Dejvid Zindel, Nikadija

Dejvid Zindel, NIKADIJAPreveli Sonja Janoski i Zoran Jak{i}

1. PRIPRAVNICI GINU

Na Staroj Zemlji ljudi su od pamtiveka tragali za poreklom ìvota, stvoriv{i mnoge mitove da bi objasnili tutajnu nad tajnama. Tako je nastala Mumu, boginja-majka koja je progutala ogromnu zmiju, a ova se, opet,razmnoìla u njoj i njenih devet milijardi dece progrizlo je sebi put kroz trbuh Mumu i izi{lo na svetlost dana, i takosu nastale ìvotinje na kopnu i ribe u moru. Postojao je zatim bog-otac, Jehova, koji je stvorio Zemlju i nebesa za{est dana, petog i {estog dana stvoriv{i ptice i zverinje. Zatim, postojala je i boginja plodnosti i slu~ajnosti, poimenu Nasumi~na Mutacija. I tako dalje. I tako dalje. A istina je da je ìvot u ~itavoj galaksiji posejalo plemepoznato pod imenom Jeldre. Naravno, poreklo Jeldri se ne zna, a mo`da je i nespoznatljivo: vrhunska tajna jo{nije otkrivena.

Iz Rekvijema homo sapiensu od Hortija Hostona, Vreme~uvara i Lorda âsologa Reda Matemari~aramistika i Drugih Tragalaca za Neizrecivim plamenom

Postoji beskrajna nada, ali ne za ôveka.

Franc Kafka, pripoveda~ iz Veka Holokausta

Jo{ mnogo pre nego {to smo saznali da je cena mudrosti i besmrtnosti za kojima smo tragali tolika da jegotovo ni ne moèmo platiti, kada je ~ovek - to jest ono {to od ~oveka be{e preostalo - jo{ bio poput deteta kojese igra {koljkama i {ljunkom na obali mora, u vreme potrage za tajnom poznatom pod imenom Starije Ede, ~uosam zov zvezda i spremio se da napustim grad svog ro|enja i svoje smrti.

Zovem ga Nikadija. Osniva~i na{ega Reda, kako mi je jednom ispri~ao Vreme~uvar, po{to su otkrili ususedstvu svemir u kome se staze kroz mnogostrukost mrse i vezuju uzajamno poput ~vora na konopcu, odlu~ili suda sagrade na{ grad na obli`njoj planeti po imenu Ledopad. Zato {to se nekada mislilo da su takvi svemirski~vorovi retki ili da ne postoje - kantori ih sada nazivaju gustim svemirom - na{ prvi Vreme~uvar je obznanio dabismo mogli da padamo kroz galaksiju sve dok se Vaseljena ne uru{i u samu sebe, a da nikada ne prona|emogu{}i gusti svemir. Niko ne zna koliko se milijardi staza prepli}e oko na{e hladne, ùte zvezde. Njihov broj jeverovatno beskona~an. Prastari kantori, veruju}i da njihove teoreme dokazuju nemogu}nost postojanja jednogbeskona~nog gustog svemira, predskazali su da na{i piloti ne}e nikada prona}i topolo{ku vezu koju traè. I zato,kada je na{ prvi Lord Pilot ispao iz mnogostrukosti iznad malog, hladnog i brdovitog ostrva koje }e u budu}nostipruìti okrilje na{em dragom i prokletom gradu, nazvao ga je Nikadija, u znak podsmeha tim akademi~arima kojisu tvrdili da se to nikada ne}e dogoditi. Naravno, sve do dana dana{njeg kantori ga zovu Nepostoje}i grad, alimnogi ih vi{e ne uzimaju ozbiljno. Ja, Malori Ringes, kome je zapalo u du`nost da izloìm istoriju zlatnog doba ivelike krize na{ega Reda, drà}u se predanja pilota, svojih prethodnika... Nikadija - pod tim imenom sam ga znaojo{ kao dete, kad sam jo{ nedavno postao isku{enik; i sada ga zovem Nikadija; Nikadija }e ostati zauvek.

êtrnaestog dana la`ne zime godine 2929, od osnivanja Nikadije, Leopold Soli, moj te~a i Lord Pilotna{ega Reda, vratio se u na{ grad sa putovanja koje je trajalo dvadeset pet godina - ~etiri godine duè od mogdotada{njeg ìvota. Moji piloti, me|u njima i moja majka i tetka Justina, mislili su da je poginuo, nestao umastiljavim maglinama mnogostrukosti, mo`da pretvoren u pepeo ognjem eksplodiraju}ih zvezda u Vildu. Ali on,slavni Lord Pilot, sve ih je povukao za nos. îtavih osam dana u gradu se samo o tome pri~alo. Dok je la`na zimapostajala sve o{trija i retki sneg sve deblji, slu{ao sam kako se o tome {apu}e na sve strane, po kafanama ibarovima êtvrti Inostranaca, kao i po kulama Akademije: svi su pri~ali da }e biti potrage. Potraga! Za pilotepripravnike, kakvi smo tada bili - za nekoliko dana poloì}emo pilotsku zakletvu - bilo je to vreme krcatouzbu|enjima, a jo{ vi{e vreme nemira i razdiru}eg nestrpljenja. U svakom od nas postojala je slutnja nalik na san,ali veoma duboko, da }e se od nas traìti da uradimo nemogu}e stvari, i to uskoro. Ovo {to dalje sledi, dakle,jeste hronika nemogu}eg, pri~a o snovima, strahovanju i bolu.

U sumrak, ve~e uo~i na{eg saziva, moj debeli, lenji prijatelj Bardo i ja smislili smo kako da se mi - to jest,ja - susretnemo sa Lordom Pilotom pre sutra{nje dugotrajne i dosadne sve~anosti. Bio je dvadeset ~etvrti dan la`nezime. Ispred na{eg internata nedavno be{e napadao meki sneg, obavijaju}i travnjake pilotskog koledà velom

belog praha. Kroz na{e zale|ene prozore posmatrao sam kako kule Rese i ostalih koledà svetlucaju u zracimasunca na zalasku.

"Za{to uvek radi{ ono {to ne treba?" zapita me Bardo, àlosno zure}i u mene svojim krupnim, sme|imo~ima. êsto mi se ~inilo da su njegov sloèni karakter i pronicljiva pamet usredsre|eni u tom ogromnom,ispup~enom ~elu i duboko usa|enim, prekrasnim o~ima. Izuzev tih o~iju, me|utim, na njemu je sve drugo biloru`no. Imao je zapu{tenu crnu bradu i crveni nos kao krompir. Dre~ava, svilena haljina padala mu je preko grudinalik na planinu, preko trbuha i nogu na sedi{te ogromne, meke naslonja~e u kojoj je sedeo, odmah do prozora.Na svakom od svojih deset prstiju nosio je po prsten sa druk~ije obojenim dragim kamenom. Poreklom je bio knezLetosveta; prstenje i ta naslonja~a bili su predmeti od velike vrednosti koje je on doneo sa sobom sa imanja svojeporodice; behu to podsetnici na bogatstvo i slavu koje je mogao da ima da se nije odrekao (ili bar poku{ao da seodrekne) svetovnih zadovoljstava radi lepote i uàsa mnogostrukosti. Dok je palcem i kaìprstom sukao duga~kibrk, prstenje mu je zveckalo. "Za{to ho}e{ ono {to ne moè{ da dobije{", upita me. "Pobogu, gde ti je razum?"

"Ho}u da upoznam svog te~u, {ta tu ima lo{e?" odgovorih mu, navla~e}i svoju crnu kamelaiku.(Nepromo~iva ko{ulja od osu{ene utrobe ìvotinja. Nosi se na Aleutskim ostrvima.)

"Za{to na pitanje odgovara{ pitanjem?""A za{to da na pitanje ne odgovorim pitanjem?"Uzdahnuo je u zakolutao o~ima. "Upozna}e{ ga sutra", primeti on. "Zar to nije dovoljno brzo? Poloì}emo

zakletvu, a zatim }e Lord Pilot dati svakome po prsten - nadam se. Posta}emo piloti, Malori, i mo}i }emo daradimo {to god nam, dovraga, padne na pamet. No}as bi trebalo da pu{imo tula{, ili da na|emo par najlep{ihkurvi - svaki od nas po par, ho}u da kaèm - i da provedemo no} valju{kaju}i se s njima do mile volje."

Bardo je, na svoj na~in, bio jo{ lu|i i neposlu{niji nego ja. Ono {to je trebalo da radimo no} uo~izakletve, bilo je ve`banje zazena, halninga, i fuge, nekih duhovnih ve`bi koje su bile neophodne da bi se u{lo - ipreìvelo - u mnogostrukosti.

"Pro{log sedamdesetdana", rekoh, "moja je majka pozvala Solija i Justinu na ve~eru. Nije bio ni tolikopristojan da odgovori da ne}e do}i. Mislim da izbegava da se sretne sa mnom."

"I ho}e{ da na njegov prostakluk uzvrati{ jo{ ve}im? Ako èli da crkne pijan~e}i sa svojim prijateljima, {tamari. Svi znaju da Lord Soli voli da pije, i za{to. Ostavi ga na miru, malecki."

Dohvatio sam svoje klizaljke i ugurao stopala u njih. Bile su hladne i ukru}ene od predugog leànja napromaji ispod prozora. "Ho}e{ li sa mnom?" upitao sam.

"Ho}u li s tobom? Ho}u li s tobom? Kakvo pitanje!"Podrignuo je i potap{ao svoj kr~e}i stomak, baciv{i pogled kroz prozor. U~inilo mi se da vidim kako mu iz

tamnih, vla`nih o~iju, izbijaju zbunjenost i neodlu~nost."Da Bardo ne po|e s tobom, po{ao bi sam, i nemoj da kaè{ da ne bi, do |avola!" Kao mnogi drugi

plemi}i Letosveta i on je imao razmetljivu naviku da povremeno govori o sebi u tre}em licu i da zove samog sebepo imenu. "I {ta onda? Bardo }e biti kriv ako ti se ne{to desi."

Zategao sam uzice na klizaljkama, rekav{i: "Ho}u da se sprijateljim sa te~om, ako budem mogao, i ho}uda vidim kako izgleda."

"Koga je briga kako on izgleda?""Mene. Zna{ da jeste.""Nemogu}e je da si mu sin, rekao sam ti ve} sto puta. Rodio si se ~etiri godine posle njegovog odlaska iz

Nikadije."Pri~alo se da ja toliko li~im na Lorda Pilota da bi ~ovek mogao pomisliti da sam mu brat - ili sin. Celog

ìvota sam trpeo ogovaranja. Moja majka, kako su brbljale ogovara~e, nekada davno zaljubila se u velikog Solija.Kad ju je on prezrivo odbacio, zbog moje tetke Justine - tako oni laù - ona je pretraìla sve sokake u ~etvrtiInostranaca da na|e ~oveka, bilo koga, samo da mnogo li~i na Solija, da bi mogla da ga predstavlja kao ocasvoga sina. Mog oca. Kopile Malori - tako su mi isku{enici u Borji {aputali iza le|a, a nekolicina onih hrabrijihgovorila mi je to i u lice. To jest, sve dok me Vreme~uvar nije podu~io prastarim ve{tinama rvanja i boksa.

"Pa {ta, ako i li~i{ na njega? Ne}ak si mu.""Ne}ak po ven~anju."Nisam èleo da izgledam kao slavni, uobraèni Lord Pilot. Mrzeo sam {to su njegovi hromozomi, izgleda,

potpisani na mojima. Dovoljno je lo{e bilo i to {to sam mu ne}ak. U potaji sam strepeo, kao {to je Bardo dobroznao, da se Soli svojevremeno tajno bio vratio u Nikadiju i bezobzirno iskoristio moju majku, ili da je... nisamsmeo da mislim na druge mogu}nosti.

"Zar ti nisi radoznao", upitah ga. "Lord Pilot se vratio sa najduèg putovanja u tri hiljade godina, kolikopostoji na{ Red, a tebe ~ak ni ne zanima da sazna{ {ta je otkrio?"

"Ne, ne bolujem od radoznalosti, hvala Bogu.""Pri~a se da }e Vreme~uvar obznaniti potragu prilikom na{eg saziva. Zar uop{te ne èli{ da sazna{?""Ako bude potrage", re~e on, "verovatno }emo svi izginuti.""Pripravnici ginu", odvratih ja.Pripravnici ginu bila je na{a izreka, upozorenje uklesano u mermerni luk iznad ulaznih vrata u Resu, koja

je trebalo da zapla{i mlade pripravnike i natera ih da napuste Red pre nego {to ih {~epa mnogostrukost u svojekandè; ta izreka bila je ta~na.

"Umreti me|u zvezdama", citirao sam Tihove re~i, "najslavnija je smrt.""Koje{ta!" dreknu Bardo, lupiv{i {akom po naslonja~i. Ponovo podrignuv{i, on dodade: "Druìm se s

tobom ve} dvanaest godina i jo{ brblja{ gluposti.""Ne moè{ ve~ito da ìvi{", dobacih mu."Mogu, do |avola, da poku{am.""Bio bi to pravi pakao", nastavih ja. Dan za danom, uvek iste misli, iste dosadne zvezde, ista lica prijatelja

koji rade i pri~aju uvek jedno te isto, beskona~na apatija, vr}enje u krugu na{ih ve~ito istih mozgova, negativnave~nost na{ih zbrkanih i mu~nih ìvota."

Zavrteo je glavom tako èstoko da su mu kapljice znoja poletele sa ~ela. "Svake no}i druga èna",odvratio je. "Ili, ~ak, tri veoma razli~ite ène svake no}i. De~ko, ili neka vanzemaljska kurtizana, ako postaneisuvi{e dosadno. U Civilizovanim svetovima ima trideset hiljada planeta, a ja sam posetio samo pedeset. Dabome,~uo sam i ja pri~e o na{em Lordu Pilotu i njegovoj potrazi. Za tajnom ìvota! Ho}e{ li da sazna{ tajnu ìvota?Bardo }e ti otkriti tajnu ìvota: nije to duìna na{eg ìvljenja, uprkos onom {to sam upravo rekao. Ne, nije tokvantitet, pa ~ak nije ni kvalitet. Ve} raznovrsnost."

Pustio sam ga da trabunja, kao {to sam obi~no ~inio, pa da svojim trabunjanjem samoga sebe dovede u}orsokak.

"Raznovrsnost barova u êtvrti Inostranaca", rekoh, "gotovo je beskona~na. Ho}e{ li sa mnom?""Proklet da si, Malori! Ho}u, dabome!"Navukao sam rukavice za trke, prikop~ao o{trice na svoje klizaljke i krenuo ka te{kim vratima od

mahagonija koja su vodila iz na{e sobe. Duga~ke o{trice trka}ih klizaljki urezivale su se u na{ tepih Frava{i,inostrane izrade. Bardo se drao sve vreme, kad je ustao i krenuo za mnom, izravnavaju}i use~ene tragovevrhovima svojih crnih papu~a. "Ne po{tuje{ umetni~ko delo", vikao je, navla~e}i klizaljke. Pri~vrstio je zatim zlatnimlancem oko vrata kapulja~u od crnog krzna i otvorio vrata. "Varvarine!" uzviknu on, i mi klizaju}i izi|osmo na ulicu.

Pohitali smo izme|u Jutarnjih kula Rese, ~vrsto umotani do o~iju, ma{u}i rukama i na klizaljkama koje suritmi~ki udarale o glatki, crveni led. Prijao mi je hladan vetar u lice. Za tren oka smo minuli pored granitnih ibazaltnih kula Uplise, koledà za visoke stru~njake, pro{li ispod mermernih stubova na zapadnoj kapiji Akademije iugledali ga.

Treperio je, moj grad, treperio. Kaù da je najlep{i me|u svim gradovima Civilizovanih svetova, lep{i ~ak iod Parpaleksa, ili biskupskih sedi{ta Ve~ernja~e. Na zapadu, zadiru}i u zeleno more poput ogromnog, draguljimaukra{enog rukava velikog grada, blistali su krhki manastiri od staklastih crnih vulkanskih stena i njihova uto~i{ta zabolesne i sirotinju iz êtvrti Inostranaca, poput crnih, staklenih ogledala. Pravo ispred nas, dok smo klizali,posmatrao sam zapenjeni Fjord i bele kreste ogromnih talasa koji su se razbijali o visoke i okomite stene Severneobale, a iznad grada, pro{aranog ljubi~astim nitima i zastakljenog ledom i snegom, uzdizali su se Vaaskel i Atakel,ocrtavaju}i se na nebu poput ogromnih piramida. Ispod polukruga uga{enih vulkana (Urkel je, moram danapomenem, najju`niji vrh, i premda ne toliko veli~anstven kao drugi, ima nekakvu kupastu simetriju koja senekima od nas dopada), kule i tornjevi Akademije odbijali su zaslepljuju}u svetlost la`ne zime, tako da se ~itav starigrad iskrio. Ulice su, kao {to svi znamo, bile od obojenog leda. Po celom gradu, belo svetlucanje razbijaju linijenarandàste, zelene i plave boje. "ûdne su ulice Grada bola", omiljen je citat Vreme~uvara, ali iako su zaista{arene i ~udne, takve su s razlogom. Ulice - klizoputevi i klizobulevari - nemaju imena. Tako je jo{ od kada je na{prvi Vreme~uvar obznanio da mladi isku{enici treba da ve`baju pam}enje potrebno za staze mnogostrukosti tako{to }e pamtiti puteve koji vode kroz na{ grad. Po{to mu je bilo jasno da na{ grad mora da raste i da se menja,izmislio je plan prema kome piloti koji su odavno na putu pri povratku mogu da se spuste na led a da pri tom nezalutaju. Veruje se da je taj plan veoma jednostavan. Postoje dva glavne ulice, Staza, obojena plavo, koja vijugasa Zapadne obale preko duga~kog i uskog poluostrva gde se susre}e sa podno`jima Atakela i Urkela, i Put, kojiide pravo od Dubokih polja do Fjorda. Svaki narandàsti klizoput ukr{tava se - na kraju - sa Putem. Svaki zeleni

klizobulevar mora kad-tad prese}i Stazu. Klizoulice, obojene crveno, spajaju se sa klizobulevarima, a crvene manjeklizoulice vode do klizoputeva. Ne bi trebalo da pravim zbrku pominju}i da postoje i dve ùte ulice, koje prolazekroz êtvrt pilota, ali one zaista postoje. Niko ne zna otkud su se stvorile. To je jama~no bila {ala na{eg prvogVreme~uvara.

Skrenuli smo na Put na jednoj raskrsnici sa belim i narandàstim kvadratima poput {ahovskog polja,otprilike milju zapadno od Akademije. Ulica je bila puna harijana i prikrada~a i ostalih inostranaca. Prolazili smo,klanjaju}i se, pored eshatologa, ketika, aka{ika, ~asologa, i drugih stru~njaka i akademaca na{ega Reda. (Nismosreli nijednog drugog pilota. Iako smo mi, piloti - uprkos druk~ijim mi{ljenjima - du{a na{ega Reda, nas brojnonadma{uju skrajeri, holisti, istori~ari, pamtioci, ekolozi, programeri, neologisti i kantori. Na{ je Red podeljen u sto iosamnaest disciplina; ima zaista isuvi{e tih disciplina, i izgleda da ih je svake godine sve vi{e.) U vazduhu seose}alo uzbu|enje, ali i neobi~ni miris dve Prijateljice ljudi, koje su dràle surle podignute dok su razgovarale,raspr{uju}i oko sebe svoje smrdljive govorne molekule. Pored nas je klizao jedan bogato odeveni Alaloji - ili, boljere~eno ~ovek ~ije je telo bilo naknadno izvajano po ugledu na debelo, ~ekinjasto, sna`no telo Alaloija. Takvove{ta~ko vra}anje u primitivni izgled ve} je godinama bilo u modi me|u stanovnicima grada, jo{ od kad jeslavnom Go{evanu od Letosveta dosadio vlastiti ljudski lik, te je oti{ao da ìvi zajedno sa Alaloijima u njihovimpe}inama na ostrvima zapadno od Nikadije. La`ni Alaloji, koji je nosio na sebi premnogo purpurnog somota izlata, odgurnuo je jednog od slabunjavih, ne`nih harijana koji mu se na{ao na putu i viknuo: "Gledaj kud ide{,blesavi inostran~e!" Zbunjeni harijan se zatetura, napravi znak mira {akom preko sjajnog ~ela, i izgubi se u gu`vikao pretu~eni pas.

Bardo pogleda u mene i tu`no zavrte glavom. Oduvek je nekako ~udno saose}ao sa harijanima i drugimbesku}nim hodo~asnicima koji su dolazili u na{ grad traè}i prosve}enje. (Ali, veoma ~esto, dolazili su traè}i ibogatstva svetovnije prirode.) Nasme{io se dok se primicao varvarskom Alaloiju. Ubacio je svoju debelu nogu,nalik na stablo drveta, izme|u purpurno obu~enih nogu ~oveka koji se tome nije nadao. êlik je zveknuo o ~elik,~elik je zastrugao po ledu, i ~ovek je iznenada poleteo nauznak i pao na ulicu uz tupi udarac i lomljavu leda.Bardo mu doviknu: "Izvinite!" a onda prsnu u smeh, pruì ruku iza sebe, zgrabi me za mi{icu i provu~e me krozgomilu kliza~a koji su se sudarali i izvijali da ne padnu, ùre}i da stignu do svojih omiljenih kafi}a ili kioska i dave~eraju. Osvrnuo sam se i pretraìo pogledom gomilu, ali nisam mogao da vidim ~oveka koga je Bardo oborio snogu.

"Mi u Letosvetu", dobaci mi Bardo izme|u dva udisaja, "takvo |ubre kao {to je on ìgo{emo usijanimgvo`|em."

Skrenuli smo u êtvrt Inostranaca i stigli do ulice Deset hiljada barova. Ve} sam rekao da ulice u Nikadijinemaju imena, ali to nije sasvim ta~no. Nemaju zvani~na imena, ona koja se stavljaju na zgrade na uglu ili nastubove za ozna~avanje ulica. Ali, naro~ito u êtvrti Inostranaca, ima mnogo bezimenih ulica koje se u razgovorunazivaju po naj~e{}oj delatnosti koja se moè videti du` njihovih plo~nika od obojenog leda. Tako postoji ulicaSeka~a i Kalemara, ulica Obi~nih kurvi i ulica Ve{tih kurtizana. Ulica Deset hiljada barova u stvari je vi{e kvartnego ulica; to je lavirint manjih klizoulica koje povezuju male barove, specijalizovane za ukuse stalnih mu{terija.Jedan bar }e, tako, sluìti samo tula{, dok }e se drugi specijalizovati za cilku, `lezdu barske ptice koja u manjimkoli~inama izaziva privi|enja, a u ve}im je smrtonosna. Ima barova u koje zalaze samo vanzemaljske Prijateljiceljudi, a ima i barova koji su otvoreni za svakog ko pu{i haiku (ali samo Simum haiku) ili ko igra {akuha~i. Nasamom kraju kvarta nalazi se jedan bar u kojem eshatolozi raspravljaju koliko }e jo{ vremena prote}i pre nego {toVild eksplodira i uni{ti i poslednje Civilizovane svetove, a odmah pored njega je bar za tihiste, koji veruju da jeapsolutna slu~ajnost temelj vaskolikog svemira i da }e, po svoj prilici, neki svetovi ipak preìveti. Ne znam da li imaba{ deset hiljada barova ili mo`da vi{e. Bardo se ~esto {alio da svaki bar koji moè{ da zamisli{ mora tu postojati.Negde ima bar, tvrdio je, u kojem Frava{i analiziraju mu~nu poeziju iz doba Seoba, i drugi jedan bar, u kojemkritikuju njihovu kritiku. Negde - za{to da ne? - postoji i bar za one koji èle da razgovaraju o stvarima koje sedoga|aju u svim drugim barovima.

Zaustavili smo se ispred jednog crnog bara, bez prozora, za majstore pilote, ili je trebalo da kaèm, zamajstore pilote koji su se nedavno vratili iz mnogostrukosti. Sunce ve} be{e za{lo i vetar je zavijao, nose}i lebde}e,avetinjske pramenove snega niz mra~nu klizoulicu. U mutnoj svetlosti uli~nih kugli - tamo gde bi vetar za trenutakoduvao s njih iskrzane, lelujave naslage snega - led na ulici bio je crven kao krv.

"Ru`no neko mesto", re~e Bardo, a glas mu se sna`no odbijao o kamene zidove koji su nas okruàvali."Imam predlog. Po{to sam raspoloèn da budem dare`ljiv, plati}u ti jednu ve{tu kurtizanu za celu no}. Nikada nisiimao dovoljno za jednu takvu, zar ne? Pobogu, tako ne{to nisi nikada..."

"Ne", rekao sam i zavrteo glavom.

Otvorio sam masivna kamena vrata, napravljena od staklaste crne okamenjene lave i tako glatka da suna dodir gotovo bila masna. Za trenutak mi se u~inilo da je malena soba prazna. Onda sam ugledao dva ~ovekakoji su stajali na neosvetljenom kraju uzanog {anka, i ~uo nièg kako kaè: "Najlep{e vas molim, zatvorite vrata,hladno je."

Pri{li smo {anku i u{li u treperavu svetlost mermernog kamina iza nas. "Malori i Bardo", re~e taj ~ovek, "{ta}ete vas dvojica ovde?"

O~i mi se kona~no prilagodi{e prigu{enoj, narandàstoj svetlosti, i ja ugledah majstora pilota, LajonelaKiliranda. Dobacio mi je jedan hitri pogled tvrdih, sitnih o~iju, i upitno podigao bele obrve.

"Soli", obrati se on visokom ~oveku pored sebe, "dozvoli da ti predstavim tvoga ne}aka."Visoki ~ovek se okrenu prema svetlosti i ja ugledah svog te~u, Leopoloda Solija, Lorda Pilota na{ega

Reda. Kao da sam ugledao samoga sebe.Netremice me je gledao uznemirenim, duboko usa|enim plavim o~ima. Nije mi se dopalo ono {to sam u

tim o~ima video; setio sam se {ta mi je tetka Justina pri~ala - da je Soli ~uven po svojim uàsnim, nepredvidivimnapadima besa. Njegov nos je, kao i moj, bio duga~ak i {irok, usta {iroka, ~vrsto stisnuta. Od duga~kog vrata doklizaljki, debela crna vunena ode}a pokrivala mu je suvonjavo telo. Izgledao je veoma zainteresovan,odmeravaju}i me pogledom isto onako pa`ljivo kao i ja njega. Pogledao sam mu kosu; i on je pogledao moju.Kosa mu je bila duga~ka i vezana na potiljku srebrnim lancem, kao {to je bio obi~aj na njegovoj rodnoj planeti,Simumu. Imao je jedinstvenu kosu, talasastu i crnu sa crvenim pramenovima, {to je bilo genetsko nasle|e nekogpretka iz porodice Soli, koji se poigrao porodi~nim hromozomima. Moja kosa, hvala Bogu, bila je ~isto crna.Gledao sam ga; on je gledao mene. Po hiljaditi put zapitao sam se o svojim hromozomima.

"Mojrin sin." Izgovorio je ime moje majke kao da izgovara psovku. "Ne bi trebalo da bude{ ovde, zar ne?""Hteo sam te upozonam", rekoh. "Majka mi je celog ìvota pri~ala o tebi.""Tvoja majka me mrzi."Zavladala je duga ti{ina, koju napokon prekinu Bardo. "Gde je {anker?"[anker, isku{enik sa tonzurom koji je na obrijanom temenu nosio vunenu kapicu Borje, otvori vrata

skladi{ta, sme{tena iza {anka, i primeti: "Ovo je bar za majstore pilote. Pripravnici piju u baru za pripravnike, kojije peti bar po redu niz klizoulicu u pravcu ulice Muzi~ara."

"Isku{enici ne mogu da zapovedaju pripravnicima", usprotivi se Bardo. "Ja }u lulu tula{a, a moj drug pijekafu - kafu iz Letosveta, ako je ima{, farfaru, ako nema{."

Isku{enik sleè svojim mr{avim ramenima i re~e: "Majstori piloti u ovom baru ne pu{e tula{.""Daj mi onda kriglu te~nog tula{a.""Ne sluìmo ni tula{ ni kafu.""Onda }emo po jedan amorgenik. Ne{to jako, da nam uzburka hormone. êka nas burna no}."Soli podiè ~a{u nekog pi}a boje dima i ispi gutljaj. Jedna cepanica u kaminu iza nas se pomeri i pade

izme|u dve druge, raspr{iv{i uàreni i izgoreli pepeo preko poplo~anog poda. "Mi pijemo èstoka pi}a ili pivo",re~e on.

"Varvarski." To be{e izvalio Bardo, koji odmah dodade: "Ja }u jedno pivo."Pogledao sam svog visokog te~u i upitao: "[ta ti pije{?""Zove se sko~.""Ja }u jedan sko~" rekoh isku{eniku, koji nato~i dve ~a{e - veliku zapenjenim pivom a manju sko~om boje

}ilibara - i stavi ih ispred nas na plo~u {anka od ruìnog drveta.Bardo proguta gutljaj piva, i nakon {to sam ja probao svoj sko~ i zaka{ljao se, upita: "Kakav ima ukus?"

Pruìo sam mu svoju ~a{u i posmatrao kako je podiè ka debelim, crvenim usnama. On se tako|e zaka{lja kadaga je opalila èstoka vatra pi}a i izjavi: "Ima ukus kao magare}a mokra}a!"

Soli uputi jedan osmeh Lajonelu i zapita me: "Koliko ti je godina?""Dvadeset jedna, Lorde Pilote. Sutra, kad poloìm zakletvu, bi}u najmla|i pilot u istoriji na{eg Reda, ako

smem da kaèm a da ne izgleda da se razme}em.""Pa, i razme}e{ se, bogami", primeti Lajonel.Neko vreme smo razgovarali o poreklu tako ogromnih i neizmernih bi}a kao {to su Silikonski Bog i

Tranzistorski Entitet, i o drugim stvarima o kojima obi~no razgovaraju piloti. Soli nam je ispri~ao o svom putu ujezgro; govorio je o gustim skupovima usijanih novih zvezda i o velikom prstenastom svetu kojim je neki bogokruìo zvezdu Beti Luc. Lajonel je tvrdio da veliki i ~esto poludeli megamozgovi (nije voleo da upotrebi re~'bogovi') koji lutaju po galaksiji mora da su organizovani prema drugim principima a ne kao na{i vlastiti si}u{niumovi; jer kako bi ina~e pojedini re`njevi njihovih mozgova - neki od njih veliki kao meseci - mogli da saobra}aju

jedan sa drugim na rastojanjima koja se mere svetlosnim godinama? Bila je to ve~ita prepirka: jedna od mnogih iù~nih koje su vodili piloti i stru~njaci na{ega Reda. Lajonel, kao i mnogi eshatolozi, programeri i mehani~ari,verovao je da megamozgovi primaju gotovo trenutne protoke tahionskih informacija. Smatrao je da treba danastojimo da uspostavimo vezu sa tim bi}ima, ~ak i pored ~injenice da je takva veza veoma opasna i da moèjednog dana prisiliti Red da se promeni na na~ine koji su bili odvratni starijim i staromodnijim pilotima kakav je bioSoli.

"Ko moè razumeti mozak koji obuhvata hiljadu kubnih svetlosnih godina prostora?" upita Soli. "I ko zna otahionima? Mo`da megamozgovi misle sporo, veoma sporo."

Njega su malo interesovali poreklo i tehnologija bogova. Znao je o tome isto ono mno{tvo podataka kaoi Vreme~uvar, i, isto kao i Vreme~uvar, mislio je da postoje neke stvari koje ~ovek ne moè da sazna. Izrecitovaonam je duga~ak spisak pilota, me|u njima je pomenuo i Tiha, koji su nestali poku{avaju}i da prodru u tajnuTranzistorskog Entiteta. "Precenili su sebe", rekao nam je. "Trebalo je da budu svesni svoje ograni~enosti."Nasme{io sam se, jer su to izgovorile stisnute usne ~oveka koji je sam prodro dalje od svih, slavnog pilota ~ije }eotkri}e izazvati veliku krizu na{ega Reda.

Bilo je predivno i omamljuju}e razgovarati sa majstorima pilotima kao njima ravni, kao da smo ve}odavno poloìli zakletvu i dokazali da se dobro snalazimo u mnogostrukosti. Popio sam svoj sko~ i, prikupv{ihrabrost, rekao: "ûo sam da }e biti potrage? Ho}e li je stvarno biti?"

Soli me ljutito pogleda. Pravi ja nam}or, pomislih, s tim tu`nim, izgubljenim pogledom u morskomplavetnilu svojih o~iju, pogledom iza kojeg su se nazirale ledene magle, besane no}i i napadi ludila. Iako mu jelice bilo mladala~ko i bez bora, mlado koliko i moje, do nedavno je bilo staro i tako duboko izbrazdano kakosamo staro lice moè biti. Jedna od neobi~nih osobina mnogostrukosti jeste da pilot ponekad stari, ra~unaju}iprema na{em vremenu, tri godine za svaku godinu u Nikadiji. Za trenutak sam zamislio da imam mo}i jednogketika i da mogu da vidim izboranog, ostarelog Solija ispod zategnute, maslinaste koè njegovog novog tela, naisti na~in na koji ~ovek moè sebi da predstavi plameni cvet kako se su{i u krti ugarak, ili mrtva~ku lobanju ispodruì~astih obraza novoro|enog de~aka. Majstor ~asolog, ~ija je du`nost da izra~una pravu starost pilota napovratku, pomo}u sloènih formula kojima se izra~unava ajn{tajnovska zakrivljenost vremena u odnosu nanepredvidljive deformacije mnogostrukosti, ve} mi be{e rekao da je Soli na ovom poslednjem putu ostario sto trigodine, i da bi umro da nije bilo ve{tine Lorda Ketika. Po tom ra~unu moj te~a, koga su ve} tri puta vra}ali umladost, bio je najstariji pilot na{ega Reda.

"Pri~aj nam {ta si otkrio", zamolih ga. Ve} sam bio ~uo nekakve neverovatne glasine - da je stigao dojezgra galaksije, jedini pilot kome je to po{lo za rukom posle Tiha, koji se svojevremeno vratio polulud.

Povukao je duga~ak gutljaj viskija, netremice gledaju}i u mene kroz providno dno ~a{e. Vla`no drvo zaloènje {i{talo je i jecalo, a sa ulice je dopiralo brujanje i vrenje zambona, koji je lebdeo iznad klizoulice, tope}i igla~aju}i led za sutra{nje kliza~e.

"Da, to je nestrpljivost mladosti", re~e on. "do{ao si ovamo ne po{tuju}i potrebu pilota da bude sam, iliisklju~ivo u dru{tvu svojih prijatelja. Tu si veoma nalik na majku. Pa, dobro, po{to si se toliko trudio i uz to izdràosve opakosti {kotskog viskija, bi}e ti ispri~ano sve {to mi se dogodilo, ako zaista èli{ da zna{."

Nerviralo me je {to Soli ne moè jednostavno da kaè "Ja }u ti ispri~ati {ta mi se dogodilo." Kao i ve}inadrugih ljudi sa one, preterano tajnovite planete, Simuma, uglavnom je po{tovao njihov tabu u pogledu upotrebezamenice 'ja'.

"Ispri~aj nam", re~e Bardo."Ispri~aj nam", rekoh i ja, i spremih se da slu{am, ispunjen onom ~udnom me{avinom oboàvanja i straha

koju pripravnici ose}aju prema pilotima."Dogodilo se ovako", po~e Soli. "Proteklo je mnogo vremena od kako sam napustio Nikadiju. Bili smo ve}

duboko uronili u vreme snova i ulazili sve dublje ka jezgru. Zvezde su bile guste. Sijale su kao no}ne svetlosti uêtvrti Inostranaca; da, ogromna, goru}a lepeza zvezda gubila se u tami u onoj ta~ki gde se lepeza spaja donjimkrajem, u jednostrukosti. Sijala je bela svetlost vremena snova - vi, mladi piloti mislite da je trenutak koji traje izaustavljanje vremena sve od ~ega se vreme snova sastoji, ali morate jo{ mnogo da u~ite - dakle, iznenada sepojavila svetlost i ~uli su se glasovi. Moj brod mi je rekao da primam jedan signal, da prosecam jedan od otprilikemilijardu laserskih zrakova koji izviru iz jednostrukosti."

Iznenada je tresnuo svojom praznom ~a{om o {ank i podigao glas za oktavu. "Da, tako je re~eno! Izjednostrukosti! Nije mogu}e, ali tako je bilo. Milijardu zrakova infracrvene svetlosti koji su beàli iz crnog ponoragravitacije." On zastade i obrati se isku{eniku. "Naspi ovamo jo{ jedan sko~, molim te."

"A onda?"

"Glasovi. Brodski ra~unar primao je pola triliona bita u sekundu i prevodio informacije u laserskimzracima na glasove. Oni, ti glasovi, tvrdili su da su - nazovimo ih, Jeldre. Da li vam je taj naziv poznat?"

"Nije, Lorde Pilote.""Tako su eshatolozi nazvali vanzemaljce koji su zasejali galaksiju svojom dezoksiribonukleinskom

kiselinom.""Mitsko pleme.""Do sada mitsko pleme", napomenu on. "Oni su - a to mnogi odbijaju da poveruju - projektovali svoje

kolektivno sebstvo, svoje svesti, u jednostrukost.""U crnu rupu?" upita Bardo, uvr}u}i brk.Pa`ljivo sam pogledao Solija, da vidim da li nas zavitlava. Nisam mu verovao. Spustio sam pogled na

njegove stisnute {ake i video da ih je, veoma nemarno, ostavio bez rukavica. O~igledno je to bio ohol ~ovek, kojise nije mnogo pla{io da }e se zaraziti, ili da }e mu njegovi neprijatelji iskoristiti plazmu. ^lanci na prstima su mupobeleli od stezanja ponovo napunjene ~a{e. Crni dijamant njegovog pilotskog prstena bio mu se usekao u koùna malom prstu. "Poruka", nastavi on. "Bela svetlost svojstvena vremenu snova otvrdla je i kristalisala se. Nastupilisu nepomi~nost i jasno}a, a onda je do{la poruka. 'Ima nade za ~oveka', kazali su. 'Zapamti, tajna ~ovekovebesmrtnosti leì u va{oj pro{losti i u va{oj budu}nosti.' Eto, tako su kazali. Moramo tragati za tom tajnom. Akobudemo tragali, otkri}emo na kraju tajnu ìvota i spa{}emo se. Tako su mi rekle Jeldre."

Mislim da je morao znati da mu ne verujemo. Ja sam blesavo klimao glavom, dok je Bardo uko~eno zuriou plo~u {anka, kao da ga veoma interesuju ~vorovi i godovi na ruìnom drvetu. Umo~io je prst u penu svoga piva,prineo ga ustima i glasno i nepristojno stao da ga sisa."

"Male budale", dobaci Soli. A onda nam je rekao za proro~anstvo. Jeldre, kazao je, shvativ{i da je ~ovekpo prirodi cini~an i sumnji~av, obezbedile su da njihovo saop{tenje bude dobro primljeno tako {to su proreklekakav }e biti jedan deo redosleda nastanka supernova u Vildu.

"Kako oni mogu znati {ta }e se slu~ajno dogoditi?" upitao sam."Da li zvezde u Vildu eksplodiraju nasumice?" upade Lajonel."Naravno", odvrati Bardo.U stvari, nije bio mnogo obave{ten o Vildu. Da li je Vild diskretno, kompaktno podru~je u galaksiji koje se

loptasto {iri u svim pravcima? Ili se sastoji od mnogo takvih podru~ja, nasumice posejanih dèpova paklene vatre,koji gore i spajaju se, povezuju}i se na na~ine koje na{i astronomi jo{ nisu utvrdili? Niko to nije znao. I niko nijeznao koliko }e jo{ vremena prote}i pre nego {to mala zvezda Ledopad i sama eksplodira, stavljaju}i tako ta~ku nasva eshatolo{ka domi{ljanja.

"Kako moèmo znati {ta zaista znamo?" upita Soli, i uze jo{ jedan gutljaj sko~a. "Kako se moè znati damoj mozak zaista pamti ne{to {to je stvarno, da nisam imao nikakve halucinacije, kao {to su neke budale rekle?Da, vi sumnjate u moju pri~u, i ti misli{ da ne postoje dokazi, premda si Justinin sestri}, ali evo {ta mi je rekao LordAka{ik: rekao mi je da je zvu~ni zapis potpuno jasan. A postojala je direktna veza izme|u ra~unara moga broda imog slu{nog nerva. Mo`da misli{ da je moj brod imao halucinacije?"

"Ne mislim, Lorde Pilote." Po~injao sam da mu verujem. Dobro sam poznavao mo} i ve{tinu aka{ika. Presamo pola godine, jednog strahovito hladnog dana usred zime, po{to sam se vratio sa svog prvog samostalnogputovanja u mnogostrukost, izi{ao sam pred aka{ike. Se}ao sam se kako sedim u zamra~enoj sobi Lorda Aka{ika,dok mi se glomazna okrugla kaciga deprogramiraju}eg ra~unara spu{ta iznad glave, kako sedim i znojim se i~ekam da li }e se moja se}anja i moji grafi~ki prikazi mnogostrukosti pokazati ta~nim. Iako nije bilo razloga zastrepnju, ipak sam se bojao. (Davno, jo{ u Tihovo vreme, bilo je razloga da se ~ovek pla{i. Nespretno napravljenestarinske kacige, kako sam ~uo, probijale su proteinskim nitima ~ovekovu lobanju, da bi stigle do mozga.Varvarski. Moderne kacige - tako bar tvrde aka{ici - prave holografski model me|uveze neuronskih sinapsi, i na tajna~in '~itaju' {ta je u ~ovekovom se}anju i u identifikuju}im funkcijama mozga. Pretpostavlja se da je to savr{enobezbedno.)

Bardo, po navici koju je imao kad god bi se ose}ao nelagodno ili se upla{io, glasno je prdnuo i upitao:"Zna~i, vi mislite da }e biti potraga za tom... tom, hm, tajnom Jeldra? Lorde Pilote?"

"Eshatolozi su toj tajni dali ime 'Starije Ede'", odgovori Soli, ustuknuv{i od njega. "I, da, bi}e potraga.Sutra, prilikom va{eg saziva, Vreme~uvar }e uputiti pozive i objaviti potragu."

Verovao sam mu. Lord Pilot, moj te~a, rekao je da }e potrage biti, a ja sam odjednom osetio kako mi srcebije u grlu, kao da to sudbina pesnicom kuca na vrata moje du{e. Neverovatni planovi i sanjarije ukazali su mi seu umu. Brzo sam rekao: "Ako budemo u stanju da dokaèmo Hipotezu kontinuuma, potraga }e postati slavna, iprona}i }emo tvoje Starije Ede."

"Ne zovi ih mojim Starijim Edama", prasnu on.Moram priznati da nisam razumeo Lorda Pilota. U jednom trenutku davao je izjave da postoje stvari koje

nisu dostupne ljudskoj spoznaji, a ve} u slede}em trenutku kao da je bio sav ponosan i pun ùdnje da krene upotragu za najve}om od svih tajni. A ve} slede}eg trenutka, opet, postajao je kiseo i odbojan prema svomvlastitom otkri}u. Uistinu, bio je to komplikovan ~ovek, drugi po komplikovanosti od ljudi koje sam upoznao.

"Malori je, u stvari, hteo da kaè", upade Bardo, "da se divi - isto kao svi mi, isto kao svi mi - onome {toste vi uradili u pogledu Velike teoreme."

To uop{te nije bilo ono {to sam hteo da kaèm.Soli mi dobaci ljutiti pogled i re~e: "Da, veliki san da se dokaè Hipoteza kontinuuma."Hipoteza kontinuuma (ili, u obi~nim razgovorima, Velika teorema): nedokazani rezultat Lavijeve Teoreme

fiksnih ta~aka, koja kaè da izme|u svakog para Lavijevih diskretnih sistema ta~aka-ishodi{ta postoji grafi~ki prikazjedan prema jedan. Prostije re~eno, mogu}e je projektovati put od ma koje zvezde do druge u vidu jednog jedinogpada. To je najve}i problem mnogostrukosti i na{eg Reda. Veoma davno, kada je Soli jo{ bio pilot tek ne{to malostariji od mene, gotovo je uspeo da dokaè Hipotezu. Ali pomela ga je jedna sva|a sa Justinom i zato je zaboravio(tvrdi on) svoj elegantni dokaz teoreme. Uspomena na to stalno ga je opsedala. I zato je pio taj otrovni {kotskiviski, da zaboravi. (Sposobnosti jednog pilota, kako me stalno podse}a Bardo, naglo rastu u ranom ìvotnomdobu. U pitanju su }elije mozga koje izumiru, kaè on, i podmla|ivanje kojem se mi piloti podvrgavamo nijepotpuno u tom pogledu. Kako starimo, postajemo polako sve gluplji, pa, onda, za{to ne bismo pili sko~, pu{ilitula{ i legali s kurvama?)

"Hipoteza kontinuuma", nastavi Soli, dok je vrteo izme|u prstiju svoju praznu ~a{u na plo~i {anka, "po svojprilici nije dokaziva."

"îni mi se da si mnogo ogor~en.""I ti }e{ postati takav, ako bude{ tragao za nedostupnim.""Oprosti, Lorde Pilote, ali odkud mi da znamo {ta je dostupno a {ta nije?""Kako starimo, postajemo sve mudriji", odvrati on pou~no.[utnuo sam vrhom ~izme mesinganu {ipku u dnu {anka i metal tupo odjeknu. "Mo`da sam jo{ zelen, i ne

èlim da ovo {to }u re}i zvu~i kao...""Da se razme}e{", brzo upade Lajonel."...ali zaista mislim da je Hipotezu mogu}e dokazati, i imam nameru da je i dokaèm.""Zato da stekne{ mudrost", upita me Soli, "ili slavu? ûo sam da èli{ da jednog dana postane{ Lord Pilot.""Svaki pripravnik sanja da postane Lord Pilot.""Snovi de~aka ~esto postaju mora odraslog ~oveka."Opet sam {utnuo {ipku, ovog puta slu~ajno. "Nisam de~ak, Lorde Pilote. Sutra polaèm zakletvu. Jedan

od tih zaveta je i da otkrijem mudrost. Jesi li to zaboravio?""Jesam li ja zaboravio?" odvrati on, kr{e}i svoj tabu i trgnuv{i se u trenutku kad je dreknuo zabranjenu

zamenicu. "Slu{aj ti, de~ko, ja nisam ni{ta zaboravio!"Re~ 'ni{ta' kao da je ostala da lebdi u vazduhu, zajedno sa {upljim odjekom metalne {ipke, dok je Soli

netremice zurio u mene i ja u njega. A tada je sa ulice dopro do nas sna`ni grohot smeha i vrata su se naglootvorila. Tri visoka, krupna ~oveka, svi bledoplave kose i sa dugim, obe{enim brkovima, sva trojica u lakim, crnimkrznima popra{enim snegom, istovremeno su odbacili svoje klizaljke i sna`no otresaju}i noge stupili u bar. Pri{li suLajonelu i Soliju i rukovali se s njima. Najkrupniji od njih, majstor pilot koji je proganjao Barda u godinama na{egisku{eni{tva u Borji, doviknuo je da im se donesu tri krigle kvasa. "Napolju prosto ujeda", objasni on.

Bardo se nagnu prema meni i pro{apta: "Vreme je da idemo, rekao bih."Zavrteo sam glavom.Majstori piloti - zvali su se Neit, Set i Tomot - bili su bra}a. Bili su nam okrenuti le|ima i izgledalo je da

nas ne prime}uju."Plati}u ti {est no}i sa najve{tijim kurtizanama", {apnu ponovo Bardo.Isku{enik tresnu na plo~u {anka tri krigle vrelog crnog piva koje se pu{ilo. Tomot se pomeri nekoliko

koraka bliè vatri i stade da otresa sa bunde sneg koji se po~eo topiti. Kao i neki drugi stariji piloti, oslepeli odstarosti, nosio je mehani~ke o~i od dijamanata. Upravo se bio vratio sa granice Vilda, i sada se obrati Soliju:"Tvoje Jeldre su bile u pravu, prijatelju. Binarne zvezde Galivar i Ceriz Luc su eksplodirale. Ostali su samo krti,prljavi prah i svetlost."

"Prah i svetlost", ponovi njegov brat Neit, ope~e usta vrelim kvasom i opsova.

"Prah i svetlost", ponovi i Set. "Sodervald i njenih dvadeset miliona stanovnika zahvatio je vihorradioaktivnog praha i svetlosti. Poku{ali smo da ih izvu~emo, ali stigli smo prekasno."

Sodervald kruì oko Enole Luc, koja je - to jest, bila je - najblià zvezda binarnoj Galivar. Set nam jeispri~ao da je supernova probila povr{inu Sodervalda i saègla svaki trag ìvota, izuzev podzemnih crva. Mali barmajstora pilota odjednom je postao strahovito si}u{an. Tri brata, setio sam se, rodila su se na Sodervaldu.

"Za na{u majku", re~e Set kucnuv{i se sa Solijem, Lajonelom i svojom bra}om."Za na{eg oca", re~e Tomot."Freyd." Zdravicu je izgovorio Neit, tek ovla{ nakloniv{i glavu, tako da se nije znalo da li je zaista klimnuo,

ili mu je senka zatreperila u svetlosti vatre. "Za Juletu i Elata.""Vreme je da idemo", rekoh Bardu.Spremili smo se da krenemo, kad Neit iznenada pla~u}i pade u zagrljaj Tomotu, koji se okrenu u na{em

pravcu dok je prihvatao brata. Dragulji njegovih o~iju zablista{e u polumraku kad nas ugleda. "[ta je ovo?" dreknuon.

"Otkud pripravnici u na{em baru?" hteo je da zna Set.Neit odgurnu ùtu kosu sa suznih o~iju i re~e: "Gospode, pa to su Kopile i njegov debeli prijatelj - kako se

ono zva{e, Barpo? Lardo?""Bardo", odvrati Bardo."Upravo se spremaju da idu", objasni Soli.Odjednom mi se vi{e nije odlazilo. Usta su mi postala suva i osetio sam neki pritisak iza o~iju."Ne zovi ga Bardo", upade Neit. "Kad smo ih podu~avali u Borji, svi su ga zvali Upi{anko-spavanko, zato

{to je svake no}i pi{ao u krevet."To je bila istina. Bardovo ime, koje je dobio na ro|enju, bilo je Pi{eval Bard. Kad je prvi put do{ao u

Nikadiju bio je mr{avi, prepla{eni, nostalgi~ni de~ak, koji je voleo da recituje romanti~nu poeziju i svake no}i jemokrio u postelju. Polovina isku{enika i u~itelja prozvala ga je 'Bardo', a druga polovina 'Upi{anko'. Ali kada jepo~eo da diè tegove i stao da provodi no}i sa pla}enim ènama, tako da je svoju postelju po~eo da kvasite~nostima bluda, a ne mokra}om, niko se vi{e nije usu|ivao da ga zove druk~ije nego 'Bardo'.

"Dobro", oglasi se Tomot i pljesnu rukama prema isku{eniku s druge strane {anka. "Upi{anko-spavanko iKopile }e nazdraviti s nama, pre nego {to odu."

Isku{enik nam napuni krigle i ~a{e i Bardo me pogleda; pitao sam se da li moè da vidi kako mi krv tu~e ugrlu i da vidi suze koje mi peku o~i.

"Freyd", re~e Tomot. "Za pokoj onih na Sondervaldu."Bojao sam se da }u zaplakati od besa i stida i zato, pogleda ~vrsto uperena u Tomotove ru`ne, metalne

o~i, podigoh ~a{u i poku{ah da progutam vatreni sko~ jednim gutljajem. Zagrcnuo sam se i zaka{ljao i ispljunuosve odjednom, isprskav{i Tomotovo lice i ùte brkove si}u{nim kapljicama ispljuvka boje }ilibara. Mora da jepomislio da mu se rugam i prljam uspomenu na njegovu porodicu, jer je bez razmi{ljanja i oklevanja navalio namene, posegnuv{i jednom {akom pravo u moje o~i, a drugom u pravcu grla. Osetio sam kako me ne{to èstokope~e ispod obrve. Iznenada se svuda oko mene stvori{e pesnice, krv i laktovi, dok su me Tomot i njegova bra}abacali sebi pod noge, poput lavine. Sve je bilo hladno i tvrdo: ledeni pod od plo~ica ispod mojih le|a, i ne~ijatvrda kost koja mi se slomila o zube; ne~iji tvrdi nokti gurali su mi se u o~ni kapak. Zmure}i, odgurnuo samTomotovo lice. Za trenutak sam pomislio da je ona kukavica, Bardo, zbrisao kroz vrata. A tada je on zaurlao, kaoda se odjednom setio da je on Bardo, a ne Upi{anko, i za~uo se mesnati pljesak tela o telo, i ja sam bio slobodan.Stao sam na noge i pesnicom udario Tomota u glavu, hitrim, opakim udarcem u bradu, onako kako me je nau~ioVreme~uvar. ^lanci na prstima su mi se slomili i bol me je ìgnuo kroz ruku sve do ramenog zgloba. Tomot seuhvati za glavu, padaju}i na jedno koleno.

Soli je bio iza njega. "Mojrin sin", rekao je, pruàju}i ruku da uhvati okovratnik Tomotove bunde i zadrìga da ne padne. A onda sam pogre{io, napravio drugu po veli~ini gre{ku, ~ini mi se, u ìvotu. Opet sam poleteona Tomota, ali umesto njega pogodio sam Solija, i smrskao mu onaj gordi, duga~ki nos kao zreli nar. I dan danasvidim ono zaprepa{}enje i razo~arenje zbog izdajstva (i bol) na njegovom licu. A tada je i on pomahnitao.Za{kripao je zubima i dunuo krvave mehure iz nosa. Napao me je s takvim besom, da me je dograbio iza le|aukrstiv{i mi ruke iza glave i poku{ao da mi slomi vrat. Da Bardo nije stao izme|u nas, poku{avaju}i da otrgneSolijeve ~eli~ne {ake sa mog potiljka, on bi me ubio.

"Polako, Lorde Pilote", re~e Bardo. Masirao mi je potiljak svojom tvrdom ru~erdom, guraju}i me premavratima. Svi su stajali, dah}u}i i pitali se {ta }e sad.

Onda su po~ela izvinjenja i obja{njavanja. Lajonel, koji se drào podalje od borbene gu`ve, rekao jeTomotu i njegovoj bra}i da ja nikada ranije nisam okusio viski i da sigurno nisam imao nameru da ih uvredim.Nakon {to je isku{enik opet napunio krigle i ~a{e, ja sam izgovorio rekvijem za du{e pokojnika sa Sodervalda.Bardo je nazdravio Tomotu, a Tomot Solijevom otkri}u. A sve to vreme Lord Pilot je netremice zurio u mene, dokmu je krv kapala iz slomljenog nosa na stisnute usne i ~vrstu bradu.

"Tvoja majka me mrzi, nikakvo ~udo da i ti ose}a{ isto.""Izvini, Lorde Pilote. Kunem se, bilo je slu~ajno. Evo, uzmi ovo da obri{e{ nos."Ponudio sam mu svoju maramicu, ali on se napravio da ne vidi moju ispruènu ruku. Slegao sam

ramenima i zgu`vao u {aci laneno platno da njime upijem krv iz oka. "Za potragu za Starijim Edama", rekoh diù}i~a{u. "Za nju }e{ piti, zar ne, Lorde Pilote?"

"Zar jedan pripravnik uop{te moè da se nada da }e na}i Ede?""Sutra sam ve} pilot", odvratih mirno. "Ima}u istu onakvu priliku kao i svaki drugi pilot.""Da, priliku. Kakvu priliku moè da ima jedna mlada pilotska budala da otkrije tajnu ìvota? Gde }e{ je

traìti? Na nekom bezbednom mestu, nema sumnje, gde ne}e{ imati priliku da na|e{ ama ba{ ni{ta.""Mo`da }u traìti ba{ tamo gde se mrzovoljni i pijani majstori piloti boje da privire."Namah zavlada tajac, tako da sam ~uo kako kapljice krvi iz nosa mog te~e padaju na pod."A gde }e to biti?" upita on. "Pod suknjom tvoje majke?"Hteo sam opet da ga raspalim. Tomot i njegova bra}a prsnu{e u smeh, tap{u}i jedan drugog po le|ima,

a ja poèleh da svom te~i smrvim to okrvavljeno, oholo lice. Zapitah se da li sam ga zaista slu~ajno udario; mo`daga je udarilo ono u {ta sam verovao (ili mu se potajno nadao). Stajao sam tako na drhtavim nogama, zure}i unjega, pitaju}i se da li je po sredi slu~ajnost ili ono {to sam verovao o njemu. Vrelina razbuktale vatre odjednompo~e da me gu{i. U glavi mi je bubnjalo od krvi i viskija, a oko sam ose}ao kao istopljenu lavu i jezik kao sirup utrenutku kad sam napravio najve}u gre{ku u svom ìvotu. "Ne, Lorde Pilote", izletelo je iz mene. "Putova}u izanebule Eta Karina. Imam nameru da prodrem i istraìm Tranzistorski Entitet."

"Nemoj da zbija{ {alu sa mnom.""Ne {alim se. Ne volim va{e {ale; ne {alim se.""[ali{ se", ponovi on i pristupi mi jedan korak. "To je samo glupavo trabunjanje blesavog pilotskog

pripravnika, zar ne?"Kroz ono zamagljeno zdravo oko video sam da me svi, ~ak i mladi {anker, netremice posmatraju."Nego {ta, {ala." Bardov glas se zaori u trenutku kad je prdnuo. "Kaì mu da si se {alio, malecki, i hajd'mo

u ìvot." Gledao sam pravo u Solijeve napete, krvolo~ne o~i. "Kunem ti se da se ne {alim", rekoh.[~epao me je duga~kim prstima za mi{icu. "Kune{ se?""Da, Lorde Pilote.""Zavetova{e} se i formalno?"Otrgnuo sam se od njega i rekao: "Da, Lorde Pilote.""Zavetuj se, onda. Kaì: 'Ja, Malori Ringes, po kanonima i zakletvama na{eg Reda i ispunjavaju}i poziv

Vreme~uvara u potragu, zavetujem se svome Lordu Pilotu da }u napraviti kartu puteva Tranzistorskog Entiteta.'Zakuni mi se."

Izgovorio sam formalni zavet drhtavim glasom, dok me je Bardo gledao, o~evidno uàsnut. Soli naru~inovu turu pi}a i objavi: "Za potragu za Starijim Edama. Da, mladi moj, ludi pilote, svi }emo piti za nju.

Ne se}am se dobro {ta se zatim dogodilo. Mislim da je bilo mnogo smeha i ispijanja sko~a i piva, kao irazgovora o tajnama, radostima i mukama ìvota. Se}am se, kao kroz maglu, Tomota i Barda kao pla~u, kakozatim poku{avaju da jedan drugom obore ruku na sjajnu plo~u {anka. Istina je, to sada znam, da pi}e bri{e ipro`dire se}anja. Bardo i ja smo te no}i za{li i u druge barove gde se sluìlo pivo i sko~ (i mo}ni amorgenici);tako|e smo prona{li ulicu Ve{tih kurtizana i prelepe Dàkarandanke koje su nam utolile poùdu i èlju zauìvanjima. Bar mislim da jesu. Po{to sam prvi put bio sa obu~enom i ve{tom ènom - ili ènama - veoma malosam znao o poùdi i uìvanjima, a jo{ manje mi je bilo su|eno da zapamtim nau~eno. Bio sam toliko pijan da sam~ak dozvolio jednoj kurvi po imenu Aida da mi dodirne golu koù. Se}am se opojnog mirisa i tamne, vatrene koè,slepog i naglog stapanja tela u telo; se}anja su mi zamagljena i nejasna, pokvarena ose}anjem krivice i stahomda sam se zamerio ili Lordu Pilotu ili na{em Redu i zakleo se da }u uraditi ne{to {to }e me sigurno odvesti u smrt."Pripravnici ginu", dobacio nam je Soli kad smo izlazili iz bara za majstore pilote. Dok sam se spoticao poklizoulici, se}am se da sam se molio u sebi da ne bude u pravu.

2. ZAKLETVA PILOTA

ûdne su ipak, avaj!ulice Grada bola...

Rajner Marija Rilke, skrajer iz Veka Holokausta

Dobili smo svoj pilotski prsten kasno popodne slede}eg dana. U centru Rese, okruèna kameniminternatima, stanovima i drugim zgradama koledà, ogromna Dvorana starih pilota vrvela je kao ko{nica odmu{karaca i èna na{eg Reda. Od ogromnog, zasvo|enog ulaza, pa sve do podijuma na kojem smo kle~ali mi,pripravnici, {arene odore akademika i visokih stru~njaka talasale su se kao more od svile duginih boja. Zato {to sumajstori razli~itih struka teìli da se okupljaju oko svojih velikodostojnika, more duginih boja bilo je nalik nakockastu tkaninu: ispod najudaljenijih stubova na severnoj strani Dvorane stajali su ketici u narandàstim odorama,a odmah do njih grupa aka{ika obu~enih od glave do pete u ùtu svilu. Grupice skrajera bile su u zaslepljuju}ojbelini, a mehani~ari, obu~eni u zeleno, stajali su tako|e na okupu, bez sumnje raspravljaju}i o krajnjoj (iparadoksalnoj) strukturi i prirodi vremeprostornog kontinuuma, ili o nekoj drugoj velikoj tajni. Odmah ispodpodijuma nalazio se crni talas pilota i majstora pilota. Ugledao sam Lajonela, Tomota i njegovu bra}u, StefanaKaragara i druge koje sam poznavao. U prvom redu stajale su moja majka i Justina, gledaju}i me - pomislio sam -s ponosom.

Vreme~uvar, torèstven i strog u svojoj lepr{avoj, crvenoj togi, naredio je nama tridesetorici daponavljamo za njim zakletve pilota. Dobro je bilo {to smo kle~ali zbijeni jedan uz drugog. Topla, umiruju}aBardova telesina koja me je pritiskala s desne strane, i moj prijatelj Kvirin s leve, podupirali su me da se ne sru{imnauznak na ugla~anu kamenu povr{inu podijuma. Iako sam tog jutra bio kod seka~a, koji mi je zakrpio rastrgnutio~ni kapak, i uzeo sredstvo za ~i{}enje da bih izbacio iz svog tela otrovne ostatke viskija, ose}ao sam se veomalo{e. Glava mi je bila vru}a i te{ka; ose}ao sam kao da mi je mozak nabrekao od krvi i da }e eksplodirati i raznetimi lobanju iznutra. Duh mi je, tako|e, bio u groznici. Upropastio sam sebi ìvot. Bio sam prosto bolestan od strahai uàsa. Mislio sam na Tiha i Erendira Eda i Rikarda Lavija i na sve one druge slavne pilote koji su izginulipoku{avaju}i da prodru u tajnu Tranzistorskog Entiteta.

Utonuo u svoje àlosne misli, pre~uo sam najve}i broj Vreme~uvarovih upozorenja u pogledu krajnjihgranica mnogostrukosti. Ali, jedno sam dobro zapamtio: da je od dve stotine jedanaest pripravnika, koji suzajedno s nama zapo~eli {kolovanje u Resi, ostalo samo nas tridesetorica. Pripravnici ginu rekao sam u sebi, iiznenada je Vreme~uvarov duboki, prodorni glas zatreperio kroz sumaglicu mojih blude}ih misli. "I piloti ginu",rekao je, "ali ne tako ~esto i tako lako, i ginu za veliku stvar. I upravo u ime te stvari, okupili smo se danas, daposvetimo..." Produìo je u tom tonu jo{ nekoliko minuta. Onda nas je zakleo na siroma{tvo i celibat, dve na{enajbezna~ajnije zakletve. (Moram napomenuti da se celibat uzima u najuèm smislu te re~i. Jer, da nije tako,Bardo nikada ne bi postao pilot. Iako se visoko ceni putena strast izme|u mu{karca i ène pravilo je na{ega Redada piloti ne sklapaju brak. To je veoma dobro pravilo, mislim, i nije nastalo bez razloga. Kada se pilot vrati izmnogostrukosti, vi{e godina stariji ili mla|i od svoje drage, kao {to je nedavno u~inio Soli, ta razlika u brzinistarenja - mi je zovemo surovo vreme - moè da ih uni{ti. "Kao {to ste u~ili i kao {to }ete jo{ u~iti, morate ipodu~avati", re~e Vreme~uvar, i tako mi poloìsmo svoju tre}u zakletvu. Bardo mora da je ~uo kako mi glaspodrhtava, jer je ispruìo ruku i stegao me za koleno, kao da èli da mi prenese deli} svoje ogromne snage.êtvrta zakletva, pomislio sam, bila je najva`nija od svih. "Morate vladati sobom", rekao nam je Vreme~uvar. Znaosam da je to istina. Simbioza izme|u pilota i njegovog broda bila je duboka i mo}na, ali je stvarala i smrtonosnuzavisnost. Koliko li je pilota, pitao sam se, zauvek nestalo u mnogostrukosti samo zato {to su se isuvi{e ~estoprepu{tali opojnom uìvanju u mo}i svojih produènih mozgova? Previ{e. Ponavljao sam zakletvu poslu{nosti kaoautomat, bez mnogo snage i odu{evljenja. Vreme~uvar je zastao, i ja sam u trenutku pomislio da }e uperiti pogledu mene, da bi me prekoreo ili naterao da ponovim petu zakletvu. A onda je, glasom punim dramske napetosti,podigav{ii ga u ogromnu kadencu, rekao: "Poslednja zakletva je najsvetija, ona je zavet bez kojeg bi sve va{edruge zakletve bila prazne kao pehar ispunjen vazduhom." I tako smo mi, devedeset petog dana la`ne zime godine2929. od osnivanja Nikadije, poloìli zakletvu da }emo iznad svega tragati za mudro{}u i za istinom, pa makarnam to donelo smrt i propast svima koje volimo i koji su nam dragi.

Vreme~uvar zatraì prstenove. Leopolod Soli izroni iz jedne sobice u dnu podijuma. Jedan isku{enik, koji jeizgledao upla{en, i{ao je za njim nose}i èzlo omotano somotom na koje je bilo navu~eno trideset prstenova,naslaganih jedan na drugi. Sagnuli smo glave i ispruìli desnu ruku. Soli je krenuo niz red pripravnika, skidaju}ijedan po jedan prsten od bru{enog dragog kamena sa èzla i navla~e}i ga svakome od nas na mali prst. "Ovim

prstenom, postao si pilot", rekao je Alarku Mandari i ântalu Astoretu. I sjajnom Dònatanu Edu i Sondervalu."Ovim prstenom, postao si pilot", ponavljao je, odmi~u}i niz red pripravnika koji su kle~ali. Nos mu je bio tolikonate~en da su mu re~i zvu~ale unjkavo, kao da ima kijavicu. Stigao je do Barda, koji je za tu priliku poskidaoprstenje koje je uvek nosio na ruci, i sada su mu prsti bili i{arani belim krugovima uparene koè. Skinuo je naj{iriprsten sa èzla. (Iako je trebalo da drìm glavu oborenu, nisam mogao da odolim ve} sam provirio dok je Solinavla~io blistavi, crni prsten na Bardov mamutski mali prst.) Onda je do{ao red na mene. Soli se nagnu nadamnom i re~e: "Ovim prstenom, postao si...pilot." Re~ 'pilot' izgovorio je prosto na silu, kao da je zagrizao limun.Nabio mi je prsten na prst takvom silinom da je dijamant zderao par~ence koè i nagnje~io mi tetivu na ~lanku.Jo{ osam puta ~uo sam "Ovim prstenom postao si pilot", a zatim je Vreme~uvar otpevao litaniju za IzgubljenogPilota i izgovorio rekvijem, i tako smo zavr{ili.

Nas trideset pilota si{li smo sa podijuma, da pokaèmo svoj prsten prijateljima i u~iteljima. Nekolicinaimu}nijih novih pilota dovela je ~lanove porodice, koji su platili skupi prevoz do Nikadije na trgova~kom teretnombrodu, ali Bardo nije bio jedan od njih. (Otac ga je smatrao izdajnikom zato {to je zamenio bogatstvo imnogobrojna imanja svoje porodice siroma{tvom na{ega Reda.) Izme{ali smo se sa svojim drugovima i progutalonas je more raznobojne svile. Na sve strane odjekivali su radosni uzvici i smeh, i tupkanje ~izama o poplo~ani pod.Prijateljica moje majke, eshatolog Kolenija Mor, nepristojno je pritisnula svoj debeli, vla`ni obraz o moj. Zagrlilame je, dre~e}i. "Vidi ga, Mojra."

"Gledam ga", odvrati moja majka. Bila je visoka i sna`na (i lepa) èna, iako, moram priznati, pomalodebelju{kasta, zbog svoje ljubavi prema ~okoladnim bombonama. Nosila je jednostavnu sivu odoru majstorakantora, tog naj~istijeg me|u ~istim matemati~arima. Njene brze, sive o~i kao da su gledale na sve straneistovremeno kad je ispitiva~ki nakrivila glavu i zapitala me: "O~ni kapak ti je krpljen. Nedavno, zar ne?" Neobra}aju}i uop{te pa`nju na moj prsten, nastavila je. "Svuda se ra{~ulo {ta si rekao i na {ta si se zavetovao Soliju.Ceo grad samo o tome pri~a. 'Mojrin sin se zakleo da }e prodreti u Tranzistorski Entitet', ceo dan samo to slu{am.Moj lepi, prepametni, nepromi{ljeni sin." Briznula je u pla~. Bio sam preneraèn i nisam smeo da je pogledam. Prviput u ìvotu video sam je da pla~e.

"Prekrasan prsten", re~e moja tetka Justina, pri{av{i mi i pognuv{i glavu da ga bolje vidi. Podigla je rukusa svojim pilotskim prstenom, da mi ga pokaè. "Zasluùje{ da ga nosi{, bez obzira {ta Soli kaè." Justina je bilavisoka, kao i moja majka, i kosu koja je tek po~ela da sedi nosila je vezanu u pun|u; volela je ~okolade, kao imoja majka. Ali dok je moja majka naj~e{}e provodila dane razmi{ljaju}i i istraùju}i mogu}nosti da ostvari svojepreterano ambiciozne sanjarije, Justina je volela da se druì sa svetom, pravi kliza~ke figure i izvodi te{ke skokoveu Plamenoj areni ili u Severnoj areni, ili na nekom drugom prepunom gradskom klizali{tu. Tako je uspela da zadrìmladala~ku vitkost i gipkost tela, uz odre|eno `rtvovanje, kako mi se ~inilo, svog po prirodi proniciljivog uma.êsto sam se pitao za{to je pristala da se uda za Solija, a jo{ ~e{}e za{to je Vreme~uvar dozvolio da ta dva slavnai nezamenjiva pilota sklope brak.

Burgos Har{a, sa svojim ~ekinjastim obrvama, sna`nim vilicama i dugim crnim dlakama, koje su mu sepovijale unazad iz nozdrva nalik na svinjsko rilo, pri|e nam. "êstitam, Malori. Oduvek sam mislio da }e{ uraditine{to izuzetno - ali nisam ni u snu pomi{ljao da }e{ se zakleti na samoubistvo u toj nebuli koja se kolokvijalnonaziva - a mogu dodati i sasvim neuko - Tranzistorski Entitet." Majstor istori~ar ùstro protrlja ruke i okrenu se mojojmajci. "Vidi, Mojra, istraìo sam sve kanone i usmena predanja o Tihu, kao i sve obi~ajne zakone, i sasvim je jasno- mo`da gre{im, naravno, ali moè{ li da se seti{ da sam ikada pogre{io? - sasvim je jasno da je Malorijevazakletva bila samo malo obe}anje Lordu Pilotu, a ne zavet koji pilot daje svom Redu, a pogotovo ne sve~anazakletva. U vreme kada se zavetovao da }e se ubiti - i ovo ti je jedna finesa ali savr{eno jasna - nije jo{ bio poloìozakletvu pilota, te prema tome zakonski jo{ uvek nije bio pilot i nije mogao da daje zavet svoga Reda."

"Ne razumem", rekoh ja. Iza svojih le|a sam ~uo pevanje, {u{tanje svile koja se tare o svilu i haoti~nobrujanje hiljadu glasova koji razgovaraju. "Zakleo sam se u {ta sam se zakleo. Kakve razlike ima u tome kome samse zakleo?"

"Razlika je u tome, Malori, {to Soli moè da te oslobodi zakletve, ako èli."Osetio sam nalet adrenalina u grlu i srce mi je zalepr{alo kao uznemirena ptica. Pomislio sam na koje sve

na~ine umiru piloti: umiru prele}u}i sa zvezde na zvezdu, mozgova uni{tenih od preduge simbioze sa svojimbrodom, umiru od starosti, zalutali u lavirintima beskona~nog drveta mogu}ih puteva; supernove im krv i mesopretvaraju u plazmu, a vreme snova, preduga~ko vreme snova u~ini da ostanu zauvek zure}i praznim pogledom ugoru}e zvezde; ubijaju ih vanzemaljci i ljudska bi}a, meteorska pra{ina ih mrvi u komadi}e, oreoli plavih divovskihzvezda pretvaraju ih u uglevlje i ni{tavilo duboke vaseljene pretvara ih u led. Znao sam tada da uprkos svojihglupavih izjava da je slavno umreti me|u zvezdama nisam èleo tu slavu, i sve se u meni bunilo pri pomisli na smrt.

Burgos nas ostavi i ode, a moja majka se obrati Justini. "Razgovara}e{ sa Solijem, je li? Znam da me onmrzi. Ali za{to bi mrzeo Malorija?"

Udario sam petom svoje ~izme o pod. Justina pre|e kaìprstom du` jedne obrve i re~e: "Soli je postaotako nam}orast. Ovo poslednje putovanje ga je ubilo, i spolja i iznutra. Oh, razume se da }u razgovarati s njim,razgovara}u dok mi ne otpadnu usta, kao {to uvek radim, ali bojim se da }e on samo blenuti u mene onimpraznim i blude}im pogledom i govoriti ne{to nalik na 'Ako ìvot ima smisla, odkud mi znamo da smo u stanju daga otkrijemo?' ili, 'Najbolje je da pilot pogine dok je mlad, pre nego {to mu surovo vreme ubije sve one koje voli.'Ne mogu, zaista ne mogu da razgovaram s njim kad je u takvom raspoloènju, i ~ini mi se da on misli da }epostupiti veoma plemenito ako pusti Malorija da odrì zakletvu i umre kao heroj, a mo`da zaista veruje da }eMalori uspeti i èli da se ponosi njim - ne, zaista ne mogu da znam {ta misli kad je onako utonuo u samog sebe,ali razgovara}u s njim, Mojra, razume se da ho}u."

Nisam se mnogo nadao da }e Justina uspeti da razgovara s njim. Jo{ davno, kad im je dozvolio da seven~aju, Vreme~uvar ih je bio upozorio. "Surovo vreme, ne}ete mo}i da pobedite surovo vreme", rekao im je i bioje u pravu. Svi veruju da razlika u brzini starenja, alder, ubija ljubav, ali ja mislim da to nije sasvim ta~no. Godine isebstvo ubijaju ljubav. Postajemo sve vi{e ono {to zaista jesmo u sebi, i to svakog sekunda koji proìvimo. Akopostoji ne{to nalik na sudbinu, onda je to ovo: spoljno bi}e koje ùdi i postepeno se osve{}uje u spoznaji istinskogsebstva, bez obzira na bol i strah - a uvek postoje bol i strah - bez obzira koliko ga to skupo stajalo. Soli, veransvojoj najsu{tastvenijoj èlji, vratio se iz jezgra sav zaokupljen potrebom da spozna zna~enje smrti i tajnu ìvota,dok je Justina iste te mnogobrojne godine provela u Nikadiji, ìve}i i uìvaju}i u ìvotu: u ukusnim jelima i mirisumora u sumrak (a, neki kaù, i u milovanjima svojih ljubavnika), kao i u svom beskona~nom trudu da ovladaskokovima valcera i usavr{i svoje osmice na ledu.

"Ne}u da Justina razgovara s njim", slagao sam.Majka nakrivi glavu i rukom mi dodirnu obraz, kao {to je ~inila kad sam bio mali i imao temperaturu. "Ne

budi lud", re~e ona.Grupa mojih drugova pilota, koju je predvodio neverovatno visoki i mr{avi Sonderval, raspr{ila se kao crni

oblak provla~e}i se izme|u stru~njaka i napokon me okruìla. Li To{, Helena ^rbo i Ri~ardes - mislio sam tada dasu to najbolji piloti koji su ikada izi{li iz Rese. Moja stara prijateljica, Delora vi Tout, vukla je rukom svoje plavepletenice dok se pozdravljala sa mojom majkom. Sonderval, koji je poticao iz jedne po svemu ugledne porodiceblizu Solskena, ispravio je svih svojih osam stopa visine i rekao: "Hteo sam da ti kaèm, Malori. Koled` se ponositobom. Zato {to si sredio Lorda Pilota - izvinite Justina, nisam imao nameru da vas uvredim - a ponosimo se itvojim zavetom. Za tako ne{to je trebalo imati hrabrosti, to svi znamo. @elimo ti svako dobro na putovanju."

Nasme{io sam se, jer Sondefval i ja smo oduvek bili najè{}i suparnici u Resi. Zajedno sa Delorom i LijemTo{om (i Bardom, kad je bio raspoloèn), on je bio najpametniji me|u mojim drugovima pilotima. Sonderval je biolukav momak i ja sam osetio vi{e nego malo prekora u njegovom laskanju. Znao sam da on ne veruje da samdovoljno hrabar da se zakunem da }u uraditi nemogu}e; pre }e biti da je znao da mi je moj bes najzad do{aoglave. Delovao je veoma samozadovoljno, verovatno zato {to je mislio da se nikada ne}u vratiti. Ali, najzad, tiuzorni Solskeni su oduvek ose}ali potrebu da budu zadovoljni sobom, i zato su sebe odgajili da budu tako sme{novisoki.

Sonderval i ostali se izvini{e i odluta{e opet u gomilu. "Malori je oduvek bio omiljen", primeti moja majka."Bar me|u pripravnicima, ako ne i me|u majstorima."

Naka{ljao sam se i nepomi~no stao da zurim u bele trouglove na podu. Pevanje kao da je postojalo sveglasnije. Prepoznao sam melodiju jednog od Tekekovih herojskih (i romanti~nih) madrigala. Istoga ~asa ispuni{eme o~ajanje i la`na smelost. Onako zbunjen, stalno se kolebaju}i izme|u lude hrabrosti i kukavi~ke nade da }eme Soli razre{iti zakletve, podigoh malo glas i rekoh: "Majko, zakleo sam se u {ta sam se zakleo; nema nikakvogzna~aja {ta }e Justina re}i Soliju."

"Ne budi lud", ponovi ona. "Ne dam da se ubije{.""Ali }e{ dati da se osramotim.""Bolje sramota {ta god da je to - nego smrt.""Ne", odvratio sam, "bolje smrt nego sramota." Ali, nisam verovao vlastitim re~ima. U srcu sam bio

spreman da radije prihvatim sramotu nego smrt.Moja majka ne{to promrmlja sama sebi - bila je to jedna od njenih navika - ne{to {to je zvu~alo kao:

"Bolje da Soli umre. Onda ne bi pretrpeo ni jedno ni drugo. Ni smrt ni sramotu.""[ta si to kazala?" upitah ja."Ni{ta."

Onda baci pogled preko mog ramena i namr{ti se. Okrenuo sam se i video Solija, visokog i sve~anog usvojoj crnoj, pripijenoj odori, kako se probija kroz more naroda. Vodio je za ruku prelepu skrajerku bez o~iju.Odmah mi je pao u o~i kontrast izme|u belog i crnog: crna kosa joj je visila kao satenska zavesa preko le|a beleduga~ke i lepr{ave haljine, a obrve su joj bile guste i crne na belom ~elu. Kretala se polako i preterano oprezno,kao neka hladna, mermerna statua koja je iznenada - i nerado - oìvela. Nisam mnogo obratio pa`nju na njenekrupne dojke i tamne, velike bradavice koje su se jasno videle kroz tanku svilu; pogled mi je prikovalo njeno lice,duga~ki, orlovski nos i pune, crvene usne, a iznad svega mra~ni oìljci u {upljinama gde su joj nekada bile o~i.

"Katarina!" odjednom uskliknu Justina kad su se pribliìli. "Moja draga k}eri!" Baciv{i se skrajerki oko vrata,ona dodade: "Od kad te nisam videla!" Ostale su neko vreme zagrljene, a onda je Justina obrisala suzne o~inadlanicom svoje rukavice i rekla: "Malori, dozvoli da ti predstavim tvoju sestru od tetke, Damu Katarinu RingesSoli."

Pozdravio sam je, i ona je okrenula glavu u mom pravcu. "Malori", rekla je, "najzad. Dugo nam je trebaloda se upoznamo."

Doìvljavao sam trenutke kad vreme stane, kad ose}am kao da ponovo doìvljavam neki tek nejasnozapam}eni (ali bitni) trenutak u svom ìvotu. Ponekad bi me krici galebova u zimu ili miris vla`nih morskih algitrenutno vratili u onu vedru i tako davnu no}, kada sam stajao sam samcit na pustoj i vetrovitoj obaliStarnbergerzea i prepu{tao se sanjarenju kako }u jednog dana ovladati zvezdama; ponekad je bila dovoljna iboja, recimo, iznenadni narandàsti prelaz sa klizoputa na ìvahni zeleni odsjaj klizoulice, pa da me prenese naneko drugo mesto ili u drugo vreme; ponekad ni{ta, ili bar ni{ta upadljivije od iznenadne o{tre kosine sun~evihzraka usred zime i naleta ledenog morskog vetra. Ti trenuci bili su tajanstveni i divni, ali isto tako behu ispunjenineobi~nim zna~enjima i strahom. Skrajeri, naravno, u~e da postoji jedinstvo sada{njosti i tada{njosti i vremenakoje }e tek do}i. Za njih su, mislim, snovi o budu}nosti i se}anje na vlastite doìvljaje samo dva dela jedne jedinetajne. Ti, ~udni i sveti mu{karci i ène na{eg Reda koji su sami sebe oslepili, veruju da, ako èlimo da sagledamobudu}nost, moramo gledati u pro{lost. I zato, kad mi se Katarina nasme{ila i kad su spokojni, slatki tonovi njenogglasa zatreperili u meni, znao sam da je ovo jedan od tih trenutaka kad se pro{lost i budu}nost stapaju u jedno.

Iako sam znao da je nikada ranije nisam video, ose}ao sam kao da je celog ìvota poznajem. Smestasam se zaljubio u nju, naravno, ne onako kako se ~ovek zaljubi u drugo ljudsko bi}e, ve} kao {to putnik-lutalicazavoli novi okean ili rasko{ni planinski vrh pod snegom koji je prvi put u ìvotu ugledao. Doslovce sam zanemeopred njenom smirenom lepotom, i zato sam izvalio prvu glupost koja mi je pala na pamet: "Dobro do{la uNikadiju."

"Tako je, dobro do{la", obrati se Soli svojoj k}eri. "Dobro do{la u Grad svetlosti." U njegovom glasuodzvanjalo je poprili~no sarkazma i gor~ine.

"Veoma dobro pamtim grad, o~e." I trebalo je, jer ona je, isto kao i ja, bila ro|ena u njemu. Ali jo{ je biladevoj~ica kad je Soli krenuo na svoj put u jezgro. Justina ju je tada odvela da odraste kod svoje babe u Le{ou.Nije videla oca (i, pomislio sam, ne}e ga nikada vi{e ni videti) dvadeset pet godina. Sve to vreme provela je uLe{ou, u dru{tvu ène koja je prezirala mu{ki rod. Iako je imala razloga da bude ogor~ena, nije to bila. Soli je bioogor~en. Bio je ljut na samoga sebe zato {to je napustio ènu i k}er, i bio je ogor~en zato {to je Justina dozvolila, i~ak podsticala Katarinu da postane skrajer. Mrzeo je skrajere.

"Hvala ti {to si se potrudila da doputuje{", re~e joj Soli."ûla sam da si se vratio, o~e.""Da, tako je."Nastupila je mu~na ti{ina, dok je moja porodica stajala nemo usred hiljadu veselo rastorokanih ljudi. Soli

je besno gledao u Justinu, a ona mu je uzvra}ala taj pogled, dok je moja majka kri{om i povremeno bacalapoglede na Katarinu. Mogao sam da pogodim da je ne voli, valjda zato {to je bilo veoma o~igledno da se menidopala. Katarina mi se opet nasme{ila i rekla: "êstitam, Malori, na tvojoj... zato {to }e{ oti}i da istraì{ Entitet,ba{ si bio hrabar... svi se ponosimo tobom." Malo me je nervirala njena skrajerska navika da ne zavr{i re~enicu,kao da njen sagovornik moè da 'vidi' neizgovoreno i da stalno juri na talasima njenih brzih misli.

"Da, ~estitam", pridruì se i Soli. "Ali pilotski prsten ti je izgleda premali. Nadajmo se da tvoja pilotskazakletva ne}e biti prevelika za tvoj duh."

Moja majka nakrivi glavu i uperi prst u Solijeve grudi. "A kakav je duh ostao? U grudima Lorda Pilota?Umoran, nam}orast duh. Nemoj ti mom sinu pri~ati o duhu."

"Hajde da onda razgovaramo o ìvotu, ho}e{? Da, razgovara}emo o ìvotu: nadajmo se da }e Maloridovoljno dugo poìveti da iskusi lepote ìvota novoproizvedenog pilota. Da nam je pri ruci ~a{ica viskija, nazdraviobih slavnim ali prekratkim ìvotima glupih novope~enih pilota."

"Lord Pilot", upade moja majka, "isuvi{e se ponosi vlastitim dugim ìvotom."Justina uhvati Solija za mi{icu i prinese svoje puna~ke, napu}ene usne njegovom uhu, {ap}u}i mu ne{to.

On se naglo otrè od nje i dobaci mi: "Ti si verovatno bio pijan, a tvoj Lord Pilot je sigurno bio pijan, kad si sezavetovao. Zato, kako me je obavestila moja lepa èna, treba samo da oglasimo da je sve bila {ala i da smoobojica siti te ludorije."

Ispod svoje svilene odore ose}ao sam kako mi vreli znoj u poto~i}ima curi niz bokove kad sam ga upitao:"I ti bi to u~inio, Lorde Pilote?"

"Ko zna? Ko zna {ta ti je su|eno?" On se okrenu Katarini i zapita: "Jesi li mu pogledala u budu}nost? [ta}e biti s Malorijem? Ho}e li izbe}i svojoj sudbini? 'Umreti me|u zvezdama je najslavnija smrt' - tako je rekao Tihopre nego {to je sam nestao u Tranzistorskom Entitetu. Mo`da }e Malori uspeti tamo gde je na{ veliki pilot propao.Ho}emo li ga spasti njegove sudbine i slave? Kaì mi, lepa moja skrajerko."

Sve o~i su bile uprte u Katarinu, dok je mirno stajala i slu{ala {ta joj govori Soli. Mora da je osetila kakozure u nju, jer zavu~e ruku u dèp svoje haljine, 'dèp za skrivanje', u kojem skrajeri drè teglicu sa zacrnjuju}imuljem. Kad je izvukla ruku, kaìprst joj je bio pokriven ma{}u toliko crnom da je upijala svu svetlost; izgledalo jekao da nema prst, kao da maju{na crna rupa stoji na mestu na kojem bi trebalo da joj bude prst. Po obi~ajuskrajera, mazala je uljem {upljine gde su joj nekada bile o~i, premazuju}i oìljke skrivaju}im crnilom. Pogledaosam u te {upljine iznad njenih visokih jagodica; kao da sam bacio pogled kroz dva mra~na, tajanstvena tunela unjenu du{u, tamo gde je trebalo da joj budu prozori. Gledao sam je samo trenutak i morao sam da skrenempogled.

Upravo sam se spremao da kaèm svom sarkasti~nom, oholom te~i da }u uraditi ono na {ta sam sezavetovao bez obzira {ta on odlu~i, kad Katarina iznenada prsnu u zvonki, devoja~ki smeh. "Malorijeva sudbina jenjegova sudbina i ni{ta je ne moè promeniti... Osim, o~e, ~injenice da si je ti promenio i da }e uvek biti..." Tu jeopet prsnula u smeh, i odmah potom nastavila: "Ali, na kraju, mi sami biramo svoju budu}nost, razume{?"

Soli nije razumeo, a nisam ni ja, ni ostali. Ko moè da razume paradoksalni, nerviraju}i govor skrajera?Upravo tog ~asa Bardo se progurao do mene i dao mi bubotak u le|a. Poklonio se Justini i nasme{io se,

pre nego {to je brzo skrenuo pogled. Bardo je - poku{avao je to da sakrije, ali nije mogao - ose}ao poùdu premamojoj tetki. Mislim da ona nije ose}ala isto prema njemu i nije ba{ sasvim odobravala njegovu drsku seksualnost,iako su, u su{tini, na neki na~in bili sli~ni: oboje su voleli da uga|aju telesnim prohtevima i nisu vodili ra~una opro{losti, a jo{ manje o budu}nosti. Po{to sam ga predstavio Katarini, on se pokloni Soliju i re~e: "Lorde Pilote, dali vam se Malori izvinio za svoje varvarsko pona{anje od sino}? Nije? Dobro, onda }u vam se ja izviniti u njegovoime, jer on je suvi{e ponosan da bi se izvinjavao, a samo ja znam koliko mu je ào."

"Ponos ubija", odreza Soli."Ponos ubija", ponovi Bardo, glade}i crni brk bridom svog palca. "Ubija, dabome! Ali odakle Maloriju taj

ponos? Ja sam stanovao u istoj sobi s njim, dvanaest godina i ja znam. 'Soli pravi mapu zvezda u jezgru', govorioje. 'Soli je gotovo uspeo da dokaè Veliku teoremu'. Soli ovo, Soli ono - znate li {ta mi je rekao kad sam mu kazaoda je si{ao s uma zato {to tra}i vreme na ve`banje brzine? Kazao je: 'Kad je Soli postao pilot, pobedio je u trcipilota, tako }u i ja.'"

Mislio je, naravno, na trku starih i novih pilota koja se odràva svake godine, odmah posle saziva. Zamnoge od nas to je bio vrhunac Tihovih Sve~anosti.

Bio sam siguran da sam pocrveneo. Jedva sam mogao da izdrìm da pogledam u svog te~u kad je rekao:"Onda }e sutra{nja trka biti veliki izazov. Niko me nije pobedio ve}..." O~i su mu se odjednom zamaglile i glaszadrhtao, jedva primetno, kad je nastavio: "Ve} dugo vremena."

Proveli smo neko vreme raspravljaju}i o aerodinamici trka~a. Ja sam smatrao da je niski odrazdelotvorniji, ali je Soli ukazao na ~injenicu da prilikom duga~ke trke -kakva }e biti ona sutra{nja - niski odraz brzosagori mi{i}e slabina, i da se mora primeniti vi{i i sporoji.

Razgovor nam se prekinuo kada su ~asolozi obu~eni u crveno izmar{irali na podijum i zauzeli svoja mestapored Vreme~uvara, po petorica sa svake strane. Zapevali su uglas: "Ti{ina, vreme je! Ti{ina, vreme je!" i u Dvoranije odmah zavladala ti{ina. Onda je Vreme~uvar iskora~io napred i oglasio svoj poziv u potragu za Starijim Edama."Tajna ~ovekove besmrtnosti", govorio je, "leì u na{oj pro{losti i na{oj budu}nosti." Osetio sam kako Katarininorame dodiruje moje i bio sam zaprepa{}en (i uzbu|en) kada sam osetio kako mi njeni duga~ki prsti hitro i iz potajesteù ruku. Slu{ao sam kako Vreme~uvar ponavlja poruku koju je Soli doneo iz jezgra; slu{ao sam, i za trenutakbio sav u zanosu od snova o otkrivanju velikih stvari. Tada sam slu~ajno bacio pogled na Solijeve prazne isumorne o~i i pro{la me je volja za velikim podvizima. Na svoj jednoumni na~in brinuo sam samo za jednu jedinustvar: da ga sutra pobedim u trci pilota. "Moramo tragati za re{enjem tajne", nastavljao je Vreme~uvar. "Ako

budemo tragali, otkri}emo tajnu ìvota i spasti se." U tom trenutku nije mi bilo nimalo stalo do spasonosne tajne.Jedno {to sam èleo bilo je da pobedim tog gordog, osornog ~oveka.

Bio sam re{en da se vratim u svoju sobu i odspavam sve dok se sunce ne digne visoko iznad padinaUrkela, ali prevideo sam uzbu|enje koje }e izazvati Vreme~uvarov poziv. Sobe u na{em internatu - i, u stvari,~itava Resa - odzvanjale su od veselih uzvika i dozivanja pilota, pripravnika i majstora. I protiv moje volje, na{asoba postala je popri{te slavlja, koje je potrajalo cele no}i. ântal Astoret i Delora vi Tout stigle su u dru{tvu trojicesvojih prijatelja, tri neologa iz Lara Siga. Bardo je razdelio lule pune tula{a i orgije su po~ele. Bila je to luda,~arobna no}; no} kad su se drhtavim glasom izgovarali planovi da se stigne do Stare Zemlje ili da se ucrta nakartu Tihova nebula, da se ispuni na{a zakletva da }emo tragati za mudro{}u na na~in koji odgovara na{impojedina~nim talentima i snovima. Ubrzo su i dve susedne sobe bile ispunjene modrim dimom i dupke nakrcaneuzbu|enim pilotima i raznim drugim stru~njacima koji su ~uli da je kod nas ùrka. Li To{, prijatan ~ovek sa sjajnimi ìvim bademastim o~ima, objavio je da ima nameru da dopre do sveta na kome ìve vanzemaljci-vol{ebnici,Dargini. "Pri~a se da su oni izu~ili istoriju nebularnih mozgova", objasnio nam je. "Mo`da }u, kada se vratim, i jaimati dovoljno hrabrosti da se probijem u Entitet." Hideki Smit je odlu~io da svoje telo izvaja u neprirodno, gruboobli~je Fajola; otputova}e na jednu od njihovih planeta i poku{ati da se izdaje za jednog od njih, u nadi da }esaznati njihove tajne. Da ga ne bi drugi nadma{ili, crvenokosi Kvirin je obe}ao da }e otputovati na Agatangu, gde}e pitati ljude nalik na kornja~e - koji su ve} odavno prekr{ili zakon Civilizovanih svetova i razloìli svoj lanac DNK,tako da su sada postali ne{to vi{e nego {to su obi~ni ljudi - pita}e mudre Agatangijance u ~emu je tajna ljudskogìvota. Moram priznati da je bilo mnogo skeptika nalik na Barda, koji nisu verovali da Jeldre poseduju ma kakvuveliku tajnu. Ali i najve}i skeptici me|u pilotima - Ri~ardes i Sonderval odmah ~oveku padnu na pamet - àrko suèleli da izi|u u mnogostrukost. Za njih je potraga bila izvanredno opravdanje èlje da postanu slavni.

Oko pono}i moja sestra od tetke, Katarina, pojavi se na otvorenim spoljnim vratima. Kako je uspelaonako slepa i sama samcata da na|e put kroz zamr{ene ulice sve do Akademije, nije htela da kaè. Sela je na podpored mene, prekr{tenih nogu. Flertovala je sa mnom na svoj prikriveni, skrajerski na~in. Mu~ilo me je pitanjeza{to mi jedna starija i mudrija èna poklanja toliko pa`nje, i mislim da je morala ve} shvatiti da je strahovitoèlim. Rekoh samom sebi da je ona pomalo zaljubljena u mene, iako sam znao da skrajeri ~esto postupaju tako neda bi zadovoljili svoje strasti, ve} da bi ispunili neku svoju upornu i tajnu viziju. Na mnogim varvarskim mestima,tamo gde je ve{tina genetipizacije jo{ u povoju, ven~anje (ili ljubavna veza) izme|u ro|aka po drugoj liniji jezabranjeno. Nikad se ne zna kakva ~udovi{ta mogu nastati od me{anja njihovih plazmi u zametku. Ali Nikadija nijebila jedno od takvih mesta. To {to smo bili u tako bliskom srodstvu smatralo se tek ne{to malo rodoskrvnim, aveoma uzbu|uju}im.

Razgovarali smo o onome {to je ranije rekla Soliju o sudbini, naro~ito o mojoj sudbini. Glasno mi sesmejala, dok mi je svla~ila crnu ko`nu rukavicu sa ruke. Ne`no je pomilovala linije mog otkrivenog dlana ipredskazala da }e mi ìvotni vek biti 'nemerljiv za ljude'. Pomislio sam da ima dobar smisao za {alu. Kada sam jeupitao da li njene re~i zna~e da }e mi ìvot biti veoma dug, ili sme{no kratak, ona mi se okrenula sa onimprelepim, tajanstvenim osmehom kakav umeju da odglume skrajeri, i rekla: "Jedan trenutak beskona~an je zafotina, a jednom bogu se ~ini da sva na{a vaseljena ìvi tek jedan tren. Mora{ nau~iti da ceni{ trenutke koji su ti naraspolaganju, Malori." (Pred zoru me je podu~ila da trenuci seksualnog zanosa i ljubavi zaista mogu da se u~inegotovo ve~itim. U to vreme jo{ nisam znao da li da to ~udo pripi{em ve{tini da se vreme poni{ti, koju znajuskrajeri, ili da mo`da sve ène imaju takvu mo}.)

