PROLOG: SREBREN OBLAK

Tokom noi poelo je pomalo da snei. Sneg je, sitan kao prah i razreen kao sumaglica, dolaziosa zapadnim vetrom; iz daleka, svakako. Jo je u sebi nosio miris mora, koji se sada poeo dizati iztundre, iroke i sumorne, jutarnjim suncem obasjane. Srebren Oblak imao je prilike da vidi more, samo jednom, davno, dok je bio dete i dok je Narodjo lovio u zapadnim zemljama. More je ogromno, mrano i nemirno, a kad ga sunce obasja na jedanodreeni nain, ono zablista kao udna tena vatra. Ui u more, to je smrt, ali gledati ga, to je divno.On vie nikad nee videti more, to mu je bilo jasno. Zemlje du mora sad dre Drugi, a Narod sepovlai, iz godine u godinu sve je blii onom mestu gde se sunce raa. Srebren Oblak je uviao da,ak i ako bi Drugi nestali isto onako iznenadno kao to su doli, on vie nema nikakve nade da sevrati na obalsko podruje. Suvie je mator i sakat, preblizu je svome kraju. Pola ljudskog veka,moda i vie, bilo bi potrebno da se pleme vrati istim putem, na istok. Srebrenu Oblaku nije ostalopola ivota. Dve godine, toliko e jo poiveti, ili, uz malo sree, tri godine. Ali nema u tome nieg loeg. Ipak je video more, a to niko drugi u plemenu ne moe danas za seberei. Nikada nee zaboraviti kako more mirie i kakvu ogromnu ustalasanu snagu ima. On stoji nauzvisini iznad taborita i zuri preko neoekivano zasneene ravnice - jako iri nozdrve, udie duboko,da oseti mousni miris mora koji se, noen isparenjima sa topeeg snega, die ka njemu. Na tren seosea kao da je opet mlad. Samo na tren. Jedan glas iza njega kae: "Nisi nita rekao o snegu noas kad smo podizali tabor, Srebrene." Glas Znalice. Zato se popela za njim? On je doao ovde, gore, da bi bio sam u tiini zore.Ponajmanje je eleo da ga Znalica gnjavi u ovom trenutku izdvojenosti. Srebren Oblak se polako okrenuo da se suoi sa njom. "Da li je sneg tako neuobiajen da ja moram davati upozorenje kad god nailazi?" "Ovo je peta nedelja leta, Srebrene Oblae." Slegnuo je ramenima. "Pa, moe i leti da pada sneg, eno." "U petoj nedelji?" "U svakoj nedelji", ree Srebren. "Pamtim leta u kojima nije ni prestajao, nego je padao iz dana udan. Mogla si da gleda kako blistavo letnje sunce sija kroz njega, a ipak je nastavljao da pada. I to uzapadnim zemljama, gde su leta toplija nego ovde." "Davno je to bilo, pre mog roenja. Leta postaju svuda bolja, tako svi govore, a izgleda i da istinuzbore. Ali trebalo je da nam kae da ide sneg, Srebrene." "A je li ovo neto mnogo snega? Samo je malo poprailo, Znalice." "Mogli smo da isturimo asure za spavanje." "Za ovo malo snenog praka? Za ovu sitnicu od snega?" "Da. Ko voli da se probudi sa snegom na licu? Trebalo je da nam kae." "Nije izgledalo vano", ree Srebren Oblak razdraljivo. "Ipak, trebalo je da nam kae. Osim ako nisi znao, naravno." Znalica mu je uputila dug, neprijateljski pogled, pun zlobe. Ta ena postaje mnogo gadna, sad kadstarost sve dublje zagriza u nju, pomisli Srebren Oblak. Pamtio je on i dane kad je ona bila divnavitka devojka Vodopadna, sa slapovima guste, crne kose i sa grudima poput letnjih dinja. Tada ju jesvako u plemenu eleo: i on - ne bi to poricao. Ali, evo, prola je svoju tridesetu zimu, njena kosa sepretvorila u bele uzice, grudi su joj prazne, mukarci je vie ne gledaju sa eljom, a ime je promenila

i sad je 'ona koja zna', dri se nadmeno, kao da je neto mnogo mudra, kao da je Boginja ula u njenuduu. Besno je piljio u nju. "Znao sam da dolazi sneg. Ali sam takoe znao da nee biti vredan pomena. Osetio sam ovaj snegu butini, gde mi je ona stara rana, gde uvek osetim dolaenje snega." "Pitam se da li si stvarno osetio." "Znai, ja laem? Je l' to?" "Rekao bi nam to, da si znao da dolazi sneg. Voleo bi i ti da je asura za spavanje razapeta iznadtebe, voleo bi isto koliko i svi drugi vole. I vie, rekla bih ja." "Pa onda me ubijte", ree Srebren Oblak. "Priznajem sve. Nisam uopte osetio da dolazi sneg.Zato i nisam upozorio ljude i zato ste se probudili sa snegom na licu. To je straan greh. SazoviDrutvo za ubijanje, pa neka me odvedu iza brda i neka me udare dvanaest puta batinom odslonovae. Misli da bih zaalio, Znalice? Video sam zima etrdeset i poneku vie od etrdeset. Starsam, veoma; i veoma umoran. Ako bi ti bila voljna da upravlja plemenom neko vreme, Znalice, jabih rado odstupio i..." "Molim te, Srebrene." "Tano je to, zar ne? Ti iz dana u dan sve vie sija silnom mudrou iznutra, a ja samo starim.Preuzmi moje mesto. Evo. Evo." Skinuo je svoj poglaviki ogrta od medvee koe i gurnuo gaodsenim pokretom ka njenom licu. "Hajde, uzmi! I perjanu kapu i udotvorni tap od slonovae i sveostalo. Idemo dole da kaemo svima. Moje vreme je prolo. Sad ti budi poglavica. Evo! Pleme jetvoje!" "Pravi gluposti. A i neiskren si. Ti e predati perjanu kapu i tap od slonovae onog dana kad tenaemo hladnog i ukoenog na zemlji ujutru, ni trenutak pre toga." Gurnula je ogrta nazad ka njemu."Potedi me tvojih velikih gestova. Nimalo ne eznem da zauzmem tvoje mesto, ni sad ni posle tvojesmrti, to i sam dobro zna." "Onda, to si se popela ovde da me gnjavi zbog tog jadnog sneia?" "Zato to je peta nedelja leta." "Pa ta? Ve smo raspravljali o tome. Sneg moe naii u ma koje doba godine, to ti vrlo dobrozna." "Gledala sam tapove sa zapisima. Ovako pozno u godini nije sneilo jo otkako sam ja biladevojka." "Gledala si tapove sa zapisima?" upita Srebren Oblak, zbunjen. "Misli, jutros?" "A kad bih, inae? Probudila sam se, videla sneg i to me je uplailo. Zato sam otila kod Prolo-uve i zamolila je da mi pokae tapove. Sve smo brojale zajedno. Pre sedamnaest godina sneilo jeu petoj nedelji leta. Od tada, nije. Zna ta se jo desilo tog leta? estoro naih je poginulo u lovu nanosoroge, a etvoro u stampedu mamuta. Deset smrti za samo jedno leto." "ta mi to govori, Znalice?" "Nita ti ne govorim. Pitam te da li misli da je ovaj sneg nagovetaj zla." "Mislim da je ovaj sneg samo sneg. Nita vie." "Nije se Boginja naljutila na nas?" "Pitaj Boginju, ne mene. Boginja sa mnom ne razgovara mnogo, u poslednje vreme." Znalica ogoreno iskrivi usta. "Uozbilji se, Srebrene. ta ako ovaj sneg znai da nas nekaopasnost vreba u zasedi?" "Pogledaj", ree on, velianstveno odmahujui ispruenom rukom prema dolini i ravnicama."Vidi li opasnost tamo? Ja vidim neto malo snega, da. Vrlo malo. Takoe vidim Narod, koji se

probudio, vidim da se osmehuju, gledaju svoja posla, poinju jo jedan dobar dan. Eto ta ja vidim,Znalice. Ako ti vidi Boginjin gnev, pokai mi gde je." Njemu se uistinu inilo da dole, svuda, vlada divan mir. U glavnom taboritu ene i devojiceloile su jutarnju vatru. Deaci suvie mladi da bi lovili vrljali su unaokolo, prevrui laki snenipokriva i sakupljajui granice i suvo busenje koje e posluiti kao gorivo. Na levoj strani, naprostoru Majki, video je bebe koje su dobijale jutarnji obrok - eno je, Mlekoizvorna, ta neiscrpnaena, sa po jednom bebom na svakoj dojki; eno gde mala deca igraju igru kruga, a vodi ih DubokaVoda, koja je ba sad zastala da utei jednog dekia, i to onog koji se zove Grom-obraz, jer je pao iodrao koleno. Iza prostora Majki, Boginjine ene izgradile su piramidu od nagomilanog kamenja, daposlui kao svetilite Njoj, i sad su oko te piramide radile: jedna od svetenica prinela je irasporedila ubrane bobice, druga je na krvni kamen sipala krv jue ubijenog vuka, trea je paliladananju dnevnu vatru. Na sasvim drugoj strani Jaha Mamuta namestio je svoju radionicu i ve jepravio kremene otrice; jo je bio u tom poslu savren, iako mu je kostobolja sve vie koila ruke.Iza njega su sedele Igraica Meseca i jedna od njenih keri, ve predate svom uobiajenom poslu:vakale su kou ulovljenih ivotinja kako bi je omekala toliko da se od nje mogu praviti ogrtai.Srebren Oblak je video, daleko na obzorju, i mukarce iz Drutva za lov, koji su nastupali prekotundre, irei se lepezasto u levu i desnu stranu, drei u rukama spremna koplja i motke za bacanje.U snegu se jo pomalo videla neujednaena, dugaka linija koju su napravili nogama dok su ili,maloas, u koloni: tamno ocrtani otisci peta i jako rairenih prstiju. Tragovi su vodili iz tabora, a sadsu nestajali zato to je i sneg brzo nestajao. Da, sve je izgledalo mirno. Sve normalno i redovno, jedno novo jutro u ivotu Naroda koji je starkao vreme i koji e postojati dok budu postojali dani. Zar treba neki mali sneg u sredini leta daizazove brigu? ivot je teak; sneg je obina stvar i uvek e to biti, tokom cele godine; Boginja nikadnikom nije obeala da e leta biti bez snega, mada je u tom pogledu bila dobra prema ljudima,poslednjih godina. Ali ba je udno da on sino nije osetio dolazak snega. Moda i jeste osetio, ali nije obratiodovoljno panje? Toliko je bolova i probadanja u poslednje vreme: sve je tee i tee protumaitisvaki pojedini bol. Svejedno, inilo se da stvari ipak stoje dobro. "Silazim sada", ree on Znalici. "Popeo sam se ovamo samo radi malo mira i tiine. Ali vidim dami to nee biti omogueno." "Da ti pomognem", ree ona. Srebren Oblak besno odgurnu njenu pruenu ruku. "Liim li ja tebi na bogalja, eno? Ruke k sebi!" Ravnoduno je zatresla ramenima. "Kako god ti kae, Srebrene." Ali staza koja je vodila sa te uzvisine bila je dombasta i nezgodna, a laki posip topeeg snegaprikrio je pojedine male, nepouzdane komade kamena i uinio da pod Srebrenovim nogama buduglatki i klizavi. Ni deset koraka nije preao, a ve je poeleo da se odrekne ponosa i prihvati ponuduZnalice. Ali to nije dolazilo u obzir, naravno. Niko ne obraa panju na to ako poglavica malohramlje, ali ukoliko se dozna da on bez tue pomoi ne moe da sie niz ovako blagu nizbrdicu, nekie pomisliti da je moda vreme da mu pomognu da pree u konani odmor. Prema starcima svakoosea potovanje, da, ali starce nije mogue tetosati preko izvesne mere. Pomogao je i Srebren, usvome veku, nekolicini starih ljudi da odu u veni odmor i to je bilo itekako tuno: napravi za njihgnezdo u snegu i stoji pored njih sve dok ih ledena hladnoa ne odnese u poslednji san. On neetakvu pomo: nek njegov as doe kad doe, ni jedan sat ranije. A doi e, u svakom sluaju, brzo.

