimaju mnogobrojna, jarkonarandžasta plodonosna tela gljive – apotecije, 1-6mm u prečniku. Apotecije imaju gladke ivice, u početku su udubljene, a apotecije, 1-6mm u prečniku. Apotecije imaju gladke ivice, u početku su udubljene, a kasnije ravne. U svaki aksus se formira po 8 bezbojnih, bipolarnih (imaju kanal koji ih deli kasnije ravne. U svaki aksus se formira po 8 bezbojnih, bipolarnih (imaju kanal koji ih deli na dve polovine) aksospora. na dve polovine) aksospora.

Donji deo talusa je beličast, na periferiji žućkast, obično bez rizina (grupe hifa koje Donji deo talusa je beličast, na periferiji žućkast, obično bez rizina (grupe hifa koje obrazuju snopove za pričvršćavanje), već su za supstrat pričvršćene centralno obrazuju snopove za pričvršćavanje), već su za supstrat pričvršćene centralno postavljenom drškom nazvanom postavljenom drškom nazvanom gomf. gomf.

Na poprečnom preseku se uočava heteromeran talus koji ima gornju koru izgrađenu od Na poprečnom preseku se uočava heteromeran talus koji ima gornju koru izgrađenu od gusto isprepletenih, obojenih hifa gljiva (gusto isprepletenih, obojenih hifa gljiva (mikobiontmikobiont), čija je uloga da usvajaju vodu i ), čija je uloga da usvajaju vodu i mineralne materije i da štite sloj koji se nalazi ispod. Taj sloj je mineralne materije i da štite sloj koji se nalazi ispod. Taj sloj je fotobiontfotobiont koga čine ćelije koga čine ćelije alge alge TrebouxiaTrebouxia i on obavlja fotosintezu. Usled prisustva zelene alge, lišaj nema i on obavlja fotosintezu. Usled prisustva zelene alge, lišaj nema sposobnst da bubri u prisustvu vlage. sposobnst da bubri u prisustvu vlage.

Ispod ovoga sloja je srž izgražena od rastesitih, tankozidnih, razgranatih hifa. Funkcija Ispod ovoga sloja je srž izgražena od rastesitih, tankozidnih, razgranatih hifa. Funkcija ovoga sloja je magacioniranje ugljenih hidrata. ovoga sloja je magacioniranje ugljenih hidrata.

Najzad se uočava donja kora, slabije razvijena od gornje, koju čine slabo pigmentisane Najzad se uočava donja kora, slabije razvijena od gornje, koju čine slabo pigmentisane hife, a njihova uloga je upijanje vode i mineralnih materija.hife, a njihova uloga je upijanje vode i mineralnih materija.

Soredije i izidije (strukture za razmnožavanje i rasejavanje) se kod ove vrste ne formiraju.Soredije i izidije (strukture za razmnožavanje i rasejavanje) se kod ove vrste ne formiraju. Ovo je nitrofilna vrsta, za čije razviće je potrebna veća količina azotnih soli. Uglavnom Ovo je nitrofilna vrsta, za čije razviće je potrebna veća količina azotnih soli. Uglavnom

naseljava podloge od drveta, koru i drvane ograde.naseljava podloge od drveta, koru i drvane ograde.

Xanthoria parietina

Presek kroz talus i izgled askospora

Rod LobariaRod Lobaria L. pulmonariaL. pulmonaria ima listast tip talusa koji je za podlogu je pričvršćen uz pomoć ima listast tip talusa koji je za podlogu je pričvršćen uz pomoć

pseudogomfa koji je formiran samo od hifa medularnog sloja. pseudogomfa koji je formiran samo od hifa medularnog sloja. Talus je krupan (20-30cm u prečniku), dosta krt, debeo, duboko usečen po Talus je krupan (20-30cm u prečniku), dosta krt, debeo, duboko usečen po

obodu, zeleno-smeđ, sivo-zelenkast ili svetlo smeđ, nakvašen postaje zeleno-obodu, zeleno-smeđ, sivo-zelenkast ili svetlo smeđ, nakvašen postaje zeleno-maslinast. Po površini je mrežasto-jamičast, t.j. na njemu se uočavaju izdignuta maslinast. Po površini je mrežasto-jamičast, t.j. na njemu se uočavaju izdignuta rebra i ugnute komorice, što podseća na plućne alveole. rebra i ugnute komorice, što podseća na plućne alveole.

