deliberativna demokratija

download deliberativna demokratija

of 32

  • date post

    28-Nov-2015
  • Category

    Documents

  • view

    85
  • download

    4

Embed Size (px)

Transcript of deliberativna demokratija

  • THEORIA 2 DOI:10.2298/THEO1202021JBIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 2152 Originalni nauni rad

    Original Scientific Paper

    22 Ivana Jankovi

    Ivana Jankovi

    DELIBERATIVNA DEMOKRATIJA ISTORIJA JEDNE IDEJE

    APSTRAKT: Deliberativna demokratija svoj uzor pronalazi u antikoj demokratskoj praksi. Meu modernim misliocima teoretiari deliberativne demokratije inspiraciju pro- nalaze u Rusoovoj politikoj misli i koncepciji opte volje, a naroito u njegovom in- sistiranju da opta volja ne predstavlja puki zbir pojedinanih volja. Meutim, ideja opte volje, javnog interesa i delanja za opte dobro kolektiva esto je kritikovana kao da ne ostavlja dovoljno mesta za individualna prava i slobode. Cilj ovog rada jeste da se pokae da deliberativna demokratija polazi od individualnih prava i sloboda, ali da demokratsku poceduru ne treba shvatiti kao prostu agregaciju individualnih preferencija. Teoretiari deliberativne demokratije dovode u pitanje pretpostavku da kolektivno odluivanje treba shvatiti iskljuivo po modelu glasanja. Kroz proces javne i racionalne diskusije dolazi do revidiranja stavova, proiavanja i transformacija incijalnih preferencija. Kao rezultat ovog procesa, uesenici ili postiu konsenzus ili dolazi do formiranja jednovrnih poredaka preferencija. Na taj nain deliberativna demokratija izbegava paradokse i problemi sa kojim se susree agregativni model demokratije.

    KLJUNE REI: deliberativna demokratija, preferencije, konsenzus, jednovrnost, teorija drutvenog izbora.

    Deliberativna demokratija je forma demokratije u kojoj javna diskusija i raz- matranje zauzimaju centralno mesto u procesu opravdavanja zakona i naela na kojima zajednica poiva. Kroz proces deliberacije deava se i proces transformacije inicijalnih preferencija uesnika. Za razliku od agregativnog modela demokratije, u kome se izraene preferencije uzimaju kao dati, gotov, materijal (kao u potpunosti oformljene preferencije), ijim se sabiranjem onda trai pobednika opcija, de- liberativna demokratija akcenat stavlja na proiene i reflektovane preferencije. Kada ljudi, koji su jednaki po autoritetu i pravu na uvaavanje, deliberiraju, oni dobijaju nove informacije, revidiraju svoje stavove, pretpostavljaju razliite take gledita i razvijaju nove naine razumevanja problema o kojima se raspravlja. De- liberacija moe naterati pojedince da ponovo razmisle koje su alternative legitimne, koji kriterijumi su prihvatljivi i kako bi izbori trebalo da budu rangirani. U tom procesu javne razmene miljenja, u kojoj svako javno iznosi razloge u prilog opcija koje preferira, individualne preferencije se oblikuju tako da je mogue nai za-

  • THEORIA 2 DOI:10.2298/THEO1202021JBIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 2152 Originalni nauni rad

    Original Scientific Paper

    22 Ivana Jankovi

    Deliberativna demokratija istorija jedne ideje 23

    jedniku osnovu izmeu onoga to pojedinac eli i onoga to drugi ele. Kako bi se postigao dogovor, i kako bi se dolo do najboljih odluka za sve lanove drutva, svaki uesnik deliberacije mora predloge koje javno iznosi opravdati razlozima koje i drugi mogu da prihvate.