Srebren je u podnoje stigao malo zadihan, vru i lepljiv od znoja ispod ogrtaa od debelog, sivogkrzna. Ipak je sputanje prolo prilino dobro. Jo je on u snazi, jo moe. Mirisi kuvanja dopree do Srebrenovih nozdrva. Smeh deurlije i prodorni vriskovi beba plovilisu vazduhom. Sunce se brzo uzdizalo. Oseaj blagostanja proimao je Srebrenov duh. Kroz tri dana bie vreme za Svetkovinu leta, a tad e on morati da plee u krugu i da prinesejednog junca na rtvu i da namae njegovom krvlju izabranu devicu godine. tavie, morae nju daodvede u stranu i da je grli, kako bi jesenji lov sigurno uspeo. Dok se vreme za ovogodinjuSvetkovinu leta bliilo, Srebren Oblak je oseao izvesnu malu nelagodnost, jer je pomiljao da ovakomator nee moi da plee sasvim kako treba, a i da bi mogao, tavie, da se spetlja i pri rtvovanjujunca - svojevremeno je bio oevidac kad se to desilo jednom ostarelom poglavici. A to se tiegrljenja device, i u tom pogledu se malice brinuo da li e uspeti. Ali u toplini jutra svi ti strahovi sunestali. Ova Znalica postaje drhtava, matora glupaa. Taj sneg ne znai nita. Nita! Dan je lep iblistav. Pred Narodom je jedno velianstveno leto, koje e sad postajati sve toplije. teta to Svetkovina leta nije danas, pomisli Srebren. Sad, kad je njegov duh poletan; sad kadnjegovo telo osea, bar na tren, malenu plimu obnovljene snage. Plesati - junac - zagrliti devicu... "Srebren Oblae! Srebren Oblae!" Promukli glasovi, bez daha, glasovi premorenih ljudi koji se bore za vazduh; glasovi sa otvorenihpolja, iza onog mesta na kome Boginjine ene rade oko oltara. ta je ovo? Lovci se vraaju tako rano? I tako urno? Zaklonio je rukom oi i pogledao ka suncu. Da, eno su Volkodrev i Prolom Gorski, tre ka taborukoliko ih noge nose i dozivaju njega. Volkodrev jo i mlatara kopljem besomuno oko sebe, maltenekao da je poludeo; a Prolom kao da uopte nema oruje. Doli su u tabor, teturajui se, i sruili se na zemlju Srebren Oblaku tako rei pred noge, jeei,itei, borei se za dah. Oni su bili meu najjaim i najbrim mukarcima, ali su sigurno tralipunom snagom ak sa lovita, pa su se premorili. Srebren Oblak oseti kako ga obuhvata velika nelagodnost i kako pred njom iezava onaj kratki,prekratki trenutak radosti i mira. "ta je?" upita on odluno, ne dajui im vremena da dou do daha. "Zato se vraate tako rano?" Prolom pokaza prstom iza sebe. Ruka mu je drhtala kao u starca. Zubi su mu cvokotali. "Drugi!" izgrca on. "ta? Gde?" Prolom Gorski odmahnu glavom. Nije mu ostalo snage za govor. Volkodrev ree, uz silan napor: "Nismo... videli... njih. Samo tragove." "U snegu." "U snegu, da." Volkodrev je bio na kolenima, glave oborene. Od plea do struka potresali su gaveliki trzaji, maltene grevi. Jo koji trenutak i sposobnost govora mu se vratila. "Njihovi otiscistopala. Dugaka stopala, uska. Ovakva." U vazduhu je prstima ocrtao oblik stopala. "Drugi. Sumnjenema." "Koliko ih je?" Volkodrev zatrese glavom i zamuri. "Mnogo", ree Prolom, koji je najednom opet doao do glasa. Digao je obe ake i rairio sveprste na njima, jednom, dvaput, triput. "Vie od nas. Dva, tri, etiri puta vie. Stupaju sa juga kaseveru." "I malo ka zapadu", ree Volkodrev sumorno. "Misli, ka nama?"

"Moe biti. Nije... sigurno." "Ja mislim, prema nama", ree Prolom. "Ili mi prema njima. Moglo bi se desiti da se sretnemo snjima oi u oi, ako ne pripazimo." "Drugi, ovde, na otvorenom?" ree Srebren Oblak, kao da govori sam sa sobom. "Ali oni ne voleotvorene ravnice. Nije ovo teren njima drag. Nema tu nieg za njih. Trebalo bi da se dre blie moru.Jeste li sigurni za ta stopala, Volkodreve? Prolome?" Klimnuli su glavama. "Njihova putanja e presei nau, ali ja ne verujem da e oni krenuti ba ka nama", reeVolkodrev. "Ja mislim da hoe", ree Prolom. "Ja mislim da ne znaju da smo ovde." "Ja mislim da znaju", ree Prolom. Srebren primae ake licu i povue se za bradu, jako, tako jako da ga je zabolelo. Zapiljio se naistok, kao da e, ako samo bude gledao dovoljno napeto, videti tu grupu Drugih kako stupaju prekoone putanje kojom njegov narod namerava da proe. Ali nije video nita osim sve jaeg bletanjajutra. Onda se okrete i ukrsti pogled sa Znalicom. Oekivao je da e ga ona gledati trijumfalno, samozadovoljno, kao neko za koga se dokazalo da jeu pravu. Ovaj neoekivani sneg usred leta ipak je bio rav znak, zar ne? A on ne samo to uopte nijepredvideo njegov dolazak, nego je potpuno prevideo i zlokobni smisao njegov. Rekla sam ja tebi,trebalo bi da sad govori Znalica. U velikoj smo nevolji, a ti vie nisi podoban da vodi. Ali, na njegovo zaprepaenje, nije bilo ni traga od takve osvetoljubivosti na licu One Koja Zna.Lice joj je bilo smraeno od tuge, a tihe suze kotrljale su joj se niz obraze. Pruila je ruke ka njemu, nainom gotovo nenim. "Srebrene..." ree ona blago. "O, Srebrene." Ne plae ona samo za sebe, pomisli Srebren Oblak. Niti samo zbog toga to je pleme u opasnosti. Plae za mnom, uvide on zapanjeno.

NALAENJE

1. Edit Felouz zagladila je svoj radni mantil; uvek je to inila pre nego to bi otvorila takomplikovano zakljuana vrata i zakoraila preko nevidljive linije razdvajanja izmeu jeste i nije. Sasobom je i ovog puta ponela svesku i olovku, iako beleke vie nije pravila osim kad je, zbog nekogizvetaja, to bilo krajnje neophodno. Ovog puta donela je i kofer. ("Neke igre za deka", maloas je, sa osmehom, rekla straaru - a on,koji ve odavno nije ni pomiljao da nju neto ispituje, samo joj je mahnuo veselo, pokazujui joj daproe kroz obezbeenje.) A mali, runi deko osetio je, kao i svaki put, da je ona ula u njegov privatni svet, pa je dotrao,uzvikujui "Gospoice Felouz - gospoice Felouz...", na svoj nain, mekano i nerazgovetno. "Timi", ree ona i provue prste, neno, kroz travu, smeu kosu na njegovoj udno oblikovanoj,maloj glavi. "ta nije u redu?" On ree: "Gde je Deri? Hoe li se vratiti da se igra sa mnom danas?" "Ne, nee danas." "ao mi je zbog onog to se desilo." "Znam, Timi." "A Deri...?" "Pusti sad Derija, Timi. Jesi li zato plakao? Zato to ti nedostaje Deri?" Pogledao je na drugu stranu. "Ne samo zbog toga, gospoice Felouz. Opet sam sanjao." "Isti san?" Usne gospoice Feluoz se stisnue. Naravno, to sa Derijem dovelo je do vraanja togsna. Klimnuo je glavom. "Da, isti san." "Da li je bilo mnogo nezgodno, ovog puta?" "Nezgodno, da. Bio sam - napolju. Tamo su bila deca, mnogo dece. I Deri. Svi su me gledali.Neki su se smejali, neki su pokazivali prstom ka meni i kreveljili se, ali neki su bili fini prema meni.Govorili su: 'Hajde, hajde, Timi, moe ti, samo idi jedan po jedan korak. Nemoj stati i stii e doslobode.' Tako je i bilo. Poao sam odavde i iziao pravo napolje. I rekao sam: 'Sad doite da seigrate sa mnom', ali su onda svi oni poeli da se talasaju i postali su mi nevidljivi, a ja sam stao da seklizam unatrag, opet ovamo. Nisam se mogao zadrati. Klizao sam se, a kad sam se naao sasvimunutra, oko mene se stvorio crni zid, nisam mogao ni da maknem, bio sam..." "Uh, to je tako strano. ao mi je, Timi. Zna da mi je ao." Pokuavajui da se osmehne, pokazao je svoje prevelike zube i iroko razvukao usne; zbog toga seinilo da su mu usta isturena napred, iz lica, ak i vie nego to su stvarno bila. "Kad u biti dovoljno veliki da iziem odavde, gospoice Felouz? Da stvarno idem napolje? Nesamo u snovima?" "Uskoro", ree ona. Oseala je da joj se srce kida. "Uskoro." Pustila je deka da je uhvati za ruku. Volela je taj topli dodir debele, suve koe njegovog dlana nasvojoj ruci. Povukao ju je ka unutranjosti, kroz sve tri sobe koje su sainjavale stasis-sekciju Jedan -udobne sobe, svakako, ali sobe u kojima je od prvog dana ostao, zauvek uhapen, ovaj runi, malideko star sedam (Da li ba sedam? Kako biti siguran?) godina. Odveo ju je do svog jedinog prozora, sa koga se pruao pogled na svet onog jeste, onog napolju;ali samo na jedan deli tog sveta, pokriven krljavom umom, a sada i skriven nonom tamom. U

stvari, kroz prozor se sada videla samo ograda sa zlovoljnom svetleom tablom koja je upozoravalasve i svakoga da se ne sme ulaziti ovamo, a ko pokua, da mu prete takve-i-takve opake kazne. Timi je pritisnuo nos na prozor. "Priajte mi opet ta ima napolju, gospoice Felouz." "Bolja mesta. Lepa mesta", ree ona tuno. Kao i toliko puta u protekle tri godine, prouavala ga je potajno, pogledom iskosa; posmatrala jeprofil njegovog jadnog, malog, uhapenikog lica, ocrtan naspram prozora. elo ravno, ali sa jakimnagibom unazad; na njega pada gusta, gruba kosa, u upercima koje gospoica Felouz nikada nijeuspela da ispravi. Potiljak udno izboen, tako da glava ostavlja utisak da je preteka i da je klonula,da se pognula napred, prisiljavajui celo telo da se poguri. Iznad oiju, ve sad, silovito izboenikotani svodovi poinju da se ocrtavaju, poinju da rastu. Usta krupna, izturena napred, ispredirokog, pljosnatog nosa; a vrh vilice praktino ne postoji, nego se vilica povlai, odmah od donjeusne, glatko nadole i unazad. Malen rastom za svoje godine, praktino kepec, iako mono graen;noge zdepaste, kratke i krive. Obraz irok, ispod njega mone kosti; a na obrazu, mlade, od one vrstekoja se zove 'bivolja koa', mlade ljutito crven, izduen u cik-cak liniju, sasvim nalik na sev munje. Veoma ruan, mali deak, ali deak koga Edit Felouz voli vie nego ikog drugog na svetu. Stajala je tako da joj je lice ostajalo izvan Timijevog vidnog polja; zato je dozvolila usnamaluksuz da zadrhte. Ovi su reili da ga ubiju. Stvar se zapravo svodi na to. Timi je samo dete, i to dete u izuzetnojmeri bespomono, a oni se spremaju da ga poalju u smrt. Nee moi. Ona e sve uiniti da to sprei. Sve. Ometanje njihovog plana bie teak prekrajradne discipline, to je znala, a ona nikad u ivotu nije uinila nita protivno dunosti, bar po svomshvatanju dunosti, ali to sad nije vano. Ona ima obavezu prema njima, naravno, to se ne moeosporavati, ali ima obavezu i prema Timiju, a i prema sebi samoj. Nema nedoumice, u njenoj dui,koja je od tih obaveza najvia, koja na drugom, a koja na treem mestu. Otvorila je kofer. Izvadila iz njega zimski kaput, vunenu kapu sa preklopnim titnicima za ui, i ostale stvari. Timi se okrenuo. Zurio je u nju. Oi su mu bile tako krupne, ogromne, tako blistave i sveane. "Te stvari, ta su one, gospoice Felouz?" "Odea", ree ona. "Odea za izlazak napolje." Pozvala ga je prstom. "Doi, Timi."

2. Bila je, zapravo, tek trea od onih kandidatkinja sa kojima je Hoskins razgovarao; trea po tometo su oni u Kadrovskom odeljenju smatrali da su prve dve bolje. Meutim, Derald Hoskins bio jeod one vrste efova koji vole da sve provere lino i svojeruno i koji, kad svojim slubenicimapovere neki izbor, ne prihvataju automatski razlonost miljenja tih slubenika, nego hoe i sami dase uvere da li je moglo bolje. Neki u kompaniji smatrali su da je to najloija strana Hoskinsovogefovanja. On se ponekad i slagao sa njima po tom pitanju. Svejedno, insistirao je da lino obavirazgovor sa sve tri kandidatkinje za ovo zaposlenje. Prva je stigla sa preporukom 'tri zvezdice' od Sema Eikmena, koji je u firmi 'Stasis tehnologije'bio ef kadrovskog odeljenja. Ve zbog te injenice Hoskins je bio malice podozriv, jer je Eikmenimao jaku sklonost ka otrim, vrhunskotehnolokim linostima. To moe biti dobro ako trai eksperteza odranje implozionih polja, ili one koji mogu da zavire u jato neposlunih pozitrona i svakompojedinom da se obrate po imenu i prezimenu. Ali Hoskins nije bio ubeen da e neka od tih Semovihvisokotehnolokih osoba biti prava stvar za ovo radno mesto.

