Desni ekstremizam. Ultradesničarske i neonacističke grupacije na prostoru bivše SFRJ

8/10/2019 Desni ekstremizam. Ultradesniarske i neonacistike grupacije na prostoru bive SFRJ

1/56


2/56


3/56

Uvod

1

Politiki mejnstrim voli da se igrapojmovima kao to je ekstremizam- svako ko nije u zoni parlamentarnepolitike niske dinamike zaas e se naiu ekstemistikoj grupi. Cilj? Delegitimi-zacija svega onoga to se ne nalazi nasrednjem putu, onoga to dovodi u pita-nje status quo.Pojam ekstremne desnice obuhva-ta pokrete i pojedince koji su u svomkonzervativizmu i nacionalizmu pre-terali, ak i za ukus redovne desnicekakvu viamo u svim parlamentarnimdemokratijama naeg doba. Podrazu-

meva li se da onda postoji i ekstremnalevica? ak i da se sloimo sa ovakvomraspodelom, ne moemo se sloiti saocenom da je dosledan otpor ekstre-mnoj desnici (dakle, faistima i naci-stima) takoe u domenu politikogekstemizma. Naalost, ovakvo gleditepostalo je ustaljeno u okvirima sva-kodnevne politike. A posledice nisubezazlene! Stav po kojem je antifai-stiko organizovanje i delovanje ekste-mistika rabota dovodi do kriminali-zacije otpora faistima to ne moe davodi niemu dobrom.

U ovoj publikaciji daemo prikaz ultra-desniarskog delovanja na prostorimabive Jugoslavije. Raspadom SFRJ istvaranjem novih drava, na povrinusu isplivali mnogi pokreti koji za svojcilj imaju manje-vie uspostavljanje

nacistikog, faistikog poretka. Uglav-nom se mogu okarakterisati kao naci-onal-ovinistiki, te se meusobno nemogu sloiti maltene ni oko ega, tobalkanskim varijantama faizma doda- je na dinaminosti.O problemima sa faistikim pokreti-ma i tetoinskim akcijama koje onisprovode govore antifaistiki aktivi-sti i aktivistkinje sa terena, oni koji seaktivno bore protiv faistike pretnje.

Ideja nam je bila da kroz ovu publika-ciju predstavimo trenutnu situaciju ugradovima u kojima se borba odvija i,ono to je moda jo znaajnije, damodoprinos jaem povezivanju antifai-sta sa ex-SFRJ prostora. Antifaistikaborba oduvek je bila internacionalna,a uzevi u obzir jeziku, kulturolokui istorijsku povezanost naroda koji naovim prostorima ive i neverovatnumeusobnu slinost neprijatelja, sa-radnja moe voditi iskljuivo povea-nju ekasnosti i boljim rezultatima.

U ponuenim prikazima pokuali smoda pronaemo odgovore na pitanjakoja se tiu broja, organizovanosti, re-alne snage i uticaja faistikih grupa,kao i da utvrdimo eventualne veze kojeone imaju sa raznim politikim, religij-skim ili bezbednosnim strukturama.Poslednji segment publikacije bavi sei fenomenom sportskih (uglavnomfudbalskih) navijaa na ex-SFRJ teri-torijama. Ova brojna drutvena grupapokazala se kao pouzdan i neiscrpanizvor faistikih aktivista, a stadionikao moni regrutni centri ekstremnedesnice. Interesantno je i poeljno do-biti uvid sa strane, a Holger Raschke- nemaki antifaista, ljubitelja fudbala- upravo nam je to dao.

Zahvaljujemo se aktivistima i aktivis-tkinjama Antifaistikih akcija Beo-

grada, Nia, Zagreba, Kraljeva, NovogSada i cele Bosne i Hercegovina naizvetajima.

Dako Milinovi,Milo Perovi


4/56

2


5/56

Analiza

3

OD NACIONALIZMADO NEONACIZMAIskustvo raspada SFRJ

SFR Jugoslavija mnogim leviarimapredstavljala je projekat koji se dosada najvie pribliio idealu socijaliz-ma: zemlja nije pripadala ni jednomod blokova - ni Varavskom paktu, kojim je upravljao Sovjetski savez, ni za-padnom (NATO paktu); ljudi su uivaliu slobodi putovanja, imali relativno

dobar standard; uplita-nje drave u sferuobinogivota jebilo dra-stinomanje uodnosuna dru-ge socijalistikezemlje. Uprkos sve-mu, tokom promena uistonoj Evropi i ovaj dr-avni projekat je nestao.

Kriza i raspad JugoslavijeKrajem osamdesetih godina SFR Ju-goslavija je zapala u duboku socijalnu,politiku i ustavnu krizu. Nakon smrtiJosipa Broza 1980. godine problemi,koji su postojali i ranije, poeli su jasni-

je da se uoavaju. Dravu je inilo estrepublika i dve autonomne pokrajineu sastavu Srbije (Kosovo i Vojvodina).Godine 1981. poeli su sukobi izmeurepublikih i pokrajinskih politikihstruktura, a koje je inicirala Srbija neza-dovoljna postojeim sistemom i u na-meri da ostvari ustavne promene. Bor-ba je kulminirala izmeu 1987. i 1989.u nizu protesta koje je organizovalasrpska vlast na elu sa Slobodanom

Miloeviem, uperenih protiv pokrajinskih vlasti na Kosovu i u Vojvodini.Namera je bilo potpuno preuzimanjekontrole u dvema pokrajinama. Na-kon to je svoje ciljeve uspeno spro-vela u delo, srpska vlast pokuala je daprimeni isti ablon u ostalim jugoslo-venskim republikama. Srbija je preuze-la kontrolu u Crnoj Gori, ali je projekat

propao u ostalim republikama, presvih u Sloveniji.Meavina socijalnog, po-

litikog i nacionalnognezadovoljstva

predstavljala jeopasnu kom-binaciju koju je vlast u Srbiji

znala dobroda iskoristiza svoje ci-ljeve. Talasnaciona-

lizma,prven-stveno

nastaou Srbiji, ubrzo

se proirio i u drugim republikama. Iz-bore 1990. godine projugoslovenske

partije (odane ideji zajednike dravei protiv separatistikog nacionalizma)su izgubile veinu u svim republika-ma osvojile su nacionalistike partijeili komunisti koji su se okrenuli nacio-nalistikoj politici.1991. godine konikti izmeu dravasu eskalirali i u leto iste godine do-lo je do prvih ratnih sukoba: najpre uSloveniji, zatim i u Hrtvatskoj, gde je jugoslovenska vojska napala i osvojila


6/56

4

hrtvatski grad Vukovar. Nakon ovih do-gaaja, Hrvatska i Slovenija proglasilesu nezavisnost.Proglaenje nezavisnosti oekivalo se iu Bosni 1992. godine sukobi na ovojteritoriji preli su u rat. Konikt je tra- jao do 1995. i bio je obeleen masov-nim ubistvima, etnikim ienjima,razaranjem infrastrukture, logorima iratnim uasima. Najvei zloin svakako je bio masakar u Srebrenici, genocidkoji su poinile snage bosanskih Srbaubivi oko 8000 muslimana (Bonja-ka). Najvee etniko ienje dogodilo

se u leto 1995. Tada je hrvatska vojskaproterala oko 200 hiljada Srba sa teri-torija koje je povratila u kontraofan-zivi na tzv. Republiku Srpsku Krajinu.Prema nekim podacima, tokom ratau SFR Jugoslaviji ubijeno je izme-u 120 i 150 hiljada ljudi (od togaoko 100 hiljada u Bosni) a raselje-no i proterano oko dva miliona.Nakon privremene normalizacije od-nosa tokom 1996. i 1997. godine,1998. je dolo do novog konikta ovog puta na Kosovu. Sukobi izmeusrpskog reima i Albanaca (veinskogstanovnitva na Kosovu) postali su in-ternacionalni problem, tako da su uprolee 1999. snage NATO-a bez sagla-snosti UN-a iz vazduha napale SaveznuRepubliku Jugoslaviju (dravu stvore-nu 1992. godine odlukom Saveznogvea SFRJ, kao zajednica Republike

Srbije i Republike Crne Gore). Rat jetrebalo da sprei konikt na Kosovu, aliumesto toga samo ga je pojaao: ratnisukobi su bili svakodnevni, kao i bom-bardovanje srpskih gradova; oko 800hiljada ljudi moralo je da napusti svojedomove i vode se kao izbeglice. Rat jeokonan u junu 1999. godine, a Koso-vo je postalo internacionalno zatie-na zona koja je proglasila nezavisnostod Srbije.

Politike i socijalne promene nakon2000. godineZnaajne politike promene u regionubive Jugoslavije desile su se i 1999.godine. Franjo Tuman, predsednikHrvatske, umro je krajem godine, avlast je preuzela demokratska koalicija.U Srbiji su politike promene dole na-kon brojnih protesta protiv Miloeviai izbora 2000. godine. Srpski predsed-nik je bio poraen i povukao se sa vla-sti nakon dvanaest godina. Naalost,politiki i nacionalni problemi su senastavili i nakon 2000. godine - u Ma-

kedoniji je dolo do sukoba izmeusnaga reima i albanske paravojske;2003. godine ubijen je srpski premijer

Zoran ini; na Kosovu je 2004. do-lo do masovnih napada na srpsko sta-novnitvo, posle ega su u Beograduusledili veliki ulini sukobi i napadi namuslimansku zajednicu.U februaru 2008. Kosovo je proglasi-lo nezavisnost. Nakon nekoliko dana,

Analiza


7/56

Analiza

5

u Beogradu organizovani su masovnineredi od strane desniarski orijentisa-nih navijaa i faistikih grupa a sve uokviru dravnog skupa protesta protiv

jednostrane nezavisnosti.Pored nacionalistikih napada upere-nih protiv manjina ili stranaca, estumetu u dravama nastalim raspadomSFR Jugoslavije predstavlja gej-lezbej-ska zajednica. Homoseksualci su rtvenapada konzervativnih, klerikalnih i fa-istikih grupa i to je najizraenije u Sr-biji. Beogradska Parada ponosa nasil-no je prekinuta 2001. godine od stranedesniarskih i navijakih grupa. Ponov-ni pokuaj spreavanja parade 2010.nije im uspeo, ali su ovaj dan obeleilimasovni ulini sukobi izmeu 5000policajaca i 6000 faista. Desniarskegrupe nisu elele samo da prekinuparadu, ve su tom prilikom napale izgrade vlade, sedita nekih vladajuihpartija i dravnu televiziju.Pored politikih i nacionalnih previ-ranja, kraj osamdesetih godina pro-

log veka bilo je i vreme socijalnih iekonomskih promena. 1988. jugo-slovenski socijalizam je odustao odsamoupravljanja i poeo pripreme zatranziciju izmeu 1990. i 2000. pri-vatizovan je najvei deo nekadanje javne svojine. Ovaj proces doveo jedo socijalnog raslojavanja i cepanjana bogatu elitu i veinsko siromanostanovnitvo. Jaz izmeu bogatih i si-romanih dodatno se poveao 2008.

godine, s obzirom da se negativne po-sledice svetske ekonomske krize uveknajbre osete na takozvanoj periferijikapitalizma, to biva Jugoslavija bezsumnje jeste. Sadanja situacija semoe najbolje razumeti ako se upo-redi sa 1989. godinom, koja se smatraekonomski najuspenijom godinom u jugoslovenskoj istoriji. Do sada je jedi-no Slovenija dostigla stepen razvijeno-sti iz te godine, Hrvatskoj je potrebno jo pet, a Srbiji ak deset godina da biu tolikoj meri bile ekonomski razvije-ne. Trenutna stopa nezaposlenosti u

Hrvatskoj i Srbiji kree se izmeu 20 i25 procenata, istovremeno u Makedo-niji i na Kosovu ona je izmeu 45 i 50%. Sistem socijalne pomoi ne postoji.Ali, ovako izgleda trenutna situacija, atrend razvoja pokazuje da e se stvari jo dodatno pogorati u budunosti.