    Ideja koja se nalazi u pozadini ovog pristupa jeste da su zakoni koji se donose legitimni u onoj meri u kojoj su javno opravdani graanima na koje se primenjuju. Tako, pravilno shvaena demokratija jeste kontekst u kome individue slobodno i ravnopravno uestvuju u procesu promiljene i obrazloene diskusije, nasuprot stra- tekoj participaciji pojedinih inidividua koje delaju u cilju zadovoljenja linih po- litikih preferencija ili preferencija neke odreene grupe.

    Iako u svom formalnom obliku koncepcija deliberativne demokratija nastaje 80-tih godina XX veka, ideja deliberativne demokratije kao procedure donoenja odluka kroz diskusiju slobodnih i jednakih graana stara je koliko i demokratija sa- ma. Obe nastaju u Grkoj, u Atini, u 5-tom veku pre nove ere. Stari Grci su u svom shvatanju demokratije isticali ne samo jednakost pred zakonom, ve i jednakost u pogledu mogunosti svakog slobodnog graanina da se u skuptini javno obrati ostalim lanovima zajednice i argumentovano brani svoje stavove. Graani koji ni- su uestvovali u diskusijama o stvarima od javnog znaaja i dobrobiti zajednice smatrani su beskorisnim, a na diskusiju samu gledalo se kao na nunu pripremu za bilo kakvu promiljenu radnju.

    Cilj ovog rada bie da pokae kako se ideja razvijala od svojih atinskih korena, polazei od Aristotelovog uenja o dravi i politici, preko modernih mi- slilaca, kao to je Ruso, njenih kritiara i alternativnih teorija koje su do skorije prolosti bile dominantne, pa do njenog konanog preporoda i formiranja oblika i snage koju danas ima.

    I.

    Aristotelovi argumenti u prilog vladavini veine

    Stari Grci su smatrali da je ivot u polisu (dravi) prirodna i nuna zamisao. Za razliku od mehanicistikog shvatanja drave koje nalazimo kod modernih mi- slilaca (koji su stupanje u zajednicu shvatali kao stvar dogovora odreenih individ-ua koje se time, s jedne strane, odriu dela svojih sloboda, a s druge, tite line in- terese i potrebe, tj. gde se ljudi udruuju u zajednicu zbog ouvanja svojih privatnih interesa), u tradiciji antikog shvatanja drave (polisa) nalazi se organicistiko shvatanje. Aristotel je smatrao da je ovek po svojoj prirodi dravotvorno bie (zoon politikon) i da sama drava nastaje po prirodi stvari. Ona je vanija od svakog pojedinca, na nain na koji je celina vanija od svojih delova. ovek je,

  • 22 Ivana Jankovi

    Deliberativna demokratija istorija jedne ideje 23

    24 Ivana Jankovi

    dakle, po Aristotelu, dravotvorno bie (zoon politikon)...sposobno da ivi u drutvu... i da uz pomo razuma (logosa) ima uvide u to ta je korisno a ta tetno, pravedno i nepravedno. 1

    Drava je, za Aristotela, zajednica racionalnih, slobodnih i jednakih ljudi koji su u stanju da samostalno donose odluke, da procenjuju ta je za njih dobro a ta ne, da u skladu sa tim odluuju, i da se zatim tim odlukama pokoravaju. Dobra za- jednica nastaje kao rezultat dogovora onih koji je sainjavaju, kao odnos u kom se odluke i zakoni, koji se odnose na ivote svih onih koji tu zajednicu ine, kolek-tivno donose. Dobro ureeni reimi su, prema Aristotelu, oni gde se vlada u in- teresu svih graana, a loi oni gde se vlada samo u interesu onih koji su na vlasti, jer u njima odnos upravljaa i potinjenih lii na odnos gospodara i roba, dok je drava zajednica slobodnih ljudi.2 Iako, prema Aristotelovom uenju, naelo di- stributivne pravde nalae da svako dobija u skladu sa svojim zaslugama, te da bi najvei udeo u raspodeli poasti i bogatstava trebalo da imaju oni ije su zasluge najvee, Aristotel ne misli da bi bilo dobro da samo nekolicina najvrlijih treba da vlada dravom. Polis ini mnotvo slobodnih ljudi i on se kao celina sastoji od svih njih, a cilj je omoguiti da svako ostvari blagostanje u harmoniji sa drugima. Iz tog razloga, u politiki ivot moraju biti ukljueni svi lanovi zajednice, i oni vrliji i oni slabijeg karaktera. Na taj nain se stvara stabilna drava i grade se prijateljske veze, oseaj bliskosti i atmosfera meusobnog uvaavanja meu svim njenim graanima.