Bila je to, tako|e, no} tu`nih rastanaka. U jednom trenutku Bardo, suznih o~iju koje su bile naelektrisanetula{em, povu~e me u stranu od Katarine i re~e: "Ti si mi najbolji prijatelj u ìvotu, najbolji prijatelj u sva~ijemìvotu. I sada Bardo mora da te izgubi zbog jednog blesavog zaveta. Nije po{teno! Nepo{teno je, i zato smo dobilimozgove, da smirujemo i da planiramo, da zaobilazimo i da podvaljujemo. Podvali}u smrti ako ti kaèm ovo {to}u ti re}i. Ne}e ti se dopasti, moj hrabri, plemeniti prijatelju, ali evo: mora{ pustiti Solija da sutra stigne prvi. On jenalik na mog oca, prepun gordosti i ta{tine, i stra{no mrzi da ga neko pobedi. Ja umem dobro da procenimkaraktere, i znam. Pusti ga da stigne prvi na cilj i on }e tebe pustiti da povu~e{ zakletvu. Molim te, Malori, ako memakar malo voli{, pusti ga da pobedi u toj glupavoj trci!"

Kasno slede}eg jutra, navukao sam svoju kamelaiku i oti{ao na doru~ak s majkom u jednu od kafanakoje se proteù du` bulevara preko puta talasastog Vrta zumbula. "Danas }e{ se takmi~iti sa Solijem, a sino} nisioka sklopio, je li? Evo, popij ovu kafu. To ti je farfara, prva klasa. Podu~avala sam te strategiji jo{ od tvoje ~etvrtegodine, i ti da mi sino} ne spava{?"

"Bardo misli da bi trebalo da pustim Solija da pobedi."

"On je jedna debela budala. Zar ti to ne govorim ve} dvanaest godina? Misli da je pametan. A nije. Jasam mogla da mu pokaèm {ta je pamet jo{ kad sam imala ~etiri godine."

Ona usu kafu iz krhkog plavog ibrika u mermernu {olju i gurnu je meni preko stola. Srkutao sam toplu,crnu kafu, potpuno nepripremljen za ono {to mi je zatim rekla. "Moèmo istupiti iz Reda", pro{aptala je, nagnuv{iglavu u stranu i baciv{i kri{om pogled ka dvojici majstora mehani~ara koji su sedeli za susednim stolom. "Novaakademija, ona u Tri, zna{ o ~emu govorim, je li? Njima su potrebni piloti, dobri kao {to si ti. Za{to da na{ Redtirani{e disidente?"

Bio sam toliko preneraèn da sam prosuo kafu sebi u krilo, opekav{i se po nozi. Piloti trgova~ke flote Trie- ti podmukli, neeti~ni materijalisti i gramzivci - ve} odavno su poku{avali da oslabe mo} na{eg Reda. "Ama, {ta tito govori{, majko? Zar da postanemo izdajnici?"

"Izdajnici Reda, da. Bolje ti je da ne odrì{ nekoliko nepromi{ljenih zaveta nego da izgubi{ ìvot koji sam tidala."

"Oduvek si gajila nadu da }u jednog dana postati Lord Pilot.""Moè{ da postane{ i plemi} me|u trgovcima. U Tri.""Ne, majko, to nikad.""Mo`da nisi znao da su izvesnim pilotima ve} nu|ena osrednja imanja na Trii. Nekim programerima i

kantorima tako|e.""Ali niko nije prihvatio, je li tako?""Za sada", odvrati ona i po~e da dobuje prstima po stolu. "Ali me|u stru~njacima ima vi{e disidenata nego

{to se zna. Neki istori~ari, kao Burgos Har{a, misle da je Red o krizi. I piloti. Odredba koja zabranjuje sklapanjebraka je omrznuta gotovo isto toliko koliko je brak odvratan." Tu zastade da se nasmeje svojoj maloj {ali, a ondaproduì: "U Redu ima vi{e nereda nego {to moè{ i da sanja{." Opet se nasmejala, kao da zna ne{to {to ja neznam, i zavalila se u stolicu, ~ekaju}i.

"Radije bih umro nego da odem u Triu.""Onda }emo odleteti u Le{o. Baka }e nas lepo do~ekati, iako si ti mazgov.""Mislim da ne}e."Moja baba, koju nikada u ìvotu nisam video, Dama Oriana Ringes, be{e odgajila Justinu i moju majku -

i Katarinu - upravo kako valja. 'Kako valja' u matrijarhiji Le{oa zna~ilo je da su jo{ u detinjstvu bile uvedene uènske misterije i stroga pravila jezika. Tako, na primer, mu{arci se preziru i zovu se 'bikovima', 'petlovima zaborbu', ili, ponekad, 'mazgovima'. @elja koja se javlja izme|u mu{karca i ène naziva se 'bolesnom groznicom', abrak, {to }e re}i brak izmedu dve osobe razli~itog pola, naziva se 'ìvim paklom'. Visoke Dame, me|u kojima jemoja baba po poloàju bila jedna od najvi{ih, uàsavaju}i se i na samu pomisao da mu{karci mogu biti bolji pilotiod èna, osnovale su i pla}aju najelitniju {kolu na{eg Reda. Tako se dogodilo da su moja majka i Justina, premnogo godina stigav{i u Borju a da nikada pre toga nisu videle nijednog mu{karca, bile pogo|ene - a, u slu~ajumoje majke, mr`njom - {to takva mlada ìvin~ad kao Lajonel i Soli postiù bolji uspeh iz matematike od njih dve.

"Dama Oriana", primetih ja, "ne bi u~inila ni{ta {to bi osramotilo Matrijarhiju, zar ne?""Slu{aj me. Slu{aj! Ne}u dozvoliti da mi Soli ubije sina!" Re~ 'sin' izgovorila je sa tako strahovitim

o~ajanjem da sam bio primiran da je pogledam, iako je briznula u pla~ i stala da jeca. Nervozno je izvukla kosuispod ko`ne trake kojom je bila vezana u pun|u i obrisala lice vlastitim sjajnim vlasima. "Slu{aj, slu{aj", nastaviona. "Taj sjajni Soli vra}a se iz mnogostrukosti. Sjajan kao i uvek, ali ne toliko sjajan kao {to se ~ini. Nekad samga tukla. U {ahu. Od ~etiri partije dobijala sam tri, pre nego {to je prestao da igra sa mnom."

"[ta ho}e{ time da kaè{?" upitao sam."Naru~ila sam ti hleb", re~e ona umesto odgovora, podignuv{i ruku i mahnuv{i sluzi-robotu. Dokotrljao se

do stola i stavio pred mene korpicu toplog crnog hleba, sa rskavom korom. "Jedi taj hleb i pij svoju kafu.""Ti ni{ta ne jede{?"Za doru~ak je obi~no jela hleb; kao i njene sestre u Le{ou, nije jela hranu ìvotinjskog porekla, ~ak ni

posebno obra|eno meso koje su svi u gradu jeli sa zadovoljstvom.Dohvatio sam jednu od malih, ovalnih vekni i zagrizao; bila je izvanredno ukusna. Dok sam `vakao tvrdi

hleb, ona je uzela jednu ~okoladnu kuglicu iz ~inije pred sobom i ubacila je u usta."[ta ako uspem, mama?" upitah je. Ona brzo strpa jo{ tri ~okoladne kuglice u usta, netremice zagledana

u mene.Odgovor joj se jedva mogao razumeti, brbotanje re~i probijalo se kroz usta ispunjena ka{om

polurastopljene ~okolade. "Ponekad mi se ~ini da je Soli u pravu. Moj sin je budala.""Uvek si govorila da veruje{ u mene."

"Verujem; ali ne slepo.""Ali za{to bi to bilo neizvodljivo? Entitet je nebula ista kao i sve druge; usijani gasovi, me|uzvezana

pra{ina, nekoliko miliona zvezda. Mo`da je puka slu~ajnost {to su se Tiho i drugi izgubili u njoj.""Jeres!" uzviknu ona, prepoloviv{i duga~kim noktima jednu ~okoladnu kuglicu. "Zar te nisam nau~ila ni~em

boljem? Ne dam da upotrebljava{ tu re~. Nije to slu~ajnost. To je ubilo Tiha. To je bila Ona.""Ona?""Entitet. To ti je mreà od milion isprepletenih biora~unara, od kojih je svaki velik kao mesec. Ona

upravlja materijom. Ona raspolaè energijom. Ona krivi prostor kako se Njoj dopadne. Zna se da jemnogostrukost u Njoj ~udna, grozna i sloèna."

"Za{to je naziva{ 'Ona'?"Moja majka se osmehnu. "Zar da najve}u inteligenciju, najsvetiji ìvot univerzuma zovem 'On'?""Pa {ta je onda Silikonski Bog?""Pogre{no su ga nazvali. Neki od starijih eshatologa, koji su jo{ delili su{tastvo na mu{ko i ènsko. Trebalo

je da ga nazovu 'Silikonska Boginja'. Veseljena ra|a ìvot; su{tina veseljene je ènsko.""A {ta su mu{karci?""Oni su skladi{ta sperme. Jesi li prou~avao mrtve jezike Stare Zemlje, kao {to sam te molila? Nisi? Pa,

postoji jedan romanski izraz: instrumenta vocalia. Mu{karci su oru|e koje poseduje glas. Zaista, veli~anstvenooru|e. I glasovi su im ponekad produhovljeni. Ali bez èna, oni su niko i ni{ta."

"A ène bez mu{karaca?""Matrijarhija Lepoa je osnovana pre pet hiljada godina. Jo{ nema nijedne patrijarhije."Ponekad mi se ~inilo da bi moja majka morala da bude istori~ar ili pamtilac. Uvek je izgledalo da zna

tako mnogo o prastarim narodima, jecima i obi~ajima, ili bar toliko da uvek preokrene diskusiju u svoju korist."Ja sam mu{karac, mama. Za{to si izabrala da ima{ mu{ko dete?""Ti si glupavo mu{ko dete."Uzeo sam veliki gutljaj kafe i glasno se zapitao: "Kako li se ose}a jedan mu{karac kad razgovara sa

boginjom?""Opet trabunja{", primeti ona, a onda dodade: "Donela sam odluku za nas oboje. Idemo u Le{o.""Ne, mama, ne}u da budem jedini mu{karac me|u osam miliona èna, koje lukavstvo cene vi{e od vere."Ona tresnu {olju za kafu o sto. "Onda idi svome rodu. Sa Solijem. I zahvali majci svoje majke {to ju je

nau~ila da bude lukava."Ja sam netremice gledao u nju, isto kao ona u mene. Dugo smo se tako ljutito gledali. Kao {to bi uradio

neki majstor ketik, poku{ao sam da pro~itam istinu iz treptaja svetlosti koja se odbijala od njenih sjajnih zenica i izna~ina na koji su joj bila stisnuta {iroka usta. Ali jedina istina koja je doprla do mene bila je ve} stara i poznataistina: mogao sam da pro~itam s njenog lica taman onoliko koliko sam bio u stanju da pogodim budu}nost.

Iscedio sam poslednje kapi kafe iz {olje i dodirnuo maj~ino ~elo. A onda sam izi{ao da se utrkujem saSolijem.

Trka Hiljadu pilota ne smatra se ne~im ozbiljinim. (Niti je ikada hiljadu pilota u~estvovalo u njoj.) Uosnovi, to je pomalo sme{no nadmetanje starih pilota sa novima, simboli~ni obred inicijacije. Majstori piloti -obi~no ih je oko stotinak - okupe se ispred Dvorane starih pilota, i do mile volje ispijaju krigle vrelog kvasa ilidruga sli~na pi}a, sve vreme tap{u}i jedan drugog po ramenima ili pljeskaju}i rukama da bi se uzajamno ohrabrilidok se deru i podsmevaju manjoj skupini novih pilota. Tog popodneva, gomile u sjajno krzno obu~enihakademika, visokih stru~njaka i isku{enika ispuni{e zale|eno dvori{te ispred koledà Resa. Zvon~i}i su cilikali navetru i pripravnici su zvi`dali gra|anima dok su ovi dizali ruke u rukavicama da bi se ilegalno kladili na trka~e. Sastepenica Dvorane razlegali su se zvuci fanfara i {akuhakija. Visoki, o{tri tonovi ~inili su mi se kao bolnopreklinjanje, puno o~ajanja i zlih slutnji, potpuno u neskladu sa veseljem svuda oko nas. Bardu se, tako|e, muzikamorala ~initi neprikladnom, jer mi je pri{ao dok sam noktom palca proveravao o{trice svojih klizaljki. "Mrzimmisti~nu muziku", re~e on. "Nagoni me da saàljevam ~itavu vaseljenu i budi u meni izvesna druga ose}anja kojaradije ne bih budio. Za mene su rog i bubnjevi. Uzgred budi re~eno, malecki, ho}e{ da ti dam malo ognjene traveda ti krv propeva?"

Odbio sam njegove crvene kristale, kao {to je mogao i da o~ekuje od mene. A onda je glavni sudija trke -na svoje iznena|enje video sam da je to Gurgos Har{a, koji se teturao na svojim klizaljkama jer se, bez sumnje,nalivao kvasom jo{ od jutarnjih priprema - pozvao obe skupine trka~a na start. Okupili smo se du` {arene crveno-bele linije na mestu gde su manje klizoulice izlazile na beli led, na kraju dvori{ta na{eg koledà. "Imao sam ne{to

va`no da vam kaèm, ali sam zaboravio", doviknuo nam je. "Da li se se}ate da sam ikada ne{to zaboravio? Dakle,{ta sam ono hteo da kaèm? Zar je va`no? Pa, piloti moji, nemojte zalutati i da mi se {to pre vratite." On pruì{aku, da iz ruku jednog isku{enika dohvati belu zastavicu kojom }e dati znak, i uspe da uplete belu tkaninu sebioko ruke. Isku{enik mu utisnu kratku drvenu dr{ku u ra{irenu {aku, i on mahnu zastavicom gore-dole ispred svoglica. Trka je po~ela.

Pomenu}u samo pone{to {to se tog dana doga|alo na ulicama moga Grada, jer zbog neobi~ne prirode ipravila trke, to je sve {to jedan pilot moè da uradi. Pravila su jednostavna: pilot moè da izabere bilo koji putkojim }e pro}i kroz sva ~etiri kvarta u gradu, pod uslovom da usput ne propusti nijednu od kontrolnih ta~aka, kao{to je, recimo, Rolov prsten u êtvrti Inostranaca, ili Hofgarten, izme|u Zoolo{kog vrata i Pilotske êtvrti. Po teoriji,najpametniji i najdovitljiviji pilot }e pobediti, onaj koji je najbolje zapamtio ulice i pre~ice u na{em gradu. U praksi,pak, brzina je, u najmanju ruku, isto toliko va`na koliko i pamet.

Bardo zaurla i otisnu se na klizaljkama, guraju}i se kroz skupinu majstora pilota koji mu behu prepre~iliput. (Takvo guranje, treba da dodam, dozvoljeno je pod uslovom da je pilot prethodno viknuo da ih upozori.)Plavokosi Tomot, koji je jurio iz sve snage, dugim odrazima, gotovo je pao kad ga je Bardo munuo laktom u rame.Bardo jo{ viknu: "Prvi me|u jednakima!" i zama~e iza okuke klizoulice.

Sustigli smo ga kod Ruì~aste utrobe, gomilice niskih ku}eraka na zapadnoj ivici Rese, gde su se nalazilitankovi u kojima smo proveli lebde}i, poprili~an deo svojih pripravni~kih godina. Klizao je gr~evito u trenutku kadsmo ga mimoi{li. Bio je skinuo kapulja~u svoje kamelaike sa preznojene glave. "Prvi... me|u... jednakima",pro{i{tao je, dah}u}i. "Bar... ~etvrt... milje."

Na zapadnoj kapiji Akademije smo se rasturili. Petnaest pilota je skrenulo na najju`niju narandàstuklizoulicu, koja je vodila ka Putu, dok je osam majstora pilota i {est pilota - me|u njima Soli i ja - izabralo jednumanju klizoulicu kroz osvetljeni Stari grad, da bi izbegli gu`vu glavnih saobra}ajnica. I tako se nastavilo. Neboiznad na{ih glava bilo je tamnoplavo, vazduh zgusnut i hladan. Ispred mene su Solijeve ~eli~ne klizaljke glatkostrugale po ledu, a dovikivanje i smeh posmatra~a koji su se iskupili du` uskih ulica delovali su poput ìve muzike.Nisko sam se sagnuo i skrenuo, staviv{i desnu ruku na le|a, i odjednom sam bio sam.

Video sam ostale pilote samo nekoliko puta dok je trajala trka. Nisam èleo da napravim la`nu analogijuizme|u ulica Nikadije i staza koje vode kroz mnogostrukost, ali ipak nisam mogao da se oduprem razmi{ljanju onjihovoj sli~nosti: nagli prelazak sa hladnih, mra~nijih, crvenih sporednih klizoulica na {iri klizoput, a potom najarko osvetljeni Put, bilo je kao preletanje sa zvezde na zvezdu, odnosno kao padanje iz mnogostrukosti u sjajnusvetlost koja okruùje zvezdu. Kao {to neki pilot daleko od na{eg Grada ulazi u raskrsnicu puteva ili drvo odluke,gde mora izabrati pravi put ili poginuti, tako smo i mi, trka~i, morali svoja se}anja na gradska raspu}a daupore|ujemo sa stvarno{}u zamr{enih ~vorova klizobulevara i klizoulica, ili da izgubimo trku. I ako se za vremesna kaè da je najzna~ajnije i najprijatnije od svih pilotovih umnih stanja, onda je zanos, koji izazivaju sveì vetar ipa`ljivo usredsre|eni pogled, ono {to mi ose}amo, bar za vreme prvih pet milja, ako ne i duè. I zato, kad sampro{ao kroz kontrolnu ta~ku Zimskog Prstena, duboko u êtvrti Inostranaca, i ugledao Solija i Lajonela deset jardiispred sebe, a ostale trka~e kako kliù ulaze}i u ledeni prostor iza mene, imao sam jo{ dovoljno daha i poleta daviknem: "Pet milja sam samcit po ulicama Grada, i evo gde smo se opet sreli, kao da se okre}emo okonepomi~nih ta~aka zvezde."

Kada se Soli okrenuo da mi odgovori, video sam da su mu crte lica skupljene u masku èstokekoncentracije. Disao je duboko, i dobacio mi: "ûvaj se da zvezda ne eksplodira!" Istog ~asa je nestao, skrenuv{i ujednu od manjih klizoulica koje su izlazile na opasnu Ulicu krijum~ara.

Nisam ga sustigao gotovo do kraja trke. Zaokruìo sam oko prskaju}eg Srebrnog gejzira u Zoolo{komvrtu, gde su Prijateljice ljudi Frava{i i jo{ dve vrste vanzemaljaca koje nikada nisam video posmatrali neobi~niprizor koji smo im pruàli. Na Severnom Prstenu kontrolor trke je viknuo: "Soli prvi, sto jardi za njim Kilirand, stopedeset jardi za njim Ringes, sto..." Potom, na velikom krugu ispred Hofgartena, gde se Staza ukr{ta sa Putom, ~uosam: "Soli prvi, pedeset jardi za njim Ringes, tri stotine jardi za njim Kilirand..." I tako se nastavilo. Na poslednjojkontrolnoj ta~ki, koja je bila u êtvrti Pilota, ugledao sam svog te~u samo dvadeset jardi ispred sebe. Znao samda ga ne}u ponovo videti dok ne u|em u dvori{te Rese, da me Burgos Har{a proglasi pobednikom.

Prevario sam se.Klizao sam po Stazi u pravcu zapada, lukavo - bar tako sam verovao - vra}aju}i se kroz severni kraj

Starog Grada, tako da mogu pre~icom, malim klizosokakom koji sam znao, da stignem ta~no pred severnu kapijuAkademije. Plavi led bio je zakr~en isku{enicima i drugima koji su na neki na~in pogodili da bi neki trka~i mogliizabrati ba{ taj, ne ba{ mnogo verovatni pravac. Dok sam ~estitao samom sebi i ve} zami{ljao kako mi Burgosve{a na grudi dijamantsku medalju pobednika, kraji~kom oka spazio sam crnu mrlju u gu`vi kliza~a ispred sebe.

Gomila se malo razredila i preda mnom je bio Soli, mirno se otiskuju}i na svojim klizaljkama, sasvim blizu crvenelinije koja je odvajala stazu za kliza~e od staze za saonice. Upravo sam se spremao da mu doviknem svoj izazov,kada iza le|a za~uh ne~ije grubo cerekanje. Osvrnuo sam se, ne prekidaju}i svoj obraz, i ugledao dva ~oveka sacrnim bradama - dva prikrada~a, kako sam zaklju~io po upadljivom kroju njihove krznene ode}e - kako muvajujedan drugog laktovima, hvataju se za ruke i naizmeni~no povla~e jedan drugog napred. Bili su isuvi{e odrasli, a iulica je bila isuvi{e zakr~ena, da bi se mogli igrati sudaranja. Trebalo je odmah to da primetim. Ali umesto da tou~inim, zavr{io sam svoj odraz jer sam imao nameru da Solija ne upozorim kada ga budem mimoilazio. Iznenadaonaj krupniji prikrada~ nalete na Solijeva le|a i odbaci ga preko sigurnosne linije na stazu za saonice. Odjednomse za~u tutnjava ogromnih crvenih sanki, dok se on teturaju}i odràvao na klizaljkama, ispruènih ruku. Izveo jeo~ajni~ku igru da bi izbegao o{tri vrh saonika, i odjednom se na{ao na zemlji. Saonice prolete{e pored njega udesetini sekunde. (Iako je izgledalo kao godina.) Prekora~io sam preko sigurnosne linije i izvukao ga natrag nastazu za kliza~e. Odgurnuo me je sa iznena|uju}om snagom za nekoga ko umalo nije bio proboden {ipkomsaonika. "Ubico", dobacio mi je, i stenju}i poku{ao da stane na noge.

Upozorio sam ga da ga je gurnuo prikrada~ a ne ja, ali on re~e: "Ako i nisi bio ti, bio je to pla}eni ubicatvoje majke. Ona me mrzi zato {to misli da te ne}u osloboditi zakletve. I iz drugih razloga."

Pogledao sam krug ljudi koji su stajali iznad nas. Nigde nije bilo traga dvojici crnobradih prikrada~a."Ali nije u pravu {to me mrzi. Nije, Mojra."Uhvatio se za bok i zaka{ljao se. Krv je potekla u tankom mlazu iz njegovog dugog nosa i otvorenih usta.

Pozvao je rukom jednu isku{enicu u blizini, koja nam je upla{eno pri{la. "Kako se zove{?" upitao ju je."Sofija Din, sa Broda, Lorde Pilote", odgovorila je lepu{kasta devojka."Onda", re~e on, "tvoj Lord Pilot u prisustvu svedoka Sofije Din osloba|a Malorija Ringesa njegovog

zaveta da }e se probiti u Tranzistorski Entitet."Ponovo se zaka{ljao, poprskav{i si}u{nim crvenim kapljicama Sofijinu belu jaknu."Mora da si polomio rebra", rekoh. "Za tebe je trka zavr{ena. Lorde Pilote."On me {~epa za ruku i privu~e me k sebi. "Da li je?" upita. Zaka{lja se opet, odgurnuv{i me od sebe, i

nastavi da kliza u pravcu Akademije.Ostao sam jo{ za trenutak, zagledan u kapljice krvi koje su progorevale si}u{ne rupe u plavom ledu.

Nisam mogao da poverujem da je moja majka poslala ubice na Solija. Nisam mogao da shvatim za{to me jeoslobodio zaveta.

"Jesi li dobro, Pilote?" zapita Sofija.Nisam bio dobro. Iako mi je ìvot bio spasen ose}ao sam mu~ninu u stomaku i bio sam potpuno

smlavljen. Odjednom sam se zaka{ljao i povratio komadi} crnog hleba ogrezao u crnu kafu i ù~."Pilote?"Sofija za`mirka svojim bistrim plavim o~ima, pod iznenadnim naletom vetra koji je i meni prodirao kroz

odelo kao no`, a u mom umu pojavi se saznanje, potpuna i ~vrsta izvesnost da }u odràti zavet Soliju i zakletvusvome Redu po svaku cenu. Svi mi, shvatio sam, na kraju }emo se na}i licem u lice sa smr}u i propa{}u. Samo {toje meni su|eno da to u~inim pre ve}ine drugih ljudi.

"Pilote, da pozovem sanke?""Ne, zavr{i}u trku", rekoh ja."Pu{ta{ ga da odmakne.To je bilo ta~no. Bacio sam pogled niz Stazu u trenutku kada je Soli zaokretao u ùtu ulicu koja je vodila

do moje tajne pre~ice ka zapadnoj kapiji."Ne sekiraj se, dete", dobacih joj, otiskuju}i se. "Povre|en je i sve ga boli i ka{lje krv. Sti}i }u ga pre nego

{to stigne na pola puta do Borje."Opet sam pogre{io. Iako sam sekao led svojim klizaljkama {to sam brè mogao, nisam uspeo da ga

stignem kada smo prolazili mimo tornjeva Borje, i nisam ga sustigao ni kada smo zaokruìli oko kule Vreme~uvara;nisam ga uop{te sustigao.

Vetar mi je hujao oko u{iju poput zimske oluje dok smo ulazili u dvori{te Rese. Gomila je urlala, BurgosHar{a vitlao je zelenom pobedni~kom zastavicom, a Leopold Soli, jedva pri svesti i toliko krvare}i iz razderanihplu}a da je seka~ kasnije morao da mu upumpa plazmu u vene, pobedio me je za deset stopa.

Mogao je, vala, i za deset svetlosnih godina.

3. KULA VREMEÛVARA

Moja teorija ima za cilj da ustanovi jednom zauvek sigurnost matemati~kih metoda. ... Sada{nje stanje ukome stalno nailazimo na paradokse ne moè se trpeti. Zamislite, definicije i deduktivni metodi koje svi u~e,podu~avaju njima druge i koriste ih u matematici vode u apsurd! Ako je matemati~ko mi{ljenje neta~no, gde }emoonda na}i istinu i sigurnost?

Dejvid Hilbert, kantor iz Veka ma{ina, iz dela O beskona~nom.

Dani koji su usledili nakon trke i gotovo ubistva Leopolda Solija brzo su prolazili. Vedro, suvo i sun~anovreme ustupilo je mesto naslagama sne`nog praha duboke zime, koji je bez prestanka zasipao klizoulice, stalnoprave}i posla zambonijima. Oni {to zamalo nisu postali Solijeve ubice nikada nisu uhva}eni. Iako je on do krajaiskoristio sve izvore Reda, a Vreme~uvar poslao {pijune da prislu{kuju na vratima ku}a i vire kroz prozore (ili, ve},{to god da je njihov posao), na{em Lordu Pilotu vi{e ni{ta nije preostalo ve} samo da besni i zahteva da mojamajka bude izvedena pred aka{ike. "Ogolite joj mozak!" grmeo je na zboru pilota, "pokaìte javnosti sve njenespletke i laì!" Uglavnom zahvaljuju}i njegovom ogromnom ugledu, piloti, od kojih su mnogi postali zreli ljudi ipoloìli zakletvu dok je on bio na svom dugom putovanju, glasali su da se nad mojom majkom sprovede istraga.

êtvrtidana, ona se podvrgla ispitivanju Nikolosa Starijeg. Pomo}u svojih ra~unara naslikao joj je mozaktako ìvo, kao da je freska Frava{ija. Ali debelju{kasti, mali Lord Aka{ik, obznanio je da u njoj nije prona{aonikakva se}anja da je smerala da ubije Solija.

Te no}i, u svojoj ku}ici od cigala u Pilotskoj ~etvrti, rekla mi je: "Soli je preterao! Nikolas je obnarodovaomoju nevinost. I {ta Soli na to kaè? Kaè: 'Poznato je da matrijarsi Le{oa raspolaù drogama koje mogu da uni{teodre|ena se}anja.' Uni{te! Kao da bih ja uni{tila deo svog mozga?"

Znao sam koliku dragocenost za moju majku predstavljaju dve milijarde neurona od kojih se sastoji njenmozak. Nisam verovao da je ona, poput pripadnika sekte afazi~ara koji to ~esto rade, uzela neki afagenik da uni{ti}elije memorije; ali s druge strane, nisam mogao da verujem ni da je nevina, pogotovo ne nakon onoga {to mi jerekla na sam dan trke. (âk i pod pretpostavkom da je upotrebila takvu drogu, nisam tek tako mogao da je pitamda li jeste. Priroda mikrolezija na mozgu je takva da se ona ne}e se}ati ni svog zlo~ina, niti ~injenice da je uni{tilase}anja na njega.) Bio sam besan i glas mi je podrhtavao kad sam je upitao: "Kako si uspela da sludi{ LordaAka{ika?"

"Zar moj ro|eni sin da sumnja u mene?" upita ona, umorno sru~iv{i le|a uz zid od cigala svoje spava}esobe. "Kako samo mrzim Solija! Lord Pilot se vratio. Da mi oduzme najmilijeg. I zato sam oti{la kod Vreme~uvara. Islagala sam, da, priznajem, slagala sam. Molila sam ga da traì od Solija da te oslobodi zaveta."

"I Vreme~uvar te je poslu{ao?""Vreme~uvar misli da je lukav. Ali ja sam mu rekla da }emo oti}i u Triju. Da postanemo trgova~ki piloti,

ako ne bude razgovarao sa Solijem. Vreme~uvar misli da je neustra{iv, ali boji se tog skandala.""Zar si mu tako rekla? Sigurno misli da sam ja najgora kukavica.""Koga je briga {ta on misli? Spasla sam te, to je jedino va`no. Od glupe smrti.""Ni od ~ega me ti nisi spasla", dobacih joj, polaze}i prema vratima. "I nikada vi{e da nisi slagala u moje

ime, majko."Rekao sam joj da sam re{io da odrìm svoj zavet, ona je briznula u pla~. "Kako samo mrzim Solija!" rekla

je, otvaraju}i izlazna vrata. "Jo{ }u mu ja pokazati kako se mrzi."Slede}ih nekoliko dana proveo sam u zavr{nim pripremama za putovanje. Obratio sam se za savet

eshatolozima i drugim stru~njacima, nadaju}i se da }u dobiti bar neke podatke o prirodi i svrsi potojanja tognemogu}eg bi}a koje se zove Tranzistorski Entitet. Burgos Har{a mi je rekao da je Rolo Galivar otkrio prvemegamozgove i da je verovao da su oni bi}a iz neke druge galaksije. "U apokrifima prvog Vreme~uvara zapisanoje da se Silinkonski Bog pojavio u nebuli Eta Karina, pred kraj Vekova Seoba. I u hronikama Tisandera Opreznognailazimo na sli~ne tvrdnje. Ali zar su ti izvori ikada bili pouzdani, pitam te? U Tihovoj istoriji, Reina Ede smatra dasu megamozgovi evoluirali iz semena Jeldra, kao uostalom, i homo sapiens. U {ta od toga da verujem? Ni sam neznam u {ta verujem."

Kolenija Mor je mislila da su Jeldre, pre nego {to su stopile svoje svesti sa neobi~no izvitoperenimvremeprostorom jednostrukosti jezgra, morale biti veoma nalik na Tranzistorski Entitet. "A {to se ti~e svrhepostojanja Entiteta, pa to je, u krajnjoj liniji, svrha postojanja svega ìvog - da postane svesno samog sebe." Dugosmo razgovarali i ja sam joj rekao da mnogi mla|i piloti pori~u da ìvot uop{te ima svrhu. Gledala me je svojimuàsnutim sitnim o~ima i uzviknula: "Jeres! Zar opet ta prastara jeres!"

Naravno, nisam bio jedini koga su pozvali u potragu. Sav na{ Red kao da se zapalio od sna da }eprona}i Solijeve Starije Ede. Zaista, {ta je tajna ~ovekove besmrtnosti? "Otkrij za{to te proklete zvezdeeksplodiraju", rekao je Bardo, "i otkri}e{ tu tajnu." Naravno, ja sam bio pragmati~ar i moj um se nije ~esto bavioezoteri~nim problemima. Bilo ih je koji su verovali da je tajna eksplodiraju}eg Vilda samo prvi deo Starijih Eda.(Premda klju~ni deo.) Gde da traìmo tu tajnu? Za{to je ve} odavno nismo otkrili? Ma{tari, mislioci i piloti - mnogiod nas - ose}ali su da smo uprkos tri milenijuma provedenih u prikupljanju znanja, koliko je utro{io na{ Red, posvoj prilici prevideli neku zna~ajnu, klju~nu stvar. Istori~ari su molili Vreme~uvara da im dozvoli da odu iz Nikadije ida pretraè biblioteke na Ksandriji, ne bi li na{li re{enje tajne. Neologisti i semanti~ari su se zatvorili u svoje kuleod slonova~e, usredsrediv{i se na stvaranje i otkrivanje novih jezika, izgubljeni u svom ube|enju da }e se tajnaStarijih Eda - i svake druge mudrosti - prona}i u re~ima. Pripoveda~i su ispredali svoja izmi{ljanja, za koja su tvrdilida su stvarna kao ma koja stvarnost, i objavili da su Starije Ede ono {to mi sami stvaramo. Ko je smeo da kaè danisu u pravu? A piloti! Moji hrabri drugovi piloti: Ri~ards i Sonderval, krenuli su u mnogostrukost, tragaju}i zanestalim planetama i neobi~nim, novim rasama vanzemaljaca. Tomot i stotinu drugih majstora pilota poku{ali suda naprave mapu Vilda, dok je Lajonel smi{ljao jo{ jedan plan da prona|e Staru Zemlju. âk je i kukavi~ki Bardobio spreman da putuje, pa makar u pitanju bila samo njegova vlastita, privatna ekspedicija na Ksandriju, ako neve} ne{to opasnije. Iako nekolicina cini~nih stru~njaka, poput moje majke, nije imala nameru da svoje ìvote izloìopasnosti zarad tog sna, bilo je to uzbudljivo vreme - {ta vi{e, doba slave koje nikada vi{e ne}emo doìveti.

Dan uo~i mog odlaska, na dan èstokih, iznenadnih naleta jakog vetra i ujedaju}eg ledenog praha,Vreme~uvar me je pozvao u svoju Kulu. Dok sam klizao izme|u tamnosivih zgrada koje su stajale izme|u Rese ivelikog tornja, drhtao sam ispod svoje tanke kamelaike. Zaàlio sam {to nisam namazao lice, a tako|e i {to nisamstavio masku da se suprotstavim ledenom vetru. Bi}e neprikladno, gotovo prestup, pomislio sam, da se pojavimpred Veme~uvarom sa mrljama bele, smrznute koè na licu. Ali bilo je sasvim dovoljno da u|em u toplu Kulu, ~aksasvim dovoljno da nestrpljivo sa~ekam u predsoblju ispod vrha Kule dok sam ~izmama nestrpljivo toptao pocrvenom }ilimu i ~ekao na majstora ~asologa da najavi moj dolazak.

"O~ekuje te", re~e napokon ~asolog glasom gotovo bez daha od tr~anja uz i niz stepeniceVreme~uvarevog stana. "Pazi", dodade on, "danas je lo{e raspoloèn." Potom me provede preko kru`nih stepenicau kru`no svetili{te kule u kojem je Vreme~uvar stajao i ~ekao me.

"Dakle, Malori", obrati mi se on, "pilotski prsten sasvim pristaje tvojoj ruci, a?"Vreme~uvar je bio ~ovek sumorna lica sa debelom grivom bele kose koja je neo~ekivano izbijala iz

njegove sparu{ene koè. Uglavnom je izgledao veoma star, iako niko nije ta~no znao koliko. Kad bi se namr{tio,{to je ~esto ~inio, mi{i}i njegovih obraza bi se ispup~ili kao ~vorovi drveta. Vrat mu je bio debeo i na njemu su sejasno ocrtavale tetive, a takav je bio i ostatak njegovog krupnog, ko{~atog tela. Stajao sam u prostranoj, dobroosvetljenoj sobi, i on me je netremice gledao, kao {to je uvek radio kada bih dolazio da ga posetim. O~i su mubile crne i nedoku~ive, nalik na dva komada tek ohla|ene lave utisnuta u njegovu lobanju; bile su vatrene,nemirne, ljutite i pune bola.

"Koliko bi trebalo da te ubiju?" upitao me je.Mi{i}i na njegovim golim nadlakticama gr~ili su se i opu{tali, gr~ili i opu{tali. Jednom, dok sam jo{ bio

isku{enik, kad mi je pokazivao poluga-zahvate, smrtonosne zahvate i druge ve{tine rvanja, imao sam priliku davidim njegovo mo}no telo ispod duga~ke crvene haljine koju je uvek nosio. Grudni ko{ i noge bili su muizbrazdani oìljicima; tanka mreà tvrdih, belih oìljaka, zamr{enija od klizoulica u êtvrti Inostranaca, po~injalamu je na vratu, vijugala kroz guste, bele dlake na telu i spu{tala se niz slabine i mi{i}ave noge sve do stopala. Kadsam ga zapitao otkud mu toliki oìljci, rekao je: "Mnogo treba da me ubiju, vidi{."

Mahnuo mi je rukom da sednem na jednu izrezbarenu drvenu stolicu koja je bila okrenuta prema ju`nomprozoru. Iz njegove Kule, monolita belog mermera, uvezanog po neverovatnim cenama iz Uradeta, mogla se videticela Akademija. Na zapadnoj strani videli su se granitni i bazaltni svodovi koledà za stru~njake, Uplisa i Lara Sig;na severu su se nalazi gusto zbijeni tornjevi Borje, a pogledav{i na jug, u pravcu Urkela, ugledao sam svoju draguResu. (Moram napomenuti da su prozori Kule napravljeni od jedinjenja silikona i kalcijum i natrijum oksida, odmaterijala koji Vreme~uvar naziva staklom. Taj materijal je veoma krt i lako se lomi kad sna`ni vetrovi zimskogprole}a zaurlaju preko Stanbergerzea. Ipak, Vreme~uvar koji oboàva starinske stvari tvrdi da kroz staklo prodire uku}u ~istija svetlost nego kroz svetli}, koji se upotrebljava na svim gra|evinama Civilizovanih svetova.)

"ûje{ li otkucavanje, Malori, moj hrabri, luckasti, mladi pilote? Vreme - otkucava, leti, zakrivljuje se, {irise, skuplja i ubija, i jednog dana za svakoga od nas, bez obzira {ta mi preduzimali, ono staje. Staje, ~uje{ li me?"

Privukao je stolicu, potpuno istu kao {to je bila moja, i poloìo nogu u crvenoj papu~i na njeno sedi{te.Vreme~uvar - boje}i se valjda da }e, ako prekine svoje nemirno kretanje, njegov vlastiti unutra{nji sat stati - nije

voleo da sedi. "Ti si najmla|i pilot u istoriji. Ima{ dvadeset jednu godinu - takore}i ni{ta u ìvotu jedne zvezde, aliza tebe to je sve vreme kojim raspolaè{. A sat daje ritam; sat zvoni; sat otkucava; ~uje{ li kako kuca?"

ûo sam kako kuca. Svuda oko nas u okrugloj Vreme~uvarevoj Kuli kucali su satovi. Mestimi~no odvojenejedne od drugih zakrivljenim staklenim plo~ama, svuda ukrug oko sobe, od krznom zastrtog poda pa do bele,gipsane tavanice, nalazile su se drvene police na kojima su stajali satovi. Bilo je tu starinskih zidnih satova sategovima i satova sa oprugom, zatvorenih u plasti~ne kutije; bilo je drvenih kutija u kojima su bili satovi saklatnom, zatim elektri~ni satovi i kvarcni satovi; bili su tu i biosatovi, koje su pokretali izva|eni sr~ani mi{i}i raznihorganizama; bili su tu i kvantni satovi i pe{~anici ispunjeni peskom kobaltne i smaragdne boje; video sam trivodena sata i ~ak i lebde}e staklo Frava{ija, koje je merilo protok vremena jo{ od kad su se supergalakti~ki lebde}iskupovi odvojili od prvobitne jednostrukosti. Koliko sam mogao da ustanovim, nisu postojala dva sata kojapokazuju isto vreme. Na najvi{oj polici nalazio se Veliki pe~at na{ega Reda. Bio je to mali atomski sat od ~elika istakla, koji je bio pokrenut na Staroj Zemlji, ta~no na dan kada je osnovan na{ Red. (Naravno, najve}i od svih tihsatova bila je - jeste - sama Kula. Duboko ispod nje, usa|eno u krug od leda koji je okruùje, nalazilo se dvadesetgranitnih krugova, jedan iznad drugog, i po njima se kretala senka Kule, onako kako sunce odmi~e preko neba.Taj divovski sun~ani sat, ma koliko bio neta~an, u teoriji bio jejedini sat u gradu prema kome smo mi, gra|ani,mogli da upravljamo svoje aktivnosti. Vreme~uvar se uàsavao tiranije vremena i zato je jo{ odavno zabranio svesatove. Ta njegova zabrana postala je prava blagodet za prikrada~e, koji su stekli bogatstvo {vercuju}i u graddèpne satove sa Jarkona i drugu zabranjenu robu.)

Na jednom od zidnih satova odjeknu gong, i on, skr{tenih ruku, stisnu {akama svoje mi{ice. "ûo sam date je Soli oslobodio zaveta", re~e on.

"Istina je, Vreme~uvaru. I ho}u da ti se izvinim zbog svoje majke. Nije imala nikakvo pravo da ti do|e itraì da u moje ime razgovara{ sa Solijem."

On odgurnu stopalom stolicu na koju se naslanjao i stade da masira zgr~ene mi{i}e na nadlakticama."Tako dakle. Ti misli{ da sam ja naredio Soliju da te oslobodi zaveta?"

"Zar nisi?""Nisam.""Moja majka, izgleda, misli...""Tvoja majka - izvini, pilote - tvoja majka ~esto misli pogre{ne stvari. Znam te od kad si se rodio. Zar

misli{ da sam toliko glup da }u poverovati da si u stanju da napusti{ Red, zato da bi postao trgova~ki pilot? Ha!""Zna~i, nisi razgovarao sa Solijem?""Ispituje{ me?""Oprosti, Vreme~uvaru." Bio sam zbunjen. Za{to bi me Soli oslobodio zaveta, ako ne da me osramoti pred

svim mojim prijateljima i nastavnicima na Akademiji?Poverio sam svoje sumnje Vreme~uvaru, ali on samo re~e: "Soli je proìveo tri duga ljudska veka; nemoj ni

poku{avati da ga razume{.""Izgleda da ima mnogo stvari koje ne razumem.""Danas si mi ne{to skroman.""Za{to si poslao po mene?""Ne ispituj me, proklet da si! Nemam mnogo strpljenja, ~ak ni kad si ti u pitanju."Sedeo sam nemo u stolici, posmatraju}i kroz prozor prekrasni glavni toranj Borje, onaj {to ga je Tiho

sagradio pre hiljadu godina. Vreme~uvar me zaobi|e i stade mi s boka, tako da je mogao da mi posmatra licedok sam ja netremice gledao pravo pred sebe. Bio je to u~tiv poloàj kod saobra}anja u~itelja i isku{enika, obi~ajkome su me podu~ili ~im sam u{ao na Akademiju. Vreme~uvar }e mi ispitivati izraz lica, traè}i na njemu istinu ilila` (ili ma kakvo uzbu|enje), zadràvaju}i za sebe svetinju vlastitih misli i ose}anja.

"Svi znaju da ima{ nameru da ispuni{ svoj zavet", re~e on."Da, Lorde âsoloè.""Izgleda da te je Soli navukao na tanak led.""Da, Lorde âsoloè.""A i tvoja majka nije ispunila tvoja o~ekivanja.""Mo`da, Lorde âsoloè.""Zna~i, ipak }e{ poku{ati da prodre{ u Entitet?""Sutra polazim, Lorde âsoloè.""Brod ti je spreman?""Da, Lorde âsoloè."

"'Umreti me|u zvezdama je najslavnija smrt', zar ne?""Da, Lorde âsoloè."Meni sa strane ne{to se uskome{alo i Vreme~uvar me o{amari. "Koje{ta!" zaurla on. "Takvu glupost vi{e da

nisam ~uo od tebe!"On pri|e prozoru i stade da dobuje prstima po staklenom oknu. "Gradovi kao {to je Nikadija su slavni",

nastavi on. "I okean u zalasku sunca, vatropadi usred zime - eto, to je slavno. Smrt je smrt; smrt je uàs. Nemanikakve slave kad vreme istekne i otkucavanje prestane, ~uje{ li? Samo tama i pakao ve~itog ni{tavila. Nemoj seùriti da umre{, ~uje{ li me, Malori?"

"Da, Lorde âsoloè.""Dobro!" On pre|e preko sobe i otvori ormani} na kome je stajala tegla sa pulsiraju}om, sjajnom,

crvenom te~no{}u. (Oduvek sam pretpostavljao da je taj zlokobni predmet, ovako izloèn, neka vrsta sata, alinikada nisam skupio dovoljno hrabrosti da ga zapitam kakav je to sat.) Iz mra~ne unutra{njosti ormani}a - drvo jebilo dragoceni abonos, i tako crno-crncato da nije propu{talo nikakvu svetlost - izvukao je neki predmet koji jeli~io na staru, koòm presvu~enu kutiju. Ubrzo sam video da je to ne{to drugo; kada je otvorio tu 'kutiju', da takokaèm, kad je preokrenuo jedan deo ukru}enih komada sme|e, ispucale koè, pojavi{e se mnogobrojni,mnogobrojni listovi ne~eg nalik na hartiju, ve{to povezani u sredini. On mi pri|e; osetio sam miris plesni i pra{inevi{evekovne hartije. Dok su mu prsti okretali poùtele listove, s vremena na vreme bi ispustio uzdah ili uzviknuo:"Ovo je na prastarom engleskom ni manje ni vi{e!" Ili: "Ah, kakva muzika, niko to danas vi{e ne radi, to je mrtvaumetnost. Pogledaj, Malori!" Ugledao sam listove hartije ispisane redovima nekakvih izuvijanih slova, od kojihnijedno nisam poznavao. Znao sam da gledam jedan od onih drevnih predmeta na kojima su re~i predstavljanesimboli~no (i redundantno) fizi~kim ideoplastima. Stari narodi su te ideoplaste zvali 'slova', ali nisam mogao da sesetim kako se zove sam taj predmet, povezan u koù.

"To je knjiga!" uzviknu Vreme~uvar. "Blago - najlep{e pesme koje je ikada prosanjao um ljudskih bi}a.Slu{aj samo..." I on mi prevede sa mrtvog jezika zvanog francuski pesmu pod nazivom 'Sat'. Nije mi se mnogodopala; bila je puna mra~nih, jezivih slika i bezna|a i straha.

"Kako uspeva{ da te simbole prevede{ u re~i?" upitah ga."Ta se ve{tina zove '~itanje'", odgovori on. "Nau~io sam je jo{ davno."Za trenutak sam se zbunio jer sam re~ '~itanje' oduvek upotrebljavao u jednom druga~ijem, {irem

kontekstu. ôvek moè da '~ita' vreme pomo}u oblaka koji lebde nad zemljom, ili da '~ita' ne~ije navike iprograme prema njemu svojstvenim i uobi~ajenim izrazima lica. Onda sam se setio da neki stru~njaci upra`njavajuve{tinu ~itanja, kao, uostalom, i ìtelji nekih zaostalijih svetova. Jednom sam ~ak video i knjige, u muzeju uSolskenu. Pretpostavljao sam da ~ovek moè da ~ita re~i, isto kao {to moè da ih izgovara. Ali kakvo je to velikozamajavanje! Saàljevao sam nekada{nje ljude koji nisu znali kako da {ifriraju informacije u ideoplaste i da ihneposredno upisuju u razne senzorne ili kognitivne centre mozga. Kao {to bi Bardo rekao, zaista varvarski!

Vreme~uvar stegnu {aku u pesnicu. "Ho}u da nau~i{ ve{tinu ~itanja, kako bi mogao da ~ita{ ovu knjigu.""Da ~itam knjigu?""Da", potvrdi on, zalupiv{i njene korice i pruìv{i mi je. "ûo si {ta sam rekao.""Ali, za{to, Vreme~uvaru, ne razumem. îtati o~ima to je tako... nespretno.""Nau~i}e{ da ~ita{, i nau~i}e{ mrtve jezike u ovoj knjizi.""Za{to?""Zato da bi te pesme ~uo u srcu.""Za{to?""Samo nastavi da me ispituje{, proklet da si, i zabrani}u ti da sedam godina putuje{ bilo gde! To }e te

nau~iti strpljenju!""Oprosti mi, Vreme~uvaru.""îtaj tu knjigu, i moè{ i}i." On ispruì ruku i potap{a me po potiljku. "@ivot ti je sve {to ima{; ~uvaj ga,

kao najve}e blago."Vreme~uvar je bio najkomplikovaniji ~ovek koga sam upoznao u ìvotu. Bio je ~ovek ~ije se sebstvo

sastojalo od hiljadu izme{anih komadi}a ljubavi i mr`nje, }udi i volje; bio je to ~ovek koji se neprestano borio samsa sobom. Stajao sam tako, nemo drè}i pra{njavu knjigu koju mi je bio tutnuo u ruke, gledao u crne dubinenjegovih bezdanih o~iju i video u njima pakao. Kora~ao je po sobi kao nekakav stari, beli vuk uhva}en u ~eli~nuzamku prikrada~a. Bio je zabrinut zbog ne~ega, mo`da zato {to mi je dao knjigu. U hodu je protrljao mi{i}e nadesnoj nozi i malo zahramao. Izgledao je istovremeno opak i blag, usamljen i gorak zbog te usamljenosti. Evo~oveka, pomislio sam, koji nikada u ìvotu nije iskusio ni jedan jedini dan (ili no}) proveden u miru, starog,

prastarog ~oveka, ranjenog ljubavlju i se~enog u ratovima, ope~enog snovima koji su se pretvarali u pepeo unjegovim rukama. Imao je u sebi strahovitu ìvotnu snagu, i to odu{evljenje i ljubav prema ìvotu na kraju su gadoveli do najosnovnijeg protivre~ja ljudskog postojanja: voleo je vazduh koji udi{e i otkucaje svoga srca tolikomnogo i do kraja, da je dozvolio da mu prirodna mr`nja prema smrti uni{ti sav ìvot. Isuvi{e je razmi{ljao o smrti.Govorilo se da je jednom, vlastitim rukama, usmrtio jedno drugo ljudsko bi}e, samo da bi spasao svoj ìvot.Govorkalo se da upotrebljava napent da bi ublaìo paniku koja ga je hvatala zbog prolaènja vremena i dazaboravi, makar na kratko, bol svoje pro{losti i ljutito urlanje ~iste egzistencije. Pogledao sam mu u bore nanamr{etenom licu i pomislio da su te glasine mo`da istinite.

"Ne razumem", rekoh, "kako mi jedna knjiga pesama moè spasti ìvot." Prsnuo sam u smeh.On zastade ispred prozora, sme{e}i mi se neveselo. Velike, ìlave ruke be{e stavio na le|a. "Re}i }u ti

ne{to o Entitetu, {to niko drugi ne zna. On voli mnoge ~ovekove stvari, a me|u tim stvarima najvi{e voli starupoeziju."

]utke sam sedeo u stolici. Nisam se usu|ivao da ga pitam za{to misli da Tranzistorski Entitet voli poezijuljudskih stvorenja.

"Ako nau~i{ napamet ove pesme", dodade on, "mo`da te Entitet ne}e odmah ucmekati kao muvu."Zahvalio sam mu, jer nisam znao {ta drugo da uradim. Oraspoloì}u ovog, pomalo sumanutog starca,

odlu~io sam. Prihvatio sam knjigu. âk sam po~eo da listam njene stranice, pa`ljivo, prave}i se da me zanimajubeskrajni nizovi crnih slova. Oko sredine knjige, koja je ukupno imala hiljadu trista ~etrdeset devet krhkih stranica,ugledao sam re~ koju sam prepoznao. Podsetila me je da Vreme~uvar nije ~ovek kome se neko moè smejati, ilimu se rugati. Jednom, dok sam jo{ bio mali isku{enik, ~asolog je uhvatio nekog demokratu kako laserom urezujepisane re~i u beli mermer Kule. Vreme~uvar je - se}am se kako su mu se mi{i}i na vratu uvijali kao spirale ispodnapete koè - naredio da se taj ~ovek baci sa vrha Kule, za kaznu {to je izvr{io dvostruki zlo~in, nagrdio lepotu ipoku{ao svoje ideje da nametne drugima. Varvarski. Dodu{e, prema zakonima na{ega Reda, biokra|a je jediniprestup koji se ka`njava smr}u. (Kada se uhvate biolopovi kako kradu ne~iju dezoksiribonukleinsku kiselinu,odse~e im se glava, {to je jedan od ono malo drevnih obi~aja koji su delotvorni i milosrdni.) Mi smatramo da jeizgnanstvo iz na{eg divnog grada dovoljno velika kazna za sve druge prestupe, ali iz nekog razloga, kada jeVreme~uvar video grafit SLOBODA urezan u luk iznad ulaza u Kulu, pobesneo je i prona{ao nekakvu dodatnuodredbu devedeset prvog stava zakona koja mu dozvoljava, tako je bar tvrdio, da naredi da 'kazna odgovaraveli~ini zlo~ina'. Do dana dana{njeg taj grafit je ostao da stoji na zasvo|enom ulazu, podse}aju}i nas ne samo daje sloboda kao takva mrtav pojam, ve} i da na{im ìvotima upravljaju ponekad }udljive sile, kojima nismo u stanjuda vladamo.

Jo{ smo neko vreme razgovarali o silama koje upravljaju veseljenom, a razgovarali smo i o potrazi. Kadsam izrazio svoje uzbu|enje zbog mogu}nosti da otkrijem Starije Ede, Vreme~uvar je, protivure~e}i samome sebikao i uvek, provukao prste kroz sne`no belu kosu, napravio grimasu i rekao: "Nisam ba{ ube|en da èlim spas~ove~anstva. Zna~i, dosta mi je ljudi - mo`da je nastupilo vreme da otkucavanje prestane i da se sat zaustavi.Neka samo eksplodira ve} jednom taj Vild, svaka prokleta zvezda od Ve~ernja~e do Severnja~e. Spas! @ivot jepakao, a? I nema nikakvog spasenja osim smrti, bez obzira na to {ta pri~aju Prijateljice ljudi." êkao sam da muponestane daha dok je i dalje trabunjao o sveobuhvatnim - i izopa~enim - uticajima koje su vanzemaljski misionarii njihove religije imali na ljudski rod; dugo sam morao da ~ekam.

Nebo se ve} davno zamra~ilo i pocrnelo, kada on najzad udari pesnicom o svoj kuk i zareà: "Pi{am ti jana Jeldre! Zna~i, oni su od sebe stvorili bogove i upisali se u jezgro? Trebalo je da nas ostave na miru, a? Ljudi suljudi, a bogovi su bogovi, i svako teì svom cilju. Ali ti si dao svoju glupavu zakletvu, i zato idi i na|i njih, ili njihoveEde, ili bilo {ta drugo {to misli{ da }e{ na}i.

Ali idi oprezno", uzdahnuv{i dodade on.ûdno je kako nam ~esto i najmanji doga|aj, najbanalnija odluka, mogu iz korena promeniti ìvot.

Oprostiv{i se od Vreme~uvara si{ao sam na led ispod Kule i kri{om jo{ jednom razgledao knjigu koju mi je dao.Pesme! Obi~na knjiga nespretno sklepanih, drevnih pesama! Tu, na klizoulici koja se pruàla predamnom duga~kai prazna, dugo sam ostao da stojim, pitaju}i se da li da knjigu bacim u kamin na{e internatske sobe; ostao sam dastojim utonuo u misli o slu~ajnosti i o sudbini. A onda je po~eo da duva ledeni, vla`ni vetar sa Fjorda, uvla~e}i miu kosti hladno}u smrti - ~ije smrti, to tada jo{ nisam znao. Vetar je nosio preko leda stvrdnute sne`ne pahuljice,koje su me ujedale za lice i zasipale prozore na kuli. Tiho {u{tanje leda koji se trlja o staklo bilo je gotovozagu{eno zvonjavom zvon~i}a koje je ljuljao vetar i koji su visili sa simsova svih prozora na Kuli. Slegnuv{iramenima, navukao sam kapulja~u svoje kamelaike. Vreme~uvar ho}e da pro~itam tu knjigu. Dobro, pro~ita}u je.

Ruke su mi bile ve} utrnule kad sam je ugurao u torbu koju sam nosio na le|ima i ùrno po~eo da seotiskujem niz klizoulicu. Bardo i drugi moji prijatelji prire|uju mi ve~eru, a ja sam gladan i smrznut.

Proveo sam najve}i deo svoje poslednje no}i u Gradu opra{taju}i se od raznog sveta. Priredili su meni u~ast ve~eru u jednom od manjih i otmenijih restorana u Hofgartenu. Po obi~aju skrajera, Katarina je odbila da mipoèli sre}u jer, kao {to je rekla, "moja sudbina je ve} zapisana u mojoj pro{losti", ma {ta to zna~ilo. Bardo je,naravno, naizmeni~no plakao, psovao i drao se. Stekao je nekakvu izopa~enu ljubav prema vrelom pivu i ispijao jeogromne koli~ine te penu{ave, ùte te~nosti, da se bar malo oslobodi straha od neizvesne budu}nosti. Nazdravljaoje i drào govore raznim na{im prijateljima, recitovao sentimentalne stihove koje je sam sastavio. Povremeno bi izapevao, sve dok mu [antal Astoret, taj duhoviti i otmeni ljubitelj muzike, nije objasnio da mu je glas ogrubeo odpi}a i da nije onako lep kao obi~no. Najzad je pao, sav obamro, u stolicu, uzeo moju ruku u svoju i objavio: "Ovoje najtu`niji dan u mom prokletom ìvotu." A onda je zaspao.

Moja majka je rekla ne{to sli~no, i jedva se uzdràla da ne zapla~e. (Ali ugao usta joj se nekontrolisanogr~io, kao uvek kada je bila ispunjena sna`nim emocijama.) Pogledala me je, sa onim nabranim, crnim obrvamaiznad uzbu|enih o~iju i rekla: "Soli ti je prekratio zavet samo zato {to je tvoja majka oti{la da kuka kodVreme~uvara. A kako si mi se oduìo? Slomio si mi srce."

Nisam joj rekao {ta mi je u Kuli, ne{to ranije istog tog dana, rekao Vreme~uvar. Bolje da ne zna kako jojje lako prozreo laì. Zaogrnula se malo bolje u svoje otrcano krzno, koje je bilo sjajno i sivo na pojedinimmestima, tamo gde su se tanke dla~ice izlizale. Nasmejala se tiho i zagonetno, kao da se neupadljivo {ali sasamom sobom. Pomislio sam da }e oti}i bez re~i. Ali se ona odjednom okrenu i poljubi me u ~elo. "Vrati se",pro{apta. "Svojoj majci ~ije srce krvari za tobom, koja te voli."

Izi{ao sam iz restorana pre zore (te no}i nisam oka sklopio), i otklizao niz opusteli Put do Praznih polja. Tu,u podno`ju Urkela, ~ak i u ovo, najhladnije doba jutra, ~itavi hektari prekriveni stazama i uzletnim pistama vrveli suod saonica i od atmosferskih raketa i drugih letelica. Grmljavina je potresala led klizoputeva, a vazduh je bioispunjen crvenim sjajem raketnih mlazeva u supersoni~nim eksplozijama. Visoko gore, rasplinuti obrisi tragova paresijali su ruì~astim sjajem na prvom plavetnilu neba. Bilo je prekrasno. Iako sam, po du`nosti, ~esto dolazio u todoba dana, pade mi na pamet da sam tu lepotu uvek smatrao ne~im obi~nim.

Ispod polja otvarala se Pe}ina hiljadu brodova brìh od svetlosti, proteù}i se pola milje kroz istopljenustenu. Iako u njoj nije bilo ni blizu hiljadu brodova - i to jo{ od Tihovog vremena - jo{ ih je bilo znatno vi{e nego{to se moglo obuhvatiti jednim pogledom. Negde blizu sredine osmog reda brodova stajao sam i }eretao sajednim programerom u maslinastom ogrta~u, pored mog broda koji se zvao Sveproìmaju}i karanfil. Dok smoraspravljali o jednom neznatnom pove}anju heuristike broda i njegove logike paradoksa, neko me pozva poimenu. Pogledao sam niz prolaz, oivi~en redovima vitkih, dijamantskih brodskih kljunova, koji su nestajali udubinama. Ugledao sam visoku priliku, oivi~enu svetlim oreolom od svetle}ih li{ajeva kojima su bili prekrivenizidovi Pe}ine. "Malori", zaori se glas, odbijaju}i se o mra~ni svod tavanice iznad nas. "Vreme je da se oprostimo,zar ne?" Prolaz izme|u dva reda brodova stade da odzvanja od koraka te{kih ~izama po zvonkom ~eliku, a ondaga jasno ugledah, visokog i strogog u svojoj crnoj, vunenoj ode}i. Bio je to Soli.

Programer, majstor Rafael, koji je bio stidljiv i povu~en ~ove~uljak, koè glatke i crne kao bazalt, pozdraviga i ùrno se izvini, ostaviv{i nas nasamo.

"Prekrasan je", primeti Soli, ljubopitljivo ispituju}i obrise mog broda, uski kljun i krila okrenuta kosounapred. "Mora se priznati. Spolja gledano, vitak je, dobro uravnoteèn i prelep. Ali unutra{njost broda brèg odsvetlosti je njegova du{a, zar ne? Lord Programer mi je rekao da si se neobi~no mnogo igrao Hilbertovomlogikom. Za{to, Pilote?"

Predloìo mi je izvesne izmene simbola koje su imale mnogo smisla, i nisam mogao da sakrijem prizvukiznena|enja u svom glasu kad sam zapitao: "Za{to mi pomaè{, Lorde Pilote?"

"Moja je du`nost da pomaèm novim pilotima.""Mislio sam da ne èli{ da uspem.""Odkud moè{ znati {ta se èlelo?" protrljao je slepoo~nice, zaviriv{i u otvorenu kabinu moga broda.

Delovao je uzbu|eno i snebivljivo."Ali, prevario si me da se zakunem.""Jesam li? Jesam li to bio ja?""A onda si me oslobodio zaveta. Za{to?"Ispruìo je ruku i dodirnuo kljun moga broda, gotovo kao da miluje ènu. Nije odgovorio na moje pitanje.

Samo je stisnuo usne i zapitao me: "Zna~i, zaista namerava{ da putuje{ u Entitet?"

"Da, Lorde Pilote, rekao sam da ho}u.""I to }e{ u~initi slobodno, po vlastitoj volji?""Da, Lorde Pilote.""Da li je mogu}e? Zar misli{ da si slobodan samo zato {to se pokorava{ vlastitoj volji? Kakva oholost?"Nisam mogao da pogodim kuda smera u ovom razgovoru, pa sam izrecitovao uobi~ajenu re~enicu za

izbegavanje diskusije. "Holisti u~e da ono {to izgleda kao dihotomija izme|u slobodne volje i delanja podprinudom, u stvari nije istinska dihotomija."

On kratko pogladi bradu i odvrati: "Holisti i njihovo beskorisno u~enje! Ko jo{ veruje holistima? Pitanje jeslede}e: Da li svojom voljom goni{ sebe u smrt, ili krivi{ za to svog Lorda Pilota?"

Naravno da sam ga smatrao krivim; okrivljavao sam ga tako èstoko da sam osetio kako mi se ù~zgru{ava u stomaku, po~inju}i da mi te~e kroz vene. Uàsno sam èleo da mu kaèm koliko ga te{ko okrivljujem,ali umesto da to uradim, upiljio sam se u njegov nejasni odraz na ugla~anom kljunu mog broda. Pogledao samnjegovu ruku u crnoj rukavici koja je po~ivala na mom brodu. O}utao sam.

On skloni ruku, protrlja njome nos i re~e: "Kada ti do|e sudnji ~as, kad mu bude{ sasvim blizu i po~ne{da se dvoumi{ da li da me krivi{ ili ne, molim te, seti se da si samoga sebe obmanuo i odveo u propast."

Mi{i}i su mi bili vreli i zategnuti i ja, ne razmi{ljaju}i {ta ~inim, udarih pesnicom po kljunu svog broda,tamo gde se odraz njegovog lica lelujao na sjajnoj, crnoj podlozi. umalo da polomim kosti pesnice. "Ja... ne}u...propasti." Polako sam cedio re~ po re~, da ne bih zaurlao od bola. Jedva sam mogao da podnesem pogled nanjega, na taj njegov duga~ki nos i sjajnu, crnu kosu punu crvenih pramenova.

On brzo saè glavu. "Svi ljudi na kraju propadnu, zar ne?" re~e on. "Zbogom, Pilote, èlimo ti svakodobro." I on mi naglo okrenu le|a i udalji se u dubinu Pe}ine.

Nema jo{ mnogo toga {to èlim da ispri~am o tom prokletom jutru. Majstor Rafael se vratio, pra}enuobi~ajenom skupinom stru~njaka, pripravnika i isku{enika koji prisustvuju odlasku pilota. Jedan ketik unarandàstoj odori pritisnuo mi je palce na slepoo~nice i pregledao mi lice, traè}i tragove mogu}eg obolenja.Pripravnici lemioci podigli su me u mra~nu kabinu moga broda, i ~asolog zape~ati brodski sat. Bilo je tu i drugihstru~njaka. Nakon izvesnog vremena, koje kao da je trajalo danima (distorzije su ve} po~ele da deluju na mojose}aj vremena), ja sam se 'suo~io sa brodom', kako kaù majstori piloti; uklju~io sam se u duboke neurologike,koje su du{a svetlosnog boda. Mozak mi je sada bio dva mozga, ili bolje re~eno, jedan jedini mozak od krvi ineurona koji se pro{irio i stopio sa mozgom mog broda. Stvarnost, obi~nija stvarnost prizora i zvukova i ostalih~ulnih oseta ustupila je mesto daleko ve}oj, ogromnoj stvarnosti mnogostrukosti. Uronio sam u hladni okean ~istematematike, u carstvo reda i zna~enja koje leì u osnovi haosa svakodnevnog prostora, i Pe}ina hiljadu brodovabrìh od svetlosti vi{e nije postojala.

Naravno, pojavio se kratki trenutak nestrpljenja dok su mi brod podizali do piste na povr{ini zemlje,dosade, dok smo raketnim motorima prolazili kroz atmosferu i na kraju pali u gusti prostor iznad na{e ledomokovane planete. Napravio sam mapu puta i namah mi se otvorio prozor u mnogostrukost. A onda je na{a zvezda,malo ùto sunce, nestala, i obreli smo se u beskona~nom broju svetlosti, lepota i uàsa, i ja sam ostavio Nikadiju isvoju mladost daleko za sobom.

4. OLUJA BROJEVA

U po~etku, naravno, be{e Bog. I od Boga nastado{e Starije Jeldre, bi}a od ~iste svetlosti koja su bila nalikBogu, izuzev {to je postojalo vreme pre njihovog nastanka, i {to }e do}i vreme kada vi{e ne}e postojati. I odStarijih Jeldra nastado{e Jeldre, koje su bile nalik na te svoje pretke, izuzev {to su bile od materije i imale telo.Jeldre su zasejale galaksiju, a mo`da i mnoge druge galaksije, svojom DNK. Na Staroj Zemlji su iz tog boànskogsemena evoluirale primitivne alge i bakterije, planktoni, meku{ci, crvi, ribe i tako dalje, sve dok se prvi majmunoliki~ovek nije uspravio na noge i napustio drve}e svog rodnog kontinenta. I od majmunolikog ~oveka rodili su sepe}inski ljudi, koji su bili nalik na ljude, izuzev {to nisu imali mo} da okon~aju svoje postojanje. A od pe}inskihljudi na kraju postao je ôvek, i ôvek, koji je bio i pametan i glup istovremeno, uzeo je sebi u postelju ~etirisupruge: Bombu, Ra~unar, Epruvetu i @enu.

Iz Rekvijema homo sapiensu, od Hortija Hostoha

Nemogu}e je opisati neopisivo. Re~i, upravo zato {to su re~i, nisu dovoljne da predstave ono za {ta re~ine postoje. Rekav{i ovo, poku{a}u da opi{em i objasnim ono {to se zatim doga|alo, svoje putovanje krozbezimene staze mnogostrukosti.

Uputio sam se du` svetlucave ruke Strelca dalje u galaksiju. Lepo sam napredovao preko malih otvoraMle~nog puta, iako su, naravno, nastupale situacije kada sam morao da se vra}am vlastitim tragom, stazama kojesu vodile ka jezgru, ka pakleno sjajnim i gustim zvezdama centralnog skupa. Taj deo mog putovanja, znao sam,bi}e lak. Drào sam se staza koje su Tiho i Dèmi Floutou otkrili jo{ odavno. Pasti sa crvenog dìna, kao {to jeGlorijana Luc, na jednu od usijanih plavih zvezda Malog Morbija nije nimalo te{ko, po{to je mapa odgovaraju}epolazne i odredi{ne ta~ke u susedstvu dveju zvezda ve} odavno bila napravljena (i njihova neposredna vezadokazana.) U stvari, toliko je sve to bilo lako, da su kantori tim poznatim stazama dali poseban naziv: zovu ihzvezdanim padoputevima, da bi ih razlikovali od onog dela mnogostrukosti koji jo{ nije ucrtan na mapu i koji je,veoma ~esto, nemogu}e ucrtati. Dakle, da bih bio precizan, treba da kaèm da sam svoje putovanje zapo~eopadoputevima, hitro preska~u}i od jednog prozora do drugog, od zvezde do zvezde, u ùrbi da {to pre stignem uTranzistorski Entitet.

Najve}i dao vremena proveo sam slobodno lebde}i u zamra~enoj kabini svog broda. Nekim upla{enimpilotima - kao {to su oni koji su pali na zavr{nom testu i sada voze duboke brodove i duge brodove, strogo sedrè}i trgova~kih staza u okviru padoputeva - takvima se brodska kabina moè ~initi vi{e kao klopka nego kaosvetili{te u kome }e doìveti najdublja stanja uma; za njih je kabina samo crni, matalizovani mrtva~ki kov~eg. Menije, pak, kabina Sveproìmaju}eg karanfila bila poput blage, udobne kacige za kosmonaute, koja mi obuhvata~itavo telo, ne samo glavu. (Zaista, u Tihovo vreme, brodski ra~unar bio je u obliku kacige koja je tesno prianjalauz pilotovu glavu i pruàla mu proteinske niti u mozak, nalik na starinske haube za ~itanje misli.) Dok sam putovaokroz obli`nje zvezde, neurologike utkane u crni oklop kabine holografski su modelovale moje mo`dane i telesnefunkcije. [ta vi{e, informacijama bogate logike ubrizgavale su slike, impulse i simbole direktno u moj mozak. Takosam pro{ao pored trostrukih zvezda Na{ira, i uklju~io se u brodski ra~unar i 'govorio' mu. I on je govorio meni.Oslu{kivao sam be{umno urlanje brodskih motora dok su pro`dirali vremeprostor, otvaraju}i prozore umnogostrukosti, i posmatrao vatru udaljenih nebula dok sam dokazivao svoje teoreme - sve to kroz filter ra~unara injegove neurologike. To stapanje moga vlastitog mozga sa brodom bilo je mo}no, ali ne potpuno. Povremeno suinformacije koje su mi preplavljivale razne centre u mozgu postojale uskovitlane i zbrkane: mirisao sam ra|anjezvezda Sarolte i slu{ao purpurne zvuke re{avanja jedna~ina i sli~ne apsurde. Upravo zato da integri{u taj unakrsnirazgovor ~ula u umu, holisti su razvili disciplinu holniranja; o mentalnim disciplinama pilota kasnije }u imatimnogo vi{e da kaèm.

U{ao sam u nebulu Trifid, u kojoj su mlade, usijane zvezde pulsirale talasnim duìnama plave svetlosti.Kad god bi moj brod propao u stvarni prostor oko neke zvezde, izgledalo je kao da je sva unutra{njost nebuleozarena crvenim oblacima vodoni~nog gasa. Po{to sam morao da pre|em do obli`nje nebule Lagune, samo samprojurio kroz Trifild, preska~u}i s prozora na prozor toliko brzo da sam svoj mozak morao da ubrzam za vi{etrenutaka sporog vremena. înilo mi se - zato {to su mi metabolizam i um bili ubrzani od elektri~nog dodira sara~unarom, pa sam mogao da mislim mnogo brè - da se vreme, suprotno svakoj logici, usporilo. U mome umuvreme se {irilo i rastezalo kao guma, sekundi su postajali sati, sati su li~ili na godine. To usporavanje vremena biloje neophodno, ina~e bi mi treperava jurnjava zvezda ostavila isuvi{e malo vremena da uspostavim svoje izomorfe imape, kako bih dokazao svoje teoreme. Ina~e bih propao u fotosferu nekog plavog diva, ili bih upao u nekobeskona~no Drvo Odluke, ili bih poginuo na neki drugi na~in.

Najzad sam pre{ao u Lagunu. Zaslepila su me sjajna svetla, od kojih su neka bila me|u najsjajnijimpredmetima u galaksiji. Oko grupe zvezda nazvane Blastula Luc, pripremio sam svoj dugi prelaz na nebulu Rozetuu sazve`|u Oriona. Probio sam se u Blastulu i nastavio do gustog prostora, gotovu u njenom {upljem centru. Tajgusti prostor naziva se Tihov Gusti{, i premda nije ni blizu toliko gust kao onaj koji leì u blizini Nikadije, postojimno{tvo ta~aka polazi{ta koje su povezane sa ta~kama odredi{ta u samoj nebuli Rozeti.

Prona{ao sam jednu takvu polazi~nu ta~ku i pred mojim unutra{njim okom izgradile su se teoremetopolo{ke verovatno}e i ja sam napravio svoju mapu. Mnogostrukost se otvorila. Zvezda u ~ijoj sam se orbitiokretao, ru`ni crveni div koga sam nazvao Krvavi Bal, nestala je. Lebdeo sam u kabini svog broda, pitaju}i sekoliko }u jo{ dugo padati du` putanje od Lagune do Rozete; pitao sam se - i to ne poslednji put u ìvotu - kakva jeta ~udna priroda onoga {to nazivamo vremenom.

U mnogostrukosti nema prostora, dakle nema ni vremena. Bolje re~eno, postoji vanvreme. Za mene, umom svetlosnom brodu, postojalo je samo brodsko vreme, ili usporeno vreme, ili vreme sanjanja, ponekad iubrzano vreme - ali nikada stvarno vreme koje vlada napolju u vaseljeni. Po{to }e mi putovanje do Rozete po svoj

prilici biti dugo i bez ikakvih doga|aja, ~esto sam smirivao mozak ubrzanim vremenom. To sam ~inio da izbegnemdosadu. Umne radnje su mi se usporavale do brzine kretanja lednika, i vreme je mnogo brè prolazilo. Godine supostajale sati, dok su se dugotrajni delovi beskona~no dosadnog ni{tavila skupljali u trenutak koji je bio potrebanmom srcu za jedan otkucaj.

Kasnije sam se umorio od ubrzanog vremena. Pomislio sam da bih isto postigao i ako um op~inim snom,ili drogom. Najve}i deo svog putovanja proveo sam u manje-vi{e normalnom budnom stanju brodskog vremenaprou~avaju}i knjigu koju mi je dao Vreme~uvar. U~io sam da ~itam. Te{ko je i{lo. Prastari na~in predstavljanjapojedinih glasova slovima bilo je veoma nedelotvorno sredstvo enkodiranja informacija. Varvarski. Nau~io samkurzivne glife tog niza koji se naziva alfabet, i nau~io sam kako da ih poveèm linearno - linearno! - da bi seformirale re~i. Po{to je knjiga sadràvala pesme pisane na nekoliko mrtvih jezika Stare Zemlje, morao sam danau~im jo{ i te jezike. Taj zadatak mi je, naravno, bio jedan od lak{ih, po{to sam mogao da unesem i upi{empreko postoje}eg materijala u centrima za jezi~ko pam}enje svoga mozga neposredno sve tajne uskladi{tene umom ra~unaru. (Iako je mali broj tih pesama bio napisan na starom angliskom, nau~io sam i taj, najstariji od svihjezika, zato {to me je majka ve} odavno gonila da to uradim.)

Kada sam nau~io metri~ke sisteme stihova koji su bili od{tampani preko - ponekada i niz - starih,kon~astih listova poùtele hartije, nau~io ih tako dobro da nisam morao da izgovaram pojedina slova unutra{njemuhu svog mozga, ve} sam bio u stanju da opaàm jedinice zna~enja re~ po re~, otkrio sam, na svojezaprepa{}enje, da je to {to zovu ~itanjem u stvari prijatno. Ose}ao sam zadovoljstvo otvaraju}i ispucale ko`nekorice, zadovoljstvo tako|e i u smirenom podsticanju ~ula vida onim crnim simbolima koji su predstavljali re~i,onako kako su se nekada izgovarale. Zaista, kako je ~itanje bilo u su{tini prosta stvar! Kako bih samo bioneobi~an u o~ima izvesne ène-pilota, da je mogla da me vidi kao ~itam! Tu, u osvetljenoj kabini svoga broda,lebdeo sam i drào Vreme~uvarovu knjigu ispred sebe, i nisam morao ni{ta drugo da radim ve} samo dapokre}em pogled s leva na desno, s leva na desno, niz stranice knjige koje su se ukrutile od starosti.

Ali najve}e zadovoljstvo pri~injavale su mi same pesme. Bilo je upravo divno otkriti da su ti nekada{njiljudi, uprkos svom zaprepa{}uju}em neznanju o ogromnosti vremeprostora i o beskona~nom obilju ìvota kojiispunjava na{ svemir, znali isto toliko mnogo o velikoj tajni ìvota - ili isto toliko malo - kao i mi danas. Iako im jeopaànje bilo jednostavno i smelo, ~inilo mi se da su ~esto dublje opaàli taj deo stvarnosti koji je neposrednospoznatljiv obi~nom ~oveku. Pesme su im bile kao dijamanti, grubo ise~ene iz neke prastene; pesme su im bilepune ritmi~ne, sladostrasne, varvarske muzike; pesme su im terale krv da ìvlje zastruji a o~i da se usredsrede naprostranstvo ispunjeno nedodirljivim zvezdama ili na daleka i ledena, severna mora. Bile su tu kratke, mudrosro~ene pesme s namerom da se uhvati i sa~uva jedan od kratkih i tu`nih (ali prelepih) trenutaka u ljudskom ìvotu,kao {to bi neko uhvatio leptira i sa~uvao ga u ledu gle~era. Bilo je i pesama koje su tekle preko vi{e stranicaknjige, pri~aju}i o ~ovekovoj strasti za ubijanjem i krvoproli}em i o onim ~istim i bezvremenim trenucima herojstva,kad ~ovek oseti da mu se unutra{nji ìvot mora spojiti sa onim ve}im ìvotom van njega.

Najvi{e sam voleo jednu od onih pesama koje mi je Vreme~uvar pro~itao dan pre mog odlaska. Se}aosam ga se kako kora~a kroz Kulu, steù}i pesnice i recituju}i:

Tigre! Tigre! bukti{ sadU pra{umi crne no}i.îja besmrtna ruka il' o~iStvori{e tvoj stra{ni sklad?

"Va`no je", rekao mi je, "da se rimuju 'sad' i 'sklad'."Pro~itao sam pesme jednom, pa jo{ jednom i mnogo puta; posle izvesnog vremena bio sam u stanju da

neke od njih ponovim ne gledaju}i u knjigu. Glasno sam recitovao pesme sve dok nisu stale da odjekuju u meni, itada sam mogao da ih ~ujem u svom srcu.

I tako sam upao u nebulu Rozetu, koja leì na ivici sve {ireg podru~ja eksplodiraju}ih zvezda, poznatogpod imenom Vild. Bacio sam pogled napolje na blistavi pakao o{tre svetlosti i uni{tenih zvezda i svemirske pra{ine,i ~uo samoga sebe kako izgovaram:

Video sam zvezde kako padaju,Ali kad padnu i da umru trebaNijedna zvezda ne nestajeSa zvezdama posutog neba.

Kada sam rekao da sam 'bacio pogled' na Vild, mislio sam, naravno, da mi je brod naslikao u mozgumodel Vilda koji je napravio. Rozeta je bila toliko daleko od Vilda u stvarnom prostoru - merenom svetlosnimgodinama - da svetlost ve}ine eksplodiraju}ih zvezda jo{ nije bila stigla do Rozete.

Nasuprot ru`no}i umiru}eg Vilda, Rozeta je bila prekrasna. Bila je to dìnovska praroditeljska zvezdanautroba, ~ija su novoro|ena sunca blistala i pulsirala tako strahovitom energijom da su udarni talasi i pritisaksvetlosti zbrisali sve u njenoj unutra{njosti, ostaviv{i nebulu {upljom, nalik na ljusku jajeta okovanu rubinima idijamantima. Kad sam se na{ao u blizini Sive Luc, najsjajnije u toj blistavoj, ruì~astoj kugli svetlosti, po~eo sam daizra|ujem prve mape koje }e me odvesti do ulaza u Etu Karinu i Tranzistorski Entitet.

Nastavio sam da putujem du` najstarijeg puta za koji je znalo ljudsko jato. Padao sam oko zvezda ~ije suplanete vrvele od ljudskih bi}a (i bi}a koja su bila iznad ili ispod ljudskog nivoa.) Rolova stena, Vakanda i Vesper -pored tih starih planeta projurio sam {to sam brè mogao. I pored Nvorta i Ohera, Farfare i Fostore, gde su ljudi,kao {to se pri~a, jo{ odavno nau~ili ve{tinu da svoja sebstva unesu u ra~unare. (Pri~a se tako|e da su ène naFostori, preziru}i preno{enje ljudskog uma u 'spravu', krenule dugim brodovima u nepoznato, i stigle na planetukoju su nazvale Le{o. Tu su osnovale jednu od najstarijih matrijarhija. Istori~ar Burgos Har{a, me|utim, nudidruga~ije obja{njenje njihovog porekla. On tvrdi da je Le{o naseljen iz jednog dubokog broda punog otpadni~kihdevica koje je trebalo da otputuju za sun~eve kupole na Nebeskoj Kapiji. Ko zna?)

Posle mnogo vremena u{ao sam u onaj deo padoputeva koje su jedva dodirnuli i drugi i tre}i talas Seoba.Tu su bile tako stare planete - me|u njima Slobodna luka, Nova Zemlja i Karta - da su bile naseljene mnogo prenego {to je ~ovek sro~io zakone civilizacije. Tu su bili ljudi i ène koji su prenosili na drugog svoju DNK, menjalisvoje hromozome i menjali svoja tela na mnogobrojne uàsne na~ine da bi se uklopili u svoja nova stani{ta, kao{to crv svrdla{ ispunjava rupu koju je progrizao u ìvoj lobanji.

Darein Luc bila je ùta zvezda iza koje su leàle druge za koje nisu postojale mape me|uputeva. Bio jemoj zadatak, kao pilota, da otkrijem nove mape, uspostavim izomorfe i dokaèm svoje teoreme - ili da izgubimìvot. I premda sam kao pripravnik svojevremeno izra|ivao takve mape one mnogosrukosti koja je bila u blizinina{eg malog sunca, nikada jo{ nisam morao da izra|ujem tako veliki broj tih mapa, niti sam putovao tako daleko.

U po~etku je i{lo veoma lako. Pomo}u zazena ispraznio sam svoj um potpuno, ostaviv{i u njemu samomatemati~ku misao. Bio sam predostroàn i otvoren za sva zakrivljenja i iznenadne deformacije mnogostrukosti.Razni prostori su se otvarali, razvijali i sklapali oko mene. Sa strahom sam u{ao u torizoni prostor, ali na{ao sammalu teoremu koja mi je omogu}ila da razaberem put kroz izuvijane tunele koji su pretili da me progutaju."Dosledni matemati~ar mora upotrebiti svoju volju da bi sagledao dublji smisao u sistemu", kaù kantori. Moja jevolja u po~etku bila jaka, i nastavljala je da ja~a sa svakom uspe{nom mapom koju bih napravio. Nakon {to sampre{ao {ezdeset osam zvezda iza Darein Luc, ve} sam se bio toliko naduo od gordosti, da sam zaronio u ne{to za{ta sam mislio da }e biti prili~no jednostavan gusti prostor.

Ali ni izdaleka nije bilo tako. Ta~ke izvori{ta bile su beskrajno gusto zbijene kao va{ke na glavi harijana,ali nisam mogao da na|em ni jednu jedinu ta~ku ishodi{ta u nebuli koja je leàla ispred mene, nebuli koja sezvala Tranzistorski Entitet. Pitao sam se za{to? Izgledalo je krajnje neverovatno da tu ne postoji mapa puteva. Po{tonisam mogao dalje, spustio sam se u stvarni prostor iznad jedne planete s prstenovima. Ose}ao sam seusamljenim i izgubljenim, i zato sam ~kiljavu, ù}kastu zvezdu koja je bila najblià gustom prostoru nazvao PerdidoLuc. Zakleo sam se da }u ovladati tim gustim prstorom ~ak i ako mi za to bude potrebno ~etrdeset dana stvarnogvremena.

Nisam znao koliko sam dugo unutra{njeg vremena proveo oble}u}i prozore tog gustog prostora,optere}ene sa previ{e nultih ta~aka i uraslih {upljina. êsto sam imao muke da utvrdim ta~ke; ~esto bih seprobijao kroz tunel od jednog mra~nog prozora do drugog, samo zato da na kraju otkrijem da su ti prozori srasli ujedan zatvoreni prsten. Obi~na pravila prelaènja od jednog prozora do drugog izgleda da nisu ovde vaìla. Morada sam ve} bio uvrstio u mapu {ezdeset ~etiri hiljade ishodi{nih ta~aka, pa ipak ni za jednu od njih nisam bio ustanju da dokaèm da je jednosmerno povezana sa ma kojom drugom na zvezdama Entiteta. Jednom sam takosna`no prsnuo u smeh da su mi se vilice gotovo i{~a{ile a onda sam u o~ajanju ugrizao donju usnu toliko sna`noda sam osetio vru}i i slani ukus krvi. Samo postojanje tog nemogu}eg gustog prostora rugalo se mojoj veri uta~nost Velike teoreme. Bio sam gotovo siguran da se ne moè izraditi nikakva mapa od Perdido Luca do Entiteta.Bio sam ve} spreman da odustanem, kada sam iznenada natrapao na prekrasnu, skrivenu skupinu ishodi{nihta~aka, koje su sve bile u vezi sa jednom jedinom belom zvezdom na spoljnom omota~u Entiteta. Trebalo je samoda presko~im do njih, otvorim prozor, i postanem prvi pilot u poslednjih pet stotina godina koji se usudio da za|eu prevrtljive, vihorne prostore ìve nebule.

Presko~io sam, dakle, i upao u blizini zvezde. Tako, zna~i pomislio sam, to je ta grupa zvezda od kojih jepilote moga Reda hvatala panika; pa i nije tako stra{na. Rekao sam samome sebi da nema razloga za strah.Onda sam pogledao napolje, na usijane oblake vodonika, i odjednom vi{e nisam bio tako siguran. îtava nebuladelovala je nekako mra~no i ~udno. Bilo je manje zvezda nego {to sam o~ekivao da }u videti, mo`da svega nekihstotinak hiljada. Me|uzvezdana pra{ina bila je isuvi{e gusta; raspr{ivala se i zaklanjala svetlost ~ak i sa najbliìhzvezda. êstice grafita, silikata i leda, i ~estice gvo`|a tako|e, prelamale su i bojile u crveno prigu{enu svetlostzvezda. Pojedina zrna me|uzvezdane pra{ine bila su tako dìnovskih razmera da nisu uop{te vi{e li~ila na pra{inuve} na krhotine planeta samlevenih u prah ili rastrgnutih. Za{to bi, pitao sam se, Entitet imao potrebu da rastrèplanete? Da prikupi masu - hranu - za svoje besnoslovne mozgove veli~ine meseca? Ili mo`da nije On bio taj kojije gotovo svaku zvezdu koju sam mimoi{ao ostavio gotovo bez planeta; mo`da je to bila neka druga prirodna,iako smrtonosna pojava?

Mehani~ari kaù da inteligencija moè da izvitoperi i oblikuje tkanje vremeprostora. Sada znam da su upravu. Otkako sam krenuo prele}u}i sa jednog prozora na drugi ka srcu Entiteta, mnogostrukost se u samoj nebulijedva primetno i lukavo menjala. Pre~esto bih se obreo na putu koji ve} bejah pre{ao. U jednom trenutku, poputzmije koja samoj sebi guta rep, pomislio sam da sam se uhvatio u beskona~nu krivulju; zabrinuo sam se da }uumreti od starosti ili izgubiti razum me|u tim neshvatljivim putanjama koje su se spajale i uvijale, vodile napred panazad, unutra i napolje, u izukr{tanost tog neznanog dela mnogostrukosti. U jednom drugom trenutku izgubio samtemu teoreme koju sam upravo dokazivao. U nekoj obi~noj situaciji takva bezna~ajna, trenutna rasejanost ne biimala nikakvog zna~aja, ali ja sam se sada nalazio usred sumanuto ispresecanog prostora kakav nikada ranijenisam video. Po~eo sam da neprimetno klizim u stranu sa svog normalnog redosleda prelaènja od jednogprozora do drugog. Imao sam krajnje ~udno ose}anje da sam Entitet remeti taj prostor ispred mene, mere}i na tajna~in moje matemati~ke sposobnosti, isku{avaju}i me kao pilota i ~oveka.

Iznenada se taj izdeljeni prostor prelomi kao gran~ica, i ja ispadoh u stvarni prostor. Gotovo sam uleteo ugravitacioni vrtlog jedne neutronske zvezde. Svud oko mene bio je mrak. Nekakve neobi~ne crne lopte materije,pola milje u pre~niku, lebdele su u mraku tog prostora. Ta crna tela - bilo ih je na milione - mora da su bilaproizvod Entiteta. Mogao sam samo da naga|am {ta su. Po{to su bile tako crne da nisu odbijale nikakvumle~nobelu zvezdanu svetlost niti, pak, ma kakvo drugo zra~enje, morao sam da zaklju~ujem o njihovom prisustvusamo na osnovu njihovih polja gravitacije. Imale su ubistveno mo}na polja gravitacije, iako ne toliko jaka kaoneutronska zvezda oko koje su rotirale. Za{to ih nije usisao zvezdin vihor gravitacije, to nisam mogao da pogodim.Da li su ta crna tela komadi proizvedene materije koji na neki na~in reguli{u protok informacije u Entitetu? Da li suto tahionske ma{ine ili nekakav drugi neprirodni motor za proizvodnju ~estica koje putuju brè od svetlosti? Ili sumo`da u pitanju bile kancerozne izrasline, nekakva divlja, nestabilna materija koja je preostala dok je Entitetpoku{avao da uobli~i vaseljenu po svojoj }udi? Nisam znao. Po~eh se pitati nisu li eshatolozi mo`da ipak pogre{ili;mo`da je mozak Entiteta sastavljen od crnih tela mnogo manjih od meseca? Da li je mogu}e da ja ovog trenutkaposmatram izvori{te boginjine inteligencije?

Nisam imao vremena da istraìm ovo neverovatno otkri}e zbog intenzivnog magnetnog polja zvezde - biloje hiljadu milijardi puta ja~e od polja Ledopada - uni{tavalo mi je brod. ^vrsto zbijeni neutroni zvezde, mo`daostaci jezgra neke prastare supernove, brzo su se okretali oko sebe, i oni su u stvari sa~uvali magnetno poljeprvobitne zvezde. Morao sam smesta da na|em neki drugi pravolinijski put, ali sam bar izbegao da budemsmrvljen ili ra{~ere~en poput kakve morske {koljke. Nasumice sam pao u mnogostrukost i imao sre}u da nisamupao u neko beskona~no Drvo Odluke.

Bilo je i drugih opasnosti i beànja o kojima ne}u govoriti. I ~udesnih stvari. Otkrio sam prvi od re`njevamozga Entiteta u onom delu nebule gde je mnogostrukost bila sva ispunjena tunelima i ta~kama ishodi{ta,prepletajima i vezama sa svim drugim delovima. Jedna zvezda je ravnomernim i sna`nim blescima ispumpavalasvetlost svake devete desetine sekunda. Bio je to mali pulsar, koji me je podsetio na kulu svetilju na vrhu Atakelakojom se upozoravaju saonice sa jedrima da se drè podalje od mra~nog, zale|enog stenja. Ali zvezda je bilamnogo, mnogo svetlija. Istovremeno s otkucajima moga srca pulsirala je energijom hiljadu sunaca. Svakimotkucajem osvetljavala je srebrni mesec koji je rotirao oko nje na razdaljini od pola milijarde milja. To sam videokroz teleskope svoga broda, koji su mi bili o~i i u{i. Posmatrao sam ~uveni mesec-mozak Tranzistorskog Entitetakako upija u sebe energiju i vrti se oko svoje ose promi{ljaju}i svoje nespoznatljive, beskona~ne misli, ili ve} {tagod da boginja ~ini kako bi ispunila svoje postojanje.

Naravno, niko nije znao {ta Entitet u stvari ~ini s tom silnom energijom. Video sam da je tro{i brè nego{to bi izgladneli hibaku{a progutao ~anak mleka. I po{to ve} govorim o svom neznanju, treba da napomenem danisam bio siguran da li je mozak Entiteta tranzistor ili je sastavljen od neke ~udne vrste proizvedene materije. (Setio

sam se crnih tela koje sam video u blizini neutronske zvezde i pitao se da to nisu ona.) Njen mozak svakako nijebio tranzistor u smislu da se sastojao od kristala silikona, ili germaniuma, ili nekog drugog poluprovodnika. Jo{veoma davno, kad je vladao Tisander Oprezni, eshatolozi su prona{li jedan mrtvi megamozak u blizini binarnihzvezda Od. Kad su izvr{ili resekciju tog meseca-mozga - u stvari bio je velik samo koliko neki veliki asteroid - otkrilisu milijarde slojeva supertankih organskih kristala, ogromnu ~ipkastu mreù me|usobno povezanih proteina koji suskakali pri dodiru sa elektri~nom strujom. Ta ~ipkasta mreà bila je veoma nalik na neurologike koje lemioci gradeunutar brodova {to putuju brzinom svetlosti - ali beskrajno sloènija. Bila je toliko sloèna da programerima nikadanije po{lo za rukom da de{ifruju ni jedan jedini program megamozga, ~ak ni one najjednostavnije programe borbeza opstanak koji mora da su bili ~vrsto utkani u proteinske veze. Nikada nisu saznali ni{ta vi{e o smislu postojanjamegamozga (i uzroku njegove smrti) nego {to sam to ja u~inio posmatraju}i ìvi mozak kako rotira oko pulsara.

Prona{ao sam pravolinijsku vezu i pao na otprilike pola miliona milja daleko od meseca. Iako samnapravio sve analize i testove koje sam mogao, saznao sam veoma malo o njegovom sastavu. Da je zaista biomozak, a ne prirodni mesec, u to nisam sumnjao. Nikada jo{ nisam video neki prirodni mesec koji bi bio takoneizbrazdan i bez kratera na povr{ini. Povr{ina mu je bila glatka i satenska kao koà dàkarandanske kurve. Kao{to sam ve} rekao, mnogostrukost u njegovoj blizini bila je izvitoperena na na~in koji bi se mogao objasniti samoprisustvom neke ogromne inteligencije. Ali kakva je bila priroda te inteligencije? Iako sam àrko ùdio da tosaznam, nisam smeo ozbiljno da planiram da se spustim na povr{inu meseca kako bih izvadio uzorak za analizu.To bi bilo surovo i varvarski, uz to i uzaludno, kao kad bi se bu{ila rupa u ruì~astom mozgu nekog autiste snamerom da se izradi mapa unutra{njeg sveta njegove ma{te. A bilo bi i nezamislivo opasno. I do sada sam,dobro sam to znao, imao sre}e, {to sam preìveo opasnosti koje vrebaju u mnogostrukosti. Kad bih bio toliko glupda poremetim Entitet, onako kao {to On remeti mnogostrukost samim svojim prisustvom, mislim da ne bih jo{dugo imao sre}e.

Trebalo je da odmah poletim ku}i. Ispunio sam svoj zavet da }u prodreti u Entitet i proputovao sam jo{ ikroz jedan njegov deo. Verovatno nije trebalo da poku{am da komuniciram s njom. Zar ni{~i ~ovek sme darazgovara sa boginjom? Glupo sam postupio - mislim - {to sam zasuo mesec informacijama zapisanim u laserskimzracima, {to sam njegovu srebrnastu povr{inu oblio radio talasima koji su nosili moj radoznali glas i {ifrovanipozdrav brodskog ra~unara. Ali ipak sam to uradio. Jednom u ìvotu ~ovek mora da stavi sve na kocku da biiskusio ne{to ve}e od sebe.

Entitet, me|utim, kao da nije bio svestan da postojim. Njemu su moji laserski zraci morali biti isto takoneosetni i neprimetni kao i 'boc' jednog jedinog fotona u ùljeviti ~ovekov dlan. Moji radio talasi bili su kao kap uokeanu radio talasa koje je emitovao pulsar. Ja Njemu ni{ta ne predstavljam, pomislio sam, i za{to mi smeta dabudem ni{ta? Da li sam ja svestan prisustva jednog jedinog virusa koji se kotrlja kroz kapilare mog mozga? Da,rekoh sam sebi, ali virus gotovo da nema svest, dok sam ja ~ovek svestan svoje vlastite svesti. Zar boginja ne bitrebalo, makar malo, da primeti tu svest? Zar ne bi trebalo da bude svesna mene?