Ta prava zvala se Marijana Levien i bila je prava tigrica. Negde u poznim tridesetim godinama,vitka, glatka, sjajnih povrina, u dobroj formi. Ne stvarno lepa - 'lepotica' ne bi bio najpreciznijinaziv za nju - ali, upeatljivog izgleda, svakako upeatljivog. Imala je velianstvene jagodine kosti i kosu crnu kao gar, povuenu sa ela pravo unazad izategnutu; oi su joj bile hladne i svetlucave i nisu proputale ba nita. Nosila je elegantno poslovnoodelo sa sakoom, duboke, bogate, smee boje, sa zlatnim porubom; mogla je to kupiti u Parizu ili uSan Francisku prekjue. Uz to, na grlu je imala nenametljivo pridodat svenji zlatnih ica sa pojednim biserom na vrhu svake; Hoskinsu se inilo da ipak nije uobiajeno da ene pou sa nakitom tevrste na razgovor o zaposlenju, naroito ne o ovakvom zaposlenju. Vie je liila na agresivnu,mladoliku eficu koja pretenduje na to da kad-tad zauzme neku od direktorskih fotelja u kompaniji,nego na ono to bi, po Hoskinsovom uverenju, negovateljica male dece trebalo da bude. Ipak, bila je negovateljica, u osnovi, mada je ta re zvuala veoma skromno kad se odnosila naosobu sa toliko profesionalnih veza i uspeha. Rezime njenog dotadanjeg kretanja u slubipredstavljao je 'nokaut'. Doktorat iz heuristike pedagogije - i jo jedan doktorat, iz rehabilitacionetehnologije. Asistentkinja direktora Specijalne slube u Optoj dejoj bolnici u Hjustonu.Konsultantkinja pri Kacinovoj komisiji koju je federalna vlada naimenovala u cilju reavanja nekihpitanja popravnog obrazovanja. est godina iskustva u prikljuivanju vetake inteligencijeautistikoj deci. Bibliografija u softveru - kilometar dugaka. Tano ono to je kompaniji 'Stasis tehnologije' potrebno za ovo radno mesto? Da, bar po miljenju Sema Eikmena. Hoskins ree: "Vi shvatate, zar ne, da emo od vas traiti da odustanete od svih vaih projekataizvan naih prostorija, od svega onog to imate u Vaingtonu, Hjustonu, od svakog konsultativnog radakoji bi znaio putovanje. U sutini, biete prikovani za ovo mesto, i to sa punim radnim vremenom,nekoliko godina, i imaete samo jedan jedini, sasvim odreeni posao." Nije ni trepnula. "Razumem to." "Vidim da ste se samo u poslednjih osamnaest meseci pojavili na konferencijama u Sao Paolu,Vinipegu, Melburnu, San Diegu i Baltimoru i da su vaa pismena saoptenja itana od strane drugihosoba, na pet naunih sastanaka kojima niste mogli prisustvovati lino." "Tako je." "Pa ipak, sasvim ste sigurni da ete moi da uinite preskok sa tako aktivne karijere, iju skicuvidim u vaem rezimeu, na jedno u sutini izolovano bivstvovanje, koje ete ovde morati da vodite?" Svetlucanje hladne reenosti u njenim oima. "Ne samo to mislim da u biti sasvim sposobna dauinim taj prelaz, nego sam i potpuno spremna, pa i eljna da ga uinim." Neto je u tom iskazu zazvualo Hoskinsu malice, samo malice pogreno. On ree: "Da li biste mogli rei neto podrobnije o tome? Moda ne uviate u potpunosti koliko jena pristup ovde u 'Stasis tehnologijama'... hm... kaluerski, ponekad; i koliko bi veliki zahtevi lakomogli da iskrsnu ba na podruju za koje biste vi bili odgovorni." "Mislim da to uviam, doktore Hoskinse." "A ipak ste spremni i eljni?" "Moda sam malo manje nego dosad eljna jurnjave od Vinipega do Melburna i Sao Paola." "Malice smo 'preforsirani', moda, doktore Levien, da li je to ono to pokuavate da mi kaete?" Na njenim usnama pojavi se senka osmeha, prvi znak ljudske topline koji je ispoljila od kad jeula u Hoskinsovu kancelariju. Samo senka osmeha, koja je nestala skoro istog asa kad se i pojavila. "Pa, mogli biste to tako nazvati, dr Hoskinse." "Da, ja bih mogao, meutim da li vi to tako nazivate?"

Kao da se malo trgla zbog ovog njegovog neoekivanog protivnapada. Ali odmah je dubokoudahnula i maltene bez ikakvog znaka napora ponovo uspostavila svoj stav gotovo nenaruivog mira. "Moda je 'preforsiranje' previe ekstreman termin za moju sadanju atitudinalnu orijentaciju.Dozvolite mi da samo kaem da sam zainteresovana za repozicioniranje mojih utroaka energije -dosad, kao to ste videli, veoma difuzno manifestovanih - sa ciljem koncentracije oko samo jednogautputa." "Ovaj... da. Nesumnjivo." Hoskins ju je osmotrio sa meavinom strahopotovanja i uasa. Njen glas bio je savrenopodeeni kontraalt; obrve besprekorno simetrine; sedela je izvrsno uspravljena, sa najboljimtelesnim dranjem koje se moglo zamisliti. U svakom pogledu izuzetna. Samo, ne ba - stvarna. On ree posle male pauze: "A ta vas je, konkretno, navelo na to da se prijavite za ovo radnomesto, ako izuzmemo injenicu da ete tu moi da usredsredite svu svoju energiju na samo jedanpredmet?" "Opinjava me priroda tog eksperimenta." "Aha. Da ujemo." "Kao to svaki prvoklasni pisac deje literature zna, svet deteta veoma je razliit od svetaodraslih, zapravo to je jedan tuinski svet u kome su vrednosti, polazne pretpostavke i osnovne crtestvarnosti sasvim drugaije. Onda odrastamo, a pri tome veina nas postie tako potpunu tranziciju iztog dejeg u ovaj na svet da zaboravljamo prirodu onog koji ostaje iza nas. Tokom itavog mog radasa decom pokuavala sam da uem u njihov um i da sagledam, koliko god mi to dozvoljavajuogranienja koje kao odrasla osoba imam, tu tuinsku, drugosvetsku prirodu deje svesti." Hoskins ree, nastojei da mu se iznenaenje ne oseti u glasu: "Mislite da su deca tuinci, usmislu - vanzemaljskih bia?" "Metaforino reeno, jesu. Ali, naravno, ne bukvalno." "Naravno." Nastavljajui da prelee pogledom njen rezime, namrtio se. "Niste se udavali?" "Ne, nisam", uzvrati ona hladno. "Pretpostavljam da se, takoe, niste opredelili ni za roditeljstvo bez braka?" "To je bila opcija koju sam veoma ozbiljno razmatrala pre nekoliko godina. Ali moj posao mi jepruao oseanje surogatroditeljstva, koji se pokazalo sasvim dovoljno." "Da. Pretpostavljam da je tako. Nego, rekoste maloas da svet deteta sagledavate kao iz osnovetuinski. U kakvom je odnosu ta izjava sa mojim pitanjem o razlozima koji su vas naveli na to da sejavite za ovaj posao?" "Ako mogu prihvatiti kao doslovce istinit onaj vrlo neobini preliminarni opis vaeg eksperimentakoji mi je dat, trebalo bi da se re o tome da meni bude povereno staranje o detetu koje e, unajbukvalnijem smislu rei, biti preneto iz jednog tuinskog sveta. To nije svet prostorno, negovremenski dalek; svejedno, sutina te egzistencijalne situacije je ekvivalentna. Veoma bih volela dadobijem priliku da prouim temeljne razlike izmeu tog deteta i nas; bilo bi to paralaktikoizmetanje koje bi obezbedilo dodatne uvide, potrebne za moj sopstveni rad." Hoskins je zurio u nju. Ne, pomisli on. Ova uopte nije stvarna. Ovo je nekakav android, veto napravljen. Robodadilja,roboteljica. Meutim, u proizvodnji robota jo nije postignut ovaj nivo kvaliteta - Hoskins je todobro znao. Prema tome, mora biti da je ova osoba ipak od krvi i mesa. Samo, ne ponaa se kaotakva, to je oigledno. On ree: "To moda nee biti tako lako. Mogu se pojaviti tekoe u komuniciranju. Dete e, posvoj prilici, imati umanjenu sposobnost govora, znate. Zapravo, poprilini su izgledi da taj stvor nee

uopte moi da govori." "Stvor?" "Dete, on, ona. Ne znamo jo da li e biti muko ili ensko. Uviate da jo tri nedelje, plus-minusdva-tri dana, to dete nee stii ovde, i da mi, do trenutka kad stigne, ne znamo u osnovi nita onjegovoj konkretnoj prirodi." Ovo kao da ju je ostavilo ravnodunom. "Svesna sam da postoje ti rizici. Ono moe imatidrastine hendikepe, vokalne, fizike, moda i intelektualne." "Da, a moe se i desiti da vi budete prinueni da s njim postupate kao sa veoma retardiranimdetetom iz nae sopstvene ere. Naprosto, ne znamo. Potpunu nepoznanicu strpaemo vam u ake." "Pripravna sam da se suoim sa tim izazovom", ree ona. "Ili sa ma kojim drugim. Izazovi i jesuono to me interesuje, dr Hoskinse." U to je poverovao. Ova ena uopte nije reagovala na uslovnu i ak spekulativnu priroduponuenog opisa radnog zadatka. Kao da je spremna da se suoi sa svaim i nezainteresovana zapitanja tipa 'zato' i 'otkud'. Nije bilo teko razabrati zbog ega je ova osoba ostavila tako snaan utisak na Sema Eikmena. Hoskins je opet utao nekoliko trenutaka, taman koliko da ostavi kandidatkinji mogunost zasamostalno istupanje. Marijana Levien iskoristila je taj otvoreni prostor odmah, bez ikakvogoklevanja. Posegla je u svoju akten-tanu i izvukla runi raunar, ne vei od kakvog velikog, metalnogkomada novca. "Donela sam", ree ona, "jedan program na kome radim od kad se u kompjuterskojmrei saznalo da primate prijave za ovo radno mesto. To je varijanta jednog mog ranijeg programakoji sam koristila kod dece sa oteenjima mozga, u Peruu, pre sedam godina: sadri est algoritamaza definisanje i modifikovanje komunikacijskog toka. U osnovi, tu se mimoilaze normalni verbalnikanali uma i..." "Hvala vam", ree Hoskins glatko, zurei u taj maleni aparat na njenom dlanu kao da mu jeponudila bombu. "Ali postoje svakojake zakonske smetnje zbog kojih ja ne mogu da pogledam taj vamaterijal sve dok ne postanete, konkretno, zaposlenik firme 'Stasis tehnologije'. Naravno, im budetepod ugovorom, rado u porazgovarati sa vama, i to podrobno, o vaim ranijim istraivakimradovima, ali do tada..." "Jasno", ree ona. Njeni besprekorni obrazi pocrvenee. Nainila je taktiku greku i to joj je bilojasno: pokazala je preveliku elju, ak nasrtljivost. Hoskins je stao da osmatra zamreni put kojim jeodmah krenula da to popravi. "Sasvim sagledavam situaciju. Nije bilo mudro to to sam pokuala dapreskoim formalnosti te vrste. Ali nadam se da moete razumeti, doktore Hoskinse, da sam ja, ipored ove moje vrlo paljivo uglaane spoljanjosti, u osnovi istraiva i da imam sav onaj poletkojim student, neposredno posle diplomiranja, kree da otkriva tajne Vaseljene; zato mi se katkaddogaa da, i pored sveg mog znanja o onome to je izvodljivo i prikladno, prekoraim uobiajeneprotokolarne granice, isto iz grozniave elje da se bacim na sutinu..." Hoskins se osmehnuo. Hoskins je klimnuo glavom. Hoskins je rekao: "Naravno, dr Levien. Nijegreh ako je ovek preterano poletan. A ovo je bio veoma koristan razgovor. Stupiemo u vezu savama im donesemo odluku." Pogledala ga je udno, kao da je iznenaena time to joj ne daju ovo zaposlenje istog trenutka. Alibila je ipak dovoljno pametna da samo kae "Mnogo vam hvala" i "Dovienja" i nita vie. Na vratima njegove kancelarije zastala je, okrenula se, sevnula jednim visokovoltnim zavrnimosmehom. Onda je otila, ostavljajui za sobom vatreno jarku sliku urezanu u mrenjau Hoskinsovoguma.

"Aaauhhh", ote se Hoskinsu. On izvue maramicu i obrisa elo.

