Mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma

Dekada Roma u AP Vojvodini

br. 49, maj 2015. godine ISSN 2217-5016

3

Majski broj našeg časopisa otvaraju tektovi u oblasti Obrazovanja. Prvi je intervju sa di-rektorom Visoke tehničke škole strukovnih

studija i Romima koji su zaposleni kao saradnici u nastavi u ovoj ustanovi. Drugi je o podršci Ekumen-ske humanitarne ogranizacije školama u oblasti in-terkulturalnosti, dok je treći tekst o lektoratu za romski jezik koji je nedavno ustanovljen na Filo-loškom fakultetu u Beogradu.

Milion dinara za projekte romskih NVO ujedno je i naziv teksta iz rubrike Pokrajinska Vlada.

Rubrika Međunarodna saradnja donosi tekstove o Dunavskoj strategiji i konferenciji Duna Romani Luma koja je organizovana u Ulmu u cilju pobolj-šavanja položaja Roma.

Romska oranizacija RROMA-ROTA iz Kikinde proslavila je uspešnih deset godina rada, pa vam prenosimo utiske sa proslave.

U oblasti Kultura možete pročitati tekst o pro-mociji knjige Jovana Bogdanovića i Svetskom danu kulturne raznolikosti koji je obeležen 21. maja.

Podsećamo vas da, zahvaljujući Istraživačko-edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih stu-dija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elektron-skoj formi na adresi www.rec.org/bilten/.

Vaša redakcija

DRAGI ČITAOCI,

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju RomaPokrajinske vlade

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić,Aleksandra Mićić,Tijana Čubrilo, Ljiljana Maričić

Stručni saradnik za grafički dizajn:Tatjana Bošković

Dopisnici:Ferenc KosoKoordinatori za romska pitanja APVIvana Koprivica

Prevod na romski:Nota bene, Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Prevod na engleski:Aleksandra Vranić

Tehnička priprema i štampa:Lola preduzetništvo, Beograd,www.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

Dekada Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović

- 2011, br.1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2015-. 30cm

Mesečno. Tekst na srp.eng. i rom. jeziku. - Tekst na rom.jeziku štampan u obrnutom smeruISSN 2217-5016COBISS.SR - ID 261834759

Foto

mes

eca:

Pot

pisi

vanj

e ug

ovor

a sa

rom

skim

NVO

4 5

OBRAZOVANJE OBRAZOVANJE

stranim preduzećima. Sklapa-mo ugovore o saradnji kako bi naši studenti imali mogućnost da obave praksu na osnovnim i specijalističkim studijama i upoznajemo ih sa preduze-ćemima, pa se na taj način povećavaju njihove šanse za zaposlenje.

Nešto što dođe na kraju jeste međunarodna saradnja. Naša škola je povezana sa in-stitucijama sličnog karaktera, kako u okviru Srbije, tako i sa institucijama u okruženju,

a i šire: Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Ćeška, Slovačka, Rusija, Amerika i druge zemlje. U skladu sa zakonom o zaštiti prava nacional-nih manjina, Ministar-stvo prosvete prime-njuje mere afirmativne akcije za upis učenika romske nacionalnosti na visoke škole i fakultete. Kako to komentarišete?- Mi u okviru kvote, 2%

budžetskih mesta ostavljamo

za romsku populaciju i osobe sa invaliditetom, kako je de-finsano u zakonu. Imao sam prilike da vidim da su neki studenti koji su upisani putem afirmativnih mera, već u dru-goj godini prešli na budžet. To znači da deca kada im se pruži šansa mogu da rade i da hoće da uče. Da li je do sada bilo problema i prepreka da se studenti romske nacio-nalnosti upišu primenom mera afirmativne akcije?

Predstavite Vašu usta-novu.- Visoka tehnička škola

strukovnih studija ove godi-ne slavi 56 godina postojanja. Imamo 14 akreditovanih stu-dijskih programa na osnov-nim studijama i 7 studijskih programa na specijalističkim strukovnim studijama i uradili smo i jedan master studijski program koji planiramo da

akreditujemo, tako da stvara-mo mogućnost našim i drugim studentima da nastave svoje usavršavanje.

Što se tiče drugih aktivno-sti, svakih mesec-dva imamo sastanak sa studentima kada oni mogu da iznesu svoje probleme vezane za školu, s čime su (ne)zadovoljni i ka-kve to aktivnosti mi u školi treba da organizujemo. Time

se približavamo jedni drugi-ma. Zatim ja, na svakom na-rednom sastanku, podnesem izveštaj šta je urađeno od dogovorenog, šta nije i zbog čega. To je jedan vid otvore-ne saradnje sa studentima jer su oni naši primarni korisnici i moraju biti zadovoljni.

Takođe, ono za šta se za-lažemo jeste povezivanje sa privredom, domaćim i ino-

Intervju sa dr Brankom Savićem, direktorom Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu.

ZNANJEM DO ZAPOSLENJA

„Nenadano se ukazala ova prilika na VTŠ-u i dajem sve od sebe da opravdam svoje angažovanje kao saradni-ka u nastavi. Do toga je došlo zahvaljujući mojim rezul-tatima na osnovnim studijima, na kojima sam ostvarila dovoljno visok prosek da bi ispunila kriterijume za ovaj posao.

Zbog toga što sam i sama prošla osnovne studije na VTŠ-u, poznato mi je sa čime se sve studenti sreću. Zato sa studentima lako nalazim zajednički jezik. Rekla bih da uspevam da im dam korisne smernice prema kojima jednostavnije i efikasnije studiraju te postižu i bolje re-zultate. Saradnik sam na predmetima Forma i stil, Crta-nje i oblikovanje, Likovni elementi, Osnove fotografije, Primenjena fotografija i Primenjena optika sa digitalnom fotografijom.

Vidim sebe u ovom poslu i u budućnosti. Meni izuzet-no prija rad u obrazovanju. I pre ovog posla sam radila sa decom na obostranu radost. Doduše, studenti su stariji i već odrasli ljudi, ali prenošenje znanja je ono u čemu vidim smisao svog života.

Diplomiranje na specijalističkim studijama je cilj koji sam sebi postavila. Do rezultata se dolazi radom, vrednim učenjem. Takav pristup sam imala tokom osnov-nih, a sada i na specijalističkim studijama. Teško mi je dalje da planiram jer sam se uverila da na ono što bismo mi želeli, utiče mnogo toga što je van našeg uticaja.”

Mina Karadžić

Dr Branko Savić

Foto

: A

rhiv

a VT

Š

6 7

OBRAZOVANJE OBRAZOVANJE

- S obzirom na to da Vi-soka tehnička škola ima 14 studijskih programa, a 2% na 189 studenata su samo četi-ri mesta, mi ne možemo da ostavimo mesta na svih 14 studijskih programa, nego na početku godine odredimo na kojim programima će biti, pa može da se desi da neko želi neki smer za koji nije ostav-ljeno mesto u toj godini. Do sada nije bilo takvih proble-ma pošto su naši programi sličnog karaktera. Primera radi, u okviru grafičkog od-seka postoji mogućnost za studiranje u okviru četiri stu-dijska programa i oni su usko povezani, pa nakon završenog jednog programa, sa nekom malom razlikom možete zavr-šiti i drugi.