Naravno, tako misliti bilo je veoma ta{to s moje strane, ali ja nisam nikad ni bio skroman. To je jedna odmojih najgorih mana. I pored sve svoje ta{tine, ipak sam znao da nikako ne mogu shvatiti tu fantasti~nu,svetlucavu, vanzemaljsku inteligenciju. Ose}ao sam strahopo{tovanje - druk~ilje se to ne moè opisati. Laserimasam izmerio pre~nik njegovog meseca-mozga i na{ao da od jednog do drugog pola meri hiljadu ~etrdeset milja.Kada bih svoj mozak mogao da umnoìm tri milijarde puta, pomislio sam, i jo{ jednu milijardu, i da tu lepljivu,ruì~astu masu slepim u jedno, jo{ ne bi bio velik kao njegov. Shvatio sam da je svaki deli} njegovih neurologikamilion puta brì od mojih sporokop~aju}ih neurona, i da u toj nebuli, oko sjajnih zvezda na udaljenosti od desetinasvetlosnih godina, lebde verovatno milioni mo`danih re`njeva veli~ine meseca, svaki pulsiraju}i sna`nominteligencijom, svaki na neki neznani na~in povezan sa svima drugima preko i kroz ustalasane plime kosmosa.

Zato {to sam goreo od radoznalosti i verovao da sam besmrtan, kao svi mladi ljudi, krenuo sam dapotpunije stvaram mapu Entiteta. Ispao sam u blizini usijanih dìnovskih zvezda i otkrio jo{ mnogo vi{e meseca-mozgova. Oko nekih zvezda rotiralo je i po stotinu meseca. Tu je mnogostrukost bila izvitoperena i odvratnosloèna. Tu sam se upleo u opasno Drve}e Odluke i izdelio prostore jo{ lu|e od onih na koje bejah ranije nai{ao.I ba{ za vreme tog dugog putovanja ka unutra{njosti mozga Entiteta prvi put sam osetio samopouzdanje u pogledusvoje pilotske ve{tine; osetio sam da sam zaista postao pilot. Na mahove sam preterivao u tom samopouzdanju i~ak postajao bezobrazan. Postoji li neki drugi pilot, pitao sam se, koji je nau~io toliko mnogo i tako brzo? Zar biTomot ili Lajonel - ili ma koji drugi majstor pilot - pro{ao kroz torizoni prostor tako otmeno kao ja?

Voleo bih da mi prostor dozvoljava da nabrojim sva ~uda te jedinstvene nebule, jer ona bi odu{evilamnoge, a ne samo astronome na{ega Reda. Naj~udesnije od svih mojih otkri}a, pored ~uda postojanja nebulesame, bila je planeta koju sam na{ao kako rotira oko crvene zvezde nazvane Kamilusa, koju nisam ja tako nazvao,

ve} ljudi koji ìve na toj planeti. Ljudi! Otkud su se tamo stvorili, pitao sam se? Da li su pali kroz mnogostrukostkao ja? Da nisu to mo`da potomci Tiha i Erendira Ede ili nekih drugih pilota koji su se izgubili u Entitetu? Bio samzaprepa{}en ~injenicom da ljudi mogu da ìve u mozgu jedne boginje. Nekako mi se ~inilo da im tu nije mesto.Zamislio sam ih kao parazite koji ìve od svetlosti svog krvavog sunca, ili kao crve svrdla{e koji su na neki na~inprogrizli sebi put u mozak jednog nepojamno vi{eg bi}a.

Po{to sam te ljude pozdravio preko radija obavio sam planetopad na jednu od prostranih pe{~anih obalana zapadu ostrvskog kontinenta zvanog Pe{~ar. Bilo je veoma toplo i zato sam otvorio kabinu svog broda. Sunceje bilo poput usijanog crvenog tanjira iznad moj glave, a ptice nalik na sne`ne galebove obru{avale su se i zvi`daleu strujanju vla`nog vetra, koji je zaudarao na alge i drugu vegetaciju. Sve, ~ak i sam vazduh, bilo je preteranozeleno.

Golim ljudima pore|anim du` pe{~anih duna morao sam izgledati veoma neobi~no dok sam stajao nautabanom, vla`nom pesku, znoje}i se u svojim crnim ~izmama i kombinezonu. Brada mi je izrasla za vreme dugihdana provedenih na putu, i telo mi be{e mal~ice oronulo zbog nekretanja. Kad sam se poklonio tim ljudima, mi{i}ina le|ima su mi podrhtavali od napora. Prirodno, zatraìo sam da govorim sa lordom planete. Ali ti ljudi nisu imalilorda - a ni gospodare, senseje, matrijarhije, kraljeve, za{titnike, ni bilo koga da upravlja njihovim svakodnevnimaktivnostima. Bili su anarhisti. Kao {to sam saznao, bili su po svoj prilici potomci hibaku{a koji su pre mnogovekova pobegli od ugnjeta~ke hijerarhije Japanskih Svetova. Ipak, izgledalo je da se jedva se}aju da je postojalonekakvo putovanje kroz Entitet. Niko nije umeo da mi kaè kako su njihovi preci upravljali svojim dubokimbrodovima i preskakali s prozora na prozor kroz mnogostrukost, jer to vi{e niko nije pamtio. A nikoga nije ni bilabriga. Bili su izgubili tu najplemenitiju ve{tinu, a i ve}inu drugih. Tih nekoliko stotina hiljada stanovnika planete bilisu varvari, koji su svoje dane provodili jedu}i, plivaju}i, pare}i se i re{ peku}i svoje telo u sun~evoj usijanoj rerni.Dru{tvo Kamiluse predstavljalo je jednu od onih bajatih utopija u kojima su roboti obavljali sve poslove umestoljudskih ruku i pravili nove robote da obavljaju jo{ vi{e poslova. Jo{ gore, ti ljudi programirali su svoje ra~unare daupravljaju robotima, i jo{ mnogo gore, prepustili su ra~unarima da misle umesto njih. Provodio sam tamo dane odpet stotina sati i nijednom nisam nai{ao na mu{karca ili ènu koje je interesovalo odakle poti~e ìvot i kuda ide.(Iako su mnoga deca imala uro|enu radoznalost koja je ubrzo bivala uni{tena.) Neverovatno, ali niko - izuzev,mo`da, ra~unara - nije znao da Kamilusa leì u mozgu jedne boginje. Zapisujem slede}i razgovor zato {to odli~nopredstavlja sve druge koje sam vodio tokom tih sparnih, vrelih dana i no}i.

Jedne ve~eri, na verandi jedne od vila izgra|enih na pe{~anim dinama plaè, sedeo sam u pli{anojnaslonja~i preko puta jedne starice po imenu Takara. Nau~io sam novozapadnojapanski dijalekt, samo da bihmogao da razgovaram s njom. Bila je sitna i smeùrana, a pramenovi zamr{ene kose rasli su joj mestimi~no pookrugloj glavi. Kao i svi ostali, bila je gola poput zveri. Kad sam je upitao za{to nikoga ne zanimaju takva ~udakao {to je, recimo, izgradnja mog broda, odgovorila je: "Na{i ra~unari bi umeli da izgrade brod brì od svetlosti,kad bismo mi to poèleli."

"Ali da li bi umeli da obu~e pilote?""Hai, pretpostavljam." Uzela je ~a{u bistrog plavog pi}a koju joj je prineo jedan od njenih slugu-robota.

"Ali zbog ~ega bismo poèleli da obu~avamo pilote?""Zato da padate od zvezde do zvezde. Postoje lepote koje samo piloti...""Bogami, ja ne mislim tako", upala mi je u re~. "Sve zvezde su nalik jedna na drugu, zar ne? Zvezde nam

daju toplotu - zar to nije dovoljno? A uz to, kao {to i sam priznaje{, putovanje od zvezde do zvezde je veomaopasno."

"Ionako ne}e{ ve~ito ìveti.""Hai, ali ipak moè{ dugo da poìvi{", re~e ona. "Ja sam do sada proìvela..." i tu se ona obrati jednom

od ra~unara ugra|enih u verandu od kre~njaka. On joj odgovori, i ona re~e: "Proìvela sam pet stotina godina pomerenju u tvojoj Nikadiji. Bila sam mlada èna, pa, mo`da..." Ona se opet obrati ra~unaru. "Bila sam mlada desetputa; divno je biti mlad. Mo`da }u se podmladiti jo{ deset puta. Ali ne, ako budem radila opasne stvari. I plivanjeje ve} dovoljno opasno, i vi{e to ne radim, iako roboti drè ajkule na odstojanju. Hai, mogao bi me uhvatiti gr~,zna{. Dobro je poznato da se opasnosti umnoàvaju s godinama. Postoji re~ za to, oh... koja je to re~?" Kad joj jera~unar rekao, ona nastavi. "Ako postoji svake godine verovatno}a da }u umreti, ta verovatno}a se pove}ava sbrojem godina. Umnoàva se, mislim. Najmanja opasnost postaje sve ve}a kako vreme odmi~e. Vremenom, akopostoji i najmanja opasnost da se izgubi ìvot, nastupi}e smrt. I zato ja vi{e ne izlazim iz svoje vile. Oh, nekadasam mnogo volela da plivam, ali moj ~etrnaesti mu` je poginuo kad mu je jedna morska ptica ispustila veliku{koljku na glavu. A{ira - kako je to bio lep ~ovek - imao je obi~aj da brije glavu. Bio je }elav kao kamen. Mora bitida je ptica od njegove glave pomislila da je kamen. Lju{tura {koljke mu je probila lobanju, i umro je."

Kao da stalno strepi od ~udnih udesa, podigla je pogled na zvezdano nebo da potraì ptice. Pokazala mije prstom na robotske lasere koji su oivi~avali visoke zidove verande, uperene u mra~no nebo, i rekla: "Ali vi{e sene bojim ptica."

Bila je, naravno, u pravu. @ivot jeste opasan. Zbog zakona verovatno}e, piloti - i svi ostali ~lanovi na{egaReda - gotovo nikada ne doìve starost kakvu je doìveo Soli. [to istovremeno obja{njava za{to su ga mla|i pilotizvali 'Soli Sre}kovi}'.

"Vaseljena je opasna", rekoh, nastavljaju}i razgovor. "I tajanstvena. Ali u njoj ima mnogih lepota -priznaje{ da voli{ lepotu."

"[ta podrazumeva{ pod lepotom?" Hote}i da to sazna, stavila mi je {aku izme|u svojih dojki, koje su bilesme|e i sasu{ene kao stare ko`ne vre}ice. Omirisala je vazduh u mom pravcu i nabrala svoj malecki nos.O~igledno joj se nije dopao miris vune natopljene znojem koji je izlazio iz mog kombinezona. Nerviralo me je {togleda na mene kao da sam ja varvarin, a ne ona.

Uperio sam prst u mesec koji je blistao iznad nas. Kazao sam joj da je taj mesec u stvari ogromnibiora~unar, mozak i su{tina jedne boginje. "Blista kao srebro, i to je lepo", rekao sam. "Ali svoju blistaju}uinteligenciju deli sa milion drugih meseca, i zamisli samo kakve su mogu}nosti... to je druk~iji, vi{i stupanj lepote."

Pogledala me je kao {to logi~ar gleda trabunjaju}eg autistu. "Mislim da mesec nije ra~unar. Za{to melaè{? Ra~unari nisu lepi, mislim da nisu."

"Ne laèm te", odvratio sam."A {ta podrazumeva{ pod boginjom?"Kad sam joj objasnio {ta su vi{e inteligencije prema klasifikaciji eshatologa, nasmejala mi se u lice. "Oh,

postoji Bog, pretpostavljam. Ili je, bar, nekad postojao - ne se}am se vi{e. Ali verovati da mesec misli, ~uj, to jesumanuto!"

Odjednom se upiljila u mene svojim starim, starim o~ima i stala da se trese kao {ator na vetru. Mora dajoj je palo na pamet da bih ja, ako sam lud, mogao da joj u~inim ne{to opasno i da samim tim ugroàvam njendugi ìvotni vek. Kada je ponovo pogledala u mene, primetio sam da roboti drè lasere uperene u mene.Obra}aju}i se svom ra~unaru ona nastavi: "Mesec se sastoji od... od elemenata: ugljenika, vodonika, kiseonika iazota."

"To su elementi proteina", upadoh ja. "Neurologike ra~unara se ~esto prave od proteina.""Oh, koga je briga od ~ega se prave stvari? Va`no je da vladaju mir i sklad. A ti ugroàva{ na{ sklad, ~ini

mi se.""Oti}i }u, ako to èli{."U stvari, nisam mogao da do~ekam da odem sa te vrele, zagu{ljive planete."Hai, mora{ da ode{. [to duè ostane{, bi}e{ sve opasniji. Molim te, ho}e{ li oti}i sutra? I molim te, nemoj

vi{e razgovarati s decom. Prepa{}e se ako pomisle da je mesec ìv."Prepustio sam te ljude njihovim zadovoljstvima i dekadentnom skladu. Usred duge no}i upalio sam

raketne motore i izleteo u mnogostrukost. Ponovo sam prelazio s prozora na prozor, idu}i sve vi{e unutra, kamozgu Entiteta. Bio sam ~vr{}e nego ikad re{en da prona|em niz njegove inteligencije, ukoliko je zaista postojao.[to sam dalje padao, otkrivao sam sve vi{e meseca-mozgova. Pored jedne usijane plave dìnovske zvezde morada je bilo bar deset hiljada tih meseca, zbijenih poput }elija embriona. Imao sam sna`no ose}anje da prisustvujemne~emu {to ne bi trebalo da vidim, kao da sam zatekao svoju majku golu ujutro u kupatilu. Da li se, pitao sam se,ti meseci na neki na~in reprodukuju? Nisam znao. Nisam mogao da prodrem pogledom u sredi{te te zbijenegrupe, jer je prostor u njemu bio crn poput crne rupe. I premda sam znao da je veoma rizi~no nastaviti sapadanjem, bio sam sav u vatri od mogu}nosti novog, boànskog ìvota, i zato sam krenuo preska~u}i od ta~ke dota~ke u sredi{te zbijene grupe meseca.

Smesta sam shvatio da sam napravio glupu gre{ku. Moj brod nije padao u sredi{te grupe meseca.Umesto toga, uleteo sam u jedno Drvo Odluke nalik na dùnglu. Stotinu razli~itih staza otvaralo se preda mnom,dele}i se i granaju}i se u jo{ deset hiljada drugih. Pozlilo mi je od straha, jer sam imao na raspolaganju samonekoliko trenutaka da odlu~im koji je pravi put ili da budem izgubljen.

Umom sam krenuo da se sastanem sa brodom, i sporo vreme se sklopilo oko mene. Misli su mi vitlale umozgu, kao {to se sne`ne pahuljice kovitlaju u ledenom vetru. Imao sam na raspolaganju dugi, razvu~eni trenutakda u njemu dokaèm jednu posebno te{ku kartografsku teoremu. Morao sam to u~initi brzo, brzinom kojommislim. Ra~unar je napravio model mojih misli i po~eo da mi napaja vizuelni korteks ideoplastima koje samprizvao po se}anju. Ti simboli nalik na kristale svetlucali su i prelivali se pred mojim unutra{njim okom; uobli~avalisu se i spajali i skupljali u dokazni niz moje teoreme. Svaki pojedini ideoplast bio je prelep i neponovljiv. Predstava

teoreme fiksiranih ta~aka, na primer, li~ila je na uvijenu ogrlicu od rubina. Dok sam gradio svoj dokaz, taj uvojakse spojio sa paperjastim, dijamantskim nitima prve Lavijeve kartografske teme. Razmi{ljao sam ludom brzinom iideoplasti se odjednom uko~i{e u mestu. Sloène smaragdne glife postavke nepromenljivosti, klinaste runesentencijalnih spojeva, i sva ostala slova - stvori{e trodimenzionalni niz, spojen po logici i nadahnu}u. [to sam brèmislio, tim brè su ideoplasti iskrsavali prividno niotkuda i pronalazili svoje mesto u dokaznom nizu. To mentalnosre|ivanje simbola u dokaz ima svoje posebno ime: zovemo ga olujom brojeva jer je brzina ~istog matemati~kogmi{ljenja ogromna, nalik na vihor srednjezimskog prole}a.

I dok me je oluja brojeva nosila ka trenutku dokaza, pre{ao sam u vreme sna. Primio sam oset nekakveneopisive sre|enosti; lepota i uàs su me obuzeli u trenutku kada se mnogostrukost otvorila preda mnom. Olujabrojeva se poja~ala, gotovo me zaslepljuju}i belom svetlo{}u vremena sna. Pitao sam se, kao {to sam se oduvekpitao, kakva je priroda tog vremena sna i tog ~udesnog mentalnog prostora koji nazivamo mnogostruko{}u. Da lije mnogostrukost zaista su{tinska stvarnost, ona stvarnost koja odre|uje oblik i ustrojstvo spoljnog svemira? Nekikantori veruju u to (moja majka nije me|u njima), i ube|eni su da }e onog ~asa kada matematika bude savr{enorealizovana, svemir biti savr{eno shva}en. Ali oni su ~isti matemati~ari, mi piloti nismo. U mnogostrukosti nemasavr{enstva. I ima mnogo onoga {to ne razumemo.

Bio sam duboko utonuo u vreme sna kad sam odjednom shvatio da nisam razumeo na~in na koji se DrvoOdluke grana posvuda oko mene. Bio sam sasvim blizu svom dokazu - trebalo je samo da pokaèm da je Lavijevniz ugra|en u nepromenjivi prostor. Ali nisam mogao to da pokaèm, i nisam znao za{to. Trebalo je da to budeprosto i lako. Kada se Drvo podelilo i rasulo najpre u milion, a zatim u milijardu razli~itih grana, stao sam da seznojim. Vreme sna se raèstilo i pretvorilo u ono uàsavaju}e, bezimeno stanje misli koje sam u sebi nazivao'vremenom ko{mara'. Iznenada sam dokazao da Lavijev niz ne moè biti ugra|en u nepromenjivi prostor. Srce mije lupalo kao u prestra{enog deteta. Zajedno s panikom nastupilo je o~ajanje i moj dokazni niz stao je da seraspada, da se rasprskava kao kristali zale|enog tla pod ko`nom ~izmom. Nema dokaza, znao sam. Ne}e biti nipovratka do ta~ke ishodi{ta u stvarni prostor. Ne}u pasti u okolinu ni jedne jedine zvezde, bliske ili udaljene. I nesamo da sam zalutao u jednom odvratnom Drvetu Odluke, ve} sam naleteo - ili sam bio gurnut? - u Beskona~noDrvo. âk i u najgorim Drvetima Odluke postoji verovatno}a da pilot prona|e pravu granu me|u milijardumilijardi sli~nih. Ali u Beskona~nom Drvetu ne postoji takva grana, nijedna grana ne vodi do izlaza i povratka utoplu sun~evu svetlost i stvarni prostor. Drvo se neprestano {iri, jedna grana urasta u drugu, i u deset centilionadrugih, i dalje i jo{ dalje, dele}i se i ponovo se dele}i do beskona~nog. Iz Beskona~nog Drveta nema spasa. Mojineuroni }e se postepeno razdvojiti, sinapsu po sinapsu, i ostaviti me da se igram prstima na nogama kao {to sedete igra kuglicama ra~unaljke. Si}i }u s uma, zaslepljen olujom brojeva, zale|en u ve~nom vremenu sna, zauvekbalave}i u beskona~nosti. Ili, ako se odvojim od svog brodskog ra~unara i pustim da mi mozak zamre, ne}e vi{ebiti ni~ega, ni~ega sem praznog crnog mrtva~kog sanduka koji me nosi u pakao mnogostrukosti.

Tada sam shvatio da sam do kraja lagao sebe. Nisam bio spreman da stavim sve na kocku da bihdoìveo susret s boginjom; nisam uop{te bio spreman da umrem. Setio sam se da sam slobodno i svojevoljnoizabrao svoju sudbinu. Mogao sam da krivim isklju~ivo samoga sebe i svoj glupi ponos. Moja poslednja misao, utrenutku kad mi je na usnama izronio vrisak i kad sam po~eo da slu{am glasove u sebi, bila je: za{to se ~ovekra|a u samoobmani laì?

5. TRANZISTORSKI ENTITET

I kada bi mozak bio toliko jednostavan da moèmo da ga shvatimo, bili bismo toliko glupi da to neuzmognemo.

Lajal Votskon, eshatolog iz Veka Holokausta

Negde je zapisano da je prvi ~ovek, Gilgame{, ~uo jedan glas u sebi i pomislio da je to glas Bo`ji. ûosam glasove koji su mi odzvanjali u unutra{njem uhu i pomislio da sam poludeo od straha pred Beskona~nimDrvetom.

Za{to?Znak je pomu}enog uma kad ~ovek ~uje glasove koji nisu nastali ni na ~ijim usnama ve} iz njegove

vlastite usamljenosti i ~e`nje. Ukoliko, naravno, nije u pitanju glas njegovog broda, koji mu stimuli{e slu{ne nerve,a oni prenose zvuke pravo u njegov mozak.

Za{to se ~ovek...?

Ali brodski ra~unar nema slobodnu volju; ne moè da izabere kojim }e re~ima i tonom glasa govoriti uumu pilota. Moè samo da primi signale iz nekog drugog brodskog ra~unara i da ih prevede u re~i, ali nijeprogramiran da stvara vlastite signale.

Za{to se ~ovek ra|a?Znao sam da moj brodski ra~unar ne prima signale sa nekog drugog broda brzinom svetlosti, jer je

preno{enje signala kroz mnogostrukost bilo nemogu}e. Mogu}e je, rekao sam samome sebi, da je neka odneurologika mog broda oslabila i umrla. U tom slu~aju je moj brod lud, a i ja }u to biti dokle god ostanempovezan s njim.

Za{to se ~ovek ra|a u samoobmani i laì?Nije mi se dopalo kad je brod po~eo da ponavlja moje najdublje misli, a sada sam se bukvalno prepao

kada je stao da izgovara glasove, napraviv{i pravu papazjaniju od mrtvih jezika Stare Zemlje. Neke od tih jezikasam mogao da razumem blagodare}i svom u~enju da ~itam; drugi su mi bili isto onako strani kao {to je i jezikmirisa koji upotrebljavaju Prijateljice ljudi stran ljudskim bi}ima.

Shalom, Instrumentum Vocale, la ilaha il ALLAH tat tvam asi, n'est-ce pas, kodomo-ga, wakiramasu? Hai,and thereto hadde he riden, no man ferre, poi s'ascose nel foco che gli affina which he called the stars of the SolidState Entity und so wir betreten, feure-trunken - Ahnest du den Schopfer? To sam ja, Malori Ringes.

Tako dakle, pomislio sam, to je ludilo, kad samog sebe pozdravljam kao oru|e s glasom, kad govorim oulaènju u Entitet 'opijen vatrom', ma {ta to moglo zna~iti. Prepoznao sam sintagmu Ahnest du den Schopfer? Toje bio stih jedne pesme napisane na starom gornjonema~kom, koji je zna~io ne{to nalik na 'Spoznaje{ li svogtvorca?' Ja sam 'spoznavao' da smo i brod i ja potpuno si{li s uma - ili to, ili ja zaista primam signal krozzakrivljenu mnogostrukost Entiteta. A onda sam za~uo:

Ako si ro|en za prizore ~udne,Stvari nevidljive da vidi{,Ja{i deset hiljada dana i no}i,Dok ti starost sedinom ne osneì kose.

Tako, dakle, Entitet voli staru poeziju. Ako je zaista neki signal poslat kroz mnogostrukost, pomislio sam,on mora da dolazi od Njega. Glasovi su stali da se moduliraju i rezoniraju pretvoriv{i se u jedan jedini glas. Naizvesni na~in, to je bio ènski glas, istovremeno i zavodljiv i usamljen, boànski i tuàn. Bio je to glas koji nije biosiguran da }e biti shva}en. Slu{aju}i kako tim predivnim glasom odzvanjaju mrtvi jezici Stare Zemlje, po~eo samda naga|am da Ona pravi opite ne bi li otkrila koji je moj maternji jezik. Ali posumnjao sam u tu misao istog ~asakad mi je pala na um. Mo`da to ja isuvi{e àrko èlim da razgovaram s Njom; mo`da sam to samo ja koji govorimsa samim sobom.

Ne, Malori, govori{ sa mnom.- Ali ja uop{te ne govorim; ja mislim.Nemoj laskati sebi da je ono {to se de{ava u tvom umu istinsko mi{ljenje.- Kako moè{ da mi ~ita{ misli... moj um, kad ve} tako kaè{?Ti si u meni, i ja sam u tebi. Jin i Jang, Lingam i Joni, unutra i napolje. Ja sam Entitet, ali nisam

tranzistorski. Ne ba{ uvek.- [ta si ti?Ja sam zanos; ja sam munja; ja sam vatra tvog pro~i{}enja.- Ne razumem.Ti si ~ovek. Zaista ti kaèm, ~ovek je zaga|en potok. [ta si u~inio da bi se pro~istio?Tako dakle, pomislio sam. Ja sam goreo od èlje da upoznam jedno vi{e bi}e, a Ona mi govori u

zagonetkama. Hitro sam skrenuo misli sa mnogostrukosti i Beskona~nog Drveta. Ispitao sam neurologike svogabroda. Bile su ìve i zdrave i nigde nisam mogao da prona|em izvori{te Entitetovih signala.

Nema signala, onako kako ih ti shvata{. Samo opaàja i dodira: ja gledam u elektri~no polje logika tvogabroda, pa posegnem i ispreme{tam elektrone da bih promenila hologram. Tako tvoj ra~unar misli mojim mislima imojim glasom napaja tvoj mozak. Mogla bih i neposredno da ti dodirnem mozak, ali to bi te upla{ilo.

Da, da, bi. Ve} sam bio dovoljno upla{en. Nisam èleo jo{ i da mi ne{to vazemaljsko 'ispreme{ta'elektrone u mozgu, da me ispuni svojim slikama i zvucima, da me natera da vidim, ~ujem, dodirujem i miri{emstvari koje ne postoje, da mi izmeni vlastito opaànje stvarnosti. S tom mi{lju pojavi se jedna mnogo uznemirenija:{ta ako mi Entitet ve} preme{ta elektrone u mozgu? Mo`da samo èli da mislim da glas koji ~ujem dolazi iz

ra~unara? Nisam znao {ta da mislim. A da li ja to zaista mislim svoje vlastite misli? Ili se to mo`da Entiet poigravasa mnom, navodi me da sumnjam u to da li mislim svoje vlastite misli? Ili jo{ gore, {ta ako je sve ovo ko{mar iludilo? Mo`da mi se brod ve} raspao; mo`da upravo doìvljavam onaj poslednji trenutak pred smrt, a Entitet je -ko zna iz kojih razloga - dopro do mog mozga i u njemu stvorio privid razumnog ìvota. Mo`da sam ve} mrtav, ilisamo samnjam; mo`da sam ja - ma {ta to 'ja' bilo - isklju~ivo stvorenje iz sna Entitetovog? Naravno, svako imatakve misli i strahovanja, ali je malo onih kojima se boginja obra}a. Kad sam pomislio da mi se Ona nalazi uumu, zavrtelo mi se u glavi od ose}anja da gubim svoje sebstvo. Stomak mi je goreo od ga|enja pri pomisli danemam svoju slobodnu volju. Bio je to uàsan trenutak. Pomislio sam da je svemir stra{no nesigurno mesto, ukojem mogu biti siguran samo u jedno: da u carstvu svoga uma ne èlim da mi ni~ije druge misli osim mojihvlastitih menjaju mi{ljenje.

Zato {to sam bio pun straha i sumnje, Entitet je objasnio kako manipuli{e materijom kroz slojevemnogostrukosti. Ali ja sam shvatao samo ne{to malo fizike, samo najprostije pojmove. Entitet je bio stvorio novumatematiku da njome opi{e zakrivljenost i potku vremeprostora. Bio sam u stanju da shvatim njenu teorijume|usobne povezanosti onoliko koliko bi jedan crv shvatio prikaz razli~itih stupnjeva beskona~nosti. Pre mnogogodina, naravno, mehani~ari su istraìli paradokse kvantne mehanike. Na primer, dokazali su da izme|u dvafotona u jednom paru postoji fundamentalna veza, bez obzira na to koliko su te dve ~estice daleko jedna od drugeu stvarnom prostoru. Ako dva fotona odlete iz jednog svetlosnog izvora u dva suprotna kraja vaseljene, svaki }e odnjih sigurno 'znati' atribute svoga blizanca, kao {to su ubrzanje ili polarizacija, bez obzira na to koliko bilirazdvojeni. I zna}e to trenutno, kao da svaki od njih trenutno 'pamti' da treba da bude polarizovan horizontalno, ane gore i dole. Na osnovu tog otkri}a mehani~ari su postavili teoriju da je mogu}e prenositi informacije brè odsvetlosti, iako, na svoju sramotu, nikada u tome nisu uspeli. Izgleda da je Ona znala ne samo kako }e saobra}ati,ve} i kako da trenutno dodirne ~estice i upravlja njima kroz prostranstva vaseljene. Kako Ona to radi, ni dan danasmi nije jasno.

- Ne razumem tvoju definiciju korespondentnog prostora; da li je on izomorfan sa onim {to nazivamo Laviprostor? Nije mi jasno... samo kad bih imao vi{e vremena!

U po~etku vremena sve ~estice u vaseljeni bile su zbijene u jednu jedinu ta~ku; sve su ~estice bile kaojedna, u jednostrukosti.

- I ne mogu da zapamtim derivaciju tvoje jedna~ine polja. Mora da je...Pam}enje je sve. Sve ~estice pamte trenutak kad je jednostrukost eksplodirala i kada se rodila vaseljena. U

izvesnom smislu, vaseljena i nije ni{ta drugo sem pam}enja.- U tom slu~aju korespondencije su superluminalne? Sistem korespondencija kolabira? Sto puta sam

poku{avao to da dokaèm ali...Sve je u vaseljeni istkano od jednog jedinog superluminalnog tkanja. Tat tvam asi, i ti si to.- Ne razumem.Nisi zato ovde da razume{.- Pa, {ta misli{, za{to sam pre{ao pola galaksije?Ovde si da kle~i{.- Molim?Ovde si da kle~i{ - to su re~i iz jedne stare pesme. Zna{ li tu pesmu?- Ne, ne znam. Naravno.Ahhh, {teta. Onda si mo`da ovde da umre{, ne samo da kle~i{.- Umre}u u Beskona~nom Drvetu; ne postoji mapa puteva koji vode iz Beskona~nog Drveta.Drugih je bilo pre tebe; drugi su se tako|e izgubili u Drvetu.- Drugi?Boginjin glas odjednom postade tanak i milozvu~an, kao u male devoj~ice. Nalik na muziku flaute,

slede}e re~i se prosu{e u moj mozak:

Svi otido{e u svet svetlosti!Samo ja ostadoh da oklevam tu;Se}anje na njih je svetlo i krasnoI sumorne mi misli razgoni.

Mora{ umreti. To zna{ i sam, duboko u sebi. Ne boj se.- Dobro, piloti ginu - tako svi kaù. Ne bojim se.

@ao mi je {to se boji{. Tako je bilo i sa drugima.- Kojim drugima?Osam pilota tvoga Reda poku{alo je da prodre u moje mozgove: Vincent li Taut, Erendira Ede i

Aleksandravondila, I{i Moku, Rikardo Lavi, Dèmi Floutou i Atara od Crnog Meseca. I Dòn Penhalegon, onajkoga zovete Tiho.

- Zna~i, ti si ih ubila?[ta ti zna{ o ubijanju? Kao {to ostriga, da bi se za{titila, oblaè zrno peska koje joj smeta slojem po

slojem bisera, tako sam i ja zatvorila te pilote, sve osim jednog, u ogranke Drveta Odluke.- [ta je ostriga?Entitet posegnu u memoriju mog ra~unara i stavi u nju sliku, izgraviranu svetlo{}u i njen dodir i miris.

Pomo}u te zabranjene telepatije - zabranjene nama, pilotima - doìveo sam njen pojam ostrige. U svome umuvideo sam meko, ljigavo stvorenjce, koje se {titilo lju{turom u obliku dva kapka koje je moglo da se otvara izatvara kako mu se prohte. Prsti mi se sklopi{e gotovo protiv moje volje, i u {aci osetih {kripavi pesak na ovalnoj,tvrdoj, vla`noj lju{turi. Vilice su mi se pokretale same od sebe, pokretale mi zube na mekom mesu koje iznenadaprsnu i ispuni mi usta ìvom te~no{}u, solju i ukusom mora. Osetio sam jaki, opojni miris ogoljenih proteina i ~uomljackavi zvuk dok sam gutao lopticu sirovog, ìvog mesa.

To je ostriga.- Greh je ubijati ìvotinje zbog mesa.A ti, nevini moj ~ove~e, ti si ljupki biser na ogrlici vremena. Shvata{ li zakrivljenosti vremena? Oni drugi

piloti su ìvi, kao {to je i biser ìv svojim sjajem i lepotom, a ipak nisu u ìvotu. Umrli su, a ipak ostali neumrli.- Opet govori{ u zagonetkama.Vaseljena je i sama jedna zagonetka.- Igra{ se sa mnom.Volim da se igram.U oku moga uma pojavi se providna, blistava kocka. Bila je podeljena u osam drugih ugra|enih kocki, i u

svakoj od njih treperile su rasplinute slike. Zagledao sam se bolje u unutra{njost kocki i slike su po~ele da sezgu{njavaju i dobijaju obrise. U svakoj kocki, izuzev one u donjem desnom uglu, po jedna glava bez tela lebdelaje u svom zato~eni{tvu, kao {to pilot lebdi u kabini svoga broda. Svako lice bilo je nagr|eno gr~em straha i ludila.Svako lice je otvorenih usta buljilo u mene - buljilo kroz mene - kao da sam od vazduha. Tada sam prepoznao talica. Moji u~itelji istorije dobro su me podu~ili. Bila su to lica Vincenta li Tauta, I{ija Moke i ostalih koji su ovamostigli pre mene.

[ta je smrt, Malori? Piloti su se izgubili u ograncima Drveta Odluke. Izgubljeni su i zaboravljeni kao iEshilove pesme. Ali jednog dana, ja }u ih se setiti.

Pitao sam se kako je zatvorila pilote (i mene samog) u Beskona~no Drvo. Postoje na~ini, razume se, da senasumice otvori prizor u mnogostrukost, da se pilot bez mape i nepripremljen po{alje u neko Beskona~no Drvo. AliOna nije upotrebila nijedan od tih na~ina. Uradila je ne{to drugo, ne{to ~udesno. Kako je to mogu}e, hteo samda znam? Da li je njena svest zaista uobli~ila mnogostrukost, uvrnula same nizove dublje stvarnosti, ba{ kao {todete pravi pletenicu od valj~i}a ilova~e?

Nisam znao. Nisam mogao da znam. Video sam manje od njenog milionitog dela, a i njoj samoj jeverovatno bio potreban samo maju{ni deli} tog dela da govori sa mnom umom u um. Bio sam kao zrno peskakoje poku{ava da shvati okean na osnovu ono nekoliko virova i strujanja koji ga nose; bio sam kao cvet kojipoku{ava da shvati let kroz svemir na osnovu blagog golicanja zvezdane svetlosti na svojim ne`nim laticama. Dodana dana{njeg traìm re~i kojima bih mogao opisati mo} Entiteta, ali re~i nema. Saznao sam - ako je to pravare~ za spoznaju koja nastupi u blesku intuicije - dozvoljeno mi je bilo da shvatim da Ona upravlja svim naukama isistemima misli onako kao {to ja re|am re~i u re~enice. Ali njene 're~enice' bile su tako ogromne i bezdane kaoda ih izgovara sama vaseljena. Dosegla je istine i saznanja daleko iznad ~uvenih meta-filozofija vanzamaljskihFrava{ija. Ona, boginja, igrala se pojmovima koji bi mogli preokrenuti vaseljenu, pojmovima nezamislivim~ove~ijem umu. Dok je ve}ina mojih bli`njih ìvela svoj vek zbunjena, zbrkana i u tami, Ona je re{ila probleme iotkrila nove pravce misli o kojima mi nikad nismo ni sanjali, i jo{ gore po nas, Ona je to uradila tako lako kao {tobih ja pomnoìo dva puta jedan.

Mehani~ari ~esto oplakuju svoj najstariji paradoks, koji je slede}i: nizovi iz kojih je istkana vaseljena tolikosu beskona~no mali da bi svaki poku{aj da se oni prou~e izmenio njihova svojstva. Sam ~in posmatranja remetiobjekat posmatranja. Na Staroj Zemlji, pri~aju, postojao je kralj koji je menjao atome svega oko sebe, tako da sesve {to bi dodirnuo pretvaralo u zlato. Taj kralj iz bajke nije mogao ni da pije ni da jede, zato {to mu hrana i pi}e

nisu imali ukus ni~ega drugog do zlata. Mehani~ari podse}aju na tog kralja: sve {to 'dodirnu' pretvara se u ru`negrudve materije, u elektrone, kvarkove, ili zeta-neutrine. Oni nikako ne mogu da pojme dublju stvarnost, osim uzpomo} pozla}enih, izvitoperuju}ih so~iva svojih instrumenata ili putem dodira svojih zlatnih jedna~ina. Na nekinepojamni na~in, Entitet je prevazi{ao tu tamnicu materija. Videti stvarnost neposredno, onakvu kakva stvarno jeste- to je, mislim, privilegija koju ima samo boànski intelekt.

Vidi{ li pilote, Malori Ringese?Video sam ludilo i haos. Netremice sam gledao u kocke u kojima su bili neumrli piloti. Crno, o{tro

izvajano lice Dèremija Floutoua ispu{talo je tanak mlaz sline kroz tanke usne.- Ti si zarobila pilote; zna~i ti moè{ i da ih oslobodi{. I mene.Ali oni jesu slobodni. Ili }e postati slobodni kad se vaseljena obnovi. Ono {to je bilo, bi}e.- To su skrajerske brbljarije.Zakrivljenost vremena: kada se vaseljena toliko pro{iri da najbliè dve zvezde budu toliko udaljene jedna

od druge kao {to je sada udaljen galakti~ki oblak Grus od Canes Venatici, posle milijardi va{ih godina, piloti }ebiti onakvi kao {to ih vidi{, zamrznuti u ve~itoj sada{njici. Lak{e je zaustaviti vreme, zar ne, nego ga ponovopokrenuti? Ubiti nego stvoriti? Ali stvaranje je bezvremeno; stvaranje je sve.

- Piloti... u Drvetu gde se beskona~no grana u ludilo, jesi li videla njihova poludela, uko~ena lica?Ludilu nema leka; ono je cena koju neki moraju da plate.- Ose}am kao da i sam po~injem da ludim zalaze}i u grananja tog drveta. Ako, kako kaè{, za ludilo

nema leka, onda mi pomozi da pobegnem od beskona~nog i prestani da se poigrava{ mojim umom!Ti, Malori, ludi moj ~ove~e, ti i ja }emo se igrati i nau~i}u te sve {to se zna o trenutnosti, a mo`da i o

ludilu. Ho}e{ li da se pridruì{ drugim pilotima? Gledaj pa`ljivo, ona prazna kocka tebi je namenjena.Tek tada sam opazio ono {to je trebalo odmah da vidim: da se osam pilota izgubilo u Entitetu, ali da u

kockama lebdi samo sedam tih avetinjskih mrtva~kih glava. Ni u jednoj kocki nisam video ogromnu Tihovu glavu,nalik na morà.

- [ta se dogodilo s Tihom?Ja sam tiho; Tiho sam ja, deo mene.- Ne razumem.Tiho boravi u memoriji.U mome umu opet se za~uo glas male devoj~ice, samo {to sada vi{e nije bio onako sladak, niti je sasvim

odgovarao maloj devoj~ici. îsti i nevini zvuk flaute bio je obojen prigu{enim, tamnim tonovima, dok sam slu{ao:

Oh, taj romanti~ni bezdan {to se spu{taNiza zelenu stranu kedrovima obraslu!To divlje mesto! Sveto i vol{ebnoK'o uvek kad ga je po mese~ni pohodila@ena {to doziva demonskog ljubavnika!

On je bio divljak u svilenoj ode}i, prekrasan ~ovek, ~ovek - demonski ljubavnik. Kada sam videla kakoima neobuzdanu inteligenciju, odvojila sam mu mozak od tela i prekopirala ga sinapsu po sinapsu u maju{nu{upljinu jednog od mojih manjih mozgova. Gledaj, evo Dòna Penhalegona.

U samoj kabini mog broda iznenada se ukaza Tihova slika. Bio mi je tako blizu da sam mogao da mudodirnem nate~eni crveni nos, kao {to ~ovek posegne za sne`nom jabukom. On je - bio je - ~ovek grubo istesanoglica sa ù}kastim o~njacima koji su mu virili ispod ljubi~astih usana. Griva sjajne crne kose padala mu je zamr{enado pola le|a; podvaljak mu je visio ispod ~ekinjaste bradice do pola grudnog ko{a. "Odakle pada{, Pilote?"zapitao me je glasom ogrubelim od starosti, ponoviv{i tradicionalni pozdrav dva pilota kad se sretnu negde dalekood ku}e. Glas mu je odjekivao kao zvono kroz kabinu mog broda. O~igledno je Entitet bio u stanju da stvaraholograme i zvu~ne talase isto onako lako kao {to se poigravao elektronima. "[alom", re~e on. Crvenim,oznojenim prstima napravi tajni znak za koji su znali samo piloti na{ega Reda.

"Nisi ti Tiho", rekoh ja glasno. Trgao sam se na zvuk vlastitog glasa. "Tiho je mrtav.""Ja sam Dòn Penhalegon", re~e ta prikaza. "@iv sam kao i to. U stvari, jo{ ìvlji, jer ne mogu tako lako da

budem ubijen.""Ti si glas Entiteta", rekoh ja, bri{u}i znoj sa ~ela."Ja sam i jedno i drugo.""To nije mogu}e."

"Ne budi tako siguran u to {ta je mogu}e a {ta nije. Sigurnost moè da ubije, kao {to zna{."Protrljav{i jednu stranu nosa, upitah: "Ako je tako, onda je Entitet sigurno upio u sebe Tihove memorije i

na~in mi{ljenja - toliko mogu da poverujem. Ali sam Tiho ne moè biti ìv, zar ne?... moè{ li ti? Ako si samo deoceline... Entiteta?"

Tiho - ili njegova prikaza, kao {to sam stalno podse}ao sebe - nasmeja se tako gromko da mu semehuri}i pljuva~ke ukaza{e na usnama. "Ne, pilote moj, isti sam kao ti, kao svi ljudi. Ponekad imam slobodnuvolju, ponekad je nemam."

"Onda nisi isti kao ja", pohitao sam da kaèm. "Ja imam slobodu izbora, svako je ima.""Ne, zar si po slobodnom izboru razbio nos svog Lorda Pilota?"Prepalo me je i razljutilo {to je Entitet mogao da izvu~e to se}anje iz moga uma, i zato sam besno rekao:

"Soli me je izazivao. Razbesneo sam se."Tiho obrisa pljuva~ku sa usana i protrlja ruke. ûo sam struganje koè o koù. "U redu. Soli te je izazvao.

Zna~i Soli je vladao situacijom, a ne ti.""Zloupotrebljava{ moje re~i. On me je toliko razljutio da sam hteo da ga udarim.""U redu. On te je razljutio.""Mogao sam da se suzdrìm.""Jesi li?" upita on.Bio sam besan i to u~ini da dreknem, "Naravno. Ali bio sam toliko ljut da mi je bilo svejedno da li }u ga

udariti.""Mora da voli{ da bude{ ljut.""Ne, mrzim to. Oduvek sam to mrzeo kod sebe. Ali {ta }u, takav sam.""Mora da voli{ sebe kakav si."Zatvorio sam o~i i zavrteo glavom. "Ne, ne razume{ me. Poku{avao sam... poku{avam, ali kad se

razbesnim, to je... eto, to je prsto deo mene, shvata{? Niko nije savr{en.""Tako|e, niko nema slobodnu volju", zaklju~i on.Obrazi su mi goreli i jezik mi je bio suv. Izgledalo je da i Tiho poku{ava da me izazove da se razbesnim.

Dok sam duboko i ravnomerno disao, bore}i se da se savladam, posmatrao sam faze svetlosnih talasa od kojih sesastojala Tihova slika. Haljina mu je bila poput svetle}eg dima u crnom vazduhu.

"A boginja?" upitao sam. "Ima li ona slobodnu volju?"Tiho opet prsnu u smeh. "Da li pas ima Budinu prirodu?" upita on. "O{trouman si, pilote, ali nije tvoje da

ispituje{ boginju. Ti si taj koji je ovde da bude ispitan.""Ispitan... kako?""Ispitan da bi se videle mogu}nosti."Kao {to sam uskoro saznao, Entitet me je ispitivao jo{ od kad sam pre{ao prag njegovog ogromnog

mozga. Torizoni prostor i ru`no iseckani prostori koji su me gotovo pobedili - sve je to bilo Njeno delo, kao iBeskona~no Drvo u kojem sam bio zarobljen. Ispitivao je moju matemati~ku ve{tinu i - kako mi je rekao Tiho -moju hrabrost. U jednom od zna~ajnijih testova dokazao sam da sam u stanju da slu{am boànski glas i da se neizbezumim od straha. Nisam imao pojma za{to bi Ona uop{te èlela da me ispita, sem ako to nije bila jo{ jednaod Njenih igara. I za{to upotrebljava Tiha da me ispituje, kada je jednostavno mogla da pogleda u moj mozak ividi tamo sve {to se moè videti? Samo {to sam to pomislio, kad boànski glas zagrme u mojoj glavi:

Pre vi{e hiljada godina va{i eshatolozi izradili su mape DNK molekula do poslednjeg atoma ugljenika. Alijo{ tragaju za pravilima po kojima DNK stvara ìvot i kodove za nove oblike ìvota. Jo{ u~e gramatikudezoksiribonukleinske kiseline. Kako je sa DNK, tako je i sa otvorenim mozgom. Zamisli bebu koja je nau~ilaazbuku, ali ne zna {ta re~i zna~e i ne zna pravila po kojima da ih slaè. Shvatiti mozak na osnovu triliona njegovihsinapsi isto je kao poku{ati da sudi{ o pesmi na osnovu proizvoljnih prepletaja pojedinih slova. Ti si ta pesma.Postoje beskona~ne mogu}nosti. Ti }e{, Malori moj, za mene uvek biti tajna.

- Ne}u da me ispituje{.Sam ìvot je ispit.- Ako poloìm, ho}e{ li me osloboditi iz Drveta?Kao svaki ~ovekoliki majmun i ti si ovog ~asa slobodan da pobegne{ sa svog Drveta.- Slobodan? Ne znam samo na koji na~in?[teta. Ako poloì{, ima{ pravo da mi postavi{ tri pitanja, bilo kakva. To je jedna stara, prastara igra.- A ako ne poloìm?Onda }e se svetlost ugasiti. Oh, gde boravi svetlost kad je uga{ena?

Stezao sam pesnice sve dok mi se nokti nisu zarili u dlanove. Nisam hteo da polaèm ispit."Dobro, pilote moj, ho}emo li po~eti?" Ovo su bile Tihove re~i dok je ~e{ao svoje podvaljke."Ne znam."Ne}u podrobno opisivati mnogobrojne testove kojima me je podvrgao Tiho - Entitet. Neki od njih, kao {to

je bio Test Znanja, kako ga je on zvao, bili su duga~ki, dosadni i zalazili su u sitnice. Prirodu drugih testova, kao{to je Test Paradoksa, a za njim je usledio, ~ini mi se, Test Stvarnosti, u kome sam morao da dovodim u pitanjesvaku svoju pretpostavku, naviku i verovanje, dok me je Tiho zasipao neumnim idejama koje mi nikada ranije nebehu pale na pamet. Taj me je test gotovo izludeo. Nikako nisam mogao da shvatim za{to je uop{te potrebno dabudem ispitivan, ~ak ni kad je Tiho objasnio: "Jednoga dana, ljutiti moj Pilote, mo`da }e{ imati veliku mo}, recimokao Lord Pilot, i bi}e potrebno da sagledava{ stvari kroz vi{estruke o~i."

"Sasvim sam zadovoljan i vlastitim o~ima.""Ipak", primeti on, "ipak..."Iznenada, u mojoj glavi stado{e da odzvanjaju pouke ~uvenog kantora, Aleksandra od Simuma,

Aleksandra Dijega Solija, koji je bio davno preminuli otac Leopolda Solija. Utonuo sam, telom, umom i du{om usistem verovanja neobi~nih Prijatelja Boga. Ugledao sam vaseljenu kroz Aleksandrove mra~ne, sive o~i. Bila je tohladna vaseljena u kojoj ni{ta nije bilo sigurno izuzev stvaranja matematike. Ostali oblici stvaranja nisu, u su{tini,ni postojali. Da, postoji ~ovek, ali {ta je ~ovek, u krajnjoj liniji? Da li su ~oveka stvorile Jeldre, koje su, pak, i samestvorene od strane Starijih Jeldra I ako je tako, ko je stvorio njih? Te iste, Starije Jeldre?

I tako sam saznao tu neobi~nu teologiju Aleksandra Dijega Solija: poznato je da je prvi lord Kantor, velikiGeorg Kantor, jednim genijalnim dokaznim nizom pokazao da se beskona~nost celih brojeva - koje je zvao alefnul - nalazi u jo{ vi{oj beskona~nosti stvarnih brojeva. Dokazao je i da se ta beskona~nost nalazi u jo{ ve}ojbeskona~nosti alef dva, i tako dalje, cela hijerarhija beskona~nosti, beskona~nost beskona~nosti. Kantori saSimuma verovali su da je hijerarhija brojeva verna slika hijerarhije bogova. Zaista, kao {to je Aleksandar nau~iosvog sina, Leopolda, ako postoji bog, ko ili {ta je stvorilo tog boga (ili boginju)? Ako postoji vi{i bog, nazovimo gabog2, mora postojati i bog3, i bog4, i tako redom. Postoji alef miliona i alef centiliona, ali nema krajnje, najvi{ebeskona~nosti, i zato ne postoji Bog. Ne, nemogu}e je da postoji istinski Bog, prema tome ne postoji ni istinskostvaranje. Ta logika je bila isto onako o{tra i nemilosrdna kao i sam Aleksandar od Simuna: ako ne postoji istinskostvaranje, onda nema ni istinske stvarnosti. Ako je sve nestvarno, nestvaran je i ~ovek; ~ovek, u izvesnom krajnjemsmislu ne postoji. Sva stvarnost samo je san, {ta vi{e, manje od sna, jer san mora imati svog sneva~a. Tvrditisuprotno je besmislica. A tvrditi da postoji sebstvo prema tome je greh, najteì od svih grehova; bolje je, prematome, odse}i sebi jezik nego izgovoriti re~ 'ja'.

Kada me je ta stvarnost {~epala odjednom sam bio prenet kroz prostor i vreme. Zadrhtao sam i otvorioo~i pred gorostasnom maglom koja se spu{tala nad Aleksandrovom kamenom ku}om na Simumu. Obreo sam seu malenoj, praznoj, preterano ~istoj sobi sa sivim malterom na zidovima i spustio pogled na de~aka koji je kle~aopreda mnom. Ja sam bio Aleksandar od Simuma a de~ak je bio Soli.

"Vidi{ li?" upita me Tiho, I stavi u moj um Aleksandrova se}anja na spartansko, gorko vaspitavanje sina."Jesi li razumeo, Leopolde. Tu re~ da nisi vi{e izgovorio.""Koju re~, o~e?""Nemoj sa mnom da igra{ igre, jesi li razumeo?""Jesam, o~e, ali molim te, nemoj me opet o{amariti.""A {ta misli{, ko si ti da ne zasluì{ kaznu?""Niko, o~e... ni{ta.""Tako je, i zato {to je tako nema razloga da se s tobom razgovara, zar ne?""]utanje je uàsno, o~e, gore od kazne. Molim te, kako }e{ me podu~avati ako }uti{.""A za{to uop{te da te podu~avam?""Zato {to je matematika jedina istinska stvarnost, ali... ali kako moè da bude? Ako zaista ni~ega nema,

mi ne moèmo stvoriti matematiku, zar ne?""To ti je neko rekao, je li? Matematika nije stvorena. Nije ona stvar poput drveta ili zraka svetlosti; niti je

ona stvorena umom. Matematika jeste. Ona je sve {to postoji. Moè{ da zamisli{ Boga kao bezvremenu, ve~nuvaseljenu matematike."

"Ali kako moè ona... ako jeste... Ne razum...""[ta si kazao?""Ne razumem.""A ipak huli{. S tobom se vi{e ne}e razgovarati."

"Ja, ja, ja, ja, ja... o~e? Molim te."Nisam mogao da razumem kako je Entitet uspeo da dobije se}anja Aleksandra od Simuma. (Ili su to,

mo`da bila Solijeva se}anja?) Niti sam saznao otkuda Ona toliko zna o jo{ ~udnijim stvarnostima autista iafazi~ara osaka}enog mozga. Ali ma koliko te stvarnosti bile neobi~ne, ipak - a bilo je krajnje ~udno u}i uunutra{nje, samonaslikane misaone odlomke autiste - to su bile ljudske stvarnosti. ôvekova misao je u su{tiniuvek ista. Misli se mogu razlikovati od jedne osobe do druge i od jedne skupine ljudi do druge, ali na~in na kojimislimo ograni~en je dubinskim strukturama na{eg i svih ljudskih mozgova. To je i prokletstvo i blagoslov. Svi smozarobljeni u ko{tanom kov~egu svojih istovetnih mozgova, zarobljeni u na~inima mi{ljenja koji su evoluirali tokommiliona godina. Ali taj je zatvor udoban, sa poznatim belim zidovima, ~iji vazduh, ma kako ustajao, moèmo dadi{emo. Kad bismo makar i za trenutak pobegli iz tog na{eg zatvora, ostali bismo otvorenih usta pred tim novimna~inom mi{ljenja, znanja. U njemu bismo na{li veli~anstvene i raspinju}e lepote i - kao {to je uskoro trebalo dasaznam - ludilo.

"U redu", oglasi se ponovo Tiho, "shvatio si Aleksandra od Simuma i Iana, solipsistu. A sada }emo pre}ina vanzemaljske stvarnosti."

Tiho - ili, bolje re~eno, faze svetlosnih talasa koje su bile Tiho - po~e da tamni. Crvenilo baburastog nosapotamne mu i pretvori se u ljubi~asto dok se sam nos pro{irio u o{tro rilo. Poput testa od gline, to rilo mu se izduìi pretvori u duga~ku, vitku surlu. êlo mu se ispup~i kao krvovo}e kad se naduje od gasova trulenja, a brada ipodvaljci mu se stvrdnu{e u nekakav organ nalik na kutiju prekrivenu desetinama uskih, ruì~astih proreza. Haljinamu odjednom nestade kao pramen dima. Nago telo po~e da mu se menja. Loptasti, okrugli mi{i}i i pramenovisme|eg i purpurnog krzna pojavi{e se umesto Tihovog sivkastog, otromboljenog mesi{ta. Njegovi upadljivo velikitestisi i ud stado{e da venu poput algi, i skupi{e se, nestav{i u crvenom naboru koè izme|u njegovih debelihnogu. Stajao sam i ~ekao, zapanjeno gledaju}i kako se ta vanzemaljska spodoba ra|a u samoj kabini mog broda.Ubrzo sam je prepoznao: bila je to slika jednog primerka one dobro}udne (iako lukave) rase, poznate podimenom Prijateljice ljudi.

Spodoba podiè svoju surlu i ruì~asti prorezi njenog govornog organa zadrhta{e i zatalasa{e se,ispu{taju}i raspr{eni mlaz molekula. Osetio sam miris estera, ketona i cve}a, smrad trule}eg mesa izme{an saslatkim mirisom sne`ne dalije. S tom surlom, i{aranom plavim spiralama kakve stavljaju na sebe ve{te kurtizane, taprilika me je donekle podsetila na Solijevu prijateljicu (neki kaù i ljubavnicu) Jasminu Oran`.

Gledaj Jasminu Oran`.Video sam Jasminu Oran` njenim vlastitim o~ima; pretvorio sam se u Jasminu Oran`. Ne, bio sam

istovremeno i Jasmina Oran` i Malori Ringes, jer sam posmatrao jednu vanzemaljsku spodobu ljudskim o~ima imirisao kroz svoju surlu sam bitak jednog ljudskog bi}a. Svest mi je iznenada sasvim napustila ljudsko telo i boje sunestale. Posmatrao sam kako se purpurna i sme|a boja mog krzna pretvaraju u svetlije i tamnije sivilo. Bacio sampogled na drugi kraj kabine i ugledao mladog, bradatog pilota, ~oveka, kako me netremice posmatra. Video samsebe. Oslu{kivao sam, ne bih li ~uo glas Entiteta, ali ni izvan mene ni u meni nije bilo nikakvog zvuka, jer sam biogluv kao santa leda. Nisam u stvari ni znao {ta je to zvuk. Poznavao sam samo mirise, taj ~udesni, nestalni svetslobodno lebde}ih molekula mirisa. Kad bih izgovarao svoje prekrasno ime, ose}ao se miris jasmina i aromuisce|enih pomorandì. Savio sam surlu u trubu, upijaju}i miris belog luka i ledenog vina dok sam pozdravljao~oveka Malorija Ringesa, i on mi je otpozdravio. Kako je strano, ~udno i beznade`no glupo delovalo to njegovopredstavljanje jedinica zna~enja pomo}u proizvoljnog niza linearnih zvukova, ma {ta ti zvuci zaista bili! Kako taljudska bi}a uop{te mogu da misle, kada su primorana da se kre}u od zvuka do zvuka i od misli do misli samo re~po re~, kao buba koja mili du` perli na ogrlici? Kako je to sporo?

Po{to sam èlela da razgovaram sa pilotom Ringesom, podigla sam surlu i ispustila opojni mirisni oblak,{to je u pore|enju s re~enicom ljudskog govora li~ilo na simfoniju prema de~jem zveckanju. Ali on nije imao nos, irazumeo je tek ne{to malo. Da, Ringese, rekla sam mu, mirisni simboli nisu tako stalni kao, recimo, glasovi u re~i'purpur'; ne zna~e uvek isto. Zar zna~enje samo po sebi nije promenljivo, kao miris mora? Moè{ li da oseti{ uovom oblaku mirisa spoj si}u{nih piramida od mentola, vanile i mo{usa? A tek zna~enja! Zna{ li {ta sve mogu dazna~e mirisi jasmina, olade i pomorandè? "ja sam Jasmina Oran`, miljenica ôvekova", ili "No}as je moremirno", zavisno od rasporeda i poloàja piramidalnih jednica u odnosu na ostale molekule mirisa. Moè{ li shvatitizna~enje celine? I logiku njenog ustrojstva? Moè{ li razumeti svu sloènost jezika, moj Ringese?

Ideje se rasvetavaju i {ire poput arkti~kih bulki na suncu, urastaju}i u druge ideje, povezane i uzajamnoizukr{tane opojnim mirisnim asocijacijama, i jednom po jednom karikom tog lanca mirisi pe~enog mesa i vla`nogkrzna teku napolje i u stranu i na dole, i stapaju se u polje koje odi{e slatkim mirisima neobi~nih novih ideja - kojemora{ udisati kao osveàvaju}i mentol da bi nadja~ao i izbrisao tragove vlastitih, gorkih i pravolinijskih ideja

logike, kauzalnosti i vremena. Vreme nije pravolinijsko; doga|aji iz tvog ìvota nalik su na dùnglu mirisa koja jezauvek sa~uvana u boci. Pomiri{e{ li je samo jednom, odmah }e{ osetiti sve mirise dùngle, a ne mirise pojedinihcvetova. Razume{ li tu prefinjenost? Ima{ li hrabrosti da otvori{ bocu? Ne, ti nema{ nos i ne razume{.

On razume samo ono {to mu dozvoljava ustrojstvo vlastitog mozga.Ja sam razumeo da }e ~ovek koji predugo ostane u mozgu jednog vanzemaljca poludeti. Zatvorio sam

o~i i zavrteo glavom, stegnuv{i s dva prsta nozdrve, da ih za~epim pred obeznanjuju}im mirisima koji su preplavilikabinu moga broda. Moje o~i, moje nozdrve - kad sam ih opet otvorio, ponovo su bile ljudske. Slika vanzemaljcaje nestala, ostaviv{i za sobom miris vanile i pelinkovca. Opet sam bio sam, u svom vlastitom, znojavom, dlakavom,ljudskom telu, u svom starom mozgu za koji sam nekada verovao da ga dobro poznajem.

- Njihova logika, strukture istinitog... veoma se razlikuju; nikad ne bih pomislio.Dubinska struktura njihovog mozga je druk~ija. Ali na slede}em dubljem nivou, logika im je ista kao tvoja.- Ja nisam u stanju da shvatim tu logiku.Malo je pripadnika tvoga Reda koji su u stanju da shvate Prijateljice ljudi.Kao svi ostali, i ja sam oduvek bio sumnji~av prema tim egzoti~nim, vanzemaljskim prostitutkama.

Pretpostavljao sam da zavode ljude svojim mo}nim, afrodizija~kim mirisima, da bi ih pridobile kada se omame odseksa, da bi ih lukavo ubedile u istinitost svoje tajanstvene, vanzemaljske religije. Sad sam video - 'video' nije ba{najbolja re~ - 'spoznao' sam da ciljaju mnogo dalje od obi~nog nastojanja da ~ove~anstvu izmene verovanja;èlele su da izmene samo ~ove~anstvo.

Najteè od svega je promeniti um ~ovekov. Toliko nemate smisla da spoznate sami sebe.- ôvek mora znati ko je, tako kaè Bardo.[ta je to Bardo?Dok sam {mrk~u}i poku{avao da svoj nos i um oslobodim uznemiravaju}ih mirisa setio sam se Barda, i

kako je on oduvek imao jasnu, iako ulep{anu, predstavu o samom sebi: da je on ~ovek re{en da doìvizadovoljstva onakva kakva nijedan ~ovek pre njega nije, niti }e iko posle njega doìveti.

Tvoj Bardo sebe defini{e isuvi{e sku~eno. âk i on moè imati mogu}nosti.Tokom testova koji su zatim usledili, pomo}u implikacije i dedukcije saznao sam mnogo o na~inu na koji

Entitet poima sebe samog. Svaki mesec-mozak, ~inilo mi se, bio je istovremeno i jedno samodovoljno izlovanoostrvce svesti i deo ve}e celine. Pored toga, svaki taj mesec bio je u stanju da se izdeli u manje celine, ako seukaè potreba, u trilione jedinica inteligencije koje se zbiraju, razdvajaju i preme{taju, kao oblaci peska.Pretpostavljam da je samo najsi}u{niji deo jednog manjeg meseca bio zauzet ispitivanjem mene. A ipak, bilo mi jestavljeno do znanja da se na jedan paradoksalan na~in Ona sva nalazi u mome mozgu i ja u Njenom. Kad sam sena{alio na ra~un neobi~nih topologija tog paradoksa, Njene misli na|o{e moje:

Podse}a{ me na Tiha, samo {to se ti igra{ tamo gde on podivlja.- Je li? Ponekad ni sam ne znam ko sam.Ti si onaj koji si. ôvek otvoren za razne mogu}nosti. Drugi su obi~avali da kaù da ja preterujem u

mogu}nostima. Mudar ~ovek zna gde su mu granice, kaù oni.Drugi nisu preìveli Test Stvarnosti.Bio sam odu{evljen {to vi{e ne}u morati da podnosim nekakve vanzemaljske stvarnosti, i ne ba{ malo

zadovoljan sobom, ali to zadovoljstvo mi je potrajalo koliko i jedan udisaj vazduha.Bi}e jo{ jedan, poslednji test.- Kakav test?Moè{ ga nazvati Testom Sudbine.Vazduh preda mnom namah zatreperi i pojavi se slika visoke ène obu~ene u duga~ku belu haljinu. Ravna

crna kosa joj se presijavala i mirisala na sne`nu daliju. Kad mi se okrenula, pogled mi je ostao prikovan za njenolice. To lice sam dobro poznavao, taj orlovki nos i visoke jagodice, i iznad svega one dve tamne {upljine saglatkim oìljcima na mestu gde je trebalo da joj budu o~i; lice moje lepotice, Katarine.

Naljutio sam se {to je Entitet i{~eprkao ovu najintimniju uspomenu iz moga uma. Kad mi se Katarinanasme{ila i malo priklonila glavu ponadao sam se da Entitet ne}e ~uti re~i jedne prastare pesme koje su mi se,bezglasno, stvorile na usnama:

Volim to bledo lice i obrve povijeneiznad dve blizana~ke tame {to duboko teku.No, ma koliko duboke, nose medrugim jednim putem, ne u smrti reku.

Glasom tajanstvenim i dubokim, glasom koji je bio vol{ebna me{avina Katarininog saose}ajnog strpljenjai prora~unatih re~i Entiteta, ta prilika skupi usta i re~e: zaista postoji jedan drugi put, Malori moj, od onog koji vodiu smrt. Drago mi je {to voli{ poeziju."

"Kakav je taj Test Sudbine?" glasno zapitah.Dok sam netremice gledao u dve rupe ispod njenih crnih obrva, treptaji boje odjednom osvetli{e dve

blizana~ke tame. U prvom trenutku sam pomislio da je to samo poreme}aj u fazi svetlosnih talasa od kojih sesastoji slika. Ali to lelujavo plavetnilo se zgusnu i umiri, ispuniv{i joj prazne o~ne duplje kao {to voda ispuni pehar.Ona trepnu svojim novoizraslim o~ima koje su bile velike i duboke, i sijale kao te~ni dragulji. Pogledala me je timprelepim, plavocrnim o~ima i rekla: "Zbog tebe se odri~em i ve}ih vidika, jer... Vidi{ li svoju sudbinu? Sada kadaopet imam o~i, slepa sam, i zaista vi{e ne mogu da vidim {ta }e... Lice ti je divno! Sa~uvala bih te, kad bih mogla!Samo kad ne bi... Test Sudbine; Test ]udljivosti ili Prohteva. Kaziva}u ti tri prastare pesme. Ako uzmogne{ dadopuni{ nedovr{ene strofe, svetlost }e i dalje sijati."

"Ali to je ~isti apsurd! Zar da mi ìvot zavisi od toga da li znam ili ne znam neku glupu pesmu?"Zagrizao sam krajeve brkova koji su mi toliko izrasli tokom tog dugog putovanja da su mi padali preko

gornje usne. Bio sam izvan sebe od besa pri pomisli da moja sudbina - ìvot ili smrt - treba da bude odlu~ena naosnovu tako proizvoljnog testa. Bilo je to sumanuto. Onda sam se setio da pesnici-bojovnici, jedna sekta ubicakojom su zaraèni pojedini Civilizovani svetovi, navodno traè od svoje `rtve da im kaè stihove neke pesme prenego {to je ubiju. Pitao sam se za{to bi boginja imala isti obi~aj kao pesnici-bojovnici? Ili je mo`da ba{ Ona uvelataj obi~aj pre mnogo eona, i pesnici-bojovnici samo oboàvaju Nju i njene obi~aje? Odkud da znam?

"Ali, Tiho", rekoh, {krgu}u}i zubima, "nije znao nijednu od tvojih pesama, je li tako?"Katarina se nasme{i onim zagonetnim sme{kom skrajera i zavrte glavom. "Naprotiv, on je znao sve pesme,

izuzev, naravno, poslednje. Sam je izabrao svoju sudbinu, razume{?"Nisam razumeo. Trljao sam suve, zapaljene o~i, trude}i se da razumem, kad ona odjednom odahnu i re~e

tu`nim glasom:

Toliki ljudi, svi lepotani!Svi mrtvi leè sad:

Pogledala me je kao da o~ekuje da odmah dopunim strofu. Nisam mogao. Grudi su mi se odjednomstegle, disanje postalo iskidano i neujedna~eno. Um mi je bio prazan i pust, kao zavejana ravnica.


Bio sam potpuno prazan i stomak mi se naglo stegao, jer sam znao da sam negde, ranije, 'pro~itao' testihove. Pripadali su jednoj duga~koj pesmi, otprilike u tre}oj ~etvrtini Vreme~uvarove knjige. Zatvorio sam o~i ivideo, na devetsto desetoj stranici, naslov te pesme. Zvala se 'Pesma starog pilota'. Govorila je o ìvotu i smrti i oiskupljenju. Poku{ao sam da prizovem u se}anje duge nizove crnih slova, da ih rasporedim po belom, sne`nompolju svoga uma isto onako kao {to ih je pesnik nekada ispisao po belim listovima hartije. Nisam uspeo. Iako samu Borji, zajedno s drugim isku{enicima, ve`bao pamtila~ke ve{tine (kao i mnoge druge), ipak nisam bio pamtilac.Zaàlio sam, ve} ko zna koji put, {to nemam tu savr{enu 'slikovnu memoriju' u kojoj se svaka slika {to ju je okoma i jednom u ìvotu ugledalo moè ponovo prizvati u um i ponovo razgledati i prou~iti u svim svojim raznobojnimpojedinostima.

Katarinina koà postala je kao mermer iz Uradeta kada je rekla: "Ponovi}u stihove jo{ jednom. Mora{odgovoriti, ili..." Stavila je ruku na grlo i glasom jasnim kao ve~ernje zvono Rese izrecitovala:


Setio sam se kako mi je Vreme~uvar kazao da te pesme moram stalno da ~itam, sve dok ih ne budem ~uou svom srcu. Zatvorio sam oko svoga uma pred zbrkom izuvijanih crnih slova. Trudio sam se da vidim. Pamtiociu~e da do se}anja vode mnogi putevi. Sve je zapisano, kaù; ni{ta se ne zaboravlja. Oslu{kivao sam melodiju iritam Katarininog poetskog odlomka. Odmah su u meni jasno odjeknule re~i i ponovio sam {to je moje srcenekada ~ulo:

Toliki ljudi, svi lepotani!Svi mrtvi leè sad:A hiljade ljigavaca@ive i dalje, tako i ja.

Katarinina slika se nasme{ila kao da je zadovoljna. Morao sam stalno da se podse}am da to nije pravaKatarina ve} samo ono {to je Entitet stvorio prema Katarininom obli~ju. Ili jo{ bolje, bilo je to samo nepotpunose}anje isisano iz moga uma na osnovu koga sam shvatio da poznajem samo stoti deo prave Katarine. Poznavaosam samo njene duge, ~vrste ruke i udubljenje izme|u njenih nogu i znao da nosi u sebi goru}u potrebu zalepotom i zadovoljstvom (za nju, mislim, to je bilo jedno isto); poznavao sam slatki zvuk njenog glasa kad pevasvoje tu`ne, vilinske pesme, ali u du{u joj nikad nisam mogao zagledati. Kao svi skrajeri, i ona je nau~ila daprigu{i u sebi strasti i strahovanja, da ih ugasi mokrim }ebetom spolja{njeg spokojstva. Nisam znao {ta je ispodnjega, a i da jesam, ko sam ja da mogu u sebi dràti jednu ènsku du{u? Ne, nisam mogao, i upravo zato jeKatarinina slika stvorena na osnovu mojih uspomena bila pomalo la`na. U prilici u kojoj bi prava Katarina bilaobesna, njena slika je bila samo razigrana; u prilici u kojoj bi prava Katarina volela pesme i vizije budu}ihdoga|aja drè}i ih za sebe, njena slika ih je upotrebljavala u druge svrhe. U samoj biti te slike nalazila se ogromnaali ne ba{ sveznaju}a celina, koja se poigravala telom i li~no{}u ljudskog bi}a; u samoj biti prave Katarine bila je...pa, Katarina.

jo{ sam bio ljut i zato sam ljutito rekao: "Ne}u da se igram zagonetanja."Katarina se opet nasme{i i re~e, "Oh, ali imamo jo{ dve pesme.""Mora da ve} zna{ koje pesme znam a koje ne znam.""Ne", odvrati ona, "ne mogu da vidim... ne znam.""Mora da ve} zna{", ponovih."Zar ne mogu da izaberem {ta èlim da znam a {ta ne èlim? Volim neizvesnost, Malori moj.""To je ve} predodre|eno, zar ne?""Sve je predodre|eno. [to je bilo, bi}e.""Skrajerska trabunjanja.""Pa ja sam skrajerka, kao {to zna{.""Ti si boginja, i ve} si odlu~ila kakav }e biti ishod ove igre.""Ni{ta nije odlu~eno. Na kraju uvek sami biramo svoju budu}nost."Stegao sam pesnicu i rekao: "Kako samo mrzim to skrajersko brbljanje i tvoje naizgled mudre paradokse!""Ali zato uìva{ u svojim matemati~kim paradoksima.""To je ne{to drugo."Dugo je dràla ispruènu {aku ispred svojih sjajnih o~iju, kao da je njihova unutra{nja svetlost pe~e. Onda

je opet progovorila: "Nastavljamo. Ovu jednostavnu pesmicu napisao je jedan pradavni skrajer, koji nije znao da}e Vild eksplodirati."

Video sam zvezde kako padaju,Ali kad padnu i da umru treba...

I ja nastavih:

Nijedna zvezda ne nestaje,Sa zvezdama posutog neba.

"Ali zvezde nestaju, zar ne?" dodadoh ja. "Vild neprestano raste, i niko ne zna za{to.""Moramo", sloì se ona, "u~initi ne{to da Vild spre~imo da dalje eksplodira. Postalo bi tako neromanti~no

kad bi sve zvezde poumirale!"Uklonio sam kosu sa o~iju i postavio joj pitanje koje je zaokupljalo nekoliko najboljih umova na{ega

Reda. "Za{to Vild eksplodira?"Katarinina slika se nasme{i. "Ako bude{ znao stihove ove slede}e pesme, ima}e{ pravo da me pita{ o

tome, ili o bilo ~emu drugom... Oh, pesma! Kako je lepa!" Pljesnula je rukama kao devoj~ica koja se raduje {to }esvom prijatelju dati poklon za ro|endan. I re~i koje sam dobro poznavao zatreperi{e u vazduhu:

Tigre! Tigre! plamti{ sadU pra{umi tamne no}i,îja besmrtna ruka il' o~iStvori{e tvoj stra{ni sklad?

"Va`no je", rekoh ja, "da se rimuju 'no}i' i 'o~i'. Stao sam da se smejem jer sam bio sre}an kao nikada uìvotu. (ûdno je kako osloba|anje od smrtne opasnosti trenutno proizvodi takvu silovitu radost. Ponudi}u ovajsavet na{im starim, ù~ljivim akademicima, koji umiru od dosade svoje svakodnevnice: izloìte ìvot opasnostisamo za jednu jedinu no}, i svaki trenutak slede}eg dana treperi}e vam od slatke muzike ìvota.)

Katarinina prikaza me je posmatrala. Bilo je u njoj ne~ega beskrajno primamljivog, ne~ega {to se gotovone moè opisati. Pomislio sam da je ova Katarina pomirena sama sa sobom i svojim svemirom onako kako pravaKatarina nikada ne bi mogla da bude.

A onda ona zatvori o~i i re~e: "Ne, pogre{io si. Dala sam ti stihove iz poslednje strofe te pesme, ne izprve."

Mogu}e je da mi je srce za nekoliko trenutaka prestalo da kuca. Smrtno prepla{en, rekoh: "Ali prva iposlednja strofa su iste."

"Nisu. Prva tri stiha su im ista. êtvrti im se razlikuje za jednu re~.""U tom slu~aju", uzbunih se, "otkud sam mogao znati koja ti je strofa na umu? Jer, ako su prva tri stiha

ista, onda su i prva dva.""Nije ovo Test Znanja", odvrati ona, "ve} Test ]udljivosti, kao {to sam ti rekla. Ipak, meni se prohtelo", i tu

se ona nasme{i, "da ti dam jo{ jednu priliku." I dok su joj o~i sijale prelivaju}i se od goru}eg kobalta do svetlogindiga, ona ponovi:

Tigre! Tigre! plamti{ sadU pra{umi tamne no}i,

Bio sam izgubljen. Jasno sam se - onoliko jasno koliko sam zaista posedovao vizuelnu memoriju - se}aosvakog slova i svake re~i te neobi~ne pesme. Ta~no sam je izrecitovao; prva i poslednja strofa bile su iste. I opetsam ~uo:

Tigre! Tigre! plamti{ sadU pra{umi tamne no}i,îja besmrtna ruka il' o~i...

"Kako glasi poslednji stih, Malori? Onaj koji je pesnik napisao, ne onaj koji je od{tampan u tvojoj knjizi?"Zapitao sam se da li su prastari akademici, prilikom prepisivanja pesme iz jedne knjige u drugu (ili iz

knjige u ra~unar), napravili gre{ku? Mo`da se gre{ka dogodila u poslednjim danima veka Holokausta. Izgledalo jesasvim mogu}e da je neka prastara istori~arka, u ùrbi da sa~uva to blago pre nego {to joj umiranje ko{tane srìne satruli kosti, nepa`ljivo izmenila jednu jedinu (ali va`nu) re~. Ili je mo`da gre{ka napravljena prilikom one zbrkeu Seobama; mo`da je neki revizionista, iz bilo kog razloga, imao ne{to protiv te jedne re~i i izmenio je.

Kako bilo da bilo, gre{ka je bila napravljena, i ja sam o~ajni~ki nastojao da otkrijem - ili se setim - koja jeto re~. Primenio sam onaj svoj mali trik, da oslu{kujem re~i u svom srcu, ali tamo ni~ega nije bilo. Primenio sam idruge metode pamtila~ke ve{tine, ali sve je bilo uzalud. Mnogo bolje }e biti da poku{am da pogodim koja je re~promenjena i da uzmem nesumice neku re~ - bilo koju - umesto nje. Bar }e postojati verovatno}a, veoma mala,da pogodim pravu re~.

^vrsto zatvorenih o~iju, Katarina je liznula usne i upitala, "Kako glasi taj poslednjih stih, Malori? Kaì mi,da ne bih morala da pripremim mesto u svom mozgu gde }u prekopirati tvoj."

Vreme~uvar i niko drugi spasao me je od te }udljivosti Entiteta. Onako sav osuje}en i o~ajan, dok sam{krgutao zubima, slu~ajno sam pomislio na njega, mo`da da bih mu prebacio {to mi je dao knjigu punu gre{aka.Setio sam ga se kako recituje tu pesmu. Najzad, ~uo sam i re~i u srcu. Da li je Vreme~uvar kazivao onu istinskupesmu? I ako jeste, otkud je znao tu stariju verziju? Bilo je ne~eg sumnjivog, ~ak i tajanstvenog u tomVreme~uvaru. Kako se uop{te moglo slu~iti da on kazuje istu pesmu koju sad traì boginja? Da nije i on, u

mladosti, putovao u srce Entiteta i da i od njega nije zatraìla istu tu pesmu? Pesma, koja je iz njegovih usta izlazilanalik na reànje, zaista se razlikovala od pesme u knjizi, i to za jednu jedinu re~.

Sklopio sam ruke, duboko uvukao vazduh i rekao:

Tigre! Tigre! plamti{ sadU pra{umi tamne no}i,îja besmrtna ruka il' o~iSmelo stvori{te tvoj stra{ni sklad?

"Smelo stvori{e", ponovih ja. "To je ta re~, zar ne? Smelo stvori{e."Katarinina slika otvori o~i i ne re~e ni re~."Je li tako?"A ona se na to samo nasme{i i pro{aputa:

Ve~eras, iznad vla`nih goraZvezdani talas pun je ti{ine:Vratio se mornar sa moraI lovac iz planine.

"Zbogom, Malori moj. Ko je toliko hrabar da stvori tvoj stra{ni sklad? Ja ne."Tek {to je to izrekla njen hologram nestade iz brodske kabine i ja ostadoh sam. Oh, gde, gde, pitao sam

se, odlazi svetlost kad se ugasi?Jo{ malo pa si se vratio ku}i mornaru moj, moj lov~e na znanje.- Pesma... zna~i, ta~no sam ja zapamtio?Moè{ mi postaviti tri pitanja.Poloìo sam Njen ispit, i bio sam slobodan. Slobodan! Ovog puta sam bio siguran da sam slobodan!

Stotinu pitanja mi je igralo u umu, poput prvih redova igra~ica u trupi oskudno obu~enih dàkarandanskihprostitutki: da li je vaseljena otvorena ili zatvorena? Odakle poti~e praiskonska jednostrukost? Da li se bilo kojiprirodni broj moè izraziti zbirom dva primarna broja? Da li je moja majka zaista poku{ala da ubije Solija? Kolikoje, zaista, star Vreme~uvar? Za{to Vild stalno eksplodira? Gde odlazi svetlost kada...?

Svetlost se gasi.- To nije bilo pitanje. Samo sam razmi{ljao... pitao sam se kako...Postavi svoje pitanje.Izgleda da }u morati dobro da povedem ra~una kad postavljam pitanja, jer }e ina~e Entitet mo}i da se

poigrava mnome. Dugo sam razmi{ljao pre nego {to sam postavio pitanje ~iji bi odgovor mogao nagovestitimnoge druge tajne. Liznuo sam sasu{ene zube i glasno zapitao ono {to me je opsedalo jo{ od detinjstva: "Za{touop{te postoji vaseljena; za{to uop{te ima ne{to, a ne ni{ta?"

To bih i ja volela da znam.Naljutio sam se {to mi nije odgovorila na pitanje i zato sam bez pa`ljivog premi{ljanja izvalio: za{to Vild

ekspolodira?"Jesi li siguran da ba{ to èli{ da sazna{? [ta bi ti vredelo da otkrije{ uzrok, ako ne zna{ kako da spre~i{

Vild da i dalje eksplodira? Mo`da bi bilo bolje da druk~ije formuli{e{ svoje pitanje?- Dobro, kako bih mogao - ja ili bilo ko drugi - da zaustavim eksplodiranje Vilda?Za sada jo{ ne moè{. Tajna ozdravljenja Vilda je deo jedne ve}e tajne. Mora}e{ sam da otkrije{ tu ve}u

tajnu.Opet zagonetke! Opet igranja! Da li je Ona u stanju da mi jednostavno da odgovor na pitanje bez

postavljanja zagonetki? Nisam verovao da jeste. Kao kraljica trgovaca na Trianu koja ~uva svoj nakit i Ona je,izgleda, bila re{ena da sa~uva svoje dragoceno znanje. Pola u {ali, pola u o~ajanju, rekoh: "Poruka Jeldri - i oni sugovorili u zagonetkama. Rekli su da tajna ~ovekove besmrtnosti leì u njegovoj pro{losti i budu}nosti. [ta su podtim podrazumevali? Gde se, zapravo, ta tajna moè na}i?"

Nisam o~ekivao pravi odgovor, bar ne neki razumljivi odgovor, i zato sam bio potresen do srì kad je umeni odjeknuo boànski glas:

Ta tajna zapisana je u najstarijoj DNK ljudskog roda.Najstarija DNK ljudskog... pa koja je to? I kako se tajna moè de{ifrovati? I za{to mora da bude...

Zavr{io si s pitanjima.- Ali ti si mi umesto odgovora davala zagonetke!Onda }e{ morati da re{i{ te zagonetke.- Da ih re{im? êmu? Ionako }u umreti s tim re{enjima. Iz Beskona~nog Drveta nema izlaza, zar ne?

Kako da izi|em?Trebalo je da to ~uva{ za poslednje pitanje.- Prokleta bila i ti i tvoje igre!Iz Beskona~nog Drveta nema izlaza. Ali jesi li siguran da je ovo Drvo beskona~no?Bio sam siguran, nego {ta! Zar pilot ne odraste sa Galivarovim teoremama mapa? Zar nisam ve}

dokazao da se Lavijev niz ne moè usaditi u nepromenjivi prostor? Zar nisam dobro znao {ta je to beskona~no a{ta kona~no Drvo?

Jesi li proverio svoj dokaz?Nisam bio proverio svoj dokaz! Nisam voleo pomisao da u mom dokazu moè postojati gre{ka. Ali nisam

hteo ni da umrem, i zato sam se obratio svom brodskom ra~unaru. U{ao sam u misaoni prostor mnogostrukosti.Istog ~asa kristalni ideoplasti navre{e mi u um, i ja stadoh da re|am simbole ugra|uju}i ih u dokazni niz. Dok jeoluja brojeva besnela, napravio sam matemati~ki model mnogostrukosti. Mnogostrukost se odjednom otvorilapreda mnom. Duboko u vremenu sna rekonstruisao sam svoj dokaz. Ta~no je, Lavijev niz se ne moè usaditi unepromenjivi prostor. A onda mi je niotkuda pala na pamet jedna misao: da li se Lavijev niz zaista moè upotrebitiza modelovanje razgranavanja Drveta? [ta ako se ono moè modelovati prostim Lavijevim nizom? Da li se prostiLavijev niz moè usaditi u nepromenjivi prostor?

Drhtao sam od o~ekivanja dok sam gradio novi dokazni niz. Da, prosti Lavi se moè usaditi! Dokazao samda moè. Obrisao sam znoj sa ~ela i napravio mapu probabiliteta. Istoga ~asa trilioni grana drveta spoji{e se ujednu. Dakle, ipak je to bilo Kona~no Drvo. Bio sam spasen! Pre{ao sam u pravoj liniji do ta~ke izlaza u blizinizvezde plavog dìna. Ispao sam u stvarni prostor, u roj deset hiljada meseca-mozgova Tranzistorskog Entiteta.

Zadovoljna sam tobom, Malori moj. Ali sre{}emo se opet kad me jo{ vi{e bude{ zadovoljio. Do tada,daleko padaj, Pilote, i zbogom.

Do dana dana{njeg pitam se kakva je zaista bila priroda tog drveta u kome sam bio zarobljen. Da li jezaista to bilo Kona~no Drvo? Ili je, mo`da, Entitet nekako - na neki nemogu}i na~in - izmenio Beskona~no Drvo ukona~no? Ako jeste, mislim, Ona je onda zaista boginja dostojna oboàvanja. Ili je bar dostojna straha istrahopo{tovanja. Nakon {to sam pogledao napolje, na toplu, plavu sun~evu svetlost, toliko su me ispunile obevrste tih ose}anja da sam napravio prvu od svojih mnogobrojnih mapa za putovanje natrag u Nikadiju. Iako samizgarao od ~udnih ose}anja i neodgovorenih pitanja, nisam imao ni najmanje volje da se opet sretnem s Njom.@eleo sam da nikada vi{e ne budem testiran i da mi ìvot nikada vi{e ne zavisi od slu~aja i }udljivosti jedneboginje. @eleo sam da vi{e nikada ne za~ujem boànski glas kako mi, protiv moje volje, odzvanja u umu. Hteosam, prosto, da se vratim ku}i, da opet pijem viski sa Bardom po barovima u êtvrti Inostranaca, da kaèmeshatolozima i Leopoldu Soliju i celom gradu da je tajna ìvota zapisana u najstarijoj dezoksiribonukleinskoj kiselini~ovekovoj.

6. SLIKA ÔVEKOVA

Za nas je ~ove~nost bila daleki cilj kome su stremila sva ljudska bi}a, ~iji izgled niko nije znao, ~iji zakoninigde nisu bili zapisani.

Emil Sinkler, eshatolog iz Veka Holokausta

Moj povratak bio je slavan, ba{ kao {to sam se i nadao, i kvarilo ga je samo odsustvo Leopolda Solija izgrada. Bio je oti{ao da napravi mape perifernih maglina Vilda, tako da nije mogao da se divi mom trijumfu. Nijebio prisutan u Pe}inama svetlosnih brodova zajedno sa drugim pilotima, keticima, lemiocima i ~asolozima utrenutku kad sam izronio iz kabine svoga broda. A tako sam àrko èleo da ih on moè videti onako postrojene namra~noj, ~eli~noj stazi izme|u dva reda brodova, da ~uje njihovo brzo, uzbu|eno sa{aptavanje kada sam imobjavio da sam razgovarao sa boginjom! Da li bi i on sklopio ruke i poklonio mi se, onako kako su u~inili i oninajsumnji~aviji i najmrzovoljniji majstori piloti? Da li bi me po~astovao stiskom ruke, kao {to su to u~inili StefanKaragar, Tomot i ostali njegovi prijatelji?

Ba{ {teta {to nije bio prisutan u trenutku kad je Bardo izleteo izme|u postrojenih pilota i zatopotaonogama tr~e}i k meni s toliko neobazrivog odu{evljenja da je cela staza zazvonila kao zvono. Bio je to izvanredantrenutak. Bardo je ispruìo svoje ogromne ruke i zaurlao: "Malori! Za ime Boga, znao sam da ne moè{ poginuti!"Glas mu je ispunio Pe}ine poput ekspolozije bombe i on se naglo okrenuo oko sebe, da se obrati pilotima. "Kolikoputa sam ovo govorio u poslednjih nekoliko dana? Jo{ od Roloa Galivara nije bilo ve}eg pilota od Malorija! Jo{ jei ve}i od Roloa Galivara, ubio me Bog ako nije!" Pogledao je pravo u Tomota koji je posmatrao njegovo ludiranjesvojim odvratnim, mehani~kim o~ima. "Ti si rekao da se izgubio u vremenu sna? Ja sam rekao da plovi, da ponirekroz velove mnogostrukosti, i da }e se vratiti kada, do |avola, bude gotov. Ti si rekao da je izgubljen u jednojbeskrajnoj petlji, da ga je uhvatila u zamku ta ku~ka od boginje koja se zove Tranzistorski Entitet? Ja sam rekao daje krenuo ku}i, rone}i kroz prostor otmeno i sna`no, vra}aju}i se svojim prijateljima i nose}i otkri}e koje }e odnjega na~initi majstora pilota. Kaì, jesam li bio u pravu? Majstor Malori - ba{ lepo zvu~i! Pobogu, malecki,pobogu!"

Pri{ao mi je i zagrlio me tako da mi je gotovo polomio rebra, sve vreme me lupaju}i po le|ima iponavljaju}i: "Pobogu, malecki, pobogu!"

Piloti i stru~njaci sjati{e se oko mene, rukuju}i se sa mnom i raspituju}i se o svemu. Justina, otmenoobu~ena u dèmpere i novo crno krzno, dodirnu mi ~elo i pokloni se. "Vidi ti njega!" obrati se mojoj majci koja jeplakala bez imalo ustezanja. (I meni samom se plakalo.) "Kad bi sad Soli bio tu!"

Moja majka se probi kroz gomilu i mi dodirnusmo ~elo jedno drugom. Iznenadila me je, rekav{i: "Umornasam. Od tih u~tivosti i formalnosti." Onda me poljubi u usta i zagrli me. "Tako si smr{ao", dodade, bri{u}i o~inadlanicom rukavica. Podigla je ~upave obrve i nabrala nos, miri{u}i. "Mr{av kao harijan. I zaudara{. Do|i da meobi|e{. Kad se obrije{ i okupa{ i kad aka{ici budu zavr{ili s tobom. Toliko se radujem."

"Svi se radujemo", oglasi se Lajonel, nakloniv{i se jedva primetno. Onda naglo zabaci glavu, ukloniv{iplavu kosu s o~iju. "Pretpostavljam da smo svi fascinirani tim re~ima tvoje boginje. Tajna ìvota zapisana unajstarijoj DNK ~ove~joj - {ta misli{, {ta je Ona time htela da kaè? I gde je, napokon, ta najstarija DNK?"

Jo{ dok su aka{ici vukli moje prljavo, bradato, izmr{avelo telo u svoju komoru da me deprogramiraju,odjednom mi je palo na pamet gde bi mogla biti ta najstarija DNK. Niknuv{i u meni kao seme, ta misao serazgranala u ideju, a ideja se razvila u najneverovatniji plan. Da je Soli bio prisutan, mo`da bih i izbrbljao taj svojsumanuti plan, tek da ga vidim kako se mr{ti. Ali on je bio daleko, poku{avaju}i da prodre u zakrivljene prostoreVilda ispunjene eksplodiranim zvezdama, i verovatno je mislio da sam ve} davno mrtav, ako je uop{te i mislio namene.

Ali nisam bio mrtav, daleko od toga. Bio sam ~udesno, razdragano ìv. Iako mi je mnogostrukost gotovouni{tila jadno telo, iako sam se odvojio od svoga broda i vratio se u ovo vreme tu dole, bio sam punsamopouzdanja i slavodobitnosti, ko~operan kako samo ~ovek moè biti. Ose}ao sam da sam nepobediv, kao dalebdim na sveèm povetarcu. Ketici to ose}anje nazivaju visokim testosteronom, jer kad ~ovek uspe u onom {to jenaumio, telo mu se preplavi tim mo}nim hormonom. Oni nas opominju da pripazimo na uticaj testosterona.Testosteron ~ini ~oveka preterano agresivnim kaù oni, a agresivni ljudi se bore za uspeh i kako postaju sveuspe{niji, tako stvaraju u sebi sve vi{e testosterona. Tako nastaje jedan gadan za~arani krug. Kaù da jetestosteron u stanju da zatruje ~oveku mozak i da mu deluje na rasu|ivanje. Verujem da je to istina. Trebalo je vi{eda obratim pa`nju na ketike i njihovo u~enje. Da nisam bio toliko pun sebe, da nisam bio toliko naduven odstisnutih vena, sna`ne krvi i oholog samopouzdanja, verovatno bih odmah odbacio svoj sumanuti plan da otkrijemnajstariju DNK ljudskog roda. Ali u ovoj situaciji, prosto nisam mogao da do~ekam da pridobijem Barda i ostale~lanove Reda za svoj plan, da bih se kupao u jo{ ve}oj slavi.

Slede}ih nekoliko dana nisam imao mnogo vremena da mislim na svoj plan, jer su me aka{ici i drugistru~njaci stalno dràli u poslu. Nikolos Stariji, Lord Aka{ik, do najsitnijih pojedinosti je ispitivao moja se}anja odtrenutka kad sam napustio Nikadiju. Rezultate je kopirao u svoje ra~unare. Mehani~ari su me ispitivali o crnimtelima i drugim pojavama na koje sam nai{ao u Entitetu. Bili su odgovaraju}e impresionirani - zapanjeni je boljare~ - kada su saznali da Ona ima mo} da menja obli~ja mnogostrukosti kako joj se dopada. Nekolicina starijihmehani~ara nije mi poverovala, ~ak ni kad su ketici i aka{ici potvrdili da moja se}anja nisu privid, ve} posledicadoga|aja koji su se stvarno odigrali. Mehani~ari su, naravno, odvajkada znali da svaki model stvarnosti morasadràvati svest kao osnovu. Ali Marta Raderford i Minima Dòns, i jo{ neki, odbili su da poveruju da Entitet moèpo svojoj volji da stvara i uni{tava Beskona~no Drvo. Upustili su se u opake prepirke sa Kolenijom Mor i jo{ dvadruga eshatologa, koje je, izgleda, vi{e zanimala ~injenica da u Entitetu ìve ljudi od nekakve ezoterike i fizike.Zabavljali su me ogor~enost i sitni~ave sva|e koje su moja otkri}a izazvala me|u stru~njacima. Svidelo mi se {to }eprogrameri, neologi~ari, istori~ari, ~ak i holisti, imati jo{ dugo, mnogo tema za razgovore.

Bio sam veoma radoznao kad je majstor ~asolog, uz pomo} jednog mladog programera lupe{kogizgleda, pro~itao memorije brodskog ra~unara i otvorio zape~a}eni brodski sat. Iako je bilo zabranjeno da sepilotu odmah na povratku kaè koliko je unutra{njeg vremena proteklo, to se skoro uvek kr{ilo. Saznao sam dasam, prema unutra{njem vremenu, ostario pet godina i ~etrdeset tri dana. (I osam sati, deset minuta i trideset dvasekunda.) "Koji je danas dan?" upitao sam. I ~asolog mi je rekao da je dvadeset osmi dan zimskog prole}a godine2930. Dakle, u Nikadiji jedva da je pro{lo pola godine. Ja sam ostario pet godina, a Katarina samo jednudesetinu od toga. Surovo vreme, pomislio sam, ne moè{ pobediti surovo vreme. Nadao sam se da ta razli~itaotkucavanja Katarininog i mog unutra{njeg sata ne}e biti tako surova za nas kao {to su bila za Justinu i Solija.

Kasnije istog dana - bilo je to slede}eg dana nakon mog povratka - bio sam pozvan u Kulu Vreme~uvara.Vreme~uvar, na kome se uop{te nije videlo da je ostario, ponudio mi je da sednem u ukra{enu stolicu ispredstaklenih prozora. Hodao je gore-dole po osvetljenoj sobi, crvene papu~e su mu upadale u bele krznene prostirkena podu, i odmeravao me je pogledom dok sam ja slu{ao otkucaje njegovih satova. "Tako si mr{av", rekao je."Moji ~asolozi mi kaù da je bilo previ{e usporenog vremena. Koliko puta sam te opominjao da vodi{ ra~una ousporenom vremenu?"

"Bilo je mnogo opasnih trenutaka", odvratih ja. "Morao sam da mislim brzinom svetlosti, kako ti kaè{. Danisam koristio usporeno vreme, sada bih bio mrtav."