3. Druga kandidatkinja razlikovala se od Marijane Levien praktino u svakom pogledu. Kao prvo,bila je starija dvadeset godina; a kao drugo, nije imala u sebi ba nieg elegantnog, prohladnog,zastraujueg, rasplamsalo sjajnog, ili robotskog. Doroti Njukomb, tako se zvala, bila je debeljunaena majinskog izgleda, maltene preobilnog; bez ijednog juvelirskog proizvoda na sebi, obuenajednostavno, ak i nehajno; dranja blagog, lica prijatno veselog. Oko nje kao da je zraio zlatni oreol majinske topline. Izgledala je kao idealna bakica iz matesvakog deteta. Tako jednostavna, tako oputena, da je bilo teko poverovati da zaista ima potrebnukolsku spremu iz pedijatrije, fiziologije i klinike hemije. Ipak, podaci o toj spremi bili su u njenomrezimeu, a uz njih i izvetaj o jednoj iznenaujuoj specijalizaciji: diplomirala je iz antropolokemedicine. Uz sva udesa civilizacije dvadeset prvog veka, na svetu je i sad postojao po gde kojeprimitivno podruje, u raznim delovima sveta - u Africi, Junoj Americi, Polineziji, JugoistonojAziji. Nije ni udo da je od Sema Eikmena dobila peat 'moe'. ena koja bi mogla posluiti kaomodel za vajanje kipa neke boginje majinske ljubavi i koja, uz to, ima iskustva u radu sa decom izzaostalih drutava... inilo se da je idealan kandidat, u svakom pogledu. Posle opresivne, hiperuglaane perfekcije onesuvie izvrsne Marijane Levien, Hoskins se toliko opustio u prisustvu ove ene da je morao u sebisuzbiti snani poriv da joj istog trenutka ponudi to radno mesto, kao da je svaki razgovor suvinogubljenje vremena. Ne bi to bio prvi put da Hoskins dozvoli sebi rasko poputanja sopstvenimspontanim oseanjima. Ipak, savladao je taj poriv. A onda je, na njegovo zaprepaenja i aljenje, Doroti Njukomb uspela da diskvalifikuje samasebe, iako je razgovor do tog trenutka potrajao ni punih pet minuta. Sve je ilo divno, do te kobne take. Imala je puno linog upliva, puno topline. Volela je decu,naravno: imala je i sama troje dece, a jo pre toga, kao najstarije dete u velikoj porodici sa bolesnommajkom, morala je od malena da se bavi negom dece, morala je, od kad zna za sebe, da pomae okogajenja mnogobrojne mlae brae i sestara. Imala je odlinu profesionalnu biografiju. Od bolnica iklinika u kojima je ranije radila dobila je preporuke sa najviim pohvalama; dobro je podnelanajudnije i najtee uslove u udaljenim plemenskim podrujima; uivala je u radu sa hendikepiranomdecom svih vrsta; sa najveim uzbuenjem iekivala je trenutak kad e moi da prie jedinstvenimproblemima koji u ovom projektu 'Stasis tehnologija' moraju iskrsnuti. Ali onda je razgovor skrenuo ka pitanju: zato bi ona napustila svoj sadanji poloaj - vano i posvemu sudei visokoprihodno mesto na elu Slube dadilja u centru za negu dece, u jednoj od junihdrava SAD - i utonula u tajnoviti, strogo uvani tab 'Stasis tehnologija'. Rekla je: "Znam da umorati da se odreknem mnogo ega, prelazei ovamo. Ali dosta u i dobiti. Ne samo priliku da radimposao one vrste koja mi je najomiljenija, u oblasti u kojoj jo niko nikad nije radio. Nego i priliku dase konano oslobodim onog prokleto dosadnog Brusa Manhajma, da ga konano istresem iz svojekose." Led prostruja kroz Hoskinsa. "Brus Mahhajm? Mislite na onog advokata koji se bavi 'decom u nevolji'?" "Je l' postoji neki drugi Brus Manhajm?" Duboko je udahnuo i zadrao dah. Manhajm! Taj galamdija! Taj zadava problema! Kako se,

zaboga i pobogu, Doroti Njukomb upetljala s njim? Sasvim neoekivana stvar, nimalo dobrodola. Sledeeg trenutka on paljivo ree: "Znai li to da postoji nekakav problem izmeu vas i BrusaManhajma?" Nasmejala se. "Problem? Pa valjda to moete tako nazvati. Tuio je moju bolnicu. Tuio je, valjdabi trebalo da kaem, mene. Naime, ja sam jedna od osoba koje su poimenice optuene. Stravino namje to odvlailo panju i snagu, poslednjih est meseci." Oseaj munine stade da krui Hoskinsovim elucem. On poe da premeta hartije po radnomstolu, trudei se da povrati ravnoteu. "Nita o tome ne pie u vaem izvetaju iz Kadrovskog." "Niko me nije pitao. Naravno da nisam pokuavala nita da prikrijem, jer da jesam, ne bih ni sadpomenula. Ali, jednostavno, ta tema se u razgovoru nije pojavila." "Dobro, evo, ja vas sad pitam, gospoo Njukomb. ta je tu posredi?" "Znate kakav je profesionalni agitator taj Manhajm? Znate da uzima najnategnutije moguesluajeve, samo da bi svakome pokazao koliko se on brine za dobrobit dece?" inilo se da nije mudro biti uvuen, sada, u izricanje ma kakvih stavova o ma emu. Ne kad je rebila o Brusu Manhajmu. Hoskins, pomno se uvajui, ree: "Znam da ima ljudi koji o njemu imajutakvo miljenje." "Ba ste to diplomatski sroili, doktore Hoskinse. Mislite da je ubacio bubu za prislukivanje uovu vau kancelariju?" "Ni sluajno. Ali nije sigurno da imam tako loe miljenje, kao to ga vi oito imate, o BrusuManhajmu i njegovim idejama. Pravo reeno, ja i nemam neko naroito miljenje o njemu. Nisamposveivao mnogo panje pitanjima koja je on pokretao." To je bila gola la, to Hoskinsu nijenimalo prijalo. Kad su poinjali ovaj projekat, jedan od prvih planskih dokumenata sadrao jereenicu: 'Sve preduzeti da gamad kao to je Brus Manhajm ne skoi na naa lea. Ali Hoskins jeispitivao ovu enu radi zaposlenja, a ne ona njega. Nije se smatrao obaveznim da joj kae i jednujedinu re izvan onog to je firmi bilo prikladno.' Nagnuo se napred. "Ja, zapravo, znam samo to da je on veoma glasan pokreta krstakih kampanjai da ima mnogo ideja, i to artikulisanih, o nainima kako bi trebalo podizati decu koja su u rukamadravnih institucija za siroad. E, sad, da li su njegove ideje ispravne ili ne, to ja stvarno nisamkvalifikovan da kaem. Nego, o toj tubi, gospoo Njukomb..." "Pokupili smo neku deicu sa ulica. Veinom je to tree uzastopno pokolenje narkomana, ak ietvrto, to su deca sa uroenom zavisnou. Posredi je najtunija stvar koju moete zamisliti, decakoja su roena kao zavisnici od droge. Pretpostavljam da vam je poznata ona opte prihvaenateorija da narkozavisnost, kao i veina fiziolokih zavisnosti, esto nastaje zbog genetskepredispozicije u tom pravcu?" "Naravno." "E, mi smo poeli genetsko prouavanje te dece, a i njihovih roditelja, i deda i baba, kad smo ihmogli pronai. Pokuavamo da lociramo i izdvojimo narkopozitivan gen, ako on postoji, u nadi dabismo jednog dana mogli i da ga se otarasimo." "Meni to zvui kao dobra ideja", ree Hoskins. "Izgleda i svima ostalima, osim Brusu Manhajmu. Navalio je na nas kao da smo preduzeli nekakvegenetske operacije nad tom decom; a mi samo malo njufamo kroz njihove hromozome da vidimoega tu ima. isto istraivanje, ne vrimo nikakvu genetsku modifikaciju. Meutim, on je tresnuoukupno esnaest sudskih zabrana protiv nas, tako da nam je vezao ruke na svaki zamislivi nain. To jeda ovek proplae. Pokuavali smo da objasnimo, ali on ne slua. Nae podneske sudu on uzme, pa ih

protumai unakaeno, i upotrebi kao osnovu za sledeu tubu. A znate kakvi su sudovi kad nekopokrene optubu da se deca negde koriste kao zamorii za eksperimente." "Bojim se da znam", ree Hoskins alostivo. "I tako, vaa bolnica troi energiju i novac naodbranu pred sudom, umesto na..." "I ne samo bolnica. On je prozvao odreene pojedince. Pa i mene. Ja sam u toj grupi od devetistraivaa koje je on optuio za zloupotrebu dece - bukvalno za zloupotrebu dece - to je proistekloiz njegovog takozvanog prouavanja naeg dosadanjeg rada." U njenom glasu bilo je primetnegorine, ali i malice razonoenosti. Oi su joj vedro zasvetlucale. Nasmejala se, i njene teke dojkesu se zatresle. "Moete li to da zamislite? Da zloupotrebim decu? Ja?" Hoskins saoseajno odmahnu glavom. "Zaista izgleda neverovatno." Ali njegovo srce je tonulo. I sad je bio uveren, bez iole sumnje, da je ova ena savrenokvalifikovana za taj posao. Ali kako bi on mogao zaposliti osobu koja je ve u nevolji sa stranimBrusom Manhajmom? Ovaj projekat e i bez toga izazvati dovoljno nesuglastica. Nee dugo proi, aManhajm e, nesumnjivo, zabosti nos u njihov posao, pa ma kakve mere predostronosti onipreduzeli. Ipak, dodati ime Doroti Njukomb na platni spisak znailo bi prizivati nevolju najgorevrste. Hoskins je sasvim lepo mogao da zamisli konferenciju za tampu koju bi Manhajm sazvao.Oglasio bi novinarima da je firma 'Stasis tehnologije' odluila da zaposli jednu enu koja se trenutnobrani od optubi za zloupotrebu dece u drugoj naunoistraivakoj ustanovi - a Manhajm bi postigaoda re optuba zazvui kao da je javni tuilac, a ne privatno lice, pokreta procesa - i da je toj enisad data prilika da radi kao negovateljica i guvernanta jednog zlosrenog deteta koje je, jadno,postalo rtva jedne nove, dosad nepoznate vrste kidnapovanja... A, ne. Ne. Nipoto on nju nee zaposliti. Prinudio je sebe, nekako, da jo pet minuta postavlja pitanja. Na povrini, sve se nastavilo uprijateljskom i prijatnom tonu. Ali bilo je to mlaenje prazne slame, a Hoskinsu je bilo jasno da je iDoroti Njukomb to jasno. Kad je odlazila, zahvalio joj je na iskrenosti, rekao je koliko ceni njenevisoke kvalifikacije, ponudio joj je uobiajena uveravanja da e firma uskoro stupiti u vezu sa njom;a ona se smekala i govorila koliko joj je bio prijatan ovaj razgovor - ali Hoskins je pouzdano znaoda je ona svesna da od zaposlenja nema nita. im je izila, telefonirao je Semu Eikmenu i rekeo: "Seme, tako ti Boga, zato mi nisi rekao da jeDoroti Njukomb trenutno meta neke blesave tube koju je pokrenuo Brus Manhajm?" Na ekranu, Eikmenovo lice pokazivalo je zaprepaenost koja se graniila sa okom. "Ma nije mogue!" "Evo, upravo mi je sama rekla. Optuba za zloupotrebu dece, zbog nekog rada kojim se bavila." "Tako, znai", ree Eikmen pokunjeno. Sad je izgledao vie postien nego zapanjen. "Pa, dovraga, Deri, nisam imao nikakvu predstavu o tome da se ona upetljala sa tim krupnim smetalom. Aispitivali smo je vrlo temeljito, samo da zna. Ali ne dovoljno temeljito, ini se." "Samo bi nam jo to trebalo, da uzmemo u firmu nekoga ko je ve na Manhajmovoj listi zaodstrel." "Ali ona je strana, zar ne? Bespogovorno najmaterinskije ljudsko bie koje sam ikada..." "Jeste. Bespogovorno. I stie nam sa potpunom garancijom da e Manhajmovi sudski leinarizariti kande u nju im otkriju da je ovde prela. Ili se moda ne slae s tim, Seme?" "Znai, uzee Marijanu Levien, je l' tako idu stvari?" "Nisam jo gotov sa intervjuima", ree Hoskins. "Ali Levienova izgleda prilino dobro." "Da, to je tano", ree Eikmen sa irokim osmehom.