Normalizovanje nacionalizmaNova vlast u nekadanjim jugosloven-skim republikama na razliite naine jenastavila svoju nacionalistiku politikui ratnu propagadnu, iako ona nije de-struktivna kao tokom devedestih godi-na prolog veka.Nacionalizam se sada vie koristi kaoventil za socijalno nezadovoljstvo. Srbi- ja se moe uzeti kao najtipiniji primer.Politiko vostvo koristi Kosovo kaoopravdanje za voenje destruktivnesocijalne politike - kad god se socijalno

nezadovoljstvo povea ili stanovnitvozahteva promene, srpska vlast pod-


8/56

6stakne anti-albansku histeriju i stvoriprobleme oko Kosova. Slian modelfunkcionie i u Hrvatskoj. Ovde hrvat-ski politiari potpiruju socijalne neredeuperene protiv srpske manjine ili Evrop-ske unije. Redovan cilj napada pred-stavlja i romska populacija; ona je usvim bivim jugoslovenskim repubilka-ma diskriminisana i socijalno izoptena.S pravom se moe tvrditi da su nacio-nalizam, ksenofobija i rasizam (uklju-ujui antisemitizam) normalizovani iduboko ukorenjeni u veinskom milje-

nju u svim dravama bive Jugoslavije.Nacionalizam dominira ne samo u po-litikom, ve i u svakodnevnom ivotu.Potpuno je normalno biti nacionalista.Pored nacionalizma i drugih oblikaizoptavanja (a zahvaljujui velikomuticaju neoliberalne ideologije), nor-malizovan je i socijaldarvinizam: veinaljudi smatra nemilosrdnu borbu za pre-ivljavanje delom poeljnog socijalnogobrasca. Ideje solidarnosti i socijalne

pravde davno su potisnute i zaborav-ljene. Ako neke politike grupe i koristeovaj pojam, to su uglavnom nacionalistii faisti koji govore o nacionalnoj soli-darnosti i socijalnoj pravdi u okviru jed-ne male nacionalne zajednice. Normal-no je razmiljati samo u nacionalnimokvirima, a svaki oblik miljenja i delo-vanja koji bi izaao iz nacionalnih okviraautomatski se kvalikuje kao sumnjiv.Posebno mesto u procesu normali-zovanja nacionalizma u nekadanjojJugoslaviji igra istorijski revizionizam,ili bolje reeno potiskivanje i falsiko-

vanje prolosti, pre svega antifaistiketradicije. Primetno je nacionalizovanjeantifaizma - on se prikazuje iskljui-vo kao srpski ili hrvatski. Istinski jugo-slovenski karakter i internacionalizampartizana koji su iveli u Jugoslaviji upotpunosti se zanemaruju, preutkujuili ak pogreno interpretiraju. Velikibroj kolaboracionista, faista i nacisti-kih pokreta iz Drugog svetskog ratarehabilitovan je i mnogi su proglaeniza nacionalne heroje i rtve komu-nistikog reima; otkriveni su i nekiistinski antifaisti. 2004. godine srpskiparlament je prihvatio predlog zakonao izjednaavanju partizanskog i et-nikog pokreta u Drugom svetskomratu, iako su se ovi pokreti borili na su-protnim stranama. Sve ovo rezultat jenormalizovanja nacionalizma i razlog

Analiza


9/56

7

zbog kojeg se antifaistike grupe i or-ganizacije civilnog drutva bore protivistorijskog revizionizma, u pokuaju dase sauva seanje na jugoslovenskuantifaistiku prolost.

Desniarske strukture na ex-SFRJprostorimaU dravama nastalim nakon raspa-da SFR Jugoslavije postoji veliki brojneonacistikih grupa, ali kada se oneposmatraju kao pojedinane grupe,ostaju na drutvenoj margini, jer svakabroji relativno mali broj lanova. No,

ove injenice ih ne ine manje opa-snim i ne bi ih ni u kom sluaju treba-lo potcenjivati. U nekim veim grado-vima Slovenije (Maribor i Ljubljana),Hrvatske (Zagreb, Osijek, Split, Zadar)i Srbije (Beograd, Novi Sad, Ni) postoje neonacistike grupe koje pripadajumeunarodnom pokretu Krv i ast(Blood And Honour). Neto uticajnije ibrojnije su klero-faistike grupe, kojepovezuju elemente faistike ideolo-gije i religioznog fundamentalizma: uHrvatskoj i hrvatskim delovima Bosnese izdie katoliko-ustaki, a u Srbijipravoslavni faistiki podmladak. UBosni, Sandaku i Kosovu postoje ten-dencije ka islamskom fundamentaliz-mu i terorizmu.Bazu desniarskog pokreta u Hrvatskojine ratni veterani, navijai i manje ovi-nistike partije. Oni su povezani sa fai-

stima i neonacistima takvim grupamau Maarskoj, Nemakoj i Austriji. U Bo-sni su ove strukture podeljene premanacionalnosti (Srbi, Hrvati i Muslimani/Bonjaci) i uglavnom se sastoje od na-vijaa desniarske orijentacije, vetera-na i paravojnih grupa i vie politikihpartija. U Srbiji je desniarska scenarazvijenija i obuhvata vie klerikalno fa-istikih organizacija, kao to su Obraz,SNP 1389 i Nai, nekoliko studentskih i

neonacistikih organizacija (Nacionalnistroj), kao i prvu neonacistiku partija ubivoj Jugoslaviji (Novi srpski program,sada rasformiran i neaktivan u ovomobliku). Sve ove grupe u kontaktu su saneonacistima u ekoj, Rusiji, Slovakoj,Italiji, Poljskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i

Nemakoj. Mnoge od pomenutih grupauivaju podrku politikih partija, poje-dinih univerzitetskih profesora ili javnihlinosti (pevaa, fudbalskih trenera...).Glavni problem sa desniarskim orga-nizacijama jeste to ih dravne insti-tucije otvoreno toleriu. Ako i doe dorepresije protiv ovih organizacija, dr-ava se odmah trudi da istom meromodreaguje i prema leviarima. To jetakozvana antiekstremistika politika.Poznat je sluaj u Srbiji sa hapenjemest anarhista, koji su drani u zatvo-ru bez suenja est meseci, nakon tosu uhapene voe desniara traenezbog ozbiljnih i tekih krivinih dela.

Situacija je slina u svim republika-ma bive Jugoslavije. Iz tog razloga,glavni krivci za jaanje desniarskih ifaistikih organizacija upravo su dr-avne strukture. Ova politika norma-lizovanja nacionalizma, ksenofobije ifaizma ve uveliko se obija o glavu, nesamo svojim kreatorima (politikoj eli-ti), ve i obinim ljudima u nekadanjojJugoslaviji.

Petar Atanackovi

Analiza


10/56

8


11/56

Beograd

9

Razvoj ideologije i pokreta desniceu Beogradu poslednjih godina, ipostojanje eventualnog otpora, trebaposmatrati u kontekstu drutveno-po-litike situacije i deavanja koja su obe-leila poslednjih 20 godina Beogradai cele Srbije. Raspad i rat na teritorijibive Jugoslavije, sankcije, izolacija,drutvene promene, ekonomska kri-

za, kriza institucija, vojna intervencijaNATO pakta, itd., pratili su izmenjenisistemi vrednosti i normi, oseaj ne-sigurnosti i ivot u svakodnevnomstresu. Dugogodinja redukcija potre-ba na egzistencijalni nivo je osnovnakarakteristika koja je odlikovala ivotveine stanovnitva Beograda i Srbijeu tom periodu. Iako se, primera radi,broj stanovnika po popisu iz 2002. go-dine poveao svega 25.000 u odnosuna poetak devedesetih, struktura sta-novnitva se bitnije izmenila jer je uz208.000 doseljenih broj iseljenih pro-cenjen na 160.000, uz konstanto pove-anu razliku izmeu broja umrlih i ro-enih, kada je broj umrlih bio za 5.434vei u odnosu na broj ivoroenedece. Ovde se radi o periodu do 2002.,a demografske promene i priliv i odlivstanovnitva ne jenjavaju do danas.

Akcenat stavljamo na subkulturni, un-derground momenat u razvoju ideja de-snice u Beogradu i njen odgovor na isti.Situaciji koja se kasnije devedesetihdeavala na ulicama, a onda i insti-tucijama Beograda, prethodila je so-cijalistika drava, u kojoj je izostalaozbiljna kritika s leva, omladina bo-gomdano shvata sve to joj se pruai uiva u privilegijama koje im takavsistem omoguava. Ne razvija se kriti-ko miljenje i ne postoji organizovanaalternativna levica. U takvoj situaciji sapojavom panka i novog talasa, koji popravilu imaju ok efekat, mogu se veu naznakama primetiti neki desni mo-menti kao vid kontriranja postojeem,levo orijentisanom establimentu.Dolazimo do devedesetih gde se de-

avaju pomenute nepogode i itavnarod pod zastavom odbrane jugo-slovenstva od, izmeu ostalog - fai-stikih ustakih tendencija, biva izma-nipulisano i zadojeno nacionalizmom.Jedan deo ljudi sa alternativno-kultur-ne scene, poinje manje ili vie otvo-reno da podrava neke desne ideje.Kasnije, dobar deo njih kada je to bilodozvoljeno, i politiki poeljno, zastra-njuje u nacionalizam.

DESNI BEOGRAD20 godina mraka


12/56

Beograd

10

Uz blagi etniki revival, javlja se i je-dan drugi ekstremno desniarski mo-menat vrlo rano nastaje nezavisna

izdavaka kua Predskazanje Recordskoja je objavljivala kasete jako sumnji-vih bendova a kasnije i otvoreno dis-tribuirala stranu naci muziku omladinikoja je bila vezana za pank i uopte al-ternativni izraaj. Interesantno je to dase izvorni skinhead pokret nije bitnorazvio do tog perioda pa se u Beogra-du pojavljuje u simbiozi sa nacistikimidejama. Po pravilu, bilo je najvie onihkoji nezainteresovano i nekritiki gle-daju na sve to, pa naci muzika poinjesve vie da se propagira i slua, da bivrlo ubrzo dolo do toga da se ispredSKC-a (mesto uline prodaje ploa iraznih piratskih medija) pojavljuju ka-

sete (a kasnije i diskovi) sa tom muzi-kom. Jedan od protagonista svakako je bila gore pomenuta izdavaka kuasa Brankom Kunovskim na elu. Iakoon nije imao nekog veeg direktnog

uticaja na kasnije formiranje raznihdesniarskih organizacija, njegova jeodgovornost za ubacivanje i irenje tihideja u beogradsku subkulturu. Odatlese kasnije, zahvaljujui pogodnoj isto-rijskoj klimi prelivalo u druge drutve-ne segmente. Treba opet naglasiti dasu te prve ekstremno desniarske idejemeu beogradsku omladinu ule upra-vo preko subkulturnih pokreta, dok jeveliki broj agresivnih mladih, dizelaapo tribinama tog doba uglavnom bionacionalno neosveen i zaintereso-van za klasine kriminalne ili huligan-

ske aktivnosti.Levi odgovor na sve to skoro da i nepostoji, samo pojedinci koji vreme-nom lako bivaju nadjaani i gurnutiu stranu. Dugo vremena je sve jakoareno, izmeano, svi idu na sve kon-certe, ne postoji vidljiva diferencija-cija. Ona se deava tek posle kad jeve kasno i kada nema ko da joj seozbiljnije suprotstavi. Manji broj onihsvesnih toga to se deava, koji nisubili spremni da se pomire sa tom si-tuacijom, nemoni je da joj se suprot-stave, odlazi u duboki underground.Nalaze alternativna mesta okupljanjai mahom prestaju da poseuju zva-nina subkulturna deavanja jer ovabivaju prepuna desniara. Zbog svegapostepeno dolazi do izolacije onogmanjeg kritikog dela omladine, todovodi do jo jednog ograniavanja

mogunosti neke ozbiljnije reakcije.Moglo bi se rei da je taj princip funk-cionisanja opstao do danas.Jo tada su pojedine politike partijekoristile neke grupe naci-skinsa (nizakstepen organizacijskog nivoa u viduulinih bandi) za neke svoje aktivno-sti i interese. Javno mnenje negirapostojanje takvih grupacija i tek se uutoj tampi mogu sporadino videtiintervjui sa nekima od njih. U to vre-


13/56

Beograd

11

me, negde u prvoj polovini 90-ih seuz podrku engleskih faista formiradesniarska organizacija Blood andHonour u Beogradu i uz celokupnudrutvenu situaciju i bujanje maoi ratnikog duha lako se dobar deoomladine okree na tu stranu.Sredinom i u drugoj polovini 90ih po-inju da se formiraju neke ozbiljnijedesniarske organizacije (najee podpatronaom raznih politikih partija) i to vrlo esto po fakultetima presvega Pravnom, Bogoslovskom i Filo-zofskom. Mnogi od aktera su upravopreko subkulture doli u kontakt safaistoidnim idejama koje su kasnije,

upisavi pomenute fakultete, uz blago-slov profesora i uprave razvijali i vrbo-vali nove regrute.Od 2000. godine, pa nadalje, dola-zi do scenske diferencijacije, veembroju ljudi postaje jasno ta se moeoekivati na odreenim deavanjima imestima. Anarhistika struja, s jasnomkritikom pozicijom, koja se tada iz-dvojila je jo uvek u velikoj anonimno-sti u odnosu na potkulturu iz koje je

potekla a koja je u Beogradu i dalje nasvom neutralnom i nekritinom polo-aju prema svemu to se deava. Jav-ljaju se i neka ekstremno-desniarskadeavanja (Blood and Honour skupovi,koncerti) koji se odvijaju u tajnosti ali

na mnogo zavidnijem organizacijskomnivou.Dok su se devedesetih sukobi sa naci-stima uglavnom deavali na ulici, narelaciji rokeri / pankeri / metalci vs naciskinsi, posle 2000. se poprite preno-si na fakultet, uglavnom izmeu onihdesno i levo orijentisanih studenata.