    U prilog tezi da je demokratsko veinsko odluivanje bolje od odluka koje bi donosila nekolicina eksperata ili prosveena elita, Aristotel navodi nekoliko argu- menata:

    - Veina ljudi bolje rasuuje od nekolicine. Izgleda besmisleno da neko bolje vidi sa dva oka, bolje uje sa dva uha i bolje radi sa dve noge i dve ruke nego mnogo ljudi sa mnogim oima, uima, nogama i rukama, jer danas i monarsi pribavljaju sebi mnoge oi, ui, ruke i noge time to dele vlast s onim ljudima koji su prijatelji njihove vlasti i njih samih.3 Navode-i primer sa gozbom koja je uvek lepa kada svako donese svoj deo nego kada jedan pripremi sve, Aristotel potkrepljuje stav da u mnotvu pronala- zimo vee izvorite ideja i bogatije iskustvo.4 Na taj nain mnotvo graana koji tee postizanju opteg dobra, razmenjujui svoja znanja, iskustva i ideje, mogu lake doi do ostvaranja zajednikog cilja. Ogranieno sazna-

    1 Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1970, 1253a, str .5.2 Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1970, 1279a, str. 83.3 Ibid., 1287b, str. 110.4 Milorad Stupar, Filozofija politike: antiko i moderno shvatanje politike zajednice, Institut za

    filozofiju i drutvenu teoriju, Filip Vinji, Beograd, 2010, str. 200.

  • Deliberativna demokratija istorija jedne ideje 23

    24 Ivana Jankovi

    Deliberativna demokratija istorija jedne ideje 25

    nje pojedinca dopunjuje se razmenom miljenja, ime se revidiraju i una- preuju poetni stavovi, uviaju mane i istiu vrline.

    - U drutvima u kojima vlada veina, vie razliitih pojedinanih vrlina sa- bira se u jednu vrlinu koja tako postaje blia idealnoj, celoj vrlini, te zato masa nalii na oveka sa mnogo oseaja, mnogo karaktera i inteligen- cije5.

    - Veinu je tee korumpirati od nekolicine ili jednog oveka. Nije li oi- gledno da se tee moe pokvariti vie ljudi?6

    - Tamo gde su ljudi jednaki, moraju imati jednaka prava i dostojanstvo.

    Uzimajui u obzir navedene argumente i imajui u vidu da Aristotel smatra da postoji objektivno dobro nezavisno od interesa pojedinca, kao i da kolektiv zaista tei da postigne to opte dobro, zakljuak koji nesumnjivo proizilazi iz njegovog uenja o najboljem tipu vladavine jeste da je demokratsko veinsko odluivanje su- periornije od znanja nekolicine eksperata. Kada tome pridodamo i ideju da dono- enje odluka od javnog znaaja treba da se obavlja putem javne diskusije u kojoj uestvuju svi slobodni i jednaki graani, ne udi to veina teoretiara deliberativne demokratije dananu verziju tog oblika demokratije vidi pre kao ponovno oivlja-vanje ideje koja je postojala u atinskoj demokratiji, nego kao novu teoriju.

    Ideju da je kolektivno donoenje odluka putem rasuivanja i javne rasprave bolji i legitimniji nain za ostvarivanje dobrobiti zajednice zastupali su i neki mo- derni m