4. Edit Felouz nije ni na koji nain mogla da sazna da je tek trea na listi kandidatkinja za ovajposao, ali da je saznala, ne bi se nimalo iznenadila. Odavno je navikla da je ljudi potcenjuju. Niegblistavog nije imala u sebi, nieg osobito dramatinog, nieg to bi odmah pokazalo da jeprvoplasirana u ma kom smislu. Niti zasenjujue lepa, niti upadljivo runa; ni izrazito strastvena, nizanimljivo gorda i nezainteresovana; ne istie se smelim, naglim prodorima ka istini, ali nimukotrpnim, sporim radom koji bi na kraju dao blistave rezultate. Tokom celog njenog ivota ljudi subili skloni da je smatraju prisutnom pojavom koja se sama po sebi podrazumeva. Ali ona je bilapostojana ena, u vrstoj ravnotei, koja savreno dobro zna svoju vrednost i koja ivi manje-viezadovoljavajui i pun ivot. Za nju je direkcija 'Stasis tehnologija', slina upravi nekog studentskog naselja, bila tajanstvenomesto. Zgrade sive, obinog izgleda, gole i jednostavne, koje se uzdiu iz prijatnih zelenih travnjakaproaranih, samo ponegde, nevelikim drveem. Istraivaki centar slian hiljadama drugih. Ali u timzgradama, znala je Edit Felouz, deavaju se udnovate stvari; stvari koje nadmauju njenu morazumevanja, pa maltene i njenu sposobnost da poveruje. Pomisao da e ona moda uskoro raditi ujednoj od tih zgrada brzo ju je ispunila oseanjem udesnog. Kao i veina ljudi, imala je samo vrlo neodreenu predstavu o toj kompaniji i o nainima na kojeu 'Stasis tehnologijama' postiu te svoje udesne rezultate. I do Edit su, dakako, stigle vesti o bebidinosaurusu koja je, radom te firme, uspeno dovedena iz prolosti. Kad je nadvladala svoju prvureakciju skeptinosti, Edit je zakljuila da je dovoenje dinosaurusa poprilino udesna stvar. Alikad je na televiziji objanjeno kako je ta firma uspela da posegne u prolost i prebaci jednogizumrlog reptila u dvadeset prvi vek, Edit nije razumela. Onda je ekspedicija na Jupiter potisnuladinosaurusa i 'Stasis' na zadnje stranice novina, a Edit je sasvim zaboravila tu temu. Pokazalo se daje mladune dinosaurusa samo jo jedno 'udo za tri dana', jedno od mnogih u veku koji se polakopretvarao u vek uda. A sad, koliko se moe videti, 'Stasis tehnologije' nameravaju da dovedu dete iz prolosti, ljudskodete, preistorijsko ljudsko dete. Zato firma trai nekog ko e to dete gajiti. Ona to moe. I hoe. ak je mogue da je sposobna da taj posao obavi bolje nego iko drugi. U svakom sluaju, moe daga obavi veoma, veoma dobro. Rekli su da e to biti posao pun izazova, neuobiajen, veoma teak. Nita od toga nije uznemiriloEdit. Oduvek je radije izbegavala neizazovne, obine, jednostavne poslove. Traili su enu koja ima kolsko obrazovanje iz oblasti fiziologije i klinike hemije i koja volidecu. Sve po meri Edit Felouz. Ljubav prema deci bila je ugraena od poetka; pa zar ijedno normalno ljudsko bie, pitala seEdit, ne voli decu? Naroito ena? Poznavanje fiziologije bilo je deo njene elementarne obuke za dadilju. Kliniku hemiju je uzelakao plod svojevrsnog domiljanja - inilo se da bi i to moglo dobro doi, ako je posao usmeri nabolesne maliane, meu kojima ima mnogo nedonoadi i druge dece hendikepirane na samompoetku ivota; klinika hemija ukazuje na koji nain se najbolje moe pomoi tim muenikimtelacima da dejstvuju uspenije. Izazovan i teak posao oko neobinog deteta - da, to je stvar koja njoj lei. A ponudili su joj istvarno izvanrednu platu; Edit je dobro zapazila iznos, iako jurnjava za novcem nikad nije bila jakinilac u njenom ivotnom sklopu. Za novi izazov bila je spremna. Poznate i vie nego poznate rutine

ivota u dejoj bolnici ve su poele da joj dosauju, ak i da izazivaju neki mali otpor kod nje.Strana je to stvar, pomisli ona, oseati odbojnost prema sopstvenom poslu, naroito kad je to posaoove vrste. Moda joj je potrebna promena. Negovati jedno preistorijsko dete... Da. Da. "Doktor Hoskins e vas primiti sada", ree sekretarica. Elektronski pokretana vrata kliznue neujno u stranu, otvarajui se pred njom. Gospoica Felouzzakorai u kancelariju zauujue neraskonog izgleda: jedan obian radni sto, obian ekranterminala za podatke i obian ovek pedesetih godina, sa proreenom kosom boje peska, obrazimakoji poinju da vise i ustima udno povijenim nadole, zbog ega mu itava faca izgleda moda isumornije nego to bi trebalo. Na radnom stolu stajala je ploa sa imenom, na kojoj je pisalo:

dr DERALD A. HOSKINS glavni izvrni slubenik

Ovo je gospoicu Felouz vie zabavilo nego to je na nju ostavilo utisak. Zar je ova kompanijastvarno toliko velika da ef mora da podsea ljude ko je glavni, i to pomou tablice sa imenom kojastoji ispred njega samog, u njegovoj sopstvenoj kancelariji? Zbog ega, zatim, smatra da je potrebnoda se hvalie onim 'dr'? Zar nisu svi ovde zaposleni ve odbranili po jedan magistrat ili doktorat? Dali je to njegov nain da objavi da nije samo administrativac nego i naunik? Ona bi i samapretpostavila da e na elu jedne visokospecijalizovane kompanije kao to je 'Stasis' biti naunik;nije bilo potrebno da joj se ta injenica ovako gura u lice. Ali, u redu. Ljudi mogu imati i vee nedostatke: pridavati sebi malice previe vanosti nijenajgora od njih. Hoskins je ispred sebe imao sveanj kompjuterski printanih papira. Rezime njenog dosadanjegprofesionalnog rada, pretpostavila je, i izvetaj o preliminarnom razgovoru sa njom - stvari te vrste.Pogledom je prelazio sa tih odtampanih listova na nju, pa opet na listove. Nije skrivao da odmeravanjenu vrednost; bio je u tom pogledu ak previe otvoren. Gospoica Felouz se automatski ukrutila.Osetila je da joj se obrazi oblivaju crvenilom, a u jednom obrazu jedan mii joj se za trenutaktrznuo. On razmilja o tome kako su mi obrve preteke i kako mi je nos malo nakrivljen u jednu stranu,ree ona u sebi. Zatim otro ree u sebi da je to smeno, da ovog oveka ugao njenog nosa i punoa njenih obrvazanimaju isto koliko i pitanje koja firma je proizvela njene cipele - naime, ne zanimaju ga nimalo.Ipak, iznenaujue je, i pomalo uznemiravajue to kad te ma koji mukarac gleda tako pomno.Negovateljica u uniformi po pravilu je nevidljiva osoba, bar to se tie zanimanja veine mukaraca.Felouz sad nije bila u uniformi, ali je tokom godina razvila naine da izgleda, i kad nosi ulinu odeu,'nevidljivo' za veinu mukaraca; naine, inilo joj se, veoma uspene. Ovo prouavanje kome je sadbila podvrgnuta uznemirilo ju je vie nego to bi, po njenoj sopstvenoj oceni, trebalo da je uznemiri. "Vaa radna biografija zaista je izuzetno pohvalna, gospoice Felouz", ree on. Osmehnula se, ali nije nita uzvratila. ta bi mogla rei? Da se slae s njim? Ili da se ne slae? "Dolazite sa izuzetnim preporukama od vaih pretpostavljenih. Svi vas hvale gotovo istovetnimreima, znate li to? Nepokolebljiva posveenost svom poslu... duboka odanost dunosti... velikasnalaljivost u trenucima krize... vrhunske tehnike vetine..."

"Radim vredno, doktore Hoskinse, i najee znam ta radim. Mislim da su im to samo kitnjastinaini da izraze te dve osnovne stvari." "Pretpostavljam da je tako." Zapiljio se u njene oi i ona odjednom oseti snagu tog oveka,njegovu jednoumnost, njegovu tvrdoglavu reenost da postavljene zadatke ostvari. To bi kod jednogupravnika mogle biti fine crte. Takoe crte zbog kojih e se ivot smuiti onima to rade podnjegovom vlau. Vreme e pokazati, pomisli ona. Uzvratila mu je pogled, ujednaeno i postojano.On konano ree: "Ne vidim nikakvu ozbiljnu potrebu da vam postavljam pitanja u vezi sa vaomdosadanjom profesionalnom delatnou. To je ve razmotreno, veoma pomno, u prethodnimrazgovorima sa vama, i tu ste proli sa zastavom visoko razvijorenom. Imam, zapravo, samo dvestvari da jo razjasnim sa vama." ekala je. "Prvo", ree on, "potrebno je da znam da li ste ikad bili umeani u ma kakve teme koje bi moglebiti smatrane, ovaj, politiki osetljivim. Politiki protivurenim." "Nisam nimalo politiki nastrojena, doktore Hoskinse. Glasam, kad mislim da postoji neko zakoga vredi glasati, a to ne biva odve esto. Ali ne potpisujem peticije niti mariram nademonstracijama, ako me to pitate." "Pa, ne ba. Imao sam pre na umu profesionalne, a ne politike nesuglasice. Teme i dileme u vezisa pitanjem kako sa decom treba ili ne treba postupati." "Znam samo jedan nain kako sa decom treba postupati: ovek treba do krajnosti da se potrudi dazadovolji potrebe deteta, onako kako ih shvata. Ako to zvui kao pojednostavljenje, ao mi je, ali..." Nasmeio se. "Pa nije ni to ba ono na ta sam mislio. Mislio sam..." Zautao je i ovlaio usne. "...na brusmanhajmovtinu. Uarene debate o nainu na koji se sa decom postupa u javnim nadletvima.Pratite li ta govorim, gospoice Felouz?" "Radila sam preteno sa slabom ili hendikepiranom decom, doktore Hoskinse. Nastojim da ihodrim u ivotu i da im pomognem da ojaaju. A u takvim stvarima nema se ta mnogo raspravljati, jeli tako?" "Znai, nikad niste imali nikakva profesionalna suoenja sa tim takozvanim dejim advokatimakao to je Brus Manhajm?" "Nikad. Mislim da sam neto malo itala o gospodinu Manhajmu u novinama. Ali nikad nisamimala nikakvih dodira ni sa njim, ni sa ma kim takvim. Ne bih ga prepoznala kad bih ga srela na ulici.Nemam ni neka posebna miljenja o njegovim idejama, ni za ni protiv." Hoskins je izgledao kao ovek kome je laknulo. On ree: "Znate, nije mi namera da se zakljui kako sam protiv Brusa Manhajma ili njegovihstavova. Ali stvari bi se ovde ozbiljno zapetljale ako bi na rad bio izloen negativnom publicitetu." "Naravno. Ni ja ne bih poelela ma ta slino." "U redu. Moemo dalje. Moje drugo pitanje odnosi se na prirodu vae posveenosti poslu koji ese ovde zahtevati od vas. Gospoice Felouz, smatrate li da moete da vodite brigu o jednom tekom,neobinom, moda neposlunom ili ak veoma neprijatnom detetu?" "Naravno da mogu", ree ona odmah. "Razmislite o tome. Pojavie se posebni problemi. Nema na planeti Zemlji nijednog deteta kao toe ovo biti. Jer to e biti najusamljenije dete u istoriji sveta. Jeste li spremni da ponesete takav teret?Jeste li voljni da ponesete takav teret?" Opet je zurio u nju, kao da pokuava da vidi, kroz nju, neto drugo. Opet je doekala,nepokolebano, silinu njegovog pogleda. "Kaete da e biti teko, udno i - kako ono rekoste? - veoma neprijatno. U kom smislu

neprijatno?" "Razgovaramo o preistorijskom detetu. To vam je poznato. On - ili ona, ne znamo jo ta e biti -moe biti divalj, na neki nain koji nadmauje i najdivljija plemena dananjice. Ponaanje tog detetamoe biti blie ivotinjskom nego dejem. To sam mislio kad sam rekao 'neprijatno', gospoiceFelouz." "Nisam ja samo sa nedonoadima radila, doktore Hoskinse. Imala sam iskustva i sa emocionalnouznemirenom decom. Izila sam ja nakraj i sa nekim prilino estokim malim 'muterijama'." "Moda ne ovoliko estokim." "To emo videti, je l' da?" "Divljak, po svoj prilici, i to ojaen i usamljen divljak, kao i razbenjen. Tuin, uplaen, u svetukoji niukoliko nije deo njegovog sveta. Otrgnut od svega to mu je bilo dobro znano i stavljen uokolnosti gotovo potpune izdvojenosti: prava izmetena osoba. Da li vam je poznat taj termin,'izmetena osoba', gospoice Felouz? Nastao je jo sredinom prolog veka, u doba drugog svetskograta, kad je Evropom lutalo neverovatno mnotvo izbeglica, i kad..." "U svetu je sada mir, doktore Hoskinse." "Dabome. Ali ovo dete nee oseati mnogo mira. Patie zbog potpunog poremeaja u njegovomivotu, bie prava pravcijata izmetena osoba, najdirljivije vrste. I to vrlo mala osoba." "Koliko mala?" "U ovom trenutku ne moemo poneti iz prolosti, jednim zahvatom, vie od etrdeset kilogramamase. To ukljuuje ne samo ivi uzorak, nego i okolnu neivu izolacionu zonu. Znai, bie malo dete,veoma malo dete." "Beba, zar ne?" "Ne moemo biti sigurni. Nadamo se da emo dobiti dete od nekih est ili sedam godina starosti.Ali moglo bi biti i znatno mlae." "Ne znate? Zgrabiete ga samo onako, na slepo?" Hoskins je izgledao nezadovoljan. "Dajte da priamo o neem drugom, gospoice Felouz. U vaojbiografiji stoji da ste svojevremeno bili udati, ali da ste iveli, posle toga, mnogo godina sami." Osetila je kako joj lice poinje silno da crveni. "Bila sam udata jednom, tano je. Ali to je bilodavno, a trajalo je kratko." "I nije bilo dece." "Brak se raspao", ree ona, "uglavnom zbog toga to se pokazalo da ja ne mogu imati dete." "A, tako", ree Hoskins, koji je sad izgledao kao da se osea nelagodno. "Naravno da se taj problem mogao zaobii svakojakim sredstvima to ih je doneo dvadeset prvivek - vanmaterinim fetalnim komorama, implantacijama, surogat-majkama, i tako dalje. Ali moj munije mogao da prihvati nita osim drevnog, tradicionalnog metoda deljenja gena. Moralo je da budesto posto nae dete, njegovo i moje. I da ga ja nosim kako valja i treba, devet meseci. A ja to nisammogla, a on se nije mogao pomiriti ni sa jednom alternativom, pa smo se... rastali." "ao mi je. I vie se niste udavali?" Uspela je da obuzda glas tako da je ostao ravan, bez emocija. "Dovoljno je bolan bio i taj prvipokuaj. Ne bih nikad mogla biti sigurna da u drugom pokuaju neu biti jo gore povreena, a tajrizik sebi nisam mogla dozvoliti. Ali to ne znai da ne umem da se brinem o deci, doktore Hoskinse.Valjda nije potrebno da ukaem na to da moj izbor zanimanja veoma verovatno ima neke veze savelikom prazninom koju je brak ostavio u mojoj... u mojoj dui, ako se moe tako rei. Jer, umesto danegujem jedno ili dvoje dece, negovala sam ih na desetine. Stotine. Kao da su moja sopstvena." "I nisu sva bila vrlo fina deca."