14/56

Beograd

12Desniari, zahvaljujui mikroklimi ipodstreku od strane drave, politikihstranaka i brojnih frakcija iz razliitihdrutvenih institucija (npr. delovi SPC-a), imaju vie pojavnih oblika i ozbiljni- ju organizaciju.Na subkulturnoj muzikoj sceni dolazido blagog utihnua nacistike ideo-logije, mada je jo uvek prisutna u oi!-panku pod ogrtaem srpstva kao i umetal subkulturi, emu je doprineo jakuticaj stranih pronacistikih bendova(o izofrenosti spajanja srpskog pravo-slavlja i blackmetal satanizma nije po-

trebno govoriti, ali se to nekim udomdeava).Na teritoriji Beograda su pored spome-nutih Krv i ast (Blood and Honour)aktivne i Nacionalni stroj, SNP Nai1389, Obraz, Dveri.Navijake grupe oduvek su bile mo-no mobilizaciono sredstvo ekstremne,profaistike desnice.Navijai Crvene zvezde kojima se, ipored pozitivnih momenata u svojim

pohodima (poput prebijanja drezden-skih neonacista), desilo preuzimanjeod strane Arkana i danas su uglavnomu vrtlogu ekstremnog nacionalizma.ini se da je dugo Partizan bio graan-ski klub, ekipa na tribini bila je arenai politiki neodreena. Ipak situacijase sredinom 90ih menja te nacistikaikonograja postaje eksplicitno pri-sutnija. Na Zvezdinoj tribini generalnose ide ka srbovanju etnikog tipa. Uposlednje vreme kao da se i na junojtribini neke stvari menjaju pa se otvo-reno nacistika koreograja zamenjuje

brendom Srbi.Navijai Rada - su ve se jasno izrazilipo tom pitanju i, izuzev moda nekogbroja pojedinaca, oni su izrazito rasi-stiki i faistiki opredeljeni. Njihovaekspanzija se vezuje za kraj 80-ih godi-na sa ulaskom FK Rad u prvu saveznuligu kada je i formiran United Force.Na primeru Rada je jako oigledna taveza koja se iz subkulture usposta-vila ka drugim segmentima drutva.


15/56

Beograd

13

Dolaskom subklulture naci-skinsa izkoncertnih prostora na Radovu tribinui preuzimanjem vodeih pozicija u na-vijakoj grupi od strane otvoreno naci-stiki nastrojenih pojedinaca iz takvihbendova, nastaje najvea otvoreno na-cistika tribina u Srbiji.Situacija je i danas takva kakva jeste,izmeu ostalog jer su neke pojavepredugo ignorisane. Desniarske or-ganizacije, usled takve sveopte apa-tije i konfuzije, a uz pomo gotovosvih drutvenih institucija u perioduod nekih 20ak godina, intenzivno su

se razvijale i jaale. Stekle su primatu gotovo svim segmentima drutva.S obzirom da je samo u proteklih pargodina dolazilo do organizovanih zi-kih napada na romska naselja, paljenjaistih, vie napada na studentske pro-teste (unutar fakulteta), organizovanounitavanje grada prilikom odravanjaParade ponosa i bezbrojni drugi inci-denti, vidljive su razmere koje ovakveideologije mogu da dostignu u sluaju ignorisanja i izostanka borbe protivnjih od strane celokupnog drutva.Razuenu levicu, ije je organizova-no postojanje u Beogradu upitno, iniuglavnom srednja klasa i studenti koji

nisu razvili uticaj na omladinu iz ve-inskog, niskog drutvenog sloja. Do-bro organizovana desnica nema tihproblema i ve dui niz godina vrlouspeno oajnoj omladini Beograda i

Srbije servira besmislena ali prijemi-va i lako svariva reenja njihove bezi-zlazne situacije. Ta instant reenja seogledaju u sticanju nacionalnog iden-titeta kroz oseaj pripadnosti razliitimdestruktivnim oporima. Ovi oporiimaju za cilj borbu protiv neprijateljanacije. Za ove neprijatelje po praviluse proglaavaju ionako najugroenijedrutvene grupe, lake mete. Naalost,ovakav rezon daleko je mladima pri-mamljiviji jer je borba protiv stvarnoguzroka loeg ivota teka i zahtevamnogo vee napore. Ekstremna desni-ca nastavlja da protira od neaktivno-sti i neznanja.

Antifa BGD


16/56

14


17/56

15

s s

Udruga mladih antifaista gradaZagreba postoji od 30. listo-pada 2001. godine, osnovana kakobi se suprotstavljala svim pojavnimoblicima faizma, nacionalizma idiskriminacije, te obiljeavala i uva-la tradicije Narodnooslobodilakograta. Aktivnosti udruge godinama suse temeljile uglavnom samo na obilje-

avanju obljetnica i reakcijama na po-kuaje prekrajanja povijesti od straneekstremne desnice.U lipnju 2007. godine, dio starih, alii dobar dio novih lanova, izabrao jenovo rukovodstvo, te udruga od tadadjeluje potujui principe direktne de-mokracije i to je godina koju mi raeuzimamo kao godinu osnutka.Prva akcija koju smo pokrenuli u no-vom sastavu bila je usmjerena protivkoncerta pjevaa proustake orijenta-cije Thompsona na Maksimirskom sta-dionu. Iako smo brzo zaokupili panju javnosti i medija koji su priopenjaUdruge mladih antifaista grada Za-greba prenosili u cjelosti, svesni smoda je to samo u manjoj mjeri rezultatnaeg djelovanja, a puno vie poka-zatelj tadanjeg oitog nedostatka re-akcija (antifaistike) javnosti.

Uskoro su usledile i prve tribine - o ka-pitulaciji faistike Italije i obrani Ma-drida u panjolskom graanskom ratu.U veljai 2008. godine organizirali smoprvi samostalni prosvjed protiv desni-ara koji su pod izlikom preimenova-nja Trga marala Tita htjeli diskreditiratiNOB i rehabilitirati snage poraene uDrugom svjetskom ratu. No, procenivida je u pitanju svega nekoliko deseta-ka propalih i samoprozvanih intelektu-

alaca, bez podrke meu stanovnicimaZagreba, odluili smo da prekinemokontra prosvjede jer su oni, u ovomkonkretnom sluaju, samo davali me-dijsku panju aici politikih gubitni-ka na desnici.U travnju 2008. godine, prilikom po-sjete amerikog predsjednika Busha,organizirali smo jedan od vanijih pro-

svjeda protiv amerike vanjske politikei ulaska Hrvatske u NATO pakt.Gotovo cijela naa aktivnost poet-kom ljeta svela se na naivno traenjeod gradske vlasti da otkae Thomp-sonov koncert na glavnom zagreba-kom trgu.Izveli smo i akciju lepljenja plakata kojima smo ministra unutarnjih poslovapozvali da provjeri otrinu svog vida(sa paletom slova U od velikih donajmanjih). No, epilog ove aktivnosti je bilo privoenje na obavijesni razgo-vor u policiju zbog isticanja ustakihsimbola, onih istih koje su maloumnicinesmetano nosili za vrijeme kriar-skog koncerta! Naknadno je policiji javljeno da se radi o ironiji, pa su nassamo kaznili novanom kaznom. (Dapodsetimo - na plakat bio je adresi-

Zagreb

NEPOKORENI GRADProtiv ustasa i ostalih fasista


18/56

16

ran na MUP odnosno njenog efa, paostaje dojam da smo kanjeni jer smose usudili dirnuti u policiju.) Praksanam je pokazala da oprez koji imamokada se izlaemo opasnosti od napadana ulici nije dovoljan; esto puta mo-rali smo raditi akcije nepotpisano i nepreuzimajui zasluge za ono to smonapravili.Nakon sud jelovanja na antifaistikomprosvjedu u Beogradu, krajem godineorganizirali smo prvi Mar solidarnostiprotiv bezumnog nasil ja, pod geslomDrugaiji Zagreb je mogu. Mar je odran povodom Meunarodnog

dana borbe protiv faizma, antisemitiz-ma i iskljuivosti (9. studenog) i Meu-narodnog dana tolerancije (16. stude-nog), sa ciljem iskazivanja solidarnostisvim osobama koje su izloene nasilju,omalovaavanju, predrasudama ili ne-prihvaanju.U tom periodu javnost je krajnje sen-zacionalistiki govorila o dogaajimana ulici tako da je svaki inci dent nakraju ispadao rat izmeu subkul tura.

Bilo je potrebno reagirati na te doga-aje i suprotstaviti se, tako da je i brojljudi na Maru bio poprilino velik,preko 500.Prva polovica 2009. godine obiljee-na je reakcijama na rasistike, homo-fobne i druge napade i incidente, alii na sve vee naoruavanje policije uborbi protiv naroda. U travnju smosud jelovali na antifaistikom maruu Ljubljani, protiv svih oblika faiz-ma, mrnje i nasilja u drutvu. Krajemsvibnja odravao se novi Thompsonovkoncert, i ovoga puta blagoslovljen odstrane gradskih vlasti. Nakon to smo

se prethodne godine rijeili svih iluzijao tome da bi se koncert mogao zabra-niti, napravili smo akciju gaanja crve-nom bojom koncertnih jumbo plakatairom cijelog grada i trganja istih.

Krajem godine organizirali smo drugiMar solidarnosti, ovoga puta pod ge-slom Protiv faizacije drutva proma-trane u sklopu ekonomske krize.Akcija koja je imala snaan medijski

Zagreb


19/56

17

odjek i u javnosti izazvala veliku burui pomalo naivno uenje, a kod neo-nacista (ili kako god se ve vole zvati)ljutnju, tugu i nevjericu, i koja je ozbilj-no naruila njihovo krhko emotivnoi psihiko stanje jer im se nije dalo dase zabave i provesele, napravljena jekrajem drugog mjeseca 2010. godinekada je sprijeen neonacistiki kon-cert. Iako je bio pripreman u velikoj taj-nosti, tako da se doslovno do zadnjihnekoliko sati prije poetka nije znalogdje e biti odran, kako su se infor-macije poele otkrivati zainteresirani-

ma i mi smo ih dobivali iz naih izvo-ra. U nemogunosti da koncert zikisprijeimo, odluili smo objaviti sve in-formacije o inae pristojnim mladimljudima iz susjedstva kojima je uzorHitler i koji se seksualno uzbuuju nakoncentracijske logore i ostale straho-te faizma. Uzburkana javnost je nae

informacije provjeravala i slala na svemogue adrese, tako da je zbunjena inepripremljena policija morala reagi-rati pa je i prije nego to je poelo svebilo gotovo.Da pokaemo kako se organizira kon-cert, estitajui gradu Zagrebu i svimnjegovim stanovnicima Dan oslobo-enja (8. Maja 1945.), organizirali smoantifaistiki koncert prigodnog nazivaAntifa Night, na kojem su nastupiliantifaisti iz Italije Red Ska.I 2010. godine smo se na Zagreb Pri-deu, u antifaistikom bloku, borili za

elementarna ljudska prava, a radi se oborbi koja je neupitno antifaistika.Jesen je obiljeilo povezivanje, drue-nje i hodoaenje po antifaistikimfestivalima - Split, Mostar, Pula i NoviSad. Meunarodni dan borbe protivfaizma i antisemitizma i Meunarod-ni dan tolerancije obiljeili smo treim

Zagreb


20/56

18

po redu Marem solidarnosti, ukazu- jui na izrazito veliki problem diskri-minacije Roma i na praksu rjeavanjaromskog pitanja u Europskoj Uniji.U 2011. godini odluili smo popunitiprazninu u izdavakoj djelatnost naantifaistikoj sceni i izdati tromjese-nik pod nazivom Nepokoreni grad(Ovo ime grad Zagreb je dobio za za-sluge u II. svjetskom ratu, na iju smomi povijest i tradiciju jako ponosni i ve-zani.). Uspeno smo organizirali drugi

Antifa night, na kojem su nam svirale

domae snage i koji je okupio preko400 posetilaca! Te godine u Zagrebu je posebno zadovoljstvo bilo biti poje-dinac u povorci ponosa koja je, nakonnemilih scena na Split Prideu, okupilaoko 10 000 ljudi.