Na poprečnom preseku kroz lišaj se uočava homeomeran tip talusa. Na poprečnom preseku kroz lišaj se uočava homeomeran tip talusa. Na uzdužnim rebrima se mogu uoćiti zrnaste tvorevine, soredije (nekoliko ćelija Na uzdužnim rebrima se mogu uoćiti zrnaste tvorevine, soredije (nekoliko ćelija

algi je obavejeno hifama gljiva) koje služe za vegetativno razmnožavanje lišaja. algi je obavejeno hifama gljiva) koje služe za vegetativno razmnožavanje lišaja. Retko se oko soredija mogu zapaziti i izidije. Retko se oko soredija mogu zapaziti i izidije.

Na gornjoj površini talusa se formiraju retke, krupne lekanorne apotecije (2-5mm Na gornjoj površini talusa se formiraju retke, krupne lekanorne apotecije (2-5mm u prečniku), crveno-smeđe sa tankim rubom. U aksusima apotecije se obrazuju 2 u prečniku), crveno-smeđe sa tankim rubom. U aksusima apotecije se obrazuju 2 (retko 3 ili 4) jednoćelijske aksospore, dimenzija 18-30 x 6-8(retko 3 ili 4) jednoćelijske aksospore, dimenzija 18-30 x 6-8m. m.

Na donjoj površini lišaja se mogu razviti cefalodije koje sadrže algu Na donjoj površini lišaja se mogu razviti cefalodije koje sadrže algu NostocNostoc i koje i koje se uranjaju u medularni sloj.se uranjaju u medularni sloj.

Naseljavaju koru, naročito lišćarskog drvaća, razvijaju se na manjoj ili većoj visini Naseljavaju koru, naročito lišćarskog drvaća, razvijaju se na manjoj ili većoj visini iznad zemljišta, ponekad među mahovinama na stenama. Vrste ovoga roda su iznad zemljišta, ponekad među mahovinama na stenama. Vrste ovoga roda su jako osetljive na kisele kiše, naročito one vrste koje kao fikobionta iaju jako osetljive na kisele kiše, naročito one vrste koje kao fikobionta iaju modrozelenu algu.modrozelenu algu.

Rod Lobaria

Žbunasti lišajeviŽbunasti lišajevi imaju najviči stupanj imaju najviči stupanj morfološke organizacije. Njihov talus je morfološke organizacije. Njihov talus je izgrađen od delova različite debljine, a sa izgrađen od delova različite debljine, a sa podlogom je veoma labavo spojen preko podlogom je veoma labavo spojen preko gomfe. Ovi lišajevi se najčešće javljaju na gomfe. Ovi lišajevi se najčešće javljaju na zemljištu ili u krošnji drveća. zemljištu ili u krošnji drveća.

Rod Rod EverniaEvernia Talus predstavnika roda Talus predstavnika roda EverniaEvernia je žbunast, izgrađen od širokih je žbunast, izgrađen od širokih

spljoštenih, dihotomo granatih traka. On je uspravan u odnosu na spljoštenih, dihotomo granatih traka. On je uspravan u odnosu na supstrat, pri čemu su vrhovi grana povijeni na dole, dužine 5-10cm. supstrat, pri čemu su vrhovi grana povijeni na dole, dužine 5-10cm.

Za podlogu je pričvršćen uz pomoć gomfe. Za podlogu je pričvršćen uz pomoć gomfe. Gornja strana talusa je pepeljasto-siva, dok je donja strana mrka. Gornja strana talusa je pepeljasto-siva, dok je donja strana mrka. U anatomskom pogledu talus je heteromeran dorzoventralne simetrije. U anatomskom pogledu talus je heteromeran dorzoventralne simetrije.

Obe kore su dobro razvijene. Obe kore su dobro razvijene. Fikobiontni sloj je izgrađen od ćelija alge Fikobiontni sloj je izgrađen od ćelija alge CystococcusCystococcus. . Srž ima paučinastu strukturu, izgrađen je od tankozidnih hifa. Srž ima paučinastu strukturu, izgrađen je od tankozidnih hifa. Vegetativno razmnožavanje se otvaruje putem soredija, dok se izidije Vegetativno razmnožavanje se otvaruje putem soredija, dok se izidije

obrazuju veoma retko. obrazuju veoma retko. Apotecije su veoma redke, lekanornog tipa, crvenkasto-smeđe boje. Apotecije su veoma redke, lekanornog tipa, crvenkasto-smeđe boje.