"Ne, nisu sva bila vrlo fina." "Niste negovali samo slatku deicu sa cakanim nosiima i dopadljivim nainom gugutanja? Negosvu koja su nailazila, lepu i runu, blagu i divlju? Bezuslovno? "Bezuslovno", ree gospoica Felouz. "Deca su deca, doktore Hoskinse. Pomo je modanajpotrebnija upravo onoj deci koja nisu lepa i fina." Hoskins je utao, razmiljajui. Osetila je u sebi nagomilavanje razoaranja. Dola je spremna darazgovara o svojim strunim dostignuima, o svom istraivakom radu u oblasti neravnoteeelektrolita, i u oblasti neuroreceptora, i u fizioterapiji. Ali on nije pitao nita o tome. Usredsredio seiskljuivo na pitanje da li ona moe negovati neko nesreno, divlje dete - moe li negovati ma kojedete, moda - kao da se o tome ima ta priati. Kako je mogue da on u tom pogledu ima ikakvesumnje? Pominjao je i jedno pitanje od jo manje vanosti - naime, da li je ona ikad uinila ita to bimoglo podstai neku politiku agitaciju; otkud mu to? Znao je da se ona niim slinim nije bavila.Morao je znati. Oigledno je, dakle, da njega uopte ne zanima njena stvarna strunost. Jasno je daima na umu nekog drugog, kome e dati ovaj posao, dok e njoj pruiti samo neki bledi, utivi oblik'zbogom', im smisli kako da to izvede pristojno. On najzad ree: "Pa, dobro, kad moete dati ostavku tamo gde ste sad zaposleni?" Pogledala ga je otvorenih usta, zajapurena. "ta, zapoljavate me? Ovako, sad odmah?" Hoskins se nasmeio kratko i u tom trenutku njegovo iroko lice imalo je izvesni rasejani arm."Zato bih inae eleo da tamo date ostavku?" "Zar to ne mora prvo da proe kroz neki odbor?" "Gospoice Felouz, ja sam taj odbor. Onaj krajnji, koji daje konano odobrenje. A ja sam ovekkoji odluke donosi brzo. Znam kakvu vrstu osobe traim, a vi ste, ini mi se, takva osoba. Ali moda igreim, dabome." "A ako greite?" "Svoju odluku mogu i da preokrenem, jednako brzo, verujte mi. U ovom projektu ne sme bitinikakvih greaka. U pitanju je jedan ivot, ljudski ivot, ivot jednog deteta. Iz iste nauneradoznalosti preduzimamo neto za ta e mnogi ljudi rei da je udovian postupak prema tomdetetu. U tom pogledu nemam nikakvih iluzija. Ni za trenutak neu poverovati u to da smo mi ovdeudovita - niko ovde tako ne misli - i neu se dvoumiti niti aliti zbog onog to smo naumili dauradimo; verujem da e, dugorono gledano, subjekt naeg eksperimenta, dakle to dete, imati samokoristi od itave stvari. Ali sasvim jasno znam da e neki drugi ljudi imati korenito drugaijemiljenje o tom pitanju. Iz tog razloga, mi elimo da to dete dobije najbolju moguu negu tokom svogboravka u naoj eri. Ako postane oigledno da vi niste sposobni da pruite takvu negu, bietezamenjeni bez oklevanja, gospoice Felouz. Ne vidim nikakav delikatni nain da to kaem. Mi ovdenismo sentimentalni i ne volimo da se kockamo ni sa im to moemo da kontroliemo. Znai, toradno mesto se mora smatrati kao samo uslovno vae, u ovom trenutku. Traimo da se odvojite odcelog svog sadanjeg ivota, ali ne dajemo jemstvo da emo vas zadrati due od nedelju dana, iliak due od prvog dana. Imate li volje da se suoite sa tim rizikom?" "Bogami, vi to ba bez uvijanja." "Takav sam. Sem kad nisam. Dakle, gospoice Felouz? ta kaete?" "Pa, ne volim ni ja da se kockam", ree ona. Njegovo lice se smrailo. "Je li to odbijanje?" "Ne, to je pristanak, doktore Hoskinse. Da sam i za tren pomislila da nisam prava ena za ovajposao, ne bih ni dolazila ovamo. Ja ovo mogu da uradim. I uradiu. A vi neete imati razloga da

alite zbog svoje odluke, u to moete biti sigurni. Kad poinjem?" "Mi ve diemo stasis-polje ka kritinom nivou, taj posao je u toku. Oekujemo da izvedemokonkretni zahvat kroz dve nedelje, petnaestog, tano u pola sedam uvee. Zahtevaemo da budete utom trenutku ovde i da budete spremni da odmah preuzmete to dete. Imate vremena u meuvremenusredite i obustavite svoje aktivnosti u spoljanjem svetu. Jasno vam je da ete stanovati u naimprostorijama, neprekidno, gospoice Felouz? A kad kaem neprekidno, mislim: dvadeset etiri satana dan, bar u ranim fazama. To ste videli jo u oglasu, zar ne?" "Da." "Onda se razumemo savreno." Ne, pomisli ona. Ne razumemo se uopte. Ali to nije vano. Dete je vano. Sve drugo je oddrugostepene vanosti. Sve.

Meupoglavlje prvo: ZNALICA

Ve je bilo podne. Oseanje rastue krize zahvatilo je itav tabor. Svi lanovi Drutva za lovvratili su se iz ravnica, iako u njima nisu ostali dovoljno dugo ni da vide ikakvu divlja, a kamoli daponu lov; sada su sedeli, sva sedmorica, u jednoj sumornoj, zgurenoj grupici, razmiljajui nervoznoo ratu i o posledicama koje bi rat imao na njih. Boginjine ene izvadile su tri svete medvee lobanje,do tada bezbedno zamotane, i postavile ih na kamene police iznad oltara; sad su uale nage isprednjih, namazane medveom mau, vujom krvlju i medom, i napevale one posebne molitve koje bitrebalo da donesu mudrost u doba velike opasnosti. Majke su prikupile svu malu decu oko sebe,takorei ispod krila, kao da oekuju da e Drugi napasti svakog trenutka, a napola odrasli deaci idevojice vrzmali su se po rubovima kruga, uplaeni i nesigurni. Stariji mukarci, mudri i cenjeni oci plemena, povukli su se na jedan breuljak iznad tabora, daraspravljaju o strategiji. etvorica: Srebren Oblak, Jaha Mamuta, jednooki i grbavi Lavobor - 'onajkoji se bori kao lav' - i debeli, tromi Smrdljivi Mousni Vo. Od njihovih odluka zavisie sudbinaplemena. Kad su, svojevremeno, Drugi zali na lovna podruja Naroda u zapadnim zemljama i kad jepostalo jasno da Narod ni na koji nain ne moe da ih navede da odu, te stareine plemena odluilesu da je najbolje krenuti na istok. "Boginja se opredelila da prepusti zapadne zemlje Drugima", biloje tada miljenje Vola. "A hladne zemlje na istoku pripadaju nama. Boginja hoe da mi odemo tamo ida ivimo u miru." Ostali su se saglasili. Posle toga, Boginjine ene bacale su kamenie sudbine idole do ishoda koji je podrao miljenje mukaraca. I tako je Narod migrirao ovamo. Ali sad su se, po svemu sudei, Drugi pojavili i ovde. ta emo sad? - pitala se Znalica. Mogli bismo moda krenuti na jug, u tople zemlje. Ali svi su izgledi da su tople zemlje ve puneDrugih, a osim toga tamo ima i mnogo pripadnika naeg sopstvenog naroda, koji nee biti sreni tonas vide. Treba li, dakle, da krenemo na sever, gde su strana ledena polja? Drugi su svakako odveneni za ivot na takvom mestu. Ali i mi smo, podozrevala je Znalica. I mi smo. Silno se rastuila. Toliko su putovali da bi stigli ovde. To je bila naporna seoba, za nju; znala jeda se i Srebren premorio, a i jo mnogo ko. Sad bi se trebalo odmarati, sakupljati zalihe mesa i orahaza predstojeu zimu, obnoviti snagu. Meutim, ini se da e Narod morati opet da luta, bez ikakvemogunosti da se odmori, bez ijednog trenutka mira. Zbog ega je to tako? Zar nema u ovoj irokoj,pustoj zemlji nijednog mesta gde oni mogu da zastanu malo, da dou do daha? Znalica nije umela da odgovori na to, niti na ma koje drugo pitanje, zapravo. Iako je dala sebi takoponosito ime, Znalica je bila zbunjena kako problemom tih Drugih, koji su narodu ostajali veitasmetnja, tako i tajnama i izazovima svog sopstvenog postojanja. Ona je bila, u plemenu, jedina osoba koja nije imala nikakvo stvarno mesto, nikakvo stvarnozaduenje. Kao i veina devojaka, odrasla je pretpostavljajui da e biti Majka, ali onda je, umestoda brzo uzme nekog momka da joj bude par, ekala, odugovlaila, vie joj se sviao ivot duhovneslobode i lutanja; ponekad je, ak, ila sa mukarcima u lovita. Kad se, u svojoj dvadesetoj godini,konano odluila da uzme ratnika Mrakoluja za ivotnog druga - u dobu vrlo poznom za takvu odluku- iz njene utrobe poee izlaziti samo mrtva deca, nita drugo. A onda je izgubila i Mrakoluja: crnagroznica shrvala ga je i odnela za jedno jedino popodne. Tad je jo veliki deo svoje lepote imala, ali posle smrti Mrakoluja niko od nesparenih mukaracau plemenu nije eleo da ima nju, ma koliko lepa bila. Znali su da je njena materica mesto koje ubija

bebe; prema tome, ta e im takva ena? A prerana smrt Mrakoluja govorila im je da ta ena vue sasobom neko prokletstvo, neku zlu kob. Zato je ona morala ostati zauvek sama, bez ijednog mukogdodira, ona koja je ranije imala toliko ljubavnika. Nikad nee postati Majka. Ali ni enama Boginje nee se moi pridruiti, ne sad: bilo bi to podsmevanje Boginji i svemuonome to Boginja zastupa, kad bi jalova ena dola da slui Njoj, a osim toga uenje misterijaBoginjinih ena mora da pone pre nego to prva krv poe iz tvojih bedara. Sasvim je besmislenojednu enu koja ve ide ka starosti, enu od dvadeset pet godina, enu koja je rodila i izgubila petbeba za pet godina, proglasiti za enu Boginje. I tako, Znalica ne postade ni Majka ni Boginjina ena, dakle - ne postade nita. Radila jeuobiajene enske poslove, gulila je ivotinjske koe, kuvala hranu, negovala bolesne i uvala decu,ali nije imala mukarca koji bi bio njen par i nije pripadala nijednom Drutvu; a to znai da je bilamaltene tuinka u svom sopstvenom narodu. Njena jedina nada bila je da e Prolo-uva umreti, aona tad postati istoriar ovog plemena. Prolo-uva - 'ona koja uva prolost' - bila je ena kaoZnalica, ni Majka ni svetenica; i, od svih u plemenu, Znalicina najbolja prijateljica. Ali, iako jeimala ve etrdeset godina i bila najstarija ena u plemenu, Prolo-uva je jo bila snana i vitka. Zarazliku od njea, Znalica, osam godina mlaa, ve se pretvarala u babu. Poinjala je da misli da joj jesueno da se sparui i umre mnogo pre one godine kad e joj Prolo-uva predati svoje tapove sazapisima i otii pred Boginju. Bio je to alostan ivot. Ali Znalica je dobro pazila da svoju tugu sakrije od drugih. Neka se sviplae nje; neka je gledaju sa nedopadanjem. Ona im samo nee dozvoliti da je saaljevaju. Sad je stajala sama, kao i obino, i gledala ta rade grupe oko nje. U ovom suoenju sa pretnjomDrugih svako je bio podjednako bespomoan kao i Znalica. Ali oni su u grupama bar imalizajednitvo i utehu. "Evo ko nam je potreban!" povika Ognjeokac. "Znalica tereba da doe i da ratuje protiv Drugih,zajedno sa nama!" "Znalica! Znalica!" povikae promuklo mukarci iz Drutva za lov. To su se oni njoj rugali, dabome. Zar nisu oduvek? Zar nije svaki pojedini od tih mukaraca,redom, odbio Znalicu, u danima posle smrti Mrakoluja, kad se ona nadala da e nai novog mua? Svejedno, prila im je i stala, iscerena estoko, iznad njih; a oni - u krugu, zgureni, na ledenojzemlji. "Da", ree ona. "Dobra zamisao. Mogu da se borim jednako dobro kao ma koji od vas." Pruila je ruku, nezaustavljivo brzo, i epala koplje Ognjeokca. On razbenjeno zamumla i skoida joj ga preotme, ali ona spretno kliznu akama du koplja i uhvati ga za lovni, rukohvatni deo, akremeni iljak pritisnu Ognjeokcu na trbuh. Zagledao se u nju, izbuljenih oiju. inilo se da ga nesamo mui svetogre, nastalo zbog toga to je ena uzela njegovo koplje u ruke, nego da i stvarnoveruje da e ga ona proburaziti. "Daj mi to", ree on zgusnutim glasom. "Vidi, Ognjeoke, pa ona zna kako se koplje dri", ree Volkodrev. "Jeste, a znam i kako se upotrebljava." "Daj mi to." Opet ga je unula kopljem u trbuh. Mislila je da e Ognjeokac svakog trenutka dobiti slomivaca. Lice mu je bilo blistavo crveno, znoj mu je curio niz obraze. Svi su se smejali. Mahnuo jerukom da uhvati koplje, ali ona je pomakla oruje unazad, izvan njegovog dohvata. On besno pljunuka njoj i naini sklopljenim rukama znak za demona. Znalica se isceri. "Napravi taj znak jo jednom, pa u ga oprati tvojom krvlju", ree mu ona.