Tokom ljeta 2011. godine obiljeili smo70-u godinjicu ustanka naroda Hrvat-ske sudjelovanjem na proslavi u Srbui vjeanjem transparenata s obljetni-

kim parolama u 8 gradova u Hrvatskoj.Sline akcije bile su organizirane odtamonjih antifaista za dane ustanka iu Srbiji i u BiH. Odran je i 4. Mar so-lidarnosti, usmjeren protiv poveanjapolicijskih ovlasti i postavljanja nadzor-nih kamera na 75 lokacija diljem Zagre-ba. Ovim smo zapoeli kampanju kojae se baviti sve veim ukljuivanjemrepresivnog aparata u ivot ljudi i gu-bitkom sloboda i privatnosti, jer antifa-izam u svojoj najiroj deniciji oznaa-

va ideju koja je nerazdvojiva s idejom

demokracije, a kojoj su ovi postupcidrave duboko suprotstavljeni.Udruga mladih antifaista grada Za-greba kroz itavo vrijeme svog posto- janja sudjeluje na obiljeavanju antifa-istikih obljetnica - kako onih vezanihza Zagreb i okolicu (osloboenje Za-greba, proboj logoraa iz Kerestinca,Oborovska bitka), tako i onih znaajnihza cijelu Hrvatsku (proboj logoraa izlogora Jasenovac, Dan antifaisti-

Zagreb


21/56

19

ke borbe, Dan ustanka). Uzimamouee i na raznim antifaistikim fes-tivalima i prosvjedima (za Varavskuulicu, protuvladini prosvjedi i drugo).Nepotrebno bi bilo spomin jati svereakcije na faistike pojave i poku-aje prekra janja povijesti, a takvih jebilo mnogo. Spomenuli smo ve kakosmo u poetku djelovanja dobivali ne-zasluenu medijsku panju, za ta jebilo potrebno tek najobinije moralnozgraanje ili negodovanje povodomneke izjave ili dogaaja. Kada iz dana-nje perspektive pogledamo te reakcije,

sa smijekom se prisjetimo naih iluzijao pravnoj dravi, o tome kako postoje profesionalni politiari koji e prin-cipijelno drati do antifaizma i o tomekako e se drava sama obraunati sfaizmom.Kao i svaka druga organizacija, u svomrazvoju smo mnogo uili, kako na vla-stitim pogrekama i iskustvu, tako i napogrekama i iskustvu drugih antifai-stikih grupa. S vremenom, kada smoizgradili temelje i postavili osnovneprincipe, svojim smo se djelovanjemobruili i na vlast, oporbu, a pogotovona njihove represivne aparate. vrstimantifaistikim stavom izali smo izkruga NGO simpatinih udruga kojesu rado viene u visokim graanskimkrugovima i prolirali se kao organiza-cija koja zna to hoe i zna gdje joj jemjesto.

U borbi koju vodimo protiv faizmastekli smo mnoge neprijatelje, ali imnoge saradnike i drugove. Njeguje-mo odline odnose s antifaistikimorganizacijama iz svih susjednih zema-lja, kao i ire. Posebno smo ponosni nasuradnju sa Savezom antifaistikihboraca i antifaista, Zagreb Prideom,Bijelim anelima (navijaima Nk Za-greba) i mnogim drugim antifaisti-

kim organizacijama i pojedincima.U svom radu pokrenuli smo i neketradicije (Mar solidarnosti), a nekesu ve na putu da to postanu (Antifanight).Spremamo jo mnogo toga, imamodosta planova i zacrtanih ciljeva, a do-gaaji iz cijelog svijeta uvjeravu nasu historijsku ispravnost ideje antifa-izma i njenu permanentnu nunost.Kada vladajue klase ponovno poseuza faizmom u obrani svojih interesa ikapitalistikog sustava, antifaizam seponovno pokazuje kao jedino sredstvo

obrane i jedini mogui temelj za arti-kuliranje narodnog nezadovoljstva!Antifa Zagreb

Zagreb


22/56

20


23/56

21

s s c

B osna i Hercegovina je u drugomsvjetskom ratu platila najveu cijenuod svih bivih jugoslovenskih republika.Bila je potpuno unitena, sela popalje-nja, stanovnitvo raseljeno i pobijeno ulogorima. Istovremeno dala je najveidoprinos antifaistikom pokretu i skoro

sve velike bitke Drugog svjetskog rata uJugoslaviji su voene na tlu BiH. Bosna iHercegovina je 1943. odreena kao zajednica tri ravnopravna naroda i postala je poznata kao Jugoslavija u malom.I u ratu 1991-1995. najgore je prola BiH.Bilans rata je 100.000 mrtvih, preko mi-lion i po izbjeglih i raseljenih, izvrengenocid u Srebrenici, najdua opsadagrada u modernoj istoriji (Sarajevo), naj-razrueniji grad u Evropi nakon drugogsvjetskog rata (Mostar), itd.Veliki dijelovi zemlje su potpuno etnikioieni a mirovni sporazum iz Dejtona(vaei Ustav BiH) je verikovao i legali-zovao takvo stanje.U Bosni i Hercegovini 2011. nezaposle-no je oko 50% graana. Meu mladimado 35 god. procenat raste i do 70%. ivise jako teko, plate i penzije su male ineredovne. I danas imamo neuslovne

kolektivne izbjeglike centre u kojimaivi nekoliko hiljada ljudi. Sve vrste kri-minala su u porastu. Organizovani krimi-nal i korupcija su esto pod, manje vie,otvorenom zatitom institucija i sudstva.Prvaci politikih stranaka, optueni zanajtea djela korupcije i nansijskogkriminala, redovno bivaju osloboeni ilise optunice protiv njih odbacuju. Me-unacionalne tenzije i konikti se i daljeumjetno izazivaju i odravaju. General-

no situacija je jako loa, moda i najloijaod kraja devedesetih do sada.Ratom i poratnom privatizacijom opu-stoena, nacionalno podijeljena, vjer-skom mrnjom zadojena, postindu-strijska i postratna Bosna i Hercegovinapredstavlja idealno tlo za irenje ekstre-mno desniarskih, neonacistikih i fun-damentalistikih ideja i pokreta.Na tlu Bosne i Hercegovine djeluje vienaci-faistikih i klero-faistikih grupa.Najorganizovanije i najbrojnije su orga-nizacije i pokreti koji okupljaju etnike,ustae i vehabije. Neke od njih su i for-malno registrovane kao takve, dok dru-ge djeluju pod imenima udruenja vete-rana iz proteklog rata, humanitarnih i/ili vjerskih organizacija. esto paradiraju

u faistikim uniformama, slave zloine izloince, a vehabije se povremeno u pla-ninama viaju i sa orujem.Najjaa etnika organizacija je Srpskiravnogorski pokret Republike Srpske,ije je djelovanje javno, legalno i imajupodrku Vlade Republike Srpske kao i ni-ih instanci ovog entiteta, te Srpske pra-voslavne crkve.Pobornici ustake ideologije su okuplje-ni veinom oko organizacija vojnih ve-

Bosn iHercegovina

SVEGA ZLOG I NAOPAKOGSvaki moguci fasizam pomnozensa najmanje tri!


24/56

22

terana i pravakih politikih partija, odkojih je najjaa HSP (Hrvatska strankaprava) BiH, trenutno lanica vladajuekoalicije u Federaciji BiH i iji lan obav-lja dunost predsjednika Federacije Bo-

sne i Hercegovine.Vehabije su ekstremni islamisti, organizo-vani, obueni i nansirani od strane me-unarodnih teroristikih mrea. Prvi putsu se pojavili u toku rata u BiH, kao stranidobrovoljci iz islamskih zemalja. Uz po-drku Islamske zajednice BiH te strukturavlasti oformili su vlastitu brigadu u kojoj je s vremenom bilo sve vie ljudi iz BiH iregije. Po zavretku rata formiraju organi-zaciju Aktivna islamska omladina, pozna-tu po premlaivanjima parova koji se lju-be na gradskim periferijama. Vehabije suod 1995. izvrile vie teroristikih napadana tlu Bosne i Hercegovine.Osim njih ovdje djeluju i klasini neonacisti sa sve tri strane. Nacionalni stroji Obraz, faistike organizacije iz Srbi- je, su prisutne i ovdje u BiH, u nekolikogradova u Republici Srpskoj (Banja Luka,Prijedor, Doboj, Tesli, Bijeljina, Zvornik,

Istono Sarajevo).

Nacionalni stroj je u BiH/RS najorgani-zovanija neonacistika grupa. Bave seirenjem nacistike propagande, raspiri-vanjem meunacionalne mrnje, napadi-ma na manjinske drutvene grupe, napa-dima na nepravoslavne vjerske objekte,zastraivanjem povratnike populacije,napadima na muzike bendove koji do-laze iz drugog entiteta... Javnost se pravida ne vidi njihova nedjela. Za medije nepostoje, a graani se ili slau sa zapalji-vom nacionalistikom retorikom, kojomprikrivaju svoje faistiko lice, ili se povla-e pred njihovim nasiljem.

Pokreti Obraz i SNP Nai su u poet-nim fazama okupljanja. Ciljne grupe suim iste kao i u Srbiji, Obraz se iri najvi-e meu studentima i klericima, a SNPNai meu navijaima i gradskim nasil-nicima, dilerima narkotika, i sl.Neonacisti sa hrvatskim predznakomsu najvie prisutni meu navijakim gru-pama kripari (NK iroki Brijeg) i Ultrasi(NK Zrinjski Mostar).Navedene grupe kombinuju naslijeeUstaa i Nezavisne Drave Hrvatske samodernim neonacizmom. Najvie sekoriste za izazivanje nereda u osjetljivimsredinama, kao to su u ratu podijeljeniMostar, Stolac, i sistematsko unitavanjeantifaistikih spomen obiljeja.Meu Bonjacima se desio pokuaj or-ganizovanja neonacistikog Bosanskogpokreta nacionalnog ponosa koji jena vrijeme uoen, prepoznat i u velikoj

mjeri zaustavljen. Vjerujemo da za njihvie neemo uti.Radilo se o pokuaju stvaranja tipinogneonacistikog i rasistikog pokreta, satipinim sloganima Bosna Bonjacima.Nakon krvavog bratoubilakog rata uBiH teko je oekivati da odnos snagabude povoljan po nas. Ipak, antifai-stiki pokret raste, broj lokalnih grupase poveava, sve je vie koordinacije udjelovanju i sve su ira podruja djelo-

Bosn iHercegovina


25/56

23

vanja. Vjerujemo u uspjeh.Antifaistika akcija BiH je relativno mla-da grupa. Organizovano djeluje netomanje od dvije godine. AFABIH ine triorganizovane lokalne AFA grupe i toAFA Biha, AFA Mostar i AFA Sarajevo.Aktivistkinje i aktivisti su mahom mlailjudi koji su se okupili iz potrebe da sesuprotstave represiji i diskriminaciji kojim smo svakodnevno izloeni na svimnivoima (na ulici, u obrazovanju, drugiminstitucijama sistema, kroz medije itd.).Suprotstavljamo se svakom obliku faiz-ma, nebitno sa koje strane dolazi.Od samog poetka krenuli smo sa di-rektnim akcijama. Meu prvima je bilouklanjanje poruka i simbola mrnje saulica Mostara. Tu ima puno posla jer jegrad bukvalno prekriven faistikim iustakim simbolima.