"Ubrzanja su ti istro{ila telo.""Dobro, ostatak ovog godi{njeg doba prove{}u klizaju}i. I jedu}i. Telo }e mi se oporaviti.""Kad ovo govorim mislim na tvoj um, ne na telo", objasni on. On steè pesnicu i po~e da je masira

drugom rukom. "To jest, tvoj um, tvoj mozak je stariji pet godina.""]elije uvek mogu da se podmlade", podsetih ga."Misli{?"Nisam imao èlju da s njim raspravljam o vremenskim distorzijama mnogostrukosti i zato sam se samo

prome{koljio u stolici rekav{i: "Pa, ba{ je lepo kod ku}e."On protrlja svoj smeùrani vrat. "Ponosim se tobom, Malori. Proslavio si se, a? Napravio si karijeru. Ve} se

govori da treba da postane{ majstor pilot, zna{ li to?"U stvari, moji drugovi piloti kao Bardo i Sonderval, nisu tako re}i ni o ~emu drugom govorili od kad sam

se vratio. âk mi je i Lajonel, koji je svojevremeno prezirao moja neodmerena hvalisanja, rekao u poverenju da jemoje napredovanje u krug Majstora gotovo sigurno.

"Veliko otkri}e", nastavi Vreme~uvar. Provukao je prste kroz svoju gustu sedu kosu. "Veoma samzadovoljan."

U stvari, mislio sam da uop{te nije bio zadovoljan. Ili da mu je, mo`da, bilo drago {to me opet vidi, {toopet moè da mi pokretom ruke zamrsi kosu na potiljku kao kad sam bio de~ak, ali verujem da mu ni najmanjenisu prijale moja iznenadna slava i popularnost. Bio je ljubomoran po prirodi, ~ovek koji nikad ne}e dozvoliti danjegovo prvo mesto me|u mu{karcima i ènama na{eg Reda bude dovedeno u pitanje.

"Da nije bilo tvoje knjige pesama", rekoh, "sad bih bio vi{e nego mrtav." Onda mu ispri~ah sve {to mi sedoga|alo na putovanju. Nije ni~im pokazao da je mo} Entiteta na njega ostavila utisak.

"Tako dakle, pesme. Dobro si ih nau~io?""Da, Vreme~uvaru.""Ahhh." Nasme{io se, poloìv{i mi na rame svoju ruku punu oìljaka. Lice mu je bilo surovo, te{ko za

tuma~enje. Izgledao je istovremeno i zadovoljan i oàlo{}en, kao da ne moè da se odlu~i da li je dobro uradiokad mi je dao knjigu pesama.

Stao je iznad mene i ja sam pogledao u odraz svoje slike u njegovim crnim o~ima i postavio mu pitanjekoje mi je gorelo sve vreme u umu. "Otkud si znao da }e Entitet traìti da mu kazujem pesme? I te pesme koje mije traìo - dve su bile upravo one koje si mi ti recitovao!"

On napravi neku neodre|enu grimasu. "Pa, nisam mogao znati. Naga|ao sam.""Ali mora da si znao da Entiet igra igre zagonetanja o staroj poeziji. Otkud si to znao?"On mi sna`no steè rame; prsti su mu bili kao grabljivi drveni korenovi. "Nemoj me ispitivati, proklet bio!

Zar si zaboravio na pristojnost?""Nisam ja jedini. Aka{ici i ostali, svi }e se pitati otkud si znao.""Neka se pitaju."Jednom prilikom, kad mi je bilo dvanaest godina, Vreme~uvar mi je rekao da je tajno znanje isto {to i

mo}. Bio je ~ovek koji ~uva tajne. Dok smo satima razgovarali, tiho se kretao po sobi ne daju}i mi priliku da gaupitam o onom nekada{njem doga|aju niti o ma ~emu drugom. Naru~io je kafu i popio je stoje}i, preme{taju}i se

s noge na nogu. êsto je prilazio prozoru i posmatrao zgrade Akademije, sve vreme vrte}i polako glavom i steù}ii opu{taju}i vilice. Mo`da je ùdeo da podeli svoje tajne sa mnom (ili ma kim) - ne znam. Delovao je kao sna`na ienergi~na ìvotinja sputana u malom prostoru. Zaista, neki su govorili da nikada ne izlazi iz Kule jer se boji togsveta jure}ih saonica, klizavog leda i ljudi sklonih da ubijaju. Ali ja nisam verovao u to. ûo sam i drugi tra~:jedan pijani ~asolog tvrdio je da Vreme~uvar ima dvojnika koga ostavlja da se bavi poslovima Reda dok on samno}u izlazi na ulice i kao vuk-samotnjak traga po klizoulicama za onima koji bi bili toliko glupi da kuju zavereprotiv njega. Prenosili su se ~ak i glasovi da povremeno napu{ta Grad na duè vreme; neki su govorili da ima svojsopstveni brod koji putuje brzinom svetlosti i da ga krije negde u Pe}inama. Da li je on jo{ pre ~itavog jednogljudskog veka otkrio isto {to i ja i tajnu sa~uvao za sebe? Izgledalo mi je sasvim mogu}e. Bio je neustra{iv ~ovek itoliko pun ìvota da su mu sigurno bili potrebni sve` vetar u lice, treperavi kristali oluje brojeva, ledena,jednostavna lepota pono}nih zvezda. On, koji je toliko voleo ìvot, rekao mi je jednom da su trenuci ~ovekovogìvota isuvi{e dragoceni da bi se rasipali na spavanje. Zato je sprovodio svoju disciplinu nespavanja i kora~aogore-dole dok su mu se mi{i}i stezali i opu{tali, stezali i opu{tali; kora~ao je tako sve vreme osvetljeno danom i svudugu no} gonjen adrenalinom i krvlju punom kofeina i vlastitom potrebom da vidi, ~uje i bude.

Osetio sam izuzetno saàljenje prema njemu (i prema samome sebi {to moram da podnosim ta sitni~avapropitivanja) i rekao: "Izgleda{ mi zabrinut."

Nije trebalo to da kaèm. Vreme~uvar je mrzeo saàljenje, {ta vi{e, prezirao je one koji ga ose}aju,naro~ito kad ga ose}aju prema sebi samima. "Zabrinut! [ta ti zna{ o brigama! Kad bude{ ~uo meheni~are kako mipodnose molbe da po{aljem ekspediciju u nebulu Entiteta, tek onda sme{ da mi pri~a{ o zabrinutosti, proklet bio!"

"[ta ho}e{ da kaè{?""Pa, ho}u da kaèm da me Marta Raderford i njena klika teraju da organizujem veliku ekspedciju! Ona

ho}e da po{aljem jedan duboki brod u Entitet! Kao da mogu tek tako dozvoliti da izgubim jedan duboki brod ihiljadu stru~njaka! Misle da }e i oni imati sre}e, zato {to si je ti imao. A eshatolozi ve} postavljaju zahteve da, akobude ekspedicije, oni budu na njenom ~elu."

Stegao sam {akama doru~ja naslonja~e. "@ao mi je {to je moje otkri}e prouzrokovalo toliko problema." Ustvari, nije mi ni najmanje bilo ào. Bio sam odu{evljen {to je moje otkri}e - zajedno sa Solijevim - nateralouglavnom spokojne stru~njake na{eg Reda da se pokrenu.

"Otkri}e?" zareà on. "Kakvo otkri}e?" On pri|e prozoru i }utke zapreti pesnicom sivim, olujnim oblacima{to su se nadnosili nad grad sa juga. Nije voleo hladno}u, setih se, i mrzeo je sneg.

"Entitet... Ona je rekla da se tajna ìvota...""Tajna ìvota! Ti veruje{ u te obmane la`ljivog megamozga? Tandara-bro}! Ne postoji nikakva tajna u

'najstarijoj ~ovekovoj DNK', ma {ta to bilo. Nema tajne, razume{? Tajna ìvota je ìvot sam: nastavlja se i nastavljai to je sve."

Kao da èli da podvu~e njegov pesimizam, oglasi se u tom trenutku duboko, {uplje zvono jednog odnjegovih zidnih satova, i on primeti: "Na Uradetu je Nova godina. Poubija}e sve bebe sa bolesnom ko{tanom srìkoje su se rodile u ovoj godini, napija}e se i spariva}e se sav dan i svu no}, sve dok utrobe svih èna opet ne budupune. I tako se to nastavlja i nastavlja i nastavlja."

Rekoh mu da mislim da je Entitet govorio istinu.Grubo se zacerekao, a sasu{ena koà oko o~iju mu popuca kao led u prole}e. "Kukavi~je jaje!" ogor~eno

mi dobaci, i ja to shvatih kao jedan od njegovih arhai~nih izraza. "Bog govori istinu, bog govori laì - ima lirazlike?"

Rekoh mu na to da nameravam da otkrijem najstariju ~ovekovu DNK.Opet se nasmejao; smejao se toliko da mu se usne potpuno povuko{e, ostaviv{i iskeène bele i duga~ke

zube, dok su mu iz o~iju potekle suze. "Tako, ima{ plan. Sve vreme ne{to planira{, jo{ otkad si bio de~ak. Se}a{ lise kad sam te podu~avao usporenom vremenu? Kad sam ti rekao da ~ovek mora da bude strpljiv i ~eka dok muprvi talasi ada|a ne preplave um, a ti si mi odgovorio da mora postojati neki na~in da se vreme uspori tako da sepresko~i normalni redosled stavova. âk si imao plan da u|e{ u usporeno vreme bez pomo}i svog brodskogra~unara! A za{to? Zato {to ti je strpljenje oduvek zadavalo problema. I jo{ je tako. Zar ne moè{ da sa~eka{ davidi{ da li }e stru~njaci za kalemljenje i otiske - ili eshatolozi, istori~ari i ketici - mo}i da otkriju tu najstariju DNK?Zar ti nije dovoljno {to }e{ po svoj prilici biti proizveden u majstora pilota?"

Protrljah lagano brid svoga nosa. "Ako ti podnesem molbu da mi dozvoli{ da organizujem vlastitu maluekspediciju, ho}e{ li mi odobriti?"

"Podnese{ molbu?" upita on. "Za{to tolike formalnosti? Za{to me prosto ne upita{?""Zato", rekoh ja polako, "{to }u biti prinu|en da prekr{im jedan od zaveta."

"Ah, tako."Nastala je duga ti{ina, dok je stajao poput neke ledene skulpture."Dakle, Vreme~uvaru?""Koji zavet ho}e{ da prekr{i{?""Osmi zavet", odgovorih."Ah, tako", ponovi on, zagledav{i se kroz prozor u pravcu zapada. Osmi zavet je bio sporazum sklopljen

pre tri hiljade godina izme|u osniva~a Nikadije i primitivnih Alaloija, koji su ìveli u pe}inama {est hiljada miljazapadno od Grada.

"Oni su neandertalci", objasnih. "Pe}inski ljudi. Njihova kultura, njihova tela... tako su stari.""I ti bi hteo da mi podnese{ molbu da te pustim da otputuje{ do Alaloija i uzme{ uzorke tkiva s njihovih

ìvih tela?""Najstarija ~ovekova DNK", podsetih ga. "Zar nije prava ironija to {to }u je na}i tako blizu tvoje ku}e?"Kada sam mu napokon ispri~ao pravu prirodu svoga plana, on se saè i uhvati me za ~lanke na rukama,

osloniv{i se svom teìnom na doru~ja naslonja~e. Ogromna glava mu je bila tik uz moju; osetio sam miris kafe ikrvi u njegovom dahu. "Prokleto opasan plan, po tebe i po Alaloije", re~e on.

"Nije toliko opasan", odvratih ja, pun samopouzdanja. "Preduze}u mere predostro`nosti. Pazi}u {ta radim.""Opasan, kad kaèm! Prokleto opasan.""Ho}e{ li mi odobriti molbu?" upitah ga jo{ jednom.On mi uputi pogled pun bola, kao da donosi najteù odluku u ìvotu. Nije mi se dopalo njegovo lice."Vreme~uvaru?""Razmotri}u tvoj plan", hladno re~e on. "Obavesti}u te o svojoj odluci."Skrenuo sam pogled sa njegovog lica i okrenuo glavu u stranu. Nije li~ilo na njega da bude tako

neodlu~an. Slutio sam da se lomi izme|u kr{enja zaveta i ispunjenja svojih vlastitih poziva na istraìvanja; ali slutiosam pogre{no. Pro}i }e godine, me|utim, dok ne budem otkrio tajnu njegove neodlu~nosti.

Naglo me je otpustio. Kada sam ustao, ustanovih da mi je ivica naslonja~e presekla krvotok; noge su mibridele i bile utrnute. Dok sam trljanjem vra}ao ìvot u mi{i}e, on je stajao kraj prozora, razgovaraju}i sam sasobom. Kao da nije bio svestan da sam jo{ tu. "Nastavlja se i nastavlja", tiho je govorio, "nastavlja, nastavlja inastavlja se."

Izi{ao sam iz odaje ose}aju}i se kao i uvek: iscrpljen, ushi}en i zbunjen.

Dani (i no}i) koji su zatim usledili bili su mi najlep{i u ìvotu. Jutra sam provodio na {irokim klizoulicamaposmatraju}i inostrance kako se bore sa gustim snegom u jeku zime. Bilo je pravo zadovoljstvo opet udisati sve`vazduh, ose}ati miris borovih iglica, sveè ispe~enog hleba i vanzemaljaca, klizati se opet niz dobro poznate uliceGrada. Duga popodneva bila su ispunjena razgovorima sa prijateljima uz kafu, u kafanama pore|enim du` belogleda Puta. Prvog takvog popodneva, Bardo i ja sedeli smo za jednim sto~i}em pored zamagljenog prozora iposmatrali rojeve ljudskih bi}a kako prolaze ulicom, razmenjuju}i pri~e o svojim putovanjima. Pijuckao sam svojuùtomrku kafu i raspitivao se {ta ima novo sa Delorom vi Tout, Kvirin i Li To{om, i ostalim na{ih drugovimapilotima. Ve}ina ih je, objasnio mi je Bardo, u tom trenutku bila ra{trkana po galaksiji, poput {ake dijamanataba~enih u no}no more. Samo su se Li To{ i Sonderval i jo{ nekoliko drugih do sada vratili sa svojih putovanja.

"Zar nisi ~uo?" upita on naglo, naru~iv{i tanjir biskvita. "Li To{ je otkrio prapostojbinu Dargina. U nekodrugo vreme to bi bilo zapaèno otkri}e, ~ak i veliko otkri}e. Da, ali on ima nesre}u da je polagao zakletvu u istovreme kad i Malori Ringes." On umo}i svoj biskvit u kafu i lagano dodade: "Bardo je tako|e imao nesre}u dapolaè zakletvu u isto vreme."

"[ta ho}e{ time da kaè{?"@va}u}i biskvite, ispri~ao mi je svoje putovanje: nakon {to je proputovao, od zvezde do zvezde gotovo

celu nebulu Rozetu, poku{ao je da podmiti enciklopediste na Ksandriji da mu dozvole da u|e u njihovo svetili{te.Budu}i da su tajanstveni enciklopedisti poznati po svom ljubomornom ~uvanju ogromnih i dragocenih prikupljenihznanja, i da su mrzeli i pribojavali se mo}i na{eg Reda, bio se preru{io u princa Letosveta, {to mu i nije bilo ba{te{ko da uradi.

"Stotinu mana (indijska, persijska i turska mera za teìnu od dvanaest do preko ~etrdeset kilograma.)jarkonskih plavih zvezda platio sam tim prljavim epruveta{ima da bih u{ao u njihovo svetili{te", nastavi on. "I poredtoga {to su me oderali s tom cenom - oprosti mi prijatelju, priznajem da sam, uprkos na{em zavetu na siroma{tvo,sa~uvao jedan deo, samo deli} svog nasledstva - ah, gde sam ono stao? Da, enciklopedisti. Iako su mi na prevaruuzeli ~itavo bogatstvo, nisu me pustili u svetili{te, misle}i da }e se takva budala kao ja zadovoljiti ako napuni glavu

iz jedne od njihovih manjih zbirki ezoterike. I eto, trebalo mi je dobrih dvadeset dana pre nego {to sam shvatio dasu informacije koje ùdno gutam plitke k'o bara otopljenog snega, ali nisam ja glup, ~ove~e, je l' da? Ne, nisamglup, i zato sam rekao onom prepredenom majstoru enciklopedisti da }u unajmiti pesnika-bojovnika da ga otrujeako mi ne otvori vrata u samom srcu svetili{ta. Poverovao mi je, blesan jedan, i tako sam uronio svoj mozak unjihove zabranjene zbirke, u kojima ~uvaju stare istorije i najstarije komentare Stare Zemlje. I..."

Tu je zastao da uzme gutljaj kafe i smaè jo{ nekoliko biskvita."I ve} sam se umorio od pri~anja o ovome, jer su mi mozak isu{ili aka{ici i bibliotekari, ali po{to si ti moj

najbolji prijatelj, pa, trebalo bi da zna{ da sam prona{ao tajno znanje u zabranjenoj zbirci koje me je odvelo usamo srce pro{losti, tako sam bar mislio. Na Staroj Zemlji, neposredno uo~i Seoba, mislim, postojao je neobi~anreligiozni red, zvan arkeolozi. Odràvali su ~udne rituale poznate pod nazivom Iskopavanja. Treba li jo{ ne{to da tikaèm? Pa, eto, sve{tenici i sve{tenice tog reda upotrebljavali su vojske robova-|akona da s mukom prosejavajuslojeve pra{ine traè}i zatrpane krhotine od gline i druge relikvije pro{losti. Arkeolozi - a ovo je biser od podatakau onoj zabranjenoj zbirci - bili su, citiram: 'Oni sledbenici Henril{emena koji su verovali u oboàvanje predaka.Verovali su da se saobra}anje sa svetom duhova moè ostvariti prikupljanjem predmeta koje su njihovi preci imaliu rukama i, u pojedinim slu~ajevima, prikupljanjem samih le{eva predaka. Ah, ho}e{ li jo{ kafe? Ne? Dobro. Tiarkeolozi, kao i svi drugi sve{teni redovi, pretpostavljam, bili su izdeljeni u mnogo raznih grupica i sekti. Jedna odtih sekti - mislim da su se zvali agiptolozi - sledila je u~enje jednog Flindersa Pitra i âmpoliona. Druga jednasekta iskopavala je le{eve koji su se odràli pomo}u bitumena. Onda su te le{eve drobili u prah. Taj prah - da neveruje{ - gutali su kao svetinju, veruju}i da }e tako ìvotna snaga njihovih predaka oja~ati njihovu. Kako su sesmenjivala pokolenja, nastavljaju}i i nastavljaju}i, kako bi rekao vreme~uvar, eto, oni su mislili da }e ~ovek nakraju biti potpuno o~i{}en i da }e postati besmrtni. Je li te gnjavim? Nadam se da ne, jer ti moram jo{ re}i i za onusektu ~iji su prvosve{tenici sebe nazivali kuratorima. Uo~i tre}e razmene holokausta, ti kuratori i njihovi podre|eni,obra|iva~i podataka, sortira~i i |akoni, natovarili su jedan muzejski brod starim kamenjem i kostima i neistrulelimle{evima predaka koje su zvali mamijama. I taj njihov brod - dali su mu ime Vi{na - spustio se na jedan od svetovaDarginija. Naravno, kuratori nisu bili dovoljno obrazovani da u bi}ima koje prvi put vide prepoznaju razumnevanzemaljce. @alosno, ali po~eli su da kopaju po prahu te prastare civilizacije. Nisu mogli znati da se Darginiuàsavaju vlastite pro{losti - kao {to bi i trebalo. I tako je, prijatelju moj nastao prvi ôvek-Dargini."

Nastavili smo da pijemo kafu i zapodenuli razgovor o tom sramnom, izuzetnom ratu - jedinom ratu koji seikada vodio izme|u ~ove~anstva i jedne vanzemaljske rase. Kad sam mu ~estitao {to je napravio odli~no otkri}e,on je tresnuo debelom rukom o sto i uzviknuo: "Nisam zavr{io! Nadam se da ti nije dosadilo, jer upravo sespremam da ti ispri~am najva`niji deo svoje male pustolovine. Dakle, nakon uspeha koji sam po`njeo kodenciklopedista - da, da, priznajem, imao sam uspeha - bio sam ispunjen rado{}u. 'Tajna ~ovekove besmrtnosti leìu na{oj pro{losti i u na{oj budu}nosti', tako glasi poruka Jeldri, zar ne? Pa, lepo, ja nisam skrajer, i {ta ja ondamogu da kaèm o budu}nosti? Ali pro{lost, e pa, mislim da sam otkrio klju~nu kariku u lancu koji nas spaja sapro{lo{}u. I jesam. Mo`da }e se dokazati da moje mamije sadrè veoma staru DNK, {ta misli{? U svakom slu~aju,evo najva`nijeg: toliko sam bio pun radosti da sam pojurio ku}i, u Nikadiju. Hteo sam da budem prvi koji }e sevratiti sa zna~ajnim otkri}em, to ti je jasno. Mora{ to sebi predstaviti: proslavio bih se. Isku{enici bi se gurali, samoda dobiju ~ast da mi dodirnu ode}u. Ve{te kurtizane bi meni pla}ale, samo da dobiju zadovoljstvo da otkriju kakav~ovek ìvi ispod te ode}e. Kako bi mi ìvot postao uzbudljiv! Ali Bardo je postao nepa`ljiv! @ure}i od jednogprozora do drugog prestao sam da obra}am dovoljno pa`nje."

Ne}u ovde beleìti sve {to mi je prijatelj ispri~ao. Ukratko re~eno, dok je prelazio s prozora na prozor uopasnom prore|enom prostoru Danladi, napravio je gre{ku od koje bi i najmla|i pripravnik pocrveneo. Prilikomprojektovanja mape za grupu odluke propustio je da pokaè da je u funkciji jedan prema jedan, i zato je upao ubeskona~nu petlju. Ali Bardo je bio lenj i nije hteo da provede stotinak i vi{e dana unutra{njeg vremena tragaju}iza takvom mapom. Taj lenji ali genijalni ~ovek imao je ideju kako da trenutno pobegne iz petlje, i poigravao setom idejom. Posle svega sedam sati provedenih u unutra{njem vremenu, osetio je o{tri ukus ploda genijalnosti.Dokazao je da odnos jedan prema jedan izme|u ta~aka u sada{njosti i ta~aka u pro{losti uvek postoji, da se pilotuvek moè vratiti na ma koju ta~ku ve} pre|ene staze. [ta vi{e, bio je to konstrukcioni dokaz; {to }e re}i da nesamo da je dokazao da takva mapa postoji, ve} i pokazao kako se ona moè konstruisati. Tako je izradio mapu sazvezdom odmah iza Ksandarijine. Ispao je na svemirske staze, u poznati prostor kroz koji je nedavno pro{ao. Ionda je krenuo na put ku}i, u Nikadiju.

"Sada jure za mnom.", nasmejao se glasno. "Zar to nije ironija: ja, glupan kakav sam, nabasao sam napetlju i tako dokazao najve}u od manjih nedokazanih teorema. Bardova teorema bumeranga - tako su pripravnicinazvali moju malu kartografsku teoremu. âk se pri~a da }e me unaprediti u majstora, jesi li i ti ~uo? Ja, Bardo,

majstor pilot! Da, sad jure za mnom, ona Kolenija i njene druge sa pohotnim usnama i prelepim, mesnatimkukovima. Sperma mi te~e kao magma, prijatelju. Slavan sam! Da, ali ne toliko kao ti, a?"

Razgovarali smo celo popodne, sve dok svetlost nije zamrla na sviom nebu i kafana se ispunilaizgladnelim ljudima. Naru~ili smo ogromnu porciju tovljenog mesa i razna egzoti~na jela koja je Bardo najvi{evoleo. Zabio mi je prst u rebra i rekao: "Sav si se pretvorio u kost i koù!" Opet je stao da hvali moje otkri}e, i tadasam mu ispri~ao svoj novi plan.

"Ho}e{ - {ta?" upitao je, bri{u}i ubrusom usta od sokova iz mesa. "Da otputuje{ kod Alaloija i da imukrade{ DNK? To je genokra|a, zar ne?" Shvativ{i da je tu uàsnu re~ izgovorio suvi{e glasno, osvrnuo se okosebe i pre{ao u zavereni~ki {apat. "Ne smemo da krademo DNK, ~ak ni od Alaloija, zar ne?"

"Nije to ba{ prava genokra|a", odvratih mirno. "Nije ba{ kao kad bismo upotrebili njihovu DNK dapravimo fiziolo{ke otrove ili da ih kloniramo, ili..."

"Genokra|a je genokra|a", prese~e me on. "A {ta je sa zavetima? Vreme~uvar to nikada ne}e dozvoliti,hvala Bogu!"

"Mo`da i ho}e."Rekao sam mu za svoju molbu, a on je postao mrzovoljan i svadljiv."Pobogu, pa ne moèmo tek tako da uzmemo letelicu i da se spustimo na jedno od njihovih ostrva i

zatraìmo da nam ispumpaju malo sperme u epruvetu, zar ne?""Moj plan je druk~iji", rekoh."Ah, ne, mislim da ne èlim to da slu{am." Pojeo je jo{ nekoliko biskvita, obrisao usta i prdnuo."Oti}i }emo kod Alaloija preru{eni. Ne bi trebalo da je te{ko nau~iti njihove obi~aje i sastrugati im malo

}elija koè sa dlanova.""Ah, ne", usprotivi se on ponovo. "Oh, lo{e }e biti po Barda i lo{e po tebe ako tvrdoglavo ustraje{ u tom

suludom planu. I {ta misli{, kako }emo mo}i da se preru{imo? Oh, ne, molim te, nemoj mi govoriti, dosta mi jetvojih planova."

"Ima na~ina", rekoh. "Se}a{ li se pri~e o Go{evanu? Uradi}emo kao i on. Oti}i }emo seka~u i da}emo danam izvaja tela. Alaloji }e misliti da smo im ro|aci."

Opet je prdnuo i podrignuo. "To je suludo! Molim te, Malori, pogledaj mi u o~i i priznaj da je suludo!Pobogu, ne moèmo valjda postati Alaloji? I otkud ti pomisao da je DNK Alaloija starija od bilo koje druge? Po{tosam ve} otkrio mamije stare tri hiljade godina pre Seoba, za{to ne bismo... ti, ja i Li To{ organizovali jo{ jednuekspediciju do Dargina? Na kraju krajeva, sigurno znamo da se na jednom od njihovih svetova nalaze ostacibroda-muzeja."

Zaka{ljao sam se i protljao brid svoga nosa. Nisam jo{ za sada èleo da mu ukaèm na ~injenicu danemamo pojma gde da traìmo olupine tog broda-muzeja. "DNK Alaloija je verovatno stara pedeset hiljadagodina", objasnih mu.

"Je li to istina? Mi ni{ta ne znamo o Alaloijima, osim da su toliko glupi da nemaju ~ak ni jezik!"Nesme{io sam se jer se namerno pravio lud. Ispri~ao sam mu sve {to se znalo o Alaloijima, tim sanjarima

koji su svoju ljudskost ugradili u neandertalska tela. Prema mi{ljenju istori~ara, preci Alaloia mrzeli su porok i trule`civilizacije, ma koje civilizacije. Zato su pobegli u dugim brodovima sa Stare Zemlje. Po{to su èleli da ìve onakokako su mislili da je prirodno, izvr{ili su povratnu mutaciju nekih svojih hromozoma, da bi {to bolje odgajili sna`nui primitivnu decu za ìvot na nekom od jo{ netaknutih svetova koje su se nadali da }e otkriti. U jednom od svojihdugih brodova nosili su zale|eno telo jednog neandertalskog de~aka koje je bilo otkriveno u ledu Cibira,najsevernijeg kontinenta Stare Zemlje. Ponovo su upleli niti zamrznute DNK; s tom replikom de~akove DNK izvr{ilisu svoje obrede i u svoje oplodne }elije ugradili prastare hromozome. Kasnija pokolenja, pokolenja nastalapomo}u eksperimenata i odabiranja pe}inskih ljudi - da upotrebim taj prastari, neuki izraz - spustila su se naLedopad. Uni{tili su svoje brodove, umotali se u krzna sa kapulja~ama i oti{li da ìve u mraznim {umama Desethiljada ostrva.

"Zanimljivo", primeti Bardo. "Ali jedna stvar mi se ne dopada. Naravno, ni{ta mi se ne dopada iz te tvojepri~e, ali jedna stvar mi se uàsno ne dopada u svim tim tvojim planovima da traga{ za najstarijom ~ovekovomDNK."

Naru~io je jo{ jednu kafu i popio je. Baciv{i potom pogled preko kafane na jednu lepu{kastu pripravnicuistori~arku, stao je da je zavodi o~ima.

"Pa, kaì mi ve} jednom", pozvah ga ja.

Nerado je skrenuo pogled, uperio ga u mene i rekao: "[ta je boginja podrazumevala kad je rekla da jetajna ìvota zapisana u najstarijoj DNK ljudskog roda? Moramo to pa`ljivo razmotriti. [ta je podrazumevala pod'starim'?"

"[ta ho}e{ da kaè{ - '{ta je podrazumevala pod starim'?"Naduo je obraze i opsovao. "Proklet da si, za{to mi stalno na pitanja odgovara{ pitanjima? Staro - {ta je

staro? Da li jedna ljudska vrsta ima stariju DNK od druge? Kako moè jedan ìvi ~ovek imati stariju DNK oddrugog?"

"Cepidla~i{ sa zna~enjem re~i kao da si semanti~ar.""Ne slaèm se." Skinuo je rukavicu i po~eo da ~a~ka svoj zama{}eni nos. "DNK moje koè veoma je stara,

pobogu! Delovi genoma evoluiraju ve} ~etiri milijarde godina. Eto, to je staro rekao bih, i ako ho}e{ dacepidla~im sa zna~enjem re~i, u redu. [ta }emo sa atomima od kojih se sastoji moja DNK? Jo{ su stariji, rekaobih, jer su nastali u srcu zvezda pre deset milijardi godina."

Zagrebao je po nosu i podigao prst. Ispod duga~kog nokta nalazilo se malo masno}e i mrtvih, poùtelih}elija koè. "Evo ti tajne ìvota", re~e on. Izgleda da je bio veoma zadovoljan i ponovo je po~eo da se pogledomudvara istori~arki.

Odgurnuo sam mu ruku. "Priznajem da su re~i Entiteta pomalo zagonetne. Zna~i, moramo re{itizagonetke."

Uhvatio sam ponovo njegov pogled i rekao mu: "Kao {to kaè{, genom evoluira ve} milijardama godina.Prema tome, svaka od DNK na{ih pedaka starija je od na{e. Tako bih ja definisao staro. Moramo negde po~eti.Alaloji su upleli u svoja tela DNK jednog tela starog pedeset hiljada godina. Moèmo se nadati da ta DNK - iporuka upisana u nju - nisu ni mutirale ni degradirale."

"Ali Alaloji nisu na{i preci", primeti on."Da, ali neandertalci sa Stare Zemlje jesu.""Ne, pobogu, nisu ~ak ni pripadali ljudskom rodu! Bili su zveri sa obe{enom vilicom i povijenim

ramenima, glupe kao dodo.""Nisi u pravu. Mozgovi su im bili ve}i nego u sada{njih ljudi.""Ve}i od tvog mozga, mo`da", podsmehnu se on. Kucnuo se po ispup~enom ~elu. "Ali ne ve}i od

Bardovog, ne, u to ne mogu da poverujem.""Mi smo evoluirali od njih.""E, ovo je ba{ odvratna misao. Ali ne verjem ti. Da li Bardo zna istoriju? Mislim da zna. Ali za{to da se

piloti prepiru oko istorije?" On ponovo podiè glavu, pogladi bradu i baci jo{ jedan pogled na istori~arku. "Za{toda ne zamolimo jednog stru~njaka za istoriju da re{i problem istorije?"

Posle tih re~i on se izvini, podrignu, ustade, otrese mrvice biskvita sa brade i stade da se provla~i izme|ustolova. Pri{ao je istori~arki i ne{to joj rekao. Ona prsnu u smeh i on je uze za ruku i dovede natrag do na{egstola.

"Dozvoli da ti predstavim Estrelu Domingo sa Crnog meseca." Estrela je bila vedra pripravnica i prijatnopuna~ka, onako kako je Bardo voleo da ène izgledaju. Predstaviv{i me, on mi objasni: "Estrela je pristala daodlu~i ko je od nas dvojice u pravu." Privukao je jo{ jednu stolicu, da bi ona sela i nasuo joj kafu u {olju. "A sadnam reci, mala Estrela, da li su neandertalci zaista na{i preci?"

U stvari, mislim da Bardo nije ni o~ekivao da }e mu ona dati za pravo. Posle nekog vremena postalo jeo~igledno da nije tu ljupku, lakovernu devoj~icu sa Crnog meseca doveo za na{ sto da slu{a njeno predavanje izistorije ve} da je zavede. Po{to nam je ona strpljivo objasnila da postoje razli~ite teorije o ~ovekovoj skora{njojevoluciji i rekla mu da, prema svim izgledima, neandertalci jesu na{i preci po pravoj liniji, on uzviknu: "Ah, zna~imoj prijatelj je opet u pravu! Ali mora{ priznati da ne valja {to je ~ovek nekada izgledao kao pe}inski judi. Tako suru`ni, slaè{ li se?"

Estrela se nije sloìla. Stidljivo je primetila da se mnogim ènama dopadaju krupni, mi{i}avi i kosmati ljudi- {to je bio jedan od razloga da pre nekoliko godina to postane moda i da neki stru~njaci daju da im se telo izvajada li~e na Alaloije.

"Hmmm", primeti Bardo, suku}i brkove, "zaista zanimljivo."Estrela je zatim primetila da razlika izme|u neandertalaca i savremenih ljudi nije tako velika kao {to se

uglavnom misli. "Ako pa`ljivo pogleda{", re~e ona, "zapazi}e{ gene neandertalaca na licima izvesnih ljudi naulicama bilo kojeg grada na bilo kojoj planeti Civilizovanih svetova." (Kao {to sam ve} rekao, bila je prijatna,inteligentna devojka, i pored toga {to je imala naviku da u govoru niè predlo{ke fraze jednu za drugom.) "âk i ti,

majstore Bardo, sa tim isturenim ~eonim kostima iznad duboko uvu~enih o~iju okruènih tako lepom bradom - jesili ikada pomislio na to?"

"Pa, nikada, u stvari. Ali bilo bi zanimljivo da podrobnije raspravimo to pitanje, zar ne? Mogli bismopodvrgnuti ispitivanju razne delove moga tela i odlu~iti koji su od njih najprimitivniji."

Nakon {to su se ona i Bardo dogovorili 'da podrobnije rasprave to pitanje', ona se vrati za svoj sto i{apnu ne{to na uvo svojoj prijateljici.

"Preslatka mala!" uzdahnu Bardo. "Zar nije divno kako te pripravnice padaju na ~uvene pilote?" A zatimdodade: "Ah, mo`da su neandertalci zaista bili na{i preci... mo`da i nisu. Ali to jo{ nije razlog da damo da nam setelo izvaja i da odemo da ìvimo me|u pe}inskim ljudima. Imam bolji plan. Da potplatimo nekog prikrada~a danam uhvati jednog Alaloija? Oni ionako bespravno love rundavce zbog krzna, zar ne? Lepo, neka nam isto takobez dozvole ulove nekog pe}inskog ~oveka i donesu ga u grad."

Uzeo sam gutljaj kafe i po~o da kuckam prstom po svojoj nosnoj kosti. "Zna{ dobro da to ne moèmouraditi", primetih mirno.

"Naravno, ali sve {to nam treba od tog prikrada~a jeste malo krvi. On bi lepo mogao da onesvesti nekogpe}inskog ~oveka, uzme mu malo krvi i vrati se sa tim uzorkom."

Po~eo sam da valjam gutljaj kafe po ustima. Bila se ohladila i postala kiselkasta. "Oduvek me optuùje{da sam isuvi{e naivan, ali prizna}u ti da sam ve} pomi{ljao da uradim ono {to ti predlaè{."

"Pa?"Naru~io sam lon~i} sveè kafe i nastavio. "Krv jednog ~oveka ne bi bila dovoljna. Neandertalski geni su

ra{trkani po svim porodicama Alaloija. Moramo biti sigurni da smo uzeli statisti~ki dovoljno veliki uzorak."Podrignuo je i zakolutao o~ima. "Ah, ti uvek ima{ nekakve razloge, malecki. Ali ja mislim da je istinski

razlog prosto taj {to se tebi dopada da izvaja{ svoje telo i ìvi{ me|u divljacima. To je tako romanti~no. Da,oduvek si i bio romanti~an."

"Ako Vreme~uvar povoljno re{i moju molbu, oti}u }u Alaloijima. Ho}e{ li sa mnom?""Ho}u li s tobom? Ho}u li s tobom? Kakvo pitanje!" On uze zalogaj hleba i opet podrignu. "Ako ne po|em

s tobom, kaza}e da se Bardo upla{io, pobogu? [ta mogu. Ba{ me briga. Prijatelju, po{ao bih s tobom preko celegalaksije, ali da odem me|u divljake i izvr{im genokra|u njihove plazme, e pa... to je suludo!"

Nisam mogao da ubedim Barda da pristane na moj plan. Bio sam, me|utim, tako pun optimizma, takosre}an {to sam se vratio ku}i, da me to nije mnogo brinulo. Kao pilot koji se vratio ku}i imao sam pravo dauzmem ku}u u êtvrti Pilota. Izabrao sam malu planinsku ku}u sa veoma kosim krovom, koju je grejala vodadovedena cevima iz gejzira u podno`ju Atakela. U tu ku}icu sam preselio svoju knjigu pesama u ko`nom povezu,krzna i kamelaike i svoja tri para klizaljki, {ahovsku tablu i figure, mandolinu koju nikada nisam nau~io da sviram ijo{ nekoliko drugih stvari koje sam posedovao i koje sam prikupio tokom svoga boravka u Resi. (Dok smo biliisku{enici u Borji, naravno, nismo smeli posedovati ni{ta izuzev ode}e.) Pomi{ljao sam, tako|e, da naru~im krevet imo`da nekoliko drvenih stolova i stolica, jer su te sitne rasko{i u to vreme bile veoma popularne. Ali nisam voleoda spavam u krevetu, a stolovima i stolicama, mislio sam, mesto je samo u barovima i kafanama, gde stoje naraspolaganju i drugim ljudima. Imao sam tako|e jo{ jedan razlog zbog kojeg nisam èleo da mi ku}a budepretrpana stvarima: Katarina je po~ela da provodi no}i sa mnom. Nisam èleo da se ona, ìve}i u ve~itom mraku,spotakne o neku pomerenu stolicu i mo`da ~ak i razbije svoje prelepo lice.

Svoje no}ne avanture dràli smo u tajnosti od moje majke i tetke i od svih drugih, ~ak i od Barda.Naravno, àrko sam èleo da mu se poverim; da mu ispri~am koliko me je Katarina usre}ila svojim rukama ijezikom i oblim kukovima i svojim (iako ve} unapred o~ekivanim) {apatom i jecajima. Ali Bardo je umeo da ~uvatajnu koliko i da se uzdrì od prdenja posle previ{e hleba i piva. Ubrzo nakon na{eg razgovora u kafani pola Reda,izgledalo je - svi osim mog kukavi~kog prijatelja - htelo je da krene sa mnom na ono {to }e kasnije biti nazvanovelikim pute{estvom. âk i Katarina, koja je toliko bila u stanju da vidi budu}e doga|aje da nije morala da seuzbu|uje, ~ak je i ona bila uzbu|ena. Uveliko nakon na{e pedesete pono}i, nakon ~itave no}i polaganog iintenzivnog vo|enja ljubavi (ona kao da je uvek èlela da pro`dire vreme polako, sladostrasno, kao {to zmija gutasvoj plen), iznenadila me je svojom uzbu|eno{}u. Leàla je naga ispred kamenog kamina dok su narandàsti icrveni treptaji vatre poigravali po njenoj iznojenoj, beloj puti. Mirisala je na parfem, dim od drveta i seks. Ruke jezabacila pod glavu i te{ke dojke su joj se razlile po grudima kao dva savr{ena diska. Po{to nije imala o~iju, nije sestidela svog tela, niti je mogla da se ponosi svojom lepotom. Lenjo sam posmatrao tamni trougao guste dlakeispod njenog okruglog trbuha, duga~ke, prekr{tene noge i lepo izvajana stopala. Gledala je nepomi~no gore, uzvezde, skraju}i. To jest, gledala bi da je imala o~i, i da svetlost zvezda koja je prodirala izme|u greda na krovunije bila zaklonjena snegom. Ko zna {ta je videla, napeto zure}i kroz mra~ne tunele u budu}nost? I da je iznenada

opet bila u stanju da vidi o~ima, pitao sam se, da li bi joj svetlucanje mle~nih, zimskih zvezda pri~inilo isto tolikozadovoljstva kao i prizori koje je videla u svom duhu.

"Oh, Malori!" uzviknu ona. "Da zna{ {ta sam... moram po}i s tobom kod tih tvojih Alaloija, shvata{?"Nasme{ih se, ali ona nije mogla da vidi taj osmeh. Sedeo sam prekr{tenih nogu pored nje, ogrnut

krznom. Prstima sam joj, kao ~e{ljem, ukanjao duga~ku, crnu kosu sa o~nih duplji. "Samo kad bi Bardo bio takoodu{evljen kao ti."

"Nemoj biti prestrog prema Bardu. Na kraju }e i on do}i.""I on }e do}i? Gde to?" Nisam znao {ta me vi{e uznemirava: njeno vi|enje budu}nosti ili navaljivanje da

je povedem sa sobom Alaloijima. "[ta si to videla?""Bardo, u pe}ini sa svojim velikim... tako je sme{an!""Ne moè{ sa mnom", usprotivih se ja. "@ao mi je!""Ali moram s tobom! Po}i }u jer moram... Oh, Malori?"Naravno, bilo je prosto nemogu}e da po|e sa mnom. Ponovio sam joj da je to nemogu}e. "Alaloji svoje

bogalje i slepce ostavljaju napolju na snegu kad je oluja. Ubijaju ih." Nisam u stvari imao pojma da li je tako.Okrenula je lice prema meni i nasme{ila se. "Ne ume{ dobro da laè{", re~e ona."Ne umem, je l' da? Ali ne razumem za{to si navalila da po|e{ sa mnom?""Te{ko mi je da ti to objasnim.""Kaì mi.""Oprosti, Malori, ali ne mogu da ti kaèm.""Zbog svoje zakletve?""Naravno, ali... jo{ vi{e zbog toga {to ne postoje re~i kojima se moè opisati budu}nost.""Mislio sam da ste vi, skrajeri, izmislili poseban re~nik.""Volela bih da mogu na}i re~i da ti ispri~am {ta sam videla.""Poku{aj", navaljivao sam."@elim da mi ponovo izrastu o~i da bih videla lica tvojih... tamo, na ledu usred ci~e zime na}i }e{ svog...

Oh, kako da to nazovem, tu sliku koju vidim, sliku ~oveka? Prekr{i}u svoju zakletvu i da}u da mi opet izrastu o~ida bih to opet malo mogla da vidim pre nego {to me... pre nego {to zaista progledam."

]utke sam trljao nosnu kost dok sam sedeo, znoje}i se, ispred pucketave vatre. Da joj izrastu o~i, zaboga!To je valjda najstra{nije {to je jedan skrajer mogao re}i.

"Eto, vidi{", uzdahnu ona. "Vidi{, tako sam lo{e to kazala.""Za{to ne moè{ prosto da ispri~a{ {ta }e se dogoditi a {ta ne}e?""Slatki moj Malori, pretpostavimo da sam videla onu jedinu va`nu stvar. Kad bih ti rekla da }e{ umreti u

odre|eno vreme svaki trenutak u ìvotu bio bi ti agonija jer... vidi{, uvek bi mislio na trenutak kad }e{... to bi sveostale trenutke u tvom ìvotu li{ilo radosti. Kad bi znao."

Poljubih je u usta i primetih: "Postoji i druga mogu}nost. Kada bih znao da imam jo{ sto godina do smrti,ne bih se ni~ega u ìvotu bojao. Mogao bih da uìvam u svakom trenutku svog ìvota."

"Dabome, i to je ta~no", sloì se ona."Ali oboje je paradoks."Smejala se neko vreme, dok nije priznala: "Mi skrajeri smo ~uveni po svojim paradoksima, zar ne?""Da li vidi{ jednu budu}nost? Ili sve mogu}e budu}nosti? To sam oduvek èleo da znam."Zaista, ve}ina pilota - i svi drugi pripadnici na{ega Reda - bili su radoznali da okriju tajne skrajera."Po{to ve} vidi{ budu}nost", nastavih, "za{to da je ne izmeni{ ako ho~e{?"Opet je prsnula u smeh. U izvesnim trenucima, kao sada kad je leàla opu{tena pored vatre, zaista je bila

lepa kad se smeje. "Oh, upravo si rekao najve}i paradoks, jesi li toga svestan? Po{to vidimo budu}nost... kadbismo poku{ali da je izmenimo, i kad bi je zaista izmenili... kad bi se mogla menjati, onda ne bismo zaista videlibudu}nost, zar ne?"

"I vi biste odbili da poku{ate da je izmenite, samo zato da sa~uvate ono {to ste videli?"Uzela mi je ruku i pomilovala dlan. "Ne razume{.""U osnovi", rekoh, "nikad nisam iskreno ni verovao da vi skrajeri moète da vidite bilo {ta sem

mogu}nosti."Ona prevu~e noktom preko moje linije ìvota. "Dabome... mogu}nosti."Po{to sam se ose}ao osuje}enim, glasno sam se nasmejao i nastavio: "Mislim da je lak{e razumeti

mehani~ara nego skrajera. Njihova verovanja se bar mogu izraziti brojevima."

"Neki mehani~ari", primeti ona, "veruju da se svaki kvantum doga|aja, koji se de{ava u vaseljeni menja...Oni su izra~unali mogu}nosti. Sa svakim doga|ajem nastaje druk~ija budu}nost. Vremeprostor se deli i ponovodeli, kao grane nekog, kako ga ti naziva{, Beskona~nog Drveta. I tako se beskona~an broj budu}nosti, paralelnihbudu}nosti, kako oni kaù, sve doga|aju istovremeno. Isto tako, mora da potoji beskona~an broj paralelnih sada,zar ne vidi{? Ali mehani~ari nisu u pravu. Sada{njost je... postoji jedinstvo imanentnog... Oh, Malori, pa samojedna jedina budu}nost moè biti."

"Budu}nost je, dakle, nepromenjiva?""Mi skajeri imamo jednu izreku", re~e ona. "Mi ne menjamo budu}nost, mi biramo svoju budu}nost.""Skrajersko trabunjanje."Ona ispruì ruku prema meni, provu~e mi prste kroz dlake na grudima i iznenada ih steè u pesnicu meni

iznad srca, privla~e}i me tako sebi. "Oti}i }u kod seka~a po imenu... On }e mi opet nakalemiti o~i. Ho}u da tividim lice kad bude{... jednom, samo jednom, slaè{ se?"

"Ho}e{ li, stvarno?" pitao sam se glasno. "Da prekr{i{ svoju zakletvu? Za{to?""Zato {to volim..." odvrati ona. "Volim te, zar ne vidi{?"Slede}ih nekoliko dana nisam mogao da skrenem misli sa tog neobi~nog razgovora. Po{to se od svih

pilota po povratku zahtevalo da podu~avaju, uzeo sam dva isku{enika da ih nau~im ve{tini rotacije u prostoru.Moram priznati da nisam svojoj nastavi posve}ivao du`nu pa`nju. Rano jednog jutra, u u~ionici u mojoj kolibi, dokje navodno trebalo da prikazujem proste geometrijske transformacije malom Rafiju i Geordu, uhvatio sam samogsebe kako mislim na svoje putovanje u Entitet i kako se se}am da su onoj Katarininoj prikazi bile izrasle o~i igledale u mene. Pitao sem se: da li je Ona znala {ta }e mi Katarina jednoga dana re}i? U mislima sam prebiraosve {to bi ta ~injenica mogla da zna~i dok sam mali{anima pokazivao da je nemogu}e rotirati dva lista hartijeise~ena u obliku leve i desne rukavice tako da im se tragovi poklope, ako je rotiranje ograni~eno na kretanje uravni. Nisam primetio da im je dosadno. Podigao sam jedan list hartije u obliku rukavice sa drvenog poda,okrenuo ga naopa~ke i stavio ga preko onog drugog lista, obja{njavaju}i: "Ali ako ga podignemo iz ravni, evoovako, i rotiramo ga u prostoru, ni{ta lak{e nego da se ta dva oblika poklope. Sli~no tome..."

I tu me nestrpljivi mangup~i} Rafi prekide, glasno rekav{i: "Sli~no tome, nemogu}e je rotiratitrodimenzionalnu levu rukavicu da se poklopi sa desnom rukavicom. Ali ako je rotiramo kroz ~etvorodimenzionalniprostor, ni{ta lak{e nego staviti dve rukavice jednu na drugu tako da se poklope. Znamo to, Pilote. Jesmo lizavr{ili? Obe}ali ste nam da }ete nam pri~ati o svom putovanju Alaloijima - se}ate se? Ho}ete li zaista putovatipreko leda saonicama koje vuku psi i jesti ìvo meso?"

Moja rasejanost, primetio sam uz izvesnu nelagodnost, be{e zarazila ~ak i isku{enike. Malo sam se ljutnuona Rafija, koji je bio brzoplet, {to bi mu u ìvotu moglo samo smetati, i rekao: "Istina je, rukavice se mogupoklopiti, ali moète li sebi predstaviti rotiranje kroz ~etvorodimenzionalni prostor? Ne? To sam i mislio."

Dva dana kasnije odveo sam ih seka~u koji im je donekle izmenio plu}a, a potom smo si{li do Ruì~asteutrobe. Stavio sam ih u {estougaonu komoru, koja je zauzimala najve}i deo ruì~asto poplo~anog prostorarezervoara. Tu su lebdeli i udisali vodu prezasi}enu kiseonikom, rade}i ve`be za taj dan. Po{to im je ose}aj zadesno i levo, gore i dole, bio potpuno rastvoren u toploj, slanoj vodi, dobili su predstavu ~etvorodimenzionalnogprostora; rotirali su sliku vlastitih tela oko zami{ljene ravni koja im je presecala nos, pupak i ki~mu. Poku{ali su dasame sebe rotiranjem dovedu u vlastite slike u ogledalu. Iako je to, u stvari, bila jednostavna ve`ba, sli~napretvaranju nacrtanog dijagrama u trodimenzionalnu kocku, tako {to }e se netremice buljiti u nju dok se ne'ispup~i', ipak je trebalo dobro da motrim na njih. Ali opet sam dozvolio da mi misli odlutaju. Upravo sam se pitaoda li }e Katarina mo}i da prona|e seka~a koji }e joj napraviti nove o~i, kad sam sasvim slu~ajno pogledao naisku{enike kroz vodu boje crnog vina. Primetio sam da je Rafi rukama obgrlio kolena i da su mu o~i ~vrstozatvorene dok udi{e vodu. Koliko dugo sam ga ovako ostavio? Ako dozvolim da predugo ostane u poloàjufetusa, razvi}e kod sebe zavisnost od slepila i zatvorenosti. Setio sam se da treba da postane pilot a ne skrajer, iizvukao ga iz rezervoara.

"Ve`ba je bila... isuvi{e laka", re~e Rafi. Stajao je nag, kapi vode su se cedile sa njega. Zbog izmenjenihplu}a imao je te{ko}u da ponovo po~ne da udi{e vazduh. "Kad se jednom vidi prva transformacija, ostale su lake."

"To vaì za geometrijske transformacije", primetih ja. "Ali topolo{ke transformacije su teè. Se}am se kadme je Lajonel Kilirand naterao da potpuno preokrenem svoje telo, kao prst na rukavici. E, to je bila jeziva ve`ba.Po{to ti dana{nja ve`ba izgleda tako laka, mo`da }e{ hteti da se malo igra{ topolo{kih transformacija?"

On se oholo nasme{i i odvrati: "Radije bih se igrao pravih transformacija, kao vi, Pilote. Da li se stvarnospremate da izvajate telo? Da li je to isto tako ozbiljna transformacija kao izmena plu}a? Da li }ete povesti i nekogisku{enika sa sobom kad krente Alalojima? Mogu li ja s vama?"

"Ne", odgovorih mu, "jo{ si dete. A sada, ho}emo li da ve`bamo kretanje kroz petodimenzionalni prostor?Mislim da ne}e{ mo}i tako lako da predstavi{ sebi petodimenzionalni prostor."

Uzbu|enje koje je moje planirano putovanje izazvalo u ~itavom na{em Redu i nije bilo iznena|uju}e.ôvek je ~ovek, i ~ak i civilizovani ~ovek - pogotovo ba{ civilizovani mu{karac ili èna - ponekad oseti ~e`nju zajednostavno{}u. U svakom od nas drema sklonost ka primitivnom, jedna atavisti~ka èlja da se ìvot iskusi unajsirovijem obliku; postoji potreba u ~oveku da se izloì isku{enjima, da dokaè svoju vrednost kao prirodna (ikrvolo~na) ìvotinja u svetu prirode. Neki su govorili da Alaloji imaju istinitiji, ljudskiji ìvot od ma kog savremenog~oveka. A i pri~a o Go{evanu i njegovom sinu bolesne ko{tane srì, [anidaru, be{e zapalila ma{tu na{egeneracije. Vratiti se prirodi kao sna`ni, mo}ni, prirodni ljudi - zar postoji ne{to romanti~nije od toga? Ne binijedan dan pro{ao a da neki semanti~ar ne ponudi nova re{enja za sloènosti jezika Alaloija, ili da nekipesmotvorac ne po~ne da kazuje ep o Go{evanovom kobnom odlasku da ìvi sa pe}inskim ljudima; ne bi senijedna no} zavr{ila a da se neki pilot ne drogira tula{om i stane da me priklinje da ga povedem sa sobomAlaloijima.

Pred kraj tog sjajnog, sre}nog godi{njeg doba romantike, dubokih snegova i planova, bio sam unapre|enu majstora. ûdno, ali iako sam bio daleko najmla|i pilot u istoriji proizveden u majstora, vi{e se nisam ponosiosvojom navodnom mlado{}u. Po{to sam na svom putovanju ostario pet godina unutra{njeg vremena, iznenadasam se osetio nekako bezvremenim, ili pre, starim - starim kao zale|ene zidine Dvorane starih pilota u kojoj su memajstori piloti primili u svoj krug. Se}am se kako sam ~ekao da donesu odluku u drugom kraju Dvorane, blizupodijuma na kome smo Bardo i ja primili prstenove. Lupkao sam ~izmom o ledeni pod, oslu{kuju}i kako taj zvukzamire u visokim svodovima iznad moje glave. Razgledao sam visoka, crna vrata koja su vodila u konklavu,napravljena od iverice i izrezbarena u plitkom reljefu portretima Roloa Galivara, Tisandera Opreznog, Tiha i Jo{ija,svih trista osamdeset pet na{ih Lordova Pilota koliko ih je bilo od osnivanja na{ega Reda. Pribli`no u sredini levogkrila, prona{ao sam Solijev o{tri profil, sa {irokim i duga~kim nosom, tvrdom bradom i zalizanom kosom vezanomsrebrnim lancem. Zapitao sam se da li }e i moj profil biti jednog dana urezan u staro, krhko drvo, i ako ho}e,pitao sam se da li }e iko mo}i da ga razlikuje od Solijevog. U tom trenutku vrata su se otvorila i stari Salmalin,najstariji pilot posle Solija, uhvatio se za belu bradu i pozvao me da u|em u okruglu sobu konklave, i ja se vi{enisam ose}ao tako starim. Seo sam na stolicu u sredini ogromnog stola u obliku prstena. U krugu oko stola sedelisu Tomot, Pilar Gaprinda{vili, strogi Stefan Karagar, a tako|e i Lajonel i Justina i ostali majstori piloti. Kada jeSalmalin ustao da mi ukaè dobrodo{licu u krug majstora, svi piloti su poustajali i skinuli rukavicu sa desne {ake.Po pravilima ovog najjednostavnijeg i najdirljivijeg obreda na{eg Reda, krenuo sam oko stola, rukuju}i se sasvakim od njih. Kada sam Justininu dugu, otmenu {aku uzeo u svoju, ona re~e: "Volela bih da je sad Soli tu, davidi, ube|ena sam da bi bio isto tako ponosan kao i ja."

Nisam je podsetio da bi Soli, da je bio tu, najverovatnije stavio veto na moje unapre|enje.Nakon {to su mi ona, Lajonel (i ostali) ~estitali, majka me je sa~ekala ispred sobe konklave. Zajedno smo

krenuli kroz gotovo ispra`njenu Dvoranu. "Sada si majstor", primeti ona. "Vreme~uvar }e sada morati malo vi{epa`nje da pokloni tvojoj molbi. I ako donese povoljno re{enje, izvaja}emo svoja tela. I oti}i Alaloijima gde }emopo`njeti slavu i hvalu. Bez obzira na to {ta budemo ili ne budemo na{li."

Pomislio sam da je sme{no {to je op{te uzbu|enje zarazilo ~ak i moju majku. Ugrizao sam se za usnu irekao: "Valjda ne misli{ ozbiljno da po|e{ sa mnom, majko?"

"Zar ne mogu? Ja sam ti mati. Zajedno smo porodica. Alaloi }e u nama gledati porodicu - ima li ne{toprirodnije od toga?"

"Pa, lepo, ne moè{ sa mnom.""ûla sam da je za Alaloije porodica sve na svetu.""Vreme~uvar }e mi po svoj prilici odbiti molbu."Ona nakrivi glavu i prsnu u smeh, nekako kao sama za sebe. "Zar Vreme~uvar moè da ti uskrati tu

priliku? Mislim da ne. Vide}emo, vide}emo."Docnije je po~ela gozba i pijanka. Bardo je bio toliko sre}an zbog mene da se doslovce zaplakao.

"Pobogu!" rekao je. "Slavi}emo! Grad vi{e nikada ne}e biti onaj stari!"Njegove re~i, zajedno sa naslu}ivanjima moje majke nekako su se ~udno pokazale proro~anskim. (Katkad

pomi{ljam da mi je majka u potaji bila skrajer.) Dva dana posle mog unapre|enja, osamdeset petog dana, danaispunjenog hladnim, bljuzgavim snegom i dubokom ironijom, Leopold Soli se vratio iz Vilda. Pobesneo je kada jesaznao da sam ostao ìv - tako se pri~alo. Iz ~istog besa i osvetoljubivosti - to mi je rekao Bardo - oti{ao jeVreme~uvaru da zahteva da se moja molba ne odobri. Ali Vreme~uvar ga je obmanuo. Obmanuo je sve nas, amene najvi{e od svih. Odobrio mi je to {to sam traìo, ali je dodao uslov: mogu da organizujem ekspediciju

Alaloijima, ali samo ako povedem sa sobom svoju porodicu, majku, Justinu i Katarinu. I Solija, tako|e. Soli, mojte~a, mora da po|e, ina~e ne}e biti ekspedicije. A po{to je Soli bio Lord Pilot, Soli mora da bude vo|a ekspedicije- to je bio Vreme~uvarov odvratni, ironi~ni uslov. Kada sam to ~uo, nisam mogao da poverujem. A nisam, tako|e,ni slutio da je i Bardo bio u pravu, da zbog na{e ekspedicije Grad vi{e nikad ne}e biti onaj stari.

7. RAJNEROVA SKULPTURA

Bio sam eksperiment Prirode, njeno kockanje s nepoznatim, mo`da da bi proizvela ne{to novo, mo`da nizbog ~ega, i jedini zadatak mi je bio da pustim da se to kockanje praiskonskih dubina odvija i dalje, da osetimnjenu volju u sebi i da je u~inim potpuno svojom. To ili ni{ta!

Emil Sinkler, eshatolog iz Veka Holokausta

Slede}ih nekoliko dana proveo sam natmureno lutaju}i po ku}i. Sramota me je da priznam, ali istina jeistina: patio sam kao dete kada sam saznao za Vreme~uvarov uslov. Katarini sam rekao da se drì podalje odmene; rekao sam joj da sam ljut na nju {to me nije unapred upozorila da }e me Vreme~uvar izvrgnuti poniènjutim svojim uslovom. (Lagao sam. Kako bih mogao da se ljutim na prelepu skrajerku koja se bila zaklela da nikomene}e re}i {ta vidi u budu}nosti?) îtao sam svoju knjigu pesama ili cepao drva za vatru ili postavljao {ahovskutablu i ponovo igrao partije velemajstora, sve vreme proklinju}i Solija {to mi je upropastio ekspediciju. Nisam ni zatrenutak sumnjao da je Soli ubedio Vreme~uvara da mu dozvoli da mi preotme vo|stvo.

Ubrzo posle svog povratka, Soli mi je do{ao u posetu da porazgovaramo o planovima za ekspediciju i dase nasla|uje - tako sam bar ja mislio. Primio sam ga u sobi sa kaminom ispred hladnog, pocrnelog ognji{ta.Odmah je primetio tu malu uvredu, nezapaljenu vatru, ali nije mogao da shvati jednu mnogo ve}u uvredu - to {tosam ga pozvao da sedne na ista ona krzna na kojima sam mu tucao k}erku. Bestidno sam uìvao u toj uvredi. Kao{to mi je Bardo ~esto govorio, nosio sam u svom srcu jednu surovu ìcu.

Izenadilo me je koliko je Soli ostario. Seo je ukr{tenih nogu na krzna, dodiruju}i nove bore na ~elu,povla~e}i rukom omlitavelu koù ispod duga~kog podbratka. Izgledao je dvadeset godina stariji. ûo sam da jegotovo uspeo da prodre kroz unutra{nje magline Vilda. Ali cena koju je platio poku{av{i da u|e u taj neprodorniprostor bilo je vreme, surovo vreme. Glas mu je tako|e ostario, postao dublji, ispresecan novim infleksijama."Treba da ti se ~estita na putovanju", rekao je. "Majstori su dobro uradili {to su te unapredili."

Morao sam da priznam da je umeo da bude ljubazan kad je hteo, iako je o~igledno lagao. Hteo sam damu kaèm da ne tro{i re~i na laganje. Ali sam se setio da treba da budem pristojan i stoga sam zatraìo: "Pri~aj mio Vildu."

"Da, Vild. Nema tu mnogo {ta da se ispri~a, zar ne? Zvezde blesnu, pa se ugase. Vild stalno raste. I tokojom brzinom raste, raste. [ta èli{ da zna{? Da je nemogu}e izraditi kartu tih prostora? Da pilot gotovo stalnomora da koristi usporeno vreme kad je u Vildu? Dovoljno je da me pogleda{ i vide}e{ da je tako.

Razgovarali smo zatim o svojim putovanjima; mislio sam da ga ljuti {to sam ja uspeo tamo gde on nije. Aon me je onda iznenadio, ponovo mi ~estitav{i na mapama koje sam izradio na putovanju kroz Entitet. "Elegantnosi pilotirao", rekao je. Ipak, upadljivo je izbegavao da pomene moje otkri}e.

Ponudio sam mu kafu, ali on je odbio. "Kafa ubrzava mozak, a toga je doskora bilo dosta, zar ne?""Ho}e{ li onda malo viskija?""Ne, hvala, Pilote. Nije ba{ veselo piti sko~ ispred uga{enog ognji{ta, zar ne?""Upali}u vatru, ako ho}e{.""Molim te."Nagomilao sam nekoliko zelenih cepanica na re{etku i zapalio vatru, i on tada pre|e na pravi razlog

svoje posete. "Izgleda da }e na kraju krajeva ipak biti te ekspedicije tvojim Alalojima.""A ti }e{ biti njen vo|a?""Da."Za{krgutao sam zubima. "Razumem. Ho}e{ svu slavu za sebe.""Je li tako? Ne, ne razume{. Vreme~uvar mi je naredio da budem vo|a.""Za{to?""A ko bi znao njegove razloge?"La`ljiv~e, pomislio sam, la`ljiv~e!"Razgovara}u sa Vreme~uvarom", rekoh.

"Dove{}e{ u pitanje njegovu odluku?""To je bilo moje otkri}e. Alaloji... moj plan. Moja je i ekspedicija."On pognu glavu. "Da, sve je jasno. Ti èli{ slavu.""Ne, ja èlim znanje.""Tako ti sebi kaè{", prihvati on, i povu~e mali gutljaj iz ~a{e viskija koju sam mu pruìo."Bi}e na {tetu ekspedicije ako i ti po|e{." Gledao sam u njegov dugi nos, nos koji sam svojevremeno

slomio. "Izme|u nas je pala krv", dodadoh brzo.On protrlja nosnu kost. "Ne, nisi u pravu. Izme|u nas nije pala krv."Progutao sam ~etvrtinu svoje ~a{e viskija. O~i su me pekle od dima jelovine koji je prodirao u sobu. "Ako

Vreme~uvar ne povu~e svoj uslov, ja se povla~im iz ekspedicije. Ne}u i}i s tobom."Soli se nasme{i. "Da, ponos ti je povre|en. Ali nema{ drugog izbora.""[ta ho}e{ time da kaè{?""To je glavni razlog moje posete; mora{ biti obave{ten: Vreme~uvar ti nare|uje da po|e{ sa mnom.""Nare|uje mi?" Gotovo sam dreknuo. "Jo{ koliko pre deset dana nije ni nameravao da dozvoli tu

ekspediciju!""Vreme~uvar je", mirno nastavi Soli, "o~igledno promenio mi{ljenje. Ne pitaj me za{to." On otpi jo{ malo

viskija, pa nastavi. "Bi}e nas {estoro, Justina i Bardo, tvoja majka, tako|e, primili su nare|enja da po|u s nama.""To je samo petoro."Glas mu je bio neprirodno miran kad je rekao: "[esta }e biti Katarina. Vreme~uvar je naredio mojoj k}eri

da pusti da joj izrastu nove o~i i da po|e s nama."Tako dakle, pomislio sam. Mora da je Soli oti{ao Vreme~uvaru i traìo da mu èna i k}i po|u s njim. Kako

li samo mora da je sre}an {to }e Katarina prekr{iti svoju skrajersku zakletvu i dobiti o~i, on koji prezire skrajere!Ipak, nisam mogao da razumem za{to su moja majka i Bardo tako|e uklju~eni u ekspediciju, sem ako to nije zatoda me smiruju i spre~avaju da ne u~inim ne{to sumanuto, kao {to bi bilo da prekr{im zavet poslu{nosti i samprebegnem Alaloijima. A onda, kao da mi daje obja{njenje, Soli re~e: "Pretvara}emo se da smo daleki ro|acialaloijskog plemena Devaki. Vreme~uvar veruje da }emo biti u boljem poloàju ako se pravimo da smo neki dalekiogranak porodice. A po{to su neki od nas stvarno u srodstvu, bi}e nam tim lak{e da ih prevarimo."

Da, pomislio sam, Soli je zaista varalica."Pusti me da pogodim: pravi}emo se da je Bardo tvoj sin i moj brat od strica", podsmehnuh se."Ne", odvrati on, "plan nije takav." Lice mu odjednom dobi kiseli izraz, kao da je progutao mokra}u a ne

viski. Izgledao je veoma nesre}an. "Ti }e{ se pretvarati da si mi sin.""[ta? Nemogu}e!""Da si mi sin", mirno ponovi on, "zato {to toliko li~i{ na mene. Katarina }e ti biti sestra.""To je suludo! Ne}e uspeti!" Naglo sam sko~io na noge, stegnutih pesnica, vitlaju}i njima s obe strane

glave. "Ti i ja... sva|a}emo se, i {ta }e misliti Alaloji? Ceo taj plan... Katarina moja sestra, suludo! Provali}u vrataVreme~uvarove Kule ako budem morao, ali mu ne}u dozvoliti da naredi takav suludi plan!"

"Opet moram da te podsetim da nema{ drugog izbora. @ao mi je."Zaista, nisam imao drugog izbora. Bio sam pilot koji je poloìo zakletvu - podse}ao sam samoga sebe

dok sam kora~ao gore-dole po sobi s kaminom posle Solijevog odlaska. Kasnije, istoga dana, zamolio sam da meVreme~uvar primi, ali je on to odbio. Proveo sam ~itavo popodne ~ekaju}i u praznom predsoblju i igraju}i umislima partije {aha da se smirim, da se uzdrìm da ne provalim u njegove odaje. Najzad je poslao jednogpripravnika ~asologa da me obavesti da on ima sastanak sa jednim knezom trgovaca iz Trije i da ne}e mo}inikoga da primi dobrih desetak dana.

Nisam mu poverovao. Vreme~uvar isku{ava moju poslu{nost, pomislio sam, i poniàva me zato {to jeljubomiran na moje otkri}e. Bardo je imao isto mi{ljenje. Oko pono}i smo se sreli u baru majstora pilota. Bio jepijan, i - {to je bilo neobi~no za njega - prilil~no skru{en. Bradata glava mu se klatila na ramenima dok je umakaousne u pivo. "[teta", rekao je. "Velika {teta. Da nisi ti slu~ajno zamolio Vreme~uvara da..." Podrignuv{i, on nastavi:"...da mi naredi da po|em na tu luda~ku ekspediciju, jesi li? Oh, dabome da nisi, glupo je od mene {to sam iposumnjao u tako ne{to. Gde mi je prokleta vera u prijatelje? Oh, ba{ {teta, gde mi je vera u bilo {ta? Stalnopri~a{ kako uspeh ra|a novi uspeh, ali ja ne verujem u to. Ti i taj tvoj prokleti visoki testosteron! Vra}a{ se slavan,pun gordosti i sperme, spreman na sve, ali to nije stvarno, oh, ne. Da li da govorim u metaforama? Ho}u, ho}u: tii ja smo kao kopci, {to vi{e letimo, to dublje padamo kad se vetar okrene protiv nas. Imam lo{e predose}anje upogledu te ekspedicije, malecki."

Bardo je, naravno, imao lo{a predose}anja o svemu {to mu je ìvot izlagalo opasnosti. Po prirodi je biopesimist koji uvek ~eka da se dogodi ne{to stra{no, i {to se vi{e radovao to je vi{e strepeo da }e tu radostodjednom izgubiti. @ele}i da ga umirim (a i sebe samog), popio sam jo{ viskija i obgrlio ga jednom rukom. "Sve }ebiti u redu."

"Ne, ne, malecki. Mislim da }u umreti tamo napolju na ledu, da, siguran sam da ho}u.""Nisam znao da si skrajer.""Pa, nije ni potrebna neka vidovitost da znam da sam osu|en na smrt." On izvu~e ogledalce iz dèpa i

podiè ga do lica. Pijanom rukom je obrisao pivo sa brkova i rekao samom sebi: "Ah, Bardo, prijatelju moj, {ta seto desilo, {ta }e biti s tobom? Oh, {teta, {teta!"

Uprkos Bardovih zlogukih predskazanja i mog povre|enog ponosa, uprkos uzajamnoj netrpeljivostiizme|u Solija i mene, uprkos svemu, prva planiranja na{e ekspedicije dobro su krenula. Svi mi, izuzev Bardoa,uzeli smo po jedan zadatak na sebe. Lajonel, koji je bio oàlo{}en {to nije uzet u obzir za ekspediciju, ipak nam jepomogao da nau~imo kako da upravljamo saonicama. Soli je pravio svoj spisak kopalja, krzna, uljnog kamenja,testera za led i krida-lopti, sveg onog mno{tva alatki i stvari koje }e nam biti potrebne da bismo se moglipredstavljati kao Alaloji (i, ako bude potrebno, i da preìvimo). Justina i moja majka pretràivale su zapise aka{ike iistorije, u~e}i {to su vi{e mogle o obi~ajima plemena Devaki. Moj zadatak je bio - i Soli se pokazao pametnim kadmi je dodelio taj klju~ni, osetljivi zadatak, pravi melem za moj ranjeni ponos - da unajmim i nadgledam seka~akoji }e izvajati na{a tela u neandertalska.

Desetog dana la`ne zime ugovorio sam posetu kod Mehtara Hajima, ~ija je radnja bila najve}a i najlep{au Ulici seka~a. (A ova je, opet, jedna od najpravijih i naj{irih ulica u êtvrti inostranaca.) Fasada radnje bila jeobloèna plo~ama retkog, plavog bazalta, izrezbarenog krajnje neobi~nim likovima od kojih su neki bili ljudi - iakobi se to jedva moglo re}i - a ostali su imali tek onoliko sli~nosti s ljudima koliko ljudi imaju s majmunima. Bilo jegrotesknih, bradatih ljudskih prilika ~iji su pojedini delovi tela bili pro{ireni i produèni, tako da im je ud visio poputklatna na satu gotovo do kolena, bilo je drugih, visokih i mr{avih, i sve su to bili uzorci. Izgleda da nije bilonikakvog sistema ili logike u pogledu rasporeda figura. Skupina dvopolnih bi}a koja orgijaju nalazila se odmahpored madone koja je oko svoje izduène glave nosila traku sve{tenica Ve~ernja~e. ûdno, krajnje ~udno ivarvarski! Najve}a figura, video sam, bila je urezana u kamen iznad vrata. Bila je to reklama za vrstu vajanjakojom se Mehtar proslavio: Alaloji mu{karac, ~vrsto stegnutih sna`nih vilica, stajao je drè}i koplje u podignutojruci, o~i u o~i sa razjarenim mamutom koji juri{a na njega. Prepoznao sam skulpturu Go{evana, onog koji jejuna~ki ubio mamuta jednim jedinim udarcem koplja. Mehtar se o~igledno ponosio {to je nekada jedan seka~,veoma nalik na njega, od Go{evana napravio Alaloija.

Zakucao sam na vrata koja mi je otvorio sluga-robot i odveo me kroz kameno predsoblje u zagrejanisalon, odvratno prepunjen pli{anim stvarima, gde me je posadio za jedini sto u prostoriji. Posluìo mi je pristojnukafu, kojoj nisam sa sigurno{}u mogao da pogodim poreklo. Dobovao sam prstima po stolu, sve vreme ispitiva~kiposmatraju}i skupe tapiserije na zidovima i mnogobrojne skupe predmete po poliranom name{taju. Bio samnervozan zato {to taj potkupljivi seka~, ko je da je, nije bio prisutan da me pozdravi.

"Mnogi dobro pla}aju da bi postali ve}i nego {to su to po ro|enju", ~uo sam kako neko kaè. Podigav{ipogled ugledao sam ~oveka koji mora da je bio Mehtar, kako stoji na vratima koja su vodila u njegove sobe zamenjanje izgleda. Izgledao je kao pe}inski ~ovek ni{ta manje od nekog Alaloija. Bio je krupan i o~igledno snaàn,sa velikim kvrgama mi{i}a koje su mu poigravale ispod kosmate koè. êone kosti su mu toliko bilo isturene iznado~nih duplji da sam jedva mogao da mu vidim hitre, sme|e o~i. Bio mi je odnekud poznat; bio sam gotovosiguran da sam ga ve} negde sreo, samo nisam mogao da se setim gde. Dlanom ispruène {ake lupio se pogrudima i rekao: "Vidi{ li ovo veli~anstveno telo? Kao {to sam ga napravio sebi, tako mogu i tebi."

Uzeo sam gutljaj kafe (kafa sa Solskena, naga|ao sam, koja se visoko ceni vi{e zbog svoje retkosti negozbog ukusa), i zapitao ga: "Otkud zna{ da nisam do{ao da dam da mi se skrati nos?"

"Ti si majstor pilot Malori Ringes", odgovori on. "I znam za{to si do{ao k meni." Uzeo je stolicu preko putamoje i seo, glade}i krupnu vilicu. Posmatrao me je kao da procenjuje neki umetni~ki predmet, a onda iznenadare~e: "Pogledaj na rotondu Frava{ija2, i pokaza na zid iza mojih le|a.

Okrenuo sam se i pogledao rotondu. Vanzemaljska okrugla slika bila je u stvari kultura razli~itih,programiranih bakterija pritisnuta izme|u dve plo~e providnog kamena, koja je mutirala i menjala oblike i bojemeni pred o~ima. Ljupkim, razlivenim bojama prikazivao se ep o Go{evanu od Letosveta i ro|enju njegovog sina,[anidara; prizor je ostavio na mene dubok utisak. Naravno, privatno posedovanje takve tehnologije bilo jeprotivzakonito, ali ja nisam ni{ta rekao.

"ûveni kastrat koji je bio izgubio glas - siguran sam da zna{ kako se zove - dao mi je tu sliku u zamenuza svoje izle~enje. I izle~io sam ga, nego {ta! Sekao sam mu po glasnim ìcama dok nije zapevao kao srebrnozvono, i da mu pokaèm svoju dobru volju, besplatno sam mu, kao pride, u{io nove testise u prazne kese. Tako daopet bude mu{ko, a da peva glasom de~aka! Ne, nisam ja srebroljubiv, bez obzira na to {ta kaù moji neprijatelji."

Ispri~ao sam mu {ta mi treba i on zatvori nozdrve i re~e: "Cena }e biti {est hiljada gradskih diskova, pohiljadu za svako telo koje budem izvajao i..."

"Pa ti se {ali{! [est hiljada gradskih diskova?""Uzmi jo{ kafe", ponudi me on, sipaju}i mi u {olju mirisnu te~nost. "Cena je visoka jer sam ja onaj koji

jesam. Pitaj ma kog seka~a ili kalemara u ulici i oni }e ti re}i ko je ovde najbolji. Zna{ li da sam u~io kod Rajnera?Seka~a koji je izvajao Go{evana?"

Lagao je, dabome. Proverio sam u gradskom arhivu pre nego {to sam izabrao seka~a. Mehtar, iako jeizgledao pristojno sredove~an, bio je u stvari veoma mlad, premlad da bi svojevremeno mogao biti Rajnerov {egrt.Do{ao je jo{ kao de~ak u Nikadiju, nakon {to je prisustvovao izumiranju svoje planete, Alesara, u jednom od onihsurovih i odvratnih verskih ratova koji ponekad uni{tavaju izolovana dru{tva. Porodica mu je pripadala otpadni~kojsekti spiritualista - ne se}am se ta~no prirode i su{tine njihove dogme - i on ih je jedno po jedno gledao kakoumiru od bolesne ko{tane srì, dok je povra}ao krv i kleo se da nikada vi{e ne}e svoju veru pokloniti idealima kojene moè videti, opipati i posedovati. Do{ao je u Nikadiju ~vrsto re{en da se obogati, dok se istovremeno budesvetio sva~ijem mesu koje mu se na|e na putu. Tako je za kratko vreme postao najbolji - iako najneobi~niji - seka~u celom Gradu.

"[est hiljada diskova!" ponovih ja. "Nikome nije potreban pristup tolikim informacijama. To je nepristojno!""Ne}e{ kupiti moje usluge uvredama, Pilote.""Plati}emo ti hiljadu diskova.""Nije dovoljno.""Dve hiljade."Zavrteo je glavom i zapucketao jezikom. "Time }e{ mo}i da plati{ usluge Alvarezu ili Pauliviku, ili ma kom

lo{ijem seka~u. Mo`da bi trebalo njima da se obrati{.""Dobro, tri hiljade.""Ne volim zbirove koji sadrè broj 'tri'. Sujeveran sam.""êtiri hiljade", rekoh napokon, shvativ{i da je trebalo da povedem Barda sa sobom. Retko kad sam

pla}ao ne{to u ìvotu, dok je on sav svoj ìvot proveo poga|aju}i se oko cene zemlji{ta ili cenkaju}i se sa kurvamaza njihova tela.

"Po toj ceni izvaja}u ~etvoro vas.""Pet hiljada gradskih diskova. Pet hiljada.""Ne, ne i ne, Pilote."Tresnuo sam pesnicom po stolu tako sna`no da je {olja zaigrala i kafa se prelila preko njenog ruba.

"Mogao bi da razmisli{ i o besplatnom vajanju", procedih kroz zube. "Zar ti na{a potraga ni{ta ne zna~i?""Ne, ne zna~i mi, Pilote.""Pa, pet hiljada je sve {to mogu da platim." Bio sam ube|en da Bardo, samo da sam ga poveo, ne bi

nikada pristao da plati {est hiljada diskova koliko je Mehtar u po~etku traìo."Ako je to sve {to ima{, onda je to sve {to ima{. Ali nikada ne}e{ znati kako je divno nositi telo Alaloija,

kako je lepo biti jak." Rekav{i to, on zgrabi praznu {olju i steè je u {aci. Prsla je u ve}e i manje krhotine i jedna odnjih mu se zabi u dlan. Podigao je ruku, tako da sam mogao da ga posmatram kako polako izvla~i okrvavljenubelu krhotinu iz probodenog mesa. Iz rane je brznula krv u ritmi~nim otkucajima i Mehtar re~e: "Sigurno sampresekao arteriju." Zatvorio je o~i i mi{i}i na podignutoj ruci stado{e da mu podrhtavaju. Crveni ritmi~ni mlazeviusporili su se i po~eli ravnomerno da teku, potom da kaplju. Kad je otvorio o~i isticanje krvi potpuno je prestalo."Mogu ti dati vlast nad tvojim izvajanim telom, pored snage. Postoje hormoni koji ti stalno drè testise punesperme, i neuroprenosnici koji ti spiraju i rastvaraju potrebu za snom. I {to }e ti ponajvi{e koristiti, uz malokalemljenja, razli~ita tkiva u tebi mogu da se programiraju da stalno izbacuju glikopetide i spre~avaju da ti se teloprilikom ekspedicije smrzne. Ja, Mehtar Konstansio Haime, mogu to da uradim. Traì}u {est hiljada i sto gradskihdiskova."

"[est hiljada... i sto?"Uperio je prst prema komadi}ima razbijene {olje, razbacanim po stolu. "Moram ura~unati i tro{kove za

reklamu. Te {olje se izra|uju duvanjem na Fostori, i kao {to mora{ znati, ova je bila dragocena."

Lupio sam po stolu pesnicom i osetio kako si}u{ni komadi}i porcelana grebu po tankoj ko`noj rukavici. "Tisu prljavi, lakomi epruveta{", rekoh.

Dobacio mi je jedan brz pogled, dok su mu se nozdrve otvarale i zatvarale. "Kaè{, epruveta{? Pa, dobro,tako je. Sluìm samome sebi, za{to ne bih? Nekada sam sluìo svoga Boga, ali On me je ostavio na cedilu."Pokazao je na rotondu i na kutiju sa darginskim nakitom kome nema cene i koja je stajala pored nje. "Sadskupljam stvari. Stvari ne ostavljaju ~oveka na cedilu."

Isuvi{e mnogo stvari", rekoh ja, "ti si ljubitelj stvari i uz to epruveta{.""A za{to ne bih bio? Izvesne stvari imaju sjaj i lepotu koja ne tamni s godinama. Ustajemo svakog jutra da

pozdravimo svoje stvari; mesto za svaku lepo izra|enu stvar i svaka stvar na svom mestu. Kupujemo stvari, mo`daizrezbarenu stolicu od fine iverice ili prekrasno vise}e gnezdo Darginija, i moèmo biti sigurni da }e njihovoposedovanje pove}ati i na{u vrednost."

"Ne verujem."On se nasme{i. "Svejedno, ipak je tako. Kad posedujemo mnogo stvari, moèmo ih prodavati da bismo

kupili jo{ vi{e stvari, svaku jo{ lep{u, jo{ skuplju, i u svakoj se nalazi stvarna vrednost koja nas {titi od onih danapropasti kada }emo stvari morati da prodajemo da bismo otkupili onu najdragoceniju od svih: na{e dragoceneìvote."

"Niko ne ìvi ve~ito", sloìh se. Zurio sam u srebrnaste niti vise}eg gnezda koje je svetlucalo u svojojstaklenoj kutiji. Pomislio sam na hiljade nimfi Darginija koje su umrle kad su im ukrali gnezdo. "Mo`da, ipak,precenjuje{ sebe."

"Pa, Pilote moj, ovo meso koje nosim, to je sve {to jesam. [ta bi trebalo da cenim vi{e od toga? [esthiljada i sto gradskih kaseta - velika suma, ali nema te cene kojom se moè obezbediti ljudsko telo. Ne, nema tecene."

Na kraju sam ipak platio sumu koju mi je traìo. Dovoljno je bilo neprijatno {to sam morao da obavljamposao novcem, a jo{ neprijatnije {to sam morao da se poga|am. Sutradan, kad sam ispri~ao Bardu kako smo sesporazumeli, bio je zaprepa{}en. "Pobogu, oplja~kao te je! Zaista je trebalo da po|em s tobom. [ta je rekaoVreme~uvar? On je stari vuk i cicija i... ahhh, on ne zna, je l' da?"

"Ne}e ni saznati, ukoliko mu ne kaè majstor blagajnik.""Dobro, dobro." A onda naglo upita: "Da li stvarno ima{ dovoljno poverenja u tog Mehtara Haima da ga

pusti{ da nas izvaja?"Da li sam imao poverenja u seka~a? Kako se moè imati poverenja u ~oveka koji nosi prokrijum~areno

krzno `deravca, ukradeno sa ìvog tela nekada odrane ìvotinje? "Imam poverenja u njegovu pohlepu", odgovorih."Uradi}e ono za {ta mu pla}amo u nadi da }e na{i prijatelji tako|e da do|u k njemu da ih izvaja."

Posle ~etiri dana ja sam prvi legao pod Mehtarove lasere. Iznenadilo me je kad sam video da je razlikaizme|u Alaloija i pravog ~oveka veoma mala. Na àlost, te male razlike morale su da se dodaju ili skinu sa svakogdela mog tela. Prepravio me je i spolja i iznutra, ne ostaviv{i mi nijedan deo tela netaknut. Najpre je obradiokostur, podebljav{i i oja~av{i stotinu i osamdeset kostiju moga tela. Tokom tog perioda, koji je trajao oko dvadesetdana, ose}ao sam najgore bolove za sve vreme trajanja postupka. Zvi`du}u}i dok je radio, i povremeno mipri~aju}i lo{e viceve, Mehtar je otvarao jedan po jedan sloj moje koè i mi{i}a i sekao izme|u plo~ica i tananihvlakana u unutra{njosti mojih kostiju, doksam ja stezao zube i preznojavao se. Obloìo mi je kosti iznutra novimslojevima i poja~ao zglobove i tetive. "Bol u kostima je dubok", rekao je, neprestano otvaraju}i i zatvaraju}inozdrve dok je bu{io kanal niz moju butnu kost. "Dubok i jak, ali ne traje dugo."

Nekoliko puta blokada bola mi nije izdràla, i Mehtar je morao da mi da totalnu anesteziju. Podozrevaosam da je to iskoristio da mi, nezakonito, unese kolonije programiranih bakterija u telo. Bakterije su - to nikadanisam bio u stanju da dokaèm - prokr~ile sebi put u one delove kostiju koje Mehtar nije uspevao da dosegnesvojim bu{ilicima. Tu su jedne bakterije razlagale i varile moju prirodnu kost, dok su druge tkale i rasprostiralemreù kolagena i kristala minerala, sloj po sloj nove kosti koja je bila izdr`ljivija na optere}enje od ~elika. Jednom,kad sam mu napomenuo kako se bojim te nove tehnologije, Mehtar je prsnuo u smeh i rekao: "Treba da shvati{bakterije kao alatke, ma{inice, si}u{ne robote programirane za odre|ene biohemijske operacije. Da li ma{ine diùpobunu? Zar ra~unar moè da preuzme na sebe vlastito programiranje? Ne, ne, ne, Pilote, u ovom oru|u nemaopasnosti, ali naravno, ja te bakterije nikada ne bih upotrebio, jer bih time povredio zakone va{eg Grada, bezobzira na to {to uop{te ne idu u korak s vremenom."

Protrljao sam lepljivu koù na svojoj ruci - tog dana je radio na limfnim kanalima - i rekao: "Niko ne volida se u njega nasele bakterije, naro~ito inteligentne bakterije."

"Oh, plemeniti Pilote, ~ak i kad bih bio jedan od onih seka~a koji ne po{tuju va{e glupe zakone,programirao bih bakterije da izumru kad zavr{e svoj posao, svakako! To ti obe}avam!"

Njegova obe}anja me odnekud nisu ba{ umirila. "A {ta }emo onda sa Himenom i Aprilskim sazve`|em?"upitah ga.

"Ti nazivi mi ni{ta ne zna~e."Objasnio sam mu da je Himena bila jedna od onih planeta na kojima su kolonije bakterija mutirale i otele

se kontroli, uni{tiv{i sve oblike ìvota u biosferi, razloìv{i i potpuno preobraziv{i povr{inu planete i prekriv{i jeslojem ljubi~astosme|ih, veoma inteligentnih bakterija - sve to za nekoliko dana.

"I eshatolozi misle da im je bilo potrebno samo nekoliko godina da inficiraju ~itavo Aprilsko sazve`|e",zaklju~io sam. "Deset hiljada zvezda koje vrve od tvojih bezopasnih bakterija." Od svih bogova u galaksiji,eshatolozi su se najvi{e pribojavali inteligentnih bi}a Aprilske kolonije."

"Praistorija!" prezrivo {mrknu Mehtar. "Takva nemarnost se danas vi{e ne bi mogla dogoditi. Ko bi todozvolio? Opet te uveravam da nema ~ega da se pla{i{."

Dok sam prezdravljao, on je radio na drugima. Soli je bio drugi po redu da oseti bolove ko{tane srì, a zanjim su sledili Justina, Katarina i moja majka. Bardo, koji je ~ekao da vidi {to vi{e moè rezultata tog vajanja, bioje poslednji.

"Slu{ao sam uàsne stvari o tim seka~ima", poverio mi se jednog dana u sobi za obla~enje. "Zar moje kostinisu dovoljno debele da ih ostavi na miru? Ne? Pobogu, voleo bih da mi izostavi ki~mu - tu ima toliko setljivihnerava. [ta ako kine u nezgodnom trenutku? Dovoljno je da mu laser samo malo sklizne i Bardo vi{e nikad ne}ezaja{iti neku ènu. Slu{ao sam da se takve stvari doga|aju. Zamisli samo Bardovu mo}nu batinu koja je postalamlitava kao valju{ak od testa, samo zato {to je neko kinuo?"

Da bih mu pomogao da se opusti i da bih mu blokirao nerve, po~eo sam da mu masiram krupne,lepezaste mi{i}e na vratu. Poku{ao sam da ga umirim, isti~u}i da su mnogi podrgli sebe mnogo sveobuhvatnijemse~enju od ovog samo zbog mode ili iz besa. Nisam mu ispri~ao da sumnjam da Mehtar upotrebljava bakterije.

"Dobro, mo`da ovo i jeste sitnija prepravka", sloì se on nakon {to smo razgovarali o izvesnim pilotimakojima je bilo od koristi {to su se predstavljali kao ovakvi ili onakvi vanzemaljci. "Ali ima jo{ ne{to. Zar ti taj seka~ne li~i na onog nevaspitanog Alaloija kome sam podmetnuo nogu onog dana kad si ti Soliju razbio nos? Se}a{ lise?"

Sinulo mi je pred o~ima. Odmah sam se setio gde sam ve} ranije video Mehtara. Ipak, da umirim Barda,rekao sam: "Siguran sam da to nije isti ~ovek. "Slagao sam, ali {ta sam drugo mogao?

"Ah, ali {ta ako si pogre{io? Zamisli da se on jo{ se}a da sam mu naudio? I zamisli kad bi on mene sadarazudio. Izvini na igri re~i, da se osveti, zna{ li ti {ta bi to bilo?"

Izgledalo je, ipak, da ga se Mehtar ne se}a. Ili to, ili nije bio zlopamtilo. Naprotiv, Mehtar je najboljeobavio posao ba{ na njemu, verovatno zato {to se prethodno izve`bao na svima nama. Bardo, naravno, nije biozadovoljan sve dok svoju mu{kost nije proverio na kurvama. Mora da je sve funkcionisalo kako treba, jer se hvalioda je tucao dvanaest kurvi za jedno ve~e {to je ~ak i za njega bio rekord.

Uskoro zatim, Mehtar je po~eo da radi na mom licu, krajem la`ne zime. Postepeno mi je izradio novevilice, ispuniv{i ih ve}im zubima. Gle| na kutnjacima bila je debela i u vi{e slojeva; sama vilica bila je masivna iisturena, da bi prestavljala ve}u polugu za oja~ane mi{i}e za `vakanje. Bio sam u stanju da lako i bezbolno lomimle{nike i `va}em kosti. Rad je bio vrlo osetljiv, naro~ito oko o~iju. Po{to mi je celo lice, gledano iz profila, biloistureno u o{trijem uglu u odnosu na lobanju, Mehtar je morao da izvaja isturenu kost iznad o~iju, da bi ih za{titiood mogu}ih povreda. To je radio veoma polako, strogo vode}i ra~una o opti~kim nervima. Bio sam slep skoro dvapuna dana. Bojao sam se da nikad vi}e ne}u progledati i divio sam se Katarini koja je uspevala da se orijenti{ekroz mra~ni zatvor kojim joj je bila okruèna glava.

Kad je seka~ zavr{io taj pipavi posao i ja ponovo bio u stanju da vidim, prineo mi je srebrno ogledalo."Gledaj", ponudi mi. "Veli~anstveno izgleda{, da? Obrati pa`nju na nos, koji sam pro{irio dok si jo{ bio podblokadom bola i slep. Vidi te ra{irene nozdrve. Molim te, otvori ih i zatvori. Tako, odli~no, otvori, sad zatvori, otvoriopet. To }e te {tititi od hladno}e", ponosno zaklju~i on, sve vreme otvaraju}i i zatvaraju}i vlastite nozdrve. "Na ovojplaneti je stra{no hladno."

Pogledao sam svoju sliku u ogledalu; nisam imao ose}aj da gledam samog sebe. Bolje re~eno, ose}aosam se kao da gledam nekog svog mutanta, ~ije su dve tre}ine Malori Ringes, a jedna tre}ina zver. Lice mi je bilosna`no i lepih srazmera, istovremeno i primitivno i izraàjno, kao sva ljudska lica. Moji preci na Zemlji, pomislih,mora da su ovako izgledali. Nisam mogao da odlu~im da li sam lep ili ruàn (ili ni jedno ni drugo). Vrhovimaprstiju dodirnuo sam izbo~enu ~eonu kost iznad o~iju; li~ila je na isturenu morsku stenu. Nisam bio navikao da

gledam sebe obraslog u gustu bradu, niti sam mogao da se uzdrìm a da stalno ne opipavam jezikom kilizavepovr{ine svojih ogromnih novih zuba. Za trenutak nisam mogao da se sna|em i orijenti{em. Imao sam sna`noose}anje gubitka li~nosti, kao da vi{e ne znam ko sam, i jo{ gore, kao da vi{e ne postojim. Onda sam pogledao usvoje o~i, i premda su mi bile duboko utonule u lobanju, video sam da su to iste one moje plave o~i, o~i koje samodli~no poznavao.

Moram priznati da ostali nisu pretrpeli tako jak ose}aj gubitka identiteta kao ja. Moja majka i Justina, apogotovo Soli, vi{e nego jedanput doìveli su taj {ok pretvaranja starog tela u novo. To ne zna~i da su svi bilipotpuno zadovoljni Mehtarovim vajanjem. Naro~ito je Soli mrzeo to {to smo posle toliko drasti~nih izmena i daljeli~ili jedan na drugog. (Iako je, kao obi~no, drào jezik za zubima.) Justina je mrzela sve {to je njeno novo teloimalo. Kad je videla {ta je Mehtar od nje napravio, rekla je: "Oh, ne, vidi kako izgledam! Smeja}e mi se kadbudem klizala u Hofgartenu! I kad smo ve} kod toga, pogledajte kako mi je teìna preraspore|ena: izgubila samteì{te i tako sam neugledna!" Patila je tri dana. Kad joj je Soli rekao da }e je Alaloji smatrati za lepoticu, upitalaga je: "A da li ti smatra{ da sam lepotica?" I Soli, koji je voleo da se pravi istinoljubivim, pre}uta odgovor.

Ba{ uo~i prve oluje zimskog prole}a, podvrgli smo se promenama koje nisu bile tako velike. Mehtar namje preradio koù, isekav{i mnoge znojne `ljezde, da ne bismo slu~ajno ovlaìli iznutra svoju krznenu ode}u ismrznuli se u tom zale|enom oklopu. Tako|e je podstakao svaku folikulu, i na nama, i ènama i mu{karcima,stale su da bujaju dlake od glave do pete. (Iz nekih razloga koje Mehtar nije umeo da objasni, gusti pramenovicrnih dlaka iskrsli su izme|u Bardovih no`nih prstiju i po gornjem delu stopala. Kao {to je Mehtar rekao, postoje~udaci u genetskom pogledu, koje ne moè da promeni ni najbolji seka~.) Dok je to trajalo, dizali smo kamenje iradili te{ke ve`be da podstaknemo rast mi{i}a. Mehtar nas je odveo u svoju teretanu i masirao nam udove,podvrgavaju}i nas dubokoprostornom metodu Frava{ija koji se sastojao u lokalnoj indukciji supergravitacije du`na{ih ru~nih i no`nih mi{i}a. Soli je to mrzeo isto kao {to je mrzeo kad god bi ga Mehtar dodirnuo. "Ako nastavimoovako", rekao je jednom, savijaju}i ruku tako da mu je isko~io veliki okrugli mi{i}, "posta}u ogroman i ~vornovatkao Bardo."

Radilil smo, tako|e, mentalne ve`be. Jedno po jedno, posetili smo stru~njaka za utiskivanje, koja nas jeterala da sebi predstavimo uskla|eno delovanje svakog pojedinog mi{i}nog vlakna. Utisnula nam je u neuroneodre|ene ve{tine koje }e nam biti potrebne ako ho}emo da se predstavljamo kao Alaloji. Tako smo, na primer,nau~ili da odreèmo tananu o{tricu od kremena a da ni jedan jedini put ne dodirnemo rukom kamen. I dok Alalojidecenijama moraju da ve`baju ga|anje kopljem u metu, mi smo tu ve{tinu nau~ili za samo jedan dan.