"Ma, hajde, Znalice", ree Ognjeokac kiselo. Videlo se da se trudi da ovlada sobom. "I sama znada nije u redu da ti dodiruje to koplje. Ionako smo u dovoljno velikoj opasnosti, ne treba nam da joi ti ini zle stvari." "Pozvao si me da krenem sa mukarcima u borbu", ree ona. "Pa, ako u krenuti, treba mi koplje,zar ne? Tvoje je savreno dobro. Ba e mi odgovarati. A ti, ako hoe, napravi sebi drugo." Svi ostali mukarci opet su se nasmejali. Ali sad je u njihovom smehu bilo udnih tonova. Izvela je fintu kopljem, a Ognjeokac je, psujui, izmakao. Krenuo je napred vrsto reen, kao dae joj oduzeti koplje sirovom snagom. Ona ga otera jednim ozbiljnim zamahom. Ognjeokac odskoiunazad; izgledao je ljut i malice uplaen. Nije joj bilo lako da se seti kad se poslednji put tako zabavljala. Ognjeokac, najjai ratnik uplemenu, a uz to i najzgodniji mukarac, ima plea iroka kao u mamuta, i te divne, crne oi kojeblistaju kao ar, ispod velianstvenog ela koje stri napred, iznad oiju, kao litica. Kad su bilimladi, ona je s njim spavala mnogo puta, a kad je Mrakoluj umro, nadala se da e Ognjeokac biti njennovi par. Ali on je samo bio prvi koji ju je odbio. Jedino Mlekoizvornu eli, i nijednu drugu, rekaojoj je tada. I onda je jo rekao: njemu se dopadaju ene koje znaju kako treba raati decu. To je biokraj svega, izmeu Znalice i Ognjeokca. "Evo", ree Znalica, popustivi najzad. Nagnula se napred i zabila iljak Ognjeokevog koplja uzemlju. Pod uticajem podnevne toplote, sneg je ve sasvim nestao, a zemlja se razmekala. Ognjeokac doepa koplje, reei. "Trebalo bi da te ubijem", proguna, maui kopljem ispred njenog lica. "Samo napred." Rairila je ruke i isprsila se. "Evo ovde ubodi. Ubij jednu enu, Ognjeoke. Bieto veliki uspeh." "Moglo bi nam doneti malice dobre sree", ree on. Ipak, spustio je oruje. "Ako ikad viepipne moje koplje, Znalice, vezau te negde na nekom bregu i ostaviute tamo, da te medved pojede.Razume li to? Razume li?" "Sauvaj svoje pretnje za Druge", odgovori ona ujednaeno. "Njih e biti tee uplaiti nego mene.A ja se nisam uplaila uopte." "Ti si jednom videla Drugog ba izbliza, a?" upita je Prolom Gorski. "Jednom, da", ree Znalica, mrtei se na tu uznemirujuu uspomenu. "A kako je mirisao, kad ste bili tako blizu?" zapita Mladi Srnda. "Kladim se da je stvarnosmrdeo." Znalica klimnu glavom. "Kao mrtva hijena", ree ona. "Kao neto mrtvo to je trunulo mesec i podana. A bio je i ruan. Ne moete ni da zamislite koliko ruan. Lice mu je bilo ravno, ovako, kao daje gurnuto nekom ogromnom rukom ka unutra." Rukama je ivo izmahivala. "Zubi su mu bili mali kaodeji. Imao je smene, male ui i majuan nos. A ruke, a noge..." Stresla se. "Jezive i besmislene. Kaou pauka. Tako dugake i tako tanke." Svi su je gledali obuzeti strahopotovanjem, ak i Ognjeokac. Niko drugi u plemenu, ak ni samSrebren Oblak, nikad nije dospeo tako blizu nekog Drugog, licem u lice i nadohvat ruke, kao ona.Neki od njih ponekad su viali Druge, ali samo iz velike daljine i samo na tren, u prolazu, u davnimdanima kad je pleme ivelo u zapadnim zemljama. Meutim, Znalica je naletela na jednoga, pukimsluajem, u umi. To je bilo pre mnogo godina, kad je njoj bilo devetnaest i dok je jo bila divlja devojka, sklona dau svemu postupa kako joj se ushte. Mukarci iz Drutva za lov konano su joj zabranili da ide uizvianja sa njima, a ona je rano jednog jutra otila sama iz tabora, raspoloena mrko i srdito, iodlutala kroz ume. Oko podneva, na jednoj maloj istini izmeu belih breza, nala je lepo jezerce

oivieno stenama, pa je svukla svoju krznenu odeu da se okupa u ledenoj, plavoj vodi; izlazei,zaprepastila se kad je videla da jedan Drugi, van svake sumnje Drugi, zuri u nju sa daljine manje oddvadeset koraka. Bio je visok - neshvatljivo visok, visok kao drvo - i veoma mrav, sa uzanim pleima i plitkimprsima, tako da je, i pored tolike visine, izgledao lomniji nego ma koja ena. Njegovo lice bilo jenajneobinije koje je ikad videla, sa crtama udno tananim, poput dejih, i sa izuzetno bledom koom.Vilice su mu izgledale tako slabe da se pitala kako uspeva da probije komad mesa zubima, onakokako treba, s kraja na kraj; ali zato mu je vrh vilice bio neprijatno teak i dubok, ak je i straonapred, ispod tog ravnog lica ija je sredina bila gurnuta unutra. Oi su mu bile krupne i imale suneku udnu, ispranu, vodenastu boju, a elo mu se od oiju dizalo pravo uvis, bez ikakvih grebenakoji bi se kod obrva pruali napred. Sve u svemu, pomislila je, zapanjujue ruan, ruan kao zloduh. Ali nije izgledao opasan. Kolikoje ona mogla videti, nije nosio nikakvo oruje; osim toga, inilo se da joj se osmehuje. Bar je onamislila da to znai njegovo otkrivanje majunih zuba - osmeh. Bila je potpuno naga i u punoj zrelosti svoje mladalake lepote. Stala je pred njega bez stida, aonda joj je, neoekivano, dola na um pomisao da bi ba volela da je on pokretima pozove do sebe,da je zagrli i da vodi ljubav s njom na nain kako to Drugi rade sa svojim enama, pa ma kako tobilo. Iako je bio tako ruan i udan, poelela ga je. Ali, zato? - zapitala se tada. I odgovorila sebi:zato to je drugaiji, nov, zato to je drugi. Ona e se njemu dati, da. A onda e otii s njim, njegovojkui, i iveti s njim, i postati Druga, jer su joj ve dozlogrdili mukarci njenog plemena i jer jespremna za neto novo. Da. Da. ega se ima bojati? Pria se da su Drugi zastraujui zlodusi, ali ovaj ovek uopte ne izgleda kaoneki zloduh, samo ima udno lice i previe visine, a nedovoljno irine. Ne bi se reklo da je mnogoopasan. Samo je drugaiji. "Zovem se Vodopadna", progovorila je tada - a takvo joj je bilo ime u to doba. "Ko si ti?" Mukarac Drugi nije odgovorio. Nainio je duboko u grlu neki zvuk koji je mogao biti smeh. Smeh? "Da li ti se sviam?" upita ona. "Svi u plemenu misle da sam divna. A ti, da li tako misli?" Provukla je prste kroz svoju gustu, dugaku kosu, mokru od plivanja. Poela se epuriti i protezati,da on to bolje vidi punou njenih dojki, snagu i stamenost njenih ruku i nogu, temeljitost njenogvrata. Nainila je dva-tri koraka prema njemu, pevuei priguenu pesmu enje. Izbeio je oi i zatresao glavom levo-desno. Pruio je jednu ruku pravo ka njoj, dlanom premanjenom licu, a drugom rukom je poeo da pravi neke znake, maijske nesumnjivo, znake za teranjezloduha. Uzmakao je od nje. "Pa, ne boji me se, valjda? Ja bih samo da se igram. Doi ovamo, Drugi." Iscerila se na njega."Sluaj, prestani da uzmie tako! Neu ti nita. Zar ne razume ta ti govorim?" Priala je vrloglasno, vrlo razgovetno, ostavljajui dosta prostora izmeu rei. On je nastavio da uzmie.Poduhvatila je dojke akama i gurnula ih malo napred, sveoptom kretnjom nuenja. To je shvatio, konano. Nainio je duboki, potmuli zvuk, kao ivotinja saterana u ugao iz koga ne moe pobei. Unjegovim oima staklasto je zasvetlucao strah. Usne su mu pole unazad, inei izraz - nelagodnosti?Gaenja? Da, gaenja, shvatila je. Mora biti da sam ja njemu runa koliko i on meni. Ve se okrenuo i poeo da bei, teturavo i panino, kroz brezovu umu.

"ekaj!" povikala je. "Drugi! Drugi, vrati se! Ne bei tako, Drugi!" Ali njega vie nije bilo. To je bio prvi sluaj u njenom ivotu da je neki mukarac odbije; takvoiskustvo bilo je za nju zapanjujue, neverovatno, maltene razorno. Neka je on Drugi, neka ona njemuizgleda tuinski i moda neprivlano, ali ne smatra je valjda toliko odvratnom da treba da rei na njui pravi grimase, a onda da pobegne? Da. Da. Sigurno je samo deak, rekla je tada sebi. Onoliko visok, ali samo deak. Te veeri vratila se u pleme, reena da konano uzme jednog mukarca iz svoje vrste za mua; kadjoj je, ubrzo posle toga, Mrakoluj predloio da njegova asura za spavanje postane njihovazajednika, pristala je bez oklevanja. "Da", ree ona ljudima iz Drutva za lov. "Da, ja i predobro znam kako izgledaju Drugi. Pa, kad ihsustignemo, nameravam da budem rame uz rame sa vama i da ubijam te gadne zveri kao odvratnezloduhe, to i jesu." "Gledajte", ree Volkodrev, pokazujui prstom. "Stareji silaze sa brega." Zaista su dolazili, napred Srebren Oblak, koji je bolno hramao, a veoma vidno se trudio da glumida ne hramlje; ostala trojica starih stupala su mukotrpno za njim. Znalica je gledala njihov paradniulazak u tabor. Prili su odmah oltaru Boginje. Srebren je dugo razgovarao sa tri svetenice. Bilo jemnogo odmahivanja glavama, a zatim mnogo klimanja glavama. Konano je Srebren stupio napred,da saopti odluku, a najstarija svetenica stala je uz njega. Svetkovina leta, ree on, ove godine se ukida - ili bar odlae. Boginja je pokazala svojenezadovoljstvo, na taj nain to je dovela jednu grupu Drugih opasno blizu tabora, i to ovde, uistonim zemljama, gde Drugi ne bi trebalo da ive. Jasno se vidi da je Narod uinio neto kako netreba i ne valja; nema sumnje da ovo mesto nije dobro za Narod. Zato e Narod danas krenuti ipreduzeti hodoae do Mesta tri reke, daleko iza njih, tamo gde su prole godine, migrirajui naistok, podigli svetilite, veoma sloene izrade, u ast Boginje. A na Mestu tri reke zamolie Boginjuda im objasni u emu su greili. Znalica je zastenjala. "Ali trebae nam nekoliko nedelja da stignemo tamo! A i pravac je sasvimpogrean! To e biti povratak na podruje koje smo upravo napustili, gde sve vrvi od Drugih!" Srebren je odmeri ledenim pogledom. "Boginja je nama obeala ovu zemlju, bez Drugih. Dolismo i nalazimo da su Drugi ve tu. To ne treba tako da se deava. Moramo je zamoliti da naspovede." "Onda je zamolimo negde juno od ovog mesta. Tamo e bar biti toplije, a moda emo nai i nekopristojno taborite, gde u blizini nee biti Drugih da nam smetaju." "Ima nau dozvolu da ode na jug, Znalice. Ali mi ostali kreemo danas posle podne ka Mestu trireke." "A Drugi?" viknu ona. "Drugi se nee usuditi da priu svetilitu Boginje", ree Srebren. "Ali ti, ako se plai da hoe,Znalice - nita, idi na jug! Idi na jug, Znalice!" ula je da se neko nasmejao. Ognjeokac. Onda poee i ostali iz Drutva za lov da se smeju, apridrui im se i nekoliko Majki. Jo koji trenutak, i smejali su se svi, upirui prstima ka njoj. Poelela je da jo ima Ognjeokevo koplje u rukama. Poubijala bi ih sve, nita ne bi zaustavilopokolj. "Na jug, Znalice!" dovikivali su joj. "Na jug, na jug, na jug." Kletva joj doe na usne, ali se Znalica uzdra. Oni misle ozbiljno, uvide. Ako ona sad progovoriljutito, mogli bi je lako isterati iz plemena. Pre deset godina, to bi rado prihvatila. Ali ona je sadstara ena, ima vie od trideset godina. Kad bi krenula sama, znailo bi to sigurnu smrt.