Pokrenuli smo i Antifaistiku dvolisnicukoja izlazi svakih par mjeseci. U njoj, izantifaistike perspektive, obraujemoaktuelne teme vezane za BiH i lokalnusredinu i bavimo se problemom diskri-minacije manjinskih drutvenih grupapo raznim osnovima. Pomaemo lju-dima da shvate u kojoj je mjeri faizamdanas prisutan u bosansko-hercegova-kom drutvu, kakva ponaanja pojedi-naca, organizovanih grupa, kakve zako-

ne i odluke moemo s pravom smatrati inazvati faistikima.Najvanija kampanja koju vodimo jestekampanja za promjenu naziva ulica uMostaru, a koja nose imena ustakih zlo-inaca iz Drugog svjetskog rata (Vokia iLorkovia- ministri u vladi tzv. NDH, MileBudaka- autor rasnih zakona tzv. NDH iJure Francetia- komandant zloglasneCrne legije).Takoer uporno istiemo da ne postojizakon o zabrani djelovanja faistikih, ne-onacistikih, ustakih, etnikih i organi-zacija koje se naslanjaju na tradiciju Han-

dar divizije i koritenja njihovih simbola.Ove organizacije u BiH danas legalno dje-luju i ire svoje ideje meu mladima.Obiljeavamo sve bitne datume izNOB-a kroz akcije plakatiranja i podjeleletaka. Na ovaj nain elimo podsjeti-ti ljude na nau historiju koja u svojimosnovama ima ukorijenjen antifaizam,njegovu ideju i vrijednosti. Osim togaovo je jedan od vidova suprotstavljanjasistematskoj dvadesetogodinjoj revizijiistorije koju sve tri nacionalistike eliteprovode u BiH.Bitno je istai da AFA BIH vjeruje da sesamo direktnom konfrontacijom moezaustaviti i pobijediti faizam. Podstie-mo i ohrabrujemo ljude na organizova-nu samoodbranu od faistikih napada.

Antifa BiH

Bosn iHercegovina


26/56

24


27/56

25

s s

Kada je re o desnom ekstremiz-mu/faizmu u Kraljevu, on ima jako uporite u lokalnoj zajednici jer je drutvo izrazito klerikalno i reakci-onarno. No, to nije nikakav kraljevakiekskluzivitet. Sloiemo se da gotovosvi srpski gradovi i palanke funckioniumanje-vie po istom principu.

Ukoliko je potrebno oznaiti grupekoje deluju u Kraljevu, moramo istaipre svega Obraz koji ima tvrdo jezgrood nekoliko desetina pristalica i simpa-tizera. Sticajem okolnosti pre izvesnogvremena jedan mladi Rom je ubio jed-nog od njihovih simpatizera i to je biookida da podignu glas. Na raun tognesrenog dogaaja pokuavaju daprivole mlade da im se pridrue i poonome to moemo primetiti, imaju

uspeha u tome. Takoe trebate uzeti uobzir da je posle 1999. doseljeno jakopuno ljudi sa Kosova, tako da poziva- jui se na svetosavlje, tradiciju, patrio-tizam, kosovski zavet i sline oskuleiz palete srpske nacionalistike mito-manije, dobijaju priliku da regrutujunove aktiviste. Od akcija koje sprovo-de uglavnom se sve svodi na lepljenje

njihovih nalepnica, tako da za sadanisu zabeleene neke druge znaajnijeaktivnosti. Ali nikako ne treba trivijali-zovati njihovu potencijalnu opasnost.Od drugih organizacija vredni su po-mena Srbska akcija, koja ima svoju e-liju u Kraljevu, ali za sada se ne zna okom broju aktivista se radi, niti kakvisu im planovi i namere. Svakako daemo u narednom periodu pokuatida utvrdimo njihov broj kako bi znali o

Kraljevo

ANTIFASISTICKA TRADICIJAObnavljanje aktivnosti


28/56

26

kakvom se problemu radi.Ostali se mogu svrstati u vikend naci-ste i lokalne navijae/etnike-gibani-

are koji u izvesnom smislu ne pred-stavljaju veliki problem jer nemajusvest o pripadnosti nekom pokretuve se sve svodi na klasino srbovanjei huliganisanje.Lokalna Antifa ekipa deluje pod ovim

imenom od prole godine, ali trebaistai da je antifaistika scena u Kralje-vu tradicionalno jaka. Poevi od deve-desetih godina na ovamo, uvek je po-stojala ekipa koja je radila neke antifaakcije (plakati, nalepnice, koncerti, itd),tako da je formiranje lokalne AFA biologian sled dogaaja. Inae, aktivistisu aktivni u razliitim sferama. Osimilegalnih akcija, jedan deo uestvuje iu legalnim, posredstvom nekoliko lo-kalnih uduenja graana, tako da supokriveni svi slojevi drutva.

Od znaajnijih akcija izdvojili bi obe-leavanje znaajnih datuma (npr. Danpobede, zatim Meunarodni dan bor-be protiv faizma, rasizma i antise-mitizma), zatim vrlo uspene tribinena kojoj su nam gostovali aktivisti iz

Kraljevo


29/56

27

Zrenjanina, Novog Sada i Berlina, kaoi uestvovanje u organizaciji tzv. Ne-delje Seanja koja je imala za cilj obe-leavanje 70 godina od streljanja ne-dunih graana i graanki Kraljeva uDrugom svetskom ratu. Naravno, osta-le aktivnosti kao to su lepljenje plaka-ta i nalepnica, koncerti i tome slino netreba posebno naglaavati.Za sada veih problema sa nacistimanismo imali, to ne znai da neemo.Primetno je da su postali svesni da sepojavila ekipa koja je spremna da seupusti u borbu, tako da nam ostaje da

vidimo kako e se situacija odvijati.AFA Kraljevo

Kraljevo


30/56

28


31/56

29

s

Grad koji predstavlja centar juneSrbije, kako u administrativno-kul-turnom tako i u ekonomskom, indu-strijskom i obrazovnom smislu, mesto je u kome se sudaraju, ili su slobodneda se sudaraju, razliitosti po svimosnovama. Ni, u kome je tokom Dru-

gog svetskog rata na jednom mestu, unekoliko dana, od strane nacista stre-ljano vie od 10.000 mukaraca, enai dece, a gde se danas nalazi jedanod najveih spomenika antifaistikojborbi na Balkanu Bubanj, svakako za-sluuje da bude grad koji vie nikadanee dozvoliti da se njegovim graani-ma desi nita slino.

Ipak, nakon nekoliko decenija blago-stanja, poetkom devedesetih godi-na 20. veka i raspadom SFRJ u Ni seponovo uvlai duh netoleracije. Pola-ko nestaje poznato junjako gosto-primstvo; kree industrijski sunovrati jedan za drugim se gase etiri velikagiganta: Ei Ni, DIN, MIN i NITEX, koji suobezbeivali egzistenciju veini nikihporodica a za pogoranje ivotnogstandarda, nezaposlenost i sankcije

krivi su uvek oni drugi. Sve ovo dopri-nosi da Ni postane (kao i cela JunaSrbija) plodan poligon za regrutovanjedobrovoljaca za odlazak u ratove koje je Srbija vodila na teritoriji Hrvatske iBiH; doskoranja braa postaju neprijatelji a sugraani druge vere ili nacije,posebno Romi, postaju mete sve e-ih napada mladih patriota. Ovakvaatmosfera poinje da dobija artikuli-sane oblike u krugovima omladinskih

podkultura - pripadnici pojedinih na-vijakih i muzikih podkulturnih grupausvajaju ultradesniarsku retoriku, anihova obeleja i aktivnosti jasno uka-zuju na neofaizam.

U prvoj polovini devedesetih godina

prolog veka u Niu se javlja ogranakBlood and Honour meunarodnograsistikog pokreta pod nazivom Blo-od and Honour Serbia. Srpska divizijakrv i ast okuplja se oko benda Batlleag, iji lanovi kroz svoje tekstove di-rektno pozivaju na nasilje zasnovanona rasnoj razliitosti. U istom periodu, jedan deo pripadnika navijake grupeMeraklije FK Radniki, poinje sa na-cionalistikom retorikom na tribinamai na ovaj nain nacionalizam i neofa-izam postaju sastavni deo kulturnogobrasca jednog dela mladih u Niu.

Bombardovanje SRJ 1999. godine iaktualizacija kosovskog pitanja imalisu vieslojni uticaj na dalji razvoj situ-acije u Niu. Kao prvo, ovi dogaaji sudodatno pogorali teku ekonomskusitaciju u kojoj su se graani Nia na-

lazili jer je bombardovanje nanelo ve-like tete infrastrukturi samog grada iproizvelo ogroman broj izbeglica saKosova, preteno srpske nacionalnosti,kao i prilian broja Roma, koji su na-selili teritoriju grada. Sa druge strane,pomenuti dogaaji i njihove posledicebili su dolivanje ulja na vatru ve po-stojeem jakom ultradesnom raspolo-enju meu mladima. S obzirom da jeNi i univerzitetski cetar june Srbije,

s

s

Ni

SVETLO NA KRAJU TUNELA?Radanje niske antifasistickeorganizacije

-


32/56


33/56

31

cije kasnije se pojavljuju i Nacionalnistroj, 1389 Nai i sl.U ovakvoj atmosferi, krajem 2003. go-dine, u Niu se po prvi put artikulisanopomaljaju dogaaji sa antifaistikimpredznakom i formira neformalnagrupa koja aktivno deluje na polju di-stirbucije materijala, organizovanjakoncerata i povezivanje sa slinim gru-pama iz regiona. Naravno, pojavljiva-nje ove grupe nije ostalo bez reakcijeneofaista i njene aktivnosti konstan-tno bivaju ometane a pojedinci zikinapadani. Kao ilustraciju gore pome-

nute nezainteresovanosti nadlenihorgana za aktivnosti neofaista i klero-faista, pominjemo napad na MirovniKaravan1 u maju 2007. godine, kada jedesetak pripadika Krv i ast Srbija upa-lo u klub Pravnog fakultet gde se odr-avao koncert u okviru gostovanja Ka-

ravana i gde je bilo vie povreenih2.Policija je identikovala nekoliko napa-daa, dvojica su bila krivino gonjena i

1 Detaljnije o konceptu Mirovnog karavana vide-ti na: http://bezsile.blogger.ba/2 Detaljnije o napadu i njegovom epilogu videtina: http://blog.b92.net/arhiva/node/5733.html

nakon dve godine osloboena, a samona osnovu njihovih naknadnih izjava jedan od organizatora dogaaja bivaoptuen za nanoenje tekih telesnihpovreda. Taj sluaj i dalje traje predOsnovnim sudom u Niu. Ovo svedoine samo o nezainteresovanosti draveda stane na put neofaistima u Srbiji,ve se moe uzeti i kao kolski primerpolitike represije prema antifa aktivi-stima i svima koji se usude suprotsta-viti dominantnom kulturno-politikommodelu.

Trenutno stanje stvariKada je re o prosenim graanima igraankama Nia, smatramo da je veli-ki broj njih apsolutno nezainteresovanza politika pitanja pa u skladu sa timi veoma neinformisan o diskriminacijina osnovu rase, seksualne orijentaci-

je, nacionalne pripadnosti itd., premakojima izraavaju negativan stav ilimrnju. Ova nezainteresovanost i ne-informisanost je kontradiktorna, jeristi tvrde da je faizam ostao iza nas ida je deo neke daleke prolosti. Onoto nam se ini izraenije u odnosu

Ni


34/56

32

na druge delove Srbije jeste to da jena grad oduvek bio sklon konzer-vativizmu - tradicija, patriotizam, naci-onalizam, religioznost i patrijarhat sudominantni oblici drutvenog ivota.Naalost, ovo je i plodno tlo za sve pri-sutnije i brojnije desniarske organiza-cije. Ideja o Srbinu kao pravoslavnombiu postaje ideal koji raste obrnuto-srazmerno smanjenju zaposlenosti iplata. Ono emu naa grupa tei jestedemaskiranje neofaistike ideje i nje-nih aktivista, ukazivanje na sve njeneforme, kao i edukacija graana i gra-

anki Nia.