Jo{ jedan manji hirur{ki zahvat nisam pomenuo. Alaloji, izgleda, imaju obi~aj da svojim o{trim noèvimaod kremena unakaze mu{ki organ de~aka kad postaju odrasli. Vo|a plemena sase~e koìcu koja prekriva glavi} inapravi plitke useke u ne`noj koì celom duìnom uda. U te rezove zatim utrlja pepeo, so i obojeni prah. Rane sezagnoje i zarastu, i ~oveku - de~aku koji je postao odrasli ~ovek - ostanu redovi tankih, raznobojnih ~vrstihoìljaka, koji mu ukra{avaju ud od korena do glavi}a. Naravno, Bardo se izbezumio od uàsa kad je saznao da }eMehtar morati da izvede taj varvarski obred. (Ja sam obave{tenje o tome ~uvao za sebe do poslednjeg trenutka.) Ija sam pomalo strepeo, naro~ito kad mi je Mehtar uzeo ud u ruku i na{ali se da }e me, ukoliko ga nepopravljivouni{ti, bez po muke pretvoriti u ènu i da to niko ne}e primetiti. Sre}om, sve se dobro zavr{ilo, iako danima posleoperacije nisam smeo da spustim pogled kad mokrim.

Poslednje {to je Mehtar uradio, tako sam bar tada mislio, bilo je da Katarini napravi nove o~i. Usadio ihje u {upljine ispod njenih crnih, podebljanih obrva. Bile su to prelepe o~i, o~i o kojima sam sanjao; o~i kakve jeimala Entitetova Katarina, duboke i prekrasne kao plavocrni, te~ni dragulji. Prineo sam joj ogledalo da ih vidi, aliona mi je odgurnula ruku, rekav{i: "Ve} dugo vremena gledam u sebe; sad ho}u da gledam u stvari.

Kao dete koje prvi put gleda kroz dogled, veselila se da prou~ava stvari u Mehtarovoj sobi za menjanje:tvrdu belu keramiku, sloène cevaste mikroskope, lasere, pesare i ostale blistave instrumente. Kad sam je odveo uHofgarten da posmatra kliza~e, uzdahnula je i rekla: "Oh, tako je lepo kad ~ovek vidi! Ve} sam zaboravila kako jeled u dubini obojen, to plavetnilo."

Slede}eg dana, u intimnosti moje ku}e, isptitiva~ki je prou~avala moje telo, rukama kao i o~ima. Vrelimsuvim rukama uzela mi je ud i prstima pre{la preko obojenih izbo~ina du` njega. To ju je uzbudilo, mislim, te samse zapitao da li Alaloji, zapravo, ukra{avaju svoj ud da bi pri~inili zadovoljstvo svojim ènama. (Iako su mojaprou~avanja njihove kulture pre ukazivala da Alaloji mu{karci malo toga ~ine isklju~ivo radi zadovoljstva svojihèna.) Kasnije, dok smo dahtali i ùstro gurali svoja podebljana bedra jedna o druga, u trenutku ekstaze, ona jeotvorila o~i i pogledala me kao da me prvi put vidi.

"Tvoje lice", rekla je kad smo se razdvojili. "Bilo je kao lice ìvotinje u doba parenja... Tako bestijalno."Protrljao sam bradu i osetio pod rukom ogromne vilice, i rekoh joj da sada zaista imam lice kao zver.

"Ne, ne razume{", odvrati ona. "Videla sam ne{to {to nisam razumela jo{ od detinjstva. Svi su mu{karcizveri ako ih pogleda{ kako treba."

Slede}ih dana bili smo veoma zauzeti. Nije bilo dovoljno, razume se, da samo damo da nam se izvajajutela pa da li~imo na Alaloje. Morali smo da postanemo Alaloji, {to je zna~ilo da nau~imo njihov jezik i damo danam se utisnu milioni bitova specifi~nog znaja. Kako da pravilno rasporimo stomak sne`nog zeca, da okrenemoglave na sever kad legnemo da spavamo, re~i i intonacije prilikom pogreba - sve smo to morali nau~iti ako }emoda glumimo pe}inske ljude. Jezik Devakija, plemena Alaloja kome smo nameravali da se pridruìmo, pokazao seteìm nego {to sam mislio. Ne kaèm da ga je bilo te{ko nau~iti ili izgovarati. Nije. Moja majka je otkrila da sura~unari aka{ika jednom prilikom ogolili um jednog Alaloja po imenu Rajner i zapisali mu misli, dela i se}anja.Bilo je jednostavno uneti te memorije u na{e, i zajedno s njima re}i i gramati~ka pravila jezika Devaki. Bilo jejednostavno pustiti svoje usne da artikuli{u meke samoglasnike, slu{ati poluvokale kako lako teku sa na{ihizve`banih jezika. Da se razumemo, ovladavanje glasovima nije dugo trajalo. Neke od re~i Devakija razlikovale suse isklju~ivo po intonaciji samoglasnika. Na primer sura moè zna~iti 'purpurno' i 'usamljeno', zavisno od toga dali }e se prvi samoglasnik izgovoriti pevuckavim, podignutim tonom, ili niskosilaznom intonacijom. Ali na kraju su sviosim Bardoa lako zapamtili to malo re~i. Ono {to je bilo te{ko, bilo je razumevanje. Morfologija, naro~ito glagolana Devaki jeziku, pokazala se prefinjenom i sloènom. Glagoli nisu imali infleksije u skladu sa na{im ustaljenimpojmovima sada{njeg, pro{log i budu}eg vremena, jer Devaki vreme ne poimaju na isti na~in kao mi. (Kao {to }ukasnije saznati, za njih ne postoji pro{lost i budu}nost.) Kako, dakle, Devaki stavljaju infleksije na svoje glagole?Zavisno od stanja svesti govornika. Tako, recimo, prepla{eni ~ovek moè da vikne: Lo mora li Tuwa - Ubio sammamuta! - dok }e ~ovek duboko u vremenu snova - onom {to Devaki nazivaju vremenom snova - kazati, Lomorisha li Tuwa, {to zna~i otprilike: meni, koji sam duboko u ekstazi ve~itog Sada-trenutka, pridruìo se duhmamuta koji je svoje srce otvorio mome koplju. Postoji sto osam glagolskih infleksija i svaka odgovara razli~itojemociji ili stanju duha. Ono {to me je brinulo bilo je to {to mi je bar sedam tih stanja bilo strano i bila binerazumljiva svakom drugom mu{karcu ili èni na{eg Reda. Kako }emo mo}i da izaberemo odgovaraju}e oblikere~i, kako }emo mo}i da razumemo primitivce koji su delili i shvatali stvarnost potpuno druga~ije od nas?

Moja majka i ja, Justina tako|e, proveli smo mnogo vremena raspravljaju}i o tom poblemu sasemanti~arima. Janis Stariji, koji je bio vi{i od ma kog ~oveka koga sam u ìvotu upoznao, i izgledao mr{av ilomljiv kao ledena sve}ica, imao je ideju da bi nam Prijateljice ljudi mogle pomo}i da do~aramo sebi tanerazumljiva stanja duha. "Koliko sam shvatio, ti si bio u situaciji da delimi~no razume{ jezik mirisa", rekao mi je,misle}i na moje doìvljaje u Entitetu. "Dakle, da biste razumeli vanzemaljsko mi{ljenje, za koje mislim da pripada iumnom ustrojstvu Devakija, za{to ne biste uspostavili veze sa pravim vanzemaljskim bi}ima da ispitate njihovorazumevanje i umna ustrojstva, koja oni mogu, mada ne moraju, smatrati da su razumljiva ma kome ko razume dase ono {to se ne moè razumeti, ne moè razumeti isklju~ivo zbog konteksta nerazumevanja." (Eto, tako majstorisemanti~ari, ti bedni, pedantni tragaoci za zna~enjima re~i, ~esto govore. Nimalo ne preterujem.) Na kraju,njegove ideje nam nisu mnogo pomogle. Kada je do{la duboka zima i kad je otvrdla, obavijaju}i grad moremgotovo te~nog vazduha, bili smo prinu|eni da prekinemo svoja ezoteri~na istraìvanja te vrste. Mogli smo ste}isamo ograni~ena saznanja o jeziku i obi~ajima Devakija. Neke stvari, izgleda, mora}e da se improviziju.

Leopoldu Soliju, me|utim, takve improvizacije nisu se dopadale. On je, na svoj na~in, bio ~ovek koji vodira~una o svemu, uprkos neverovatnim neizvesnostima i opasnostima kojima se izlagao prilikom putovanja umnogostrukost. Kako se vreme na{eg odlaska sve vi{e pribliàvalo, tako je on sve vi{e kritikovao moje planiranje ipripreme. Prepirali smo se oko stotinu sitnica, po~ev od broja saonica sa pse}om vu~om koje }emo uzeti, pa domog upornog tvr|enja da }e nam jedan radio biti sasvim dovoljan da pozovemo pomo} iz grada ako se na|emozarobljeni u snegu ili nam iz bilo kojih drugih razloga zatreba pomo}. Raspravljali smo se i o va`nim pitanjima.Upravo takva rasprava o jednom bitnom, prevashodno va`nom pitanju, gotovo da nam je upropastila ekspedicijujo{ pre nego {to je otpo~ela.

Na samom kraju Uplise, koledà za visoke stru~njake, nalazi se red zgrada poznat pod imenom Mo`danekutije. Ruì~aste gra|evine od granita - ima ih sedam - niske su i prostrane, pokrivene krovom od trouglastihstaklenih plo~a. U danima kada ne pada sneg, unutra{njost zgrada osvetljena je ~istom, prirodnom svetlo{}u. Prenego {to su preseljeni u fabrike ju`no od Urkela, u vreme Rikarda Lavija, lemioci i programeri su u tih sedamzgrada ve} bili razvili neurologike za svoje ra~unare. Tokom zime koja je prethodila na{oj ekspediciji, te ogromne,zatvorene prostorije bile su prepu{tene pripravnicima koji su vajali figure iz ogromnih ledenih blokova, i drugimakoji su imali potrebu (ili èleli) da rukama obra|uju neki materijal. U tre}oj i ~etvrtoj zgradi pesnici su stvaralipoeme u trodimenzionalnom tonu, dok su u drugoj zgradi izvesni istori~ari pravili minijaturne rekonstrukcijegradova na Staroj Zemlji. Soli je izabrao praznu sedmu zgradu i pretvorio je u sladi{te opreme za na{u ekspediciju.

Du` golog zida koji je bio najbliì zapadnoj kapiji Akademije bile su kamare duga~kih, te{kih kopalja za lov namamute, bale svilenkastog, belog krzna rundavca, ko`ni remeni i tanke daske od elasti~nog drveta koje su mogleda se savijaju, da bi se od njih napravile duga~ke skije, ili trap za saonice. Bilo je tu i sirovog, smrznutog mesaise~enog u kai{eve i umotanog u nauljene koè, kao i nao~ara za sneg, uljnog {kriljca, gomile kremena i stotinudrugih stvari.

[ezdesetog dana, rano ujutro, sedeo sam sam u hladnoj zgradi i pravio amove za pse. Zato {to Soli nijeimao poverenja u na{e utiskivanje, koje je bilo obavljeno prili~no na brzinu, preporu~io je da ve`bamo obra|ivanjekoè, pravljenje kremenih noèva i druge ve{tine Devakija. Sedeo sam i ko{tanim {ilom bu{io rupe u ukru}enompar~etu koè. Pored mene je ~u~ao vitki, prekrasni pas za vu~u po imenu Liko. Bio sam se sprijateljio s timpametnim ìvin~etom, i on je voleo da me gleda kako radim, ~ak i dok je lizao i glodao {uplju kost koju sam mudao. Upravo sam po~eo da mu govorim - povremeno provla~e}i prste kroz sivo krzno koje mu je prekrivalo {irokulobanju - kad on na}ulji u{i i zaski~a. Napolju se za~u struganje klizaljki koje se zaustavljaju. Vrata se otvori{e uzmnogo {kripe i struganja po smrznutom snegu i crni Solijevi obrisi ukaza{e se oivi~eni prigu{enom svetlo{}u koja jesa ulice dopirala unutra. Uprkos o{troj hladno}i nosio je samo kamelaiku i tanku vunenu jaknu. Na izvajanoj glavinije nosio nikakvu kapu. I pored teìne novih kostiju koje su mu bile nakalemljene na lice, drào se kruto iuspravno. Dok je prolazio kroz zgradu koraci su mu, priznajem, bili odmereni i puni otmenosti, ali i puni opasne,nove snage.

"Rano je", re~e on, podiù}i dleto i izvla~e}i iz gomile jednu mamutsku kljovu. Pogladio je bradu, crnu igustu, pro{aranu ~ekinjastim ri|im dlakama. Imao je velike podo~njake, kao da se nije ispavao; delovao jeumorno i sredove~no. Bio je mnogo izmr{avio, jer je premalo jeo. Zviznuo je Liku i posmatrao me dok sam bu{iorupu, da bi na kraju rekao: "Tako se ne drì {ilo. Vodi ra~una da ne probu{i{ sebi nogu."

Jo{ neko vreme radili smo }utke. ûlo se jedino struganje kremena o drvo i tiho 'pop' kad bi {iloprobu{ilo rupu u koì. "I {koljacanje Likovih zuba dok je glodao kost.) Soli je povremeno dizao ramena i uvla~iovrat u vuneni okovratnik, ispu{taju}i obla~i} pare iz usta. Kad sam mu rekao da nije postupio pametno {to jegologlav izi{ao na vetar, on me upita: "Zar nije pametno pripremati se za ljutu hladno}u Hiljadu ostrva? êli~itisebe, pripremiti se na na najgore? Ti se izgleda boji{ planiranja."

"[ta ho}e{ time da kaè{?" Za{krgutao sam zubima i probio rupu u smrznutoj koì.Ispitiva~ki je odmerio delo mojih ruku i rekao: "Vodi ra~una da bu{i{ rupe na jednakom odstojanju.

Ne}emo dozvoliti da Devaki pomisle da smo nemarni." Zavrtev{i nezadovoljno glavom prema meni, on dodade:"Ti namerava{ da prikupi{ uzorke tkiva - a u stvari taj plan nije nikakav, zar ne?"

Ponovio sam svoje pitanje. "[ta ho}e{ time da kaè{?"Nameravao sam da prikupim odse~ene nokte Devakija, kao i vlasi njihove kose i komadi}e odba~enog,

izumrlog tkiva koè u nadi da }u uspeti da razaberem Starije Ede iz njihove plazme - {to je pa`ljivije mogu}e. Takoje Vreme~uvar naredio: Devaki ne smeju primetiti da kr{imo sporazum izme|u osniva~a Nikadije i plemena Alaloji;ne smeju saznati ko smo mi.

"Tvoj plan nije dovoljno razra|en", primeti Soli. "Skupljanje koè posle ~e{anja i sli~nih stvari ne}e biti takolako kao {to misli{."

"A ti mi pa ima{ bolji plan?""Postoji bolji plan. To su ène smislile; nisam ja." Sna`no se stresao i protrljao ruke. Cvokotao je dok je

duga~ki ko{tani saonik uvla~io u drvenu kuku koju je obuhvatao pobelelom {akom."Ispri~aj mi taj plan", rekoh ja.Protrljao je brid svoga nosa i rekao: "Vrlo prosto: zna se da su Devaki promiskuitetni. Kao {to je Justina

ve} rekla, jedna èna }e bez po muke mo}i da prikupi uzorke sperme Devakija.""Ali to }e biti preljuba!" dreknuh ja. "Justina i ti... a ako slu~ajno misli{ da }e majka da mi se tuca...""Spermu ne}e skupljati ni tvoja majka ni Justina. Niko ne moè od tvoje majke traìti nemogu}e, a {to se

ti~e Justine, naravno, udatoj èni ne dolikuje da tako ne{to radi, zar ne? Ne, ali kao {to mi je Justina objasnila,spermu treba da skuplja neudata èna. I zato }e Katarina biti ta osoba."

"Katarina!""Da.""Tvoja k}i? Zar }e{ od svoje k}eri napraviti kurvu?""Taj plan je predloìla sama Katarina.""Ne verujem!"Dobacio mi je jedan hitar pogled, i ja shvatih da sam se isuvi{e sna`no usprotivio. Sve do tog trenutka, on

najverovatnije nije podozrevao da volim Katarinu. Stisnuo sam zube i sna`no stegao {ilo. Prsti su me zaboleli.

"Moja k}i?" Nasme{io se i ja poèleh da mu o{tri vrh {ila zarijem u zenicu oka. Nikada se nisam tolikoupinjao da progutam svoj bes i obuzdam sebe. "Da, bila je moja k}i, zar ne?"

"Ne razumem te."On je vrhom palca opipavao saonik; nepomi~no je zurio nekud kroz njega, kao da prou~ava pogledom

jedan odba~eni deo svog ìvota, a ne ne{to materijalno, napravljeno od drveta i kosti. Kako sam mrzeo tu njegovupovu~enost u sebe! Dovodilo me je do besa to {to on u svakoj osobi, problemu ili stvari nalazi opravdanje da sose}anjem krivice ispituje oìljke i obrise vlastite du{e.

"Nekad", polako izgovori on, "kada je Katarina bila mala devoj~ica, dovoljno je bilo da se pogledamo, pada razumemo jedno drugo. Bila je veoma mudra za svoj uzrast, prekrasna, prekrasna devoj~ica. Ali kad je postalaskrajerka - ne pilot, kako sam ja èleo, ve} prokleta skrajerka - kada je poloìla skrajersku zakletvu, vi{e nisammogao da je gledam u o~i, jer ih je iskopala sama sebi. Ne, Katarina je mene jo{ davno napustila."

Rekao sam mu da ne mogu da poverujem da bi neka èna iz Grada - pogotovo moja sestra od tetke -drage volje legla s Devakijima, iako mi je u stvari bilo veoma lako da zamislim kako ona izmamljuje ìvototvornute~nost iz polnih organa brutalnih, uspaljenih pe}inskih ljudi.

"Mo`da su joj dosadila milovanja civilizovanih mu{karaca", primeti on. Pomislio sam da u tom trenutkuposmatra moje zgr~ene {ake i uzdrhtale mi{ice. "Ili je, prosto, radoznala - oduvek je bila radoznala devoj~ica."

Sna`no sam gurnuo {ilo, ne misle}i na ono {ta radim. Osetio sam o{tar, vreli bol u butini; uzviknuv{i,spustio sam pogled i ugledao ko{tani vrh zabodem kroz moju vunenu nogavicu. Tamna, okrugla krvava mrlja {irilase oko uboda. Liko, koji je zabrinuto glodao kost, sko~i na noge, ski~e}i i nju{kaju}i naizmeni~no gledaju}i u Solijai mene.

Soli zavrte glavom, posmatraju}i kako tkaninu razdvajam oko ivice svoje rane. "Treba li ti pomo}, Pilote?"upita me. "Ba{ si nepa`ljiv." I on mi pri|e i posegnu rukom prema mojoj nozi.

"Proklet da si!" dreknuh. Sko~io sam na noge i zgrabio ga obema rukama za mi{ice u istom trenutku kadje on zgrabio mene. Vreli poto~i}i krvi tekli su mi niz nogu, a Liko je lajao, jer nije znao {ta da radi. "Proklet da si!"

Za trenutak smo ostali tako, uhva}eni u ko{tac. Osetio sam kako mu snaga novog tela narasta umi{icama. Borio sam se da i{~upam jednu ruku, da bih mogao da mu zabodem svoje prste u meki deo iza uha, damu i{~upam vilicu iz glave. Ali drào me je isto tako ~vrsto kao ja njega. Mogao sam u njegovim ledenim o~imada vidim saznanje, potpunu izvesnost, da bismo svojim novim, o~vrslim ligamentima i novim, nabreklim tetivamamogli uni{titi jedan drugog. Mogli bismo rastrgnuti jedan drugog, izlomiti kosti jedan drugom, smrskati jedandrugom dragocene mozgove. Sna`ni ljudi su u stanju da vrlo lako ubiju druge sna`ne ljude - u magnovenju sam toshvatio; u magnovenju sam postao i svestan da on to saznanje moè da mi vidi u o~ima. Pustili smo jedan drugogistovremeno. Nikada vi{e, znao sam, ne}u mo}i da ga dodirnem u ljutnji, ako ne budem spreman da ga ubijem.

Izvukao sam {ilo iz butine i bacio ga na balu rundav~evog krzna. Dva puta je odsko~ilo preko onog krznana vrhu, ostavljaju}i crvene tragove na ra{irenoj, beloj koì. Poku{ao samd a zaustavim krv onako kako je Mehtariscelio svoje krvarenje na ruci. Um moè da upravlja telom, pomislio sam; kako je divno to {to mozak gospodarimi{i}ima. Poku{avao sam da zapamtim tu misao, napreù}i se iz sve snage da smirim raspomamljene mi{i}e, kadSoli potap{a Lika po glavi, klimnu glavom prema meni i re~e: "Mora da te je mnogo zabolelo."

Nisam znao da li misli na moju ranu ili na bes zbog Katarinine namere da mi bude neverna. Nikada vi{enije progovorio nijednu re~, ni o jednom ni o drugom. (Niti }e mi Katarina odgovoriti, kad budem zahtevao da mikaè da li je zaista svojevoljno re{ila da prikupi uzorke sperme.) Deset dana kasnije, pre nego {to je svanuo prvi odmrtvih dana duboke zime, Bardo i ~lanovi moje nesre}ne porodice izvezli su se na troje natovarenih sanki izzgrade. Prodefilovali smo kroz ulice Akademije i si{li na Prazna polja gde nas je ~ekala raketa da nas preveze {eststotina milja preko leda u pravcu zapada.

8. KVEITKEL

I ~ovek poloì svoje seme u Epruvetu, i iz te ve{ta~ke utrobe nastado{e mnoge rase ljudi i rase koje ve}vi{e nisu bile ljudske. Elidi stvori{e sebi krila a Agatanijanci svoja tela uobli~i{e po uzoru na tuljane i zaroni{e uvode svoje planete; Ho{i nau~i{e te{ku ve{tinu da udi{u metan, dok Alaloji ponovo otkri{e ve{tine prastare ibezvremene. Mnogi stanovnici Civilizovanih svetova èleli su da makar malo pobolj{aju nasle|e svoje rase. Oni naBodi Lucu, na primer, èleli su krupniju decu i tako, in~ po in~, pokolenje po pokolonje, odgajali su ljudska bi}avisoka deset stopa. Haos je zavladao kada su ljudska bi}a sa razli~itih planeta otkrila da ne mogu da se sparuju ira|aju decu na prirodan na~in. Tako je ôvek formulisao tre}i i najve}i od svojih zakona, koji je vremenom dobio

ime Zakon Civilizovanih svetova: ôvek sa svojim telom moè raditi {ta mu je volja, ali njegova DNK pripadanjegovoj vrsti.


Hiljadu ostrva su ogromni arhipelag razbacan po ~etiri hiljade milja okeana. U {irokom polumesecuostrva se proteù od Lansalije na krajnjem zapadu, do Nikadije na jugoistoku. Iako ima mnogo vi{e od hiljaduostrva, mnogo, mnogo vi{e, ve}ina su samo male povr{ine stvrdnute lave, gotovo potpuno zaravnjene vetrom,ledom i silom teè; to su gole pustare tundre i rogoza i vetrom nabijenog snega. (U stvari, naziv 'Hiljadu ostrva',pogre{ni je prevod re~i Devakija helahelasalia koja zna~i 'Mnoga, mnoga ostrva'. Devaki, kao uostalom i svaostala plemena Alaloja, nemaju drugi izraz osim hela za brojeve ve}e od dvadeset.) Na ve}im ostrvima behunaselila su se trideset tri plemena Alaloja. Ostrva ju`ne grupe, koja se zovu Aligelstei (ili, 'Svetlucavi dragulji Bo`ji',vrve od ìvota. Veoma su lepa. Tu Alaloji love rundavce i mamute koji trube kroz zimzelene {ume; tu oni zaklanjajuo~i od raznobojnog sjaja sne`nih polja, a no}u se zbijaju u svoje kolibe od snega i pe}ine, piju}i ~aj od krvi idive}i se svetlosti zvezda.

[esnaesto ostrvo zove se Kveitkel, i to ime dobilo je po velikom, belom kupastom vrhu koji se uzdiè uvisinu od petnaest hiljada stopa iznad mora. Po re~ima moje majke, koja je dala da joj se utisnu najva`nijase}anja Alaloja Rajnera, Devakije }emo na}i na okupu u pe}ini ispod ju`nih obronaka Kveitkela. Svake zime, kadase more ~vrsto zaledi, ra{trkane porodice plemena povezu svoje pse}e saonice preko otvorenog leda. Dolaze saokolnih ostrva kao {to su Vasalija i Jalkel i Alisalija, i sa drugih, Savesalije i Aurunije, koja nisu tako blizu.Okupljaju se da bi svojim sinovima na{li ène i obavili obrede uvo|enja de~aka u mu{kost; okupljaju se da bipri~ali pri~e i razmenjivali poklone, a okupljaju se i zato {to je mrak duboke zime, kad je vazduh toliko hladan da~oveku isisava du{u iz daha, uàsan za onoga ko je sam.

Na{ plan bio je da se pribliìmo Kveitkelu s juga, kao jedna od tih porodica u potrazi za praroditeljskimdomom. Lukavstvo na koje se svodilo sve na{e pretvaranje bilo je slede}e: pravi}emo se da smo potomci Senve,hrabrog ~oveka koji je napustio Devakije pre ~etiri pokolenja da bi osnovao vlastito pleme. (Nadao sam se da suRajnerova se}anja jasna i da odgovaraju istini, da je zaista nekada postojao ~ovek po imenu Senve. Da li se zaistaupustio preko ju`nog leda tragaju}i za Palasalia, bajkovitim Blagoslovenim ostrvima? Naravno, ju`no od Kveitkelanije bilo nikakvih ostrva, ni blagoslovenih ni drugih. Senve, ako je zaista krenuo na jug, bez sumnje je ve} odavnopoginuo, kad se ledena santa raspukla pod o{trim zracima la`ne zime; njega u njegovu na smrt osu|enu porodicunajverovatnije je usisalo kroz tu rupu ledeno, bezdano more.) Pod velom tame spusti}emo se deset milja daleko odju`ne obale Kveitkela. Tamo, gde vetar bez prestanka zavija, ne nailaze}i ni na kakvu prepreku hiljadama miljapreko leda, upregnu}emo svoje pse, umotati se u krzna i prevaliti kratki put do svoje nove ku}e.

Napustili smo grad u okrilju srebrnaste atmosferske raketne letelice, i prevalili {est stotina milja iznad leda,koje su delile Nikadiju od najblièg me|u Spoljnim ostrvima. Pre dva pokolenja Go{evan je pre{ao isti put, samsamcit na ledu, miljama ispod nas. Na{e putovanje bilo je daleko lak{e i brè od njegovog. Za kratko vremepreleteli smo petnaest Spoljnih ostrva, ~uveni plja~ka{ki teren za prikrada~e koji su rizikovali smrt pod laserskomvatrom u svojoj pohlepi da prokrijum~are prava krzna epruveta{ima u gradu. Ispod nas su se nalazile {umoviteplanine i stada belih rundavaca, utonula u mrak. Ispod nas - opet sam morao da se oslonim na Rajnerova se}anja- nalazila se pradomovina Jelenalina i Rajnelina, dvaju najve}ih porodica plemena Devaki.

Spustili smo se ju`no od Kveitkela, ta~no prema planu. To jest, verovali smo da smo se tu spustili. Moralismo da se oslonimo na ve{tinu navigacije kojom je raspolagao Markov Ling, pripravnik tek izi{ao iz Borje. (Zaistaje ironija da smo mi, piloti, koji kao od {ale putujemo od Uradeta do Gelide Luc, ~uveni po svojoj nesposobnostiza daleko jednostavniji zadatak, kao {to je upravljanje atmosferskom raketom.) Uglavnom }ute}i, istovarili smotroje sanki i petnaest cvile}ih pasa. Radili smo brzo, da bi Markov mogao da odleti pre nego {to se sunce digne imo`da izloì na{u prevaru pogledu nekoga sa obale u daljini.

Bilo je hladno i mra~no dok smo se mi petljali s amovima; svetlost zvezda bila je isuvi{e slaba da potpunoosvetli na{e pse koji su reàli. Ali mogao sam da ih ~ujem kako reè i {kljocaju zubima jedan na drugog, grizu}ismrznuto ko`no ramenje kojim su bili vezani. Vetar je nanosio mra~ne, uskovitlane gomile snega na njih, i onipo~e{e da {mrk}u, kijaju i podrhtavaju. Pored mene, Bardo uhvati otvorenom {akom obe prednje noge Ali{e, svogpsa predvodnika. Sa kapulja~om od rundav~evog krzna duboko navu~enom na glavu izgledao je kao ogromni belimedved. Psovao je i razgovarao sa Justinom; nisam mogao da mu razaberem re~i, jer ih je vetar s urlikom,oduvavao preko leda. Soli, na koga kao da uop{te nije uticao taj vetar, upregao je svoje pse i sagao se da proveritovar. @ene su, po obi~aju Alaloja, pomagale gde su mogle. Ali Justina se uznemirila. Suvi{e ~vrsto je zategla am

preko grudi mog tre}eg psa, Tuse. On ju je ujeo za ruku, gotovo joj strgnuv{i rukavicu. Istog ~asa moja majka sestu{tila sa svojim ko`nim bi~em na nevaljalog psa. [ibala ga je po bedrima sve dok nije zaski~ao i polegao posnegu. "Taj Tusa je prava zver", obrati se ona zvi`danju vetra. Onda se okrenu meni. "Zar ti nisam kazala? Trebaloje da uzmemo ku~ke, a ne mu`jake?"

Soli je sve vreme zurio u nju, ali bilo je suvi{e mra~no da bih mu video izraz na licu. Rekao je samo:"Mu`jaci su ja~i", i dao znak Markovu da smo spremni za polazak. Markov, koji nije ni za trenutak napustio toplotubroda, uzvrati Soliju znak i uklju~i rakete. Letelica sa urlikom polete napred i podiè se pod pravim uglom umra~no nebo na istoku. Grmljavina je jo{ neko vreme odzvanjala nad ledom, a potom zamrla.

Ne se}am se da sam se ikada u ìvotu osetio toliko usamljenim, kao tog jutra na moru. Ja, koji samputovao daleko u mnogostrukost, milijardama milja udaljen od svakog drugog ljudskog bi}a, stajao sam okrenutprema istoku i posmatrao crvene tragove raketa letelice. Biti sam u kabini broda koji se kre}e brzinom svetlosti - ilima kog broda - nije zna~ilo da si zaista sam. Bio je tu ose}aj sigurnosti koju je pruàla unutra{njost broda nalik namaj~inu utrobu, umiruju}i i dobro poznati dodir neurologika, bezbednost ~ovekove tvorevine. Na ledu je postojaosamo vetar koji ujeda i hladno}a tako gusta da sam je ose}ao kao te~nost u o~ima i nosu; na ledu su postojalestvari koje ubijaju, bez obzira na pomo} porodice i prijatelja. Prvi put u ìvotu bi}u u bliskom dodiru sa ìvotom.Ubija}u ìvotinje radi hrane i pravi}u sebi ode}u od njihovih krvavih koà; pravi}u blokove od ~vrsto nabijenogsnega i od njih graditi ku}u, da ne umrem od zime. Vetar me o{inu, prodrev{i kroz moj ogrta~ za sneg, i jaiznenada shvatih, na opipljiv i neposredan na~in, koliko mi je koà osetljiva, iako je za{ti}ena crnim maljama ikrznom. Sne`ni prah mi je bockao nama{}eno lice, dok sam oslu{kivao jecaje vetra; oslu{kivao sam kako mi vetarjeca u smrznutim plu}ima i ose}ao kako se si}u{ne ledene iglice lome i ponovo spajaju u mojim nozdrvama prisvakom udisaju i izdisaju. Pitao sam se, ni prvi ni poslednji put, da li }e ono {to budem na{ao na ostrvu Kveitkelubiti vredno bolnih zuba i smrznutog tela.

Posle nekog vremena Soli zazvi`da svom psu predvodniku i ja shvatih da je vreme za polazak. Po{to samse pretvarao da sam Alaloji, pomislih da bi trebalo da obavim i njihov obred. Okretao sam se licem na sve ~etiristrane sveta, zahvaljuju}i {to je svanulo. Na istoku, na mestu gde se led spajao sa nebom, protezala se niska,crvena svetlost poput blistave krvi. Pramenovi ruì~aste i sive izmaglice visili su sa plavocrnog nebeskog svoda,obasjani suncem koje se jo{ nalazilo iza crne obline sveta. Na jugu se protezahu siva magla i beskrajni led. Zapadje bio u mraku, obrisi Savesalije jo{ su bili izgubljeni u zagrljaju no}i. Poklonio sam se u pravcu severa, i tu seukazao Kveitkel, uzdiù}i se u daljini kao dìnovski, beli bog. (Re~ 'kel', koja zna~i 'planina', tako|e je re~ kojomDevaki nazivaju boga.) Njegove niè padine bile su zelene i prljavo bele, gotovo blatnjave na pozadini neba, alisne`na polja u visinama kupe sijala su narandàstim sjajem pod nadiru}om svetlo{}u. "Kweitkel, nu la lurishia",pro{aptao sam, nadaju}i se da me niko ne}e ~uti kako pozdravljam planinu. Shantih, shantih."

Okrenuli smo sanke prema severu i zazvi`dali ~etiri kratka, niska tona, pra}ena jednim duga~kim,prodornim i visokim - tu neobi~nu melodijicu kojom Devaki podsti~u svoje pse kad ne èle da upotrebe bi~. Psi, sacrnim nju{kama i isplaènim crvenim jezicima, posko~i{e u amovima i ukopa{e {ape u sneg. Soli je vozio prvesaonice i za njim je i{ao Bardo. @ene su se ve}inom vozile na leàjima u saonicama. Ali najmanje dva puta togjutra, moja majka me je spopala da joj prepustim drà~e saonica. Nisam pristao. @ene Devakija, rekao sam joj,iako sam znao da }e je to razbesneti, ne upravljaju saonicama. Vozio sam na za~elju, {to je bilo najlak{e iz dvarazloga: prvo, moj pas predvodnik, Liko, bio je daleko najpametniji i najja~i u pore|enju s ostalim psima, i drugo,zato {to sam imao samo da sledim ve} utabane tragove Solija i Barda. Sam sneg bio je ~vrsto nabijen i ~ist; ledomobloèni saonici na{ih sanki klizili su glatko ostavljaju}i dva paralelna traga. Devaki takav sneg zovu safel, brzisneg, i zaista nam je dozvoljavao brzinu. Sredinom prepodneva ve} smo pre{li najve}i deo puta do ostrva, i oti{libismo i dalje da nam psi nisu bili u jadnom stanju.

Moram ovde da priznam da sam ja bio kriv {to su psi bili izgladneli. Od samog po~etka, ja sam smislio tozlostavljanje. Od svih surovih stvari koje sam u ìvotu ~inio - bilo ih je mnogo, zaista mnogo - u izvesnom smislu senajvi{e kajem zbog tog mu~enja nevinih ìvotinja. Bilo je neophodno, kako sam govorio i sebi i drugima, da zaistaizgledamo kao da smo prevalili veliki put. Da smo zaista pre{li hiljadu milja po ledu, kao {to smo se pretvarali dajesmo, psi bi nam bili izmr{aveli od napora i gladni zato {to su mnogo dana ìveli na pola obroka. U tom cilju, iprotiv Solijeve volje, zahtevao sam da se psi veoma oskudno hrane. Pored toga sam - i to sam sam uradio - preodlaska iz Grada utrljao slani i zale|eni sneg u njihove {ape, sve dok nisu prokrvarile i zamrzle se. Dok su cvileli igledali me o~ima punim poverenja, ja sam ih izgladnjivao i sakatio; to sam uradio zato da nas Devaki prihvatekao svoju bra}u, da bismo otkrili tajnu ìvota. (Znam da mi se ne moè oprostiti taj varvarski postupak samo zato{to sam i sam gladovao. To su ~inili i ostali. [ta je drugo ~ovek, ve} bi}e koje moè da izdrì svako varvarstvo,bedu i bol?)

[teta je bila, tako|e, {to smo Bardo i ja morali da {ibamo pse. Bardo je obilato koristio bi~. Drao se ipsovao i {ibao bedra poslednjeg psa u zaprezi. ûdno, ali Soli, ~iji su psi imali najteì zadatak, da kr~e put, nijeuop{te upotrebljavao bi~. Lajonel ga je nau~io jednom triku, i on ga je sada znao bolje od samog Lajonela.Se}am se kako se Solijev jasni zvi`duk probijao kroz jutarnji vazduh. Bio je to prekrasan zvi`duk, melodi~an; dodana dana{njeg ~ujem taj prodorni zvi`duk. Bilo je podsticanja u ~istim, visokim tonovima, ali i razumevanja, kaoda Soli dobro zna za muke od stegnutih stomaka i smrznutih {apa koje krvare. Stalno je ponavljao tu kratkumelodijicu, a njegovi psi su dahtali i upinjali se u amovima. Uskoro, nadam se, ako nas posluì sre}a, bi}enagra|eni razbuktalom vatrom i krvavim komadima tek ubijene ìvotinje.

Tako smo se pribliìli stenovitoj obali ostrva. Ose}ao se o{tri nalet vetra i ~ulo se struganje saonica kojeklize po snegu. Lice mi je bilo toliko utrnulo da gotovo nisam mogao da govorim. Ali malo je toga bilo da se kaè,a mnogo da se slu{a: ski~anje pasa i Bardov gromki glas, krici kobaca kad bi se otkinuli sa okomitih stena iznadnas i zalepetali krilima po vetru; ~estice leda kako pucketaju}i cepaju usamljene stene koje su {tr~ale iz mora; akad bi vetar utihnuo i ìva bi}a za trenutak u}utala, iznenada me je poklopila ti{ina, ogromna i duboka.

Primakav{i se na milju od obale, video sam da }emo imati te{ko}a da se uspnemo na nju. Ju`na obalaKveitkela bila je sva u visokom, okomitom stenju, tornjevi vulkanskih stena stremili su navi{e iz priobalnih vodapoput ogromnih, crnih prstiju izjedenih bole{}u soli i snega. Na visokoj plaì more se bilo zamrzlo za stenu,debelom i valovitom kristalastom korom, koja je prekrivala plaù nejednakim trakama bele i plave boje. Pomisliosam da }emo bolje uraditi ako zaobi|emo ostrvo i nateramo svoje sanke uz blagu padinu zapadne obale. Kadsmo se u podne zaustavilil da obedujemo bademe i hladnu vodu, Soli se nije sloìo sa mnom, rekav{i: "Ako sepravimo da smo sa dalekog juga, moraju nas videti da dolazimo s juga."

"Ali brè }emo sti}i preko zapadne padine", usprotivih se ja, dok su mi se re~i jedva razabirale od zime."Tebi se uvek ùri, je li?""Mo`da nas Devaki posmatraju kako dolazimo", nisam odustajao. "Imali su celo prepodne da nas

gledaju." Bacio sam pogled na gole i okomite stene ju`ne obale i osetio kao me ne{to grebe u grlu, predose}anjepropasti i zla. Ali ja nisam bio skrajer, i zato je sve {to sam rekao bilo: "Ne dopada mi se to stenje."

Pitao sam se kako na{e sanke izgledaju nekome ko nas posmatra sa grebena iznad pe}ine Devakija.Nema ni~eg tako si}u{nog i bezna~ajnog kao {to su ljudi i njihove rukotvorine koje se kre}u preko beskrajnogledenog prostranstva. Tri crtice upisane u beli beskraj, puze}i sporije od sne`nog crva - to bi, zami{ljao sam, videosvako ko bi gledao na more.

Soli stisnu usta, koja su se sijala od masnog premaza. "Vaseljena se ne okre}e oko Malorija Ringersa, ilima koga od nas." Kao da èli da dobije potvrdu, pogledao je Justinu, koja je sedela na njegovim saonicama."Za{to bi nas Devaki posmatrali?"

Protrljao sam brid svoga nosa; otvrdla mast bila je lepljiva i hladna. "Ako poteramo pse uz ove okomitestene, misli}e da smo glupaci", odgovorih mu.

"Ne, nije tako." Natkrilio je o~i otvorenom {akom, `mire}i dok je deo po deo razgledao plaù svojimtvrdim pogledom. Pokazao je prstom na usek izme|u dve okomite stene, gde se plaà dizala i spajala sa {umom."Tamo", re~e on, govore}i jezikom Devakija kao da mu je maternji. "Potera}emo saonice du` onog ledenogjezi~ka, tamo gde liè ivicu {ume."

"Bi}e te{ko.""Ho}e, istina je", sloì se on.Tog popodneva obavili smo najteì posao u ìvotu. U blizini ostrva more je bilo zamrznuto kao {areni }ilim

zelenih i plavih ledenih blokova, pra{uma od kristala velikih kao ku}a, sa sve`njevima iskrzanih ledenih kopaljakoja su grebla po amovima i gotovo probadala pse. Bilo je trenutaka kada bi sanke udarile o prevoje i procepeledenih grebena, ili jo{ gore, kad bi ostale da vise na ivici provarlije dok su psi zavijali od nemo}i i straha.Najmanje tri puta morali smo da ispregnemo pse i stanemo na vrh prevoja, vuku}i ruku pred ruku ko`no ramenje,da bismo prebacili teret na drugu stranu. Jednom smo morali potpuno da istovarimo sanke. Bardo je, naravno,mrzeo sve napore koji se nisu de{avali u krevetu, i u svakoj prilici je urlao i proklinjao ~as kada se rodio. Svako odnas, na svoj na~in, reagovao je, ve} prema svojoj prirodi: Justina je pevala veselu pesmicu i smejala se na svakutegobu, jer je volela {to je napolju u snegu, pored svog muà; Katarina, rasejana i uop{te ne obra}aju}i pa`nju nafizi~ki rad, bila je o~arana svetlucanjem leda i senkama {ume u daljini, i nije mogla da prestane da gleda svudaunaokolo na zemaljski {ar; Soli kao da je uìvao u svakoj vrsti problema, verovatno ih primaju}i kao ispit svojedovitljivosti i izdr`ljivosti. Jedino moja majka - i to je bilo jedno od velikih iznena|enja u mom ìvotu - kao da jebila sasvim opu{tena pri tom radu od kojeg su pucali mi{i}i. Kretala se preko opasnih ledenih kora gipko i sigurno;kao da je uìvala u snazi svog novog, Alaloji tela. To novootkriveno zadovoljstvo ìvljenja bilo je uo~ljivo u njenom

spokojnom povla~enju amova i na~inu na koji se savijala protiv vetra, povla~e}i kukovima telo napred kad bi stala~izmama na klizavi led; bilo je to uo~ljivo i u izrazu njenog izvajanog lica, koje je, uprkos podebljanog nosa ivilice, bilo veoma lepo.

Bilo je kasno popodne kada smo stigli na ivicu {ume. Mi{i}i du` mi{ica bili su mi nate~eni i pekli me.Istegao sam tetive u kolenu kada je Katarina izgubila oslonac i okliznula se, i gotovo vise}e saonice pale svomteìnom na mene. I ja sam se okliznuo, iskriviv{i zglob snagom koja kida ligamente. Samo Mehtaru imao sam dazahvalim, znao sam, {to su ligamenti izdràli. Hramao sam du` sne`ne crte gde je plaà prelazila u mra~nu {umu, izatekao samog sebe kako - apsurdno - zahvaljujem epruveta{kom seka~u {to nisam ostao bogalj.

Bardo, koji se napravio da je obogaljen iscrpljeno{}u, seo je na jedan kamen drè}i se za glavu ikukaju}i: "Pobogu, kako sam umoran! Vidi{ mi {ake? Za{to ne mogu da ih zatvorim? Pa, ovo je da poludi{. Ah...ali hladno je, dovoljno hladno da ti se mokra}a zaledi pre nego {to dodirne zemlju, {to bih vam i pokazao, samoda nisam isuvi{e umoran da ustanem. Proklet [iva Lal i prokleta da je Drisana Lal, zato {to je ra{irila noge i imalaga i dobila mene. Proklet da je Govinda Lal, proklet Timur, tako|e, i Hanif i..." Nastavio je tako da proklinje svesvoje pretke {to su mu naneli zlo da se rodi; to je prili~no potrajalo. Kneèvi Letosveta, {to sam isuvi{e dobro znao,odli~no su pamtili svoju lozu. Prokleo je ~ukundedu svog ~ukundede, i prokleo tu nerazumnu vodu koja je sebidozvolila da se zamrzne u vidu zelenkastobelih ledenih sve}ica koje su mu visile sa brkova. U tom trenutku ganisam àlio, iako sam znao da pre svog dolaska u Nikadiju nikada nije video sneg i led.

Kad je moja majka povela sa sobom jednog psa i oti{la na skijama u {umu da izvidi teren, Justina jepo~ela da uvija u koù krvave {ape ostalih pasa. Katarina, primetio sam sa pome{anim ose}anjima ljutnje i~u|enja, sagnula se iznad jednog ~upavog `buna i ra{irila gole {ake iznad latica ognjenog cveta. "Topao je", re~eona. "A boje, vidi kako se menjaju, crvena u plameni karmin, karmin u..."

Soli mi {kripe}i pri|e preko plaè, i smesta zapodenusmo sva|u. Navaljivao sam da nastavimo put dope}ine Devakija, ali on je zavrteo glavom i rekao: "Kasno je. Ne valja biti u {umi kad je no}."

"Dok padne no}", rekoh ja, "ve} }emo biti u pe}ini Devakija. Ostalo nam je jo{ samo ~etiri milje lakogputa kroz {umu."

"Da, ako se Rajner dobro se}ao.""Zar ni u koga nema{ vere?" ljutito sam ga upitao."Vera!" otpuhnu on i otrese sneg sa ~izama."Imamo jo{ dva sata dok se ne smrkne.""Imamo li, Pilote?"Pogledao sam na zapad, ali bili smo isuvi{e blizu podno`ja jedne visoke okomite stene da bih mogao

videti poloàj sunca. Zaàlio sam {to nismo poneli sat. Ne bi nam bilo te{ko. Setio sam se da sam uVreme~uvarevoj kuli video sat ni malo ve}i od nokta na mom malom prstu. (To jest, nokta na malom prstu prenego {to mi je Mehtar izrezbario {ake.) Sat je bio tanka plo~ica neke ìve materije koja je sjajem i menjanjem bojaobeleàvala prolaènje sekunda i sata, ba{ kao {to su Katarinini cvetovi menjali boju od ruì~aste do vatrenocrvene. Da sam sakrio jednu takvu plo~icu u svoje krzno, mogao bih sada da predvidim trenutak kada }e ivicasveta svojim okretanjem zakloniti sunce.

"Mogli smo da damo nekom lemiocu da nam pri~vrsti sat na radio", rekoh ja, ponovo zapo~inju}i jednustaru prepirku. "Ali ti nisi ni za ìvu glavu hteo da prekr{i{ naredbu Vreme~uvara."

Sam radio bio je skriven u dvostrukom dnu Solijevih sanki, zajedno sa krida-kuglicama koje }e nam bitipotrebne da u njima sa~uvamo tkiva koja budemo prikupili od Devakija. Naravno, nije bilo lako dospeti do radija;upotrebi}emo ga samo kad budemo poslali signal atmosferskoj raketi da nas pokupi po{to budemo zavr{iliopasno izigravanje pe}inskih ljudi.

Izgledalo je da Soli àli {to nije prekr{io naredbu Vreme~uvara da ne smemo poneti sat. Mora da je te{ko,pomislih, biti Lord Pilot. Zurio je u podno`je stene, u povijene kamene slojeve; kao da zuri kroz prastare nanose italoge u samo srce sveta. "Vreme~uvar je u pravu, zar ne, {to mrzi vreme? [ta nas je briga koliko je sati? [ta }enam sat kad imamo Malorija Ringesa da nam kaè da je ostalo jo{ dva sata do mraka?"

Kada se moja majka vratila da nas izvesti da je put kroz {umu ~ist i da nije mnogo strm, doneli smoodluku. "Ima dubokog snega", napomenu ona. "Ali kora na njemu je debela. Pogledajte Ivara. S tim svojim tvrdim,malim {apama - nije propao kroz sne`nu koru."

Dok smo uprezali pse za poslednji deo puta kroz {umu, dogodilo se ne{to uàsno. Trebalo je dapredvidim tako ne{to, jer Katarina je odjednom ispustila iz ruku amove, uspravila se i zagledala u nebo, kao davidi pred sobom neku sliku. Ali bio sam umoran, prezauzet Likom, da bih shvatio da ona to posmatra doga|aje izneke svoje ranije vizije. Navla~io sam am oko Likovih {irokih grudi, kad nastade neko kome{anje iza stene u blizini

{ume. Sne`ni zec, u{iju priljubljenih uz le|a, po~e da ska~e preko snega u cik-cak. Liko strahovito zalaja, i prenego {to sam mogao da ga {~epam, polete za zecom.

Te{ko mi je da pri~am {ta se zatim dogodilo. Te{ko, ne samo zato {to su mi se}anja zbrkana i nejasna,ve} zato {to mi ta pri~a pri~injava bol. Liko je pojurio po snegu, nalik na zamagljenu, gotovo belu loptu napotpuno beloj osnovi. Bardo je |ipio sa stene, gledaju}i put neba, viknuv{i: "Pobogu, pogledaj!" Iza grebenaokomite stene pojavila se jo{ jedna zamagljena prilika. Zec se skaku~u}i udaljavao sve bliè {umi, i ja sam,podigav{i pogled, video ogromnu, plavu prikazu razapetu na plavom nebu. To je to kobac, ispruènih kandì, kojije ponirao prema zecu, prema Liku, prema jednom ili drugom - nisam znao prema kojem - ali koji se spu{tao brzoi dobro usmeren ka odre|enoj ta~ki, sa zadnjom kandòm uperenom naniè, kao koplje koje pada. Zarila se Likuu vrat. Za~uo se grozni, tanki i prodorni krik. Ili su to, mo`da, bila dva pome{ana krika: pobedonosni krik velikeptice stopljen sa Likovim uàsnutim ski~anjem - ne znam. Pas se stropo{tao u sneg, cvile}i, otvaraju}i i zatvaraju}i~eljust. Ja sam poleteo prema njemu, pitaju}i se za{to nije poku{ao da izvrda kopca. Jurio sam prema njemu,zaslepljen sjajem snega i strahom da mu je kobac verovatno slomio vrat. Dok sam tr~ao prema njemu, re{en dakopcu i{~upam krila i slomim njegov vrat, ptica me je gledala jednim sjajnim okom, zarivaju}i i dalje kandè uLika, koji je leào na boku. Okrenula je glavu prema meni, kao da je zbunjena, a zatim je svoj kukasti kljun zarilau Likova zapenjena usta. Za~uo se jo{ jedan uàsni krik, a onda je nastupila ti{ina. Kobac je podigao glavu - i sveto vreme, {to u stvari nije bilo nikakvo vreme, dok sam tr~ao - kobac je drào Likov ruì~asti jezik u kljunu. Nagloje zabacio glavu, progutav{i krvavi zalogaj, i upiljio se u mene jednim okom. Ponovo je spustio kljun, kao da zamrcvarenje ima vremena do mile volje. ûo sam svoj vlastiti vrisak kad se vrh kljuna zario u Likovo oko, koje je svevreme bilo otvoreno i gorelo od uàsa. Stao sam da udaram pesnicama po vazduhu; kobac je zabacio glavu iotvorio du{u, i tada, gledaju}i me gotovo bez uzbu|enja, s krikom se vinuo u vazduh i uz grmljavinu krila poleteoprema nebu.

Stajao sam iznad Lika, otvaraju}i i zatvaraju}i pesnice, bespomo}an.Soli mi pri|e, za njim Bardo, a za njim i svi ostali. Soli je gledao Lika, koji je cvileo, i re~e: "Zar ne vidi{ da

izdi{e?"]utao sam, nepomi~no zure}i u crvene mrlje na snegu."Tvoj pas, Pilote, to je tvoj pas."Krvave mrlje su se pretvarale u led dok sam ih posmatrao, i Soli re~e: "Ti }e{ morati da ga ubije{!"Ne, mislio sam, ne mogu da ubijem Lika, svog psa predvodnika svog prijatelja."Odmah to uradi, Pilote. Smesta.""Ne", pro{aptao sam. "Ne mogu."Soli, koji je retko kleo, dreknu: "Proklet bio!" Brzo se sagnuo i strahovitom snagom udario pesnicom Likovu

glavu. ûo sam kad je lobanja pukla, i Liko je klonuo, komadi} krzna i mesa leào je mrtav u snegu. Soli je opetizgovorio kletvu, pognuo glavu i oti{ao, pritiskuju}i dlanovima slepoo~nice.

Bardo mi pri|e, i ja rekoh: "Liko je mrtav."On me zagrli svojom te{kom ru~erdom i steè me za rame. "Malecki", re~e.Poku{ao sam da gledam u Lika, ali nisam mogao. "Bio je ìv", pro{aptao sam, "a sada je mrtav."Bardo se spusti na kolena. Skinuo je rukavicu i zavukao ruku u Likovo krzno, da napipa otkucaje srca.

"[teta", promrmljao je, vrte}i glavom."[teta."@eleo sam da zagrlim Lika, da ga pomilujem po krznu, da mu rukom uhvatim smrznuti nos. Ali nisam

mogao da ga podignem. On vi{e nije bio ìvo bi}e koje treba dodirnuti; bio je stvar od krzna i zgru{ane krvi ikostiju, i uskoro, kada se kobac bude vratio ili kad vukovi navale na le{inu, od njega }e ostati samo mrlja u snegu.

"Bio je tako lep", re~e Justina. A onda tako tiho da su joj se re~i gotovo izgubile u vetru, ona izgovori: "Likomi alasharia la shantih", bila je to molitva Devakija za mrtve.

Poku{ao sam da ponovim za njom re~i molitve, ali nisam mogao da nateram usne da ih izgovore. Nikadaranije nisam video ìvotinju kako umire. Nisam verovao da }e Likov duh po~ivati u miru s one druge strane dana."Nema lepote kad otkucaji prestanu", be{e mi rekao Vreme~uvar. "Samo mrak i pakao ve~nog ni{tavila." Pogledaosam u telo psa i ugledao ni{tavilo. Vetar mi je zavijao u u{ima i mrsio njegovo krzno koje se talasalo kao more ula`nu zimu, i ja se setih da sam ve} ranije video smrt. Jednom, jo{ dok sam bio de~ak, na plaì iza Hofgartenavideo sam galeba kako kljuje mrtvo telo jednog od svoje bra}e. Dobro sam zapamtio taj prvi prizor smrti:ra{~upano, masno perje, prljavo od morske pene i peska, crveni i sjajni dijamanti golog mesa za koje mi seprikovao prestravljeni pogled. I kasnije, istog tog dana, dana kad sam zavr{io sa svojim usamljenim {etnjama poplaì, video sam kostur nasukanog kita, koji se ukazao kada se oseka povukla ka pu~ini. Se}am se belih rebaranalik na ogromne prste, zgr~ene iz mokrog peska u pravcu neba, kao da ho}e da uhvate da{ak nebeskog vetra.

Da, i ranije sam vi|ao smrt, ali nikada samo umiranje, nikada. Slomljena galebova krila, ogoljena kitova rebra - tosu bile stvari, koje su se igrom slu~aja na{le u pesku, kosti koje su podse}ale da postoji uàs i poslednja tajna kojutreba po svaku cenu izbegavati. Gledao sam lepo Likovo telo, sna`ni vrat, {iroki grudni ko{, i video da jeodjednom postao stvar, ali i ne{to vi{e: on je bio jedino bi}e koje sam video kako prelazi iz ìvota u smrt. Toprelaènje me je uàsnulo. Umiranje mi je samo po sebi izazvalo bol u zubima i mi{i}e mi li{ilo snage volje.Gledao sam Lika i ose}ao kako mi se suze lede u o~ima i prezirao sam samog sebe jer sam razumeo da je onsada daleko od mog àljenja i patnje.

Hteo sam da ga sahranim, ali sneg je bio isuvi{e tvrd za kopanje. Dole, na plaì, Soli je zazvi`dao svojimpsima, podse}aju}i nas da }e u {umi uskoro da se smra~i, da nemamo vremena za sahranu. Justina, ta naivna,prelepa èna koja nikada nije mislila da }e umreti, uputila mi je nekoliko glupih ute{nih re~i i oti{la k njemu. Mojaje majka ostala jo{ malo da stoji iznad Lika, protrljala debele obrve i nakrivila glavu. "On je ipak bio samo pas",rekla je. "I {ta nam je ostalo za sahranu? Treba da se vratimo do saonica. Pre nego {to se sasvim smrkne." I ona seokrenula i oti{la. Posmatrao sam kako ispreè Tusu i stavlja ga na mesto predvodnika, umesto Lika.

"Varvari!" doviknuo im je Bardo. "Pobogu, zar ne vidite tog jadnog psa?" Podigao je lice prema nebu iispustio jednu gromovitu kletvu. Prokleo je kopca zato {to je ubio Lika, i prokleo bogove {to su dozvolili da Likoumre; prokleo je Likovog oca i majku {to su ga o{tenili; prokleo je Solija i na kraju je prokleo i mene. Duboko sesagnuo, i dalje proklinju}i, i s mukom podigao veliki komad granita koji je stavio preko Likovog tela. Ja samtako|e podigao komad stene, manji komad, i uradio to isto. Na taj na~in, rade}i kao ludi, brzo smo podiglihumku iznad psa.

Kada smo zavr{ili, Katarina nam pri|e, nose}i puno naru~je ognjenog cve}a, koje je nabrala u {umi.Poloìla ga je na Likov grob. "@ao mi je, Malori", re~e ona.

"Videla si kopca, zar ne? U snu - znala si da }e se ovo dogoditi.""Videla sam... mogu}nosti. Znala sam, ali nisam... Nikako ne mogu da ti objasnim, je li?"Posmatrao sam kako cvetovi venu i postepeno gube svoj crveni oganj; svetlost je ve} posle nekoliko

trenutaka iz njih nestala."Trebalo je da mi kaè{ {ta si videla. Mogao sam ga spasti.""@ao mi je.""Mislim da nije.""@ao mi je tebe."Nije jo{ mnogo preostalo da se ispri~a o na{em celodnevnom putovanju do pe}ine Devakija. Pro{li smo

kroz {umu lako i brzo, ba{ kao {to sam predvideo. Se}am se da je ostrvo bilo prekrasno. Zeleno drve}e na mekim,belim padinama; beli i zeleni bregovi koji dodiruju plavo nebo - ~udno, ali to savr{enstvo boja mi se odmah javljakad god se setim tragi~nih doga|aja na tom na{em putovanju. (Ne mislim tu na Likovu smrt; mislim na tragedijukoja }e se uskoro dogoditi.) Na{i psi su nas vukli i mi smo klizili po blagoj strmini, penju}i se sve vi{e. Nije bilotako hladno kao na pu~ini na ledu, ali hladno}a je bila dovoljno jaka da drve}e puca. Nekoliko puta smo pro{lipored iskrzanih, popadalih stabala iveri~inog drve}a, poluzatrpanih snegom. Iako nikad nismo videli kako jednood njih puca, grmljavina umiru}eg drve}a odzvanjala je s brda na brdo. Bilo je drvene pra{ine i duga~kog, belogiverja zarivenog u snene nanose; video sam da je Soli bio u pravu, da ne valja biti u {umi kad padne no}.

Najzad, kad je svetlost stala da bledi i na{e senke postale duga~ke kao drve}e, zaobi{li smo jedanbreùljak. Ispred nas se nalazilo brdo, a na njegovoj severnoj padini bila je usa|ena, nalik na otvorena crna usta,pe}ina Devakija. Iznad nas, u pravcu severa i iznad brda, visoko iznad niìh talasanja sveta, stajao je Kveitkel,ogroman, beo i boànski - kako su verovali Devaki. Ali stoje}i tako u polumraku i ti{ini, pogleda uprtog u dubinepe}ine, nisam se ose}ao ni najmanje sveta~ki; ose}ao sam se umorno, rastrzano, i veoma, veoma ovozemaljski.

9. JURI MUDRI

Iz braka ôvekovog sa Bombom rodili su se Hibaku{a, svetovi Geje, Strah, Smrt i Prvi zakon Civilizovanihsvetova, koji zabranjuje ôveku da eksplozijom vodonika stvara svetlost. I Hibaku{a je pobegao i uzeo sebi upostelju Zakon, i tako se rodi{e Afazi~ari, Prijatelji Bo`ji, Astrijeri, Autisti, Magidi i Arhati sa Njuvanije. I Strah uzesebi za ènu Smrt, i tako se rodi{e Vild i veliko Ni{tavilo iza svega. I Strah uze sebi za ènu i Zakon, i s njom za~eNarod ko{nice, koji je ìvot manje cenio od Reda, i tako oni pot~ini{e svoju Slobodnu volju tom manjemboànstvu, Redu. O Narodu ko{nice ne znamo gotovo ni{ta.

Iz Rekvijema homo sapiensu, od Hortija Hostona

Na{ ulazak u pe}inu bio je propra}en gu`vom, laveòm pasa i vikom dece koja su tr~ala izme|u na{ihsaonica. Ru~icama su zavrtala pokriva~e na saonicama da vide da li smo doneli mamutove jezike ili dìgericerundavaca ili neku drugu omiljenu poslasticu Devakija. Kuckala su po ko`nim buradima sa bademima i vrtelaglavom, razo~arana {to nam je jedina preostala hrana tako slaba i oskudna. Izgleda da nisu posumnjala da minismo njihovi daleki ro|aci ve} civilizovani ljudi koji su do{li da im ukradu plazmu. Stajali smo pored svojihsaonica i ~ekali, kad se njihovi roditelji pojavi{e na otvoru pe}ine. Okrenuo sam se licem prema vatrama na ulazui pustio da mi njihova vrelina otkravi led sa brade. ûo se pla~ odoj~adi i ose}ao se miris pe~enog mesa, kao izadah mokrog krzna i istrulele krvi. Nisam bio pripremljen za taj smrad, i zgadilo mi se. Zasi}eni smrad staremokra}e kojom su bili isprskani kameni zidovi, miris dima od drveta i borovih cepanica, ogavni smrad ulja za{tavljenje i de~jeg izbljuvka koji je provejavao iz krznene ode}e radoznalih Devaki èna - izgleda da je Rajnerovose}anje, iako se pokazalo ta~nim, bilo tako|e i nepotpuno; u mome umu nije bilo memorije koja je sadràvala tajuàsni smrad. (U tome je, verujem, nedostatak ra~unara koje upotrebljavaju aka{ici. Se}anja na mirise suzakopana duboko u limbi~kom mozgu, ponekad preduboko da bi aka{ici doprli do njih.) Zemlja izme|u ognji{tabila je prekrivena oglodanim kostima i komadima koè i mesa; morao sam da gledam kuda idem, da ne bihugazio u neku od mnogobrojnih, polusmrznutih gomilica pse}e balege, kojima je bio posut sneg. Mu{karciplemena Devaki - krupni, grubi ljudi obu~eni kao i mi u krzna rundavaca - okruì{e nas, dodiruju}i nam krznenuode}u, dodiruju}i nam saonice, dodiruju}i jedan drugoga dok su nam upu}ivali re~i dobrodo{lice, nu luria laDevaki, nu luria la. A onda Soli, koji je za to vreme milovao jedno dete po kosi, re~e: "Ja sam Soli, sin Maulija,koji je bio sin Vilana, ubice kitova, ~iji je otac bio Rudolf, sin Senvea koji je napustio pleme Devaki pre mnogogodina u potrazi za Blagoslovenim ostrvima." Okrenuv{i se potom prema meni, on me zagrli: "Ovo je moj sin,Malori; mi smo porodica Senveova, sina Jamalijela @estokog."

Mrzeo sam dodir Solijeve ruke na svom ramenu; mrzeo sam {to moram da izigravam njegovog sina.Mrzeo sam tu smrdljivu pe}inu i otvorene rane na rukama mu{karaca i mrzeo sam pritisak tih smrdljivih telesa kojasu me dodirivala, zadah i nagove{taj bolesti i smrti. Mrzeo sam sve to i jo{ vi{e, ali nisam imao mnogo vremena darazmi{ljam o svojoj mr`nji, jer je Solijevo nabrajanje ne{eg la`nog porekla izazvalo veliko uzbu|enje. ûli su sesmeh, uzvici i uzdasi iznena|enja. Ogroman jednooki ~ovek pri|e nam, hramaju}i, i zagrli Solija rukom oko vrata.Isto u~ini i sa mnom i re~e: "Ja sam Juri, sin Nurija, koji je bio sin Loknija Nesre}nog." Juri, sa svojomnakostre{enom sedom bradom i naboranim licem, bio je ve} prevalio srednje ìvotno doba i nadvi{avao je stasomsvu ~etrdesetoricu mu{karaca u pe}ini, izuzev Barda. Imao je ogroman, kratak nos, use~en izme|u dve isturenejagodice na licu. Dok nam se obra}ao, osvrtao se na sve strane, kao kobac, pa`ljivo odmeravaju}i onim jednimokom na{e sanke i izmr{avele pse koji su reàli. Kao da je traìo pogledom ne{to {to nije mogao da na|e. Zatimnastavi: "Loknijev otac je bio Jasi, sin Omara sina Pajatovog, koji je bio Senveov stariji brat i sin Jamlijelov." Onzagrli Solija obema rukama, lupkaju}i ga pesnicama u le|a. "Mi smo gotovo-bra}a", re~e on, a krupno, sme|eoko mu se zacakli na svetlosti vatre. "Nu luria, nu luria, Soli wi Senwelina."

Poveo nas je potom kroz otvor u unutra{njost pe}ine. Trideset stopa daleko od vatri na ulazu nalazile su sekolibe od snega, male kupole napravljene od sne`nih blokova, pa`ljivo izgla~anih i spojenih jedni sa drugima.Mala koliba koja je bila najdalje u dnu pe}ine imala je rupu u zidu veliku koliko da se provu~e glava. Drugakoliba, koja je bila prekrivena plitkim ta~kicama od vode koja je kapala na nju odozgo, bila je jo{ manja. Po{to jeSoli predstavio moju majku i Barda kao svoju sestru-po-ven~anju i ne}aka (to je, tako|e, bio deo na{e obmane),Juri se zagledao u njih svojim jednim okom i rekao im da su dobro do{li da stanuju u manjoj kolibi. Pri{ao jeBardu i stegao mu mi{icu, opipavaju}i mu istovremeno grudne mi{ice. "Bardo je ~udno ime", re~e on, "a i ti si~udan ~ovek, rekao bih, ~udan ali veoma snaàn." Odmerio je pogledom moju majku od glave do pete, kao dasumnja da je ona zaista rodila Barda, i rekao joj: "Trebalo je da mu da{ ime Tuwa, mamut." Kazao je jo{ da Soli ija, Justina i Katarina moramo zajedno stanovati u onoj ve}oj kolibi. U~inilo mi se da nisam dobro ~uo. Pa, neo~ekuje on, valjda, da }emo se svi mo}i sabiti u tako malom prostoru? Pogledao sam kroz rupu na zidu, ali unutraje bilo suvi{e mra~no da bi se ne{to videlo. Smrad ubaja}ene ribe i mokra}e u~inio je da zamalo {utnem tu kolibu."Moète prostrti jedno od svojih krzna za spavanje preko rupe, i bi}e vam toplo", re~e Juri. "A sada }u vampokazati pe}inu Jimalijela, sina Ianovog, ~iji je otac bio Malmo Sre}ni, sin..." I dok smo ulazili sve dublje u pe}inuon je nastavio da recituje na{ rodoslov na pola puta unazad do mitskog Nanvea, koji je bio sin Devaki, majkeplemena. (Prema tome mitu, bog Kveitkel je frh svoje kupe zario u Devaki, i u njoj je nastala erupcija, ispuniv{i jojna taj na~in utrobu Jelenom, Reinom i Manveom, i ostalim sinovima i k}erima sveta.)

Pe}ina je bila nalik na hodnik u okamenjenoj lavi, koji je zalazio sedamdesetak metara u dubinu brda.Nastala je, nema sumnje, kada je neki dìnovski mehur gasa ostao zarobljen u udubljenju istopljene lave koja je

tekla iz jednog grotla na Kveitkelu. (Pravom Kveitkelu, ho}u da kaèm, ne boànstvu.) Lava se ohladila i gasovi sui{~ileli kroz pukotine u otvrdloj steni. U jednom trenutku, veoma davnom, mora da je zemljotres prolomio jedankraj ove cevaste {upljine, otvoriv{i tako pe}inu snegu i vetru, ali i grupici Alaloja, koji su od nje na~inili sebi dom.Preko puta na{ih dveju sne`nih koliba, ali dublje i gotovo cilindri~noj pe}ini, nalazile su se kolibe jedne odmalobrojnih porodica plemena, [arailina. Negde oko sredine pe}ine - te{ko se moglo videti - visila je gromadaohla|ene lave od tavanice do poda pe}ine. Lava, koju su mo`da istopili i uobli~ili pritisci sna`nih, preistorijskihgasova, nije se ravnomerno ohladila; kad se pogleda na tu vise}u gromadu sa zadnje strane, lica okrenutogvratima na ulazu, ispup~enja i zasen~eni useci u steni izgledali su kao profil nasmejanog starca.

"To je Starac Pe}ine", objasni nam Juri, "i sme{i se zato {to je nastupila duboka zima i njegova se decaopet vratila njemu." U{li smo jo{ dublje u pe}inu, pro{av{i pored koliba porodica Reinalina i Jelanalina, i najzadstigli do {est koliba Manvelina, duboko dokle smo mogli da idemo. Tada za~uh pla~ odoj~eta, i Juri pokazaprstom nekud u mrak. "Jo{ dublje se nalaze kolibe za ra|anje; to {to ~ujete je pla~ moje unuke."

Posedali smo po prljavim krznima rasprostrtim izme|u koliba porodice Manvelina. Strogo uzev, mi nismopripadali Manvelinima, jer je na{ navodni predak, Senve, napustio tu porodicu da bi stvorio vlastitu. Ipak, Juri nasje prihvatio kao porodicu. Pozvao je rukom Lijama i Seifa, svoja dva ogromna sina, da sednu zajedno s nama, doknas je njegova èna sluìla ~inijicama tople supe. Zvala se Anala, {to zna~i '@ivotna vatra', i bila je temeljnogra|ena èna, lepih oblika, sede kose koja joj je visila do struka. Sme{ila se isuvi{e rado i ~esto, i nije mi sedopalo kad se smesta sprijateljila sa mojom majkom. Bilo mi je ne{to sumnjivo u njihovom grljenju i naizmeni~nomzaklanjanju usta {akom dok su {aputale jedna drugoj na uvo. Moja majka, pomislio sam, postala je mal~iceprebrzo prava Devaki èna.

"Moja èna se raduje {to je upoznala svoju gotovo-sestru, i ko da joj zameri?", primeti Juri. Onda je baciopogled na bole{ljivi, ùti sjaj zapaljenih naftnih {kriljaca kao da se sam nimalo ne raduje. O~igledno, nije mu sedopala moja majka. Onda se obrati Soliju. "Pri~aj nam o svom putovanju, pri~aj o Pelisalia, Blagoslovenimostrvima."

Dok je Soli ispredao pa`ljivo smi{ljene laì, tobo`nju pri~u o na{em '~udesnom' putovanju, Devaki su stalida se okupljaju oko nas. Gde nisu mogli da sednu, stajali su, ispruènih vratova i na}uljenih u{iju u pravcu Solija,nadaju}i se da }e ~uti njegove nezaboravne re~i. Kad je zavr{io, za~uli su se uzdasi iznena|enja i tu`ni uzvici.Vicent, koji je bio Jurijev mla|i, kosmati brat, re~e: "Bila je to velika pri~a. Tu`na pri~a, ali velika pri~a. Moli}emose za duhove svojih gotovo-majki i o~eva i dece koji su izginuli u zale|enom moru."

Solijeva pri~a glasila je da Senve nije prona{ao Blagoslovena ostrva, da je umesto njih nai{ao samo nasmrznutu, golu pustaru u kojoj je ìvot bio teàk i surov. Solijevi preci, lagao je on, nisu se ni mnoìli ninapredovali. Kad mu je otac, Mauli, umro, kazao je Soli, on je doneo odluku da preostale ~lanove porodice vratinatrag u pradedovski dom. "Ali Malorijeva èna, Helena, i troje moje unu~adi razboleli su se od groznice i umrli naputu. A Bardova èna je umrla na poro|aju, jo{ pre nego {to smo krenuli."

Trljao sam zbunjeno brid svoga nosa, jer nije bilo lako slu{ati tako presne laì. Na moje iznena|enje (i,~ini mi se, zadovoljstvo), Devaki kao da su poverovali svaku re~.

"Moli}emo se naro~ito za decu", re~e Juri. "Kada ste stigli bez dece, bojao sam se i da pitam {ta sedogodilo."

Prave}i se tuàn, Soli protrlja slepoo~nice i re~e: "Blagoslovena ostrva su samo san. Na jug odavde nemani~ega sem golih stena i leda; led se proteè u beskraj." To im je rekao, kao {to smo predvideli, da niko odDevakija ne pogine, putuju}i na jug da na|e taj svoj san.

Ali Lijam, ~ije su plave o~i gorele od smelosti i sanjarenja, primeti: "Trebalo je da odete jo{ dalje na jug, ane da se vratite na Kveitkel. Tamo na jug, gde se led ne proteè u beskraj, ve} ustupa mesto Blagoslovenimostrvima. Vazduh je tamo tako topao, da sneg pada s neba u obliku vode."

"Na jugu su samo led i smrt", odvrati Soli.Lijam pogleda Katarinu, u trenutku kad je zbacila krznenu kapulja~u s glave, i promrmlja: "Mo`da je ipak

bolje {to ste se vratili na sever."Nije mi se dopao izraz na njegovom sna`nom licu; nije mi se dopalo kako gleda Katarinu dok je ona

prinosila ~inijicu supe usnama, duvaju}i u nju, dok se dizala para. âk i po merilima civilizovanog sveta, on je bioisuvi{e lep mu{karac, pravilnog nosa i duga~kih, lepih trepavica. Kosa i rasko{na brada su mu bile zlataste boje,koju nikad nisam voleo da vidim na ljudskom bi}u. Pretpostavljam da je imao zavodni~ki osmeh - svi su tvrdili daima - ali kad je otvorio usta da se nasme{i Katarini, imao sam na umu jedino to da su mu zubi suvi{e veliki i lepi,usne suvi{e crvene, suvi{e pune, suvi{e sladostrasne.

"Na jugu", ponovio sam, prvi put se sloìv{i sa Solijem, "samo su led i smrt. Jedino bi budala potraìla smrtu ledu."

"Jedna izreka kaè da je ono {to slabi}u izgleda glupo, podvig koji jak ~ovek hrabro izvr{i.""Kad bude{ pre{ao hiljadu milja preko leda", odvratih mu, "i bude{ morao da ubije{ svog psa

predvodnika, onda }e{ mo}i da mi pri~a{ o hrabrosti."Lijam mi dobaci jedan brz pogled, kao da je shvatio da }e vi{e posti}i laskanjem nego uvredama.

"Naravno, Senveline su jaki i hrabri, jer su pre{li preko zale|enog mora. Preìveli su oluje, hladno}u Zmijinogdaha. Moj gotovo-brat, Malori, veoma je hrabar, i moja gotovo-sestra je veoma hrabra i lepa. Dobro je {to ste sevratili, da tako lepa èna ne mora da se uda za Barda, svog hrabrog brata od tetke."

Mrzeo sam osmeh koji mu je Katarina uputila na te re~i. Bio je to odvaàn osmeh, intiman, punradoznalosti. Mrzeo sam {to moram da izigravam njenog brata. Poèleo sam da zgrabim Lijama za okovratnik, daga prodrmam, da mu kaèm da sam ja Katarinin brat od tetke, a ne Bardo. Poèleo sam da mu kaèm, da kaèmsvima, da }e se odmah po povraktu u Grad Katarina udati za svog brata od tetke, svog pravog brata od tetke. Alisamo sam stegao vilice i o}utao.

Juri ustade i ode u prednji deo pe}ine i skide nekoliko ~ereka koji su visili sa ra`nja iznad vatre. Doneo ihje natrag, preba~ene preko ruke, ne obra}aju}i pa`nju na sokove koji su curili iz pukotina na ~a|avom mesu.Jedan je pruìo Soliju, jedan zadào za sebe, a preostali je dao svom bratu.

"Posmatrali smo vas dok ste dolazili s juga", re~e Juri. "Ovo je bila lo{a godina; rundavci i svilenotrpcipobegli su na Spoljna ostrva, a tuva je tako oboleo od usne bu|i i toliko se proredio, da ne smemo da ga lovimo."Prineo je ugljenisani komad mesa nosu i pomirisao ga. "Morali smo da lovimo nunki, tuljana. Ali i on se proredio,jer ribe vi{e ne plivaju kao nekada. Nunki nam vi{e ne ska~e na koplje. Ovo tuljanovo meso nam je poslednje.Lijam je hteo da ga pojede za doru~ak, i ko da mu zameri? Ali videli smo vas kako dolazite s juga, i znali smo da}ete, ako ste ljudi, a ne duhovi kao {to je Vicent tvrdio, biti gladni mesa."

Govore}i, on zabaci glavu i otvori usta. Spustio je u njih kraji~ak ~ereka i odgrizao ga jakim, belimzubima. Meso je, kako sam na svoj uàs primetio, bilo sirovo ispod crne korice. Juri je grizao i brzo `vakao i opetgrizao; gutao je i `vakao, a krv iz gotovo sirovog mesa tekla mu je preko pocrvenelih usana. @vakao je i glasnosisao, ispu{taju}i mljackavi zvuk kao kada ne{to mokro udara o mokro. @vakao je {iroko otvaraju}i usta, gnje~e}isa uìvanjem ìlavo meso.

Soli ga je pa`ljivo posmatrao, a onda je uradio isto {to i starac, pro`diru}i meso kao ìvotinja. Juri jepojeo jo{ nekoliko zalogaja, pa je ostatak mesa dodao svom starijem sinu, Lijamu. Soli, savr{eno ravnodu{na licadok su mu vilice radile, pruì meni odvratni, unakaèni ~erek. Ali ja nisam mogao ni da ga dodirnem. Ja, koji samsa tolikim odu{evljenjem planirao ovu romanti~nu potragu za tajnom ìvota - bio sam zga|en i sle|en komadomtog istog ìvota koji je visio, klate}i se, iz Solijevih masnih prstiju.

Lijam me pogleda, dok je istovremeno zubima kidao meso. Jurijeve o~i su, tako|e, bile uprte u mene, i onse o~igledno pitao za{to odbijam meso. "Ukusno je, masno", re~e on, namignuv{i mi dok se oblizivao. "Ne volimda ubijem nunkija, ali mnogo cenim ukus njegovog mesa."

Soli je gledao u mene, a Vicent i njegovi sinovi, Vemilo i Hajdar, gledali su tako|e. Moja majka i Katarinai stotinu radoznalih Devakija, mu{karaca i èna - svi su gledali u mene. Bardo, koji je sedeo pored meneprekr{tenih nogu, gurkao me je laktom. Pruìo sam ruku da uzmem meso. Jo{ je bilo toplo od vatre, tvrdo napovr{ini, vru}e, meko i podatno iznutra. Drào sam ga ovla{, kao da se bojim da }e ga moji nervozni prstizgnje~iti. Masni sokovi curili su kroz pukotinu na korici, teku}i mi preko ruku. Osetio sam kao da mi vreli sokovibrizgaju u ustima, uz iznenadno, vrelo ga|enje duboko u grlu. Miris pe~enog mesa me je nagonio na povra}anje.Okrenuo sam glavu, gutaju}i pljuva~ku i rekao: "Ovo meso treba da prepustim svom ro|aku, Bardu. Ve}i je odmene i gladniji od medveda u zimsko prole}e."

Bacio sam pogled na Barda, koji je zaista netremice buljio u meso, `va}u}i brk. Bardo, pomislio sam,uprkos slojevima ste~ene kulture i ukusa, uprkos duboke odbojnosti koju civilizovani ~ovek ose}a prema svakommesu koje nije specijalno odgajeno, uprkos ~istog varvarstva, koje se ogleda u jedenju ìvog mesa, Bardo }epojesti ma {ta, samo ako je dovoljno gladan.

Ali Juri zavrte glavom i re~e: "Da li sin odbija ìvot koji su mu podarili otac i majka? Ne, i isto tako ne smeda odbije meso koje mu otac ponudi, ili napitak koji mu spravi majka. Da nisi bolestan, Malori? Ponekadhladno}a i vetar uti~u da se ~ovek toliko razboli od gladi da ne moè da jede. Onda mu glad umre, ali njegovomeso stane da otpada sa kostiju i njegov izgladneli duh previ{e ùdi da ugleda onu drugu stranu dana. Mislim dasi ti gladan ~ovek koji je isuvi{e dugo trpio glad: to i slepac moè da vidi. Da po{aljem Analu da ti spravi malo~aja od krvi? Da ti razbudi glad?"

Drè}i ~erek u rukama, progutao sam natrag svoj izbljuvak i rekao: "Ne, poje{}u meso." Iz Rajnerovihse}anja koje su zapisali aka{ici iznenada sam izvukao recept za ~aj od krvi. Koliko god da sam se gadio mesa, jo{vi{e sam se uàsavao pomisli da pijem ~aj od krvi, jednu neverovatnu me{avinu tuljanove krvi, mokra}e i gorkogkorena iveri~inog drveta. Zabacio sam glavu i pustio da mi meso visi iznad usta. Odgrizao sam jedan zalogaj.

Ne mogu da tvrdim da se ukus mesa mnogo razlikovao od ukusa specijalno odgajenog mesa koje mi jemajka davala u detinjstvu. Nije. Istina, ovo meso bilo je masnije i ~a|avo i mnogo, mnogo sirovije nego {to makoje meso sme da bude. Ali ipak je bilo meso. "Meso je meso", re~e Bardo, gu{e}i se njime nakon {to sam japojeo svoj deo. Ne, nije mi smetao ukus tog mesa, ve} pomisao da `va}em ne{to {to je jednom skakalo nazapovest ìvoga mozga, meso ìvog stvorenja. @vakao sam i gutao ljigave proteine koji su se tako malo razlikovaliod onih kloniranih iz mi{i}nih }elija bez mozga, i odgajenih u buradima sa fiziolo{kim rastvorom. Jeo sam svojobrok mesa uàsnut, a ipak o~aran tom potrebom ìvota da se hrani drugim ìvotom. Ukus gvo`|a i soli ispunio mije usta i moje smrznuto, iscrpljeno telo razbudilo se na taj podsticaj da ìvi. Uzeo sam jo{ jedan zalogaj mesa, pajo{ jedan, i jo{ jedan. Bilo je ukusno. Bio sam tako gladan da sam napunio usta krvavim gromuljicama; `vakaosam tako brzo da sam se ujeo za obraz. Nastavio sam da gutam vlastitu krv zajedno s tuljanovom, i jeo, sve dokmi se nije smu~ilo. Kad vi{e nisam mogao, pruìo sam meso Bardu.

Ostatak na{eg obeda bio je jo{ odvratniji. [ta vi{e, stara, ubaja}ena hrana koju su nam iznele Anala idruge ène nije ~ak bila ni ukusna. Devaki, mu{karci i ène, deca tako|e, zubima su lomili ljudske badema. Jeli suso~no jezgro, ù}kasto i gnjecavo, prevu~eno belom pokoìcom. Vicentova èna, Lilija, ko{tunjava, nervozna ènasa zatupastim ùtim zubima, skuvala nam je supu od starih kop~evih jaja. Velika, plava jaja provela su isuvi{e dugovremena ispod ènke, ali Devaki su ih ipak jeli, vode}i ra~una da samo izvade o~i embrionima. (To su radili zato{to su pti~i kopca slepi kad se ispile, i oni nisu hteli da dobiju od njih to slepilo.) Bilo je i drugih jela, jela za kojenisam verovao da bi ih ~ovek mogao jesti: sirovih komada tuljanovog sala, koje su gutali kao {to bi moja majkaprogutala ~okoladnu bombonu; sirove utrobe kobaca i drugih ptica; mamutove kosti stare godinu dana koje subile zakopane u zemlju da bi omek{ale i postale natrule; i naravno, obavezne ~inijice smrdljivog ~aja od krvi. (Neèlim da kaèm da Devaki nisu vodili ra~una {ta gutaju. Nije tako. ûdno, ali ne bi ni za ìvu glavu popili vodu ukojoj se nalazi ma i najmanja trun~ica zemlje. A onu, gorepomenutu hranu, jeli su samo zato {to su bili gladni.Glad je veliki za~in ìvotu. Kasnije, te zime, kad smo gotovo umirali od gladi, bi}e jo{ ve~ih uàsa.)

Po{to smo zavr{ili s obedom, Juri se pogladi po stomaku i izgovori molitvu za du{e ìvotinja koje smopojeli. "Zima je bila hladna i te{ka", re~e on. "I pro{la zima je bila te{ka, i ona pre nje. I zima pre te, kad je umrlaMerili, bila je tako|e lo{a godina. Ali da ste do{li pre pet zima, gostili biste se mamutovim odrescima." Zevnuo je iu{tinuo Analu za bedro. Ona je sedela pored njega, bi{te}i mu kosu. "Ali sutra je tuva bolestan od usne bu|i, aDevaki su gladni, i zato }emo loviti tuljana." Anala mu izvu~e nekog insekta - mislim da je to bila va{ka - iz sedekose iznad uha. Ona je zgnje~i izme|u dva prljava nokta i proguta je. Juri mahnu rukom u pravcu Solija, Barda imene. "Da li su mu{karci Senveline, koji su Devaki isto koliko i ja, suvi{e umorni da bi sutra zajedno s nama po{li ulov na debelog, sivog tuljana?"

Trebalo je da pustim Solija da odgovori, po{to je on navodno bio glava na{e porodice. Ali bio sam puntuljanovog mesa i uàsa, i nisam mogao da podnesem pomisao da ubijem tako inteligentnu ìvotinju kao {to jetuljan. "Umorni smo", hitro sam upao. "Umorni smo, a i na{im psima je potreban odmor."

Soli sevnu o~ima na mene, dok je Lima svoje masne ruke trljao po licu svog mla|eg brata, Seifa. (Da li jeto bila za{tita od hladno}e? Nekakav varvarski na~in blagiljanja? Pretraìovao sam svoj um, ali u njemu nijepostojala memorija na taj obi~aj.) Slomljenim noktom, Lijam izvu~e komadi} mesa koji mu se bio zaglavio izme|uzuba. "Niste bili umorni kad je trebalo jesti tuljana", primeti on.

Iznenada se nagnuo iznad mene i ja osetih njegov otu`ni zadah dok je zavla~io ùljevitu ruku ispod mogkrzna i opipavao mi mi{ice na vratu i le|ima. Kako sam mrzeo obi~aje Devakija! Mrzeo sam to prisno dodirivanje;mrzeo sam hladni, masni dodir ruku nepoznatog ~oveka, uàsavao se dodira njegove koè s mojom. "Malori jeizmr{aveo, ali je jo{ jak", objavi on. "Dovoljno jak da lovi tuljana, rekao bih. Ali umoran je; mo`da bi trebalo da seodmara na svojim krznima dok mu njegova gotovo-bra}a ne donesu debelo rebro i meki kotlet i druge mek{ekomade mesa."

Istrgnuo sam se ispod njegovih ruku. Bilo bi zaista lako pomislio sam, da ga sad {~epam za grkljan iistrgnem ga. Stresao sam se i navukao okovratnik ~vrsto oko vrata, a onda sam rekao ne{to {to je nateralo Barda iSolija, i sve ostale iz Nikadije, da me ~udno pogledaju.

"Umorni smo", rekao sam, "ali ne toliko da ne moèmo u lov. Na ju`nom ledu nema mamuta, pa smo~esto lovili tuljane. Ubio sam mnogo tuljana; sutra }u ubiti jednog za Lijama i da}u mu dìgericu."

To {to sam rekao podsetilo me je na moje hvalisanje da }u prodreti u Entitet. Ali dok je to hvalisanje bilonepromi{ljeno i gotovo me ko{talo ìvota, pred Lijamom sam se namerno razmetao. Ubi}u tuljana. Nekako }uuspeti da ubijem tu plemenitu ìvotinju. Uradi}u to da bih Lijama naterao da u}uti od stida i da bih zaradiopohvale svojoj 'porodici'. Onda }emo, pomislih, mo`da brè uspeti da na|emo ono {to traìmo i da odemo izovog prljavog, varvarskog mesta.

Ostali smo jo{ neko vreme sede}i na krznima i pri~aju}i pri~e - izmi{ljene pri~e - o lovu na tuljane uju`nim morima. Analina ljupka k}i, Sanja, sluìla nas je ~ajem od krvi, koji su Devaki bu~no srkali, mljackaju}iustima. Kasnije sam doìveo {ok kada sam video kako Sanjina beba sisa mleko iz njene gole dojke, prekriveneplavim venama. Te no}i me je, izgleda, sve {okiralo, naro~ito neobuzdani krici uìvanja koji su dopirali iz obli`njihkoliba Jelenalina. ûo sam ènu kako dah}u}i daje najintimnija upustva svome muù - nadam se bar da joj je tobio mu` - slu{ao isprekidano disanje i {u{tanje krzna, zvuke ljudskih ìvotinja koje se pare. Zadubljen u te noveutiske, jedva da sam i obratio pa`nju na Jurija, koji mi se primakao. Zurio sam u jedva vidne jezi~ke plamena kojisu poigravali na naftnim {kriljcima ispred mene, i bio sam {okiran kad mi je tiho dobacio: "Ne treba da ubije{tuljana. Nunki je tvoj doffel. Zato nisi mogao da jede{ tuljanovo meso - trebalo je to odmah da shvatim."

Devaki, setio sam se, veruju da se du{a svakog ~oveka ogleda u du{i odre|ene ìvotinje, koja je njegovdoffel, njegovo drugo ja, koju ne sme da lovi.

Brzo sam se osvrnuo oko sebe, ali niko na nas nije obra}ao pa`nju. Soli i Justina se ve} behu povukli una{u kolibu. Moja majka i Katarina sedele su sa Analom dok je Bardo zabavljao - ako je to prava re~ - ostale,pesmom koju je na licu mesta improvizovao.

Okrenuo sam se Juriju i rekao prvo {to mi je palo na pamet: "Ne, Ayeye, kobac je moj dvojnik. To mi jerekao deda, kad sam postao odrasli mu{karac."

On me iznenada {~epa za ruku, gledaju}i me s tugom u oku, i re~e: "Ponekad je veoma te{ko da seodredi u kojoj ìvotinji se nalazi na{e drugo ja. Te{ko je da se to uo~i, i zato se doga|aju gre{ke."

"Moj deda", slagao sam, jer nisam poznavao nijednog svog dedu, "bio je veoma mudar ~ovek."U tom trenutku svi prsnu{e u smeh jer je Bardo pogre{no izgovorio dve re~i u svojoj pesmi, {to joj je

potpuno promenilo zna~enje. Hteo je da otpeva:

Ja sam usamljenik sa ju`noga ledai traìm otmenu ènu.

Ali potpuno pobrkao je samoglasnike i ispalo je:

Ja sam purpurni ~ovek sa ju`noga ledai traìm otmenu va{ku.

Pravio se da ne prime}uje svoju oma{ku, ~ak i kad je Anala zakokodakala kao polarni gnjurac, pljesnulase po bedrima i po~ela da bi{te Lijamovu plavu kosu, da vidi da li }e uspeti da na|e Bardu njegovu 'otmenuva{ku'. Izgleda da su svi mislili da je namerno izme{ao re~i i da je veliki {aljivdìja, a ne glupi pajac.

Juri se osmehnu i jo{ ~vr{}e me uhvati za mi{icu. [ake su mu bile ogromne kao Bardove, ali tvr|e,ogrubele vi{egodi{njim radom i hladno}om. "Ponekad", re~e on - a u glasu mu se ose}ala neka ~udna napetost -"ponekad dede, koji su veoma bliski sa unucima, ne mogu da vide koja im se du{a krije u o~ima. A tvoje su veomate{ke za odgonetanje, to i slepac moè da vidi. Plave su i opake, kao sumaglica nad ledom, i gledaju negde udaljinu. Zar moè{ zameriti svom dedi, Mauliju, {to je tvoju du{u gre{kom uzeo za gnevnu du{u kopca? Ali, ayeyenije tvoj doffel, dovoljno je i ovo jedno oko da budem siguran. Nunki, tuljan, koji voli ukus morske soli i ledenospokojstvo okeana - on je tvoj doffel."

Ne mogu ovde da objasnim verovanja Alaloija. Prostor mi ne dozvoljava da opi{em bogatstvo mitova isistem totema, pomo}u kojih se oni sjedinjuju sa duhovima ìvotinja i onim {to nazivaju Du{om sveta. (U svakomslu~aju, nisam ba{ ni siguran da sam zaista shvatio pojam njihovog telepatskog saobra}anja sa drve}em, kopcimai tuljanima, ~ak i sa kamenjem. Ne razumem - ~ak ni sada, nakon svega {to se dogodilo - kako Alaloji stvara svettrenutak po trenutak, u transu ve~nog sada-trenutka.) Taj sistem je sloèn i star, tako star da istori~ari nemajupodataka o njegovom nastanku. Burgos Har{a je verovao da su prvobitni Alaloji pozajmili tu i tamo pone{to izmisticizma Sufija i drugih prastarih filozofija, ono {to je odgovaralo njihovom novom okruènju. Tako|e su usvojili,mislio je on, totemski sistem i vreme sna od jednog prastarog plemena sa Strailije, na Staroj Zemlji. Tamo, upustinjama tog usamljenog kontinenta, ~ovek je imao na raspolaganju pedeset hiljada godina samo}e da razvije

taj sistem mi{ljenja i simbola. Bio je to sloèn sistem, logi~ki dosledan, i zavisio je od ~udnih hijerarhija misli iìvotnih stavova. Sadràvao je pravila po kojima su ljudi i ène provodili ìvot. Na~in na koji }e ~ovek naslagaticepanice da zapali vatru, pravac u kojem }e da mokri (na jug, uvek na jug), koliko }e puta smeti da kopulira sasvojom ènom - svaki aspekt ìvota bio je unapred odre|en tim lukavim sistemom. Bez obzira na to koliko mi se~inio primitivnim i naivnim, on je predstavljao najduì neprekinuti intelektualni sistem u ~ovekovoj istoriji. A po{to jeJuri, najstariji mu{karac plemena, bio istovremeno i savr{eno upoznat s tim sistemom, trebalo je da prihvatim da jeu pravu kad odre|uje jedinu ìvotinju koju ne smem da lovim. Ali nisam to prihvatio, i rekao sam: "Sutra }u u lovna nunkija, kao {to sam obe}ao."

Juri zavrte glavom. Ispustio je dugi, duboki zvi`duk kojim Devaki oplakuje mrtvaca. "@alosno je to", re~eon. "Nije svima poznato da se po jedan put u velikom vremenskom razmaku ra|a ~ovek koji odbija da prihvatisvoje drugo ja. Po{to ga ne prihvata, izloèn je raznim opasnostima, jer to drugo ja vreba priliku da ga uni{ti,radije nego da zauvek ostane samo. Za takvog ~oveka nema spajanja, nema jedinstva. I zato mora da ubija, jermu je su|eno da ubije tu svoju polovinu - razume{? Ako to ne uradi, ta druga polovina - to besmrtno ja - nikadane}e izrasti do ispunjenja. Bolno je to, i te{ko, i moram da ti postavim pitanje: jesi li voljan da bude{ ubica?"

Jo{ dugo smo tako sedeli i razgovarali, zure}i u zidove pe}ine. Svi ostali su se ve} odavno povukli napo~inak, a ja sam i dalje sedeo i slu{ao praznovernog starca. Juri je imao bogato iznijansiran glas. Intonacijamamajstora pripoveda~a - ili {amana - drào me je tim glasom zatravljenog u mestu, ispredaju}i pri~u sve dalje idalje, do duboko u no}. U re~ima su mu odzvanjale skrivene mudrosti i tajna znanja. Izraàvao se isuvi{ejednostavno da bih ga ozbiljno shvatio, ali ipak me je uznemirio. Kazao mi je da }u se razboleti od straha {to }uubiti samoga sebe; prorekao je da }e do}i dan, i to uskoro, kada }e mi hrabrost ute}i, kao sne`ni zec u {umi, kada}u {krgutati zubima i vikati: Sve je la`! "Jer, {ta je veliki strah?" upitao me je. "Nije to strah od zime, ili od zubabelog medveda. To su strahovi tela, strahovi koje zaboravimo kad sedimo pored tople vatre, ili kad se igramo sasvojim ènama. Nije to ~ak ni strah od smrti, jer znamo da }emo, ako se pleme bude molilo za na{e du{e, ìvetive~ito s druge strane dana. Ne, veliki strah je strah od onog sebe koje je u nama. Bojimo se da postanemo tobesmrtno ja. Otkriti neznano u sebi je kao skok u grotlo vulkana. Sagoreva du{u. Ako bude{ ubio svog dofela,spozna}e{ taj strah. I mora{ razumeti, to je strah bez mere i kraja."