Pojedine Vaše kole-ge koje se nalaze na čelu visokih škola i fakulte-ta, imaju problema da sprovedu ovu zakonsku regulativu, pa, čak i uz preporuku Ministarstva, izbegavaju da upisuju studente romske nacio-nalnosti primenom mera afirmativne akcije. Vaš komentar na to.- Ja sam dve godine ovde

i od prvog dana sam se tru-dio da uvedem jasna pravila u svom radu i radu ove škole. Izmenili smo niz pravilnika. Smatram da je nepotrebno praviti od toga problem, sam naziv kaže da su to afirmativ-ne mere, da je to nešto što afirmiše i školu i visoko ob-razovanje, kao i ljude iz tih

populacija, pa i samu državu. Smatram da nijednoj institu-ciji to ne može škoditi, te je stvaranje problema oko toga nepotrebno. Tu postoji nešto drugo što je često prisutno jer se u nekim fazama stvore problemi. Primera radi, imate situaciju da neko neće da se izjasni kao pripadnik određe-ne nacionalne zajednice, pa kada ispadne sa liste, to na-knadno želi da učini. Prošle godine smo imali takav jedan slučaj, ali smo izašli u susret i upisali je. Ove godine ćemo pripremiti drugačija doku-menta i biće rečeno studen-

2010. godine sam, putem afirmativnih mera upisao Visoku tehničku školu, smer Informacione tehnologije. Studije sam ozbiljno shvatio i već iduće školske godine stekao uslov za budžet. Diplomirao sam 2014. godine, a trenutno sam na specijalističkim studijama. Postojao je konkurs za stručnog saradnika u nastavi na koji sam se prijavio i zahvaljujući proseku sa osnovnih studija došlo je do mog angažmana. Iz razgovora sa direktorom saznali smo šta se od nas očekuje i kakve će biti naše obaveze. Držim vežbe na tri predmeta: Strukture baze podataka, Bezbednost informacionih sistema i Računarske mreže.

Ovakvu šansu nisam ni očekivao, polako sam i počeo da gubim nadu da ću naći zaposlenje, a onda se ovde ukazala prilika. Ovaj posao mi je veoma drag, sve bolje se snalazim i želeo bih da ostanem i nakon ovog perioda. Imam priliku da radim i sarađujem sa uglednim profe-sorima i da svaki dan od njih nešto novo naučim, što je veoma značajno.

Stevan Gligorin

tima da treba da ubeleže ako su pripadnici neke nacionalne manjine. S druge strane, ima-mo problem kada čuvamo me-sta do 25. septembra, a desi se da, od četiri mesta, ostanu dva slobodna i nemamo koga da upišemo. Tako da mislim da to nije želja mojih kolega da se izbegne upis, nego da u proceduri postoje problemi. Primenom ovih mera svake godine se upiše je-dan broj romskih studena-ta. Kakva su vaša sazna-nja o ovim studentima?- Na studijskim programi-

ma na kojima sam predavao,

ja nisam primećivao razliku iz-među te dece i druge. Mislim da su se svi oni uklopili i da lepo sarađuju tako da su moja iskustva pozitivna. Međutim, ja sam kratko ovde kao ruko-vodilac da bih mogao da sagle-dam sve u potpunosti. Romski studenti koji su kod nas upisa-ni su i završili studije. Vi ste pozitivno odgo-varali na molbe Kancela-rije za inkluziju Roma i pružili ste snažnu podrš-ku procesu uključivanja Roma u visokoobrazovne institucije. Na taj način ste pokazali i veliko ra-

zumevanje kao čovek za probleme Roma. Zašto?- Tu postoje dve jedno-

stavne stvari, prvo je da ima-mo obavezu u afirmativnim merama da to odradimo. Po-red toga, zašto ne pružiti ne-kome šansu kada želi da uči,a nema novca? Zašto ne poka-zati dobrim primerom da i ti ljudi mogu da napreduju i na taj način ukazati da postoji rešenje za njihovu populaci-ju i da oni nisu ništa drugači-ji od nas? Dakle, da mogu da uče i završe škole i na kraju, i kao na primeru dvoje mla-dih koji su kod nas angažova-

Foto

: A

rhiv

a VT

Š

Stevan Gligorin sa studentima

8 9

OBRAZOVANJE OBRAZOVANJE

ni u nastavi (Mina Karadžić i Stevan Gligorin), mogu dobiti zaposlenje. Mi smo sada pri-mili 17 specijalista da rade na ugovor od godinu plus godi-nu, koliko Zakon dozvoljava. Meni je posebno drago za lju-de iz romske populacije, jer smo na taj način pokazali da je kod nas zastupljena ravno-pravnost i ta populacija sutra može reći svojoj deci, rodbi-ni i prijateljima da idu dalje i da se usavršavaju, da uče jer postoji mogućnost. Mislim da je to primer rada, školovanja, obrazovanja koje je potrebno celoj našoj zemlji i to je je-dan od načina gde se može ići napred. Vaš doprinos integra-ciji Roma dali ste i anga-žovanjem dvoje mladih kolega koji su uspešno okončali svoje studije u

ovoj obrazovnoj ustano-vi. Kako je do toga došlo?- Mi smo sada dvoje stu-

denata iz romske populacije, Minu Karadžić i Stevana Gligo-rina, upisali na specijalističke studije i dali im mogućnost da se kod nas zaposle i oslo-bode školarine na specijali-stičkim studijama. Oni su kod nas završili i osnovne studije i ostvarili prosek preko 8,00 i mi smo ih primili kao sarad-nike u nastavi. Ukazala im se prilika i oni su to iskoristili. Vaša preporuka mladi-

ma koji studiraju, s obzirom na to da njihove kolege ma-sovno napuštaju zemlju u po-trazi za poslom.

- Svakako nam je na pr-vom mestu da se naši ljudi razvijaju i rade, usavršavaju, zarađuju i ovde stvaraju po-rodice, ali ako to nije moguće

u bližoj budućnosti, neka odu na neki period, da bi se vrati-li i uložili u naša preduzeća. Uostalom, mi smo prvenstve-no institucija koja obrazuje u struci i naš primarni cilj je da studentima damo znanje iz struke. Ako mi kao institucija dajemo znanje koje je kori-sno i u svetu, to nama može da bude samo na ponos, a ne na štetu. Naravno, ja bih više voleo da ovde rade i da se ovde stvaraju radna mesta, pa u skladu sa tim sarađuje-mo sa privrednim preduzeći-ma kako bismo im omogućili zaposlenje. U skladu sa tim, u periodu od 2007. do 2010, 30-40% studenta je ostalo u pre-duzećima u kojima su radili praksu. Taj broj je nažalost bio jedno vreme u stagnaciji, ali se vidi nagoveštaj rasta.

Ljiljana Maričić

POMOĆ ŠKOLAMA U OBLASTI INTERKULTURALNOSTIEkumenska humanitarna organizacija (EHO) je 29. aprila 2015. potpisala Ugovore o donatorstvu sa deset osnovnih škola u cilju podsticaja boljeg odnosa različitih kultura i nacija. Ovo je treći ciklus konkursa i do sada je podržano 30 interkulturalnih akcija, odnosno 30 osnovnih škola dobilo je sredstva za realizaciju projekata.

Na početku programa, deca iz osnovne ško-le „Milivoj Omorac“ iz

Iđoša su održali predstavu „Ti i ja smo mi“ koja je nastala u okviru drugog ciklusa kon-kursa. Njihova nastavnica, Ana Kovačević, koja je ujed-no i scenarista, rekla je da su ovom predstavom hteli da pokažu jedinstvo kroz različi-tost. „Sva deca glume Srbe, osim jednog dečaka koji je predstavljen kao Rom koji je diskriminisan. Na kraju deca sama shvataju da su upravo

te razlike nešto što ih čini jedinstvenim i da se suština ne može videti očima nego srcem. To je i poruka koja se provlači kroz celu predsta-vu“, rekla je Kovačevićeva i dodala da je u tekst pred-stave stavila neke rečenice koje je čula i u školi i na ulici. „Posmatrajući diskriminsanu decu, pokušala sam da to sa-žmem i iznesem na scenu“, kazala je Kovačevićeva.