AfaNi je neformalna, nehijerarhijskagrupa koju ine ljudi levo orijentisa-nih shvatanja, uglavnom studenti istudentkinje, a ije osnovne vrednosti jesu antifaizam i antikapitalizam. Naaborba je usmerena protiv svega to

podrazumeva bilo kakvu diskrimina-ciju na osnovu razliitosti, kao i protivnjenih agitatora na svim frontovima.Grupa postoji neto vie od godinudana i moemo rei da je AfaNi jedinaantifa grupa u Niu. U gradu deluje i je-dan broj NVO koje se javno deklariukao antifaistike, ali pritom podravaju kapitalizam, EU, represivne dravneinstitucije itd. to se direktno kosi saosnovnim vrednostima antifaizma islobode uopte. Grupa AfaNi odravaredovne sastanke na kojima se odlu-uje o radu, akcijama i taktikama za

izvoenje istih; nansira se od priloga

lanova i lanica.Stalne aktivnosti grupe AfaNi jesu gra-tiranje, lepljenje nalepnica i plakata,organizacija koncerata, postavljanjebanera (obeleavanje 9. novembra,podrka uhapenim ruskim antifaisti-ma, baner protiv povlaenog poloaja

Ni


35/56

33

SPC, 70 godina antifaistikog ustankai drugi). Putem njih pruamo podrkugrupama ili pojedincima, obelea-vamo vane antifaistike datume ilisamo istiemo na stav prema odre-enom drutvenom problemu. Jednaod poslednjih akcija bila je vezana zanajavljenu, a kasnije od drave zabra-njenu, paradu ponosa. Grupa AfaNibombardovala je ulice grada grati-ma i nalepnicama sa natpisom Ko te jebe?, ime je pokuala da skrene pa-nju graana da nije LGBT populacijata koja im unitava ivot, ve da su to

politiari, institucije, i globalni kapitali-stiko-faistiki sistem.

Ono to smatramo veoma vanim zanae delovanje jeste uzajamna pomoi meusobna saradnja sa drugim anti-faistikim organizacijama, grupamai pojedincima i pojedinkama, kako izSrbije tako i iz inostranstva. Osim po-drke u vidu propagandnog materija-la koji se dobija kroz razmenu, koja jeuvek dobrodola, objavljen je i tekst ostanju u Srbiji i radu AfaNi-a u berlin-skom asopisu ANTIFA Infoblat (br.91).Nae akcije su propraene na sajtovi-ma prijateljskih nam organizacija, kao ina youtube kanalu antifabre.

I pored lepih vesti o poveanju naegrupe, kao i svakodnevnom (i svako-nonom) radu na podizanju politike

svesti graana i graanki Nia i od-vraanju omladine od faistikih lai ismea , nama (a i vama) tek predstojimukotrpna borba do konane pobedenad tetnim, nazadnim i smrtonosnimideologijama.

AFA Ni

Ni


36/56

34


37/56

35

Novi Sad je grad koji je pretrpeomoda i najvee demografske pro-mene u post jugoslovenskom pro-storu, tj. na podruju nekadanje Jugo-slavije. Od grada koji je 1991. godinesa irim gradskim podrujem brojaoizmeu 200 000 i 250 000 stanovnika

(zvanian podatak sa Popisa stanovni-tva iz 1991. kae da je ue gradsko jez-gro brojalo 179 626 ljudi), Novi Sad jeprema prvim nezvaninim podacimapopisa iz 2011. godine na irem grad-skom podruju narastao do cifre od350 000 do 400 000 stanovnika (zva-nini, precizni podaci u ovom trenutku jo uvek nisu saopteni). Dakle, u peri-odu od svega 20 godina, grad se goto-vo udvostruio u brojnosti populacije.Pored injenice da je univerzitetski iposlovno trgovaki centar AP Vojvo-dine, na ovu dramatinu demografskupromenu uticala je i opta drutvenasituacija u poslednjih 20 godina koja je bila presudno determinisana rato-vima koje je Srbija vodila na podruju nekadanje Jugoslavije. Novi Sad je tako u devedesetim godinama 20.veka postao grad u koji je emigrirao

moda i najvei broj stanovnitva (ma-hom srpske nacionalnosti) sa ratomzahvaenih podruja bive zajednikedrave. To je, uz injenicu da je velikideo maarske etnike populacije emi-grirao u Maarsku u potrazi za ivotomboljim od onog kakav je bio u ratomzaokupljenoj zemlji razorene i oplja-kane privrede, u mnogome uticalo napromenu i etnike strukture gradskogstanovnitva. Dakle, opta drutveno

ekonomska slika drave Srbije, iju je sudbinu delio i Novi Sad, u potonjih20 godina je odreena nacionalizmomkoji je bio glavni uzrok rata za teritori- je u bivoj Jugoslaviji (i koji je i danasdominantna ideologija na politikojsceni Srbije), potpunom devastacijom,

pljakom i kriminalnom privatizacijomnekada stabilne privrede, razorenomdravnom infrastrukturom i potpunimslomom sistema drutvenih vrednosti inormi. Ovo za posledicu ima da i danasSrbija predstavlja drutvo u vredno-snom i normativnom vakuumu. Takvadrutvena klima se pokazala kao izu-zetno plodno tlo za bujanje raznolikihfaistikih, i uopte desniarskih, ideja ipolitikih pokreta (organizacija).

Ovde emo predstaviti najznaajnijefaistike i desniarske organizacijekoje deluju na teritoriji Novog Sada sabliom okolinom. Moramo napome-nuti i to da emo se ograniiti samo naone grupe koje su deo politikog un-dergrounda i koje su usmerene vie nadelovanje meu omladinskom popula-cijom, gde neke od njih imaju i subkul-

turni karakter. Tzv, ulini faizam.

s

s

s

Novi Sad

BASTION ANTIFASIZMA12 godina Antifasisticke AkcijeNovog Sada


38/56

36

Prvi tragovi neonacistike ideologije u Novom Sadu mogu se primetitipolovinom osamdesetih godina 20.veka u jednom manjem delu skinhead

subkulture. U ovom periodu neonaci-stika ideologija bila je vrlo neartikuli-sana meu njenim pobornicima, i vie je sluila u svrhu mladalake provoka-cije prema tadanjem samoupravnomsocijalizmu, nego to je bila jasna po-litika ideologija. Krajem osamdesetihi poetkom devedesetih godina 20.veka srpsko drutvo je bilo zaokuplje-no pripremama za rat i samim ratomna podruju bive Jugoslavije, te jesvaki njegov segment bio zahvaennacionalizmom. U takvim okolnosti-ma treba traiti uzroke za postojanjefaistikih i desno ekstremistikih

organizacija u Srbiji danas. Jasnije pro-lisanje ekstremne desnice u Srbiji se,zapravo, desilo nakon 2000. godine isvrgavanja diktature Slobodana Mi-loevia koja je vodila Srbiju kroz sveratove sa susedima. Ponaanje novevlasti presudno je uticalo na porastpopularnosti ekstremnih desniarskihgrupa jer se ona samo deklarativno, u javnom diskursu, izjanjavala za mo-dernizaciju drutva, evro atlantskeintegracije, suoavanje sa neasnomratnom prolou, itd., a u praksi nesamo da nije uinila nita na demonti-

ranju nasleenog sistema i ideologije,ve se utopila u isti i inila da sistempostaje sve gori. Tako je svaka desni-arska klika, grupa, organizacija mo-gla da tvrdi da je protiv sistema koji je, navodno, pro-evropski, mondija-listiki, dok je sam dravni sistem, nenaputajui ideologiju nacionalizmai klerikalizam, konstantno proizvodioekstremnu desnicu kao legitiman, aki poeljan oblik politikog delovanja. Utakvoj atmosferi nastale su i danas de-luju ekstremno desniarske organiza-cije kakve su: Blood & Honour Serbia,Nacionalni Stroj, Obraz, SNP Nai, SNP

Novi Sad


39/56

37

1389, Dveri, Pokret 64 upanije. Krv i ast Srbija (Blood & HonourSerbia) predstavlja srpsku ispostavuinternacionalnog rasistikog pokretaprisutnog u svim zapadnim dravama.Ova grupa izrasla je iz subkulture naciskinheadsa i u Srbiji je osnovana u pr-voj polovini devedesetih. Moe se reida pripadnici Krv i ast Srbija (kojavie deluje kao neformalna subkultur-na grupa, nego kao organizacija) sebedoivljavaju kao neku vrstu faistikihulinih jurinih trupa, zaduenih zanapade na rasne manjine (pre svega

Rome i Kineze), homoseksualce, le-viare i antifaiste. U Novom Sadu seova grupa javlja takoe polovinom de-vedesetih, a njihov reprezent na poljusubkulture bio je bend Razor 88, kojinakon decenijske pauze ponovo po-stoji od 2009. godine.Nacionalni stroj je grupa za koju semoe rei da je izrasla iz Krv i ast Sr-bija, ali koja tei da uspostavi formupolitike organizacije i da se nametnekao legitiman inilac u politikom i-votu srpskog drutva. Ova organizacijasvoju osnovu takoe ima u subkulturinaci skinheadsa, ali tei da u svoje re-dove ukljui to iru i raznovrsniju de-sno orijentisanu populaciju. Za osni-vaa grupacije smatra se NovosaaninGoran Davidovi, nekada basista gorepomenutog benda Razor 88, a danasbivi, irelevantni rer srpskog nacizma

koga su odbacili radikalniji pripadniciKrvi i asti, najverovatnije zbog nje-gove oigledne saradnje sa policijomi bezbednosnim slubama. Za Na-cionalni stroj se moe rei da su, uzObraz, najaktivnija faistika grupa u javnosti Srbije. Pripadnici se ne dekla-riu kao nacisti, iako je program oveorganizacije1 od prve do poslednje1 Program dostupan nahttp://www.nacionalnistroj.org

take nacistiki, a glavni moto grupe jeNacionalna sloboda socijalna prav-da rasni identitet. U cilju vee javne

prihvatljivosti, Nacionalni stroj sedeklarie kao patriotska organizacija,igrajui na kartu popularnosti patrio-tizma u srpskom drutvu. U svetlu po-menute legitimizacije, grupa nastojida preraste u politiku partiju pod na-zivom Novi Srpski Program, ali ti nji-hovi napori ostali su bez uspeha jer seova Davidovieva partija raspala u svojim prvim danima.

S druge strane, imamo tri pokreta ori- jentisana vie na studentsku popula-ciju, koji svoje idejne osnove crpe izreligijskog pravoslavnog fundamenta-lizma: SNP Nai SNP 1389 i Obraz.SNP Nai i SNP 1389 su organizacija orijentisane na pitanje Kosova; Ovedve organizacije neko vreme su prove-le u svojevrsnom politikom braku ali je zbog sukoba u rukovodstvu brzo na-

stupio razvod i opet deluju odvojeno.lanstvo verovatno ni samo ne razumerazliku u organizacijama pa ni sami neznaju gde su tano pripali. Grupe suposebno bile aktivna u neredima kojisu se deavali na ulicama gradova u Sr-biji povodom proglaenja nezavisnostiKosova. Njihova orijentacija se moeprepoznati i u samom imenu organiza-cije, jer 1389. oznaava godinu u kojojsu se sukobile srpska i turska (otoman-

Novi Sad


40/56

38ska) vojska na Kosovu, nakon ega je Srbija potpala pod petstogodinjutursku vladavinu. Nai svoje uzore jo direktnije trae u podmlatku partijeVladimira Putina, ruskog predsednika.Galimatijas pravoslavlja, rusolstva,faizma i ekstremnog konzervativizmanakaradno pomean sa modernomomladinskom subkulturom i kraa vi-zuelnog identiteta revolucionarne levi-ce, glavne su odlike ovih grupa.

Obraz je verovatno i najvea i najuti-cajnija od svih pomenutih desniarskih

underground organizacija. Etabliranau veoma irokim drutvenim slojevi-ma, ova organizacija zastupa speci-nu ideologiju klerofaizma, iako se javno ne deklarie na taj nain. Obrazima podrku u vrlo uticajnim slojevimaSrpske pravoslavne crkve i pojedinimpolitikim partijama, od kojih je naju-ticajnija DSS biveg srpskog premijeraKotunice. Ponekad deluju kao nekavrsta pravoslavne milicije, prekidajui

skupove i javne tribine liberalno i levoorijentisanih intelektualaca.

U Srbiji i Novom Sadu aktivno deluju iDveri - klerofaistiki pokret koji jeprerastao u marginalnu politiku partiju. U sutini, oni predstavljaju umive-nu verziju Obraza i SNP Nai 1389 ipraktino su politiko krilo ovih gotovoparamilitarnih klerofaistikih grupa.Tek treba da uestvuju na svojim pr-vim parlamentarnim izborima, pa jenepoznato koliku podrku zaista uivaova partija, ali po svim istraivanjima

javnog mnenja, njihov uticaj je margi-nalan. Odaju utisak dobro nansiraneorganizacije, tesno povezane sa SPC, savelikim apetitima i okupljaju irok spek-tar ljudi iji jedini vezivni faktor je e-stoki antimodernizam u svakom smislu.