Kona~no sam othramao natrag u na{u kolibu, u stanju krajnje iscrpljenosti. Bio mi je to najduì dan uìvotu. (Izuzev, naravno, dana provedenih u mnogostrukosti - to i nisu bili pravi dani - provedeni u usporenomvremenu.) Upuzao sam kroz tunel na ulazu u osvetljenu unutra{njost kolibe, i otkrio da mi je neko ve} rasprostrokrzna za spavanje na postelju od snega. Zavukao sam se u njih. Bol u kolenu i onaj drugi bol nisu mi davali da seopustim. Zapaljeni naftni {kriljci bacali su toplu, ùtu svetlost na spava~e, koji su po~ivali na svojim sne`nimposteljama. Katarina je leàla pored mene, di{u}i ravnomerno i blago, nalik na tihi ùbor morskih talasi}a. Soli,kako sam s iznena|enjem primetio, drào je Justinu u naru~ju, utonuo u nemiran san. (Ne znam {ta mi je pri~inilove}i {ok: da li ta njegova ne`nost ili otkri}e da je i on, nam}orasti Soli, u stanju da zaspi.) Bio sam iscrpljen, alisam tako|e bio zapao u ono stanje neprirodne budnosti, koje nastupa posle krajnje iscrpljenosti. Razmi{ljao sam oJurijevim re~ima. Nisam mogao da zaspim. [kripanje Solijevih zuba, plip-plop vode koja je kapala sa svodatavanice u sinkopi s preterano glasnim otkucajima mog srca, {i{tanje vetra kroz lo{e zakrpljene rupe u ledenimzidovima - ti zvuci mi nisu davali da zaspim. Sne`ni zidovi bili su preterano dobra izolacija od hladno}e. Koliba jebila pregrejana i zaudarala je. Topolota zaspalih tela poja~ala je smrad ustajale mokra}e, moj vlastiti kiseli znoj ijo{ neke mirise koje nisam mogao da odredim. Smrad je bio tako grozan, da sam jedva mogao da di{em. Vazduhme je gu{io kao neko staro krzno, natopljeno izbljuvkom. U stomaku sam osetio ga|enje i strah. Zbacio samkrzna, brzo se obukao, i istr~ao iz kolibe do ulaza u pe}inu, gde sam svu svoju gozbu povratio u sneg. Mislio samna svoje obe}anje da }u sutradan ubiti tuljana, i povra}ao, sve dok mi stomak nije ostao zgr~en i ispra`njen. Kadsam isteturao iz pe}ine, jedan pas zareà i {kljocnu zubima, za njim jo{ jedan, pa jo{ jedan. Okrenuo sam se ipolu~u~e}i vratio se u pe}inu. Tamo, u nejasnoj, narandàstoj svetlosti treperavih ognjenih jezika, psi suposkakivali na svojim uzicama. Tusa i Nura, Rufo i Sanije, moji jadni, pregladneli psi za vu~u, tukli su seme|usobno, grabe}i ~eljustima polusvarene zalogaje tuljanovog mesa iz ru~i~aste barice, razlivene u snegu. Tusazareà u sunu zubima na pomirljivog Rufa, koji zaski~a i zadovolji se da poliè jednu od manjih barica izubljuvka.Onda Tusa razdera Nurino uvo, a Sanije po`dra raskravljeni sneg, crven od Nurine krvi.

Po~eo sam da razdvajam pse. Nastala je op{ta pometnja ~eljusti koje ujedaju, laveà i uskovitlanog krzna.Jedan od pasa me ujede. Privezao sam ih ~vr{}e za ko~eve i nabacao gomilu snega na one gadne otpatke.

Kako je istinska glad uàsna! Kakvu stra{nu gre{ku sam napravio kad sam izgladneo pse! Okrvavljenaruka me je pekla dok sam razmi{ljao o tome, a boleo me je i prazan stomak. Da li je to bio ìvot? Da li je tajose}aj praznine u stomaku i ùdnja za hranom cena ìvota? Ne, pomislih, to je isuvi{e grozna cena, i zapitah se

kakva me je to silna ta{tina dovela Devakijima da traìm tajnu ìvota. Tajna ìvota - zar je mogu}e da je onaizvezena na hromozomima tih prljavih ljudi koji piju krv? Zar je mogu}e da su njihovi preci zaista zadràli u svojojDNK tajnu Jeldri?

Zamislio sam da imam ve{tinu seka~a i utiskiva~a, da mogu da da razmrsim nizove Jurijeve DNK kao {toistori~ar, tragaju}i za znanjem, raspli}e neku prastaru tapiseriju. Da li bih na{ao, kodiranu me|u izuvijanim{e}erima i bazama, informaciju koju su Jeldre odavno tu uplele? Da li neka umotana poruka po~iva u testisimaVicenta ili Lijama, neka va`na tajna, pravi na~in ìvota za celo ~ove~anstvo? I ako ta poruka postoji, za{to bimorala da bude obavijena velom tajne? Ako su Jeldre mogle da nam kaù da treba da pogledamo u svojupro{lost i u svoju budu}nost da bi prona{li tajnu ìvota, za{to onda nisu mogle da nam kaù i samu tajnu?

Za{to bogovi nisu mogli, ako su zaista bogovi, prosto da nam kaù?Podigao sam pogled prema zvezdama, prema sjajnom trouglu Vakande, Eane i Farfare, koji je treperio

iznad isto~nog obzorja. Iza njih, jezgro galaksije bilo je izbrazdano manje primetnim pulsiranjem koje mehani~arinisu umeli da objasne. Ako otvorim o~i {to {ire mogu, da li }e se zapaliti svetlo{}u bogova? Ako okrenem liceprema dalekom solarnom vetru zvezda u jezgru, da li }u ~uti {apat bogova u svome uhu?

Oslu{kivao sam, ali ~uo sam samo uzdahe vetra koji je promicao kroz {umu u daljini. Sa zapadne padineKveitkela za~ulo se zavijanje vuka upu}eno nebu. Stajao sam tako jo{ neko vreme, oslu{kuju}i i posmatraju}i,posmatraju}i i ~ekaju}i. Zatim sam se vratio u pe}inu. Sutra }u ubiti tuljana i spozna}u, ako ne tajnu ìvota, barzna~enje smrti.

10. AKLIA

ôvek ne moè podneti premalo stvarnosti.

Izreka ketika

Rano slede}eg jutra probudio sam se uz horsko ka{ljanje i pljuvanje, koje su proizvodili mu{karci i èneporodice Reinalina u kolibama na suprotnoj strani pe}ine, dok su izbacivali grudve flegme i ~istili bolna grla. Meneje tako|e bolelo grlo od ledenog vazduha koji sam udisao na ju~era{njem putovanju. (Da li je to zaista bilo tekju~e, zapitao sam se kad je kobac ubio Lika. Kao da je pro{la godina.) Obla~enje je bilo mu~no. Noga mi je bilatako uko~ena da sam jedva mogao da je ispruìm. Iako sam bio mrtav gladan, nisam mogao da jedem bademekojima me je ponudila Justina. "Sve nas boli grlo", kazala je, dok je pekla bademe na ognji{tu u sredini kolibe."Boli kad ih guta{, znam, ali nisu tako lo{i ako ih brzo sa`va}e{, a bi}e ti potrebna snaga ako zaista po|e{ u lov natuljana. Ho}e{ li?"

Katarina, koja je kle~ala obla~e}i se, pogledala me je kao da ta~no zna {ta }u uraditi. Nije rekla ni re~.Soli je sedeo pored naftnih {kriljaca struù}i led sa svoje krznene ode}e. Divio sam mu se {to se drì tako pravo~ak i kad sedi - uprkos bolovima koje je ose}ao u nedavno izvajanoj ki~mi. (Iz nekog razloga, Soli se sporijeoporavljao od nas. Mehtar je pretpostavio da postoji granica zaceljivanja kod podmla|enih }elija i da je Soli, kogasu ve} tri puta podmla|ivali, stigao blizu te granice.) Podigao je pogled, i za trenutak stao da prelazi njime prekopredmeta u kolibi: velike kocke od snega kojom se ulazni tunel {titio pred vetrom koji je bu{io kao svrdlo, ispucanei olju{tene re{etke za su{enje iznad naftnih {kriljaca, duga~kog, testerastog noà za sneg, strugalica za sveèodrane koè, kopalja, posu|a, raznih svrdala i drugog oru|a naslaganog pored zasvo|enih zidova, mekih, jo{toplih krzana za spavanje na postelji od snega na kojoj su on i Justina donedavno po~ivali. "Da, Malori }e lovitituljana", re~e on.

Pogledao sam ga i dobacio mu prigu{enim glasom: "Pola godine smo planirali ovu ekspediciju, a ipaksmo zaboravili jednu stvar."

Skupio je crne obrve i pogladio bradu. "Koju stvar?""Kafu", rekao sam, ose}aju}i prodorni bol u glavi. "Umirem za gutljajem kafe.""Gladan si", re~e on. "Zato te boli glava.""Nisam rekao da me boli glava.""Nisi morao ni{ta da kaè{", odvrati on i dodade: "Misli{ li da si jedini koji umire za kafom?"Naka{ljao sam se i pogledao Katarinu, koja je ~e{ljala svoju dugu, crnu kosu. "Mo`da je ovo putovanje

ipak samo jedna velika glupost", primetih razdraèno."Pojedi malo badema", odgovori Soli. "Jedi; nemoj misliti na kafu, ni na svoju glupost. Ima}e{ dovoljno

vremena za to kada se vratimo u Nikadiju."

Uzeo sam {aku badema i strpao ih u usta. Imali su opor i gorak ukus."Mora{ ih `vakati", re~e Justina. Pruìla je Soliju ~iniju sa pe~enim bademima, koju je on uzeo ovako:

poloìo je svoje duga~ke {ake preko njenih i netremice je gledao u o~i dok je ona polako izvla~ila ruke,prepu{taju}i mu svu teìnu ~inije. Tim prisnim gestom dodirivali su jedno drugom koù i milovali se pogledom.O~igledno, uprkos svojim veoma razli~itim motivacijama i snovima, uprkos godinama provedenim u uzajamnomzanemarivanju i prebacivanju, uprkos gor~ini surovog vremena, duboko su se voleli. Tu ljubav je, pomislio sam,obnovio ose}aj odvojenosti od sveta, sjaj leda i otvoreno nebo. A ko ne bi mogao da voli prelepu Justinu sanjenim beskrajnim optimizmom, poletom i ìvotnom rado{}u? Da, mogao sam da vidim za{to je Soli voli, jer svismo je voleli; ono {to nisam mogao da razumem, bilo je za{to ona voli njega.

Po{to smo sa`vakali doru~ak, Bardo i moja majka su se nagurali u na{u kolibicu da zajedno s namapopiju nekoliko ~inijica ~aja od lekovitih trava. Bili smo ba{ ~udno dru{tvance, sede}i onako rame uz rame ukrugu, pogureni srku}u}i iz svojih ~inijica od kosti i prave}i se da smo Alaloji! Pravo je ~udo da smo uspeli dazavaramo Devakije da poveruju da smo im gotovo-bra}a! Bio sam donekle zadovoljan {to izigravam Solijevogsina. Svi su prihvatili Solija za mog oca, dok je Lijam zbijao {ale o Bardovom za~e}u.

"Ne dopada mi se taj ~ovek", obrati mi se Bardo, sve vreme trljaju}i svoje krupne, sme|e o~i, da iz njihodagna san. ([teta, pomislio sam, {to je Mehtar samo malo izmenio njegovo ru`no, ispup~eno ~elo i baburastinos.) "Jesi li ~uo {ta je taj Lijam rekao? Rekao je da tvoju majku ne smemo ostaviti samu kad po|emo u lov, jer biopet mogao da je siluje medved i da rodi jo{ jednog Barda. Ala mu je vic!"

Bilo mi je milo {to niko od Devakija ne zna da sam ja sin svoje majke, a ne Justinin. Da su znali,verovatno bi se {alili da je Soli silovao moju majku. "Kad bi znali moju majku", {apnuo sam Bardu, "bilo bi im àomedveda - ili ma koga drugog - ko bi poku{ao da je siluje." Koliko mi je bilo poznato, moja majka je samojednom u ìvotu legla s mu{karcem, one no}i kad sam ja bio za~et.

Soli ispi svoj ~aj i objavi da je vreme za polazak. Ispruìo je ruku da dohvati svoja koplja za tuljane. "Juri injegova porodica }e nas ~ekati." Namr{tio se, pogledav{i Katarinu, i rekao: "Vas ène }emo ostaviti da raditesvoj... ènski posao."

Odnekud sam bio ube|en da Soli ne misli na {ivenje koà i dojenje beba, svakodnevni posao ènaDevakija. O~igledno je podozrevao da smo Katarina i ja ljubavnici. O~igledno je èleo da budem na mukamazami{ljaju}i kako ona leì ispod nekog Devakija. Ili to, ili je hteo da mu~i samoga sebe - nisam siguran. Ali nisamverovao da }e Katarina tog dana imati prilike da 'radi svoj posao'. Ve}ina mu{karaca }e oti}i u lov, a mislio samda ne}e imati mnogo uspeha ako poku{a da skuplja spermu malih de~aka.

Dok smo navla~ili svoja krzna, moja majka je prelazila pogledom s mene na Solija, pa na Katarinu i opetna mene. Nije mi se dopao pogled koji je uputila Katarini. Bilo je u njemu, pomislio sam, zavisti, zato {to jeKatarina bila sposobna da uradi ne{to {to ona ne moè. "Idite i lovite te tuljane", re~e moja majka. "I dok ste ulovu, mi ène }emo vam pripremiti postelju. Da legnete kad se vratite."

Na ulazu u pe}inu pridruìli smo se odraslima i de~acima iz porodice Manvelina. Mnogobrojni zapre`nipsi su jeli, dok su ljudi postavljali amove i prevla~ili saonike slojem leda. Posao je bio mu~an i bilo je hladno uruì~astoj svetlosti praskozorja. Ispod kamenih gromada zaustavljenih ledom i zimzelenog drve}a, Juri i Vicent, iLijam, Seif, Hajdar, Jinje, i ostali mu{karci Manvelina, postavili su sanke dnom navi{e, u pravcu jo{ mra~nog neba.Po{to led nije hteo da se hvata neposredno za kost saonika, prevla~ili su ih premazom od biljnih otpadaka iusitnjene zemlje, zame{ene vodom i mokra}om, ispunjavaju}i udubljenja i izravnavaju}i ispup~enja debelim slojemsmrznutog blata. Jutarnji vazduh bio je tako hladan da se taj premaz ledio istog ~asa kad je stavljen, {to jeoteàvalo njegovo uobli~avanje i gla~anje. Bio je to nezahvalan posao. O~ekivao sam da }u ~uti gun|anja ipsovke, ali Devaki su zbijali {ale i smejali se, sve vreme zama~u}i prste u me{ine toplog blata koje su nosili na sebiispod krzna, odmah do koè. Brzo, ve{to i brzo, premazivali su gromuljice blata preko kosti. Deset stopa daleko odmene, Lijam je ve{to izravnao se~ivo saonika blatom na prstima, a onda ih brzo strpao u usta da se ne smrznu.Vazduh je bio ispunjen uzvicima, i obla~i}ima pare uz blatnjave ispljuvke, dok su ljudi sisali svoje prste, smejali se,razgovarali i pljuvali. Bardo se mu~io sa svojim saonicama, kao i ja sa svojim. On mi se pribliì i promrmlja: "Zarnije romanti~no? Hladni, ~isti vazduh, po koji urlik vuka-samotnjaka, mir, slatki poljubac prirode, vedrina - i ukuspopi{anog |ubreta. Ba{ ti hvala, malecki, {to si me doveo na ovo posve}eno mesto."

Posmatrao sam Lijama kako prska mlakom vodom iz usta. Razmazao je te~nost koja se brzo ledila prekoblata na saoniku. Za kratko vreme, njegovi saonici su se zacaklili od slojeva leda. Pogledao sam oko sebe, po~istini. Jurijevi ro|aci, Arani i Bodi, i njihovi sinovi, Jukio, Jemi i Jinje, tako|e su prskali vodom iz usta svoje sanke.

Bardo je mahnuo glavom u pravcu Jajvea i Arvea, koji su tako|e bili Jurijevi ro|aci. "Ceo ìvot su provelina ovom smrdljivom poslu. Kako samo mogu da ga podnesu?" Zatim se sagnu i stade da vodom iz usta prska

saonike na svojim sankama, rade}i onako kako je video da drugi rade, vezuju}i led za smrznuto blato. "E, ovoistinski mrzim", re~e on, dok je podizao svoj meh sa vodom. "Ogavno mi je da taj meh s vodom nosim uz stomak.[ta ti je ~ovek - ma{ina za zagrevanje koja spre~ava da se voda zamrzne. Ovo prokleto bu}kanje me izbezumljuje,pobogu!"

Soli nas je video kako {apu}emo i pri{ao nam krupnim koracima. "Umuknite", re~e on. I dodade: "Suluwanya, manse ri damya." [to se moè prevesti: Deca kukaju, odrasli se obuzdavaju. Natovarili smo saonice iupregli pse, i Juri zatim okupi svoju porodicu. "Malori nam je obe}ao da }e ubiti tuljana, zato nam Malori morare}i gde nas ~eka nunki", re~e on.

Svi pogleda{e u mene, i ja se setih da Alaloji ne uzimaju olako obe}anje da }e se uloviti meso. Lovacmoè obe}ati da }e uloviti ìvotinju samo ako zna da je ona spremna 'da mu sko~i na koplje'. Da bi to mogaoznati mora sebe dovesti u stanje auvania, ili otvorenog ~ekanja, neku vrstu transa u kojem se ose}a svemogu}im ivol{ebnikom i u kojem moè da vidi kroz crno more smrti onu drugu stranu dana. Takve vizije ne sme sam da traì;one moraju biti poklon ìvotinje koja }e biti ubijena, njenog jo{ ìvog duha, njene anime. Okrenuo sam se licemprema beloj kupi Kveitkela i pustio da mi se o~i uìè u beskona~nom. Poku{ao sam da primenim to vi|enje,poku{ao da u|em u askeer, kako kaù Alaloji; poku{avao sam isuvi{e jako. Nikakvu viziju nisam imao. Ali ljudioko mene su ~ekali, i zato sam se napravio da vidim kako se tuljanova anima pojavljuje ispred mene. Rekao sam,slagao: "Lo askaratha li Nunki, mi anaslan, lo moratha wi Nunkiyanima." Mudro sam pokazao na zapad, jer suzapadna ostrva, Takel i Alisalija, izgledala kao pozla}ene sne`ne planine i osetio sam potrebu da im se pribliìm.

Juri klimnu glavom i skrenu pogled da pozdravi zoru. "Lura sawel", re~e on, i mi svi ponovismo za njim:"Lura sawel", stoje}i u onom neobi~nom poloàju u kojem Alaloji oboàvaju sunce: kao insekti koje sam jednomvideo u zoolo{kom vrtu, stajali smo sklopljenih ruku podignutih prema suncu i skupljenih prstiju uperenih premasne`nom tlu. Pognute glave, stajali smo na jednoj nozi, s drugom povijenom unazad. Ostali smo dugo u tomsme{nom poloàju, zato {to je veliki Manve, desetog jutra sveta, tako ukazivao po~ast svom stricu, suncu. OndaJuri zgrabi drà~e svojih sanki, i mi krenusmo.

Dan se rodio hladan i bez vetra, iznad brda utonulih u gotovo-ti{inu. Jedini zvuk bio je {u{tanje saonicana snegu i }urlikanje polarnih gnjuraca dok su leteli i kruìli, kruìli i ponirali, traè}i sebi doru~ak. Na dalekimprevojima na nebu jasno su se isticali zup~asti obrisi jelovih grana, tako jasno da sam gotovo mogao darazlikujem pojedine iglice. Vozili smo pravo naniè, niz blagu {umsku padinu ka moru. Zemlja je bila ustalasana imestimi~no ispresecana urvinama i granitnim okomitim stenama. Strepeo sam od tih stena, jer na njima su, iznadtamnozelenog drve}a, obi~no boravili kopci. Tog dana, me|utim, nije bilo kobaca, iako su na sve strane sne`nize~evi i lasice marljivo kopali, traè}i borovnice. Jednom sam primetio jednu polarnu lisicu, a vi{e nego jedan putnai{li smo na vu~ji trag, zale|en u snegu. Ali to su bili stari tragovi; ve}ina vukova, kazao je Juri, oti{la je s ostrva,prate}i stada rundavaca.

Kad smo stigli do mora malo smo se namu~ili prelaze}i saonicama preko zale|enih talasa, iako dalekomanje nego prethodnog dana na neravnoj ju`noj obali. Oko podneva smo se iskobeljali iz dùngle leda i poletelipunom brzinom preko retkog snega nalik na pamuk, koji je leào na Starnbergerzeu. Kad smo odmakli oko petmilja od kopna, klimnuo sam Juriju glavom i mi se rasturismo u {irinu. Rekao sam 'oko pet milja', jer je vazduhiznad leda bio teàk kao te~nost, ogromno, plavo so~ivo koje je izvitoperavalo rastojanja i ~inilo da dalekipredmeti izgledaju blizu. êtvoro sanki otklizilo je na severozapad u pravcu Alisalije, koja je lelujala na linijiobzorja miljama daleko preko belog okeana; devet sanki - me|u njima Jurijeve i Lijamove - uputile su se upravcuJakela i Vasalije. Mi smo se lepezasto razi{li preko ledenog kruga otprilike dve milje u pre~niku. Zaustavio samsvoje sanke na mestu koje mi se u~inilo da obe}ava. Pretpostavio sam da su i svi drugi lovci u~inili isto. Ispregaosam Nuru, koji je bio izve`ban da namiri{e rupu u ledu ispod koje se nalazi tuljan. U pravcu severa, oko pedesetjardi od nas nalazio se Bardo sa svojim lova~kim psom na uzici, iako nije bilo sasvim jasno ko koga vodi. Sna`niSamsa vukao je Barda u trzajima preko snega, kaskaju}i tamo i ovamo, povremeno zavla~e}i crnu nju{ku u sneg,izduvavaju}i oblak belog praha. Na jugu se nalazio Soli, a na zapadu, preko blistavog leda, Juri i njegovi sinoviizgleda da su prona{li svoje otvore u ledu i sekli sne`ne blokove da sagrade zid koji }e ih zakloniti od vetra.

Alaloji otvor u ledu gde se pojavljuje tuljan nazivaju aklia. Drào sam Nuru na uzici od upletenog ko`nogremenja, dok je on kopao {apama po snegu i nju{kao, traè}i akliu. Izgledao je radostan {to se oslobodiosaonicama; dva puta je podigao {apu i poùtio sneg, samo radi zabave. Onda je uhvatio miris, uzbu|eno zalajao,i zategao uzicu. Po~eo je da kopa sneg. Po{to sam to mesto obeleìo {tapom, odvukao sam razo~aranog psa nizvetar i vezao ga za ko~i} koji sam zabio u led. Isto sam u~inio sa ostalim svojim psima, Rufom, Sanjom i Tuso.Tuljani su prakti~no slepi, ali sluh im je izvanredno o{tar i ja nisam hteo da pse}i lave` upla{i moga. Vratio sam sedo aklie, nose}i {tap za pipanje i testeru za led, kao i ostalu, smrtonosniju opremu.

Tuljani, s obzirom na to da su kopneni sisari, ne mogu da udi{u vodu, kao {to mogu izvesne vrsteprilago|enih sisara, koje ìve u morima Agatange i Balanikija i drugih vodenih svetova. Tuljani moraju imativazduha, i zato svaki od njih drì cele zime otvorene mnoge rupe u ledu. Mu`jak tuljana - a mo`da i ènka -skakuta}e po vodi gore-dole dok se stvaraju prvi slojevi leda, u ranu zimu, lome}i uvek iznova tanke plo~e leda,dok }e se led taloìti i taloìti oko aklie. Redovno obilazi svoje otvore, ska~u}i navi{e i propadaju}i u vodu,probijaju}i se do vazduha, di{u}i neko vreme, a zatim plivaju}i do svoje slede}e rupe u ledu. Kada zima za|e isvoje najduè i najhladnije dane, led oko rupe je debeo gotovo deset stopa. Po{to sneg pada i vetar ga nanosi, iled se otkravljuje i opet se ledi, iznad rupe se stvara prekriva~ od snega, koji je zaklanja od o~iju lovca, ali ne i odosetljivih pse}ih noseva. Ispod tog sne`nog prekriva~a tuljan izlazi da sedne na nagnute ivice leda koji okruùjerupu. Tu, pod svodom otvrdlog snega, ènke u zimsko prole}e ra|aju svoju kosmatu mladun~ad. Tu se tuljanimaze i igraju se, za{ti}eni od hladnog vetra, utapanja i ~eljusti kitova ubica - ali ne i od ljudi.

Uzeo sam svoj povijeni {tap za pipanje i ugurao ga kroz sne`ni prekriva~, dole u rupu koju nisam mogaoda vidim. Okre}u}i ga u krug, opipavao sam veli~inu rupe i odre|ivao joj sredi{te. Onda sam podigao lice i izloìoga severnom vetru, koji me prese~e i pored vi{e slojeva masti. Bilo je hladno, ne ba{ duboko hladno, ali dublje odplavo-hladnog. O~i mi se ovlaì{e i osetih da su mi prsti na nogama malo utrnuti. Pomislio sam da }u mo`dadugo morati da ~ekam na tuljana, i zato sagradih sebi zid od ise~enih blokova snega oko severne ivice aklie, da seza{titim od ubistvenog vetra. Zatim spustih svoj plutaju}i marker kroz sredi{te rupe, sve dok ne dodirnu vodu. Kadtuljan isko~i da di{e, on }e - molio sam se bogovima da to bude mu`jak, jer sam se uàsavao pomisli da }u ubititrudnu ènku - on }e poremetiti ogromnu koli~inu vode, {to }e naterati plutaju}i marker da se podigne. Kadponovo utone, zna~i da se voda vratila na povr{inu okeana i da je tuljan izronio.

"Lo luratha lani Nunki", molio sam se, rasprostiru}i ispred rupe komad krzna svilenotrpca. Stao sam nanjega, mrdaju}i utrnutim no`nim prstima, nadaju}i se da }e mi sa~uvati stopala da se ne smrznu kao dve ledenekocke. Na kraju sam postavio svoj harpun na oslonac od dva ukr{tena {tapa, koja sam zabio kroz ledenu koru nasnegu. Pokretni vrh harpuna, opako nao{tren, zup~ast, ubila~ki vrh, bio je na~injen od kitove kosti, i imao je priosnovi urezan prsten. Za taj prsten bio je vezan duga~ak, upleten ko`ni remen. Obmotao sam kraj ramena okoruke i posmatrao plutaju}i marker. Kad se bude podigao dohvati}u harpun, a kada padne - kad tuljan izroni imarker padne - zari}u harpun u sredi{te aklie. Izvr{i}u taj zlo~in zato {to sam u svojoj ljubomori i gordosti obe}aoda }u ga izvr{iti.

I tako sam ~ekao. Koliko, to nisam ta~no znao. [ta je vreme bez sata kojim se meri? Koliko sam dugostajao u tom te{kom poloàju lovca, skupljenih stopala, pognut, gledaju}i dole, stalno dole, posmatraju}i plutaju}imarker u tuljanovoj rupi? Koliko dugo, pela Nunki? Koliko gladan ~ovek mora da ~eka dok mu se praznina neispuni?

"Tri dana", rekao mi je Juri pro{le no}i. "Tri dana nije predugo, jer nunki ima mnogo rupa. U poslednjemtrenutku njegova anima moè biti isuvi{e prepla{ena od dugog putovanja koje joj predstoji, i on }e tada presko~ititu rupu."

Motrio sam i ~ekao, pognut kao nemo}ni starac. Stajao sam savr{eno mirno i kad su mi{i}i na zadnjojstrani mojih nogu stali da se gr~e i da bole; ~ekao sam dugo.

Kaè se da je strpljenje vrhunska lov~eva vrlina. Vrlo dobro, rekao sam samome sebi, bi}u strpljiv. Slu{aosam vetar kako {iba preko leda; slu{ao sam kako zavija i kovitla se u naletima, a onda gotovo zamire pre nego {tose naglo poja~a i iznenadi me jo{ ja~im i hladnijim napadom. Povremeno bi vetar potpuno zamro i nastupila biti{ina. Ta dugotrajna razdoblja ispunjavala su me nelagodno{}u i napetim i{~ekivanjem. Nisam hteo da slu{am{um svog srca, niti sam èljno i{~ekivao eksploziju vazduha kad tuljan bude izronio da di{e, kad bude do{ao, akouop{te bude do{ao. Bilo je mnogo stvari koje nisam èleo da ~ujem. Znao sam da veliki beli medvedi love tuljane,a tako|e love ljude. Po Jurijevom pri~anju, totonye voli da se prikrade sasvim blizu aklie i legne u zasedu, da biiznenada sko~io i smrvio lovcu glavu udarcem svoje smrtonosne {ape. Kad hodaju kroz sne`ne nanose medvedi supotpuno nevidljivi, i gotovo ne~ujni. Oslu{kivao sam da ~ujem {u{tanje medve|eg krzna u dodiru s ledom,~ekaju}i. Daleko sa severa dopro je jecaj. Bio je to opet vetar, koji je nastavio da raste do dubokog zavijanja, staoda {iba preko leda i po~eo da urla. êkao sam ve} dugo i bilo mi je hladno. Be{ika mi se napunila. Visoko iznadmene ù}kasti sjaj zale|enih polja treperio je na plavoj pozadini neba. Devaki nazivaju to ùto treperenje ledenim`mirenjem, pretpostavljam zato {to ih taj sjaj nagoni da `mire o~ima. Za`mirio sam, sve vreme nepomi~no zure}i uplutaju}i marker postavljen u aklii. Mislio sam na bol koji sam ose}ao u be{ici, na bol koji pri~injavaju medve|izubi i na druge bolove. Poku{ao sam da se usredsredim. Pri~inilo mi se da mi tuljanova anima {ap}e u uho,dozivaju}i me, ali to je bio samo vetar. Vetar mi je sekao lice a ja sam ~ekao, i `mirio, i....

Marker se podigao.

Uzeo sam u ruku harpun, ~ekaju}i da marker padne. Kad je nestao u aklii, obema rukama sam podigaoduga~ki harpun visoko iznad glave i zario ga kroz sneg. Lako je pro{ao kroz ledenu koru na snegu, ali tada jenastao mu~ni otpor kada je vrh harpuna stao da se zariva u tuljana. Duboki, bolni urlik odjeknuo je ispod snega,kao da mi tuljan ne{to vi~e. Dreknuo sam: "Lo moras li Nunki!" i iz sve snage zgrabio ko`ni remen pri~vr{}en za vrhharpuna. @estoki trzaj gotovo me je oborio s nogu. Ukopao sam se petama u sneg, zabaciv{i telo unazad,napinju}i se u suprotnu stranu od povla~enja remena, dok sam ga istovremeno obmotavao oko sebe.

"Malori moras li Nunki!" ~uo sam kako vi~e Bardo. A zatim, odjek od aklie do aklie, sve slabiji i slabijiuzvik: "Malori moras li Nunki!"

Zavalio sam se svom teìnom unazad, poku{avaju}i da izvu~em tuljana iz rupe. Bol me je probo uistegnutom kolenu. Odmakao sam se nekoliko koraka od rupe. Pa opet napred, dok se tuljan borio sa mnom, panatrag, i odjednom, tuljan izroni ispod sne`nog prekriva~a, koprcaju}i se sna`no i obori me s nogu. Kliznuo sam upravcu aklie, licem i grudima struù}i po snegu. Da nisam popustio, tuljan bi me povukao kroz sne`ni prekriva~koji se osipao, dole u ubistveno more. Jo{ ~vr{}e sam zgrabio remen. Poku{ao sam da se prevrnem na le|a iokrenem se petama napred, da ih ukopam u sneg. Ali upletoh noge u remen upravo u trenutku kad je sne`niprekriva~ iznad rupe stao da se osipa i propada naniè. Bio sam bespomo}an i obmotan ramenom koji se sve vi{estezao.

"Pusti!" dreknuo je ne~iji glas iza mojih le|a. Ali nisam mogao da pustim. Onda se remen zategao izamene. Okrenuo sam se i ugledao Barda, kome su se o~i izbuljile i zajapureni obrazi naduli, dok je zaba~enunazad, vukao remen. "Povuci, proklet bio!" dreknuo sam.

Nekako sam se uspravio i povukao remen. Zurio sam naniè, u otvorenu akliu. Ispod sne`nih blokova,plutaju}i i poskakuju}i na zatalasanom moru, polako je izranjao ogromni, crni tuljan. Visoko na boku, iznadperaja, harpun mu je {tr~ao iz krvave rane. Vukao sam tako jako da sam mislio da }e se harpun i{~upati. Aliizdrào je, i stopu po stopu izvukli smo tuljana iz aklie na sneg. Bio sam izvan sebe jer je stari mu`jak jo{ bio ìv.Zaka{ljao se, {to je zvu~alo kao uzdah iscrpljenosti, i svetla arterijska krv {iknula mu je iz ~eljusti na sneg.

"Mori sel", rekoh Bardu, "ubij ga!"Ali Bardo zavrte glavom i pokaza u pravcu severa, na Jurija i Lijama, koji su nam tr~e}i dolazili upomo}.

Moje su zadovoljstvo i du`nost bili da ubijem tuljana, kao {to me je kukavica Bardo opomenuo. Obe}ao sam da}u to u~initi, ali nisam mogao.

"Ti Mori-te", doviknu Bardo i pruì mi kameni malj. "Brzo, malecki, pre nego {to se raspla~em."Zamahnuo sam maljem u velikom luku ka tuljanovom ~elu. ûo se tupi udar o granitno meso, i strahoviti

izdisaj vazduha, kao da tuljan izraàva zahvalnost {to je oslobo|en agonije. A zatim ti{ina i mir. Pogledao sam utuljanove tamne, vla`ne o~i, ali u njima vi{e nije bilo ìvota.

Juri i Lijam zastado{e na ivici aklie. Bili su zadihani. Juri odmeri foku i odmah se pomoli za njenu du{u."Pela nunkiyanima", re~e on "mi alasharia la shantih Devaki." Zatim se okrenu meni i re~e: "Pogledaj ga samo,Malori. Nikad nisam video takvog tuljana! On je pradeda svih tuljana, ~ukundeda svih tuljana! Pravo je ~udo daste ga samo ti i Bardo mogli izvu}i iz rupe."

Soli nam pri|e u trku, kao i Vicent i ostali ~lanovi porodice Manvelina. Okruì{e tuljana, gurkaju}i munju{ku vrhovima ~izama i dodiruju}i mu crnu koù. Lijam se povu~e za debelu donju usnu i re~e: "Ovo je tuljan za~etvoricu. Jednom, kad sam bio mali, moj otac i Vicent izvukli su tuljana za trojicu, i to je bio najve}i koga samvideo u ìvotu." Pogledao je Barda i mene s me{avinom zavisti i strahopo{tovanja i upitao: "Kako su dva ~ovekauspela da izvuku tuljana za ~etvoricu?"

Juri okrete ono jedno oko na svoga sina i mirno objasni: "Bardo je jak za dva ~oveka, rekao bih, a danasje Malori ubio svog dvojnika, i zato nije nikakvo ~udo da su dva ~oveka izvukla iz mora ~ukundedu svih tuljana za~etvoricu." Ali on je jo{ dugo vremena bacao poglede na ogromnu le{inu u snegu, kao da se i sam pita kako sudva ~oveka mogla to da urade.

Ubio sam tuljana.Stavio sam {aku snega u usta. Sagnuo sam se i otvorio tuljanovu gubicu. Miris mu je bio kiseo i jak. Pustio

sam da mi mlaz hladne vode pote~e iz usta u njegova, poje}i ga da ne bude èdan na putu za onu drugu stranu.Soli se namesti tako da ga vidim i dade mi jedva primetni znak glavom. Me|u Alalojima je obi~aj,

najosnovnija stvar, da se lovci koji su ubili ìvotinju odmah najedu do mile volje. Po{to sam ja ubio tuljana, imaosam privilegiju da prvi po~nem da ga kasapim. Ali ustezao sam se sve dok nisam osetio Solijev o{tri pogled nasebi. Onda sam uzeo no`. Rasporio sam tuljana i isekao mu dìgericu. Bio je to krvav, jeziv posao. Veran svomobe}anju, pruìo sam Lijamu crvenu dìgericu koja se pu{ila. On je natmureno ise~e u komade i razdeli ihlovcima. "Malori je imao sre}e", re~e on.

Po~eo sam da jedem par~e dìgerice. Bila je ukusna, sveà i dobra. Jo{ sam jedva mogao da poverujemda sam ubio tuljana.

"Malori, Ubica Tuljana doneo nam je sre}u", re~e Juri. "Bardo Sna`ni i Malori Ubica Tuljana, obojica sunam doneli sre}u. Sutra, mislim, bi}e jo{ mnogo tuljana."

Gotovo svi su bili nasmejani i izgledali zadovoljno. Ali jedan me|u njima, sin Jurijevog ro|aka, nije biozadovoljan. Zvao se Jinje, i bio je temeljan, ruàn ~ovek sa bolesnom nogom. Smrzla su mu se stopala dok je~ekao na tuljana koji nikad nije do{ao. Juri mu je pomogao da skine ~izme i pridràvao ga, dok je ovaj uvukaosvoja ru`na, dlakava, smrznuta stopala u rasporeni le{ tuljana da bi ih otkravio. Onda mu je Lijam odsekao par~edìgerice, koju je on progutao kao da je pas.

Ljudi se baci{e noèvima na tuljana, isecaju}i najukusnije delove tela i odreske. Vicentov najmla|i sin,ôkljo, otvori mu èludac i na|e gomilu ribe. S tim svojim obe{enja~kim, }osavim licem i malim rukama bio je vi{ede~ak nego odrasli mu{karac, ali je stru~nja~ki rukovao noèm za ribu. Za tren oka je izvukao jednu sardelu,rasporio je i na{ao jednu jo{ manju ribu u njenom stomaku. Po{to joj je odsekao glavu i peraja, progutao ju jecelu. Svuda oko mene ljudi su bili zauzeti se~enjem i gutanjem. Sneg oko tuljana bio je klizav od sala i izbljuvanekrvi. Ta ljudska glad bila je zaista uàsna. Stomaci su im kr~ali i bu}kali, dok su zubima rastrzali ogromne komademesa. zaprepa{}uju}e je koliko mesa ~ovek moè da pojede. Ja sam pojeo srce, jer tu obitava du{a, kako verujuAlaloji. Nas petnaestak lovaca, pretovarenih stomaka i brada ulepljenih smrznutom krvlju, mora da smo pojelistotinu funti mesa. Nije bilo kao pro`dirati sirovo meso, ali smo ga jeli bez zastajanja i }utke. ûlo se jedino kakonam krckaju vilice i mljackaju usta, i kako debelo podriguju Bardo i ôklo, takmi~e}i se ko }e biti glasniji. Poputìvotinja, prvo smo pojeli najbolje delove, a potom smo navalili na manje poèljne zalogaje. Lijam, kome semo`da ~inilo da gozba odmi~e suvi{e sporo, i{~upa rebro koje potom slomi svojim savr{enim zubima. Isisao je sr`kao odoj~e mleko. Jeli smo dugo, prekinuv{i tek kad je po~elo da se smrkava, jer bilo je pogubno zate}i se naotvorenom kad padne no}.

Mu{karci Manveline vrati{e se svojim akliama, da izgrade kolibe od snega za preno}i{te. Po{to smo dovelisvoje saonice i pse, nahranili smo cvile}e ìvotinje iznutricama, zgru{anom krvlju i plu}ima. Zatim Soli i jaizgradismo sebi kolibu u blizini otvora u ledu. Sekao sam blokove snega koje je Soli postavljao jedne na druge,ispunjavaju}i praznine sne`nim prahom. Bardo se drào za stomak i podrigivao, posmatraju}i nas kakoradimo."Oh, siroti moj stomaku", kukao je, "{ta sam ti uradio! Sebi~no od mene, znam, da gledam dok vi radite,ali tako se dobro snalazite bez mene."

Zaista, Soli se dobro snalazio, opsecaju}i i gla~aju}i zidove kolibe i uglavljuju}i klju~ni blok ve{to kao makoji Alaloji. Uskoro je koliba bila gotova i mi smo ubacili u nju na{a krzna za spavanje. Severni vetar je bezprestanka nanosio oblake snega na sve tamnije more. ]utke se svi okrenusmo prema jugu i obavismo svoj 'pi{-pre-spavanja'. Bardo odmah ode u krevet, dok smo ja i Soli jo{ malo ostali da veèmo Tusu blizu ulaznog tunela ukolibu. Nadali smo se da }e po~eti da zavija ili da laje ako neki medved bude namirisao tuljanovu le{inu i do{ao uizvi|anje.

Jo{ neko vreme smo posmatrali zvezde na nebu, kako se trepere}i pale jedna za drugom. Soli be{e ~vrstonavukao na glavu kapulja~u svog ogrta~a za sneg. "Imao si sre}u da ubije{ tuljana - takvu izuzetnu sre}u."

Zna~i, imao sam sre}u da ubijem veliku plemenitu ìvotinju."Ne moè{ uvek ra~unati na sre}u", nastavi on. "Jednog dana }e te poklopiti teìna nesre}e. Mo`da }e{

stati ispod neke gra|evine u pogre{no vreme, ili }e ti se mo`da, jedne no}i, u mra~nom sporednom klizosokakuput ukrstiti sa nekim bednim harijanom, i otkri}e{ da je on genokradljivac, koji je do{ao da ti ukrade plazmu. Ili}e{, mo`da, poku{ati da probije{ unutra{nju koprenu Vilda i izgubi}e{ se..."

"Ne verujem u sre}u", rekoh ja."Da, ba{ sam zaboravan, Malori mora i}i za svojom sudbinom.""Zar ne misli{ da je ~udno i da nije slu~ajno {to je tuljan izabrao ba{ moju akliu?""Da", naruga mi se on, "tuljanova anima traìla je ba{ tvoju rupu u ledu, zato da bi mogao da sledi{ svoju

sudbinu. Pa, kako se ~ovek ose}a kad postane ubica?"Obrisao sam vodu s nosa. "Ose}a se... prirodno." Uistinu, ja se jesam ose}ao prirodno, iako nisam hteo

da mu priznam koliko strepim {to sam zauzeo svoje mesto u prirodnom toku stvari."Je li to istina?" upita on.Pokrio sam lice rukavicama, da zagrejem mi{i}e. Bilo mi je te{ko da govorim i re~i su mi izlazile

nerazgovetno iz usta. Nisam èleo da s njim razgovaram o svom strahu i zato rekoh: "Ti si tihist, je li?""Misli{?"

"To je vera starijih pilota, kako sam ~uo."On protrlja slepoo~nice. "Da. Piloti koji se pouzdaju u svoju sudbinu postaju nemarni i ne doìve starost.""Ali ti si se izlagao ve}im opasnostima od mene. Pripravnici su te zvali 'Soli sre}kovi}', kad sam ja bio u

Resi.""Sve okolnosti koje sam stavljao na kocku bile su dobro prora~unate.""Ali, ipak stavljene na kocku."Mislim da se na to nasme{io, ali ve} se bilo tako smrklo da nisam bio siguran. On stade da trupka

~izmama po snegu, nastoje}i da sa~uva toplotu. "Jednoga dana i mene }e poklopiti teìna nesre}e." On mi se opetnaruga. "Tako mi je opisano."

Bezglasno sam mrdao vilicama, pre nego {to sam ga zapitao: "Zna~i, ti ne veruje{ da ~oveku moè bitisu|eno da bude sre}an?"

"Ne", odgovori on. "Ne u svakoj prilici."Onda zevnu, otrese sneg koji mu je vetar naneo na krzno i u|e u kolibu da prespava no}. Ja sam jo{

neko vreme ostao da stojim napolju, posmatraju}i ljubi~asto-crne planine Alisalije, koje su se ocrtavale na sjajnomobzorju.

Meni je bila dodeljena sudbina da ubijem velikog, plemenitog tuljana.Vetar mi se kona~no podvu~e pod krzno i ja stadoh da drhtim. Zavukao sam se u kolibicu i klonuo pored

Barda, koji je bu~no hrkao. Dugo sam ostao da leìm, ukru}en i budan, pre nego {to me je toplota vlastitog telaispod krzna uspavala i ja zaspah. Ali nisam tvrdo spavao. Tu no} proveo sam prevr}u}i se i znoje}i se, sanjaju}ibez kraja. Jednog od tih snova se dobro se}am: sanjao sam da sam ubio velikog tuljana; sanjao sam da sutuljanovi sinovi i k}eri, ne èle}i da ostanu sami, poskakali na na{a koplja, da bi se mogli pridruìti ocu s onedruge strane dana.

Slede}eg jutra ulovili smo i ubili devet tuljana, i Soli je rekao da smo imali mnogo sre}e.

11. STARAC IZ PE]INE

@iveti? To mogu na{e sluge obaviti umesto nas.

Iz Aksela, od Vilijera de Lil Adama, pripoveda~a iz Veka Ma{ina

Devaki kaù da je vatropad najlep{i prizor na svetu. To je zid od svetlosti, stvoren ekscitacijom ipra`njenjem atoma kiseonika visoko u atmosferi. (Devaki to, naravno, ne znaju. Oni veruju da je ta bleda,avetinjska vatra naseljena duhovima njihovih predaka. Ponekad upute zvi`duk toj hladnoj svetlosti, nadaju}i se da}e ih privu}i sebi.) U odre|enim no}ima duboke zime vatropad visi na severnom nebu nalik na svetle}u zavesu,zelene i ruì~aste boje. Ima neku ne`nu, gotovo natprirodnu lepotu. Ali postoji lepota i lepota. Devaki imaju dvere~i za lepotu: shona, koju upotrebljavaju kad èle da opi{u zalazak sunca i planine i drve}e sveè od snega, ihalla, {to zna~i ne{to sasvim drugo. U su{tini stvar - ili doga|aj - je halla kad je u skladu sa prirodom, preciznijere~enio, kada 'sagledava te`nje Du{e sveta'. Tako je, recimo, halla da Devaki ne ubijaju bolesne mamute, kao {toje halla da ~ovek umre kad mu je vreme. Gotovo sve moè biti halla. Koplje, ako je dobro izbalansirano i leponapravljeno, tako|e je halla. Devaki tu re~ upotrebljavaju za mnoge stvari za koje na prvi pogled ne biste pomislilida su u bilo kom pogledu lepe. Budu}i da su ljudska bi}a, Devaki ~esto brkaju te`nje Du{e sveta sa vlastitimèljama. Iako je rasporeni le{ tuljana valjda ne{to najru`nije {to se moè videti, ~uo sam Jurija kako ga progla{avaza halla. Zar jedan jedini tuljan ne hrani celu porodicu Manvelina puna tri dana? A zar nije te`nja Du{e sveta da seDevaki dobro hrane i da napreduju? Zato je tuljan sa prosutim crevima halla, a deset takvih tuljana naslaganih nasaonice lovaca koji se vra}aju ku}i su hallahalla, jer za jednog Devakija nema na svetu lep{eg prizora od sveègmesa. Te no}i, posle na{eg sre}nog lova, istovarili smo saonice blizu vatre na ulazu, i pe}ina je istog trenutkaopustela jer su se ène, mu{karci i deca sjatili oko nas, dodiruju}i tuljane i vi~u}i: "Losna halla! Li pela Nunkilosna-nu hallahalla!" Samo jedna stara èna me|u njima, po imenu Lorelaj, slu~ajno je primetila vatropad koji jetreperio na severu. Loshisha shona", kazala je, gledaju}i u svetlost koja je te ve~eri bila nalik na svetlucavu, sjajnocrvenu haljinu. "Lo morisha wi shona gelstei."

Dok smo komadali prekrasne tuljane, Juri mi pri|e i re~e: "Moram na}i nekog da prinese meso na `rtvuStarcu iz Pe}ine."

Bacio sam pogled u dubinu pe}ine, na obe{enu gromadu okamenjene lave koja se jedva videla u mraku.Zbunio sam se, jer sam mislio da Devaki ne prinose `rtve idolima ili kamenu kome je priroda slu~ajno dala oblikstarog ~oveka. "Ne razumem", rekoh.

On krvavim prstima protrlja ~elo. "Ima jedan Devaki koji ìvi sam samcit u jednom ogranku pe}ine. On tije deda gotovo-stric, i moram da te pitam, po{to si ti ubio prvog tuljana i ima{ pravo na tu ~ast, ho}e{ li ti tou~initi?"

"Za{to ìvi sam?""@ivi sam", odgovori Juri, "zato {to je jo{ davno izvr{io veliki zlo~in, i niko ne}e da ìvi s njim. On je drugi

'Starac iz Pe}ine'.""Je li ubio nekog?" upitah ja."Ne, jo{ gore od toga. Ostao je da ìvi, iako je trebalo da umre. Kad mu je do{lo vreme da krene na veliki

put, oca mu je ispunio vukanski duh i on ga je spasao od smrti u ledu. Zar ne postoji izreka da mnogi nastoje daumru prekasno, a malo njih prerano? Imamo obavezu, zar ne, da umremo kad nam je vreme? Eto, taj ~ovek nijeumro kad mu je bilo vreme. Rodio se marusika bez nogu, i kad je babica htela da ga ugu{i, njegov otac ju jeistukao i ukrao sina, vrativ{i mu ìvot."

Jurijeva pri~a mi se u~inila veoma poznatom. Poku{ao sam da se u mislima odvojim od vike tih veselihljudi koji su se pra}akali po snegu i gurali se oko mesa, te ga upitah: "Kako se zove taj ~ovek?"

On, me|utim, pokri o~i rukom, izbrazdanom oìljicima, i re~e: "Zove se [anidar, sin Go{evana.Go{evana, koji je ubio mog dedu, Loknija, zato {to je poku{ao da spre~i taj zlo~in. Go{evan je do{ao da ìvi sDevakijima, ali kad mu se sin rodio bez nogu, ukrao je [anidara i pobegao preko leda na istok u Nepostoje}igrad, gde su mu ljudi-utvare napravili noge. I kad je [anidar porastao i postao ~ovek, vratio nam se i rekao: 'Jasam [anidar, i do{ao sam da ìvim sa svojim plemenom.' Ali svi smo znali da je ìv zato {to je zakasnio da umre izato mu je moj otac, Nuri, rekao da moè ostatak ìvota provesti u prostoriji u ogranku pe}ine."

U{li smo u pe}inu i on mi pokaza duga~ku, mra~nu pukotinu u njenom zidu, iza koliba porodice [aralina.Pretpostavio sam da je to jedan bo~ni otvor koji vodi u [anidarovu prostoriju. @mirnuo je onim jednim okom irekao: "On je sada starac koji ne moè vi{e da lovi meso. I ko da mu zameri? Malo je poremetio umom zbog togpakla ìve smrti, taj jadni, usamljeni ~ovek po imenu [anidar."

Klimnuo sam glavom kao da sve razumem."Moramo nositi meso [anidaru, zato da ne napravi dvostruki zlo~in i umre pre vremena. "Potvrdno sam klimnuo glavom."[anidar }e veoma èleti da ~uje tvoju pri~u o putovanju preko ju`nog leda, jer je i sam pre{ao taj dugi

put."Klimnuo sam glavom, veoma polako, i upitao: "Zar nema nikog drugog da mu odnese meso?" Nisam

èleo da se sastanem s tim starcem koji je upoznao radionice seka~a - i druge stvari - u Nikadiji.Juri uzdahnu. "Ta ~ast obi~no pripadne ôklu. Ali ve~eras moram tebe da pitam: ho}e{ li odneti [anidaru

njegov deo ovog prekrasnog mesa?"Poku{ao sam da kroz bo~ni otvor pe}ine vidim [anidarovu prostoriju, ali video sam samo mrak. "Da",

rekoh. "Ja }u [anidaru odneti meso."Skupio sam nekoliko ~ereka i zamotao ih u koù. Provukao sam se kroz bo~ni otvor u zidu pe}ine i stao

da se penjem, spoti~u}i se o krupno kamenje koje je {tr~alo iz strmog, crnog tla. Zidovi su bili hladni i zbijeni uzmene. Udario sam glavom o jedan o{tri kamen i opsovao. Ispred i iznad mene vio se slaba~ki ùti sjaj, kao prozoru daljini osvetljen hladnoognjem. Negde ja kapala voda; plip-plop bilo je veoma glasno i veoma blizu mene.Osetio sam miris mokrog kamena i neki gadni, sladunjavi smrad od kojeg mi je grlo po~elo da se gr~i i steè, kaoda }u da povratim. O kamene zidove koji su me okruàvali odbijalo se je~anje, koje je nekada bilo puno ironije ituge, saàljenja i bola. Povremeno bi to je~anje pre{lo u prodorno arlaukanje, pa bi se opet uti{alo u neku vrstupevuckavog krkljanja. Penju}i se, primicao sam se sve vi{e toj àlosnoj, poluludoj kuknjavi, strepe}i od onog {to }uzate}i. ûdio sam se da je taj ~uveni [anidar jo{ ìv. Mora da je star, pomislio sam, veoma star.

Ali {ta moè mladi} znati o starosti? Kako da razume bolove i strepnje, nostalgi~no osvrtanje namladala~ke dane? Iako sam poznavao mnoge starce - Soli i Vreme~uvar mi odmah padaju na pamet - njihovastarost bila je izmenjena ve{tinama civilizacije; bili su stare du{e vra}ene u mlado, sna`no telo, ljudi koji gotovonisu ni iskusili oronulost i bespomo}nost. A ja sam, tako|e, bio civilizovan ~ovek - o polaganom umiranju drhtavihudova i tkiva izjedenog metastazama, o nenadanim gubicima pam}enja nisam èleo da znam.

Nikada ranije nisam video istinski starog ~oveka.

Sedeo je prekr{tenih nogu u sredini kamene odaje, tako male da bi dva ~oveka te{ko mogla da se ispruèu njoj, jedan dodiruju}i no`nim prstima glavu drugoga. Pred njim je gorela vatrica od granja, iz koje su se oblacidima izvijali navi{e, ka jednoj pukotini u visokoj tavanici. Jasno sam mogao da ga vidim, kako greje slaba~ke,ko{tunjave ruke na vatri, motre}i moj dolazak. "Malori Ubica tuljana", re~e on. Ljubazno mi se nasme{io bezubimustima. "Ni luria, ni luria. Ja sam [anidar."

"Ni luria", rekoh ja i bacih meso na jednu kamenu plo~u, pored vatre. "Odkud zna{ kako se zovem?""ôklo, moj mali gotovo-praunuk ~esto mi dolazi u posetu, zna{. Ju~e ujutru, uo~i lova, rekao mi je da su

neki ljudi do{li preko leda. Takvu mi je pri~u ispri~ao. Naravno, on voli da slu{a pri~e o Nepostoje}em gradu, iakomi nikad ne veruje kad mu kaèm da ljudi-utvare imaju brodove koji plove me|u zvezdama. Ko bi mogao takone{to da poveruje, hmmmm? Ipak, istina je. Video sam ih vlastitim o~ima."

On pa`ljivo dodirnu slepoo~nice i opet se nasme{i. Koà oko o~iju mu je bila nerastegljiva i oteàla,padaju}i mu tako duboko na kapke da je izgledao pospano. Same o~i su mu bile neke neodre|ene plavi~asteboje, i prevu~ene mle~nom mrenom katarakte - mislio sam da ni u kom slu~aju nije mogao s tim o~ima da se divisrebrnastim obrisima brodova koji se kre}u brzinom svetlosti, iako su mo`da jo{ opaàle promenu svetla i tame.Bio je to star, star ~ovek, ~ija se olabavljena donja vilica sretala s gornjom bez i jednog zuba da se postavi izme|unjih. Posledica te nakaznosti bila je odre|eno skra}enje lica, tako da mu je brada gotovo dodirivala nos. Ru`no jeizgledao. Koà na obrazima, primetio sam, visila mu je sa kostiju lica u labavim belim naborima; koà mu je bilatanka i ne`na i mestimi~no pokrivena mreìcom popucalih kapilara. Ose}ao sam se neprijatno kad ga gledam, alinjegova neverovatna ru`no}a nagonila me je da ga netremice posmatram.

Odmah je video - ako je 'video' prava re~ za to - otkrio moj uàs i op~injenost, i rekao: "Ljudi-utvare izNepostoje}eg grada zarobljavaju svoj duh u mlado telo, zna{, i zato su njihove anime veoma stare kad krenu naputovanje na onu drugu stranu dana. Jesi li mi doneo meso? Oprosti: prestario sam, zna{. Kaù da postoji pustoostrvo s one strane, na kome duhovi zavijaju od besa, jer su suvi{e stari - stari, stari, stari, stari - prevarom suizgubili svoje prosvetljenje. Tuljanovo meso, je li? Ne}e biti iskupljeni od vremena, naravno, ti to zna{ - ~uj, moram~esto da se prekidam u govoru jer se bojim da }u zaboraviti ne{to va`no ako to ne budem ~inio - ne}e bitiiskupljeni i zato lutaju po tom beìvotnom ostrvu zarobljeni u ve~nom tada-trenutku. [teta - to je pravi pakao.Moramo ostariti i moramo umreti kad nam do|e vreme. To je klju~ svega, zar nisi znao?" Zatim nastavi: "Mesotuljana je puno ìvota, hmmm? Ho}e{ li biti ljubazan da mi odse~e{ par~ence sala?"

U~inio sam mu po volji, i on strpa kockicu sala u usta. Nije mi se dopalo {to tako ~esto pominjeNepostoje}i grad, i zato sam ponovio skepti~nu (i ~eznutljivu) izreku Devakija: "Sanjao sam da ljudi-utvare ìve ugradu pod srebrnom maglom praskozorja, nestvarnom, nestvarnom. Imao sam privi|enje u snu, i kad sam seprobudio grad je nestao, nestvaran, nestvaran."

Pojeo je jo{ jedan komad sala dok je netremice gledao u mom pravcu svojim o~ima prevu~enim belommrenom. "Dobro je", re~e. "Ho}e{ li sada da mi odse~e{ malo mesa? Seci male komadi}e, zna{, moram da ihgutam cele. Dobro je ovo meso - jesi li znao da meso u Nepostoje}em gradu raste u buradima? Video sam svojimo~ima. Ali to meso ima bolji ukus - pazi, zna{, seci mi jo{ manje komadi}e, ina~e }u se zadaviti." Prsnuo je u smehi dodao: "A to bi bio veoma nedostojanstven odlazak, zna{, gu{e}i se, grla ispunjenog tuljanovim mesom.Naravno, neki }e ti ve} re}i da je trebalo jo{ odavno da odem, kad sam se rodio bez nogu. Ali moj otac je imaosan, i odveo me je u Nepostoje}i grad koji sam video vlastitim o~ima. Moj otac, koga sam voleo, imao je san."

Dok je nastavljao da trabunja o snu svog oca da pobegne od ko{mara civilizacije, ja sam sekao si}u{nekomadi}e mesa i razgledao kamenu }eliju. Iznenadilo me je {to su ispucani i neravni zidovi bili prekriveni slikama.Nisam mogao da pogodim kako je uspeo da nabavi jarkocrvene, ruì~aste i zelene boje za svoje slike. Du` jednogzida tekli su talasi srebrne crvene i purpurne boje, slivaju}i se u sjajni, {areni splet. Imao sam utisak da je poku{aoda naslika svoj Nepostoje}i grad. Bilo je prekrasno, iako neve{to naslikano. Slike na drugom zidu bile su potpunodruk~ije; tu su tekle oker, tamnozelena i ùtomrka boja. Osvetljenje je bilo slabo, ali video sam da je [anidarsvuda nabacao crvene mrlje: nasumice, kako je izgledalo. Mogle su predstavljati bilo {ta: o~i grabljivca koji viri iza{arene biljne zavese, ili zvezde crvene dìnove, koje su se, sve vi{e se {ire}i, pretvorile u novu - ili kapi krvi. Te mrlje- u stvari, cela ta zidna slikarija - delovale su uznemiruju}e. Mora da je znao gde gledam, jer je rekao: "Vidi{ mojelepote? Vidi{? Vidi{?"

Video sam da taj starac nije ni potpuno civilizovan ni divljak. Pomislih da su njegove slike ogledala zauàse primitivnog sveta i (za njega) ~udesa civilizacije. Tu, u mra~noj pukotini u zemlji, ìveo je odvojen od drugihljudi, parija i besku}nik. (Njegovu smrdljivu pe}insku odaju, pokrivena krznima natopljenim mokra}om i urednosloènim kupastim gomilicama |ubreta nisam mogao smatrati ku}om.) Saàljevao sam ga, ali kroz razgovor jepostalo jasno da on sam sebe ne àli. "Kako volim ukus tuljanovog mesa!" uzviknuo je. "Bio je jo{ bolji, zna{, kad

sam imao zube da iscedim sokove, ali jo{ je veoma dobar. Malori Ubica tuljana - kaù da je nunki tvoj doffel i dasi ga ubio, je li to istina?"

"Juri veruje da je tuljan moj doffel.""Mudar je on ~ovek, kaù.""Moj deda mi je rekao da je ayeye, kobac, moj doffel.""A ko je bio tvoj deda?"Nabrojao sam mu svoj la`ni rodoslov, i on mi se poveri: "Kad sam bio mali nisam imao dedu da mi kaè

mog dvojnika. Zato sam morao da ga otkrijem. Ho}e{ li da mi odse~e{ jo{ malo mesa, hmmm? Seci malekomade, zna{. Tako }e{ osloboditi vi{e soka. Ah, kako je ovo dobro! Kakav ukus - volim ukus nunkija, ko ga nevoli?"

"Ho}e{ li jo{ malo sala?""Kad sam bio mladi}, pre{ao sam led na jugu koji vodi od Nepostoje}eg grada - da, salo ima dobar

ukus, hmmm? - pre{ao sam led. Za{to se se}am svake pukotine u gle~eru i svake sne`ne oluje s tog putovanja, ane mogu da zapamtim kad se mali ôklo rodio, {to se dogodilo tek pre trinaest zima? Ili dvanaest? Ali se}am sesvog doffela." Razvukao je usta i pun o~ekivanja pogledao u mene.

"Pa, dobro, koji je tvoj doffel?"Isekao sam mu {aku kockica od mesa i dao mu je. On je meso premetao po ustima i progutao ga. "Kako

sam ja lepo ìveo. Ni{ta se ne moè uporediti s ukusom tuljanovog mesa, je li? @iveo sam sam i odvojen od svih,ali proìveo sam bogat, ispunjen ìvot, bogatiji od sviju. ôvek ponekad mora da ìvi odvojen od bra}e, izvanporodi~ne pe}ine. Tada je to teàk ìvot, zna{, ali bogat i prekrasan, jer ìveti odvojen od ostalih je kao da siplanina me|u brdima, kao bog me|u ljudima. A tek te lepote! Na vrhu planine caruju usamljenost i strah, ali ima inevi|ene lepote. Sunovrat je uàsan, ali pogled, oh, kako je pogled s te planine predivan! No, i ti to zna{, za{toonda slu{a{ starca? Zato {to si dobrodu{an - zva}u te Malori Dobrodu{ni. Bi}e to na{a tajna, zna{. A sada, ho}e{li da mi odse~e{ jo{ malo tog ukusnog tuljanovog mesa? Ukusno je, zar ne, to meso nunkija, koji je i moj doffel.Juri ti nije rekao? Kad sam bio mla|i, jednom sam ubio tuljana, tek da vidim da li mogu. Juri je mislio da }u seupla{iti, ali ja sam ga ipak ubio."

Sekao sam mu kri{~ice mesa, sve vreme se pitaju}i kako da uteknem iz njegove pe}inske odaje a da gane uvredim. Nisam hteo da priznam da je tuljan moj dvojnik. Mrzeo sam pomisao da izme|u mene i starca moèpostojati ma kakva veza. Nisam èleo da zajedno s njim nosim sramotu da sam ubio na{eg zajedni~kog doffela,niti sam prièljkivao neku usamljeni~ku srodnost s ~ovekom koji mora da ìvi odvojeno od drugih ljudi. Ono {tosam èleo bilo je, u dve re~i, da otkrijem tajnu ìvota da bih svoj mogao potpunije proìveti u dru{tvu ostalihmu{karaca i èna.

Starac iz Pe}ine je jeo kao da ~eka moj odgovor. Srkao je, uvla~e}i meso u svoja bezuba usta i gutao ga,ne `va}u}i. Pojeo je toliko mesa da sam mislio da }e mu se stara~ki, upali trbuh rasprsnuti. Dok sam gaposmatrao, koà mu dobi neko ru`no, tamno bledilo, kao da ga truje vlastita ù~. Zaka{ljao se. U stomaku mu jekr~alo i prdnuo je tako gromovito da bi ~ak i Barda zadivio. "Previ{e je bilo, zna{. Oh, taj bol, reè mi kroz crevakao no`." Sagnuo se napred, na ruke i kolena, dah}u}i, poku{avaju}i da ustane. "ôvek ne sme jesti meso kaopas", re~e on i dodade: "Pomozi mi."

Pomogao sam mu da stane na noge. Grozio sam se da ga dodirnem; grozio sam se njegovih tanu{nih islaba~kih kostiju, nalik na pti~je, sramotnog dodira grbe izme|u njegovih ramena, gde je ki~ma naprsla i povila seod starosti. Otvorio je usta da mi zahvali, i nisam mogao da odvratim sebe da mu ne pogledam u usnu duplju.Bila je uàsavaju}a. Jezik mu je bio obloèn i zadebljao, a desni su mu krvarile, prekrivene ranicama. Zadah koji jeodatle dopirao nije bio nalik ni na {ta {to sam ranije omirisao. Othramao je u ugao pe}inske odaje, gde sepa`ljivo ispovra}ao na jednu gomilicu izmeta. Kad se vratio vatri, koà mu je izgledala bela, gotovo providna, kaolednik. Uzeo je moju ruku u svoje hladne, uvele {ake. "Nunkijevo meso je ukusno, ali je ìlavo, zna{? Oh, mislimda se sme{i{ zato {to jo{ ima{ sve zube na broju. Jaki su, je li, hmmmm? Ho}e{ li biti dobar da mi svojim sna`nimzubima sa`va}e{ meso?"

Nisam hteo da mu `va}em meso. Bio sam pretovaren mesom; na pomisao da }u morati da `va}em jo{mesa, pozlilo mi je.

"ôklo mi ponekad `va}e meso, zna{. Divan de~ko."Nisam mogao da podnesem pomisao da }u ga gledati kako stavlja smotuljak mesa, jo{ vlaàn od moje

pljuva~ke, u usta. "Ne mogu", rekoh."Molim te, Malori, gladan sam."

Opsovao sam u sebi i odgrizao komadi} mesa. Dobro sam ga sa`vakao. Kad sam ispljunuo u ruku mrko-crvenu masu, on re~e: "Zna{, ja sam `vakao meso svom ocu, kad je ostario." Pokupio je svojom {akom sadràj izmoje i progutao ga. "Ukusno je, veoma ukusno. Ali ne mora{ toliko da ga sa`va}e{. Istera}e{ sve sokove ako ne`va}e{ veoma pa`ljivo, a meso je najbolje kad je so~no, hmmm?"

Pruìo je ruku, opipavaju}i meso koje sam mu bio doneo, mese}i prstima kroz tuljanovo salo. Masnimprstima je pa`ljivo istrljao lice i vratio se daljim istraìvanjima. "[ta je ovo?" viknu on. "Tu, ispod rebara - kao da jedìgerica!"

"Jeste, doneo sam ti malo dìgerice", rekoh ja. "Mislio sam da }e ti se mo`da dopasti.""Ali ja ne smem jesti dìgericu, zar nisi znao?""Je li suvi{e hranljiva?""Jeste hranljiva, i zato ne smem da je jedem. Juri kaè dìgericu treba ~uvati za lovce i trudnice. I ponekad,

decu. Njima je ta hranljivost potrebnija nego meni, zna{.""Ovo je samo par~ence dìgerice", rekoh ja. "Zar bi ti Juri zabranio i da je okusi{?""ûj, on bi mi zabranio da je komad malo ve}i, naravno. Pre nego {to si do{ao, ja sam dvanaest dana

jeo tek ne{to malo. Kad su vremena te{ka, zna{... Eto, ja sam star, a deca moraju jesti, hmmm?"Znao sam za taj surovi obi~aj Alaloija i rekoh, veoma nepromi{ljeno: "Deca moraju jesti, tako je, ali zlo je

ako porodica ostavi ~oveka da gladuje."U stvari, nisam ba{ mislio da je zlo da starci umiru da bi mladi mogli da preìve. Ali da Alaloji ìve toliko

blizu ìvota - i smrti - to je, prema mom mi{ljenju, bilo na neki na~in zlo."Zlo, hmmm... ho}e{ li da mi odse~e{ komadi} dìgerice, molim te?" Dugo je zurio u vatru, povla~e}i

rukom omlitavelu koù na svojoj gu{i. Narandàsti odsjaji su mu poigravali po nama{}enom licu. S timsmeùranim vratom i bezubim, napu}enim ustima koja su se otvarala i zatvarala u o~ekivanju poslastice, izgledaoje kao neka ptica iz pakla, osvetljena vatrom. "[ta je zlo, hmmm? [ta je dobro? Da li ti to zna{?"

Okrenuo se i stao da pretura po gomili polutrulih otpadaka i kostiju. Zamumlao je, okrenuo se meni, ipodigao komad neke utrobe. "Ovo je èludac ayeye, kopca koji leti tamo gore - da li zna{ da me Juri mrzi zato {tosam jednom oslobodio mladog kopca iz jedne od njegovih zamki? Kobac leti iznad planine i ne valja ga jesti, aliJuri je hteo da ga ima za Lijamovo uvo|enje u mu{kost, ne za jelo. Ali ja sam ipak oslobodio pticu, jer sam sesaàlio na nju, zna{? Naravno, oslobodio bih je ~ak i da je Juri bio gladan i hteo da je pojede, jer ne valja da sejede - vidi{ li ovaj èludac kopca koji mi je doneo ôklo, koga su moji gladni saplemenici pojeli?"

"Vidim", rekoh ja. "skloni ga, smrdi."On zabode svoj bledi, kvrgavi prst kroz donji otvor èluca. Kao da navla~i rukavicu, povu~e sjajni, nabrani

mi{i} niz ruku, sve dok mu se prst ne pojavi na gornjem otvoru. Promrdao je tim prstom, i rekao: "Smrt je zlo, zarne misli{? Zna{, mi smo crvi u stomaku Bo`jem, i zato smo u stanju da vidimo samo dva Bo`ja svojstva, hmmm?Kao crv", i tu on opet stade da mrda prstom u pti~jem èlucu, "jedan deo nas gleda navi{e, kroz grlo i usta Boganapolje, u svetlost, i to nazivamo dobrim - jesi li znao da je Jurijev doffel kobac? - gledamo u svetlost ìvota izovemo zlo dobrim, dok na{ drugi deo puza naniè, kroz creva Bo`ja, dole, u mrak, |ubre i zlo. Zna{, ve}ina ljudi,budu}i da su zarobljeni u Bo`jem stomaku, sagledavaju samo ta dva svojstva, ali postoji ih mnogo vi{e, kojaprevazilaze na{u mo} razumevanja. Ho}e{ li, molim te, da mi odse~e{ jo{ jednu kri{~icu dìgerice?"

Odsekao sam mu komadi} dìgerice i rekao: "Trudi se da jede{ polako. Ina~e }e{ je opet izbaciti iz sebe, ito }e biti zlo."

"Hvala ti. Ovo je valjalo, hmmm? Dobro je za starca da jede meku tuljanovu dìgericu, ali ne tako dobroza nunkija, hmmm? Da je nunki mogao da govori, mo`da bi rekao da je bilo zlo {to je morao da ode na onudrugu stranu dana jo{ mlad i pun ìvota? Ali {ta ìvotinja zna? [ta ~ovek zna? ûj, mali ôklo voli da pri~a samnom - da ti otpevam pesmicu koju sam ga nau~io? - pri~a mi ono {to je video, zna{, i rekao mi je da MaloriUbica tuljana gleda svoju sestru, Katarinu, istim pogledom kojim i Lijam gleda na Katarinu. A to ne valja, kaè on,to je zlo, ali {ta on zna o tome? Misli da zna {ta je dobro a {ta zlo, naravno, ali ja mu nisam rekao da neki ljudi,ljudi koji su odvojeni i borave visoko na vrhu planine, da ti ljudi mogu da zamisle kako je kad se izi|e iz trbuha iugleda celo telo Bo`je. Ja sam ga gotovo ugledao, jednom ili dvaput. Mo}an je, zna{, sa zlatnim kljunom isrebrnim krilima, razvu~enim oko ~itave vaseljene, a vrhovi im se dodiruju s one druge strane. ûo sam njegov krikjednom ili dvaput dok sam bio mali, i zato ti mogu re}i najdublju mudrost koju znam: Priroda Boga je iznad dobrai zla."

Nasme{io sam se, seckaju}i meke, pihtijaste komadi}e dìgerice. Setio sam se da Alaloji veruju da je Bogogroman kobac, koji moè da proguta svet kao od {ale, kao {to polarni gnjurac proguta bobicu; veruju da su Bogi vaseljena jedno. Brzo sam `vakao i pljuvao u {aku purpurne komadi}e dìgerice. Zato {to sam sumnjao da ~ovek

ikada moè spoznati pravu prirodu Boga, pa bio on kobac, ili svetlosna kugla, ili vrhunski sistem za opisivanjenajsi}u{nijih struktura mnogostrukosti (kao {to neki piloti veruju), zato {to sam u mnogo toga sumnjao, rekoh:"Mo`da si tog kopca video u snovi|enju. Snovi mogu ponekad izgledati stvari. Ali ve}inom su la`ni, zar ne?"

On mi otrè dìgericu iz ruke i proguta je. "Vi, ljudi s ju`nog leda imate ~udne snove, hmmm? La`ne,tako|e, kako vidim. Zna{, ti si dobar ~ovek, ali ponekad su ti re~i o{tre kao vetar. Re}i }u ti najprostiju stvar kojuznam, hmmm? Gladan ~ovek nije sigurniji u postojanje vrelog mesa, nego ja u Boga."

Tako sam proveo najve}i deo ve~eri, hrane}i ga kao ìvotinja svoje mladun~e. Razgovarali smo o mnogo~emu, ali ve}inom smo - trebalo bi da kaèm [anidar je - govorili o dobru i zlu. Iznenadilo me je {to takoslobodno razgovara sa mnom, ali Alaloji su filozofi po prirodi i vole da razgovaraju. Tako|e, mislim da je biosvestan da mu je smrt blizu; mora da je o~ajni~ki ùdeo za nekim dru{tvom, makar i mojim. Zbunjivalo me je,tako|e, {to je izgledalo da mu se dopadam, jer on se meni nije dopadao. Saàljevao sam ga, naro~ito kad jepruìo ruku i uhvatio moju, rekav{i: "Jedne no}i, pre mnogo godina, sanjao sam da imam sina, ali nijedna ènaDevakija ne bi se udala za ~oveka koji nije umro na vreme, zna{, zna{? Sanjao sam jedne no}i - ~uj, nebeskasvetla su o~i Boga, koji nas posmatra. Svetla na pono}nom nebu su zvezde, i na njima ìve pravi ljudi pod zracimao~injeg svetla Bo`jeg, ali niko mi ne veruje kad mu to kaèm. Da sam bio blagosloven sinom, podu~io bih ga istini- ~uj, ho}u ne{to da te pitam, hmm? Kad mi bude do{lo vreme da krenem na put - o~igledno, to vreme jo{ nijedo{lo jer mi je dìgerica lepo legla na stomak - kad do|e to vreme, ba{ pre nego {to ja - ~uj, nemoj kazati Jurijuda si mi doneo tuljanovu dìgericu, jer on }e misliti da sam je oteo od usta majki, a kad bi to bila istina, to bi bilozlo, hmmm? - kad do|e vreme da Bog pro`dere moje meso, ho}e{ li me izneti iz pe}ine da mogu da sedim ispodno}nog neba? Ho}u jo{ jednom da osetim zvezdanu svetlost pre nego {to krenem na veliki put."

Obe}ao sam da }u mu ispuniti èlju i on mi steè ruku. Zahvalio mi je {to sam mu doneo dovoljno mesa,tako da }e mo}i da legne i da se ne prevr}e budan po postelji, misle}i na svoju glad. Potap{ao se po stomaku,sme{e}i se. Bilo mi je drago {to sam obavio svoj odvratni zadatak, pa sam se i ja nasme{io. Sme{kali smo se jedandrugome. Trebalo je da to bude lep trenutak, s nama obojicom nasmejanim, ali bio je to trenutak uàsa. Iznenadame je obuzela neka neobja{njiva panika. Zidovi pe}ine koji su se kupali u jarkim bojama, zapaljene cepanice kojesu pucketale mrve}i se u pepeo, miris na gnjilu krv i zadah iz usta, i [anidarov isuvi{e srda~an sme{ak - svi tiopaàji ispuni{e me dubokim strahom za vlastiti ìvot. Sama beznade`nost ìvota me je uàsavala. [anidar mi sesme{kao s druge strane vatre, i izgledalo je kao da mu glava lebdi u moru narandàstih plamenova. Mogao samda mu vidim samo glavu, ispijeno lice izbrazdano vremenom, kako mi se sme{i kao {to se ja sam sme{im. Zuriosam u njegove o~i, u so~iva zamagljena i pobelela od leda katarakte. Zurio sam kroz vlastite o~i u o~i sli~nemojima. Svi bi ljudi, shvatio sam, jednom dobili takve o~i, kad bi predugo ìveli. Bio sam uzdrman strahom,ose}ao sam u kostima potpunu izvesnost da je [anidarovo nasmejano lice isto kao moje. Nikakva sila ni ve{tina nebi me sa~uvale od te sudbine, ako se otkucaji mog unutra{njeg sata jednom uspore kao {to su se usporili njegovi.Sada sam bio mlad, ali uskoro }u, prema merilima svemirskog vremena, ostariti. Strah mi je bio toliko velik, dasam ose}ao strahovitu èlju da viknem upomo}. Ne mogu pobe}i, pomislih, i stomak mi se steè i stadoh da seznojim. Ma kakva bila ve{tina seka~a i ketika - oni mogu telo da vrate u mladost nekoliko puta, mo`da ~ak imnogo puta, ali ni~im ne mogu spre~iti promene u ne~ijem sebstvu i du{i. Nema na~ina da ostanem mlad, nemana~ina da spre~im promene u sebi, tamo gde je va`no. Sudbina mi je da se menjam, i to je sva~ija sudbina.[anidar se sme{io, nije imao zuba, i ja shvatih da je sav moj dotada{nji ìvot bio laàn. Pogledao sam na masivnekamene zidove prekrivene bojama, stegao bolno koleno, i odjednom je sve, stene, krv i kosti, postalo krajnjenestvarno.

Kao da moè da mi ~uje misli, on okrenu glavu u mom pravcu i iznenada prestade da se sme{i. "Zna{,~ak i dobri ljudi kao {to si ti moraju jednom ostariti, hmmm? Eto, zato moramo pre}i na drugu stranu u pravovreme. Ina~e ve~no ne}emo imati mira."

Govorio je o miru i prosvetljenju koje nas o~ekuje s one druge strane dana, i o svojoj ljubavi premaljudima, koji su ga gotovo potpuno odbacili. Moram priznati da nisam mnogo obra}ao pa`nju na njega. Hteo samda se tr~e}i vratim u glavnu pe}inu, da na|em Solija i ostale, da im objasnim da je na{a potraga za tajnom ìvotaglupa i besmislena. Nema tajne; samo uni{tavaju}a vezanost za bi}e, i na kraju, kad do|e vreme da se vi{e nebude, ni{tavilo.

Naglo sam ustao, gotovo ne obrativ{i pa`nju na Starca iz Pe}ine, koji re~e: "Jednu ti stvar moram re}i prenego {to ode{, hmmm? Zaboravio sam da ti kaèm, ali treba da zna{. Bo`ja krila se dodiruju na suprotnoj stranivaseljene - jesam li ti to ve} rekao? - krila su mu srebrna i dodiruju se, ali o~i su mu zatvorene, jer on spava. ûj,jednog dana }e se Bog probuditi i videti sebe kakav stvarno jeste. Kao da mu ve} ~ujem krik, lepetanje krila. Ali dotog vremena, dobro i zlo ne}e zaista postojati, zato {to samo Bog moè da vidi {ta je uistinu dobro a {ta nije. A

evo, {ta sam hteo da ti kaèm: ljudi kao {to smo ti i ja, dobri ljudi koji ubiju svog doffela, mi moèmo da radimosve {to èlimo, jer nama je sve dozvoljeno. Ali sve ima svoju cenu, hmmm?" Prevukao je drhtavim prstom prekodesni u ustima, i ponovio: "Ta cena se mora platiti."

Vratio sam se niz otvor u steni {to sam brè mogao. @eleo sam da prona|em Katarinu, da je milujem pokosi, da je pitam {ta je videla; èleo sam da je nateram da mi kaè kako }e to biti kad ostarim. Dok sam hitao krozmra~ni tunel, Starac iz Pe}ine po~e da peva neku tu`nu pesmu, ali ja sam se trudio da ga ne slu{am.

12. MALA SMRT

Kako je to neobi~no da se talasi prostorvremenskog kontinuuma talasaju tako da talasi upravljaju vlastitimtalasanjem! Sabiranje i vezivanje energije trebalo bi da vodi ve}oj koncentraciji energije, a ne ka postepenomoticanju u vrelu smrt i vaseljenski mir! Kako je tajnovito to da svest vodi jo{ ve}oj svesti i da ìvot ra|a jo{ ve}i isloèniji ìvot!


Kada sam se vratio u glavnu pe}inu Devaki i moja 'porodica' gostili su se tuljanovim mesom. Zaokupljen,kao {to sam bio, mislima o propadanju i smrti, nisam bio spreman za radovanje, radovanje sto dvadeset veselihljudi koji su do mile volje jeli dobro meso. Bilo je to radovanje tela, proslavljanje ljubavi i ìvota bez predaha iodmora. Svi, ~ak i odoj~ad i mala deca, gu{ili su se pe~enim tuljanovim odrescima i salom. (U po~etku, naravno,mnogi su bili tako nestrpljivi od gladi, da su jeli sirovo meso.) Pe}ina je oìvela i ispunila se mirisom pe~enegu{tera~e i veselim ~avrljanjem dece dok su lizala duguljaste komadi}e dìgerice na àru, prethodno zamo~ene urastopljenu mast. Juri i ostali ~lanovi porodice Manvelina sa zadovoljstvom su podelili meso sa Jelenalinama iReinalinama. Njihovi su se lovci praznih saonica vratili ne{to ranije iz lova na rundavce, ali Juri ih je sve pozvao nagozbu, jer je znao da }e se ve} u slede}em lovu sre}a mo`da okrenuti. âk i [arailine, koji su imali najniì poloàjme|u porodicama zbog jednog nesvarljivog nesre}nog doga|aja od pre vi{e godina, ~ak su i ponièni [arailineuzeli u~e{}a u bogatoj gozbi. Tlo u pe}ini oko svih koliba bilo je prekriveno polomljenim kostima; naduvena,trbu{asta tela onih koji su se prejeli (gotovo svih) bila su opruèna oko vatri. Na sve strane su se ~uli groktaji,uzdasi i podrigivanje. Na moje zaprepa{}enje, mnogi Devaki pri~ali su razvratne viceve i otvoreno se dodirivali.Lutaju}i kroz pe}inu ugledah jednu ènu Jelenalina, ve} stasalu za udaju - mislim da se zvala Paulina - kako sekiko}e i {ap}e ne{to na uvo malom ôklu. Po~eli su da se maze i uskoro nestali u jednoj od koliba Jelenalina.Svuda unaokolo, oko zapaljenih naftnih {kriljaca, u mekom, treperavom svetlu, kao da su se svi mu{karci i èneskupljali u parove, dodiruju}i se, i nestajali po mra~nijim udubljenjima pe}ine. Zatekao sam Barda kako obemarukama grli dve ljupke devojke Senvelina, sede}i izme|u njih i pevaju}i. Pri{ao sam kolibama punim strastvenogdahtanja, a on mi namignu i zaurla: "Dve nisu previ{e za jednog, ali su premalo za dvojicu mu{kar~ina kao mi! Alikad se Bardo zadovolji, Bardo je voljan da podeli!" I dodade: "Gde si bio? Bled si kao pti~ji izbljuvak."

"Gde je Katarina?" upitah ga."Ne misli na Katarinu", odvrati on, povla~e}i bradu. "[ta te je briga gde je?"Mislio sam da nije pravo vreme da mu kaèm da smo Katarina i ja ljubavnici, iako sam iz pogleda

njegovih lukavih sme|ih o~iju pro~itao da je najverovatnije naslutio {ta je po sredi jo{ pre nego {to smo oti{li izNikadije.

"Jesi li je video?" upitah.On obliza usne, prave}i se da me nije ~uo. Ri{kao je mazno nosom po vratu mla|u devojku, onu sa

malim nosom i prekrasnim, zvonkim smehom. "Ime joj je Na|a, k}i Jense", re~e on. "Radoznala je, kaè, da vidi dali je koplje Malorija Ubice tuljana dovoljno dugo i pravo da probu{i njenu akliu."

Na|a se ponovo zakikota, i kao da se razo~arala kad sam zavrteo glavom. "Moram da prona|emKatarinu", rekoh.

"Ah, ne valja." On se otrese devojaka, ustade i odvede me u stranu. "[ta ti je?"Zaustio sam da mu ispri~am svoju posetu [anidaru, ali samo sam se ugrizao za usnu. Sve {to sam mogao

da nateram sebe da kaèm bilo je: "Ova ekspedicija, potraga... sve, sve je besmisleno.""Dabome. I ba{ zato treba da uìva{ dok moè{. @ivot je dosadan i besmislen, ali kad eksplodira{ u èni,

tvoja dosada za trenutak nestaje i - da li ti dosa|ujem? - i ose}a{ kao da }e{ umreti od uìvanja, ili ma ~egadrugog, i ba{ te briga za sve. Kad umire{ malom smr}u i ona vrisne i zarije ti nokte u le|a, jer i ona umire - eto,ima li ne~eg boljeg u ìvotu?"

Poku{ao sam da mu objasnim da je problem daleko sloèniji nego {to on misli. Ali on je samo stajao,steù}i me za rame i vrte}i glavom. "A kako sam se samo trudio da te obrazujem!" re~e on. "Sve uzalud, sveuzalud!" Spustiv{i glas, on dodade: "Ali hvala ti, malecki, {to si me doveo na ovo prosve}eno mesto."

Kad sam ga upozorio da je opasno tucati mlade, zrele ène, on se zami{ljeno povu~e za bradu. Oduvekje strepeo da ne napravi neko dete. Bio je to ~udan, iracionalan strah: gotovo je uspeo da ubedi samoga sebe da}e, ako mu seme ikad oplodi neku ènu, time ispuniti svoju ìvotnu du`nost i po~eti da stari i da se bliì smrti."[teta", re~e on, "{to ne mogu da obu~im svoju spermu da umre istog ~asa kad mi napusti telo. Ali ako ja... ah,ho}u da kaèm, ako neka od ovih kosmatih èna zaista ostane trudna, ko }e mo}i da pogodi ko je otac?"

Uzdahnuo je i, oblizuju}i brkove, vratio se devojkama. Kod ljudi kao {to je Bardo, bojim se, poùda }euvek nadvladati strah.

Krenuo sam kroz pe}inu, traè}i pogledom Katarinu, ali je nisam na{ao. Niko nije umeo da mi kaè gdeje. Vratio sam se u na{u kolibu i za dlaku izbegao da iznenadim Solija i Justinu usred ljubavne igre. Ne~ujno samothramao u pravcu koliba Manvelina. Video sam svoju majku i Analu kako sede zajedno. Strugale su koè tuljana,razgovaraju}i i smeju}i se. ûo sam kako Anala brblja o mu{kosti svoga sina Lijama. Bi}e dobar mu` svakojmladici, rekla je. Setio sam se da prilikom svojih lutanja po mraku nisam video ni Lijama. Iz meke, okrugle,osvetljene kolibe iza njihovih le|a, dopiralo je ritmi~ko dahtanje i iznenadni, intimni krici. Za{krgutao sam zubima inaslonio se na hladni zid pe}ine, pitaju}i se za{to te zarazne, op{te strasti nije bilo u Rajnerovim se}anjima.

Ono {to se doga|alo te no}i i slede}a dva dana nisu bile orgije u pravom smislu re~i. Koliko mogu datvrdim, Devaki su svoj seks obavljali po dvoje i {to je mogu}e skrivenije. Izuzev jednog slu~aja (o Bardovimbrukama i avanturama uskoro }u pri~ati malo op{irnije), nije bilo grupnog seksa sa tri ili vi{e u~esnika, nikakvogvoajerizma, nikakvih pijana~kih perverzija. Devaki, izgledalo je, nisu mnogo znali o bludnim izopa~enostimacivilizacije. Ali zato su bili dobro upoznati sa promiskuitetom, ili moram re}i, upra`njavali su vatreno sparivanjekoje je bilo slobodno i divlje, u okvirima krutog sistema pravila i tabua. (Nijedan mu{karac ili èna, na primer, nisusmeli da legnu sa bra~nim drugom neke druge osobe, a polno op{tenje izme|u ~lanova porodice bila je krajnjagnusoba.) Mladi i neven~ani su 'zajedni~ki u~estvovali u vulkanskoj eksploziji', ~esto i menjaju}i partnere. Naro~itokad bi se najeli velikih koli~ina mesa i krv im uzavrela i zgusnula se, tragali su jedni za drugima u mraku i èstokose sparivali i `drali, i opet traìli nekog drugog s kim }e podeliti svoj oganj. To su ~inili, rekao mi je Juri, zato {to jeeros bio poklon Devakija bogu Kveitkelu i treba ga upra`njavati s voljom i strasno, sve dok utrobe èna (ilidevoj~ica koje su tako postajale ène) ne budu ispunjene novim ìvotom.

"Nemoj predugo ~ekati da ti se koplje digne", upozorio me je oko pono}i, kad me je zatekao kako sedimzajedno s psima kod vatri na ulazu. "Uskoro }e aklie mladih èna biti iscrpljene, i ti }e{ propustiti da se proveseli{."Bacio je malo drva na vatru, uzdahnuv{i kad je po~ela da pucketa i da se rasplamsava. "Mo`da razmi{lja{ o tomekako ti je bilo te{ko da ubije{ svoga doffela, i ko da ti zameri? Ali nije dobro za ~oveka da mnogo razmi{lja."Ogromnim prstom se kucnuo po ~elu iznad prazne o~ne duplje i prekorio me: "Mislim da si previ{e rasejan,prepun unutra{njih glasova. Mora{ uti{ati oluju re~i u glavi, a ima li za to boljeg na~ina nego izgubiti se u èni?Zar nisi primetio kako te gledaju cure [arailina, Mentina i Lilit?"

Zaista, ima li boljeg na~ina! Kako sam zavideo Juriju na njegovoj ~istoti i naivnosti! Nije znao ni{ta ozarazama i bolestima koje su uni{tile mnoge Civilizovane svetove. Nije imao pojma o genokradljivcima, koji pravegenotoksine da ~oveku ukradu njegovo sebstvo i du{u. O~ajni~ki sam èleo da se izgubim u èni, da se izgubim une~emu, bilo ~emu {to }e nadja~ati [anidarov drhtavi stara~ki glas, ugasiti njegovu sliku koja je gorela u meni. Alija sam bio civilizovan ~ovek, uprkos svom primitivnom telu. Grozio sam se prisnog dodira s tim neopranim,va{ljivim ènama. Kako da to objasnim Juriju? Kako da objasnim da se ja, koji traìm tajnu ìvota, bojim ìvota?

Me|utim, postojala je jedna èna u porodici Jelenalina, koja kao da se razlikovala od drugih. Zvala seKamalija, i bila je prekrasna. Kosa joj je izgledala manje natopljena ma{}u nego kosa njenih ro|aka i gotovo-sestara; zubi su joj bili beli i ne mnogo iskrzani. Po{to se Juri povukao u postelju s Analom, ona je sela poredmene, kraj vatre. Stidljivo mi se sme{kala, pokrivaju}i rukom svoja ruì~asta usta. Po~ela je da me vu~e za krzno, imeni se njen te{ki smrad pri~inio prijatnim, ~ak omamljuju}im. Vatra mi je àrila lice, vazduh je bio ispunjenslatkastim dimom i Kamalijinim smehom. Odjednom sam osetio da sam umoran od traènja, umoran odrazmi{ljanja, umoran od svega sem dodira Kamalijinih ve{tih ru~ica. Po~eo sam nosom da joj ri{kam po vratu(Devaki ne upra`njavaju varvarski obi~aj ljubljenja, hvala Bogu!), i mi na kraju na|osmo jednu praznu kolibu da seu njoj polno spojimo. Do iscrpljenosti smo se tucali, zatim spavali, pa se probudili i jo{ se malo tucali. Umro sammalom smr}u. Ose}ao sam se divlje, pro~i{}eno i neranjivo. Tucao sam je jo{ ~etiri puta tokom slede}eg dana,poku{avaju}i da izbegnem dosadu i strah od ìvota. Tucao sam je, i bilo je dobro. Ali nije mi bilo dovoljno, pasam potraìo njenu mla|u sestru, Pilariu, i tucao sam i nju, i ona je kriknula i zarila mi nokte u le|a, i to je bilo

veoma dobro, ali nedovoljno da me umiri. Ogladneo sam, pa sam pojeo malo mesa i obreo se u Arveovoj kolibigde sam ne`no ubedio Tasarlu da mi se poda. Kasnije, tog istog dana - nije me bilo briga koji je dan - tucao samMentinu, koja je pevuckala neku pesmicu dok mi je masirala grudi i klatila se gore-dole, ja{u}i me, trljaju}i me ipevuckaju}i. Kad je Bardo saznao za moju privatnu potragu za zaboravom, pro{irio je glasine da sam i ja velikilovac na ène i veoma ve{t u baratanju svojim kopljem, koje je duga~ko i debelo, iako ne ba{ toliko kao njegovo.(A ~ije bi i bilo?) Tucao sam ène ~ija sam imena zaboravio ili ih nikad nisam saznao. Svaka je bila prekrasna nasvoj na~in, ~ak i razroka Mentina i Lilit, koja je mirisala na ribu i imala krive zube. Zaista sam mnogo uìvao snjima, ali nije bilo dovoljno, nikako nije moglo da bude dovoljno da mi u}utka buku u glavi.

Po~etkom tre}e no}i tog bludni~enja, u jednom od retkih trenutaka kad smo zaspali, Kamaliju i mene suprobudili krici i urlanje koji su odzvanjali iz kolibe pored nas. Oslu{kivao sam dugotrajni, varvarski rondo dahtanja,kikotanja i podrigivanja, sramotnu simfoniju neobuzdanog i odu{evljenog ski~anja. "Deset!" viknuo je jedan glas ija prepoznadoh Bardov basso profundo kako tutnji usred vodopada piskavog, devoj~akog smeha. I malo kasnije:"Jedanaest!" i jo{ kasnije: "Dvanaest i trinaest!" ûo sam tihe uzdahe, nekoliko ènskih gasova. "êtrnaest!" viknuoje Bardo, i ja shvatih da on - glupak - broji svoje kopulacije. Kada je stigao do broja 'devetnaest', negde predzoru, upla{io sam se da }e pre}i na jezik civilizovanog sveta jer Alaloji, kao {to sam ve} rekao, nemaju brojevave}ih od dvadeset. (Bilo bi sme{no, pomislio sam, da drekne hela, to jest 'mnogo', posle svake ène koju je tucao.)Kamalija i ja podelismo par~e tuljanovog mesa dok smo ~ekali da obja{e dvadesetu ènu. Ali on nikad nije viknuobroj dvadeset. Umesto toga, dugo je vladala ti{ina, koju je on razbio dreknuv{i: "Pobogu, kakav je ovo trik? Kojiotrov?" I dodao: "Ne}e da se spusti!" Pozvao me je po imenu, a u glasu mu se ose}ala panika i o~ajanje.Nasme{io sam se Kamaliji, brzo se obukao i pre{ao u Bardovu kolibu.

"Malori", pro{i{tao je on, "gledaj, ne}e da se spusti!"Bespomo}no je kora~ao gore-dole po sredini kolibe, potpuno nag. Na jednom od sne`nih kreveta sedele

su dve ène, polupokrivene krznima, i posmatrale ga. Dràle su se za ruke, kiko}u}i se i pokazuju}i prstom nanjegov ogromni, ukru}eni ud, koji mu je {tr~ao ispod okruglog trbuha kao grli} na ~ajniku. "Bardo wosTuwalanka!" rekla je jedna èna, {ire}i ruke ispred sebe. "Tuwalanka!" (To je bila istina, Bardo je zaista imao'koplje' kao u mamuta. Ud mu je bio tako ogroman da se, kad je bio mla|i, pla{io da }e krv koja priti~e radierekcije po~eti da da mu se crpi ~ak od mozga, li{avaju}i ga kiseonika, i da }e tako o{tetiti taj najdragocenijiorgan.)