Progunala je nekoliko ljutitih rei sama za sebe i okrenula se od Srebrenovog postojanogpogleda. Srebren pljesnu rukama. "U redu", povika. "Svi da ponu sa pakovanjem! Diemo tabor! Polazimoodavde pre mraka!"

DOLAZAK

5. Edit Felouz imala je tokom te dve nedelje veoma mnogo posla. Najtei deo bio je privoenje kraju njenih poslova u bolnici. Dati otkaz sa rokom od samo dvenedelje bilo je ne samo nepropisno nego i sasvim nedolino; ali administracija bolnice ispoljila jezavidnu meru razumevanja im je gospoica Felouz saoptila da odlazi sa najveim aljenjem, i tosamo zato to joj je ponuena mogunost da uestvuje u jednom neverovatno uzbudljivom, novomistraivakom projektu. Pomenula je ime 'Stasis tehnologije'. "Brinue se o bebi dinosaurusu?" pitali su je i svi su se prigueno nasmejali. "Ne, ne o dinosaurusu", ree ona. "O neemu to je mnogo blie onome to znam." Nije im dala nikakve dalje pojedinosti. Doktor Hoskins joj je bio zabranio da otkrije ma takonkretno, ma kome. Ali onima koji su poznavali Edit Felouz i radili s njom nije bilo teko dapogode da taj projekat mora imati neke veze sa decom; pa, ako su njeni poslodavci ljudi koji sudovukli to famozno mladune dinosaurusa iz mezozoika, onda sad sigurno planiraju neto slino -recimo, da dovedu neko preistorijsko dete iz nekog udaljenog razdoblja Gospoica Felouz to nije nipotvrivala ni poricala. Ali oni su znali. Svi su znali. I dali su joj, dabome, neplaeno odsustvo izbolnice, na neodreeno vreme. Ipak, morala je jo nekoliko dana da radi od jutra do mraka, da bi dovrila razne zapoeteposlove, da bi napisala i predala svoje konane izvetaje o raznim otvorenim predmetima, da bispremila spiskove stvari potrebnih njenim naslednicama, da bi razdvojila sopstvene instrumente iistraivake materijale od onih koji su bili vlasnitvo bolnice. Bilo je to naporno, ali nije ni u komdrugom smislu predstavljalo teret. Stvarno teak deo bio je rastanak od deice, koja nisu moglapoverovati da ona odlazi. "Vratiete se za nedelju-dve, zar ne, gospoice Felouz?" pitala su deca, gurajui se oko nje. "Idetesamo na odmor, je l' tako? Na mali raspust? Kuda putujete, gospoice Felouz?" Neke od njih je znala jo od dana njihovog roenja. Sad su imali pet, est, sedam godina: veinaje stanovala u sirotitima izvan bolnice, ali neki su bili na neprekidnom bolnikom leenju i ona je snjima radila iz godine u godinu. Bilo je teko saoptiti im vest, veoma teko. Ali ona je spremila odlunost za to. Sad je potrebna drugom detetu, jednom izuzetno posebnomdetetu, detetu ija e nevolja biti jedinstvena u istoriji Vaseljene. Znala je da mora otii tamo gde jenajpotrebnija. Zakljuala je svoj stani na junom kraju grada. Sve u njemu je iskljuila, a sa sobom je ponelaono malo stvari koje e joj biti potrebne u novom domu. To je bilo brzo gotovo. Nije imala nikakvekune biljke o kojima bi se morala brinuti, nijednu maku, nikakve kune ljubimce. Jedina zaistavana stvar bio joj je posao: deca, veito deca, ta e joj nekakve biljke ili ivotinje. Ali, ostajui predostrona, sredila je da se njen zakup stana produi na neodreeno vreme. Vrloozbiljno je primila upozorenje Deralda Hoskinsa da u svakom trenutku moe biti otputena. Moglabi, uostalom, i poeleti da podnese ostavku: gospoici Felouz je bilo jasno da bi joj poslovi 'Stasistehnologije' mogli postati neprihvatljivi, da bi njena uloga u projektu mogla biti nezadovoljavajua,da bi ona mogla vrlo brzo otkriti da joj je prelazak na to zaposlenje bio divovska greka. Nije spalilamostove iza sebe, nikako: u sluaju povratka, ekae je ista bolnica, ista deca, isti stan.

Tokom te dve zavrne sedmice, iako veoma zauzeta, nekoliko puta je otila na drugu stranu grada,u 'Stasis', da pomogne u pripremama za prihvat deteta iz prolosti. Dali su joj troje potinjenih, ijaje dunost bila da nabave sve potrebne stvari. Bili su to dvojica mlaih mukaraca i jedna ena. Dalaim je obiman spisak na kome su se nalazili lekovi, prehrambeni dodaci, pa ak i inkubator. "Inkubator?" pitao je Hoskins. "Inkubator", ree ona. "Ne planiramo da iz prolosti prenesemo nedonoe, gospoice Felouz." "Vi ne znate ta ete doneti, doktore Hoskinse. Sami ste mi to rekli, otprilike tim istim reima.Moe biti bolesno dete; moda slabo; ili dete koje e se razboleti im u njegov organizam uumikrobi modernog vremena. Hou inkubator, bar da bude pri ruci." "U redu, inkubator." "I jednu sterilnu komoru, dovoljno veliku da u njoj boravi aktivno i zdravo dete, ako se pokae daje suvie veliko za ivot u inkubatoru." "Gospoice Felouz, budite razumni, molim vas. Na budet je..." "Sterilnu komoru. Dok ne utvrdimo da je bezbedno izloiti to dete kontaminaciji naim vazduhom." "Kontaminacija je, bojim se, neizbena. Udisae na vazduh, pun mikroba, od trenutka kad stigne.Ne postoji nain da izvedemo stasis-akciju u sterilnim uslovima koje vi, izgleda, elite. Ne postoji,gospoice Felouz." "Ja hou da postoji." Hoskins joj je uputio onaj pogled koji je ve poela da smatra njegovim patentiranim zurenjemkoje je govorilo: "Bez gluposti!" . "U ovoj jednoj stvari u ja pobediti, gospoice Felouz. Cenimvau elju da zatitite to dete od svih zamislivih rizika. Ali vi ne poznajete mogunosti nae opreme izato morate jednostavno da prihvatite injenicu da ne moemo izvesti trenutno prebacivanje togdeteta u savreno istu izolacionu komoru. Ne moemo." "A ako se dete razboli i umre?" "Na dinosaurus je jo u dobrom zdravlju." "Nema razloga da verujemo da e reptili, preistorijski ili drugi, biti podloni napadu onihmikroorganizama koji izazivaju bolesti opasne po ljude. Ali vi ete ovde dovesti ljudsko bie,doktore Hoskinse, a ne malog dinosaurusa. Doveete pripadnika nae vrste." "Imam u vidu tu injenicu, gospoice Felouz." "Iz tog razloga, traim od vas da..." "A ja vam kaem da odgovor glasi 'ne'. Ovde se moraju preuzeti i neki rizici, a infekcija je jedanod njih. Biemo u pripravnosti sa svim moguim medicinskim sredstvima ako se pojavi problem. Alineemo pokuati da stvorimo udesnu, maginu, sto posto bezbednu ivotnu sredinu. Neemo." Ondase Hoskinsov ton ublaio. "Gospoice Felouz, dozvolite mi da kaem samo ovoliko. Imam i ja dete,jednog malog deaka, koji jo nije stigao ni do dejeg vrtia. Da, a ja imam ovoliko godina, i tajdeak je neto najlepe od svega, ba svega, to mi se u ivotu desilo. elim da znate, gospoiceFelouz, da mi je do bezbednosti tog deteta koje idue nedelje stie ovamo stalo isto kao da je to mojmali sin Deri. I da sam podjednako vrsto uveren da e sve ispasti dobro, kao da je Deri subjektopita." Gospoica Felouz nije bila uverena da je logika Hoskinsove argumentacije naroito vrsta. Alividela je dovoljno jasno da on po ovom pitanju nee odustati i da ona nema mogunosti da izvripritisak na njega, osim podnoenjem ostavke. Gospoica Felouz je imala nameru da uvek drimogunost ostavke u rezervi, ali pretiti ostavkom sada bilo bi nesvrsishodno. Morala je tu pretnju dasauva za pravi trenutak, a ovo nije liilo na to.

Hoskins je bio podjednako uporan i u vezi sa njenim zahtevom da pogleda prostor u kome e detebiti smeteno. "To je stasis-zona", rekao je, "i mi u njoj vrimo odbrojavanje, bez prekidanja. A dokono traje, ne moe ui niko. Niko. Ni vi, ni ja, ni predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava. Nitimoemo prekidati odbrojavanje da biste vi obavili 'obilazak i razgledanje'." "Ali ako je smetaj neodgovarajui..." "Smetaj je odgovarajui, gospoice Felouz. I vie nego odgovarajui. Imajte poverenja u mene." "Ja bih ipak radije..." "Imajte poverenja u mene." Rei dostojne prezira. Ipak, ona je, iz nekog razloga, imala poverenja u njega, manje-vie. Nije bila sigurna koja bi vrsta naunika Hoskins mogao biti, niti koliko je kao naunik dobar; ononeodreeno, hvalisavo 'dr' na tablici sa imenom nije joj o tim stvarima govorilo mnogo. Ali jednastvar je bila sigurna. Hoskins je tvrd administrator. Nije se nejakou popeo na vrh firme 'Stasistehnologije'.

6. Tano u pet po podne, petnaestog dana tog meseca, zazvonio je telefon gospoice Felouz. Zvao jeNed Braton, jedan od lanova Hoskinsovog osoblja. "Poela su zadnja tri sata odbrojavanja, gospoice Felouz, i sve ide savreno po planu.Poslaemo nekog po vas tano u sedam sati." "Hvala, ne treba, mogu i sama da stignem tamo." "Doktor Hoskins nam je dao uputstva da poaljemo nekog po vas. U sedam." Gospoica Felouz je uzdahnula. Mogla bi se raspravljati, ali emu? Neka Hoskins ostvaruje male pobede, zakljuila je. Pritedi svoju municiju za velike bitke kojesigurno predstoje.

7. Padala je laka kia. Veernje nebo bilo je sivo i sumorno, a zdanja firme 'Stasis' izgledala surunija nego ikad: velike, ambarima sline graevine bez i najmanje elegancije ili arma. Sve je izgledalo sklepano, na brzinu sastavljeno. itav prizor je davao oseanje grubosti imehaninosti. Celu svoju karijeru gospoica Felouz je provela u zgradama raznih ustanova, ali ak inajsumornija bolnica izgledala je, u odnosu na zgrade 'Stasisa', kao mesto radosti i smeha. Unutra,zaposlenici sa znakama na sebi; kruto idu za svojim poslom, zatvorili lica, govore prigueno, alitonom gotovo vojnike hitnosti... ta u ja ovde? - upita se ona. Kako se uopte dogodilo da budem uvuena u ovo? "Izvolite ovamo, gospoice Felouz", ree Braton. Ljudi poee da joj klimaju glavom i da je pozivaju pokretima ruku. inilo se da nije potrebno dama ko saopti njen identitet. Svako redom, i mukarci i ene, kao da je znao i ko je ona i kakvozaduenje ima. Naravno, sad je i ona imala identifikacijsku znaku na grudima, ali inilo se da nikone gleda u tom pravcu. Svi su, jednostavno, znali. Ovo je dadilja za to dete, kao da su govorili.Prolazila je brzo ka unutranjosti, maltene kao da su je stavili na skije; posle nekoliko hodnika koji suimali izgled skrpljenosti i improvizacije, ula je u jednu zonu ovog istraivakog centra u kojoj nikadranije nije bila. Sili su niz odzvanjajue metalno stepenite, preli u nekakav tunel bez prozora osvetljenbleteim fluorescentnim svetlom, peaili tako ispod zemlje dugo - inilo se, veno; onda su stiglido jednih elinih vrata po ijoj su crno obojenoj povrini, kreui se gore i dole, plesa,li mutni,

svilasti obrasci bezbednosnog tita. "Prislonite vau znaku na tit", ree Braton. "Ja se stvarno pitam da li je ovo pot..." "Molim vas, gospoice Felouz. Molim vas." Vrata se izmakoe. Suoili su se sa jo jednim stepenitem. Ono je vodilo nagore, i jo nagore,zavojito, oko zidova neke ogromne dvorane u obliku bureta - zar im je zaista bilo potrebno sve ovo? Najzad je iskoraila na neki balkon sa koga se otvarao pogled nadole, ka velikoj jami. A tamo je,na su