Sem pomenutih srpskih undergro-und desniarskih grupa, na prostoruseverne Vojvodine deluje i maarskiomladinski faistiki Pokret 64 u-

Novi Sad


41/56

39

panije. Ova organizacija se zalae zapripajanje Maarskoj svih teritorijanaseljenih Maarima u susednim dr-avama. Pokret 64 upanije deluje i uRumuniji i Slovakoj, a na prostoru Voj-vodine samo u onim mestima koja sunaseljena maarskim stanovnitvom.U poslednje vreme postaje sve vidlji-vije da se Pokret 64 upanije zapravotransformisao u Maarski pokret nade(Magyar remeny mozgalom), to inistvar mnogo ozbiljnijom jer je ovaj po-kret pod direktnim pokroviteljstvomMaarskog nacionalnog saveta u Sr-

biji. Za Maarske faistike organiza-cije je specino da su aktivne gotovoiskljuivo u mestima u kojima postojirespektabilna maarska zajednica iligde su Maari veinsko stanovnitvo.Tako u Novom Sadu nema jakog de-lovanja ove grupe, ali je njihovo pri-sustvo izuzetno snano u manjim voj-voanskim mestima poput Temerina,

Sente, Beeja, Bake Topole, itd.

U Novom Sadu ve dugi niz godinadeluju i grupe koje se suprotstavljajuideologiji faizma, a organizovane su uAntifaistiku akciju Novog Sada. Priao organizovanom antifaistikom po-kretu u Novom Sadu see u, sada veprilino daleku, 200O. godinu. Te go-dine, 9. novembra, grupa entuzijastasa novosadske punk i skinhead sceneodluila je da po prvi put koncertomobelei Svetski dan borbe protiv faiz-ma (dan seanja na pogrom Jevreja u

Nemakoj 9. 11. 1938., tzv. Kristalnuno). Prvobitna namera bila je da seovom manifestacijom utie na svestsugraana o rastuem problemu faiz-ma meu mladima u etniki i religijskibogatoj i razliitoj sredini kakva je NoviSad, kao i da se promeni slika javnostio, pre svega, skinhead subkulturi kojojse u najuticajnijim medijima po obia-

Novi Sad


42/56


43/56

41

kim bandama u gradu. Jednostavno,AFA NS je grupa koja ne bei od nasiljakao metoda kojim se reava problemagresivnosti netolerantnih.

Tokom deset godina koliko je grupaaktivna, odraeno je mnogo razliitihakcija i projekata, od protesta i de-monstracija, teorijskih publikacija orazliitim temama, do onoga to je odpoetka u samom fokusu delovanja organizovanja koncerata i urki saporukom, pomou kojih se pokuavadoi do svesti razliitih grupa mladihkoje su u dananjem srpskom drutvunajpodlonije uticaju faistike ideo-logije. Tokom devet izdanja sada ve

tradicionalnog antifa koncerta, koji seodrava svake godine 9. novembra,na bini su prodelovala sva znaajni- ja imena novosadske muzike scenei mnogi gosti iz regiona i sveta Meutim bendovima bili su i Atheist Rap,Talco, Motus, Argies, The Movement,Stillnes, Deafness By Noise, Municia,The Lunatics, The Bayonets, Red Union,Jedino Reenje, Bomber, Pasi, Lost Pro-peleros, Ringipil, itd.

AFA NS je tokom godina uspevala damobilie, za srpske standarde, zavi-dan broj ljudi. Godinama je mobiliza-cija bila ograniena na subkulturnu iomladinsku kategoriju stanovnitva,sve dok lokalni nacisti nisu namerilida 7. oktobra 2007. godine u NovomSadu organizuju tzv Srpski mar, bana roendan Heinricha Himmlera, za-menika Adolfu Hitleru i rajhsrera SS.Tada je AFA NS inicirala do tada najve-u mobilizaciju antifaistikih graanai graanki Novog Sada u novijoj istoriji.Sprovedene su akcije deljenja letaka,opsedanje medija, organizovanje anti-fa benet koncerta i mnoge druge ak-tivnosti koje su rezultirale okupljanjem

oko 3500 ljudi u antifa bloku togadana. Ovo se svakako moe smatratinajveom akcijom AFA NS-a, od kadapostoji.

AFA Novi Sad

Novi Sad


44/56

42


45/56

43

Godinu dana nenapadanja, a po-tom bez oruja. Tako glasi do-govor srpske navijake scene, nakonto je drava poslednjih godina poelada stee obru, a slube bezbednostiintenzivnije da prate navijake grupe.Kazne su prosto pljutale. Tako su, na

primer, petnaest navijaa Partizanaosueni na ukupno 240 godina zatvo-ra zbog ubistva navijaa Tuluza BrisaTatona. (Nakon ove presude su se gra-ti podrke Sloboda za Grobare moglivideti u itavoj zemlji, pa ak i u Beu.)I Delije, navijai velikog Partizanovogrivala Crvene Zvezde, imali su svogokrivljenog, Uroa, koji je na domaemstadionu 2007. godine bakljom u licenapao policajca u civilu i zbog toga edeset godina provesti iza reetaka. Nidogaaji oko utakmice Srbija Italija2010. u enovi nisu ostali u boljem se-anju. Neredi koje su izazvali srpski na-vijai predvoeni Ivanom Bogdanovim,kojeg su tamonji mediji prozvali udo-vitem, nisu samo pogorali anse ze-mlje za ulazak u Evropsku uniju, nego je i UEFA pretila iskljuenjem Srbije iztakmienja ukoliko doe do novih ne-

reda. Najverovatnije je ovo i bio razlogzbog kojeg je navijaka scena napravilakorak unazad. U prolee 2011. godinevoe navijaa dogovorile su pakt o ne-napadanju kako se ne bi izazvale daljerepresivne mere.

Naravno, postavlja se pitanje zato senavijai u Srbiji ale zbog dravnih re-presalija, kada se u svim sluajevimazaista radi o ozbiljnim krivinim deli-

ma? Navijai kritikuju izofreniju kojavlada u sudstvu. Sa pravom se, za po-litiko i ekonomsko vostvo, sport i ve-liki deo medija slobodno moe koristitinaziv maja. Nije samo srpski fudbal,ve itavo drutvo proeto korupci- jom, vezama i dilovima. Stie se utisak

da se problem ne reava nego se po-vremenim kanjavanjem navijaa (kadovi preteraju preko svake mere) samozamazuju oi javnosti i skree panjasa uzroka. Uprkos ovoj ulozi rtve, koja je zapala navijakoj sceni u Srbiji, netreba gajiti previe simpatija premaistoj, ve je podrobnije analizirati...

Ono to vai za mnoge Ultra sceneu istonoj Evropi, moe se primenitikao ablon i na Srbiju: izraen naci-onalizam, ruku pod ruku sa dubokousaenim desniarskim vrednosti-ma, i iroko rasprostranjena desniar-ska propaganda. Keltski krstovi nisuretkost na navijakim zastavama itransparentima u Srbiji. Ipak, srpskidesniari imaju osobenosti koje ih ra-zlikuju od ostalih u Evropi. Autentinineonacistiki pokret ovde se nalazi na

marginama drutva. Srpska desnica jekombinacija sastavljena od nacionali-

s

s

Fudbalskinavijai ex-Yuprostora

GENERATOR DESNICEStadioni kao poligoni za uvezba-

vanje militantnih ultradesnicara


46/56

44

stikih i pravoslavno fundamentalisti-

kih obrazaca ponaanja, koji su nairo-ko prisutni u drutvu. Njeni najbitnijielementi su: propagiranje projekta ve-lika Srbija kroz sveprisutnu glorikaci- ju Kosovskog mita kao ile kucavice Sr-bije i etnikog pokreta; idealizovanoslovensko bratstvo sa Rusijom i odbi- janje zapada (pre svega Evropske unijei NATO-a); privrenost partrijarhalnim ipravoslavnim strukturama (ovinizmu,homofobiji). to se tie rasprostranje-nog anti-zapadnog miljenja, trebalobi imati u vidu da je Srbija na zapaduprikazivana kao (jedini) agresor kao ida su oiljci od ne tako davnog NATO

bombardovanja jo uvek vidljivi. Stoga nije udno da u jednom takosnano osiromaenom drutvu desni-arski hukai nailaze na plodno tlo.Organizacije poput Obraza i SNP Nai1389 imaju ogroman uticaj pre svegana mlae generacije navijaa, posebnou Beogradu. Upravo zato su navijai izoba velika beogradska kluba, podsta-knuti od strane pravoslavnog sveten-stva i prostog homofobnog drutva,napali uesnike beogradske Paradeponosa. Isti su uestvovali i u neredi-ma nakon proglaenja nezavisnosti

Kosova, kada je 15 hiljada ljudi izalona ulice i kada je zapaljena amerikaambasada, a mnoge druge napadnu-te. Mada su neredi zvanino osuenisa svih strana, upravo oni odraavajudrutveni mejnstrim kao i zvaninu dr-avnu politiku. Jo jedan paradoks jeda upravo drava koristi ovaj nasilni-ki potencijal mladih. Apsurdno je dase uprkos svakodnevnom politikomangaovanju u skoro svim studijamaove grupe oznaavaju kao apolitine.Ogromne, skupe koreograje, koje seuglavno vrte oko teme Kosova, i za-stave sa grbom sa etiri ocila, po ovojlogici ne predstavljaju izraavanje poli-tikog miljenja, ve se podrazumeva- ju. Istini za volju nisu svi navijai desni-ari. Postoje i leviari koji se nalaze natribinama, ali je veina, a time i imidkoji se alje ka javnost, desniarska.

Delije i Grobari su, bez sumnje, naj-vee navijake grupe u Srbiji. Pri tome je teko govoriti o formalnim grupa-ma, jer ne postoji nikakav sistem lan-stva, ve svako automatski postajedeo Grobara ili Delija. Na tribinama sepre mogu nai skupine koje predstav-ljaju deo grada, kvart ili se jednostav-no formiraju na prijateljskim vezama.Ovakva struktura grupe nije retkost naBalkanu. Obe glavne gradske tribine



47/56

45

jesu na neki nain merilo svega u Srbi- ji, pa se na njih ugledaju mnoge dru-ge, ak i ako su im zakleti neprijatelji.Najjasnijij primer toga nalazi se u grupiFirma. Posebno mlaa generacija patiod kompleksa nie vrednosti, kada ihiz Beograda nazivaju maarskih pi-kama. S toga oni moraju jasnije do-kazati da su pravi Srbi i podjednakoestoki kao i njihovi uzori, koje tolikopreziru. Firmin sever bio je jedinavea tribina na kojoj je bilo jasno za-branjeno isticanje bilo kakvih politi-kih simbola, i na kojoj se poslednjihgodina nije mogla videti desniarskaikonograja. Ali proglaenje nezavi-snosti Kosova je promenilo raspoe-nje u zemlji, koje najbolje odraavajuupravo mladi svojim ekstremno nacio-

nalistiki ponaanjem. Ovo se odraziloi na ultrase FK Vojvodine.

Jedina istinska neonacistika navijakagrupa u zemlji je United Force 1987fudbalskog kluba Rada, koja je poveza-na sa organizacijama Blood and Honouri Combat 18. U Beogradu jo postoji iOFK Beograd sa navijaima Blue Unioni FK Zemun sa Taurunum Boys koji imaju ta da ponude na svojoj maloj sceni.

Srpski fudbal ima jo jedan speciansluaj: Novi Pazar, grad u regionu San-dak je za gostujue navijae zabra-njeni grad. Zbog veinskog musliman-skog stanovnitva, postoji opravdanrazlog za strah od nereda.Da li e pakt o nenapadanju biti krat-kog daha, ostaje da se vidi. U mnogimgradovima i etvrtima se vodi borbaza prevlast izmeu grupa a sve manjeto ima bilo kakve veze sa fudbalom inavijakim rivalstvom. Sve vie je reo klasinim kriminalnim poslovima ve-zanim uglavnom za trgovinu narkotici-ma. Mlaa generacija ne pokazuje sluhza primirje i ne slua apele za smanje-nje brutalnosti.