Direktor škole, Dobri-voj Martonoši, rekao je da im je mnogo značio ovaj proje-

kat i da im je od njega ostao laptop koji će moći koristi-ti u školi. „Svi koji radimo u školi znamo koliko je teško doći do sredstava koja su po-trebna u školama. Deca su se lepo zabavila i malo putova-la. Imamo i poziv iz Slovenije i pokušaćemo da obezbedimo novčana sredstva za troškove puta. Mislim da je važno da, pogotovo u seoskim sredina-ma, deci pružimo nešto novo, a onda će nam oni vratiti ova-ko kao što ste videli, svojim trudom i radom.“

Foto

: A

rhiv

a VT

Š

Mina Karadžić sa studentima

Potpisivanje ugovora

10 11

OBRAZOVANJE OBRAZOVANJE

razvoj i saradnju i Švajcarske Federalne kancelarije za mi-

gracije. Takođe, Stojkovićeva je rekla da je opšti cilj pro-

grama razvijanje profesional-nih kompetencija zaposlenih u školama za ostvarivanje ciljeva učenja uvođenjem in-terkulturalnog učenja i plani-ranjem interkulturualnih ak-cija.

Ljiljana Maričić

Projekti škola koji su prošli na ovom konkursu su:1 „Interkulturalnost i integracija Romske dece u

školski sistem”, O.Š. „Đura Jakšić”, Srpska Crnja koji se bavi istraživanjem položaja učenika-readmisanata;

2 „Igrajmo se zajedno”, O.Š. „Sveti Sava”, Šabac koji se bavi inkluzijom dece sa smetnjama u razvoju;

3 „Sa malo volje, upoznajmo se bolje”, O.Š. „Nata Jeličić”, Drenovac koji se bavi smanjenju predrasuda prema Romima;

4 „Zajedno u budućnost”, O.Š. „Stojan Novaković”, Šabac koji se bavi promocijom romskog kulturnog identi-teta;

5 „Istraživači narodne tradicije i kulture”, O.Š. „Zdravko Gložanski”, Bečej koji se bavi istraživanjem kulturne različitosti i sprecifičnosti kulture Srba, Mađara i Roma;

6 „Zajedno”, O.Š. „J.J. Zmaj”, Subotica koji se bavi sprečavanjem marginalizacije i segregacije manjinskih grupa;

7 „Mi idemo dalje”, O.Š. „Milivoj Petrović Fećko”, Platičevo koji se bavi osnaživanjem romskih učenika za nastavak školovanja;

8 „Interkulturalno učenje u učionici i van nje”, O.Š. „Dositej Obradović”, Putinci,koja se bavi edukacijom na-stavnika o primeni metoda interkulturnog učenja;

9 „Sonjina enciklopedija interkulturalnosti”, O.Š. „Sonja Marinković”, Novi Sad, koji se bavi osposobljava-njem učenika za prepoznavanje, korišćenje i prezentaci-ju različitih oblika i izvora interkulturalnosti kroz pripre-mu knjige, izložbe i filma;

J „Gradištanac”, O.Š. „Svetozar Marković”, Bačko Gradište, koji će biti podrška izdavanju četiri broja škol-skih novina koje će biti posvećene interkulturalnosti.

Vladislav Ivičiak, direktor EHO-a, je izarazio zadovolj-stvo što njhova organizacija sarađuje sa školama. On je rekao da je EHO organizacija nastala kao odgovor na potre-bu u društvu. U početku je dis-tribuirala humanitarnu pomoć i iz jedne čisto humanitarne orgnizacije, ona se razvila

u organizaciju koja pomaže marginalizovanim grupama. Ona razvija i širi vrednosti u koje i sama veruje, a to jeste interkulturalnost. „Mi u mul-tikulturalnosti vidimo jedno veliko bogatstvo, potencijal i mogućnost za boljitak u ce-lom našem društvu“, istakao je Ivičiak.

Neposredno pre potpisiva-nja ugovora, Tanja Stojković, koordinatorka razvoja EHO-a, predstavila je Projekat. Ona je rekla da se projekat zove „Socijalna inkluzija i pobolj-šanje života Roma u Srbiji“ i da je podržan od strane švaj-carske organizacije HEKS-EPER, Švajcarske agencije za

Konkursima su prethodile obuke “Uvod u interkuturalno učenje” koje je EHO organizovao sa 562 učesnika iz 132 osnovne škole. Ovaj program stručnog usavršavanja na-stavnika, vaspitača i stručnih saradnika je akreditovan od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Deca iz Osnovne škole ,,Milivoj Omorac", Iđoš

13

Pokrajinska Vlada

12

OBRAZOVANJE

USTANOVLJEN LEKTORAT ZA ROMSKI JEZIK NA FILOLOŠKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU

MILION DINARA ZA PROJEKTE ROMSKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Odlukom Nastavno-na-učnog veća Filološkog fakulteta Univerziteta

u Beogradu od 15. aprila 2015. godine, nastava romskog je-zika je uključena u osnovne akademske studije ove viso-koškolske ustanove, a u okvi-ru Centra za stručno usavrša-vanje i evaluaciju Fakultet će organizovati kurseve romskog jezika, čime se omogućava diplomiranim nastavnicima da steknu potvrde o znanju romskog jezika i uključe se u redovnu nastavu u osnovnim i srednjim školama u kojima se predaje predmet Romski je-zik sa elementima nacionalne kulture.

Na ovaj način romski jezik je stekao ravnopravan status kao i svi ostali jezici nacio-nalnih manjina čija nastava se organizuje na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ovim odlukama stvoreni su uslovi za razvoj i standardizaciju romskog jezika, očuvanje kul-turnog identiteta Roma i kva-litetnije obrazovanje učenika romske nacionalnosti. Reč je o procesu koji u našem druš-tvu neopravdano dugo kasni i za njegovo delotvorno ostva-rivanje je potrebno da se u romskoj zajednici obrazuju

kako specijalizovani struč-njaci za romski jezik, tako i nastavnici koji će predavati u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. Zbog toga je potrebno da se u neposrednoj budućnosti, a počev od predstojeće školske godine, različitim javnim po-litikama podstakne školova-nje učenika i studenata rom-ske nacionalnosti na visokim

školama i fakultetima na ko-jima će steći znanja i kvalifi-kacije za rad u nastavi sa uče-nicima romske nacionalnosti. Na taj način će se unaprediti školovanje romske dece, po-praviće se njihova postignuća u nastavi, postići će se konti-nuitet u obrazovanju i najzad ― stvoriće se uslovi za njiho-vo puno društveno uključiva-nje. Istovremeno, školovanje stručnjaka koji će teorijski i

naučno verifikovano izučavati jezik i kulturu Roma obezbe-diće standardizaciju i razvoj jezika i ustanovljavanje Kate-dre za romski jezik.

Uvođenjem romskog je-zika kao predmeta na osnov-nim studijama okončana je rasprava koja se duže od dve decenije vodi u našoj javnosti u vezi sa priznavanjem i ra-zvojem jezika i kulture Roma. Međutim, ne treba smetnuti s uma to da je reč o proce-su čiji uspeh zavisi od snage romske zajednice da se stara o svom jeziku i kulturi i spre-mnosti države i društva da to podrže.