Aksospore su jednoćelijske i jajastog oblika (7-11x4-6Aksospore su jednoćelijske i jajastog oblika (7-11x4-6m).m). Tipičan predstavnik roda je vrsta Tipičan predstavnik roda je vrsta E. prunastriE. prunastri. Najčešće se razvija na . Najčešće se razvija na

kori četinarskog i listopadnog drveće, retko na stenama. Veoma često je kori četinarskog i listopadnog drveće, retko na stenama. Veoma često je prisutan u planinskom području. prisutan u planinskom području.

Vrste roda Vrste roda EverniaEvernia se koriste u parfimerijskoj industriji kao fiksativi. se koriste u parfimerijskoj industriji kao fiksativi.

Evernia prunastriŽbunast tip talusa

Rod Rod UsneaUsnea Talus vrsta roda Usnea je žbunastog tipa 5-20cm, heteromerane građe, radijalne Talus vrsta roda Usnea je žbunastog tipa 5-20cm, heteromerane građe, radijalne

simetrije, sivo-zelene boje. simetrije, sivo-zelene boje. Veoma je razgranat i visi u pramenovima sa grana drveća. Grane talusa su ravne i Veoma je razgranat i visi u pramenovima sa grana drveća. Grane talusa su ravne i

cilindrične i od njih polaze kratke bočne grane pod pravim uglom koje se nazivaju cilindrične i od njih polaze kratke bočne grane pod pravim uglom koje se nazivaju fibrile. fibrile.

Talus je za podlogu pričvršćen preko gomfe koja polazi iz medule (srži). Obe kore Talus je za podlogu pričvršćen preko gomfe koja polazi iz medule (srži). Obe kore su dobro razvijene. su dobro razvijene.

Fikobiontni sloj je izgrađen od ćelija alge Fikobiontni sloj je izgrađen od ćelija alge CystococcusCystococcus. . Karkteristika ovoga roda je složeno građena srž. Ona ima dva sloja: Karkteristika ovoga roda je složeno građena srž. Ona ima dva sloja: periferanperiferan koji koji

je izgrađen od rastresitih, nepigmentisanih, tankozidnih hifa, i je izgrađen od rastresitih, nepigmentisanih, tankozidnih hifa, i unutrašnjiunutrašnji koji je koji je izgrađen od gusto zbijenih. nepigmentisanih, debelozidnih hifa koje su orjentisane izgrađen od gusto zbijenih. nepigmentisanih, debelozidnih hifa koje su orjentisane po dužini talusnih delova čineći centralni cilindar koji ima mehaničku podpornu po dužini talusnih delova čineći centralni cilindar koji ima mehaničku podpornu funkciju. Po tome se ovaj rod može lako razlikovati od veoma sličnog roda funkciju. Po tome se ovaj rod može lako razlikovati od veoma sličnog roda AlectoriaAlectoria koji nema takav cilindar. koji nema takav cilindar.

Može da formira i soredije i igličaste izidije. Može da formira i soredije i igličaste izidije. Na krajevima grana nalaze se krupne (0,5-1cm) tanjiraste apotecije lekanornog Na krajevima grana nalaze se krupne (0,5-1cm) tanjiraste apotecije lekanornog

tipa, koje su po obodu najčešće obrasle fibrilma. Aksospore su jednoćelijske, tipa, koje su po obodu najčešće obrasle fibrilma. Aksospore su jednoćelijske, bezbojne, jajastog oblika. bezbojne, jajastog oblika.

Tipičan predstavnik roda je vrsta Tipičan predstavnik roda je vrsta U. barbataU. barbata. Razvija se na granama četinarskog . Razvija se na granama četinarskog drveća u uslovima izuzetno čistog vazduha. drveća u uslovima izuzetno čistog vazduha.

Rasprostranjenje vrsta ovoga roda je proučavano u vezi sa industrijskim Rasprostranjenje vrsta ovoga roda je proučavano u vezi sa industrijskim zagađenjem vazduha, naročito sumpor-dioksidom (bioindikator).zagađenjem vazduha, naročito sumpor-dioksidom (bioindikator).

Rod Usnea

Yes, this is Yes, this is THE ENDTHE END

THE ENDTHE END