48/56

46

Fudbal u Hrvatskoj Da li su proledivlje godine?Na navijakoj sceni Hrvatske postojeslini problemi kao i u Srbiji: nivo re-presivnih mera je toliko narastao da ses punim pravom moe govoriti o istin-skoj krizi navijake kulture. Dugi nizgodina ona se slobodno izraavala, tonajbolje pokazuju spektakularne kore-ograje i bakljade.U meuvremenu, doneen je zakonkoji bi trebalo da smanji nasilje na sta-dionima i ogranii prostor za delova-nje navijaa. Slino kao i u Srbiji, ovaj

zakon se koristi da bi se pridobila tihaveina i njihovi glasovi na izborima, jer time to se na fudbalske navijaeukazuje kao na ultimativno zlo, lako seskree panja sa pravih problema. Kaoi svuda na Balkanu majake struktu-re su upletene u sve delove drutva pa, naravno, i u fudbal. Podpredsednikkluba Dinamo iz Zagreba je velian-stven lik koji udruenje vodi iskljuivozbog linog ugoaja. Iz ovog razlo-ga navijai Dinama Bad Blue Boys-ibojkotuju utakmice - broj navijaa nastadionu smanjen na rekordnih 3.800,mada je i to za Hrvatsku solidna broj-ka (prosean broj gledalaca na prvo-ligakoj utakmici je oko 2000). Pravoobilje navijaa (proseno 7.500) moese videti na stadionu dalmatinskoggrada Splita i kluba Hajduk. Navijai su

organizovani u grupu Torcida, koja jenastala jo 1950. godine i vai za jednuod najstarijih na svetu. lanstvo je na-lik BBB i ostalim grupama na Balkanupodeljeno na vie subkultura koje semogu nai u itavoj zemlji. U Torcidivai pravilo da transparent jedne pod-grupe mora podrati bar deset ljudi,inae e ga voe ukloniti.

Politiki gledano, fudbalska navijakascena u Hrvatskoj mora se okarakte-risati kao desniarska. Iako se meuBBB-ima i u Torcidi mogu nai poje-dini leviari, veina, kao i njihovo delo-vanje je desniarsko, odnosno skoro dai ne postoji ograivanje od ekstremno-desniarskih ideja. Na Hajdukovim uta-kmicama esto se mogu uti rasistikipovici, a keltski krstovi se mogu videti

na tribinama. Pre nekoliko godina po- javile su se majice sa natpisom HajdukJugend, koje su oigledno podraa-vale Hitler Jugend (Hilterova omladi-na). Podrazumeva se da to nije imalonikakvu politiku konotaciju, kako jeobjasnio jedan od glasnogovornikaTorcide, ve je proizvedeno iskljui-vo iz estetskih razloga. Malu zastavusa natpisom Endsieg (konana po-beda: koriena kao pojam za vreme



49/56

47nacistike diktature) je u Beu na uta-kmici Dinamo Zagreba okaio samo jedan jedini Hrvat koji tamo ivi. Iakose zvanino izjanjavaju kao apolitini,postoji mnotvo primera koji dokazu- ju upravo suprotno. Ograivanje odovakvih ispada se nikada nije desilo, adesniarska simbolika i pesme su i da-lje iroko prihvaene. Svoju renesansu je doivela simbolika koja se pozitiv-no odnosi prema Ustaama. Najjasnijiprimer toga je korienje hrvatskoggrba iz doba ustakog reima. Ovajgrb poinje na gornjem delu ne kao

dananji crvenim, ve belim poljem.Upravo iz ovog razloga je i poznatihrvatski proustaki peva Tompsonpopularan meu navijaima. Nadimakmu potie od amerike automatskepuke koju je koristila hrvatska voj-ska u Domovinskom ratu. Pesme sumu ekstremno nacionalistike i imajudodira sa ustakom tradicijom. Tomp-sonove koncerte redovno poseujuhiljade gledalaca, obuenih u usta-

ku odeu. Isto tako je zastraujue dase njegova pesma Lijepa li si (mislise na Hrvatsku) puta na utakmicamanacionalnog tima na stadionu Maksi-mir u Zagrebu. Tompson, koji je javnopodrao hrvatske ratne zloince, sim-bolino predstavlja duboko usaeni



50/56

48

nacionalizam u hrvatskom drutvu. Rattokom devedesetih godina igra i daljeveliku ulogu u kolektivnom seanju, asamim tim i kod navijaa. Istono-sla-vonski gradi Vukovar, u blizini srpskegranice, predstavlja simbol srpskih zlo-ina. Grad je nekoliko meseci bio podopsadom i danas se u njemu moguvideti ruevine iz tog perioda. Kada je2008. godine jedna grupa mladia ma-skiranih u aleve Crvene Zvezde upalau kuu u Vukovaru, inae razjedinjeninavijai Hrvatske su se ujedinili kakobi napravili protestni mar. Kada sedeluje protiv zajednikog neprijate-lja (u ovom sluaju starog agresora)

ili za zajedniku stvar (kao to je hra-

bra hrvatska nacija), sve nesuglasicesu pale u zaborav. Isto je bilo i krajemosamdesetih godina, kada se naziraoraspad Jugoslavije. Tada je dogovore-no primirje izmeu navijaa Dinama iHajduka, kako bi se zajednikim sna-gama suprotstavili srpskim navijaima,pre svega iz omraenog glavnog gradaBeograda. Obostrana mranja i daljepostoji. Kada je Dinamo Zagreb 1997.igrao protiv Partizana za ulazak u Liguampiona, navijaima iz Beograda nijebio dozvoljen ulazak na stadion. Ni2010. godine, kada je Dinamo igraoprotiv PAOK-a iz Soluna, nije bio do-zvoljen ulazak gostujuih navijaa. Ra-

zlog je bio: blisko prijateljstvo izmeunavijaa ovog tima sa navijaima beo-gradskog Partizana.

Izrazito desniarka scena postoji i uklubovima NK Zadar (Tornados), Ci-balia Vinkovci (Ultras Vinkovci) i HNKRijeka (Armada). Poslednji i zbogsvog problema identiteta, jer su esto,zbog blizine Italije, nazivani pogrdnoItalijanima. Ukaljano ime pokuavaju



51/56

49

da nadoknade dodatnom porcijomnacionalizma i izvornog hrvatskog fa-izma. U poreenju sa ostalim navija-kim grupama u Hrvatskoj, situacija uPuli deluje mnogo oputenije. Pula jegrad koji pripada tradicionalno leviar-skom regionu Istre. Tamonji klub NKIstra od 1961. godine podravaju De-moni, koje su osnovali pankeri. Tek sapojavom novije generacije 2000. godi-ne dolo je do odreenih unutranjihtenzija. Uprkos tome, roendan grupeproslavljen je u nekadanjem skvotu, adananjem socijalnom centru, u kojem

navijai imaju svoje prostorije. Njihovnatpis Ultras no politics moe se po-smatrati kao napredan u odnosu naostatak desniarske mejnstrim scene.Jedini pozitivan primer su Beli Aneli,navijai NK Zagreba, koji sebe nazivaju Antifaistima. S obzirom da ih imaoko pedesetak, ne udi da imaju veo-ma ogranien uticaj unutar navijakogpokreta. Mada grupa postoji ve osamgodina, jasan politiki cilj se razvio tekpre tri ili etiri godine. Svoj uticaj, i po-red malog broja ljudi, ire preko kon-cerata, nalepnica i grata. Nije im lako, jer na obine utakmice dolazi jedva200 gledalaca, a gradski klub ima vrloautokratsko vostvo. Predsednik je lo-kalni ef graevinske maje sa kojimpostoje problemi. Nakon to je ruko-vodstvo kluba pre tri godine promeni-lo grb i boje udruenja, Beli Aneli su

se pobunili protiv ove odluke i prote-stvovali; predsednik ih je ziki napaozbog ega, naravno, nije dobio zabra-nu ulaska na stadion. Na kraju krajeva,kada bi Beli Aneli poveali svoj uti-caj, morali bi da raunaju i na proporci-onalno vee probleme.

I koliko god se mrzeli iz dubine due,navijai sa jedne, odnosno druge stra-ne srpske i hrvatske granice, njihova si-

tuacija je slina. Nekada je jugosloven-ska liga bila na petom mestu u Evropi.Danas su nacionalne lige u zemljama

bive Jugoslavije sportski neprivla-ne, a njima dominira nekoliko veihklubova. Neizvesno je da li e doi doponovnog formiranja zajednike lige,o emu se sve vie govori. Strah odnereda meu nekadanijm zaraenimstranama je preveliki.

Fudbal u Bosni i Hercegovini manjefudbala, vie politikeU kojoj meri je fudbal u BiH politizo-van, najbolje pokazuje suspenzija naci-onalnog tima od strane UEFA-e i FIFA-e1. aprila 2011. godine. Predhodno suobe institucije postavile uslov koji jetrebalo ispuniti: da se izabere predsed-nik kako je predvieno statutima ovihorganizacija. Svaki od tri konstitutivnanaroda imao je svog predsednika. ak je na utakmici reprezentacije protivRumunije dolo i do protesta pod mo-

tom: Jedan savez, jedan predsednik, jedna zemlja. Reprezentaciju uglav-nom, ali ne i iskljuivo, podrava mu-slimanski deo stanovnitva. Oni pre-bacuju bosanskim Hrvatima i Srbimada ne ele da se ujedine, ve se vie in-teresuju za matine zemlje Hrvatskui Srbiju. Bosanski fudbal praktino jeizbaen iz meunarodnog fudbala, jer je timu zabranjeno uee u Ligi am-piona i Lige Evrope. Kao da ova situa-



52/56

50

cija nije dovoljno depresivna za veinuljudi u zemlji, pa se ova suspenzija nedoivljava kao neto strano. Veinafudbalskih eksperata procenjuje da jestanje u fudbalu beznadeno i moe seoekivati dua suspenzija.

Ovaj dogaaj simptom je razjedinjeno-sti zemlje koja se odraava i na fudbal.Samo prva liga obuhvata klubove izsvih entiteta, dok su ostale lige orga-nizovane po entitetima Republike Srp-ske i Federacije Bosne i Hercegovine.Raspad Jugoslavije i rat suspendovalisu fudbal u BiH na odreeno vreme.

Od sredine devedesetih godina do2000. funkcionisale su tri lige koje suse iskljuivo sastojale od srpskih, hrvat-skih i bonjakih klubova. Tek u sezoni2002/2003. osnovana je zajednikaprva liga - Primijer liga - koju danas ini16 klubova. I mada postoji opasnost dase situacija iz ove lige ematski preslikana BiH, u njoj postoji mnogo prime-ra koji jako dobro obuhvataju razliite(nacionalne) identitete. Aktuelni prvak

Borac iz Banja Luke dolazi iz glavnoggrada Republike Srpske. Na transparen-tima na stadionima moe se videti srp-sko irilino pismo i nacionalni simboli.Njihova navijaka grupa Leinari, tose navijanja tie, potpuno je orijentisa-

na ka Srbiji, a ne na Bosnu i Hercego-vinu. Nacionalistika retorika i simbolinisu preterano udni, kada se uzme uozbir drutveni i politiki kontekst ovogdela zemlje. Agresivni srpski naciona-lizam je u RS drutveni mejnstrim i dr-avna politika. Borac nije jedini srpskitim u BiH. Iz glavnog grada Sarajeva,

ili bolje rei srpskog dela grada, dola-zi klub Slavija, osnovan 1993. godine.Njihovi navijai, zvani Sokolovi, po-sebno su motivisani na utakmicamaprotiv druga dva velika kluba iz Sara- jeva: FK Sarajeva i eljezniara, ali nesamo zbog gradskog rivalstva. Upravosu ovi navijai na pravoj utakmici repre-zentacije protiv tima Srbije i Crne Gore2005. u Sarajevu istakli transparente sanatpisom Srpsko Sarajevo i provocirali



53/56

51

publiku. Ovaj transparent, pored osta-lih desniarskih simbola, konstantno je prisutan na tribinama Slavije, ali i naderbijima. Oba velika glavna kluba FKSarajevo i eljezniar nemaju tolikohomogenu navijaku masu, kao to jeto sluaj sa klubovima koji su nastaliposle raspada Jugoslavije, s obzirom da je nacionalistiko udruivanje bilo za-branjeno za vreme Jugoslavije. Hordezla, navijai FK Sarajeva su se u vremepostojanja Jugoslavije izjanjavali kaoJugosloveni. Time su se razlikovali odnacionalistiki ostraenih navijaa iz

Desni ekstremizam. Ultradesničarske i neonacističke grupacije na prostoru bivše SFRJ

Documents

Transcript of Desni ekstremizam. Ultradesničarske i neonacističke grupacije na prostoru bivše SFRJ