Pokretanje ovog postup-ka na Filološkom fakultetu inicirali su stručnjaci Centra za istraživanje etniciteta, a podržalo ga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Uvođenje romskog jezika u nastavu na Beograd-skom univerzitetu ima istorij-ski i kulturni značaj, a Nauč-no-nastavno veće Filološkog fakulteta je donelo jednu od najznačajnijih odluka za oču-vanje i unapređenje kultur-nog identiteta Roma u našoj zemlji.

www.ercbgd.org.rs

Predstavnici neprofitnih organizacija i udruže-nja građana čiji su osni-

vači i vlasnici Romi i Romki-nje, potpisali su ugovore sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, za re-alizaciju projekata namenje-nih osnaživanju, sprečavanju diskriminacije i poboljšanju položaja romske populacije u Srbiji, odnosno u AP Vojvo-dini. Ukupan iznos dodeljenih sredstava je milion dinara, a 16 projekata izabranih na kon-kursu će biti realizovani u ve-likom broju mesta u Pokrajini. Odabrani projekti su u skladu sa opredeljenjem Pokrajin-ske vlade za inkluziju romske populacije u društvo, podiza-nje svesti o važnosti sticanja obrazovanja i profesionalnih veština, a s ciljem stvaranja mogućnosti za zapošljavanje.

Pomoćnica pokrajin skog sekretara za oblast unapređe-nja položaja Roma Slavica De-nić, rekla je ovom prilikom da je i pored ograničenih sredsta-va za ove namene, Sekretarijat ipak realizovao nekoliko veo-ma značajnih konkursa kojima se znatno unapređuje položaj romske zajednice, počev od dece, preko nevladinog sekto-ra, pa sve do preduzetništva.

„Danas potpisujemo ugo-vore sa 16 romskih nevladi-nih organizacija. Ovo je već

treći konkurs koji je Sekreta-rijat za privredu raspisao za ovu namenu, pri čemu je na prethodna dva podržana 31 organizacija, što sa današ-njim dobitnicima predstavlja značajan broj projekata iz programa koji su namenjeni unapređenju položaja Roma i Romkinja u Vojvodini. Kon-kursi namenjeni nevladinom sektoru su važni, jer se na taj način uključuje šira zajednica

u proces integracije Roma”, istakla je resorna pomoćnica, uz podatak da postoje još tri konkursa Sekretarijata koji su namenjeni Romima, tačnije lokalnim samoupravama: za obrazovanje romske dece, za kupovinu udžbenika od 5. do 8. razreda osnovne škole, po-tom konkurs za izradu lokalnih akcionih planova za Rome, i prvi put ove godine, raspisan je i konkurs za stambeno zbri-njavanje Roma.

Pokrajinski sekretarijat je putem ovog konkursa nastojao da podrži programe i aktivnosti kojima se afirmiše implemen-tacija i primena Strategije za unapređivanje položaja Roma na teritoriji AP Vojvodine, sa ciljem integracije Roma i Rom-kinja u društvene tokove, po-tom da osnaži Rome i Romki-nje, lidere romskih neprofitnih organizacija i udruženja građa-na za uključivanje u procese

donošenja odluka, planiranje i sprovođenje strateških pla-nova, pre svega na lokalnom nivou, kao i da promoviše i in-tegriše principe rodne ravno-pravnosti u romskoj zajednici. Sredstvima iz konkursa su po-držani i projekti podrške ak-tivnostima u vezi sa obukama radi lakšeg pronalaženja posla, sticanje novih znanja i veština, kao i promovisanje preduzet-ništva kod Roma.www.spriv.vojvodina.gov.rs

Potpisivanje ugovora

14 15

Međunarodna saradnja Međunarodna saradnja

KONFERENCIJA DUNA ROMANI LUMA

U okviru Dunavske Strate-gije krajem aprila orga-nizovana je konferenci-

ja u Ulmu pod nazivom Duna Romani Luma. Konferenciji su prisustvovali predstavnici NVO, predstavnici međuna-rodnih organizacija i donato-ra, institucije nemačke po-krajine Baden Virtenberg kao i crkveni predstavnici koji su pozvani da aktivno učestvuju na konferenciji. Posebno je značajno prisustvo predstav-nika romske zajednice koji su predstavili svoja mišljenja i ideje u rešavanju vrlo slože-nog romskog pitanja.

Rešavanje pitanja romske zajednice koja predstavlja

najbrojniju manjinu u ze-mljama Dunavskog regiona, a koja je marginalizovana i dis-kriminisana, predstavlja ve-liki izazov za zemlje istočne i zapadne Evrope u procesu unapređenja položaja Roma. Zbog izostanka uspeha u inte-graciji Roma do sada, jer su i dalje socijalno isključeni, potrebno je prikupiti primere dobre prakse i iskustva, koja će se dalje razvijati kroz du-gorčna strateška rešenja.

Osnovni cilj konferenci-je je bio da se kroz ulaganje zajedničkih napora i izgrad-nju mostova između romske i neromske zajednice, kon-cipiraju namenski programi i

projekti u smislu postojećih strateških dokumenata, kako na regionalnom, tako i na evropskom nivou.

U ime Pokrajinske vlade konferenciji su prisustvovali pomoćnica pokrajinskog se-kretara za privredu, zapošlja-vanje i ravnopravnost polova dr Slavica Denić, zadužena sa sektor za unapređenje polo-žaja Roma i predstavnici Kan-celarije za inkluziju Roma.

Konferenciju je otvorio Kristof Dahl, direktor Baden Vitenberg Štiftunga. U uvod-nom izlaganju predstavljen je rad pokrajinskih insitu-cija koje se bave pitanjem unapređenja položaja Roma.

Istaknuti su rezultati koji su ostvareni u AP Vojvodini, ali je ukazano i na probleme sa kojima se susreće romska po-pulacija u čitavom regionu.

Peter Langer, generalni koordinator Saveta dunavskih gradova i regija, je posebno pohvalio model zapošljavanja Romkinja kroz obezbeđivanje subvencija za samozapošlja-vanje, a koji sprovode Kan-celarija za inkluziju Roma i Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova.

Konferencija je bila neo-bičnog formata i vrlo intere-

santa za sve učesnike. Forma Open Space je pružila mo-gućnost učesnicima da sami predlože teme i da biraju o kojim će temama diskutovati, a koje su značajne za integra-ciju Roma.

Na kraju konferencije doneti su zaključci koji bi trebalo da ubrzaju proces smanjenja siromaštva, kroz povezivanje institucija i or-ganizacija u cilju zajednič-kog delovanja, osmišljavanja i pokretanja konkretnih pro-jekata usmerenih ka romskoj populaciji.

Mićić Aleksandra

Radionica Foto: Internet

Učesnici konferencije

17

MEDIJI MEDIJI

16

Međunarodna saradnja

JEZICI DIGITALNE BUDUĆNOSTIU „Studiju M“ je održana konferencija na temu: „Jezici digitalne budućnosti (manjinski jezici u novom medijskom okruženju)“, koju su organizovali Medijsko odeljenje Misije OEBS-a u Srbiji i Centar za razvoj Radio televizije Vojvodine. Na konferenciji su učestvovali autori medijskog sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina, predstavnici medijskih udruženja, predstavnici administracije i nevladinih organizacija, predavači i studenti medijskih škola.

Uvodna izlaganjaU uvodnom izlaganju pri-

sutnima su se obratili Gorda-na Janković, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS-a, Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i infor-misanja Republike Srbije, Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine i Srđan Mihajlović, generalni direktor RTV Vojvodine.

O samom pojmu jezika, njegovoj brojnosti u svetu i težnji da skoro svaki ima po-trebu da bude jezik univer-zuma, nadahnuto je govorila Vida Ognjenović, književnica i pozorišna rediteljka.