Rekao sam ènama da se obuku, i polako ih poslao napolje iz kolibe. "[ta nije u redu?" upitah ga."Ne znam?" odgovori on. Uhvatio je ud i stao da ga vu~e naniè. "Ne}e da omek{a. Ah, ne znam... mora

da je to neko trovanje, ovo mi se nikad nije dogodilo.""Bi}e da si se prenadraìo.""Ne, ne, malecki.""[est ili sedam èna u tri dana su ti potpuno drogirale telo adrenalinom i seksom." U stvari, i ja sam se

ose}o nezaja`ljivim i prepotentnim - a ko i ne bi, kad se samo re|aju mlade ène i svaka gori od èlje da tipodigne koplje?

"Jedanaest èna, ali uop{te ne mislim da je to posredi. Ose}am kako hormoni klju~aju u meni. To jeotrov, pobogu!"

Iz daljine sam ispitiva~ki osmotrio njegov ud. Primetio sam ne{to neobi~no. Mali, okrugli, raznobojni oìljcina donjoj polovini njegovog 'mamutskog koplja' kao da nisu bili pore|ani nasumice. Neke crvene ta~kice bile suupletene me|u zelene i plave, stvaraju}i poznatu sliku. Primakao sam se i ~u~nuo, pilje}i u ru`nu ko`nu zakrpu tihiza glavi}a. Setio sam se stihova na jednom mrtvom jeziku iz Vreme~uvarove knjige pesama, i splet znakova mi seodmah razjasnio. Crvene ta~kice obrazovale su starojapanski piktogram za re~ 'osveta'. Mehtar, taj lukavipoentilista, istetovirao je Bardov ud ne~im za {ta je o~igledno verovao da }e biti neodgonetljiva poruka. Takozna~i, Mehtar je ipak zapamtio Barda. Lukavi seka~ osvetio se Bardu {to ga je sapleo na ledu onog dana kad smoupoznali Solija u baru za majstore pilote. Najverovatnije je u Bardovo telo usadio tempirane hormone, koji }eizazvati stalnu erekciju. To {to je uradio bilo je svirepo, gadna {ala. Bilo je svirepo i podmuklo, i àlosno, ali jetako|e, iz nekog razloga koji nisam sasvim mogao da shvatim, bilo luda~ki sme{no.

"[ta vidi{?" upita me on."Ne znam.""Ne laì, malecki.""Ozdravi~e{", rekoh ja."Malori!""Nije to ni{ta opasno", umirivao sam ga, i prsnuh u smeh.

"Kaì mi, pobogu!"Jo{ sam se neko vreme smejao, dok se on sve vi{e crveneo u licu i ud mu postao jo{ kru}i. Smejao sam se

dok mi nisu potekle suze; toliko sam se smejao da sam po~eo da {tucam i da ka{ljem."Oh, ba{ si svirep", uzviknu on. "Ba{ si okrutan ~ovek."Smirio sam se i objasnio mu {ta je, prema mom mi{ljenju, Mehtar u~inio. "Slu{ao sam o tome", re~e on.

"Izmenio mi je hemijski sastav, pogobu! Ubijaju me otrovi iz gonada! Osveta, je li? Kad se vratimo u Grad,pokaza}u mu ja osvetu! Odse}i }u mu pi{alo i zakuca}u ga na njegovu firmu iznad radnje, tako mi Boga, ho}u!"

"Psst, ti{e!" rekoh ja."Niko ne moè da me ~uje!"Ali neko ga je o~igledno ~uo. Ili to ili su one dve ène po celoj pe}ini pronele vest o njegovom stanju. Juri

i brat mu Vicent u|o{e u kolibu i zapanjeno se zagleda{e u Barda. "ûli smo tvoju viku", re~e Juri. Nikad ne}uzaboraviti bespomo}ni izraz Bardovog lica dok mu je Juri pregledao ud, slobodno ga opipavaju}i svom duìnomsvojim masnim prstima. "Ko god da je nad tobom obavio obred mu{kosti, bio je veoma ve{t", re~e Juri. "Oveoìljke mora da je napravio neki veliki {aman, ali i on ima ogromni ud po kome moè da se reè. Istina je, Bardoima ud kao mamut, Serata i Oma nisu preterale."

Bardo se otrè od njega i stade da obla~i svoja krzna. Lice mu je bilo crveno kao nar."@ene su radoznale da vide toliko koplje", kaza Juri. "I ko da im zameri?" Nagnuo se bliè Bardu, govore}i

tihim, poverljivim glasom. "Mislim da su preterano radoznale. Ne}emo valjda dopustiti da se udate ène {unjaju utvoju kolibu da bi proverile koliko ti je veliko koplje, zar ne? To }e izazvati neslogu. Mora{ sad odmah dazadovolji{ njihovu radoznalost, dok su jo{ presi}ene seksom i mu{kim kopljima. Ono {to se vidi i zna ~esto izazivamanju èlju nego ono {to je skriveno. Izi|i iz kolibe; Anala i Lilit ~ekaju."

Bardo je netremice zurio u njega, ne mi~u}i se."Hajde, brzo, pre nego {to omek{a kao crv."Bardo me pogleda, dok mu je ~itav niz raznih ose}anja preletao preko lica. Neko ko ga ne poznaje

pomislio bi da se stidi ènskih pogleda. Ali on nije bio stidljiv ~ovek. Bio je upla{en, pomislio sam, bojao se da }eSoli i ostali videti njegov narasli ud i tako postati svedoci Mehtarove poniàvaju}e osvete. Nije bilo mnogoverovatno, me|utim, da je bilo ko osim mene, i mo`da, moje majke, prou~avao starojapanski. Umiruju}e sam muklimnuo glavom. Mora da je nekako razumeo, jer je slegao ramenima i rekao: "Nadam se da ne}e popadati unesvest kad ovo vide", i izi{ao natra{ke iz kolibe. S krznom rundavca preba~enim kao pla{t preko svojih masivnihramena, polunag je kora~ao izme|u osvetljenih koliba, zaustaviv{i se da zauzme pozu i pogladi kosu ispred Starcaiz Pe}ine. Devaki ène - mora da ih je bilo pedeset - sjati{e se oko njega. (Moram dodati da su i mu{karci tako|ebili veoma znatièljni. Stajali su, vire}i ènama preko glava, o~evidno zavidljivi.) Nekoliko ushi}enih èna, me|unjima Anala i uzbu|ena Lilit, pokazivale su prstom uz uzdahe iznena|enja i otimale se da ga uhvate za ud, kao daèle da dobiju opipljivi dokaz njegovih razmera. More zmijolikih ruku pruàlo se prema njemu, dodiruju}i, miluju}i.Ve}ina èna, me|utim, samo je zastenjala i tu`no zavrtela glavom, skrenuv{i pogled. Bardo se pravio da ih neprime}uje. Paradirao je unaokolo, prave}i skaredne, prodiru}e pokrete kukovima, i uzvikuju}i: "Tuva, mamut,nema ve}e koplje. Gledajte!" A zatim je izrecitovao pesmicu koja mu je bila omiljena:

Kratak i tanaknema mu vajde;Duga~ak i debeoradi posao.

Mulaja, Mentinina debela, zrikava majka, prsnu u smeh i upita: "Zar èna leè sa ìvotinjom?"Anala se pogladi po sedoj kosi i re~e: "Treba da zapali{ vatru u èni, a ne da je ubije{ tim kopljem." I svi,

zajedno s Bardom, prsnu{e u smeh."Ah, ali hladno je", re~e joj on, sve vreme se pljeskaju}i rukama po kukovima."Toliko hladno", doviknu mu neko, "da ti se koplje zaledilo."To ga je, izgleda, podsetilo na ozbiljnost njegove boljke. "Ah, da... zaledilo se. Ne valja." Namignuo mi je,

stresao se i vratio u kolibu da navu~e ode}u.Mu{karci i ène su se jo{ neko vreme {alili, a onda se vrati{e jelu i spavanju. Juri me uhvati za ruku i re~e:

"Bardo je ~udan ~ovek. Hrabar i jak, ali ~udan."Nisam mu odgovorio, jer sam se zabrinuo da su ga mo`da Bardovo skaredno ludiranje i moje vlastite

inhibicije navele da posumnja da smo poreklom civilizovani. Ali on nastavi, i bilo je o~igledno da Bardo i ja nismo

jedini koji mu se ~ine ~udnima: "Soli je tako|e ~udan ~ovek. Nikad jo{ nisam video da neko tako malo uìva uradostima ìvljenja. On voli Justinu kao {to sunce voli svet, ali kad otkrije da ona ne moè da odrazi svo njegovozra~enje, postane hladan kao zvezda. Zaboravlja da je takva ljubav beznade`ni poku{aj du{e da pobegne odvlastite usamljenosti. ûdno. A ti, Malori, naj~udniji si od svih - ti si ubio svog doffela. Kakvo li }e ~udo proizi}i izsvega ovoga?" Pogledao me je svojim pronicljivim okom, ne skrivaju}i da je zabrinut. "Ne znam", re~e on. "Neznam."

Zurio sam preko njegovih ramena u kolibe Manvelina. Dok je govorio Lijam se pojavi iz najbliè kolibe.Zagladio je svoju dugu, plavu kosu i pri{ao jami s mesom, podigao sa zemlje jednu sekiru i odsekao par~etuljanovog mesa. Nekoliko trenutaka kasnije Katarina se izvu~e iz cevastog izlaza kolibe. Uspravi se i nasme{i muse na na~in koji me nagna da poèlim da smrvim stenu zubima. Krenula je ka vratima na ulazu u pe}inu. Za{aosam u senku Starca iz Pe}ine, tako da me nije videla. Brzo sam skrenuo pogled prema Juriju. "Ne znam ni ja",rekoh. "Ne znam."

Po{ao sam za Katarinom natrag do na{e kolibe. Nisam hteo da pomisli da sam je uhodio, i zato sammalo pri~ekao pre nego {to sam i ja u{ao. [to sam ti{e mogao prikrao sam se kroz mra~ni tunel od leda. Kad samu{ao u prostoriju, svi naftni {kriljci su bili upaljeni i sve se kupalo u moru zlataste svetlosti. Solija nije bilo,verovatno je bio napolju, hrane}i pse, ili se skijao kroz {umu, {to je voleo da radi u praskozorje. Nisam znao gdebi mogla biti Justina. Priljubio sam se trbuhom uz sneg, motre}i. Katarina je kle~ala iznad svoje sne`ne postelje,razgledaju}i bele, zasvo|ene zidove oko sebe kao da na njima traì neku gre{ku. Zavrnula je krzno preba~enopreko ivice postelje i otkrila nabijeni sneg. Po~ela je da kopa. Bilo je tako tiho da sam mogao da ~ujem njenoduboko disanje koje je nadja~avalo grebanje prstiju koji su vadili grudve snega. Za kratko vreme iskopala je rupuotprilike dve stope duboku. Podigla je glavu - uprkos ljubomori nisam mogao da ne pomislim kako je lepa - jo{jednom se osvrnula po kolibi, a zatim zavukla ruku u svoju tajnu kriptu. Jednu za drugom izvukla je pet krida-loptica, koje su bile providne i zelenkasto se presijavale, ne{to malo manje od jajeta polarnog gnjurca. Pa`ljivo jeotvorila prvu lopticu. Veoma pa`ljivo, iz unutra{njeg dèpa na svojoj krznenoj ode}i izvukla je pramen plave kose.Umotala ga je u zlatastu kuglicu i ugurala u krida-loptu. Sli~no je postupila i sa ostalim krida-lopticama,pohranjuju}i u njih odse~ene nokte, de~ji zubi} i, {to me je iznenadilo, pocrneli, amputirani Jinjeov mali prst sanoge, po{to mu je tkivo zahvatila gangrena ~im su mu se stopala otkravila. Poslednje {to je uradila nisam mogaojasno da vidim, jer je ~u~ala okrenuta le|ima prema meni. Zavukla je ruku u svoja krzna ispod stomaka i izvuklane{to. Pogodio sam da je to pesar, besumnje pun Lijamove sperme. Mislim da ga je ispraznila u poslednju kuglicu.Kad je zavr{ila svoj skriveni posao, vratila je loptice na mesto i zatvorila rupu ispod svog kreveta.

Bio sam toliko besan da sam zaboravio da krijem svoje uho|enje. Ustao sam i rekao: "Nadam se da ima{dovoljno uzoraka."

Ona sko~i; celo telo joj se zgr~i, kao {to je ponekad ~inilo no}u, dok je leàla pored mene u onomlebde}em stanju svesti pre nego {to je obuzme san. "Oh", re~e ona, "nisam znala da si ti..." Navukla je krzno prekoonog {to je uradila i sela odozgo, na krevet. Zavukla je {ake ispod prekr{tenih ruku na grudima, da ih zagreje.

Hteo sam da uzmem njene hladne ruke u svoje, da pustim da u njih pote~e moja zapenjenost i vrelina. Alibio sam veoma ljut i upitao sam je: "Koliko ima{ uzoraka?"

"Ne znam ta~an broj.""Imala si tri dana da se {unja{ po pe}ini", rekoh ja. "[ta misli{, koliko }e ti jo{ trebati?" Prvobitno smo

planirali da uzmemo najmanje dvadeset uzoraka plazme i tkiva Devakija, po pet od svake porodice. Po mi{ljenjumajstora utiskiva~a, tu bi trebalo da plemenski hromozomi na|u dovoljno izraza.

"Ne znam ta~no", ponovi ona."Za{to ne bismo prebrojali uzorke, da vidimo?""Za{to si uvek tako opsednut brojevima?""Ja sam ljubitelj matematike."Ona protrlja gole {ake i dunu u njih. Vazduh je bio ispunjen parom njenog daha. "Ho}e{ da pita{ sa

koliko sam mu{karaca bila - kao {to vidi{, sa nedovoljno." A zatim izgovori onu izreku skrajera koja me je uvekizbezumljivala: "[to }e se desiti, desilo se; {to je bilo bi}e." Olabavila je ukr{tene prste i rekla: "Ja nisam Bardo;nisam brojala svoja..."

"Koliko?"Pogledala me je pravo u o~i. "Bilo bi surovo od mene da ti kaèm.""Koliko mu{karaca?" zapitah ja. "Sedam? Osam? Varvari su orgijali tri puna dana.""Manje nego {to misli{. Ja ne volim mu{karce onoliko koliko ti i Bardo volite ène."

Pre{ao sam prostor koji nas je delio i zgrabio je za ruke. "Dva? Tri? Danima nisam mogao da te na|em",rekoh. "Koliko?"

Ona se tu`no nasme{i kad sam je uhvatio za ruke. "Bio je samo jedan mu{karac, zar ne vidi{?"Video sam. Odjednom su mi mrske slike nje i Lijama nagih zajedno preplavile um. Poku{ao sam da

skrenem misli na ne{to drugo, ali nisam mogao. Moja prelepa Katarina leì pod njim, vu~e ga rukama za bedra -samo ta slika je gorela u meni. Bila je to skaredna slika, kao razvratne i raznobojne tetovirane slike koje se uvijajuna koì kurvi u êtvrti Inostranaca. Stisnuo sam zube i upitao: "Sve vreme si provela s Lijamom? Za{to?"

"Bolje da ti ne kaèm", odvrati ona. "Bilo bi surovo od mene da ti kaèm..."Glupo je bilo s moje strane da navaljujem, ali tog dana sam bio glupan i zato ponovih: "Za{to?"Ona izvu~e ruke i re~e: "Lijam... se razlikuje od drugih mu{karaca, od civilizovanih mu{karaca.""Mu{karci su mu{karci", rekoh, trljaju}i nos. Jedno vreme sam lupao glavu, a onda zapitah: "Po ~emu se

razlikuje?""Kada sam... kada je on... kada smo nas dvoje zajedno, on ne misli na bolesti ni na druge ljude s kojima

sam bila pre njega ni na posledice na{eg... ne misli sve vreme, zar ne vidi{? Zna{ li {ta zna~i biti s nekim ko togtrenutka postoji isklju~ivo radi tebe? Isklju~ivo radi tebe?"

"Ne", iskreno rekoh ja. "Kako to izgleda?""Ekstaza", odgovori mi ona.U}utao sam i uneo sam joj se u lice. "Ekstaza", ponovih. Bio sam toliko bolestan od ljubomore da su me

bolele vene na vratu."S Lijamom je to tako prirodno, kao kad di{e{... on ima strpljenja, vidi{?"Ekstaza. Zatvorio sam o~i i sve to mi je isuvi{e lako iskrslo pred njima, ta Katarinina ekstaza. Video sam je

sa ~vrsto sklopljenim kapcima, zaba~ene glave, izgubljene u uìvanju. Moja izopa~ena ljubomora stade da sepretvara u èlju, kao {to moj bes ustupi mesto brzom nadolaènju pohote. Ose}ao sam napetost u celom telu,teìnu krvi koja je ritmi~ki otkucavala u meni. Uprkos uzbu|enjima od prethodna tri dana, ili mo`da, ba{ zbog njih,goreo sam od èlje da je tucam. Stao sam da joj {apu}em na uvo izvinjenja i èlju da se pomirimo, dok samrukom mrsio sirovu svilu njene kose. Kao pravi varvarin, poljubio sam je u vrat. Sve vreme - ~ak i kad sam jojsvla~io krzna - ona je zurila otvorenim i nevide}im o~ima u mene. Odjednom je klimnula glavom kao da predsobom vidi jasnu i ìvu sliku koja je samo njoj vidljiva. Pritisnula mi je obraze dlanovima i polako izgovorila. "Toje... tako... opasno!" Ali tog ~asa nisam brinuo o opasnosti; drhtao sam od potrebe da uradim {to sam naumio, izato sam zbacio svoja krzna i po~eo da je milujem. "Ne vidi{", mrmljala je ona, "ti ne..." Zavalila se u postelju i kaokurva inostranaca zabacila ruke iznad glave i savila kolena da otkrije tamni, dlakavi trougao izme|u nogu. Tetivepod koòm su joj se napele, i sva je mirisala na seks. "Malori", re~e ona, i ja poloìh svoja kolena izme|u njenih, ibilo mi je sasvim svejedno {to spolja ~ujem zvuke nalik na struganje; ni do ~ega mi nije bilo stalo.

Kako da objasnim taj tajanstveni poriv koji nas je obuzimao kad god bismo se na{li nasamo? [alili smo seda iako ~esto ne volimo jedno drugo, }elije njenog tela vole }elije moga. Bila je to ljubav, èlim u to da verujem,koja nas je onog dana spojila u kolibi. Parili smo se brzo, kao ìvotinje; bilo je to neve{to, ali ekstati~no spajanje.Za razliku od mnogih èna, Katarinu je bilo lako o~as uzbuditi. Ali kad bi joj se krv jednom zagrejala, volela je dauìvanje razvu~e satima, da uìva u svakom pojedinom trenutku, onako kako dolaze. To mi je ~esto smetalo jer jasam uvek ùdeo za zavr{inicom, za tim trenutkom obnevidelosti, kad se na{a ekstaza penje i biva sve ja~a i kadzajedno umremo malom smr}u. @udeo sam za ekstazom, a imali smo na raspolaganju samo nekoliko trenutaka, izato smo navaljivali èstoko, ritmi~no, guraju}i, dah}u}i i znoje}i se. Petama me je gurala u zadnji deo butina, dokje navaljivala da bude sve brè. Mora da sam {utnuo u stranu stara krzna koja su prekrivala pod, jer sam ose}aokako mi se goli prsti na nogama gr~e i kopaju po snegu. Umirao sam od èlje da svr{im i kretao sam se sve brè,cvile}i kao ìvotinja. "Ne, ~ekaj", re~e ona i ja otvorih o~i, i ona otvori svoje, zure}i kroz mene u samu sebe, i svojusvetle}u, kristalastu unutra{njost gde je mogla da posmatra vlastito uìvanje kao {to voajer viri kroz pukotinu u ziduod leda, gledaju}i kako se dvoje pare. Ali ja sam umirao i nisam mogao da mislim na ~ekanje; nisam mogao damislim ni na {ta. Glasno sam ispustio vazduh kad sam osetio samoga sebe vrelog i ìvog u njoj, kako goru}ekapljice ìvota napu{taju moje telo u gr~evima. Zajedno smo ispustili vazduh, suvi{e glasno i suvi{e dugo, ali nijeme bilo briga.

Zatim je ona dugo leàla nepomi~no, drè}i me rukom za potiljak, otvaraju}i i zatvaraju}i prste. Delovalaje i tu`no i veselo u isto vreme; lice joj je bilo rezignirano i zabrinuto, ali i sre}no. "Oh, Malori", re~e ona, "sirotimoj Malori." Pitao sam se da li se ovo {to smo uradili dogodilo protiv njene vole, ali onda sam se setio da je onaskrajerka i da pori~e postojanje voljne pojedinca. "Sve ovo je tako intenzivno za tebe, je li?" dodade ona. Onda jerukama pokrila o~i, tresu}i se od smeha i pla~a, i ja shvatih da je nikada ne}u razumeti.

Odvojila se od mene i ustala da se obu~e. Okrenula se prema meni, {ap}u}i na svoj skrajerski na~in:"Kako sam volela se}anje na poslednjeg tebe; kako }u ga uvek voleti." Zatim je istr~ala iz kolibe, ostavljaju}i meda podjarim plamenove naftnog {kriljca, koji su goreli suvi{e jako i bili bledoùti i zamagljeni.

13. GLAD

Ako se suvi{e namnoìmo, pobi}emo sve mamute i mora}emo da lovimo svilenotrpce i rundavce zahranu. A kada ni njih ne bude, mora}emo da probijamo rupe u morskom ledu i kopljima probadamo tuljane kadizrone da di{u. Kada ni tuljana vi{e ne bude, bi}emo primorani da ubijamo kikliu, kita, koji je mudriji od nas i jakkao Bog. Kada nijedne ìvotinje vi{e ne bude, iskopava}emo korenje i jesti larve svitaca i lomiti zube glo|u}ili{ajeve sa stena. Na kraju }e nas biti toliko da }emo ubijati {ume da bismo sadili sne`ne jabuke i ljudi }e po~etida bivaju pohlepni za zemljom, i neki }e od njih na kraju imati vi{e zemlje od drugih. A kada ne preostane nipedalj zemlje, ja~i }e ljudi po~eti da ìve na ra~un rada slabijih, koji }e morati da prodaju svoje ène i decu da bidobili malo ka{e. Najja~i me|u ljudima }e zaratiti jedni protiv drugih, da bi oteli jo{ vi{e zemlje. Tako }emo sepretvoriti u lovce na ljude i biti osu|eni na pakao u ìvotu i pakao na onoj drugoj strani. I tada, kao {to se ve}dogodilo na Zemlji pre Seoba, vatra }e pasti s neba i Devakija vi{e ne}e biti.

Iz @ivotopisa Loknija Nesre}nog, kako ga je ispri~ao Juri Mudri

Nekoliko dana kasnije sve sam priznao Bardu. Po{to se i sam bojao smrti vi{e nego iko koga sam u ìvotuupoznao, pravio se da mu je dosadno i ispoljavao la`ni mir kad sam mu ispri~ao {ta sam doìveo u [anidarovojpe}inskoj odaji, moje veliko 'ni{tenje', kako ga je on nazvao. Ali bio je vi{e nego radoznao da ~uje pojedinosti omojoj tajnoj vezi s Katarinom. Po{to je saznao da smo postali ljubavnici jo{ one no}i kad smo primili pilotskeprstenove, stao je da me zasipa savetima.

"Tvoja te ljubomira onelju|uje, malecki. Neka je, nek se tuca sa onoliko ljudi koliko bude potrebno - za{tosmo ina~e do{li ovamo? Mu{karac treba da voli ène, naravno, ali ne treba previ{e da voli jednu ènu. Truje gatakva ljubav." Stajali smo u {umi ispred pe}ine, prave}i ùte rupe u snegu, obavljaju}i svoj 'pi{-nakon-pijenja-jutarnjeg-~aja'. Ju`ni vetar duvao je u naletima. To je na{e mokrenje ~inilo nespretnim i opasnim, jer, kao {to samve} rekao, Devaki se moraju uvek okrenuti u pravcu juga kad prazne be{iku. Bardo se otrese da se osu{i i re~e:"Pobogu, surovo je od ovog vetra da tako duva niz ~ak{ire." I nastavi: "Otrovi! Ho}u da ti kaèm da je ovajMehtarov otrov zaista neobi~an. Evo, pogledaj", re~e on, pokazuju}i mi svoj ud koji je bio mlitav i naboran, ali idalje veoma krupan. "Ko je ~uo za takav otrov? Preko dana visi kao tu~ak na zvonu, i nema toga {to bih ja ili tekosmate ène mogli u~initi da ga dignemo. Ali, kad padne no} - ah, no}u sko~i kao sve}a, i {ta drugo mogu,nego da na|em ènu da ga isu{i? Trebalo bi da se radujem, prijatelju moj, {to su Devaki tako slobodni u pogleduseksa. Ho}e{ li da ti dam jedan savet? Da}u ti ga: pusti Katarinu da prikupi uzorke, i onda }emo ku}i."

Katarina, treba da napomenem, nije bila jedina kojoj je po{lo za rukom da prikupi deli}e tela Devakija.Budu}i glava na{e porodice, Soli je bio pozvan da pomogne da drè Jinjea kada je Juri doneo odluku da njegovismrznuti, istruleli prsti na nogama treba da se odseku. Nisam prisustvovao amputaciji i zato nikad nisam saznaokako je Soliju po{lo za rukom da jedan prst strpa u dèp i prokrijum~ari ga Katarini da ga skloni u svoju krida-lopticu. I naravno, nisu mi dali ni da se pribliìm Marji, u dnu pe}ine, kad je ra|ala mu{ku bebu. Mu{karcima,budu}i da su mu{karci, bilo je zabranjeno da prisustvuju najve}oj ènskoj tajni. Ali moja majka bila je tamo ipomagala (ni najmanje ne sumnjam da je preuzela na sebe ceo poro|aj), i potom se vratila u na{u kolibu spar~encetom Marjine posteljice. Iako sam ja prvi pokrenuo ovu ekspediciju, veruju}i svojevremeno u nju, sada mije bilo te{ko da poverujem da se neka velika tajna ìvota moè kriti u ukradenom tkivu jedne posteljice. Sigurno meje, pomislih, Entitet prevario. Sigurno je sve bilo samo {ala, ili mo`da, igra u kojoj smo mi bili figure na tabli,smrznuti, izgladneli, ili ise~eni u komade ako se boginji prohte, ili ve}im bogovima padne na pamet. Sigurno tajnane postoji.

Na{ ìvot sa Devakijima se ubrzo uhodao. Nakon {to smo pojeli i poslednju mrvicu tuljanovog mesa,mu{karci bi svako jutro ustajali, premazivali ledom svoje saonike, odlazili u lov na ledu, ili bi skijama krenuli krozmra~nu pra{umu. Iako nismo imali sre}e s ulovom, po~eo sam sve vi{e da cenim te trenutke ~istog vazduha iùstrog kretanja daleko od zadimljene pe}ine, daleko od Katarininih no}nih pohoda po kolibama raznih Devakimu{karaca. Tamo napolju, na ledu, bio sam miran i mogao sam da se posvetim sebi, ~ak i kad smo ~ekali tuljanekoji nikako nisu dolazili. A u {umama, gde su se nekad rundavci okupljali u stada, vremenom sam zavoleo o{trezvi`daljke lovaca koje su odzvanjale po grebenima; voleo sam da osetim svilenkasti sneg pod skijama; voleo sam

ti{inu jutarnjeg drve}a, zelenilo na mirnoj belini, a iznad drve}a, snega i ti{ine, plavi prozor zimskog neba. êsto sese}am tih strmih brda ispod Kveitkela, jer tamo sam prvi put po~eo da upoznajem Devakije onakve kakvi zaistajesu. Posmatrati Jurija kako se prikrada polarnoj lisici, ili kako postavlja zamke za ajderske plovke ili druge ptice,zna~ilo je diviti se pa`nji koja je pratila svaki vid i trenutak lova. Devaki nisu bili ni bezobzirne ubice ni kolja~i, nitisu ubijali ne misle}i {ta rade. Kad bi se ulovio tuljan, morala je voda iz lov~evih usta da se prelije u tuljanova, zatoda njegova anima ne bi oti{la na drugu stranu dana èdna. O~i morskog galeba morale su se protrljati ledom, itako dalje. Bilo je stotinu obreda koje je trebalo obaviti, jer je svaki odgovarao druk~ijoj ìvotinji. Devaki, shvatiosam, u stvari nisu uop{te na ìvotinje gledali kao na meso, bar ne dok su njihovi duhovi ostajali da budupo{tovani. Voleli su ìvotinje; nisu mogli da zamisle ìvot ili svet bez ìvotinja; ~ak su i o sebi samima mislili kao oìvotinjama, ili bolje re~eno, kao o duhovima koji imaju du`nosti i odgovorni su za duh svake ìvotinje koju love.Bili su u prisnoj vezi sa svetom ìvotinja, sa svetom uop{te, na bezbroj raznih na~ina.

Jednog mraznog dana pred kraj duboke zime, kada smo svi ve} pomalo bili gladni, video sam Jurija kakopu{ta belu medvedicu da utekne iz kruga kopalja uperenih u njene grudi. Za{to je to uradio? Zato, primetio je on,{to je tre}a kandà na medvedi~inoj desnoj {api bila slomljena, a svi znaju (ili bi trebalo da znaju) da su takvimedvedi imakla, ~arobne ìvotinje koje se ne smeju ubijati. Ubijanje, otkrio sam, nije bila prava svrha i krajnji ciljlova. To je bila lekcija koja mi je te{ko pala. Mnogo ru`nih trenutaka proveo sam mrze}i samoga sebe {to moramda ubijam da bih ìveo. Najvi{e od svega sam mrzeo iznenadni nalet ìvosti, koji je delovao na mene kao droga,kad god bih probo kopljem neku nevinu ìvotinju i video kako iz nje {iklja krv, napitak koji }e ubrzo oìveti mojuvlastitu krv. Devaki nisu ose}ali tu istu mr`nju, iako verujem da nikad nisu bili tako ìvi i budni kao kad su bili blizuda ubiju plen. Ne tvrdim da sam ikad bio u stanju da u|em u umno ustrojstvo jednog lovca, ali mislim da samuspeo da nazrem bar deli} njihovog pogleda na svet; loviti je zna~ilo biti deo tog sistema, ba{ kao {to su stene,drve}e i ptice bile njegov deo. Ni{ta nije bilo va`nije od uvida u taj sistem, od lepote koja je te`nja Du{e sveta. Ini{ta {to je lovac rekao ili pomislio nije smelo da poremeti tu lepotu, tu halla.

"Bolje je gladan pre}i na onu drugu stranu", re~e Juri, posmatraju}i kako medvedica nestaje u svojojsne`noj pe}ini, "nego pre}i poreme}en i pijan od krvi jedne imakla, koja nam zaslepljuje du{u."

Ta pa`nja da se ne poremeti uzajamna veza koja postoji izme|u svih ìvotinja, doga|aja i stvari unjihovom svetu nije bila stvar morala, ve} opstanka. Devaki veruju da mogu opstajati samo od jednog trenutka dodrugog, od pokolenja do pokolenja, i to ako stalno obra}aju pa`nju na ono {to svet traì od njih. I ako vodera~una o svom pona{anju, ako su u stanju da opaze {ta je halla a {ta nije. Ne}u da kaèm da je ijedan Devakisavr{eno vladao tom ve{tinom. Uvek su postojale nesavr{enosti, nesigurnosti i mala zla u njihovom svakodnevnomìvotu. Neko je, se}am se, ubio [anidarovog kopca za hranu, iako su svi kopci bili imakla. Neki me|u Devakijima,iako su savr{eno znali pravila nepogre{ivog pona{anja, nisu mogli da zamisle svet u kome }e oni morati dagladuju, a kopci slobodno da kruè nebom. Kako moè takav svet biti halla? I zato su ubijali svete ptice, ubijaliimakla medvede, ili su, veoma retko, ubijali tuljane i neke druge ìvotinje koje su bile njihovi doffeli.

U stvari, Devaki nisu nikada istinski gladovali. [uma nije bila prazna, ve} je pre li~ila na restoran u komeje nestalo najboljih jela. Kad smo bivali gladni, po~injali smo da jedemo odvratne stvari koje smo do tadaprezirali. Jeli smo - moram re}i da su Manvelilina i ostale porodice gutale tu ne~ist, jer smo se mi iz Gradauzdràvali {to smo duè mogli - jeli smo najneverovatnije stvari. Vicent i njegov sin Vemilo izvadili su iz zemljezalihu ribljih glava, koje su bili zakopali tokom prethodne la`ne zime. O{tre kosti su istrulile u mrtvu, sivkasto belumasu, i bile su meke kao meso. Lilija je pokupila gnjile kosti u jednu ~iniju i zamesila tu smrdljivu masu u testo, odkojeg je potom napravila okrugle kola~i}e, prebacuju}i ih gore-dole izme|u svojih nervoznih ru~ica. Ispekla ih je uuàrenom ugljevlju vatre, i ljudi ih pojedo{e polako, kao da ih neko tera da jedu blato. Druga jela su bila jo{ gora.Psi su se hranili sluzavom masom sastruganom sa starih koà, koje su zaudarale na istrulele mozgove, kori{}ene za{tavljenje. Juri je ubio svilenotrpca, i napola `mire}i i trzaju}i onim jednim okom, progutao sadràj stomaka, svevreme mljackaju}i i tvrde}i zbog dece, da je taj izmet sladak, kao pe~eni bademi. Deca su ~esto tragala po sneguza bilo ~im. êsto su jeli okrugle loptice svra~jeg izmeta, koje su `vakali kao borovnice. Jurijev ro|ak, Jajve,rascepio je mamutove kosti od pre godinu dana, u kojima su vrveli crvi. Jajve, kratkonogi sme{ni ~ove~uljak ~iji je~udni ukus bio u stanju da ga navede da sa zadovoljstvom smaè trula pti~ja jaja, oblizao je usta i usisao u njihpunu {aku koprcavih, belih crva, rekav{i da su ukusniji od embriona polarnog gnjurca starih godinu dana. Nisamsumnjao da je u pravu. Od tada ga je porodica u {ali zvala Jajve Crvo`der. Ja sam se odvaìo da probamotkravljene ostrige. So~ne mesnate kuglice su mi pucale u ustima; mlaz sokova i soli u magnovenju me je podsetiona moj doìvljaj u Entitetu. Divio sam se {to ukus pravih ostriga do tan~ina odgovara onom ukusu koji mu je Entitetstavila u um - bio je isto tako stvaran i isto tako lo{.

U stvari Devaki su bili - i jo{ su uvek - o{troumni, dovitljivi ljudi. Izdr`ljivi su i nije lako ubiti ih. Tokom svogkratkog boravka u pe}ini naslu{ao sam se na desetine pri~a o dovitljivosti i opstajanju. Juri mi je jednom rekao daje u njegovom detinjstvu cela porodica kojoj je pripadao za malo sva nastradala prilikom prelaska preko ledajedne la`ne zime.

"Kad sam imao pet godina", ispri~ao mi je Juri, "moj otac i majka re{i{e da po|u na hodo~a{}e doImakela, gde su sahranjeni preci moje majke. Ali jedne no}i, led se iznenada prolomio pod nama, kao {toponekad biva. Izgubili smo i ve}inu pasa. Moj otac je imao samo svoj no` za sneg, a moja majka - zvala se Eliora- nije imala ni{ta sem svojih zuba i nekoliko starih tuljanovih koà. Nismo nikako mogli da probodemo kopljemtuljana, da lovimo, ~ak ni da zapalimo vatru. Bojao sam se, i ko da mi zameri? Ali moj otac i majka nikad nisugubili hrabrost."

Ne}u prepri~avati celu pri~u, jer je preduga~ka. U najkra}im crtama, Nuri, koji je bio Jurijev otac, izvukaoje svoje podavljene pse iz mora (njegove te{ke saonice su potonule kao kamen), i on i njegova porodica i preostalipsi hranili su se njima. Nekako su uspeli da se dokopaju najblièg ostrva, koje je bilo tako malo i pusto da nijeimalo ~ak ni ime. Svojim noèm za sneg Nuri je isekao sne`ne blokove i sagradio kolibu. Nuri i Eliora su nekakouspeli da naprave novo oru`je i oru|e od ono malo oskudnog materijala koji su na{li na ostrvu. Nuri je lovio, aEliora je drala ulovljene ìvotinje, i napravila im ode}u. Jeli su sne`ne ze~eve i svrake i morske galebove,golu`dravce i ~ino~e - sve {to su mogli da na|u. Hranili su se i hranili svoje pse; Juri je brzo rastao, a jedna ku~kaje o{tenila mali nakot slede}e la`ne zime. Njih dvoje, mu` i èna, tokom te zime i zima koje su za njom usledile,takore}i ni iz ~ega ponovo su stvorili ve}inu oru|a i rukotvorina svoje kulture. Utro{ili su tri godine skupljaju}inaplavljeno drvo i ~uvaju}i kosti, da bi prikupili materijal za nove saonice. Snalazili su se i izmi{ljali kako da nanovi na~in sastave koù i kosti, i kad su zavr{ili, nisu se vratili na Kveitkel. Produìli su za Imakel, da zavr{e svojehodo~a{}e. Stavili su ognjeno cve}e na grob Eliorinog dede i babe. Posetili su i Eliorinu porodicu. I kada im jeEliorin otac, Narain, ponudio nove saonice da se vrate ku}i, Nuri je pokazao prstom na svoju skrpljenu tvorevinu, irekao: "Mnogo ti hvala, ali kao {to vidi{, Manveline znaju kako se prave sanke." I svi su prsnuli u smeh, jer tanaprava ih ne bi mogla odneti natrag ni jednu milju, a kamoli dve stotine milja do Kveitkela.

êsto mislim da ta sposobnost da se ma kakav materijal preradi u korisne stvari leì u srcu kultureAlaloija. Imaju}i u vidu potrebe sveta u kome su se kretali, nije bilo stvari koju nisu mogli da naprave. Ako bi nekooru|e ili deo ode}e zahtevali odre|eni spoj prilagodljivosti, izdr`ljivosti, materijala i izolacionih svojstava, oni bieksperimentisali dok ne otkriju pravi spoj tih osobina. Njihova znanja o stvarima sveta bila su podrobna i precizna.Maziva su izvla~ili iz kopita rundavaca, jer su otkrili da se masno}e u zglobovima najudaljenijim od tela mrznu naniìm temperaturama; pravili su prozore na svojim kolibama (kad su hteli da imaju prozore) od izdr`ljivih, providnihcreva bradate foke; rogovi rundavaca bili su savitljivi i zato su ih savijali u {tipaljke i koplja za ribolov; i tako dalje.Bili su genijalni da naprave neku stvar, ène ni{ta manje od mu{karaca. Izme|u ostalog, ène su bile zaduène zapravljenje i odràvanje najva`nijeg od svih sredstava za opstanak: ~udesne ode}e Alaloija.

No}u, posle lova - a to je tako|e bio deo svakodnevnice - posedali bismo oko zapaljenih naftnih {kriljaca,jedu}i ono {to imamo, razgovaraju}i, posmatraju}i ène kako nam prave odela. @enska usta stalno su bilazaposlena, jer su ili }eretale o tome {ta se tog dana dogodilo, ili su `vakale koè svojim zatupastim, istro{enimzubima. Zubi su im tako|e bili oru|e, i koristili su ih veoma delotvorno, da omek{aju zamrznute ogrta~e za snegsvojih muèva i da nove koè izrade za upotrebu. Po~etkom zimskog prole}a, kada su prve novogodi{nje olujestale da duvaju oko pe}ine, moja majka i Justina, Katarina tako|e, behu se ve} sasvim navikle na taj mukotrpniposao. Tako|e su postale stru~njaci da nepromo~ive tuljanove koè sa{iju u ~izme, ili da naprave nepromo~ivukamelaiku, ili da op{iju kapulja~e na ogrta~ima od rundav~eve koè vu`jim krznom, krznom na koje se ne hvatajukristali}i leda od ~ovekovog disanja. Svojim iglama od kosti i ìvotinjskim tetivama, pravile su jednake bodove,bodove koji ne}e nabubriti kad se pokvase, zadràvaju}i mraz i vlagu da ne prodru kroz odelo. Bilo mi je drago{to su utisnule te ve{tine, jer lovac Alaloji potpuno zavisi od èna u svojoj porodici. Kao {to moja majka re~e jedneno}i, drè}i mi polusa{ivenu kamelaiku ra{irenu na ramenima - "Gde bi danas bio Juri da nije bilo ve{tine njegovemajke? Da nije bilo odela koje mu je pravila, kopalja za ribolov, naftnog {kriljca, da nije bilo njenog mleka, telanjegovog tela? Ima li ne{to {to èna ne moè da napravi?"

Ali jedan deo te na{e svakodnevnice voleo bih da mogu da zaboravim. Tokom tog hladnog, te{kogvremena ispunjenog promrzlinama i sitnim patnjama po~eo sam da patim jo{ od ne~ega, na neki na~in odnajbednije bede koja me je mogla zadesiti. Otkrio sam da imam va{i. Malje na mom telu, kosa i dlake nagenitalijama vrvele su od tih si}u{nih, pljosnatih insekata. Time sam platio {to sam tucao prljave, divlje ène, misliosam, i trzao se i ~e{ao do krvi, i trljao telo pepelom od glave do pete, ali ni{ta nije pomoglo dok se nisam predaou ruke svoje majke da me no}u osloba|a va{iju. Svake no}i sam stavljao glavu majci u krilo, dok mi je ona

prstima prebirala po kosi, traè}i va{i. Imala je o{tro oko, ta moja mati, i uspevala je da ih prona|e ~ak i pri slabojsvetlosti naftnog {kriljca, koja mi je osvetljavala crnu kosu. Ose}ao sam kako njeni o{tri nokti poput {tipaljki mrveva{ i, povremeno, kako iz moje svrbe}e koè na glavi ~upaju po koju dlaku za koju je ona govorila da je seda kaou Jurija.

Njeno bi{tenje mi nije mnogo pomoglo, jer su pe}ina i sva krzna bila prepuni gnjida koje su ~ekale da seizlegu. I drugi ~lanovi moje porodice su se zarazili, iako su oni, izgleda, imali manje va{iju i vi{e trpeljivosti za tomalo mu~enje nego ja. (Bardo, iz nekog neobja{njivog, nepravednog razloga - on je podrugljivo tvrdio da mu jeotrov iz gonada ukiselio koù i da je postao neprivla~an za mile}e insekte - nije dobio nijednu va{.) Nisu mi smetalibockanje i svrab; sama pomisao kako sada va{ ubada svoje rilce u moju koù nagonila me je da drhtim i da setrzam. Mrzeo sam pomisao na insekte koji mi piju krv, na ìvot koji ìvi od drugog ìvota. Palo mi je na pamet daobrijem celo telo o{trim noì}ima od kremena. Ali nisam to uradio. Setio sam se da postoje delovi ~ove~anstvatamo napolju, u pravcu Gamina Luca, koji su potpuno o~istili svoja tela od bakterija i drugih parazita, samo zatoda bi otkrili da sada moraju da se zatvaraju u ve{ta~ke svetove, jer bi u protivnom zarazili svoja sterilisana telaprljav{tinom civilizacije. Ta izolacija, me|utim, oslabila im je imunitet, i u~inila ih podlo`nim najneobi~nijimbolestima. Ko zna kakvu bih prirodnu ravnoteù ja poremetio, kad ne bih ìveo isto ako Alaloji? Postojao je,tako|e, jo{ jedan razlog da se ne obrijem: kremeni noì}i koje smo pravili bili su tako o{tri da sam lako mogao dase pose~em i izloìm se infekciji. A infekcija me|u Alalojima, kao {to je Jinje, dokazao svojim gangrenoznimprstima, moè biti veoma neprijatna.

Od svih dostignu}a civilizacije, ponekad mi se ~ini, najve}e i najprefinjenije bilo je toplo kupatilo. Kakosam ~eznuo za sapunom i toplom vodom! Kako mi je nedostajalo uìvanje da uronim u vodu svoje hladne udove,da pustim da me vla`na toplota uljuljka i zagreje me do kostiju! Kako sam ùdeo da budem ~ist! Nedostajali su mizvuci, mirisi i udobnost Nikadije, i otkrio sam da bez prestanka mislim samo na nju. Za{to sam je napustio? Za{tosam do{ao ovamo tragaju}i za nepostoje}im tajnama, da ubijam tuljane, hranim bezube starce i remetim spokojporodice Devakija? Kako sam uop{te mogao da poverujem da civilizovani ~ovek moè da ìvi kao divljak? Odaklemi takvo oholo samopouzdanje?

Jedne no}i, uz {olju ~aja, Bardo priznade da i njemu, tako|e, nedostaju udobnosti na{eg grada."Preporu~io bih ti da odemo odavde ~im Katarina prikupi sve uzorke", re~e mi on. "Ne}emo doìvotno dagladujemo, zar ne? Koliko joj treba vremena da se potuca sa nekoliko ljudi? Izvini {to sam tako otvoren, malecki,ali ne shvatam za{to je propustila toliko, ah... mogu}nosti?"

Naravno, nije mu padalo na pamet da ode dok je mogao svake no}i da puni trbuh mesom, a jednu ilivi{e èna svojom spermom. Ostali, me|utim, nisu se tako ùrili da odu, kao {to sam se nadao. Soli je jedvado~ekao tegobe na{eg primitivnog ìvota i izgledalo je da uìva, ukoliko je tako natmureni ~ovek uop{te u stanjuda uìva. Justini je sve u njenom novom ìvotu bilo 'o~aravaju}e', kako je govorila, dok je moja majka bila sre}na{to je u stanju da ìvi u stalnoj borbi. A {to se ti~e Katarine, ona kao da je odugovla~ila, ~ekaju}i na neki vaàndoga|aj koji nije htela nikome da otkrije.

Dok su oluje nastupaju}e godine postajale sve ~e{}e, postepeno sam postao svestan da nas Devaki nisupotpuno prihvatili. Ne}u da kaèm da su podozrevali bilo {ta u pogledu na{eg civilizovanog porekla. Ali mnogime|u njima, ne samo Juri, mislili su da smo ~udni, i gore nego ~udni. Zbog stalnih oluja lov je postao teàk iopasan. Glad je postajala sve gora. Katkad su se ~ula gun|anja i izbijale prepirke o podeli mesa. Vi{e negojednom ~uo sam kako ljudi gun|aju da sam ja, ubiv{i svog doffela, navukao na njih nesre}u, ni u kom slu~ajuneko dobro. Po pe}ini su kruìle glasine da sam [anidara nahranio polovinom lepe dìgerice polarnog gnjurca. (Ustvari, jo{ od svog prvog susreta sa Starcem iz Pe}ine, krijum~ario sam mu najbolje komade mesa, da ga odrìm uìvotu. Gre{io sam, znam, ali {ta sam drugo mogao?) A postojala je jo{ jedna spletka, koju su zli jezici èna {irilime|usobno, sve dok nije stigla do njihovih muèva. Trebalo je da osetim da ne{to nije u redu kad su Piero izporodice Jelenalina i Iolin od [arailina, po~eli da prete da }e se iseliti s Kveitkela na zapadna ostrva. Mislio samda su samo malo po{andrcali od gladi, ali uskoro sam otkrio da imaju zamerke na druge stvari.

Jednog predve~erja, nakon {to smo celi dan bezuspe{no proveli u lovu, Juri me povede u stranu, u {umuispred pe}ine, i po~e: "Piero gre{i kad tebe optuùje za na{e gladovanje. Da tuva nije bolestan od usne {uge, imalibismo hrane do mile volje."

Sloìo sam se s njim."Ipak, ~udno je {to nam ìvotinje vi{e ne ska~u na koplja, zar ne?"Sloìo sam se njim da je to ~udno.

"Iako Piero nije u pravu {to ti zamera, ne mogu mu zameriti {to ti zamera? Moè{ li ti? A ima i drugih kojisu mo`da primetili tvoje ~udno pona{anje i koji }e po~eti tebe da krive za nesre}e koje ih zadese. Ja li~no nepo{tujem takve ljude, ali kako da im zamerim?"

"U kom pogledu je moje pona{anje ~udno?" zapitah ga. "Je li me oni optuùju {to sam ubio tuljana?"On podiè svoju ruku s oìljcima i zavrte glavom. "Nije zato, iako nema mnogo ljudi koji ubiju svog

doffela. Ovo je razlog: mudar ~ovek vodi ra~una da ne ostane sam u kolibi sa svojom sestrom, naro~ito ako jetako lepa kao Katarina. Onda ga niko ne moè optuìti za gadosti koje njegovom narodu donose nesre}u."

Kad on to re~e, ja osetih odjednom kako me je ne{to preseklo u stomaku. Pozlilo mi je; osetih kako mirumenilo krivice obliva obraze; i bio sam zahvalan okolnosti da je vetar koji je duvao kroz drve}e bio tako leden io{tar, da mi je lice verovatno ve} bilo zajapureno od hladno}e. Okrenuo sam se Juriju, koji se naslanjao na jednugromadu i pu{tao obla~i}e pare, gledaju}i na {iroku, belu dolinu pod sobom. Poèleo sam sve to da uradim iz dvarazloga: da ovo glupo putovanje privedem kraju i da Juri sazna da sam ja ~astan ~ovek. Ali ne rekoh ni{ta i neu~inih ni{ta. Kako da ovog jednookog divljaka navedem da razume svu sloènost civilizovanih obi~aja i ezoteri~nuprirodu na{e potrage? O}utao sam, i Juri sleè ramenima. "Katarina je, tako|e, ~udna èna", re~e on.

Desetog dana zimskog prole}a prvi put sam otkrio kako sam te{ko oklevetan. Dan je bio ispunjenvejavicom sitnog snega i vazduh je bio vlaàn i teàk. Sneg je bio siv i teàk, a drve}e sivkastozeleno ispodtamnosivog neba. Vetar, koji je ili sna`no naletao il potpuno zamirao, mirisao je na vla`ni {kriljac. Nekoliko ljudikoji su dan ranije oti{li u lov - svi iz porodice [arailina - vratili su se u pe}inu u poslednjem sivilu sumraka, kad susneg i senoviti obronci i nisko, tamno nebo stali da se stapaju u jedno neprobojno more sivila. Na{li su meso,reko{e. Oraj i njegov sin, Vi{ne, otresli su sneg sa sive krznene ode}e pri ulasku u pe}inu. Pratio ih je u stopu OlinRu`ni, natmureni tip sa ogromnim i {irokim oìljkom od ~ela do brade. Olin je vukao za rep polupojedenuìvotinju, odvla~e}i njen le{ u pravcu koliba [arailina. "Sabrino meso!" uzviknuo je, i njegova ru`na èna Jelina,zajedno s ostalom porodicom, izi|e iz kolibe nasmejana, ùdno nju{kaju}i vazduh.

Podigao sam pogled sa nove motke za koplje koju sam rezbario - stajao sam na utabanom snegu ispredna{e kolibe - i odmah video da Olin nema mnogo mesa za deobu. Pitao sam se kako je Olin prona{ao mrtvogvuka, kad on po~e da pri~a o njihovom lovu.

Prethodnog dana, prema njegovim re~ima, lovci iz porodice [arailina nai{li su na trag totanja, medveda, ikrenuli njime kroz {umu na jug, u pravcu mora. Kad je sneg po~eo da pada, mladi} Vi{ne je hteo da se vrate upe}inu, ali Olin ih je poveo naniè ka peskovitoj obali gde je, kako je rekao, ~uo pucanje kamenja i urlike udaljini. Oraj je, me|utim, mislio da to pucanje proizvode te{ki udovi koji lome drve}e, a da su urlici samo urlanjevetra. Kad su izi{li iz {ume, ugledali su belog medveda kako kandàma rastrè vuka pored gomile kamenja. Pojurilisu na medveda, ali totanja, dugih crnih kandì i kukavi~kih o~iju, video je oìljak na Olinovom licu (tako je Olinispri~ao), i utekao u olujne vihore, jer je video da je Olinu jo{ davno neki drugi medved napravio taj oìljak i da je,prema tome, neranjiv. I tako su se oni vratili sa mesom vuka koje je, kako re~e Oraj upiljiv{i se u lice svog brata,"mr{avije i ìlavije od medve|eg mesa, ali se dobija po manju cenu."

Nekoliko pripadnika Manvelina okupili su se da ~uju pri~u. Vicentov sin, Vemilo, i nevaljali ôklo, stado{eda ih zadirkuju. Seif, koji je mnogo li~io na svog brata, Lijama, ali nije bio ba{ toliko lep i krupan, pokrio je rukomo~i i smejao se Olinu. Onda Lijam iza|e iz kolibe i pridruì se veselom dru{tvu. "Jesi li siguran da je to sabra, vuk?"zadirkivao je Lijam Olina. Obliznuo je crvena usta i zabacio na le|a duga~ku plavu kosu. "Ja bih hteo da budemsiguran, pre nego {to po~nem da ga jedem, zar ne bi i ti?"

Olin opsova i i{~upa rep iz vu~je le{ine. Baci ga na Lijama, koji se smejao, bri{u}i suze iz o~iju."Zar ja da ne prepoznam sabru, kad vidim sabru?" dreknu Olin.Lijam opet obliznu usta i surovo se na{ali: "Zar ja da ne prepoznam Devakija, kad vidim Devakija?" i stade

jo{ è{}e da se cereka.Mislio je na nesre}nu gnusobu koja je uni{tila ~ast porodice [arailina. Jedne la`ne zime, pre mnogo

godina, Olinov pradeda zakopao je ne{to rundav~evog mesa da se pojede slede}eg zimskog prole}a. Kad je tovreme do{lo, on i njegova porodica iskopa{e ne{to za {ta su verovali da je but rundavca i pojedo{e ga. SutradanLokni, koji je bio Lijamov ~ukundeda, otkri da je to meso u stvari pripadalo jednom ljudskom le{u, koji je nekimedved iskopao iz groblja iznad pe}ine. Navodno, medved je odvukao ljudske ostatke dole, na sne`no polje ispodpe}ine, gde Devaki ponekad ~uvaju zalihe mesa. Bila je to potpuno shvatljiva gre{ka, ali, od tada pa zauvek, trinara{taja Loknijevih sinova stvorila su tradiciju podsmevanja onome {to jede porodica [arailina.

Lijam se glasno smejao, oblizuju}i se i glade}i stomak, da bi na kraju podigao sa zemlje rep kojim ga jega|ao Olin. Prineo ga je otvorenim ustima, kao da zaista namerava da ga pojede. Proizveo je zvuk kao da segu{i, rekav{i: "Kako ja volim sabrin ~upavi rep, ima toliko mesa!" I dodade: "Veoma me raduje {to si siguran da je

ovo vu~je meso. Ali moram ne{to da te pitam." Tu se okrenu Seifu i zaklima glavom, glume}i oàlo{}enog. Vratipotom pogled na Olina, sve vreme provla~e}i prst kroz ~upavu, sivu dlaku. "Da li vuk ima sivo krzno?" upita on."Ja sam do sada vi|ao samo bele vukove; mo`da [arailine znaju za neku drugu vrstu?"

Olin se sagnu nad le{inom i {utnu je nogom. "Ima belo krzno", re~e on. "Izgleda sivo zato {to nemadovoljno svetla."

"Sivo je kao pse}e krzno", izazivao ga je Lijam."Ne", ume{a se Oraj, brane}i brata, "belo je. Posivelo je jer se isprljalo od pra{ine i morske soli."Lijam, koji je samoga sebe smatrao {aljivdìjom, iznenada se spusti ~etvorono{ke, zabaci zlatokosu glavu i

zalaja nekoliko puta. "To je pas", re~e on, izvi se i stade da se valja, podrugljivo opona{aju}i psa koji ~e{e le|a."Jedete pse}e meso."

Posmatrao sam ovaj sme{ni prizor dok sam okretao koplje ispod kamena za rezbarenje. Shvatio sam ono{to mi je sve vreme bolo o~i: Olin i njegov brat prona{li su kamenu humku koju smo Bardo i ja izgradili iznadmrtvog tela mog psa-predvodnika. Rastrgnuta le{ina koja je leàla ispred Olinove kolibe bila je sve {to je preostalood Lika.

"Pse}e meso!" rugao se Lijam. "[arailine love pse!"Olin jo{ jednom ustvrdi da je to vuk. Posegnuo je da mu skine koù noèm, kad ja potr~ah preko pe}ine

{to sam brè mogao. "Pas je", rekoh ja. Ispri~ao sam im kako je kobac ubio Lika, a Bardo i ja ga sahranili. "Nemojga se}i - bio je hrabar i veran, i nije u redu da ga pojede{."

Do tada je ve} celo pleme Devakija poizilazilo iz koliba. Okruì{e nas. Pro`drljiva Sanja, koja je dojilanovoro|enu devoj~icu, re~e: "Nije u redu da majke izgladne toliko da im se mleko sasu{i kao barica otopljenogsnega na suncu. Malori zaboravlja da je meso meso; meso nije ni hrabro ni verno."

Sve vreme Lijam se valjao po tlu, smeju}i se kad ne bi podsme{ljivo proizvodio pse}e zvuke. "Av, av, av",lajao je. "Av, av, av, av." Zatim je pogledao navi{e u Olina i rekao: "Nadajmo se da }e rundavci uskoro da namsko~e na koplja. Ina~e }emo mi postati meso gladnim [arailinama."

Olinu je na to prekipelo. Zavitlao je svojim duga~kim noèm od kremena po vazduhu i navalio na Lijama.Kolenima je Lijamu isterao vazduh iz grudi - ~uo sam huk kad je izleteo kroz Lijamova usta. Neko je viknuo: "Pazina no`!" i zbog ne~ega {to u to vreme nisam shvatio, Olin ispusti no`. Po~eli su da se rvu. Grabili su jedan drugog,pridizali se i valjali po utabanom snegu. Lijamu po|e za rukom da Olinu priklje{ti ruku izme|u njihova dva tela. Tutrenutnu prednost iskoristi da zarije svoje duge nokte u Olinove o~i. Bio sam siguran da namerava da mu zavu~eprste u o~ne duplje, da mu iskopa o~ne jabu~ice, da ga oslepi. Olina je ve} jednom unakazio medved; smu~ilo mise gledaju}i Lijama koji je bio nalik na medveda, kako ho}e da ga opet unakazi. "Ne u o~i!" dreknuo sam ikoraknuo napred, ~vrsto ukopao stopalo i udario Lijama u slepo~nicu tupim krajem svog koplja. On se zatetura iodvoji od Olina, zapanjen, drè}i se rukom za tu stranu glave. Udarac ga je posekao; krv mu je curila izme|ura{irenih prstiju, kapaju}i na njegovu duga~ku, zlatastu bradu.

Opsovao me je i pljunuo mi pod noge, dreknuv{i: "Kako to da ne moè{ da razlikuje{ igranje od ubijanja?Mozak ti je omek{ao kao tuljanovo salo - ali tako je to kad zavodi{ ro|enu sestru. Da li ti je Katarina isisalamozak, zajedno sa spermom?"

Mislim da sam tada zaista hteo da ga ubijem. Pred o~ima Olina, Jurija i svih porodica, podigao samkoplje i zamahnuo njime iznad glave. ^vrsto sam drào ko`nu hvataljku na motki koplja, nejasno svestan da meBardo, Justina i majka koja sva drhti, posmatraju u pozadini ìvog zida zaprepa{}enih Devakija. "Ne!" dreknuosam, a prvo pred sobom dok sam ciljao u Lijamov grkljan, ugledao sam Katarinu kako stoji izme|u dve èneManvelina. Bestidno je zurila u mene, kao da je znala da ga ne}u ubiti. "Ne!" ponovo sam uzviknuo i krenuorukom napred. Ali odjednom je nastao otpor; ni{ta mi nije lak{e bilo da bacim koplje nego da i{~upam iz korenaiveri~ino stablo. Odjednom sam osetio tu|e ruke na koplju, i neko mi ga je istrgnuo iz ruke. Okrenuo sam se iugledao Solija kako drì koplje kao mrtvu ribu. Usne su mu bile ~vrsto stisnute, bele kao led. Zadràvao je dah;ispod pobelele koè na ~elu pulsirala mu je debela vena.

Juri isko~i i istrè koplje iz Solijeve ruke i prelomi ga preko kolena. O~i mu sevnu{e na mene kao signalnasvetiljka rakete i on samo re~e: "ûdo da si zaboravio da mi ne lovimo ljude." Onda mi okrenu le|a i povede svojuporodicu natrag u njihove kolibe.

Olin mi pri|e i po~e{a se po oìljku na licu. "Samo smo se {alili", re~e on. "[ta misli{, za{to sam ispustiono`? Zar veruje{ da bi me Lijam oslepio, mene, svog gotovo-brata?"

Bacio je pogled na dve polovine slomljenog koplja u snegu, nervozno se nasmejao u udaljio se,ponavljaju}i: "Samo smo se {alili."

Soli je stajao na istom mestu, besno pilje}i u mene, uko~en i leden kao drvo. Katarina nam se ovla{pokloni i u|e u na{u kolibu. Posle nekoliko trenutaka Bardo, Justina i moja majka tako|e u|o{e u nju. Ostadosmosamo Soli i ja usred sve mrklije pe}ine. "Za{to, Pilote? Za{to si tako bezobziran, reci mi, molim te?" Petom jeprignje~io koplje dublje u sneg. "Za{to radi{ to {to radi{?"

Zurio sam dole, u koplje, grizu}i usnu."Za{to?""Ne znam", iskreno rekoh."Postao si opasan, Pilote. To sam ve} jednom ranije rekao. A sada, ova... ova situacija ekspedicija, sve {to

ovde radimo - sve je postalo opasno, zar ne?""Mo`da.""Jeste. Suvi{e opasno da i dalje ostanemo ovde. Nadajmo se da Katarina ima dovoljno uzoraka, jer je ve}

postalo opasno i za nju da ih dalje skuplja. Sutra }emo pozvati grad preko radija, da nam po{alju raketu.Oprosti}emo se sa svima, i stavi}emo ta~ku."

"Misli{ li da je to neizbe`no?" upitah ga. "Da se dovu~emo natrag u Grad kao i{ibani psi, a?" Nisam znaoza{to sam to rekao - verovatno samo da mu teram inat. Jer ja sam, u stvari, umirao od èlje da se vratim u Grad,da se zadubim u divno, ali besmisleno prou~avanje matematike.

On se na to silno naljuti. Mislio sam da }e mu pu}i krvni sudovi u o~ima, da }e oslepeti. "Da, neizbe`noje", muklo je pro{aptao. A zatim izgovorio zabranjenu re~. Ja sam odlu~io. Sutra odlazimo."

Protrljao je o~i, naglo se okrenuo i oti{ao. Ostao sam sam, pitaju}i se za{to sam bio tako bezobziran,za{to radim to {to radim.

14. RADIO

Sa~uvaj umetnost pre nego umetni~ko delo: ~uvaj se}anja pre svega ostalog.

Izreka Pamtilaca

U zoru slede}eg dana porodice Reinalina, Jelenalina i [arailina natovari{e svoje duge putne saonice. Oraji Julita od [arailina, i njihova deca Vi{ne, Namili i Emili Mla|i, zatezali su remenje preko tovara i uprezali pseveoma sporo, kao da nisu sigurni da je mudro putovati kroz oluje zimskog prole}a. Ali Olin i glave drugihporodica uporno su istrajavali u svojoj odluci da se ide. Naveli su glad i lo{ ulov kao razlog da potraè ostrva nazapadu. Naveli su, tako|e, i druge razloge. "Oti}i }emo na Savelsaliju", viknu Olin. "Tamo }e Patvini podeliti snama mamutove odreske s kojih kaplje mast. Tamo ljudi ne diù koplja jedan na drugog."

Juri, koji je u svojoj toploj krznenoj doma}oj ode}i stajao blizu njih, tu`no zavrte glavom. "Tuàn je ovajdan za Devakije. Za{to mislite da }e na{i daleki ro|aci na Savelsaliji imati dovoljno mesa i za vas? Mo`da vas ba{ne}e do~ekati s mamutovim odrescima; mo`da ne}e do~ekati Devakije isto onako srda~no kao {to Devakido~ekuju Devakije?"

Ali Olin be{e uporan. "Mo`da su se Devaki previ{e namnoìli da i dalje ìve u maloj pe}ini. A ako su stadamamuta na{ih dalekih ro|aka bolesna i ne bude dovoljno mesa, je{}emo {kembi}e dok se more ne otkravi. Onda}emo sagraditi ~amce i lovi}emo kikiliju, kad izroni na povr{inu da di{e." Potom se okrenu meni. "Zbogom, ôve~es Ju`nog leda. Mo`da }e{ se i ti vratiti svojoj ku}i?" Rekav{i to pljesnu svog sina, Ja{u, po zatiljku, zviznu svojimpsima i zajedno sa svojom porodicom nestade u {umi. Posle kratkog vremena odo{e i ostale porodice.

Juri grde}i otera svog malog unuka, Jonata, podalje od vatre koja je pucketala na ulazu u pe}inu."@alosno je kad neko pri~a da }e ubijati kitove", re~e on. "Bolje je `rtvovati krda mamuta nego loviti kikiliju, koji jemudriji od nas i jak kao Bog. Ali Olinova porodica je gladna, i ko da mu zameri?"

"Ne valja ubijati kitove", sloìh se ja. Okrenuo sam se prema istoku gde su daleka sne`na polja plivala ukrvi izlaze}eg sunca, pun griè savesti i drugih ose}anja.

Juri za~kilji onim jednim okom i promumla: "Crveno jutro po nebu bri{e, putnicima se zlo pi{e - dan ne}ebiti dobar za putovanje, ~ini mi se." I dodade: "Moram ti re}i da u mojoj porodici ima onih - Lilija, Seif, Jajve, inaravno Lijam - koji kaù da ti i tvoja porodica tako|e treba da odete. Ja, Vicent i stara Ilona smatramo da trebada ostanete, ali ovi drugi... nakon {to si podigao koplje na Lijama, pa, ko da im zameri?"

Bacio sam pogled na Jurija i ubaja}enu mast koja mu je sijala na licu i odjednom mi se smu~i{e i on injegova uzre~ica: "Ko da im zameri?" Osetio sam jaku èlju da naletim na njega, da ga 'slu~ajno' gurnem ioborim u jednu od bara koje vatra be{e otopila u snegu, da ga posmatram kako se pra}aka u ledenoj vodi i da

kaèm: "Ko da mi zameri?" Nisam hteo vi{e da ~ujem ni jednu jedinu mudru izreku s tih debelih, ispucalih, masnihusana.

"Soli je odlu~io da otputujemo", rekoh. "Dakle, otputova}emo i mi, sutra ili prekosutra.""Pa, eto, Soli je ~ovek jake volje, i Soli je odlu~io da otputujete, i ko da mu zameri?"Ali na{ odlazak iz plemena Devaki nije bio tako jednostavan. Rano tog jutra Soli je izvukao radio iz

skrovi{ta u saonicama i oti{ao u {umu da na|e neko skrovito mesto. Poku{ao je da pozove Nikadiju. Nije uspeo.Poku{avao je celo pre podne i pola popodneva, sve dok jedna o{tra oluja nije po~ela drve}e da okiva ledom,naterav{i ga da se vrati u pe}inu. Kad je palo ve~e mi se svi iskupismo u na{oj kolibi, oko zapaljenih naftnih{kriljaca. Na belu krznenu prostirku u sredini kolibe Soli postavi sjajnu crnu kutiju, duga~ku koliko mi{ica nekogkrupnijeg ~oveka. Uperiv{i u nju prstom, re~e nam: "Radio je mrtav."

"Nemogu}e", oglasi se Bardo, igraju}i se pramenovima svoje brade. Bio je opruèn po krevetu upoluleè}em stavu, jedu}i neke bademe koje je bio prona{ao. "Radio je mrtav? Ne, ne, to je nemogu}e."

Moja majka i Justina su na drugom kraju kolibe prostirale krzna preko re{etke da se su{e. U kolibi je bilotoplo, tako toplo da su se zasvo|eni zidovi presijavali od otopljene vode i leda. Moja majka je ~etkala rukomkapljice vode sa svilenkastog krzna rundavca. Izrazito lice bilo joj je ùto u ùtoj svetlosti. Ona nakrivi glavu i upita:"Otkud zna{ da je mrtav?"

"Da je stvarno mrtav, bilo bi lo{e po nas", dodade Bardo, posmatraju}i kako Justina otresa jedno krzno.Solija je to grdno nerviralo, ali Bardo je voleo da posmatra Justinu kad god bi mu se pruìla prilika; {ta vi{e, voleoje i da razgovara s njom, onako, prijateljski. "Ali ko je ikada ~uo da radio moè biti mrtav." On bezbri`no ubaci uusta jedan badem, ali meni je bilo jasno da je nervozan i zabrinut.

"Naravno, radio ne moè da bude mrtav", re~e Justina. Pogledala je Barda i dobacila mu prekrasanosmeh. "Kakva misao, zar ne? Isto tako bi mogao da uobrazi{ da sunce sutra ne}e izi}i! Te stvari ne mogu dabudu mrtve, zaista. Lord Lemilac je svojeru~no napravio ovaj radio. Kako onda moè da bude mrtav?"

Bardo se uhvati za stomak i jako zastenja, a u odgovor se za~u cvilenje iz ulaza nalik na tunel. Dva psa sunam se razbolela i mi smo ih uveli u kolibu da ih za{titimo od oluje. "Tusa", glasno pozva Bardo, "Lola... da limislite da je radio mrtav? Lanite tri puta ako mislite da jeste." Sa~ekao je trenutak, ali psi su }utali u svojim rupamai snegu, i on zaklju~i: "Vidite, svi se slaèmo, radio ne moè biti mrtav."

"]ut!" ciknu Soli, kle~e}i iznad radija. "Obuzdajte se, ako ste u stanju.""Da li si pomislio da nije mo`da samo bolestan?" upita Katarina. Kriptu ispod kreveta je bila otvorila;

jedva sam mogao da je gledam kako sortira uzorke. Onako sagnutoj, telo joj je izgledalo punije nego obi~no, akosa joj je padala poput blistave crne zavese niz ramena i grudi sve do poda. Podigla je jednu od loptica iispraznila je. Zapenjena plava krida u boji njenih o~iju prosu se po snegu, tope}i se u bljuzgavici boje indiga.Osetio sam prodorni miris mentola, koji je imao taj konzervans, i ona zagrabi pune {ake ~istog snega i zatrpamrlju. "Sad kad su porodice oti{le, ovi uzorci su sve..." Dok je brojala uzorke jedan po jedan, pokazivala je Justinione najdragocenije.

"Ako su ovi uzorci sve {to imamo", re~e Justina, "lepo, sigurna sam da }e ih biti dovoljno; mora}e dabude, jer ih je bilo te{ko sakupiti, a sad vi{e nije ostalo mu{karaca od kojih mogu da se uzimaju, izuzev, naravno,onih iz porodice Manvelina, a ti si... ti si ve}... bila s ve}inom od njih, zar ne, Katarina?"

Nisam hteo da gledam kuglice, gusto, belo tutkalo Devaki mu{karaca. Oti{ao sam u sredinu kolibe ipodigao radio sa krznene prostirke. "Katarina je mo`da u pravu. Mo`da je radio samo bolestan?" obratih se Soliju.

Soli me je posmatrao kako preme}em radio po rukama."Ah, ali ako je radio samo bolestan", objasni Bardo, "za{to ne izle~i samoga sebe? Lorde Pilote? Jeste li

pitali radio da li je bolestan?""Da, prvo sam ga to pitao", odvrati Soli. "Ali radio }uti; zna~i, radio je mrtav.""To je zbog ove proklete hladno}e", nastavi Bardo, igraju}i se jednim brkom. "Smrznu}e sva~ija creva.""Jesmo li sve razmotrili?" upita moja majka. "Sve mogu}nosti?""Koje mogu}nosti?" uzvrati pitanjem Soli.Neko vreme smo raspravljali o mogu}nostima: mo`da je Lord Lemilac zaboravio da podesi radio na na{

signal; mo`da su neka sun~eva pega ili val radijacije iz Vilda kona~no doprli do Nikadije, iskriviv{i pravac {irenjaradio-talasa kroz atmosferu; mo`da je Red kona~no doìveo raskol i gra|anski rat - {ta ako je Kula lemiocasru{ena i svi njihovi divni aparati uni{teni?

Kako je no} odmicala, postajali smo sve umorniji rastreseniji, podlo`ni nemogu}im idejama. Mislim dasmo isuvi{e dugo ìveli me|u tim zavejanim brdima, da smo isuvi{e mnogo no}i proveli u sne`nim kolibama,slu{aju}i divljenje vetra i zavijanje vukova. Bar kad sam ja u pitanju, sve dobro poznate stvari iz Grada izgledale su

mi veoma daleko. Sam Grad izgledao je nekako fantasti~an i nestvaran, se}anja jednog biv{eg Malorija,poluzaboravljeni san. Kruè}i pogledom oko sebe po harpunima, u{tavljenim krznima, naftnim {kriljcima koji sutreperili narandàstom i ùtom svetlo{}u, te{ko mi je bilo da poverujem da jo{ ne{to drugo na svetu postoji.Gotovo sve je izgledalo mogu}e: {ta ako je neka nova rasa vanzemaljaca do{la u Nikadiju, poubijala sva ljudskabi}a i naselila se u Gradu? [ta, ako je Tranzistorski Entitet ili neki drugi bog promenio zakone vremeprostora, takoda su radio i drugi elektromagnetski talasi bili usporeni ili nisu mogli postojati na pojedinim mestima? [ta, ako isam Grad vi{e ne postoji?

Sav ovaj razgovor o~igledno je nervirao Barda. Prstima je uvijao i razvijao brkove i trljao se po stomaku.Tiho - bio mu je obi~aj da u prisustvu èna to radi tiho - po~eo je da pu{ta vetrove. U kolibi je po~elo da smrdi.Justina se zaka{lja i po~e da ma{e rukom ispred nosa. Bardo naduva obraze, pokaza u pravcu tunela gde suspavali psi i opsova. "Taj prokleti Tusa! Da{ mu da jede polutrula tuljanova creva, i stane da prdi kao raketa.Pobogu, ala ovde smrdi!"

Tako je gadno smrdelo da su svi izuzev Solija po~eli da di{u na usta. (On je pa`ljivo ne{to ~a~kao po kutijiradija, potpuno nesvestan Bardovog malog problema.) Moja majka nabra nos i pokri lice kraji~kom svoje krzneneode}e. Ljutito je gledala Barda. "Mu{karci su smrdljive ìvotinje", re~e ona.

Bardovo lice poprimi namr{teni i zbunjeni izraz, a moja majka nakrivi glavu, prezrivo ga posmatraju}i. Uslede}em trenutku taj prezir se poo{tri u mr`nju, i prema Bardu i prema samoj sebi. Moja majka je imala jeziksurov kao dvosekli no`, i ta je surovost sekla u dva pravca: ako je neko uvredi bila je surova prema njemu iistovremeno je mrzela samu sebe zato {to je surova, a potom mrzela i tu osobu zato {to je izazvala tu dvostrukusurovost.

"Ah, znam {ta misli{", re~e joj Bardo. "ali to je bio Tusa ili Lola, neko od njih je prdnuo, nisam ja."Moja majka gadljivo po~e da obla~i krzna, a onda se okrenu Soliju i re~e: "Ako je radio mrtav, onda ga je

neko ili ne{to ubilo. Aparati koje napravi Lord Lemilac ne umiru prirodnom smr}u." Zatim izi|e iz kolibe da udahnemalo sveèg vazduha. (Ili, mo`da, da ode u Analinu kolibu na malo ~aja i ogovaranja, koje je veoma zavolelatokom ovog na{eg kratkog boravka u pe}ini.)

Soli je poku{avao da rase~e kutiju radija svojim noèm od kremena."Mora postojati na~in da se otvori radio i da se vidi za{to je mrtav", re~e on."Otvoriti radio, Lorde Pilote?" upita Bardo, trljaju}i svoje zajapurene obraze. "Vi se sigurno {alite?" Bolje bi

bilo da je Soli predloìo da otvorimo Barda i vidimo za{to mu debelo crevo proizvodi toliko gasova.Ali Soli se nije {alio. Uporno je poku{avao da otvori radio. Negde oko pono}i, otkrio je da zagrejani no`

od kamena, ako se upotrebi na debelom pe~atnom matrijalu nalik na lak, moè da lju{ti plastiku u slojevima,tankim kao sne`ni kristali. Na kraju je otvorio kutiju, ali radio i dalje nije hteo da se otvori. Dugo je pregledaonjegov zadnji deo dok nije primetio ~etiri maju{ne, okrugle ta~kice, crne na jo{ crnjoj pozadini, po jednu nasvakom uglu kutije radija. Otkrio je da su okrugle ta~kice u stvari rupe ispunjene pe~atnim materijalom. Otvorio jei te rupice, polako i mukotrpno kopaju}i i probijaju}i ih zagrejanim iglama od kremena. Kad je zavr{io s timubistveno dosadnim poslom, primakao je radio bliè goru}em naftnom {kriljcu i objavio da moè da vidi komadi}emetala zase~ene po sredini, uglavljene u rupice.

"[ta je to?" upitah ja."Te{ko je re}i.""Lemio~ev rad", rekoh ja. "Piloti ne smeju da se me{aju u Lemio~ev rad."Na svojim sne`nim posteljama, Justina i Katarina su poku{avale da zaspe; Bardo je leào skljokan, kao

mrtav medved, glasno hr~u}i."Da, Lemio~ev rad", re~e Soli. "Ali gde nam je lemilac da ga obavi?" Stisnuo je usta i zavukao iglu od

kremena u jednu rupicu. Zavrnuo je, i ona se slomi. Uvukao je drugu iglu i zavrnuo je u drugom pravcu. Ona setako|e slomi.

"Do vraga lemioci i njihove tajne ve{tine", opsovah ja, a on okrenu radio naopako i istrese komadi}ekremena iz rupe.

"Kremen je suvi{e krt", primeti on. Podigao je duga~ko i o{tro par~e iverice, odse~eno sa njegovog kopljaza mamute. "Iverica nije tako tvrda kao kremen, ali nije ni tako krta, zar ne?" Govore}i tako, noèm od kremenaon odreza ukoso kraji~ak drveta, da ta~no odgovara zarezu u metalu koji je bio uglavljen u sve ~etiri rupe.

"Za{to to radi{?" upitah ga. "Ako su lemioci ve} napravili radio tako da ga moè otvoriti samo lemilac,kako misli{ da }e{ ga ti otvoriti?"

"Gde ti je tvoja ~uvena inicijativa?" upita on. "Tajna je, zar ne, i to {to si uspeo da prodre{ u Entitet i da sevrati{ odatle."

"To je ne{to drugo.""Da, tada si imao sre}e, ali ovde sre}a ne uti~e, zar ne?"On spusti za{iljeni kraj drvene cepke u jednu rupu i zavrnu ga udesno bez rezultata. Zavrnu ga ulevo, ali

ni tu nije ni{ta uspeo da uradi. "Sre}a", re~e on, zavr}u}i ne{to ja~e. "Popu{ta!" uzviknu odjednom. Vrteo je drvoprstima, i posle nekoliko trenutaka izvu~e jedan metalni klin duga~ak kao nokat na mom prstu.

"[ta je to?" upitah ja ponovo."Do sada nevi|eno." Pa`ljivo je ispitivao metalni klin na svetlosti naftnog {kriljca, a onda mi ga pruì. Du`

klina bila je izrezbarena tanka izbo~ena metalna spirala koja je polazila iz jedne izbo~ine na njemu. "O~igledno je,me|utim, da navoji te metalne spirale ta~no odgovaraju use~enim navojima u samoj kutiji, ina~e bi klin prostoispao. "Dok su ostali spavali, on pa`ljivo ukloni ostala tri zavrtnja i radio ispade iz kutije.

"Ha!" {apnuh ja, "lemilac bi poludeo samo da za trenutak zirne u mnogostrukost, ali pilot moè da otkrijetajne lemilaca lako kao..."

"]uti! Ni{ta nismo otkrili."Zagledao sam se u unutra{njost radija. Tu se nalazila gu`va raznobojnih predmeta od plastike, ì~ica i

metala, koji su bili me|usobno izuvijani i isprepletani na ~udan i nedoku~iv na~in. Odmah sam video za{to seradio nije sam izle~io. Iz meni nepoznatih razloga, lemioci su sastavili radio od neuobi~ajenih i zastarelih delovaumesto da ga celog puste da izraste, kao {to su, na primer, radili sa vezama i drugim delovima brodova brzinesvetlosti. Slika koju su pruàli ti, o~igledno prosti delovi, i{la mi je na ìvce. Poku{avao sam da pogodim kakoradio funkcioni{e, iako sam sa isto toliko uspeha mogao da poku{am da zavirim u ezoteri~na znanja na osnovulopte koja se uvija po spirali. Shvatio sam da tajne lemila~kog radija razumem koliko i tajnu Jeldri, zaklju~anu uplazmi s klicama Alaloja.

"Tako je varvarski", rekoh. "Za{to su lemioci napravili radio od zastarelih delova?""Lemioci imaju svoje tajne kao i mi svoje", odvrati on. "Aparat iz pro{losti za na{e putovanje u pro{lost - to

li~i na {alu koja im odgovara, zar ne?"Bacio sam pogled na njega i predloìo: "Protresi ga. Mo`da je neki od delova ispao iz svog leì{ta.""Nije mnogo verovatno", odvrati on, ali u~ini onako kako sam mu savetovao, bez rezultata. Delovi koje su

napravili lemoci, shvatih ja, ne ispadaju iz svog leì{ta."Za{to misli{ da je mrtav?" upitah ga."Kad se okrene prekida~", re~e on, okre}u}i levo-desno okruglo par~e crne plastike na prednjoj strani

radija, "ni{ta se ne doga|a. Nema protoka elektrona. Jedan ili vi{e delova mora da su mu bolesni.""Koji?"On kaìprstom stade da gurka razne delove radija. "Ko zna?""Pa, onda je mrtav i mi tu ni{ta ne moèmo.""Mo`da, a mo`da i nije."Opet sam se zagledao u utrobu radija. O~igledno, jedan ili vi{e delova sluè za prijem na{ih glasova,

drugi da {ifruju informacije koje prenose zvu~ni talasi, tre}i da moduliraju informacije, a ~etvrti da stvore i po{aljuradio-talase u pravcu neba, ka satelitima koji kruè oko planete. Koji deo {ta radi, nisam pojma imao.

"Nema izgleda", rekoh ja."Mo`da."Duga~kim noktom on zagreba povr{inu belog kristala. "Mo`da ovo vibrira pri dodiru s na{ih glasovima,

vibrira i proizvodi odgovaraju}e vibracije u elektri~noj struji. Da, moè da izazove promene i elektri~nom otporu,da izmeni tok struje. Kad bismo mogli da pratimo tok struje, bili bismo u stanju da otkrijemo za{to je radio mrtav."

Zavrteo sam glavom jer je u unutra{njosti radija bilo usa|eno na stotine delova. Nisam verovao da }emouspeti da pratimo tok struje ili da do|emo do zaklju~ka koji deo ~emu sluì.

"Moj otac", nastavi Soli, "svojevremeno mi je objasnio teoriju radija i drugih starih stvari. Hteo je da znamistoriju na{e tehnologije."

"Mislio sam da je Aleksandar bio kantor, a ne istori~ar.""Jeste, bio je kantor. I zato je èleo da ja shvatim ograni~enost tehnologije, ili bolje re~eno, koliko su

prakti~ne teorije ru`ne. On je mrzeo tehnologiju, i novu i staru. Najbolja je matematika, imao je obi~aj da kaè,~ista matematika, matematika koju mehani~ari ili lemioci ne mogu primenjivati za prakti~ne stvari. Objasnio mi jetermodinamiku i hidrauliku, teoriju fuzije pomo}u koje se prave bombe. Teoriju ~estica i teoriju holograma, iteoriju mapa, i teoriju informacije, stotine teorija za rukovanje stvarima, hiljade. Bio je hladan, surov, bezdu{nota~an ~ovek, taj moj otac. I èleo je da i ja usvojim njegovu estetiku, da postanem isti kao on." On zatvori o~i,protrlja slepoo~nice i okrenu glavu od mene. ûo sam kako {apu}e: "Ali nisam, nisam."

Malo sam sa~ekao, pre nego {to sam se oglasio. "Zna~i, razume{ se u radio."Zavrteo je glavom. "Nekad se znala teorija radija. Sad je sve zaboravljeno."Naravno, Soli ipak nije sve zaboravio. Malo po malo, setio se o~evog u~enja: elektromagnetni talasi se

stvaraju kad magnetna i elektri~na polja vibriraju pod pravim uglom jedna na druga; informacija moè da seunese u elektromagnetni talas na vi{e na~ina: na primer, moduliranjem amplitude i frekvencije talasa; kad signaljednom napusti radio-aparat, osetljiv je i lako ga mogu iskriviti sun~eve pege, atmosferska jonizacija, me{anjedrugih elektri~nih izvora, i tako dalje. Ima sto na~ina da se u radio-signal unese buka. Uklanjanje te buke, rekao jeSoli, osnovni je problem u preno{enju informacija.

"Ali ako je {ifriran kako treba, signal moè biti onoliko oslobo|en gre{ke koliko re{imo da bude. Imana~ina da se signalu doda redundanca, teoreme kojima se dokazuje da postoje gotovo savr{ene {ifre, samo akosmo dovoljno pametni da ih izmislimo. Da, mora da je u tome sva ve{tina, {ifriranje signala i filtriranje buke.Otkrivanje {ifre."

Nepomi~no je zurio u radio, stisnutih usta."Zna~i, ako nije {ifrirana kako treba, informacija je uni{tena", upitah ga."Ne, informacija se moè stvoriti, ali se nikad ne moè uni{titi - ako veruje{ holistima. Ona uvek postoji,

na nekom nivou. Ve{tina se sastoji u tome da se odrì u obliku u kome ima smisla i da se prenese bez buke."Protrljao sam nos, a zatim dodirnuo jedan providni, plavi deo. Bio je tvrd i gladak kao staklo. "Ali koji

delovi {ifriraju informaciju, a koji filtriraju buku? Da li se se}a{?"Stegao je pesnicu i pritisnuo je na slepoo~nicu. "Na àlost ne se}am se", odgovori on kratko."[teta.""Da, {teta, ali uvek postoji verovatno}a da se se}anja obnove.""Verovatno}a?"Probudio je ostale, Bardo otide da dovede moju majku iz Analine kolibice. Moja mati dojuri u kolibu,

pra}ena u stopu Bardom, koji je psovao zato {to je puze}i kroz ulaz ugazio u pse}i izmet. Soli ih sve pozva rukomda se okupe oko njega. Staviv{i radio sebi u krilo, on re~e: "Potrebna mi je va{a pomo}."

Bardo je preme{tao svoje ogromno telo s noge na nogu, o~igledno nesre}an. Jo{ mu je smetalo dizanjeuda svake no}i; krzna su mu se zategla preko trbuha kao tkanina {atora preko motke. Sumnji~avim pogledom jeodmeravao radio. "Ne valja, Lorde Pilote, ne valja." A onda je po~eo da struè izmet sa kolena svojih pantalona.

"Je li to sve {to ima{ da kaè{?""Ah...ne. Hteo sam da kaèm da ne moèmo, sad kada je radio mrtav, da odemo odavde pre duboke

zime, zar ne? A to ne valja zato {to...""Ne, mi }emo izle~iti radio", re~e Soli. "Poku{aj da se seti{. Mo`da si jednom u pro{losti gledao kako

lemilac le~i robota; mo`da ti je neko ne{to pri~ao u detinjstvu ~ega se moè{ setiti.""Ne ja, Lorde Pilote", odvrati Bardo. "Je ne. Onda prsnu u smeh, a i ja s njim, jer na Letosvetu gde je

proveo detinjstvo nema ni lemilica ni robota. Na Letosvetu gospoda i plemi}i preziru sloène mehanizme bilo kojevrste, jer se s pravom pribojavaju mo}i lemilaca, programera i drugih koji se razumeju u ono {to oni ne znaju. Izato na Letosvetu ljudi rade sve poslove koje kod nas rade ma{ine. "Se}am se", re~e Bardo, "da smo, kad bi robovinastradali u rudnicima moje porodice - ne gledaj me tako, Malori, ja tu nisam ni{ta mogao - da smo ih prodavaliprokletim seka~ima. Seka~i bi uzimali njihove organe da ih upotrebe na drugima. Nikad nisam video ma{inu prenego {to sam do{ao u Nikadiju."

Moja majka napravi kiselo lice pred Bardom i po~e da klima glavom. "Da li stvarno misli{ da }e{ izle~itiradio?" upita ona Solija. "âk i ako se setimo? Kako funkcioni{e svaki deo? Kako moèmo da izle~imo ma i jedanjedini deo? Gde nam je alat? Gde nam je znanje? Pre nego {to smo dali da nam se utisne ve{tina rezanja tankihljuspica kremena, da li smo umeli da opravimo okrnjeni vr{ak koplja?"

"Mogu}e", re~e Soli.Moja majka nakrivi glavu i blago za`miri. "Lord Pilot je oduvek bio kriti~ki nastrojen. Prema nekim ljudima

koji poku{avaju nemogu}e."Solijeve se o~i suzi{e u dva plava proreza, ali on o}uta.Sve to vreme Justina je netremice zurila u unutra{njost radija. Iznenada se njeni glatki, suncem opaljeni

obrazi razvuko{e u osmeh. "Nisam sigurna", re~e ona, "kako neko uop{te moè biti siguran u se}anja iz detinjstva?Naro~ito se}anja koja se ~ine kao da su se}anja na se}anja, ili ~ak se}anja na ne{to {to ti je neko rekao jednomdavno, tako da nisam sigurna da me se}anje ne vara, ali kad sam bila devoj~ica - se}a{ se i ti, Mojra, zar ne?"obrati se ona mojoj majci. "Kad smo bile male, se}a{ se kako nas je mama ~esto vodila u muzej na Ruedu? Nese}a{ se? Dobro, ja se se}am, i znam da sam jednom videla izloènu prastaru elektroniku." Ona pa`ljivo dodirnu

svojim dugim prstom jedan si}u{ni metalni kruì} u unutra{njosti radija. "Mo`da gre{im, ali ovo se zvalo dioda ilitrioda, ~ini mi se, nisam sigurna koje je od tog dvoga, ali se}am se da je postojalo ne{to {to se zvalo diodniispravlja~, i da je odre|ivalo kakvi }e biti talasi radio-signala. Ili su se mo`da zvale diodne igle? Zaista nisamsigurna."

Dok je govorila, Soli ju je posmatrao s napetom pa`njom, kao {to kobac posmatra sne`nog zeca. "Poku{ajda se seti{", re~e on.

Justina mu se nasme{i, dodirnuv{i tanke dla~ice na njegovom ru~nom zglobu. "Ali za{to bih ja trebalo dase setim, Leopolde, kad si ti vi|ao sli~ne eksponate po muzejima u Gradu? Nekada si se interesovao za te stvari,tek {to smo se bili ven~ali. Zar se ti ne se}a{?"

Solijevo lice odjednom izgubi svu boju. Protrljao je o~i, naka{ljao se i uzdahnuo. "Da, se}am se kao krozmaglu", priznade on. "Ali bilo je to tako davno."

On zatvori o~i, trzaju}i lice kao da ga boli glava. Zadrào je vazduh, pre nego {to ih je otvorio."Istina je", re~e on najzad. "Blizu Ba{te zumbula nalazi se prostorija puna delova nalik na ove." Prevukao je

prstima preko tankih usana. Prvi put u ìvotu video sam ga zbunjenog. "Ali imena i uloga tih delova - {ta }u, nese}am se."

"Pamtioci kaù", podsetih ga ja, "da se}anje moè biti zapreteno, ali nikada izgubljeno.""Da", odvrati on, "pamtioci to kaù, pamtioci.""Njihovo {kolovanje se ne razlikuje toliko od na{eg", ponovo se javi Justina. "Neki stavovi su isti, tako mi je

rekao jednog dana Tomas Rejn u Severnom prstenu, rekao je, 'Justina...' pa, ne}u vam prepri~avati ba{ sve {to jerekao, ali se}am se da je kazao da se sve {to smo ikada videli, ~uli, ose}ali ili pomislili nalazi zapisano negde upam}enju, i da svako od nas moè da dopre do svog pam}enja ako poku{a, ako zna redoslede - mislim da jeTomas to tako nazvao - i stvaranje slika, to su dva njihova stava koja su sli~na na{ima."

Soli je jo{ neko vreme gledao u radio, zure}i u pro{lost. "Da li pilot moè da misli na isti na~in kaopamtilac?" upita on. "Da li je mogu}e? Da, mo`da je mogu}e."

O~i mu se sklopi{e u trenutku kad je zapao u dvadeseti od {ezdeset ~etiri stava halninga, stav koji pilotizovu asocijativnim pam}enjem. Iz tog stava pre{ao je u stvaranje slika, i tu je ostao dobar deo no}i. (Tek mnogogodina kasnije, na zale|enom moru, do detalja mi je ispri~ao taj mukotrpni posao. U to vreme, pitam se da li samspavao, ili sam se samo odmarao u stavu otvorenog ~ekanja.) Poku{ao je da prizove u se}anje slike koje je videojo{ pre sto godina, ali nije raspolagao ve{tinom pamtioca da de{ifruje te slike iz hemijskog pam}enja u eideti~kopam}enje. Po{to pamtioci u~e da je se}anje na mirise ~esto klju~ ka ve}im redosledima pam}enja, poku{ao je daga podstakne grebu}i i miri{u}i galium arsenide i germanium u delovima radija; poku{ao je da podstakne se}anjaputem logi~kog pam}enja; poku{avao je veoma usrdno da uradi ne{to {to nije bio uve`ban da radi; poku{avao jecele no}i, oprao je sve ~ega se mogao setiti ne bi li prizvao iz pam}enja odre|enu stvar, upinjao se sve dok se nijetoliko umorio da je jedva mogao da drì podignutu glavu, ali na kraju je ipak ostao da sedi bespomo}an, steù}iradio tako sna`no da mu je ivica kutije posekla prste i krv mu procurila kroz njih. To je u~inio, {apnula mi jeJustina, jer je bio besan na samog sebe {to nije uspeo.

Na kraju je otvorio o~i. Nije mi se dopao njegov pogled, pogotovo kad je stao njime da prelazi, zure}i, smene na moju majku. "Radio je mrtav", objavi on. "Ne}e mo}i da se izle~i."

"[teta", uzdahnu Bardo."Kad se vratimo u Grad", nastavi Soli, "svako ko je ikad dotakao ovaj radio mora}e da izi|e pred aka{ike.

Mojra je u pravu, neko je ubio radio, verovatno sa èljom da upropasti ekspediciju time {to }e nas ovde zarobiti. Iko god da je ubio taj radio, bi}e proteran iz Grada - kunem se."

Majka i ja razmenismo poglede. Pa, Soli sigurno ne sumnja u jedno od nas, zar bismo izloìli opasnostisvoje ìvote i izvr{ili sabotaù u vlastitoj ekspediciji?

U mraku pred samo praskozorje raspravljali smo o tome ko je mogao ubiti radio. Bardo nam ukaza na~injenicu da ima mnogo onih - trgova~ki piloti iz Trije, na primer - koji ne èle da na{ Red u|e u posed tajniJeldra, ma {ta te tajne predstavljale." A ima i vanzemaljaca kao {to su Dargini, koji bi bili ljubomorni ako ljudskabi}a objave svima da su ona miljenici Jeldra. Tako|e i Skutari, i to iz istog razloga. A na planetama - koliko bireligijskih redova bilo spremno na ubistvo, samo da bi se osigurali da njihove tajne i misterije ne zameni jedna jo{ve}a tajna misterija vi{eg reda? [ta da kaèmo o Nebeskim vratima, Ve~ernja~i, Larondismanu? I o ve{ta~kimsvetovima oko binarne Od, pobogu? [ta da kaèmo..."

"Tako je, imamo neprijatelja", upade Soli. "Ali ne}emo dozvoliti da oni upravljaju na{im stvarima, zar ne?""Ah... ne}emo, dabome, Lorde Pilote." Bardo je zami{ljeno `vakao svoj brk, i napokon postavio pitanje

koje nam je svima bilo na umu. "[ta }emo sada, Lorde Pilote?"

Svi smo s o~ekivanjem gledali u Solija."Da, tu je ~vor", re~e on, "{ta }emo sada, po{to Malori nije uspeo da se obuzda. Da li da sa~ekamo

raketu ili ne?"Moram ovde napomenuti da je Soli predvideo mogu}nost da izgubimo jedne ili vi{e saonica (i na taj

na~in izgubimo i radio) u raznim nesre}ama koje bi nas mogle zadesiti. Zato je ugovorio da nas raketa pokupi uzakazani dan, na mestu gde se smo se spustili, ju`no od ostrva, ako ne budemo u stanju da se javimo Graduputem radija. Zakazani dan bio je prvi dan duboke zime, na koji je trebalo da ~ekamo jo{ najmanje dve stotinedana.

"Ne, ne smemo tak dugo ~ekati", re~e Soli. "Vi{e nas ovde ne smatraju dobrodo{lim, zar ne? Mo`da bitrebalo ve} danas da otputujemo. Mogli bismo da odvezemo svoje saonice na istok, ka Spoljnim ostrvima, i datamo sa~ekamo dok led bude pucao. Slede}e zime, kad se more opet zaledi, moèmo pre}i preostali deo puta doGrada."

Ali, Bardu se ovaj plan o~igledno nije dopao. "[ta ako na Spoljnim ostrvima ne na|emo ni{ta za jelo? [taako led po~ne da puca ranije, jo{ pre la`ne zime? [ta, ako..."