Drugačija medijska slikaDržavni sekretar, Saša

Mirković, naglasio je da se posle 17. juna, nakon okon-čanja procesa privatizacije medija, očekuje jedna dru-gačija medijska slika i da se time zaokružuje proces nove zakonske platforme. „Bliži se rok izlaska države iz medija, što je deo novog seta medij-

skih zakona, kojem se pribli-žavamo,“ rekao je Mirković. „Pored toga, sledi i rasprava o tranziciji javnih servisa na novi način finansiranja, gde će se posebno uvažavati spe-cifičnosti kakvu ima Radio-televizija Vojvodine sa emi-tovanjem programa na deset jezika nacionalnih manjina. Zato ova konferencija jeste način i model, ne samo raz-mene iskustva, saznanja, već i način da se kroz kvalitetan razgovor dođe do najboljih rešenja i odgovora na aktuel-na pitanja“, zaključio je Mir-ković.

Podrška Pokrajinskog sekretarijata

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje, Slaviša Grujić, je u svom obra-ćanju rekao da pokrajinski sekretarijat za kulturu i jav-no informisanje smatra važ-nim što je država, uvođenjem odredbi o javnom interesu, javno informisanje uvrstila u aktivnosti od prioritetnog značaja za Republiku, auto-

Cilj konferencije je bio da se

analizira pozicija, proizvodnja i distribucija

medijskog sadržaja na jezicima nacionalnih

manjina u svetlu novih medijskih

zakona, da se čuju očekivanja saveta

nacionalnih manjina i individualna

očekivanja pripadnika

nacionalnih manjina od javnog medijskog servisa, kao i da se dobre ideje pretoče

u preporuke za budućnost.

DUNAVSKA STRATEGIJA

Evropska komisija je u junu 2009. godine dobi-la mandat od Saveta EU

za izradu zajedničke sveobu-hvatne strategije za zemlje dunavskog sliva. Posle dužih priprema i niza skupova i kon-ferencija, na kojima je sa svo-jim konkretnim predlozima aktivno učestvovala i Republi-ka Srbija, 8. decembra 2010, Evropska komisija usvojila je završni dokument Strategije i uputila ga na usvajanje Save-tu ministara EU.

Uz dokument je usvojen i Akcioni plan o sprovođenju Strategije. Najzad, 24. juna 2011. Savet EU doneo je za-ključak u kome je pozvao sve aktere da se aktivno uključe u sprovođenje Strategije, čime je proces usvajanja Strategije i formalno okončan. Doprinos Srbije ogleda se i u činjenici da je ona jedan od koordina-tora i to za dve oblasti Strate-gije ― nauku i transport (osim vodenog).

Pozicija Republike Srbije

Pored ekonomskog znača-ja, Dunav je veliko prirodno i kulturno-istorijsko bogatstvo

Srbije. To bogatstvo čine pri-rodne lepote i retkosti, teko-vine različitih vekova, tradi-cija i kultura. Na centralnom delu Dunava u Srbiji kod Beo-grada, milenijumima su se su-kobljavali i smenjivali različiti narodi, civilizacije i imperije ― od neolita do 60-tih godina 19. veka od kada je Beograd ponovo u posedu Srbije.

To govori o njegovom zna-čaju kroz istoriju i njegovoj raznolikosti danas. Svako je ostavio neki trag, a Srbija se trudi da osim sopstvenog kul-turno-istorijskog nasleđa, sa-čuva i pokaže tragove drugih naroda i civilizacija.

U junu 2010, godinu dana pre nego što je Savet EU usvo-jio dokument Dunavske stra-tegije, Vlada Republike Srbi-je utvrdila je svoje ciljeve i prioritetne oblasti od njenog najvećeg interesa. Opšti cilj je korišćenje potencijаlа Dunаvа kаo znаčаjnog resursа zа održivi rаzvoj Republike Srbije.

Stubovi i prioritetne oblasti:• Povezivanje Dunavskog regiona ― unapređivanje mobilno-

sti i multimodalnosti; podsticanje održivije energije; pro-movisanje kulture, turizma i kontakata među ljudima.

• Zaštita životne sredine u Dunavskom regionu ― obnav-ljanje i održavanje kvaliteta voda; upravljanje ekološkim rizicima; očuvanje biodiverzititeta, pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta.

• Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu ― razvoj društva kroz istraživanje, obrazovanje i informacione tehnologije; podrška konkurentnosti preduzeća, uključu-jući i razvoj klastera; ulaganje u ljude i veštine.

• Jačanje Dunavskog regiona ― unapređivanje institucional-nih kapaciteta i saradnje; zajednički rad u svrhu promoci-je bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala.

Prioritetne oblаsti Srbije u Dunavskoj strategiji:1. Rаzvoj trаnsportа,

energetike i informаciono-komunikаcionih tehnologijа (IKT) duž čitаvog tokа Dunаvа;

2. Zаštitа životne sredine i održivo korišćenje prirodnog bogаtstvа u slivu reke Dunаv;

3. Ekonomski rаzvoj i jаčаnje regionаlne sаrаdnje i pаrtnerstvа u regionu Podunаvljа;

4. Uspostаvljаnje sistemа sigurne plovidbe i аfirmаcijа principа vlаdаvine prаvа u slivu reke Dunаv;

5. Stvаrаnje ekonomije znаnjа kroz sаrаdnju u regionu Podunаvljа i аktivnа ulogа nаuke u postizаnju ciljevа Strаtegije.

www.dunavskastrategija.rs

18 19

MEDIJI MEDIJI

nomnu pokrajinu i lokalnu samoupravu. „Uvođenjem i definisanjem javnog interesa, kao i nabrajanjem medijskih sadržaja i podsticajnih mera, država je značajno unapredi-la odnos prema javnom infor-misanju i medijima. U skladu sa tim podržavamo određi-vanje izuzetaka od obavezne privatizacije medija. Smatra-mo da je dobro što je istaknut poseban značaj javnih servisa i izdavača novina kojima su osnivači saveti nacionalnih manjina. Međutim, smatramo da se u budućnosti možemo suočiti sa značajnim teško-ćama po pitanju opstanka i razvoja lokalnih i regionalnih medija, naročito onih koji imaju medijske sadržaje na jezicima brojčano malih za-jednica”, rekao je Grujić.

Digitalizacija televizije predstavlja značajnu prome-nu za proizvođače medijskih usluga, jer će u budućnosti sve lokalne televizije prak-tično postati regionalne, što će značajno povećati novčana

„Manjinski mediji, ili manjinski medijski sadržaji, moraju imati poseban tretman da bi odgovorili svim zahtevima koji se pred njih postavljaju. S obzirom da većina manjinskih za-jednica ima relativno mali broj pripadnika, oni moraju imati značajnu finansijsku podršku svih nivoa vlasti, jer ti mediji ne mogu biti samoodrživi.

Mediji su danas u krizi, a posebno štampani mediji, zbog čega se sve više okreću novim medijskim platformama. Posebno su u nezavidnoj situaciji mediji koji imaju ograničen broj čitalaca, a u takve novine spadaju mediji kojima su osnivači saveti nacionalnih manjina. Dakle, bilo bi poželjno da se pored novina, redakcije manjinskih listova sve više okreću ka audio i audiovizuelnim produkcijama i internet izdanjima, kako bi što je moguće više bili oslonjeni na sopstvene prihode, ali prvenstveno da bi ispunili svoju misiju, a to je što je moguće veći broj korisnika sopstvenih usluga.”

Slaviša Grujić,pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje

Prelazak na digitalno emitovanje tv programa, što je zvanično počelo u Vršcu, omogućiće i bolju pokrivenost tv signalom u onim sredinama gde žive manjinske zajednice koje do sada bez smetnji nisu mogle da prate programe na manjinskim jezicima. Pronalaženje novih vidova komunikacije i novi formati sadržaja na manjinskim jezicima su od ključne važnosti za njihov opstanak.

izdvajanja prema provajderu digitalnog signala i udruženji-ma za zaštitu autorskih pra-va. Lokalni regionalni mediji zavise od novca koji potiče iz budžeta lokalne samouprave. „Dosadašnja praksa pokazuje da lokalna samouprava, nakon privatizacije medija kojem je bila osnivač, nikada ne izdvaja isti iznos sredstava iz budžeta za konkursno sufinansiranje, kao kada je bila osnivač medi-ja”, upozorio je Slaviša Grujić.

Da bi odgovorili svojoj mi-siji, mediji koji imaju sadržaje na jezicima manjinskih zajed-nica, iako finansijski zavisni od novca iz budžeta različitih nivoa javne vlasti, moraju na-stojati da povećaju sopstvene prihode. „U svemu navede-nom, mediji na manjinskim jezicima će imati pouzdanog partnera u Pokrajinskom se-kretarijatu za kulturu i javno informisnje”, zaključio je po-krajinski sekretar.

Pozdravljajući prisutne u ime Radio-televizije Vojvodi-ne Srđan Mihajlović je rekao da Radio-televizija Vojvodine ima svoje specifičnosti, emi-tovanjem programa na deset jezika nacionalnih manji-na i kao takva je deo velike evropske porodice regional-nih medija. „Kada se govori o medijima na jezicima naci-onalnih manjina, govorimo o građanskim pravima, akcen-tujući pravo na negovanje je-zika, kulture, običaja i pisma, čime se čuva njihov nacional-ni identitet i on je kao takav neprikosnoven”, istakao je Mihajlović.

Tijana Čubrilo

Učesnici konferencije

20 21

NVO NVO

DESET GODINA USPEŠNOG RADAU petak, 15. maja 2015. godine, u kulturno-umetničkom društvu Edšek, romsko udruženje RROMA-ROTA svečano je obeležilo desetogodišnjicu postojanja.Ova svečanost je bila i prilika da se uruče zahvalice i plakete sradnicima koji su doprineli da ovo udruženje doživi svoj deseti rođendan.

Na početku, bend RROMA-ROTA je upriličio kultur-no-zabavni program gde

je na izuzetan i potpuno dru-gačiji način predstavio pesme poput Đelem, Đelem. Zatim je Miroslav Meržan, predstav-nik organizacije, pozdravio sve prisutne i zahvalio im se na odzivu. Pritom, on je po-sebno istakao značaj Pokrajin-skog sekretarijata za kulturu

i javno informisanje u radu RROMA-ROTE. „Organizacija je osnovana 2005. godine i re-gistorvana kod Ministarstva za ljudska i manjinska prava i ja bih se zahvalio svima onima koji su nas podržavali od sa-mog početka, a i kasnije” re-kao je Meržan. On je takođe istakao da je veoma zadovo-ljan učinjenim i da su stvoreni solidni uslovi za rad.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jovano-vić, pohvalio je saradnju udru-ženja građana RROMA-ROTA sa Kancelarijom. „Uspeli smo da pokrenemo i realizujemo vrlo značajne projekte koji su dali konkretne rezultate i tom smislu mogu da kažem da je ova organizacija pokazala da ima kapaciteta i da je oz-biljan partner, kako lokalnih

tako i pokrajinskih institucija, ali i međunarodnih organiza-cija. Evidentno je da se da-nas podrazumeva projektno finansiranje i to je nešto što je obaveza ne samo nevladi-nih organizacija nego čitavog sistema i države, a za projekte su potrebni stručni timovi koji mogu da ih organizuju. U tom smislu mogu da kažem da je ova jedna od, nažalost, retkih romskih organizacija koja je u prethodnih 10 godina pokaza-la interesovanje, ali i znanje i kapacitet u realizaciji mnogo-borjnih projekata” istakao je Jovanović.

U okviru obeležavanja de-kade ove organizacije, pre-zentovani su rezultati i naj-važniji realizovani projekti. Realizovano je preko 40 pro-jekata uz pomoć 45 saradnika: od Ministarstva obrazovanja i tehnološkog razvoja, Ministar-stva omladine i sporta, Mini-starstva zdravlja do Pokrajin-skih sekretarijata i opština. Donatori i saradnici sa kojima sarađu su i GROMS PLASS ― Narvik/Norveška, Trag fonda-cija, Praxis Beograd, Kance-larija za Inkluziju Roma, EHO ― Novi Sad, PU Kikinda, ADRA ― Nemačka, NAPOR, MODS,

PREVENT ― Novi Sad, opština Kikinda, opština Čoka.

Nakon predstavljana pro-jekata svim saradnicima uru-čene su zahvalnice i plakete sa posebnom zahvalnošću Po-krajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje i Kancelariji za inkluziju Roma. Pored prezentacije, dodele zahvalnica, kulturnog progra-ma i koktela najavljeni su i planovi za naredne tri godine u oblasti obrazovanja, stano-vanja i zapošljavanja.

Ljiljana MaričićMiroslav Meržan

22 23

Kultura Kultura

PROMOCIJA KNJIGE JOVANA BOGDANOVIĆAPromocija knjige Jovana Bogdanovića JOB-a, Pad ljudskog morala, održana je 5. maja u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. O knjizi su govorili autor i Borislav Putnik PUB, novinar, književnik i publicista, koji je bio i recenzent knjige. Knjiga je objavljena ove godine u Novom Sadu. Na početku promocije prisutni su imali priliku da čuju kratku biografiju autora, a potom su usledila izlaganja.

Ova knjiga je skup eseja, zapisa i pesama nasta-lih u proteklih pet go-

dina, a predstavlja autorova razmišljanja i strahove veza-ne za degradaciju čovekovog postojanja na svetu. Jovan Bogdanović je u knjizi pisao i o položaju romske zajednice u takvom društvu i svojoj bor-bi i želji da taj položaj popra-vi i poboljša.

Predgovor knjigeNa molbu autora, pročitan

je predgovor njegove knjige, a za potrebe ovog teksta, iz-dvojićemo samo neke delove za koje smatramo da najbolje oslikavaju suštinu knjige.

„Strahovi koji divna, pre-divna, ljudska bića bacaju na dno bednog ništavila, prou-zrokovani su padom morala i likovanjem zla koje već slavi pobedu nad dobrim. Zar kraj da bude pre kraja? I početak nestane kada to propast po-želi? Glad stvara jad, a bes nemoć pameti.

Pad morala strmoglavo juri u dubine bezdana noseći sa sobom grešne duše kojima spasa nema, ma koliko se ka-jale. Moćnici lome slabe, sila stvara nove bogove koji ne postoje i koji nikada postojali nisu, da bi otrgla narod od je-dinog i pravog svedržitelja.

Volim sve ljude ovog sve-ta, bojim se i ginem za njih,

„Želim s ovim govorom da dam do znanja da ljudski rod što više treba me-đusobno da se uvažava, bez obzira na boju kože ili autoritet. Svi mi ljudi smo od krvi i mesa i bo-rimo se na neki način da prestignemo ono što nas muči godinama, u ovom materijalnom svetu.”

Jovan Bogdanović

ali moj narod, stradalnički, obojen, uvek osuđivan od svih i svakog, uvek stradalnik i po-gubitelj, za njim mi se srce rastrže. Znam da će i ovo što nam se sprema, uništenje nad uništenjima, pogubno utica-ti na sve moje sunarodnike. Znam, nestaćemo kao niko nikada što nestao nije, tiho i bez suza, od uništitelja naših.

Možda, ako se ponovo rodimo, bićemo bolje sreće i života, poštovaniji i od mnogih volje-ni. Dotle, lelek će odzvanjati opran crnim suzama koje će liti jadnici. Život možda nije samo jedan, kao ni smrt. Sve što stvoreno je, promenilo je oblik i bez duše ostalo. Čast, ljubav, poštenje i vera zagubi-še se u čeljustima nemorala,

preljube, lopovluka i ateizma. Licemerstvo postade nauka, a krađa specijalnost.”

Iz recenzijeBorislav Putnik istakao je

da knjiga Jovana Bogdanovića „Pad ljudskog morala” pred-stavlja njegovu neprekidnu borbu za položaj Roma koji žive na marginama života,

obespravljeni i bez ikakve šan-se da iskažu svoje vrednosti. „Zato je neophodno da pomo-gnemo Jovanu da se ova njego-va borba ne pretvori u donki-hotsku borbu sa vetrenjačama jer njemu treba stvarna po-drška od onih koji još veruju da postoji izlaz iz ovog ljiga-vog života. Jovan oseća pot-cenjivački odnos prema nje-

Potpisivanje knjiga

24 25

Kultura Kultura

Tolerancija je ključna reč za kulturnu razno-likost. Prihvatiti sebe i

druge kao različite oblike iste ljudske vrste je od krucijalnog značaja za svakog pojedinca. Na tome se treba raditi kroz

govim naporima da menja svet u korist pravih ljudskih odnosa i vrednosti. Stvarno je nepre-kidna borba za položaj Roma, kojoj se ne vidi kraj. Zaista je pad ljudskog morala, koji je on stavio i za naslov knjige, sve očigledniji. To je nešto što trebamo menjati.”

Vapaj u ime svih nasDragan Kojić, direktor

Gradske biblioteke u Novom

Sadu, je u svom obraćanju posebnu pažnju posvetio na-slovu knjige. „Ovaj pažljivo odabrani naslov je jedna vr-sta zvona na uzbunu ili krika božjeg raba Jovana Bogdano-vića protiv vrednostnog siste-ma u kome živimo i sa kojim živimo. Zapravo ova knjiga je vapaj u ime svih nas, pa i u moje lično ime, da se vred-nosni sistem civilizavcije pro-meni, da budemo ljudi i da

Na kraju književne večeri mogle su se čuti i optimističke ideje. Moguće je da postoji način da svi zajedno promenimo trenutni vrednosni sistem, a

postojanje ove knjige i govor o problemu koji ona tematizuje, dobar

je početak te očekivane promene.

OBELEŽEN SVETSKI DAN KULTURNE RAZNOLIKOSTI, DIJALOGA I RAZVOJAGeneralna skupština Ujedinjenih nacija je 2001. godine proglasila 21. maj za Svetski danom kulturne raznolikosti, dijaloga i razvoja. Pristupanjem Uneskovoj Konvenciji o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, države sveta su kulturnu raznolikost priznale kao zajedničku baštinu čovečanstva. Ova Konvencija je dokument kojim se želi podstaći negovanje i stvaranje socijalnih uslova koji omogućavaju različite kreativne izraze. Svetski dan kulturne raznolikosti obeležen je, kako u svetu tako i u Srbiji nizom manifestacija.

se međusobno uvažavamo jer ove crne slutnje, o kojima smo čuli, su zaista vrlo realne i njih preživaljavamo u novi-je vreme i u novijoj istoriji. Zbog svega ovoga čestitam gospodinu Bogdanoviću i ra-dovalo bi me ako bi ovo bio tek jedan od susreta pod kro-vom naše biblioteke.”

Tijana Čubrilo

„Sve kulture i civilizacije doprinose bogatstvu čove-čanstva. Kulturna raznolikost je snaga. Njeno očuvanje je etički imperativ, neodvojiv od poštovanja ljudskog dostojanstva. Priznavanjem ove raznolikosti se jača me-đusobno poštovanje i gradi zajednički prostor zasnovan na opštim vrednostima. Niko ne može da pozivanjem na kulturnu raznolikost krši ljudska prava ili da ih ograniči.”

Irina Bokova, generalna direktorica UNESCO-a

Promocija knjige

26 27

Kultura Kultura

„Kultura se pojavljuje u različitim oblicima u vremenu i prostoru. Ta je raznolikost je utelovljena u jedinstvenosti mnogostrukosti identiteta grupa i društava od kojih se sastoji ljudska vrsta. Kao izvor razmene inovativnosti i kreativnosti, kulturna raznolikost je po-trebna svakoj ljudskoj vrsti kao što je bioraznolikost potrebna prirodi. U tom smislu, ona je zajednička baština čovečanstva i trebala bi biti priznata na dobrobit sadašnjih generacija i onih koji tek dolaze.”

Čl. 1 Opšte deklaracije o kulturnoj raznolikosti

vaspitanje, školovanje i razne druge aktivnosti, tako da deca budu svesna kako sopstvenog bića tako i sveta oko sebe i da različiost prihvate kao bogatstvo, a ne manu. Odbaciti nekog samo zato što je druge nacionalnosti, rase, vere ili po bilo čemu drugačiji od nas je nepravedno i može se nazvati nacističkim.

Obeležavanje ovog dana je mogućnost da se kulturna različitost promoviše, poštuje i shvati kao dobra osobina, da se stvore uslovi za miran život i interkulturalni dijalog. Podsticajem ra-zvoja svih svetskih kultura sprečićemo unificiranost.

Od davnina ljudi se plaše onoga što ne poznaju i ne razumeju. Ta osobina može se primeniti i na netoleranciju i nepoštovanje kulturne raznolikosti. Stoga, treba da nastojimo da upoznajemo različite kulture kako bismo mogli lakše da razumemo druge, ali i sebe. Jer upoznajući druge, mi upoznajemo sebe.

Ljiljana Maričić

GRUBB-OV RITAM U SRCIMA POLAZNIKA I PUBLIKE„Aven, aven“ je naziv pesme koja je postala sinonim za „GRUBB“ fondaciju. Za decu ovi stihovi znače sreću i ushićenje, podršku da im bude lakše u školi, mogućnost da steknu ogromno neformalno obrazovanje, da učestvuju u mnogobrojnim nastupima na kojima imaju priliku da pokažu svoj talenat i daju doprinos borbi protiv diskriminacije. Ove stihove prepoznaju i mnogobrojne institucije, obrazovne ustanove i ustanove kulture, koje pružaju ruku saradnje i pomažu GRUBB-u da lakše i kvalitetnije ostvari napredak kod svojih polaznika. Publika rado prilazi sceni na kojoj sa ponosom polaznici ove organizacije predstavljaju plod svog napornog rada i učenja.

Kroz dosadašnje izveštavanje o ovoj or-ganizaciji pominjali smo da se bave de-com školskog uzrasta, da im obezbeđuju

uslove i podršku za nesmetano obrazovanje i da kroz bavljenje muzikom, plesom, glumom,

fotografijom, kreativnim pisanjem i sportom, romska deca iz Novog Sada, Beograda i Niša imaju srećnije i kvalitetnije detinjstvo.

„Želimo da nam deca budu srećna, obra-zovana i uspešna, stoga sve aktivnosti koje

GRUBB u Sremskoj Mitrovici Foto: Arhiva GRUBB-a

28 29

Kultura Kultura

nu zaštitu studenata, u Domu kulture u Srem-skoj Mitrovici, u beogradskom Domu omladine i u GRUBB-ovim prostorijama u Nišu.

Upraviteljka Karaulić kaže da je izuzet-no ponosna na svu decu koja dolaze u GRUBB centre, prvo iz razloga što su skoro svi redovni đaci, a drugo zato što su se odvažili da kažu šta žele, misle i osećaju, kroz muziku, ples i glumu. „Programi koji se organizuju širom Srbije, gde su učesnici Romi, treba da se or-ganizuju mnogo češce, jer nam je to svima jedinstvena prilika da upoznamo bogatu rom-sku kulturu i tradiciju i da čujemo glas romske manjine, koji je često zanemaren“, podvukla je upraviteljka.

U Beogradu na svečanosti u Domu omladi-ne, GRUBB se predstavio izložbom fotografi-

sprovodimo vode do tih ciljeva“, izjavila je za naš mesečnik Dragana Dimitrov, koordinatorka GRUBB centra u Novom Sadu. „Jačamo njihovo samopouzdanje, učimo ih da budu ponosni na sebe i svoje poreklo i zajedno se borimo protiv diskriminacije“, dodala je Dragana.

Kroz razgovor sa polaznicima GRUBB cen-tara saznajemo da su nastupi jedan od njiho-vih najsnažnijih motiva za učešće u GRUBB-ovim radionicama i aktivnostima.

Nadira Morina (18) kaže da je na sceni po-nosna na sebe, jer je sigurna da su se ona i njeni prijatelji spremili najbolje što su mogli i da će kod publike izazvati snažne emocije, koje će pomoći u borbi protiv diskriminacije. „Nikada neću zaboraviti kada nam je u Skup-štini, nakon nastupa za „Svetski dan Roma“

prišao jedan čovek da nam čestita na forum-teatru. On nam je rekao da su mu oči bile pune suza dok nas je gledao i da je kroz celu svoju dušu proživeo sve ono što smo glumili – a inače smo govorili o problemima sa kojima se sreću Romi“.

GRUBB-ov ritam na sceniO nastupima smo porazgovarali i sa upra-

viteljkom fondacije Dobrilom Karaulić, koja je pominjala nastupe najsvežijeg datuma, organizovane povodom „Međunarodnog dana Roma“.

Najponosnija je na učešće u programu u Skupštini AP Vojvodine, koji je organizovala Kancelarija za inkluziju Roma, ali se diči i na-stupima u: novosadskom Zavodu za zdravstve-

ja „Moj grad, moja kuća“, koju je otvorio šef delegacije EU Majkl Devenport. On je istakao da dobri primeri prakse treba da se vrednuju i slede, a za njega je GRUBB takav primer.

Milica Petrović, koordinatorka centra u Nišu, pominje da je poslednji nastup izveden u maju u niškom parku povodom „Svetskog dana porodice“, dok je nastup pre toga organizovan u GRUBB-ovim prostorijama u Nišu povodom Dana Roma, gde su deca se deca predstavila mnogobrojnoj publici. Velikim brojem pesa-ma, priča i fotografija predstavila su se niška deca, ali su istaknuta i ostvarenja u školskim aktivnostima.

„Praznici i značajni datumi uvek su dobar povod da se okupimo i zajedno provedemo kvalitetno vreme, da razmenimo energiju, pokažemo šta znamo. Na našim nastupima pu-blika uživa u skečevima, recitacijama, priča-ma, govoru o toleranciji, plesnim tačkama i pesmama kojima pozivamo publiku da upozna Rome, da bez predrasuda, otvorenog srca, za-viri u njihov svet“, izjavila je koordinatorka Milica.

„Nisam očekivala da će biti toliko ljudi“, rekla je Jasmina Memišević (16), koja je jed-na od najtalentovanijih pisaca i koja već tri godine učestvuje u radionicama kreativnog pi-sanja. „Najemotivniji trenutak je bio kada su naši drugari izvodili pesmu „Roma sijam“, na-ježila sam se i shvatila koliko sam ponosna što imamo priliku da pokažemo šta sve znamo“, dodala je Jasmina.

Ako se uspeh nevladinih organizacija meri trajanjem, brojnošću i stepenom zadovoljstva ciljne grupe, GRUBB fondacija je sigurno u vrhu lestvice, s obzirom na to da postoji go-tovo čitavu deceniju i da na godišnjem nivou usreći i podrži više od 500 dece. GRUBB zado-voljava i kriterijum vidljivosti, s obzirom na brojne nastupe širom Srbije i sveta.

Naša redakcija im želi mnogo uspeha u da-ljem radu.

D. D. Nastup u Nišu Foto: Arhiva GRUBB-a

30 31

Sport Sport

Upornost i radMiralem Ahmeti je rođen

1996. godine, ima još četiri mlađa brata i živi u Veterni-ku. Boks trenira četiri godine i kaže da je to oduvek voleo. „Od malena sam želeo da se bavim boksom. Prvi trener bio mi je sadašnji direktor kluba

Milan Kozomara, a sa mnom rade i Jovan Ružić i Milan Re-ljić.” Na prvi trening došao je zbog brata koji je već treni-rao boks, dopalo mu se i tako je nastavio da trenira. Od po-četka trenira u Bokserskom klubu „Vojvodina”. Miralem posebno ističe činjenicu da

se u klubu veoma lepo sna-šao, uklopio i da mu je do-bro. „Ovde su svi dobri prema meni i ponašaju se kao poro-dica”. Trenutno je poluteška kategorija do 75 kg.

Ovaj sport je važan deo Miralemovog života jer ga čini boljim, potpunijim i us-

PRIRODNI TALENAT ZA BOKSTakmičar Bokserskog kluba „Vojvodina” Miralem Ahmeti je u protekloj sezoni osvojio bronzanu medalju na Prvenstvu Srbije u konkurenciji mladih i zlatnu medalju na Prvenstvu Vojvodine. Na međunarodnom takmičenju ,,Vojvođanska zlatna rukavica”, koje je bilo među najjačim turnirima na svetu, osvojio je bronzanu medalju i pokazao da je jedan od najperspektivnijih mladih takmičara.

Olimpijski šampion Slobodan Kačar rekao nam je da je Miralem prirodni talenat za boks i da mu zbog toga treba pružiti podršku i da bi bilo veo-ma loše da socijalni uslovi iz kojih potiče stanu na kraj njegovom daljem

razvoju i napredovanju.

pešnijim. „Boks mnogo utiče na izgradnju moje ličnosti. Opredelio sam se za sport i sportski i živim”, naglasio je Miralem Ahmeti.

Potrebna podrškaSvu potrebnu opremu i no-

vac za mesečnu kartu dobija od kluba. Sve to predstavlja dodatne finansijske troškove za klub, pa nam je direktor Milan Kozomora rekao da bi im velika pomoć bila ako bi rešili problem finansiranja Mi-

ralemovih putovanja i opre-me. Tako bi se stvorio put bez prepreka, koji bi bio podstrek za svaki budući rad i uspeh. Veruje da je Miralem to zaslu-žio svojim dosadašnjim rezul-tatima i vrednim radom, a da su rezultati tek pred njim.

Direktor kluba je uputio poziv svima koji žele da tre-niraju boks, da dođu i da se oprobaju u ovom sportu, na-ročito mladima.

Tijana Čubrilo

Iza svakog ostvarenog rezultata stoji veliki rad i napor. Zato Miralem trenira svaki dan, od ponedeljka do petka. Treninzi traju dva sata i svaki put su različiti: kondicija, snaga, sparing, tehnika.

Jul 2014. - Jun 2015.MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVUUPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Mađarska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slovačka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, Češka 1. Jul 2010 - 30. Jun 2011,

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.