"Sad smo Alaloji, zar ne?" naruga mu se Soli. "Trebalo bi da moèmo ono {to Alaloji najbolje rade - dapreìvimo. Da, ovo je dobar plan, zar ne? Oti}i }emo ~im spakujemo saonice."

"Ali {ta ako se digne oluja", pobuni se Bardo, "{ta ako zalutamo?""Mi smo tako|e i piloti", podseti ga Soli. "Upravlja}emo se prema zvezdama. Ne}emo zalutati."Sve vreme Katarina je }utala. Sedela je na svom krevetu, ~e{ljaju}i prstima kosu, zure}i u plamene jezi~ke,

ne pokazuju}i mnogo zanimanja za na{u raspravu. Ali kad je Soli po~eo da skuplja svoja krzna, ona mu pri|e istavi svoju ruku preko njegove. Prvi put sam je video da ga dodiruje.

"Ne bi bilo pametno, o~e", re~e ona. "Putovati na istok kada...""Kada {ta?""Ho}u da kaèm, sve je u redu da ti i svi ostali otputujete na istok i gladujete, ali ja ne bih smela da...""Ne bi smela? Ne bi smela za{to?"Ona ukopa no`ne prste u sneg i re~e: "Zato {to sam trudna, o~e."U kolibi zavlada mukla ti{ina kao u dubokom prostoru. Soli je netremice zurio u Katarinu, dok je Justina

podigla glavu iz kreveta, {iroko razgora~enih o~iju. I ja sam netremice zurio u Katarinu."îje je to dete?" najzad upita Soli.I ja sam goreo od èlje da saznam ko je otac."Je li Lijamovo?" upita Soli."Ko zna?""[ta si kazala?""Kako moè{ traìti od mene da znam ~ije je dete... Bila sam s toliko mnogo ljudi, vidi{?"Soli steè prste koji su krvarili drugom rukom i re~e: "Ali postojale su mere predostro`nosti koje si navodno

preduzimala, zar ne? Metodi da... te stvari koje ène rade kad...""Nisam èlela da zatrudnim, o~e.""Kako bezobrzirno od tebe!" pro{apta Soli.Ona se nasme{i. "[to se dogodilo, dogodi}e se; {to }e biti, bilo je.""Skrajersko trabunjanje", promrmlja Soli, "ve~ito to skrajersko trabunjanje.""Oprosti, o~e."Ona opet poloì svoju {aku preko njegove. Posle nekog vremena on okrenu glavu i obrati se tavanici

kolibe. "Pa, na kraju krajeva, zar je va`no ko je otac? Ono {to je va`no jeste da se vratimo u Grad, da bi moglada se porodi{ kako treba. Kad }e se dete roditi?"

"Ako treba da izaberem najverovatniji dan, rodi}e se sedamnaestog dana duboke zime.""Onda ostajemo ovde do devedeset tre}eg dana zime. Raketa stiè po nas prvog dana duboke zime.

Malori }e se izviniti za svoje male prestupe. Pomiri}emo se i ìveti do odlaska {to mirnije moèmo." On se opetokrenu radiju, a krv mu je kapala po delovima dok ih je dodirivao. "Da, Malori }e se izviniti i obuzda}e se, dabismo mogli ovde da ìvimo u miru."

Kasnije tog dana oti{ao sam Lijamu i izvinio mu se {to sam podigao koplje na njega. Nije mi bilo lako dato u~inim, jer on nije hteo da me gleda u o~i. Izvinio sam se Juriju; izvinio sam se Anali, Vicentu, Seifu i Liliji, svimènama i mu{karcima iz porodice Manvelina. Na kraju sam se izvinio i Soliju, ali mislim da nije slu{ao {ta mugovorim. Sedeo je u kolibi, drè}i radio u krilu. "Kad se vratimo u Grad da}emo da se utvrdi genotip. Otkri}emoko je otac deteta."

Posle toga sam poku{ao da zaspim, ali nisam mogao; leào sam budam celog dana, oslu{kuju}i zavijanjeolujnog vetra napolju, pitaju}i se da dete koje raste u Katarininom trbuhu nije mo`da moje.

15. OÎ SKRAJERA

Ako moè{ da vidi{ seme vremena, I zna{ koje }e zrno rasti, a koje ne}e, Kaì to meni, {to niti molim zatvoju naklonost, nit' strepim od mr`nje tvoje

Iz Magbeta, od [ekspira, poete iz Veka istraìvanja

I tako smo mirno ìveli me|u Devakijama, iako je taj mir ~esto bivao nategnut. Vreme je brzo prolazilo.Oluje zimskog prole}a su se zavr{ile i po~eli su vedri, suvi dani la`ne zime. Kad je led na moru popucao i istopiose, u vodama blizu obale lovili smo bakalare i losose dok su se selili. Lovili smo i rundavce na kopnu. Jedan mali~opor rundavaca naterali smo preko ivice okomite stene, i posle toga vi{e nije bilo gladovanja. @ivot nam seustalio i dani bili toliko puni hrane, sunca i toplote, da sam jedva obra}ao pa`nju na mrke poglede koje mi jedobacivao Lijam svaki put kad bi nam se putevi ukrstili, u pe}ini ili u {umi. Nastojao sam da ne brinem; nastojaosam da potisnem zlokobno predose}anje koje me je obuzimalo kad god bih pogledao u Katarinu. Gledao samkako joj trbuh raste iz dana u dan i mislio na seme koje se u njemu razvija. Hiljadu puta sam se zapitao ~ije detenosi. Hiljadu puta sam osetio da jedva ~ekam dan kada se budem vratio u Grad, predao dete majstoru geneti~arui rekao: "Kaì mi da li sam ja otac."

Nisam samo ja razmi{ljao o o~instvu. Lijam, i ne ba{ mali broj Devaki mu{karaca sigurno su se pitali ko bimogao biti otac tom detetu. Ali njihova pitanja sigurno su bila druk~ija od mojih. Nisu ni{ta znali o genetici i nisuse mnogo brinuli ko }e biti genetski roditelj njihove dece. Devaki behu toliko izme{ali svoje hromozome da su spravom svu decu u plemenu smatrali svojim gotovo-sinovima i k}erima. Svakako, priznavali su da samo jedan~ovek moè biti detetu otac po krvnom srodstvu, ali najvi{e su polagali na brak. Ono {to je svako èleo da zna biloje: kad Katarini do|e vreme, ko }e se ven~ati s njom i tako postati otac noro|en~eta? Svi su mislili da }e to bitiLijam. Mnogo puta tokom tih dugih dana, Juri je dolazio Soliju da ugovaraju ven~anje izme|u na{e dve porodice.

"Nije dobro za dete da nema oca", re~e on jednog dana, posle uspe{nog lova. "Jesi li video kako seKatarina i Lijam smeju kad su zajedno? I ko da im zameri? Katarina je lepa èna, a moj sin je lep ~ovek, i ima}emnogo lepe dece ako se budu ven~ali."

A Soli re~e, kao {to je uvek govorio: "Da, ven~anje. Pa, mo`da; da malo sa~ekamo i vidimo."Taj razgovor je tako zabrinuo Solija da je izbegavao klecavo Jurijevo pribliàvanje kad god je mogao.

Mnoge no}i provodio je uz radio, poku{avaju}i da se seti kako funkcioni{e. êsto je, kad bi zaspala, posmatraoKatarinu; natmureno bi se upustio u svoje sumorne misli. Jedne no}i moja ga majka zate~e kako zuri, i potpunopogre{no protuma~i njegov pogled. Ja sam sedeo pored zapaljenih naftnih {kriljaca, kad ona pri|e Soliju i re~e:"Katarina treba da pobaci. To misli{. To svi mislimo. Ko zna ko je otac? Treba da se o~isti. Ima na~ina, Alaloji ihupotrebljavaju. Koren vu~jeg `buna - prirodni aborter."

Soli se na to poptuno uko~i i ne ma~e se. Nije gledao u moju majku. "Odlazi", re~e on prigu{enimglasom. "Odlazi."

Mislim da bi mojoj majci bilo bolje da ju je pljunuo. Prezir je mrzela iznad svega. (U tom pogledu, bila jepotpuno ista kao i Soli.) Ne mogu da opi{em kako joj se lice zgr~ilo kad joj je on to rekao. Obi~no se klela usamoobuzdavanje, ali te no}i na licu su joj se o~itavali sram, strah i druga mra~na ose}anja kojima ne mogu dadam pravo ime. O~ni kapci su po~eli da joj poigravaju, i ona re~e Soliju, tajanstvenim glasom: "Lord Pilot misli daje svetac. Ali ne zna{ ti. Nikad nisi ni znao."

Do dana dana{njeg ìvim u ube|enju da smo mogli da izbegnemo tragediju, samo da smo otputovali ~imsmo otkrili da je radio mrtav, ili da su izvesni me|u nama umeli da se savladaju. (Iako se Katarina sigurno ne bisloìla sa mnom: ono {to se desilo oduvek se doga|alo, rekla bi ona, seme propasti bilo je posejano jo{ pre nego{to smo se rodili, mo`da jo{ pre nego {to su se zvezde rodile.) Kako je mogu}e da raspolaèmo beskrajnomsposobno{}u samozavaravanja, da nam istina bode o~i, a mi je progla{avamo neistinom? Za{to sam se zavaravaoda su Devaki dobri, miroljubivi ljudi, ljudi koji iznad svega vole mir i slogu? Ili bolje re~eno, za{to sam verovao dasu samo takvi (jer bili su zaista dobri, i njihova miroljubivost }e me jednog dana iznenaditi i ganuti do suza)? Za{tosam ih tako jednostavno shvatao? Za{to ih nisam video onakvima kakvi zaista jesu?

Verovanje da na{a ose}anja i na~in mi{ljenja moraju imati svi drugi ljudi je gre{ka koju naj~e{}e pravimo,i vanzemaljci i ljudska bi}a podjednako. Uprkos svojim iskustvima u Entitetu - mo`da ba{ zbog njih - napravio sam

tu gre{ku. Jednom u ìvotu u|oh u stvarnost i mirisni prostor vanzemaljaca, Jasmine Oran`. Koliko li je prostije biloza mene da razumem primitivne ljude s kojima sam ìveo pola godine! Mislio sam da ih razumem. @iveo sam kaoAlaloji, veruju}i da moje shvatanje njihovog ìvota mora biti blisko njihovom. Da li su opaàli lepotu isto kao ja?Sigurno, kad bi lovili kroz {umu voleli su, kao {to sam i ja voleo, {kripanje paperjastog snega ispod svojih skija,sve` vazduh, lave` pasa i na sve strane smrznuto zeleno i belo jelovo drve}e {to peva zajedno sa polarnimgnjurcima, povijaju}i se na vetru. Sigurno je da su ìveli bliè ìvotu nego civilizovani ljudi; u mnogo pogleda bili susre}niji, ìvlji, nekako vi{e ljudski. (I ja sam, tako|e, nalazio tu sre}u u planinama, uprkos sitnim tegobama,va{ima, prljav{tini i ~aju od krvi. Jo{ ne znam kako sam se navikao na te stvari.) Bilo je trenutaka, u {umi, nape{~anoj obali pored ledenog okeana, kada sam pvi put u ìvotu osetio da sam ìv. Kakva ironija, mislio sam, dado|em na ostrvo traè}i tajnu ìvota u tkivima mu{karaca i èna, pa da je otkrijem u uskovitlanim talasima, ukricima ajderske plovke i polarnih gusaka, u svim divljim bi}ima sveta. Kako je daleko, kako besmisleno izgledalapotraga u tim trenucima! [ta je boànsko znanje utkano u ~ovekove hromozome kad se uporedi sa beskrajnove}om mudro{}u sveta? Otkrio sam duboko u sebi èlju da proìvim ìvot {to potpunije mogu. Uìvao sam usvemu {to sam ~inio, u loènju vatre i posmatranju kako se tope sne`ne pahuljice, i jedenju i sparivanju, uìvaosam ~ak i u lovu na ìvotinje. Po~eo sam da verujem da i Devaki ose}aju isto; uìvanje je, mislio sam, jedina stvarza koju oni ìve. Sklad, mir, uìvanje - od toga se sastojao prirodni ìvot u svetu prirode.

Ali ìvot se sastoji i iz drugih stvari, ne samo iz uìvanja. Devaki su to znali. U dnu du{e znao sam to i ja,iako znati i prihvatiti nije isto. Tu je bila su{tina moje oholosti, moje kratkovidosti, moje gre{ke: zaboravio sam dapriroda nije samo puna uìvanja, ve} da je i tragi~na, i nasilna. Nisam mogao da razumem kako Devaki mogu daprihvate - ~ak i da vole i usvoje - nasilje i tragedije u ìvotu. Potcenio sam njihovu ljubav prema skladu, istinskorazumevanje te`nje Du{e sveta, {to je nazivaju halla. Mislio sam da su u {umama Hiljadu ostrva mir i pra{tanjesu{tina me|usobnih odnosa ljudi. U stvari, nisam ni{ta znao o ponekad uàsnoj prirodi halla.

Vrhunska tragedija ìvota, oduvek sam mislio, jeste njegovo zavr{avanje smr}u. âk i onima koji prekasnoumru, smrt ipak jednog dana mora do}i. Iako mi nije prijatno, mora}u sada da ispri~am kako je umro [anidar,zato {to me je taj doga|aj, i oni koji su mu usledili, doveli do otkri}a {ta su sve Devaki spremni da u~ine, samo dabi sa~uvali svoj halla odnos sa svetom.

Po~etak zime je obi~no vreme sveìh, vedrih dana i ljuto hladnih no}i. Sneg pada otprilike svakog tre}egdana; laki prah pada meko i gradi svetlucave, pahuljaste nanose. Ali ponekad, jednom u deset godina, zimanastupi naglo, i zubato. Jutra svi}u modra i hladna, a vazduh je tako o{tar i suv da ne pada sneg. Po{to smoproìveli kod Devakija nekih dve stotine dana, vreme je postalo veoma hladno i svi su rekli da }e to biti duga,desetoletna zima. Devaki su bili veoma zadovoljni jer je ètva badema bila ogromna, i oni su ga uskladi{tili uko`nu burad. Bilo je smrznutih lososa i in}una; bilo je dimljenih rundavaca i jaja ajderske plovke i pe~enihsvilenotrbaca, bilo je hrane u izobilju. Stariji svet koji je prethodne zime gladovao sada je bio sre}an, svi izuzev[anidara ~ije izmu~eno telo vi{e nije primalo hranu. Pedeset tre}eg dana po~eo se àliti na jake bolove u trbuhu.Slede}ih dana sam mu dolazio i poku{avao da ga nahranim meko kuvanim jajima, ali nije pomagalo. Meso mu seuvla~ilo me|u kosti; stara~ka, poùtela koà priljubila mu se za kosti. Dani su prolazili, a ja sam se ~udio da je jo{ìv. êsto se {alio da neki ljudi ìve od vazduha. U drugim prilikama, borio se za vazduh i nije mogao da govori.Pitao sam se {ta ga jo{ drì, koja ga je to unutra{nja vatra odràla u ìvotu dugo nakon {to mu je vreme pro{lo.

Kraj nije nastupio brzo. Osamdeset drugog dana po~eo je da povra}a krv. Dva dana nije pio vodu i kadje osvanuo tre}i dan bilo je jasno da mu je poslednji. Pozvao me je da ga iznesem ispred pe}ine. U~inio sam {to jetraìo; ~ak i ovako, umotan u debela krzna, bio je lak kao dete, tako lak da sam pomislio da je dobar deo njegave} pre{ao na drugu stranu. Kad sam ga spustio na tle ispred vatri na ulazu samo su mu se jo{ o~i kretale, mo`dapoku{avaju}i da uhvate pogledom pramenove dima visoko na nebu.

"Malori Ubica tuljana je veoma ljubazan", re~e on i zaka{lja se.Bacio sam nekoliko grana u vatru i zapitao ga: "Je li ti dovoljno toplo?""Zna{, vi{e ne ose}am svoje telo, pa, kako onda da znam da li mi je zima, hmmm?" upita on i dodade,

"~uj, da, hladno mi je - mnogo mi je hladno. Ose}am se kao da sam propao kroz rupu u more."Loìo sam vatru sve dok se nije razbuktala. Narandàsti plameni jezici palacali su iznad pe}ine, liù}i stene

na njenom otvoru i istopiv{i oko ognji{ta u snegu krug ~etiri stope {irok. Vrelina mi je palila lice. Naslonjeni le|imana toplu stenu, sedeli smo gledaju}i napolje, preko duge, snegom pokrivene padine koja je vodila ka {umi udolini.

"Tako je bolje, dobro je kad ti je toplo - ~uj, koliko }e potrajati dok se zvezde ne zapale na nebu?""Ne}e jo{ dugo", slagao sam.

Presedeli smo tako ~itavo mu~no i dugo popodne, razgovaraju}i o Katarininoj trudno}i i drugim stvarimaiz ìvota plemena. [anidar je voleo da razgovara, ~ak i kad je postao tako slab i bolestan da mu je {kripalo u grlu.Morao je dugo da se odmara izme|u dve re~i. Devaki su dolazili i odlazili. Prolaze}i, zaobilazili su nas u {irokomkrugu. Naro~ito ène, povijene pod ogromnim kockama snega za pi}e, dobacivale su nam sumnji~ave poglede,kao da smo vuci koji ho}e da im ukradu decu. êsto su, u poslednje vreme, {aputale i vrtele glavom na mojeposete [anidaru, pitaju}i se, mo`da, za{to sam izabrao sebi za dru{tvo ~oveka koji nije umro u pravo vreme. Doksam loìo vatru i posmatrao kako se [anidarova upala usta bore da izgovore re~, i ja sam se pitao za{to.

Najzad se smra~ilo i izi{le su zvezde, deset hiljada treperavih komadi}a leda na crnom krznu no}i. "Losasshona", re~e on upinju}i se da ih vidi svojim poluslepim o~ima. Neko vreme je ka{ljao, pre nego {to je prodahtao:"Kako volim ta svetla! Moè{ li da baci{ jo{ malo drva na vatru, hladno je, hmmm? ûj, mislim da }e ove dubokezime biti jo{ zarana uàsno hladno. Jo{ je zima zar ne? - a ve} je tako hladno. ûj, Malori, trepavice mi se mrznuod vlastitog daha. Ho}e{ li da mi obri{e{ led s o~iju?"

Obrisao sam mu o~i, i celo telo mu se zgr~ilo od napada ka{lja. Kad je pro{ao, bio je nepomi~an i }utaoje. Pomislio sam da je umro, ali ne, iznenada me je {~epao za ruku, drè}i me tako, dok se gr~evito hvatao zaìvot kao {to se planinar pri padu hvata za stene. "Boli", re~e on. I dodade: "Svetlosti na nebu su zvezde, zna{.Fuzija goru}eg vodonika koja daje svetlost - to me je otac nau~io kad sam bio mali."

Za trenutak sam bio preneraèn {to je upotrebio re~ 'vodonik'. Naravno, ne zato {to je zna - setio sam seda je u mladosti putovao me|u zvezdama - ve} zato {to je tu re~ rekao meni, kao da je siguran da }u je i ja znati."Viduuunik?" zapitah ja, prave}i se zbunjen. "ûdne neke re~i upotrebljava{, Star~e."

On me uhvati za ivicu krzna, rekav{i: "Obmanuo si sve druge, ali nisi i mene, ôve~e iz Grada. Kad sambio mla|i..." Opet je neko vreme ka{ljao. "Zna{... se}am se kako je bilo kad sam imao jake mi{i}e kakve sad ima{ti - kad sam bio mladi} bez nogu, oti{ao sam seka~u po imenu Rajner i on mi je napravio noge, tamo u njegovojradnji u êtvrti Inostranaca Nepostoje}eg grada. Vidi{, umem da prepoznam ~oveka iz Grada."

Nakon mnogo izvrdavanja i drskog laganja s moje strane, nakon {to sam se osvrnuo na sve strane dabudem siguran da nema nikoga u blizini, napokon sam priznao da sam zaista ~ovek iz Grada. "Ali kako sipogodio?"

"Moè{ nositi pravo rundav~evo krzno i nau~iti Jezik i moè{ izmeniti i svoje telo - zna{, nekad sam imaolepo, sna`no telo, iako nisam imao noge - ~uj, moè{ da promeni{ sve osim svog na~ina mi{ljenja, hmmm? Nemoè{ promeniti svoj pogled na svet - da nije tako, ja ne bih bio izgnanik u vlastitom plemenu."

Pitao me je za{to smo do{li Devakijima i ja sam mu rekao. Ne znam za{to sam imao poverenja u njega.Tama oko nas postajala je sve crnja, hladna i bezdana kao vaseljena, i ja ponovih poruku Jeldra: "Tajna ~ovekovepro{losti leì u na{oj pro{losti i u na{oj budu}nosti. Ako budemo traìli, otkri}emo tajnu ìvota i spa{}emo se."Opisao sam mu svoje putovanje u Entitet. Iako i sam nisam vi{e verovao u to, rekoh mu da se tajna nad tajnamamoè na}i u najstarijoj DNK ljudskog roda. Sve to sam mu pri~ao dok je vatra prigu{eno gorela i zvezde nam slaleu o~i zrake slaba~ke svetlosti.

"Ti si, zna~i, pilot? ûj, ja sam neznalica, zna{ - otac me je podu~avao kako je najbolje umeo - ti si pilot imo`da }e{ misliti da sam ti svu ovu pro{lu godinu pri~ao gluposti, hmmm? Ali nisam, zna{, nisu to bile gluposti."

Prestao je da ka{lje i po~elo je neko vla`no {i{tanje u njegovim plu}ima. Svaku re~ koju je istisnuo iz grlaizbacivao je izme|u dva te{ka udisaja. "ûj, Devaki imaju svoja znanja i zato mora{ shvatiti da je sve {to sam tirekao o ubijanju vlastitog doffela i o tome da smo mi druk~iji od drugih ljudi - a se}a{ se {ta sam govorio o dobrui zlu, hmmm? - da je sve {to sam ti rekao istina."

"Slu{ao sam pa`ljivo sve {to si mi rekao", iskreno odgovorih."Onda saslu{aj molbu jednog starog ~oveka. Nemoj da veruje{ u poruku bogova. Kad sam se rodio bez

nogu ovde, u pe}ini - ~uj, to je najtu`nija pri~a koju znam - zato {to sam se rodio kao marasika bez nogu, usredduboke zime bacili su me u sneg gde sam se smrzao i umro. Otac me je zale|enog doneo seka~ima u Grad, alioni nisu mogli da mi pomognu. Zato me je moj otac, Go{evan, sin Jaharavalov, ~iji je otac bio Pe{eval Kulpak saLetosveta, moj otac me je odneo na Agatangu. Tamo su ljudi - zna{ li to, Pilote? - tamo su ljudi nalik na bogove.Vratili su me u ìvot, tako da sam mogao da otputujem natrag u svoju rodnu pe}inu - ba{ ljubazno od njih,hmmm? Zna{, oìveli su me, i mogli su kao od {ale da mi naprave noge, ali nisu. Za{to? ûj, ovo je istina: bogovisu prevaranti, i kad obnove ~oveka, uvek ostave ne{to nedovr{eno. Da ga ponize. Zato ne veruj toj poruci svojihJeldri o tajni ìvota, jer ti o~igledno nisu rekli ono najprostije, a to je slede}e: tajna ìvota je jo{ vi{e ìvota."Poku{ao je da podigne telo ka otvoru pe}ine. Okrenuo sam glavu i oslu{nuo piskavo lajanje i vrisak de~jegsmeha. "Slu{aj, da li ~uje{ kako se Jonat i Aida igraju sa {tenadima? Tajna ìvota je imati decu - otac mi je torekao dok sam jo{ bio de~ak, ali nisam mu poverovao."

Pomislio sam na o~eve i sinove, i nastavio da slu{am kako se gu{i re~ima."Ako bude{ imao sina, mora{ biti dobar prema njemu, Malori."Protrljao sam nos i rekao: "Ne zna{ pravila na{eg Reda, ali moram ti re}i: piloti se ne ène." Pomislio sam

na Katarinu koja svakim danom raste, nose}i ne~ije dete. "Nikad ne}u imati sina", rekoh."Oh, veoma je lo{e da ~ovek pre|e na drugu stranu ne ostaviv{i za sobom sinove i k}eri, trebalo je da

verujem svome ocu." Zaka{ljao se i zastenjao; poku{ao je ne{to da kaè, ali ga nisam razumeo."Je li te boli?" upitao sam.Ovla{ je protrljao ruku i rekao: "Zna{, kad Devaki prelaze na drugu stranu nikad se ne boje, jer imaju

k}eri i sinove da se mole za njihove du{e." Podigao je o~i k nebu i rekao tako tiho da sam morao da senapregnem da bih ga ~uo: "Ali ja se bojim, Pilote." I dodao: "Oh, boli me, tu u ruci i u grlu..." Jako se naka{ljao iuhvatio se za grudi. "Kao led, oh, ~uj..." I opet je stao da mrmlja i je~i. Mislim da je rekao ne{to nalik na: "Shonalos halla; halla los shona" , a potom je sklopio o~i i nastavio da se bori za vazduh. Posle nekog vremena - u stvari,dugo je potrajalo - u~inilo mi se da je prestao da di{e. Podneo sam mu rub njegove ode}e pod nos, da vidim da li}e njegov dah uzburkati svilenkasto, belo krzno. Ali ostalo je nepomi~no, jer vi{e nije bilo daha. Bio bih mu opipaoìlu kucavicu, ali nisam hteo da ga dodirnem. Strepeo sam da je umro.

Ustao sam i ~vr{}e se umotao u krzno. Vazduh je bio tako hladan da sam se bojao da }e mi se o~izalediti. Dugo sam ga posmatrao, sve dok koà na njegovom stara~kom, izboranom licu nije po~ela da sestvrdnjava, kao mermer. I tada, bez valjanog razloga - jer ono {to je on bio vi{e nije postojalo, progutala ga jepoput zraka svetlosti crna rupa - podigoh glavu u pravcu no}nog neba i pomolih se za njegovu du{u: "[anidar, mialasharia la shanith Devaki." Usne i lice su mu bili zale|eni kao opu{tena maska; lice mu je izgledalo i dobropoznato i potpuno tu|e u isti mah. Nisam mogao da ga gledam i pokrih ga krznom. Okrenuo sam le|a njegovommrtvom telu i oti{ao da na|em Jurija.

Nikad pre toga nisam video mrtvo ljudsko bi}e.Pohitao sam kroz pe}inu spoti~u}i se po izrovanom, neravnom tlu. Naftni {kriljci su goreli prigu{eno i

kolibe su izgledale kao kugle obavijene maglom, izgubljene u tami. Do{ao sam do vise}eg komada lave u sredinipe}ine. Bio je to Starac iz Pe}ine, koji se sme{io mra~nim osmehom tim crnim pe}inskim dubinama. Bez ikakvograzloga o{amario sam lice kamene skulpture. [amar je odjeknuo u vazduhu. Opet sam udario Starca iz Pe}ine,sve vreme misle}i na [anidara. Pitao sam se da li svi ose}aju isto {to i ja kad prvi put vide mrtvaca: bio samuàsnut od pomisli da }u i sam umreti i istovremeno van sebe od radosti {to sam jo{ ìv. Kasnije }e nastupitiàljenje i melanholija, ali tog ~asa sam se radovao {to je on mrtav, a ne ja. Obuzeo me je snaàn ose}aj da ìvim;verovatno ni u jednom trenutku svoga ìvota nisam tako sna`no okusio ìvot. O{amario sam skulpturu i ruka mi jezabridela. Pomislio sam da tajna ìvota mora biti jako ose}anje da si ìv.

Probudio sam Jurija u kolibi i rekao da mu je gotovo-ro|ak umro. Dok je budio ostale ~lanove svojeporodice - jer za Devakije nema va`nijeg doga|aja od smrti - oti{ao sam kod Solija i drugih. Okupili smo se na~istini iza koliba Manvelina. Vicent i Juri su poloìli [anidarovo telo na novu koù, a Lijam i Seif su oko njeganaslagali {est gomilica mirisnog belog drveta i zapalili jutarnje vatre. Topla svetlost oblila je [anidarovu nagu koù,koju su Anala i Lilija istrljale od glave do pete zagrejanim uljem tuljana. (Devaki veruje da ~ovek - ili èna - moranag da otputuje na drugu stranu, kao {to je i do{ao na svet. Ali po{to }e morati da putuje preko zale|enog mora,telo treba da mu se namaè ma{}u kako treba, da ne bi stradalo od hladno}e.) Crveni zraci svetlosti koji su seodbijali o [anidarovo belo telo bili su istovremeno i avetinjski i lepi. Dok su ga ène prekrivale plavim sne`nimdalijama i polarnim bulkama, ja pokrih lice rukom. Slatki miris ubranog cve}a me je bockao u nosu. Tada Juri,koji je bio [anidarov najbliì gotovo-ro|ak, uze no` od kamena i odreza desno uvo s glave mrtvaca. Neko gaumota u paperjastu mahovinu, a Juri re~e: "ûva}emo [anidarovo uvo da bi uvek mogao ~uti molitve na{egplemena. Ja, Juri sin Nurija, moli}u se za [nidarovu du{u jer on nema sinova i k}eri da se mole za njega. I moj sinLijam i njegovi sinovi, svi }emo se moliti za [anidara, mi alasharia la shantih Devaki. Iako mu se lako moèzameriti {to je toliko dugo ~ekao da pre|e na drugu stranu, ne smemo to ~initi, jer ~ovek mora tamo da pre|e bezi~ije zamerke."

Kad su jutarnje vatre ve} gotovo dogorele i ve}inu me|u nama po~elo da boli grlo od molitve i plakanja -mu{karci su uglavnom bili u stanju da se raspla~u kad god im se kaè, dok su ène ostajale suvih o~iju i pri sebi -zamotali smo [anidara u novu koù i odneli ga do groblja iznad pe}ine. Tlo je bilo smrznuto, tvrdo kao kamen izatrpano snegom, tako da smo njegovo telo samo prekrili piramidom od velikih komada granita. Granitne stenesu bile te{ke; mi{i}i na stomaku su nam se istezali i bicepci iskakali ispod koè, ali ubrzo smo, pod budnimpogledima zvezda, zavr{ili s poslom. Juri izgovori jo{ jednu molitvu za mrtve i Devaki zevnu{e i vrati{e se u postelju.Moja majka i ostali ~lanovi porodice, ~ak i Bardo, ostavi{e me da stojim pored humke i odo{e.

Stajao sam sam samcit iznad groba. Vetar se probi izme|u crnih stabala, utopiv{i me u hladne, smu{enemisli. Prestojao sam tako svu no}, sve dok tama nije po~ela da omek{ava. Kako je àlosno, mislio sam, {to je[anidar umro, ne ostaviv{i ni deli} svoga bi}a da odraste i okusi gorkoslatki napitak ìvota. Kako sam ga àlio,àlio samog sebe, àlio svakog ko je morao da umre bez potomstva i usamljen! [anidar je bio u pravu: biti u vezi sve~nim, neprekinutim lancem ìvota - to je tajna ìvota. Ni{ta drugo, nikakva druga besmrtnost, nikakvo dubljezna~enje. Okrenuo sam se na stranu koja je bila u zavetrini i ispljeskao svoje lice da ga povratim u ìvot. Iznenadami se u~inilo da je za~eti decu najvaìja stvar u kosmosu. Sina, pomislih, ima li i{ta bolje nego dobiti sina?

Potr~ao sam natrag u pe}inu da na|em Katarinu. Provukao sam se kroz tunel na ulazu u kolibu, pri{aonjenom krevetu i {akom joj zatvorio usta. Probudio sam je. Pro{aptao sam joj na uvo da moram s njom darazgovaram. Ona se }utke i tiho obu~e, i mi se }utke i tiho iskradosmo napolje. Poveo sam je nizbrdo u {umu, dopotoka koji se probijao kroz brda niè pe}ine.

Tokom no}i su se pojavili neki oblaci; bilo je toplije, ali vlaga je ~inila da sve bude ledeno i mokro. [umaje bila utonula u uskovitlano sivilo praskozorja i po~eo je da pada sneg. Vazduh je bio i{aran svetlo{}u i tamom.Jedva sam nazirao svoje ~izme kako se kliù po zaobljenom kamenju na obali potoka. Najzad sam se zaustavio ipo~eo da joj govorim. Re~i mi je gotovo zaglu{ilo klokotanje potoka ispod leda, ali moglo se ipak na~uti {tagovorim.

Uzeo sam je za ruku i zagledao se u njene o~i. "Rekla si Soliju da ne zna{ ko moè biti otac tvog deteta. Jeli to istina?"

"Zar sam tako rekla? Mislim da nisam kazala... treba da se priseti{, Malori, ta~no, od re~i do re~i."Nisam pamtio ta~no koje je re~i upotrebila, iako sam znao da ~ovek mora skrajera da slu{a upravo tako,

koje re~i govori. Poku{ao sam da joj pro~itam istinu na licu, ali nisam mogao da joj vidim lice. Bio je mrak, a usnesu joj bile skrivene pod okovratnikom kapulja~e. Stajala je s rukama na trbuhu. Trbuh nije mogla da sakrije. Zarazliku od nekih èna koje su plod nosile nisko, kao da im je lopta zavu~ena pod krzno, Katarinin trbuh je bioduga~ak i ovalan, kao nar.

"Ko je, dakle, otac?" upitah je. "Zna{ li?""Otac je... onaj koji je; onaj koji }e biti. Majka... otac."O~ajni~ki sam èleo da saznam da li }u postati otac. Nisam mogao da podnesem pomisao da bi to

mogao biti Lijam. Na koga }e dete li~iti? Da li }e imati plavu kosu i debelu, isturenu ~eonu kost? Ho}e li biti polaAlaloji, pola ~ovek? Ili - po{to je Mehtar izvajao na{a tela ali ne i }elije zametka - da li }e biti potpuno ~ovek,isklju~ivo me{avina Katarininog i mog semena, potpuno moj, tako da mogu da ga zovem 'sine'? Uzeo sam njenu{aku u rukavici u svoju i upitao je: "Je li to na{e dete, Katarina?"

"Da li je mogu}e da ja zaista ne znam?""Ali ti si skrajerka; skrajeri znaju te stvari, zar ne? Koja je prva ve`ba skrajera? - 'Misliti kao DNK', je li

tako?""Kao pilot, trebalo bi da zna{", naruga mi se ona. Njen smeh zaùbori kao bistri potok. "Malori, Malori,

slatki moj Malori.""Slu{aj", prekidoh je ja. "Za dete je poniàvaju}e da ga zovu 'kopile'. (Treba ovde da napomenem da

sam, iako na mnogim planetama re~ 'kopile' zna~i samo dete ro|eno izvan bra~ne veze roditelja, upotrebio tu re~u {irem smislu, da ozna~im one nesre}nike koji ne znaju ko su im roditelji ili dede i babe. Zar je va`no da li sumajka i otac u braku? Ono {to je bitno jeste da ~ovek zna svoje genetsko poreklo, nasle|e odli~nih hromozoma,svoje sklonosti - i zavisnosti - unazad kroz vi{e pokolenja.)

Mislim da mi se tada nasme{ila. "Dete ne}e biti kopile. Obe}avam ti."Po{to sam o sebi mislio kao o kopiletu, razumeo sam da ona èli da kaè da ja nisam otac. Bio sam

razo~aran i glava mi je odjednom postala te{ka kao kamen. Pored mene tekao je tamni potok kroz belu cev leda.Mestimi~no je ta cev popucala i uru{ila se. Zurio sam naniè kroz tanke slojeve leda u crnu vodu koja je jurilaispod njih. "Ako ja nisam otac, ko je, onda?"

"Zar sam rekla da ti nisi otac tog...""Nemoj se igrati sa mnom, Katarina.""Ne igram se; samo, da sam ti rekla, oh, o mogu}nostima, o... bolu... vidi{ li?"Vetar se podigao i ona priteè kapulja~u oko lica i skrsti ruke na grudima. Po~ela je da drhti i zato sam je

zagrlio i pritisnuo svoju glavu o njenu. Tada sam shvatio jednu stvar u vezi sa skrajerima: ne igraju igre zato {tovole to da rade; igraju ih zato da bi sebi i drugima skrenuli misli sa uàsnih istina koje vide.

"Ko je otac?" {apnuh joj u uvo. "Kaì mi.""Ako ti kaèm, to }e te ubiti, zar ne vidi{?"

"Zna~i, on je Lijamov sin?"Zaustila je ne{to da kaè ali glas je izdade, otkriv{i duboko u njoj jezgro straha. Plave o~i su joj bile

hladne od uàsa. Bio sam svestan tog jezgra samo u magnovenju. Njena skrajerska uve`banost tada do|e doizraàja i o~i joj se zatvori{e a lice postade glatko i belo kao skrajerska haljina. Za trenutak se nasmejala idodirnula trbuh. "On je tvoj sin, Malori. Na{ sin. Bi}e prekrasan de~ak; lep je, saose}ajan... sanjar kao i njegovotac."

Sin! Katarina mi je rekla da }emo imati sina, i ta~no kao {to je rekla, ta vest me je ubila; umirao sam odponosa i sre}e. Bio sam toliko sre}an da sam zabacio glavu i viknuo iz sveg glasa: "Moj sin! Dovraga, sin!"

Katarina je bila smrtno mirna, zure}i u sivo, {umsko jutro. Nisam obra}ao pa`nju na nju. Slu{ao sam kakovetar peva kroz drve}e, donose}i nam s brda urlik vuka. Bio je to dug, dubok zvuk, pun usamljenosti i ~e`nje. Vetarje duvao preko belih, zavejanih grebenova i dolina, i obuzela me je jedna misao: urlik vuka je bila [anidarovadruga du{a koja me je dozivala, {ap}u}i mi da treba da budem dobar prema svom sinu. Vuk je dugo zavijao.Onda je Katarina briznula u pla~, i ja se setih da je [anidarov dvojnik bio tuljan, a ne vuk. Oslu{nuo sam zavijanjei prepoznao zvuk kao ono {to je u stvarnosti i bio: nalet vazduha kroz grlo smrznute, usamljene zveri. Draào samKatarinu koja mi je jecala u naru~ju. Prstima sam joj dodirnuo vla`ne obraze. Poljubio sam je u trepavice. Upitaosam je za{to je tako tu`na, a glas joj je bio promukao i grozni~av. Sve {to je mogla da kaè bilo je: "Sin, prekrasande~ko, vidi{?"

Da bih ispri~ao kako nam je ekspedicija propala, da bih mogao da dam odgovaraju}i prikaz svih spletki iubistava koja su dovela do velike krize na{eg Reda i rata koji je potom usledio, moram ovde opisati doga|ajekojima nisam neposredno prisustvovao. Ima onih koji }e posumnjati u takva saznanja iz druge ruke - mislim ovdena epistemologe - ali ja sam uveren da je Justinino svedo~anstvo o doga|ajima toga dana veoma blizu istini. Nakraju krajeva, {ta je istina? Naravno, ja ne mogu ponuditi nikakvu epistemu, jer u ìvotu na{eg ljudskog roda nemoè postojati nikakvo znanje koje je intelektualno potpuno sigurno. Ako ono {to budem ispri~ao ponekad budeizgledalo nelogi~no, ponekad obojeno haosom i uz primesu ludila, bi}e to zato {to je na{ ljudski ìvot tako obojeni nosi takve primese.

Dva dana posle [anidarovog pogreba, osamdeset petog dana zime, svi odrasli mu{karci i ve}ina de~akanapusti{e pe}inu jo{ ranog jutra da love rundavce u jednoj od zapadnih dolina Kveitkela. Dan je bio hladan;osvanuo je plav i hladan i postepeno bivao sve hladniji. Vazduh je bio kao ~eli~na maska koja pokriva ostrvo. Biloje tako hladno da je drve}e pucalo i grmelo, rasipaju}i iverje kroz plavi vazduh. @ene i deca su zbog hladno}eostali u pe}ini, okupljaju}i se oko vatri i naftnog {kriljca gde god su mogli. Svima je bilo hladno, svi su se jeìli odhladno}e, patili od hladno}e, svi osim moje majke. Majka mi je gorela u groznici. Ali nije bila bolesna. Ili, boljere~eno, nije bila bolesna od neke bolesti; bila je bolesna od ljubomore i mr`nje, jer je dva dana pre toga pratilaKatarinu i mene do potoka. Bila je dobar uhoda, ta moja majka. Sakrila se iza jednog jovinog stabla i ~ula kakovi~em od radosti. Saznanje o mom o~instvu ju je povredilo, i dva dana je tu ranu nosila u sebi, i mr`nja joj seraspaljivala i po~ela da izbija kao gnoj.

Kad to mu~enje vi{e nije mogla da podnese, tog popodneva dok smo mi bili u lovu, zatekla je Katarinusamu u kolibi. Izbila je sva|a, potekle su od moje majke otrovne re~i, a na to je Katarina izaziva~ki (po mi{ljenjumoje majke) gotovo samo }utala. Nikada ne}u saznati {ta je sve bilo re~eno, ali Justina i druge ène su ~ule ru`nestvari, uàsne stvari. Moja majka je Katarinu nazvala ve{ticom. "[ta si uradila?" optuìvala ju je moja majka."Za~arala si mi sina. Na svoj tajni na~in. Op~inila ga ljubavlju i seksom."

To su bile ozbiljne re~i, i zato su Anala, Sanja i Malija upale u kolibu. Justina je bila napolju, pomaù}ijednoj ku~ki da se o{teni, i kad je ~ula gu`vu dotr~ala je i ona u kolibu. U tesnom okruglom prostoru, ~etiri ène suse zbile oko moje majke i Katarine, razdvajaju}i ih jednu od druge.

"Za{to si Katarinu nazvala ve{ticom?" upita Anala moju majku.ûv{i re~ 've{tica', zrikava Malija na brzinu promrmlja molitvu. Debele ruke su joj podrhtavale dok je

trljala o~ne kapke pepelom da bi druga-du{a ve{tice te{ko mogla da je vidi. (Zaboravio sam da kaèm da jeMalija bila izuzetno ru`na èna. Kao {to me je Justina podsetila, imala je slomljen nos, i li~ila je na mo{usnogove~e. Interesantno je da su ène ~esto osetljivije na ènsku lepotu - ili njen nedostatak - od mu{karaca.)

Sanja je nervozno trljala svoje mr{ave ruke dok je gledala ~as u Analu ~as u Maliju. Bila je omanja,pametna èna, uska lica i li~ila je na lisicu. Liznula je svoje zatupaste, ùte zube i rekla: "Svi smo se pitali za{to seMalori tako ~udno pona{a. Ali vrad`bine? Za{to bi ga Katarina op~inila?" Nasme{ila se na Katarinu zato {to joj seona dopadala. Jasno je bilo da ne veruje da je Katarina ve{tica.

"Neke ène vole ruke svoje bra}e", re~e Malija. "A jo{ vi{e vole dodir njihovog koplja. Svi znamo da suKatarina i Malori bili nasamo, drobe}i sneg."

Moja majka je bila preneraèna razvojem doga|aja. "Bila sam brzopleta. Zato {to sam bila besna.Naravno, Katarina nije ve{tica."

Sve to vreme Justina je stajala izme|u Malije i mirne, }utljive Katarine.Malija se obrati mojoj majci. "Kuvam ~aj od krvi zajedno s tobom skoro ve} godinu dana. Zar si ikada bila

brzopleta na re~ima? Nazvala si Katarinu ve{ticom, ~ula sam te."Anala stade u sredinu kolibe, gledaju}i ostale ène. Zabacila je kosu, koja je bila siva kao ~elik. Bila je

najvi{a od svih èna, najja~a i verovatno i najtrezvenija. Pogledala je moju majku. "Nazvala si je ve{ticom, i to jenajteà re~ koju jedna èna moè baciti na drugu. Ako je ve{tica, gde je njen ve{ti~ji zanat?"

Sve su stale da raspravljaju o mnogobrojnim na~inima da èna baci ~ini na mu{karca. (Ili, ne{to re|e, nadrugu ènu.) Malijine o~i postado{e jo{ vi{e razroke kad re~e: "Dobro je znano da je pleme Patvin po~elo dagladuje zato {to je jedna èna za~arala svog gotovo-brata i isisala mu seme. Gadno je kad se za~ara mu{karac."

"Ali ko jo{ nije pomi{ljao na tako ne{to?" usprotivi se Sanja i opet stade nervozno da se smeje.Malija ispri~a o jednoj èni iz plemena Olurana, koja je vukla proklestvo lo{eg muà, koji ju je tukao svaki

put kad bi se vratio ku}i iz lova. Jednog dana, u pozno zimsko prole}e, ta èna - ime joj je bilo Galja - napravila jelutku od {tapi}a i krzna i bacila je u baru istopljenog snega. Sutradan je njen ukleti mu` kro~io na tanki led i upaou more, gde se utopio. "A tek Takeko iz plemena Nodin? Svi znaju da je svog ljubavnika hranila semenjem crvenimod bu|i argla, i svi znaju kako je svog ljubavnika razjarivala lukavim, ve{ti~jim re~ima? I zar nije njen ljubavnikposle ubio njenog muà?"

Anala kao da se razljutila ~uv{i tu pri~u. Strugalom za koè skinula je sloj ùljeva sa dlana. Podigla jepoùtelu, polumese~astu koìcu sa dva prsta i rekla: "Kako èna zarobljava mu{karcu du{u? Mora imati jedan deonjega, tako da njena druga - du{a moè da vidi drugu-du{u ~oveka kroz taj deo - zar to nije svima poznato? Da jeKatarina ve{tica skupljala bi pramenove kose ili otse~ene nokte za svoje ~arolije. Gde joj je to? Je li to nekovideo?"

A Malija lukavo re~e: "Ve{tica bi tako ne{to krila, zar ne?" Zagledala se izme|u Katarininih nogu u krevetiza nje. Iako su joj o~i bile razroke i kratkovide, bile su to o~i Alaloija, i nisu mnogo {ta previ|ale, naro~ito kad jere~ o obliku i promenama snega, za {ta Alaloji ima na stotine izraza. "Otkuda soreesh, sveì prah, utaban ispodKatarininog kreveta?"

Sonja sleè ramenima i zavrte glavom. "Mo`da je neki pas uùteo naboje i svojom mokra}om napraviorupu?"

"Ko bi pustio psa da mu mokri po krevetu?" upita Malija. "Ne, ja mislim da treba da vidimo {ta jezakopano ispod kreveta."

Ni moja majka ni Justina nisu htele da dozvole da Malija po~ne da kopa pod krevetom, poku{avaju}i daje odvrate dokazima i poricanjem, a kad to nije uspelo, zatraì{e od nje da izi|e iz kolibe. "Da je Katarina ve{tica",re~e Justina, "naravno, znam dobro da nije, ali i da jeste, sami umemo da otkrijemo ve{ticu, a po{to je ona moja}erka, zar ne bih ja bila ta koja treba da je kazni?"

Ali Anala samo zavrte svojom lepom glavom. "Bilo bi to previ{e traìti od ma ~ije majke."Malija pri|e krevetu, ali je moja majka zadrà. Izbila je jo{ jedna sva|a. Dok je Katarina posmatrala,

sede}i na krevetu, moja majka i Justina su poku{avale da izguraju ène Devakija iz kolibe. Justina gurnu Maliju, iova se spota~e i pade, probiv{i zid kolibe. ûlo se {kripanje i digao se oblak snega. Ostale ène iz plemena su~ekale napolju. One podigo{e Maliju a onda udarcima nogu sru{i{e ostatak kolibe. Uni{tile su je, lome}i podnogama sne`ne blokove, i sjatile su se oko Katarininog kreveta. Iri{a i Lilija i {est drugih, dràle su s le|a mojumajku i Justinu.

"Vidite, ve{ti~ina majka uvek {titi svoju k}er", re~e Anala. "Ovo je tuàn dan, ali Malija je u pravu. Moramovideti {ta je ispod kreveta." û~nula je, i poput psa koji iskopava kost, po~ela da se~e sneg svojim strugalom zakoè. Kovitlac ise~enog snega dizao se iza nje, padaju}i po krznenim ~izmama drugih èna, koje su krivile vratove,upinju}i se da vide {ta }e prona}i. Za~uo se tupi udarac, kao da je kamen nai{ao na stvrdnutu lavu. "Evo ga", re~eAnala i podiè lopticu od kride ogrezlu u sneg.

"[ta je to?" upita Sanja. "Tako je lepo!"Po{to je Anala pokupila jo{ nekoliko zveckavih loptica iz vla`nog snega, Malija re~e: "Izgleda kao {koljka,

ali ja jo{ nikada nisam videla tako lepu i okruglu {koljku." Okrenula se mojoj majci i zapitala: "Ima li mnogoovakvih {koljki na obalama Ju`nih ostrva?"

Moja majka se borila da se otme od Marje, Luse i Lilije. "Ima mnogo takvih {koljki", slagala je.

Anali po|e za rukom da otvori jednu lopticu. Okrenula je naopako, pustiv{i da joj plavi~astobeli sadràjiscuri u otvoreni dlan. Prinela je lepljivu baricu nosu i omirisala je. "Mu{ka sperma, viknula je, i sve ène napravi{ekiselo lice.

Malija zamo~e prste u Analinu ispruènu {aku, liznu ih, zagrcnu se i re~e: "Mu{ka sperma - ali zasle|enaje nekim sokom koji jo{ nikad nisam okusila. Ve{ti~ja ~arolija, a sastoji se u ovome: Katarina me{a Malorijevuspermu sa sokovima neobi~nih biljaka da bi ga za~arala."

To {to su otkrile bila je ve} ozbiljna stvar. Sanja pri|e Maliji i re~e: "Katarina mi se oduvek dopadala. Uvekse sme{i, ~ak i kad stvari ne idu dobro. Zar je tako stra{no {to je za~arala Malorija? On je ba{ pravi divljak! Ako jeikada nekome trebalo malo kro}enja, zar to ne bi bio on?" A onda postavi pitanje koje je bilo svim ènama na vrhjezika: "Moramo li da je po{aljemo na morske sante?"

"Treba da joj odse~emo prste", re~e Malija. "Onda vi{e ne bi mogla da ~ara."Justina je stajala mirno, pitaju}i se kako da se otrgne od Lilije i drugih. Bojala se za Katarinu, ali bila je

dovoljno pribrana da shvati da je za njenu k}i bolje da izgubi prste nego ìvot. Prsti, rekla mi je kasnije, uvek moguda se obnove.

Dok su ène raspravljale o Katarininoj sudbini, Malija po~e da kopa ispod postelje. "Gledajte!" povika onakad je iskopala jo{ dve loptice od kride. "I ovo! Gle, jo{ ~etiri, a evo, ovde, jo{ mnogo tih {koljki!"

@ene odjednom umuko{e. Jednu po jednu, otvori{e loptice, razgledaju}i {ta ima unutra. "Gle, pramenkose", re~e Iri{a. "Ko ima tako ùtu kosu? Lija? Seif?"

Malija je praznila jednu lopticu za drugom, vi~u}i: "Jo{ sperme! A vidi ovu, sperma koja miri{e na okrek!îja god da je, mora da se taj dobro najeo okreka." Nekoliko èna pr{te u smeh, jer je svima bilo poznato da~ovekova sperma smrdi od gorkog okreka. "A u ovoj {koljki sperma je retka i vodnjikava kao u de~aka. Toliko,nisam mislila da je legla s tolikima!"

Na kraju je ispraznila loptice u kojima su se nalazili odse~eni nokti i Jinjeov amputirani palac. @enezastanja{e i pogleda{e se; dodirivale su jedna drugoj lice da bi se uverile, a Anala se isprsi i pokaza na Jinjeovistruleli palac u snegu. "Ovo je lo{e, vrlo, vrlo lo{e. Nikad nisam videla ne{to toliko lo{e."

Razgovarale su neko vreme i sloìle se da se Jinjeovom stopalu be{e dalo na gore zbog Katarininihma|ija. "Ali za{to bi Katarina proklela Jinjea?" htela je da zna Sanja. "Da za~ara Malorija, to jo{ mogu darazumem, ali da osakati Jinjea, to je ~ista zlo}a."

@ene se sloì{e da je Katarina zaista ve{tica najgore vrste, zla satinka koja nanosi zlo nevinima tek radizabave i zadovoljstva. A kad se Sanja zapitala kako satinka moè da deluje tako blago i ljubazno, Anala re~e: "Toje njihovo lukavstvo." Onda se obrati Maliji i re~e: "Katarina je satinka, i zato je ova godina bila tako te{ka i punagladi. Moramo je svi okriviti {to je satinka, jer ako to ne u~inimo Devaki vi{e ne}e imati halla. I zato moramoprostrti satinkinu postelju."

Justina je za trenutak bila zbunjena. Nije mogla da pogodi za{to bi Anala spremala Katarini postelju.Onda je pogledala moju majku, koja je gotovo plakala, jer je mnogo vi{e znala o obi~ajima Devakija. Justina seodjednom prepade. U stvari, bila je izvan sebe od straha. Po~ela je da vri{ti na Analu. Rekla joj je sve, rekla joj jeda smo mi do{li iz Grada, da na|emo tajnu ìvota. Ali niko joj nije verovao. U glavama ve}ine Devakija Grad jebio obi~an mit. I ~ak i ona nekolicina koja bi bila voljna da prihvati ~injenicu da ~udni ljudi, slabih crta na licu, ìveu Nepostoje}em gradu, bila je savr{eno obmanuta Mehtarovim vajanjem. Kao {to je rekla Malija: "PogledajteKatarinu i Justinu, zar nisu Devaki isto koliko i mi?"

A Anala re~e Justini: "Ne sme{ da izmi{lja{ pri~e da bi spasla svoju k}er. Niko ne moè da zameri majci{to voli voje dete, ali ni majka ne bi smela dozvoliti da satinka ostane u ìvotu."

Rekav{i to, ona zajedno s ostalima dograbi Justinu, moju majku i Katarinu, i stado{e ih vu}i u dno pe}ine.Tamo, gde se tlo podizalo da se susretne sa mra~nom tavanicom pe}ine, vazduh je smrdeo na dim i ulje i biopreterano topao. Naftni {kriljci - mora da ih je bilo vi{e od dvadesetak - bili su preliveni i natopljeni tuljanovomma{}u i jarko su goreli. Senke su poigravale na zidovima, a ùti prsti svetlosti obavijali su se oko crnih stalaktitakoji su visili od tavanice do poda. U samom dnu pe}ine, ène napravi{e krevet od nabijenog snega. Katarinupoloì{e na krevet i veza{e kao psa. Ruke i noge su joj bile ra{irene, vezane za ~etiri koca ko`nim remenjem.

Anala se okrete Justini i re~e: "Satinkina majka mora prisustvovati obredu.""Ne!" dreknu Justina, i{~upav{i jednu ruku i udariv{i Liliju u lice. "Mojra!" stade ona da doziva moju majku.

"Mojra!" Ali, Marja i jo{ dve druge ène su rukama obuhvatile moju majku, drè}i je kao ìvotinju u zamci."Ve{tica", re~e Anala, "ne moè da radi svoj posao bez prstiju." Sagnula se i zgrabila Katarinin ~lanak na

ruci. "Prvo }emo `rtvovati prste."

Sve to vreme Katarina be{e neprirodno mirna. O~i su joj bile {iroko razroga~ene; izgledalo je da zuri uizbo~enja i {are u kamenu tavanice. Ali Justina je znala da ne gleda stenu. Gledala je svoj ìvot, ponovoposmatrala te poslednje trenutke koje je mo`da ve} mnogo puta ranije videla. Kako je mogu}e da se tolikopomirila sa sudbinom? Da li je zaista videla svoju smrt? Ili je mo`da samo videla mogu}nost, varijacije sudbonosneteme u kojima je Anala odlu~ila da je po{tedi, ili u kojima joj je spas do{ao planski ili slu~ajno? Kakav li pakaomora biti za ~oveka da unapred vidi trenutak i na~in svoje smrti! Drugi mogu da se zavaravaju da su besmrtni. Ili,bar, u svakom trenutku svog ìvota mogu radosno da o~ekuju lepe trenutke koji dolaze. Nikada ne znaju; nikad nevide. Ali skrajerka zna i vidi isuvi{e mnogo. Sve sa ~ime se moè suo~iti sa ve~no{}u jesu njena ste~ena znanja injena hrabrost. Katarina je imala hrabrosti, ogromno mnogo hrabrosti, ali na kraju ju je ta hrabrost izdala. (Ili juje, mo`da, izdala njena vizija?) Pogledala je u Analu kao da je prvi put u ìvotu vidi. Po~ela je da se otima u svojimvezama. Po~ela je da vri{ti: "Ne, ne, ne mogu da vidim... molim vas!"

Anala po~e da odseca Katarinine prste svojim strugalom za kosu. Katarina se bacala na sve strane,vri{tala i ~vrsto stezala {aku, te Anala re~e Maliji: "Ovaj kremen je tup. Molim te, donesi mi no` za tuljana." Kad seMalija vratila sa o{trim noèm, Anala joj u~tivo zahvali i nastavi da testeri{e po Katarininim prstima. Zaneverovatno kratko vreme - jer Devaki su hitri i precizni kad seku meso - odsekla joj je prste s jedne ruke i pre{lana drugu.

Kada je zavr{ila, odmakla se i pogledala Katarinino nepomi~no telo. "Onesvetila se od bola", re~e ona."Ko da joj zameri?" Skrenula je potom pogled na Justinu. "Zna se da satinka ne sme da pre|e na drugu stranudana kad nosi dete. Ina~e }e i ono postati satinka." Dozvav{i rukom Sanju i Maliju, ona im re~e: "Uze}emo detedok spava." Rekav{i to, rasporile su Katarinino krzno i obnaìle joj trbuh. Kada su fetus istrgle iz vodenjaka ipresekle mu pupak, Katarina iznenada otvori o~i. Anala pruì krvavi fetus Sanji i re~e: "Pobrini se za ovo", i mla|aèna u~ini kao {to joj je re~eno.

"Ne!" vrisnu Katarina i stade da doziva majku. Vratila se na jezik Grada, dozivaju}i Justinu da joj spasebebu.

"Vidi{", re~e Anala Justini, koja ve} be{e i{~a{ila rame bore}i se da se otme od èna. "Govori jezikomsatinke - dokazano je da je ve{tica."

"Ona nije ve{tica!" vrisnu Justina. "Ona je skrajerka!""ûdne neke re~i", izjavi Anala. "Satinkinu mater su tako|e dodirnule ~udne re~i. I zato moramo satinki

odse}i jezik."Podigla je no` i nastavila: "ali prvo joj moramo izvaditi o~i, zato da nas satinka ne moè gledati s one

druge strane i bacati ~ini."Hitro, kao {to bi izvadila jezgro iz oraha, ona stavi vrh noà na Katarinino oko i napravi pokret kao da

zahvata ka{ikom. O~na jabu~ica lako isko~i, i ona je predade na ~uvanje Maliji. Katarina je nekako uspevala da}uti, ~ak i kad joj je Anala izvadila drugo oko. Tek kad je Anala pozvala Maliju i Liliju da joj drè otvorena usta,ona oìve i vrisnu, neobja{njivo: "Malori, nemoj ga ubiti!"

Sve to mi je Justina kasnije ispri~ala, kada je delo ve} bilo izvr{eno. Ali ja sam bio u stanju da se o delunjene pri~e osvedo~im vlastitim o~ima. Imao sam sre}e - tako|e i Bardo - da ranije tog dana ubijemo prvogrundavca. Bilo mi je su|eno da se prvi vratim u pe}inu. Mislim da niko sem Katarine nije o~ekivao da }emo sevratiti tako rano. Ali saonice su nam bile pune do vrha iskasapljenim mesom, i poterali smo pse ka pe}ini jo{ dokje Anala u njoj obavljala svoje kasapljenje. Se}am se veoma ìvo: bilo je tako hladno da se gomila crvenog mesarundavca koje se jo{ pu{ilo potpuno zamrzla i stvrdnula dok smo se vozili. Bilo je hladno do srì; i samo nebo jeizgledalo smrznuto, kao duboki, plavi okean. I poput vode, vazduh je prenosio glasove poja~avaju}i {apat vetra ikrike. ûo sam zvuke iz pe}ine. Izdaleka sam mislio da je to samo ski~anje {tenadi koja doziva svoje majke.Pribliìli smo se, i ja shvatih da krici poti~u od ljudskog bi}a. Obuze me panika. Odjednom sam, uàsnut, znao.Dograbio sam svoje krvavo koplje za rundavce i uleteo u pe}inu.

Nekoliko èna - ne se}am se njihovih lica - poku{alo je da me zadrì da ne odem u dubinu pe}ine.Odgurnuo sam ih u stranu. (Jedna od njih, mo`da ba{ blaga Mentina, ogrebala mi je lice strugalom za koè. Jo{nosim oìljak.) Bardo je duvao i dahtao tik iza mene. Zajedno smo se probili kroz grupu èna i zatekli Analu kakopoku{ava da Katarini silom razdvoji stegnute zube. Usne su joj bile krvave. Krvi je bilo na sve strane, krv je tekla izKatarininog rasporenog trbuha i iz patrljaka prstiju, krv je otopila ruke u snegu koji ju je okruìvao; barice krviispunjavale su rupe gde su joj se nekad nalazile o~i. Moja majka stade zagrcnuto da pri~a celu neverovatnu pri~u.Udarcem sam odbacio Analu od Katarine, tako|e i Maliju i Liliju. Bardo oslobodi Justinu, udaraju}i ène motkomkoplja kao maljem. Grcao je, urlao i mlatio oko sebe; zastao je s kopljem uperenim u ène. Ve}ina ih je zgrabilanoève, strugala i drugo oru|e, i sad su stajale, prete}e nas gledaju}i.

Pao sam na kolena da ~ujem re~i koje se Katarina borila da izgovori. Ali ni{ta nisam mogao da ~ujem jerje Bardo grmeo: "Nadam se da ne}e juri{ati na nas", rekao je "jer mislim da ne mogu da ih ubijam."

"]uti!" dreknuh ja. A zatim tako tiho da me je samo Katarina mogla ~uti, pro{aptah: "Ne mogu ni ja.Jedva sam ubio i onog prokletog tuljana."

Katarinine usne su se kretale. "Da, moè{, itekako", promrmljala je. "Ni{ta lak{e nego... ali ne sme{ da gaubije{, vidi{?"

"[ta si rekla?" Lice joj se gr~ilo od bola; trudio sam se da ne pogledam na dve barice u njenim o~nimdupljama.

"Bira{", re~e ona. "Izbor je uvek..." Bila je duboko utonula u svoj skrajerski svemir, oslobo|ena od vremenaAnalinim oslepljuju}im noèm. Mo`da je prvi put videla stvari u jasnoj svetlosti.

"Ne razumem {ta govori{.""Ubio si ga, ali ne sme{ ubiti njega, jer je on tvoj...oh, Malori, nemoj biti takva budala!""Katarina, ne mogu...""Na kraju uvek mi biramo svoju budu}nost, zar ne vidi{?""Ne, ja ne...""Da", re~e ona. I tada vi{e nije bilo vremena i ona je opet postala mlada èna, koja opet ponavlja svoju

skrajersku zakletvu: "Daj drugome; imaj saose}anja; obuzdaj se, jer..." i tu joj re~i izlete{e kao da joj je neko baciokamen na stomak, "...jer nikada ne}e{ umreti." Jo{ je malo dahtala, a onda joj usne postado{e nepomi~ne, tako|ei grudi i noge i mlazevi krvi koji su izbijali iz nje u ritmu srca - sve se na njoj u}uta i umiri. Leàla je zure}i kroz crnukamenu tavanicu u nebo, bez o~iju u ve~nosti, kao {to se svi skrajeri nadaju da }e biti.

To je bio po~etak ko{mara. Ustao sam, a usne i o~i su mi bile zalivene krvlju. Zgrabio sam sa snegaAnalin no` za tuljane. Trebalo je da mislim na Katarinino telo - da sam to u~inio moj ìvot, a i njen, bili bi sasvimdruk~iji. Ali nisam mislio na nju; nisam mislio ni na {ta, jer sam bio ispunjen besom kao zver. Potr~ao sam premakolibama Manvelina, traè}i Analu. Pala mi je napamet luda~ka misao: ako je zgrabim za potiljak i protresem jekao pas ulovljenu svraku, natera}u je da ponovo sastavi delove Katarininog tela. Zatekao sam je kako izlazi izJurijeve kolibe. Dràla je u ruci Jurijevo koplje za mamute, i ja shvatih da ne}e vredeti da je prodrmam. Na krajukrajeva, ona nije bila seka~; ni{ta, pomislih, ne}e mo}i da mi vrati Katarinu, niti da je otrgne od smrti. Ne, ne}u daprodrmam Analu; izvadi}u njene o~i, da vidi kakvo je zlo u~inila.

Dogodile su se zbunjuju}e stvari. Neko mi rase~e uvo svojim noèm. Anala baci muèvljevo koplje, a jaga odbacih u stranu podlakticom. Neko mi otpozadi zari no` u mi{icu. Justina zari lakat u Malijino lice, dok jeBardo mumlao kao medved. Neka èna se spota~e i upade kroz zid u Analinu kolibu. Sneg je {kripao. U svetlosti`mirkavih naftnih {kriljaca, komadi}i uzvitlanog snega ispuni{e vazduh. Anala je bila prepla{ena - mogao sam dajoj vidim strah na {irokom, ùtom licu. I tada pustih da mi ruka padne niz bok i no` ispadne u sneg. Ne bih mogaoda ga zarijem u Analino oko, kao {to ne bih mogao ni da izvadim oko tuljanu. Upravo sam se spremao da sevratim Katarini, kad Bardo viknu: "Pazi na Lijama!"

Setio sam se da su nas Lijamove saonice pratile sve vreme puta. Okrenuh se; on se upravo bio zaleteo namene. U svetlom otvoru pe}ine njegova crna prilika nije imala lice. No` za tuljane drào je nisko. Mora da jepomislio da ho}u da mu ubijem majku - to mi je sada jasno. O~igledno nije video kad sam ispustio no`.Zamahnuo je noèm prema mom trbuhu, a ja ga zgrabih za ruku. [utirali smo se u noge, i odjednom se na|osmona zemlji, valjaju}i se po snegu. Zamahnuo je noèm prema mom grlu, ali ja sam uspeo da podmetnem ruku i no`mi se zario u podlakticu. Bol me je razbesneo. Bio sam prepun besa i bola, i zato podigoh i drugu ruku, u zahvatkojem me be{e nau~io Vreme~uvar. [~epao sam ga za grljan. "Sestrin jeba~!" dreknu mi Lijam u uho.

Nastupio je trenutak. @ivot mi je pulsirao pod vrhovima prstiju. Nastupio je trenutak uàsne snage,trenutak izbora. Mo`da bih ga i pustio; mo`da bismo u miru napustili Devakije. Ali bio sam van sebe od besa istezao sam mu i lomio grkljan sve dok mu lice nije pocrvenelo od krvi i o~i isko~ile iz duplji. Ubio sam ga. Zaista jebilo lako, lak{e nego ubiti rundavca ili tuljana.

"Pobogu, mrtav je!" viknu Bardo, pomaù}i mi da ustanem. "Poùri, moramo oti}i pre nego {to stigne Juri.""Ne", mucao sam, "tamo je Katarina... njeno telo. Moramo je odneti ku}i.""Prekasno je, malecki.""Ne, nikad nije kasno.""Ne!" vrisnula je Anala. Kle~ala je pored Lijama, pipaju}i mu grlio, jecaju}i."Oh, lo{e. Pobogu, ba{ je lo{e, ali moramo da poùrimo!"

Po{li smo po Katarinino telo, ali vi{e ga nije bilo. Mora da su ga ène odvukle napolje iz pe}ine. Traìobih ga; zgrabio bih Analu za kosu i naterao bih je da mi kaè gde je, ali moja majka mi pri|e i re~e: "Bardo je upravu. Odlazimo sad odmah. Ili nikada ne}emo oti}i."

Nisam siguran kako smo uspeli da se probijemo natrag u svoju razru{enu kolibu. Se}am se da sam puzaona rukama i kolenima kao ludak, skupljaju}i neotvorene loptice od kride, dok su Justina i moja majka pakovalena{a krzna za spavanje i ostale stvari. Nekako smo uspeli sve da ubacimo u saonice. Mislim da su nas èneDevakija mogle zaustaviti da su htele. Ali bile su u {oku, mislim da su izbegavale ~ak i da nas gledaju. Kada smosvojim saonicama krenuli niz brdo, iz pe}ine se za~u kuknjava, tu`balica majke koja se moli za du{u svoga sinakoji je prerano pre{ao na onu drugu stranu. Bio je to najtu`niji zvuk u vaseljeni. Tako prodoran, tako uporan izarazan, da su na{i psi podigli glave i stali da zavijaju i cvile. Pobegli smo me|u ledena brda, ali na{i psi jo{mnogo milja nisu prestajali da zavijaju.

16. SMRT PILOTA

Ako volim more i sve {to je iste vrste kao ono, i najvi{e ga volim kad mi se besno suprotstavlja; ako je umeni ono odu{evljenje istraìvanjem, koje jedra upravlja ka jo{ neotkrivenom; ako je odu{evljenje mornara i moje;ako je moja slavodobitnost ikada uskliknula: "Obala je i{~ezla i sada je poslednji lanac mojih okova spao samene; beskraj urla oko mene, daleko preda mnom svetle prostor i vreme; raduj se, staro srce!" Oh, kako da neùdim za ve~no{}u i bra~nim prstenom nad prstenovima, prstenom ponovnog doga|anja? Nikad jo{ ne nai|oh naènu od koje bih èleo decu, sem ako to nije bila èna koju volim: jer volim tebe, oh, ve~nosti. Jer volim tebe, ove~nosti!

Peta meditacija o smrti pesnika-bojovnika

Negde kraj potoka ispod pe}ine zaustavili smo se da meso rundavaca zbacimo sa saonica i olak{amonjihov tovar. Poveo sam svoju majku u {umu, izme|u tisovog drve}a koje se iskrilo od snega. Naterao sam je dami sve kaè. U po~etku mi je lagala, govore}i da pojma nema za{to su Devaki pomislili da je Katarina ve{tica. Aliubrzo se naljutila i rekla: "Pa, zar Katarina nije bila ve{tica? [ta je drugo skrajerka nego ve{tica? Zar bi ina~e mojsin legao sa skrajerkom? Za{to si bio tako nepromi{ljen? Pario si se kao ìvotinja i provodio se... Kako si se ose}aopri tom? Vi, mu{karci! Vi imate svoj provod, a posle mi moramo imati dete. Ali Katarina je èlela dete, zar ne?Tvoje dete. Da, znam ja, dete je bilo tvoje. Iz tvog semena. ûla sam kad je Katarina to rekla. Tvoja sestra od tetkei... i Solijeva k}i Katarina. Ona je znala. Bila je skrajerka i videla je istinu. Namerno, uzela te je namerno! Tave{tica! I zato sam oti{la do nje i nazvala je ve{ticom. Moè{ li da mi zameri{? Trebalo je da abortira zametak. Kadje imala priliku."

Po drugi put u ìvotu gotovo sam je udario. Znojio sam se i bila mi je vru}ina, uprkos o{troj hladno}i.Jedva sam mogao da je gledam. "Zna~i, ti si je ubila?" rekoh joj.

"Ko ju je ubio? Jesam li ja htela ovu ekspediciju? Jesam li ja oti{la u njenu postelju? Moje seme? Kakvesamo stvari govori{ - moj sin ume da bude surov kad zaboravi da promisli pre nego {to kaè."

]utke smo se vratili kroz duboki sneg natrag, do saonica. Prsti na ranjenoj ruci mi utrnu{e kad zgrabihru~ke sanki. Po{li smo niz potok, izme|u brda koja su se pruàla ispod pe}ine. Krivudali smo na istok od Kveitkela,gde su se mnogobrojni planinski poto~i}i i potoci ulivali i sabirali u re~icu. Podiù}i se nad jednom okukom re~icenalazilo se golo brdo koje Devaki zovu Zimska ospa. (Brdo se vidi iz pe}ine, ali zato {to je izrazito golo; kada jesvetlost slaba i difuzna, brdo izgleda kao rupa u ro{avom licu, a ne kao izbo~ina na tlu. Otuda mu to ru`no ime.)Re~ica je prosecala {umu u podno`ju Zimske ospe poput sjajne, bele, ledene staze koja vijuga izme|u drve}a. Uzsamu ju`nu obalu re~ice nai|osmo na Solija, koji je kopljem lovio uljoribe kroz rupu u ledu. Bio je daleko od nas,pored reke, pa`ljivo gledaju}i u vodu pod sobom, a pokraj nogu mu se nalazila gomila ribe. Kad smo zaokrenuli ukrivini, njegovi psi stado{e da laju na nas. On se odmah ispravi i pogleda u na{em pravcu. Imao je o{tro oko, ismesta ispusti koplje za ribu, dohvati koplje za rundavca iz svojih saonica i potr~a nam u susret. "Gde je Katarina?"doviknu nam. Tr~ao je od jednih do drugih saonica na re~noj obali, udaraju}i kopljem. "[ta se desilo? Gde jeKatarina?"

Justina mu pri|e i stade uùrano da mu {ap}e u uho. Njegovo lice se skameni i dah ga izdade. OndaJustina jecaju}i ispri~a kako je Katarina umrla. Nije mu rekla svu istinu. Nije htela da sazna da je moja majkanazvala Katarinu ve{ticom, i zato mu je rekla da je Anala uhodila Katarinu i uhvatila je kad je sortirala uzorke."Na{a devoj~ica je mrtva", zacvile ona. "Oh, Leopolde, mrtva je!"

"Za{to je Anala uhodila Katarinu?" upita on.Moja majka dopuni la`, rekav{i: "Anala od po~etka nije volela Katarinu. Bile smo prijateljice, i ja znam.

Nije volela da Juri pri~a. Pri~a i govori kako Lijam treba da se oèni Katarinom. Pre nekoliko dana sam ~ula kakokaè da je Katarina mo`da za~arala Lijama. Rekla sam joj da je to koje{ta. Mislila sam da i sama veruje da je tokoje{ta."

Sedeo sam na leàju u svojim saonicama, slu{aju}i kako njih dve laù. Skinuo sam krzno, da bi Bardomogao da mi previje rane, koje su krvarile, bolele i bile duboke. Kako sam samo mrzeo laganje i la`ljivce! Ima line~eg zaraznijeg i pogubnijeg od dezinformacije, izvitoperenih re~i neistine? Pogledao sam Barda, ali on jeizgledao vi{e zabrinut zbog mojih rana nego zbog dubine i otrova u laìma moje majke. Obmotao mi je novu koùoko rana na mi{ici. Vezao je ~vor i zategao koù. Bio sam smrznut i obamro, drhte}i kao tek oko}eno {tene. Hteosam da razotkrijem laì svoje majke, ali sam se bojao da }e je Soli mo`da ubiti, ako to u~inim.

"Koje{ta!" ponovi Soli. Nadnosio se nad moju majku, gledaju}i je s visine. "Zar Katarina nije bilaskrajerka? Zar ne bi videla da je Anala uhodi? Za{to bi bila toliko glupa?"

"Ko zna {ta skrajeri misle?" odvrati moja majka, kr{e}i ruke."Za{to? Za{to?""Mo`da je htela da umre. Izgledalo je da zna. Sve o svojoj smrti."Soli obori glavu, ispustiv{i obla~i} pare. "Za{to je postala skrajerka?" upita on, obra}aju}i se kamenju na

re~noj obali. "I ako je videla svoju smrt, za{to je nije spre~ila? Za{to? Ne, ne, nikako nisam smeo dozvoliti dapostane skrajerka." Izgovorio je tu re~ kao da je najru`nija od svih koje zna. Zurio je u reku, steù}i rukom motkusvog koplja. Onda nas upita za{to nismo spasli Katarinino telo. "To je bilo nepromi{ljeno. Da, veomanepromi{ljeno, zar ne, Pilote?"

Dahtao sam od bola pod zavojem. "Nije... bilo... vremena", jedva sam izgovorio."Mogao si je spasti", optuì me Soli."Spasti? Bila je mrtva.""Da si", {apnu mi Soli "da si joj spasao telo, mogli smo je zamrznuti u reci i odneti je kriolozima. Mo`da bi

je zacelili. Ali kaè{ da nije bilo vremena. Zar nije? Da, bilo je vremena. Postojala je mogu}nost - mogla je bitispasena. Ali ti nisi mislio na Katarinu, morao si da zadovolji{ svoj bedni bes, svoju osvetu, svoje glupo ubistvo, i jo{mi kaè{ da nije bilo vremena."

Zaista, nikad mi nije palo na pamet da smo je na taj na~in mogli spasti. Za{to nije? [ta nije bilo u redu smojim mislima? Za{to je Soli brè uo~io mogu}nost od mene, brè shvatio da je postojala prilika. Da li sammogao da spasem Katarinu? Ne znam, do dana dana{njeg.

"Bilo je prekasno", rekoh ja. "U dnu pe}ine je bilo toplo; njen mozak bi suvi{e dugo bio mrtav. Zar bi hteoda ti kriolozi vrate slinavo dete?"

"Bila je tako slatka devoj~ica", re~e on, kora~aju}i gore-dole po obali. "âk i kad je slinavila po meni dokje bila beba, ~ak i kad mi je pljuvala pirin~ani kola~ u lice. Oh, tako davno, tako davno - bila je tako slatka inevina." (Moram priznati da je to rekao kao da je u pitanju bila najlep{a re~ na svetu.) "Tako nevina, pre nego {toje postala skrajerka."

Justina briznu u pla~, i tada se dogodi ne{to neverovatno. On joj pri|e i zagrli je i spusti lice na njenu crnukosu i zaplaka kao dete. Nemo sam posmatrao taj neverovatni prizor. Veliki Lord Pilot stajao je, ridaju}i kaoisku{enik, i ja se okrenuh u stranu, obukoh svoje krzno i odoh do reke, gde je led bio ~ist i plav. Vetar me je sekaodo kostiju. Bio sam obamro od hladno}e, ali slika ìve i cele Katarine mrzla me je vi{e od vetra. Pitao sam se da lije Katarina mogla biti spasena i vra}ena u ìvot, kao {to je [anidar svojevremeno bio spasen. Ali spasena za {ta?Nema tog kriologa u Gradu, mislio sam - ili u ~itavom svemiru - koji ume da povrati mrtve, raspadnute }elijemozga. To je bilo nemogu}e. Jasno je bilo da je Katarina to znala. Na neki na~in je verovala da treba da umre.Za razliku od [anidara - oh, kako sam èleo da u to poverujem! - ona je umrla na vreme.

Kada sam se vratio saonicama, Soli i Justina su stajali naslonjeni na sivo stablo tise, drè}i jedno drugo.Njegov bol pre{ao je na Barda, i on je tako|e plakao. Ogromne suze su mu se kotrljale niz obraze u bradu, kojaje bila pokrivena zale|enim kapljicama. Pogledao me je tim vla`nim, crvenim o~ima; mogao sam da vidim da jeljut na mene.

"Katarina je mrtva!" povika on. "A vidi kakav si ti! Suvih o~iju, kao mrtva ptica! [ta ti je? Kakav si ti to~ovek? Ona je mrtva, a ti ~ak ne moè{ ni da pla~e{ kao ~ovek!"

Kako sam mogao da mu kaèm istinu? Voleo sam Katarinu, i sada je jedan deo mene bio mrtav; dapla~em za njom, plakao bi za samim sobom, {to bi bilo kukavi~ki i sramotno.

Soli i Justina se razdvoji{e, i on mi pri|e. Koà na obrazima mu je bila zale|ena, ali o~i su mu bile bistre isuve i trezvene, kao {to treba da budu o~i pilota. Upitao me je: "A dete? [ta je bilo s mojim unukom?"

Bilo mi je toliko hladno da nisam odmah razumeo njegovo pitanje."Je li umro kad su ga odvojili od Katarine? Jesu li ga dotukli?""Mrtav je, naravno", odgovorih. "Ne, jo{ vi{e od toga - nikada nije ni ìveo. Kako je mogao ostati u ìvotu

kada se rodio nekih tridesetak dana pre vremena? I nije se ni rodio. Izvadili su joj utrobu kao tuljanu, kaoprokletom tuljanu!"

"Siguran si?"Nisam bio siguran ni u {ta sem u svoju potrebu da zapalim vatru i zagledam se u nju, da bih izbegao led

Solijevog pogleda. "Mrtav je", ponovih. "Mora da je mrtav."Jo{ neko vreme smo razgovarali; svi smo se, osim Solija, sloìli da dete nije moglo ostati u ìvotu. Bardo je

stalno bacao poglede u {umu, o~igledno strepe}i da }e mu{karci Devakija krenuti za nama kad budu otkriliLijamovo telo. Svi smo strepeli od toga. "Moramo da poùrimo", re~e Bardo. "Ah, tako je malo vremena, a put jetako dug."

Svetlost je brzo bledela na brdima; senke su postale duga~ke, sive i tanke na belom snegu. Kao more uo~ioluje u la`nu zimu, drve}e je bilo tamnozeleno i sitno se talasalo na vetru. Nebo je ve} po~injalo da tamni,mestimi~no u ljubi~astim i tamnoplavim modricama. Nadali smo se da nas Devaki ne}e goniti no}u kroz {umu.Mo`da nas ne}e uop{te goniti. Odlu~ili smo da produìmo niz reku sve do mora. Tamo, daleko na isto~noj obaliostrva, skrenu}emo na jug, zaobilaze}i ostrvo sve dok ne stignemo na ugovoreno mesto sastanka. Tamo }emosa~ekati pet dana da bi nas raketa vratila u Grad.

Tako je zapo~eo na{ povratak u Grad kroz {umu. Bardo i ja smo predvodili povorku saonica, za nama jei{la moja majka. Soli i Justina, kojima je izgleda bilo potrebno malo samo}e, na smenu su upravljali poslednjimsaonicama. No} je pala i veoma je zahladnelo. Psi se baci{e napred u svojim amovima, upinju}i se, vuku}i idah}u}i u o{trom vazduhu, i mi jurnusmo zvezdama osvetljenom stazom niz reku. Bilo je to jezivo putovanje, dok jeno} klizila zajedno s nama kroz ko{marnu {umu. Izuzev pucketanja bi~a, cvilenja pasa i povremenog krikapolarnog gnjurca (i ve~nog hu~anja reke), brda su bila tiha i pusta. Vazduh koji je tekao niz dolinu nosio je sasobom retki prah drveta, borovinu i druge mirise koje nisam mogao da prepoznam. U prvoj polovini no}i svetlostzvezda bila je toliko slaba da je osvetljavala samo bele sne`ne nanose i ledene sve}ice {to su visile s drve}a; samodrve}e utonulo je u tamu i bilo gotovo nevidljivo. Iza i ispred nas, psi i saonice bili su nanizani du` staze kao sivibiseri na srebrnoj niti. Kroz {umu je ta nit krivudala, uvijala se i kao da je podrhtavala, a mi smo lebdeli iznadsrebrnog snega, gonjeni glatkim klizanjem saonika i pritajenim ose}anjem tuge i straha. A onda {uma polakostade da se prore|uje pod zvezdanim nebom i predeo postade svetliji. Na isto~nom obzorju dizala se Pelablinka,veliki, beli mehur svetlosti koji je pucao iznad kupastih stabala tise. Iako je proteklo izvesno vreme od kadsupernova be{e eksplodirala, jo{ je jako sijala. Gotovo sam mogao da razaznam crvene plodove tise i njeneplavozelene iglice. Zurio sam navi{e u Pelablilnku, zurio u tu najnoviju me|u zvezdama koje eksplodiraju u Vildu ipitao se koliko }e jo{ potrajati dok se nebo ne ispuni tolikim Pelablinkama da se vi{e nikad ne smrkne? Koliko }ejo{ potrajati pre nego {to svetlost, gama i alfa mnogih supernova ne zapljusne Civilizovane svetove zracima smrti?Koliko }e jo{ potrajati dok ljudska bi}a ne budu morala da napuste svoje planete, beè}i od te svetlosti, lete}ipreko crnih dubina vaseljene do najudaljenijih ogranaka galaksije? Koliko }e jo{ potrajati dok zvezde i snoviljudskih bi}a i milijarde milijardi ìvih stvorova ne poumiru? Koliko }e potrajati dok ja ne umrem? Nikad, rekla mije Katarina, ti ne}e{ nikad umreti. Ali Katarina je bila mrtva, a ja sam umirao iznutra, umirao polako, beè}iizme|u svetlucavih {umskih stabala. Na leàju u mojim saonicama, bezbedno ututkane ispod krzna, nalazile su sekrida-loptice ispunjene ìvotom, mo`da ispunjene tajnama ìvota. Ali Katarina je bila mrtva, i svetlost Pelablinke mije izazivala bol u o~ima, i krida-loptice mi ni{ta nisu zna~ile, ba{ ni{ta.

Na taj na~in, svako od nas }utke i sa svojim mislima, putovali smo niz reku naniè, do mesta gde }e sepro{iriti i ispraviti, na nekoliko milja od mora. U|osmo, tako u gusti{ zimzelene smr~e. Dobro se se}am. Na obestrane puta drve}e je bilo gusto i blizu jedno drugome, dva zida zelenih iglica gotovo su nam bockala krzno doksmo upravljali saonicama izme|u njih. Vetar, ono malo povetarca u gustoj {umi, duvao nam je u le|a, teraju}i nasnapred. Sjajni oreol Pelablinke bio je visoko na nebu; sva {uma kao da je bila napravljena od srebro~elika. Kadsmo se pribliìli ivici gusti{a vetar je potpuno zamro, i bilo je tako tiho da sam mogao da razlikujem pojedina~nodahtanje svakog psa. Tusa je nju{kao vazduh, visoko diù}i {ape, gacaju}i kroz sne`ni prah. A onda vetariznenada promeni pravac; sada nam je duvao u lice, dolaze}i sa istoka, sa ivice gusti{a gde je iveri~ino drve}estremilo u visine kao uko~eni, crni, nemi bogovi. Tusa naglo podiè glavu i zalaja. Odmah za njim Rufo i ostali psistado{e da laju i zavijaju u horu. Na sivilu se videla crna mrlja. Koplje - bilo je debelo kao za mamuta - izlete iz

{ume i pogodi Sanaju u bok. Udarac je bio tako snaàn da je psa prikovao za sneg. Istog ~asa, stvori se gu`vazamr{enih amova i ski~e}ih, pobesnelih pasa. Jo{ nekoliko kopalja izlete iz gusti{a. Jedan od pasa moje majke jebio pogo|en i cikao je kao stara èna.

"Nu luria-mu!" za~u se povik iz {ume ispred nas, i prikradaju}i se od drveta do drveta kao vuci, iskrsnu{eljudi na skijama, jure}i putem, prepre~avaju}i nam put. Krzna su im lepr{ala na svetlosti zvezda i svaki je nosio posveànj kopalja u obe ruke. Mu{karci iz plemena Devaki, Juri, Vicent, Hajdar i Vemilo, i njihova gotovo-bra}a,Arani, Jajve, Jukio i Santajana, stajali su rame uz rame i koplje uz koplje. Seif, koji je sav drhtao od gneva, istupikorak napred i viknu: "Li luria, Mallory-mi, ubio si mi brata, a sad sam ja do{ao da ubijem tebe, dobro do{ao!"

Neki baci{e koplja. Bardo, koji se kretao pored mene, opsova. Zavrteo se oko sebe kao igra~ kojiizbegava neo~ekivanu jamu na tlu. "Pazi na bok, malecki!" viknuo je, poku{avaju}i da odbije rukom koplje uvazduhu. Iskora~io je ispred mene. Nikada ne}u znati da li je to u~inio slu~ajno ili namerno. Pra}nuo se u vazduhukao medved koji se baca po reci za hitrim pljosnaticama, ali, bio je mrak a on ionako jo{ od detinjstva nije bio ve{tda uhvati rukama ne{to {to se kre}e i proma{io je koplje. Koplje se zarilo u njega. On se zatetura i nalete namene, vi~u}i: "Po... bogu!" Zamah njegovog udarca izbaci me sa zadnjeg dela saonica u sneg. Bardo je stajao,okrenut licem prema Devakijima, dok mu je crveno koplje od tisovine {tr~alo iz grudi. Zaka{ljao sam se i obrisaosneg iz o~iju, ugledav{i vrh koplja koji mu je probio krzno ta~no na sredini le|a. Koplje ga je skroz probolo, ali onnije bio mrtav, daleko od toga. Ka{ljao je i psovao, prete}i pesnicom Seifu, posr}u}i i tapkaju}i nogama po snegukao ranjeni mu`jak rundavca. A zatim nai|e krv, i bol, i on zaurla i stade da se gr~i u agoniji, i pade kraj mene usneg. "Malecki", promuca, "nemoj me pustiti da umrem."

U magnovenju sam ve} imao koplje u ruci, tako|e i Soli, ~ak i moja majka i Justina, svi smo istrgli kopljaiz kanije na boku saonica. Nije bilo ni mesta ni vremena da se saonice lako okrenu, i zato smo klekli na leàjmojih saonica, klekli na Barda, posmatraju}i kako Juri skijama prilazi Seifu i stavlja ruku na sinovljevo koplje. "TiMallory!" pozva me Juri. "Ovo je lo{a no}... Za{to si dozvolio da Bardo umesto tebe uhvati koplje?"

Seif istrè koplje ispod o~eve ruke, i viknu: "Dobro do{ao, Malori! Ubio si mi brata, a ja tebi brata odtetke, iako sam hteo da ubijem tebe! Dobro do{ao! Dobro do{ao!" Podigao je koplje i jo{ be{nje viknuo: "A sad }ui tebe da ubijem!"

"Ne", ume{a se Juri. "Bardo je ve} pre{ao na drugu stranu i sada }e Lijam imati druga da s njim ide u lovna ovoj drugoj strani." Nekoliko Devakija, Hajdar i Vemilo, su plakali; oduvek su voleli Barda, a i on njih. "Sad }uga ubiti", re~e Seif. Lice mu se razvuklo i nakazno iskrivilo, ruka mu je podrhtavala.

"Ne", re~e Juri, "dosta mi je ubijanja.""Ubio mi je brata.""A ti njegovog brata od tetke.""Mog brata!""Svejedno, ne sme{ ga ubiti.""Moram ga sada ubiti.""Ne.""Molim te.""Ne, na sve nas bi pala krivica kad bi ga ubio."Sagnuo sam se nad Barda, slu{aju}i ljude koji su ubili mog tobo{njeg brata od tetke, mog duhovnog

brata, mog prijatelja. Poku{ao sam da mu udaranjem pesnicom po grudnom ko{u ponovo izazovem kucanje srca,poku{ao da mu udahnem ìvot kroz usta. Ali moji luda~ki napori nisu urodili plodom, jer u njegovom srcu vi{e nijebilo krvi da je potera. "Malori!" doviknu mi Seif, a Bardove usne su bile hladne, i zato {to sam umirao iznutra i jo{uvek nisam znao za saose}anje i samoobuzdavanje; istrgao sam koplje iz Bardovih grudi, ustao i bacio ga naSeifa. Ali, bio je to slab hitac, na slepo, i on ga je s lako}om izvrdao."Bardo je bio topao ~ovek, i ào mi je {to samti ubio brata od tetke", doviknu mi on. "Ali tvoja je du{a tvrda kao led i kome }e biti ào kad te ubijem?"

Dok je to govorio, meni odjednom pade ne{to na pamet. Pao sam na kolena i zgrabio Barda zaokovratnik. "Mama, pomozi mi!" rekoh. "Dole, na reku, brzo, pre nego {to mu mozak..." Po~eo sam da ga vu~emkroz sneg. "Justina... Soli, zamrznu}emo ga i poneti sa sobom. Kriolozi }e ga spasti, kriolozi. Pomozite, uàsno jeteàk!"

"Pusti ga!" prosikta moja majka. Uvek je morala da bude strateg, uvek da misli, pravi planove. "Sagni se!Ako se pokaèmo, lako }e nas pogoditi."

Ali ja u tom ~asu nisam mislio na koplja Devakija. Uistinu, behu nas uhvatili u zamku i mogli su da naspobiju kad god im se prohte. Povukao sam Barda; Justina i Soli mora da su do{li do sli~nog zaklju~ka, jer uhvati{e

Barda, svako za po jednu ruku, i stado{e da mi pomaù. Onda moja majka baci koplje u paperjasti sneg, nakriviglavu i upita: "Za{to mi je sin tako glup?"

Odvukli smo ga niz brdo kroz gusti{ i zatim preko ledene kore do re~ice, koja je hu~ala kao crna krv ucevi od leda. Pomerali smo ga ka sredini reke, gde je led bio najtanji. Bazduh je bio ispunjen na{im ubrzanim,uparenim dahom; Justina i moja majka su stenjale i dahtale, skaku}u}i unaokolo kao ptice. Soli je {aptao samsebi - bila je to neka vrsta izvinjenja, pomislih - da je ispao glup {to nije predvideo da }e Devaki krenuti za namana skijama. Otr~ao je natrag do saonica i vratio se sa sekirom za led, i mi se bacismo, seku}i i lome}i led iz svesnage i {to brè, tako da su blistavi komadi}i plju{tali oko nas. ûlo se pucanje i drobljenje, i tada teku}a vodazajedno s nama probi led. Otvorismo rupu veliku gotovo koliko i tuljanova aklia. Svako od nas je uhvatio po jedandeo njegovog tela, ruku, nogu ili {ta nam se na{lo pod rukom, i mi ga polako spustismo u rupu, potapaju}i ga uvodu koja se zamrzavala. Od vode - koja je, u stvari, bila mnogo hladnija od ta~ke mr`njenja - zabole{e me ruke.Hladno}a je bila o{tra i jaka prsti mi od nje obamre{e do kostiju. Jedva sam mogao da osetim svoj stisak nanjegovoj kovrdàvoj kosi. "Dr`'te jo{!" rekoh ja, "dr`'te jo{!" Dràli smo ga {to smo duè mogli, a potom gaizvukosmo i poloìsmo na led. ûo sam pljusak i {i{tanje kad mu je te{ko telo stalo da cedi vodu iz krzna. @urnosam izbrisao ruke i ponovo navukao rukavice; da nisam, prsti bi mi se odmah smrzli, kao {to se zamrzavaloBardovo telo. Za nekoliko trenutaka krzno mu se ukrutilo, oblaù}i ga sjajnim slojem leda. Leào je na le|ima,otvorenih o~iju. Poku{ao sam da ih zatvorim, ali bile su tvrde kao mermer. Jedna ruka mu se, primetih, stvrdnulapovijena; prsti su mu bili zgr~eni, kao da preti pesnicom zvezdama. Primetio sam da mu se krzno ispup~ilo natrbuhu, kao da mu je u pantalone upalo par~e plove}eg drveta i tu se zaglavilo. Setih se da jo{ pati od no}nogprijapizma i prsnuh u smeh. Bio je to prodoran zvuk, koji navede ostale da me pogledaju. Mora da su pomislili dasam si{ao s uma. Ali bilo je bolje smejati se nego plakati, i zar nije bila ironija da Bardo umre onakav kao {to jeìveo, zar to nije bilo sme{no? Nisam znao da li }e kriolozima u Gradu po}i za rukom da ga vrate u ìvot, ali akoim ne uspe, bar }e oti}i u grob onako kako mu dolikuje.

Devaki su nas sve vreme posmatrali sa obale. Na{i 'pogrebni obredi' mora da su im izgledalinerazumljivo. Kad smo na kraju Barda isekli iz leda (krznena ode}a mu se ~vrsto zaledila za hladnu, klizavupovr{inu), odneli smo ga natrag u saonice. Seif udari kopljem o drvo i povika: "Vidite, ba{ kao {to sam vam kazao:satinkina ~aranja mora da su uticala na sve {to rade. Treba sve da ih pobijemo."

Pod uperenim kopljima Devakija, poloìsmo Barda na leàj u prvim saonicama. Pokrio sam ga, a zatim seokrenuo da prese~em remenje i Sanaju oslobodim amova. Bio je to lo{ trenutak, ~itav niz lo{ih, nesigurnihtrenutaka.

Juri je gladio rukom svoje koplje. Oko mu je bilo upereno u Bardovo telo. "Ne}emo nikoga vi{e probosti",re~e on. Pogledao je Seifa i ~upavog Vincenta koji je stajao pored njega. "Nijedan ~ovek Manvelina ne}e probostinijednog mu{karca ili ènu Senvelina. Lijam po~iva u miru i nema potrebe da kopljem probodemo Malorija, iakoje ubio svog doffela i davao meku dìgericu starcu koji nije umro jo{ dugo nakon {to mu je do{lo vreme. Ne}etepodi}i koplja na njega, iako je on podigao svoje koplje na Lijama i bio uzrok {to su nas se ìvotinje klonile, i legaosa svojom sestrom, koja je bila satinka i zato zasluìla da umre. Ne}e{ kopljem probosti Malorija, iako ti je ubiobrata. Mi nismo lovci na ljude; ne valja loviti ljude."

Zviznuli smo psima i saonice krenu{e stopu po stopu, probijaju}i se izme|u Devakija koji su se razmicalida nam naprave prolaz. Kretali smo se veoma polako. Staza je vodila kroz kamenjar pun oblutaka i tankih ledenihkristala, velikih kao noèvi. Morali smo malo da podignemo saonice i da ih prenesemo preko kamenjara. Kora~alismo po ledenim kristalima, koji su se krhali i drobili, ispunjavaju}i vazduh o{trim zvucima lomljave. Devaki krenu{eza nama, sa{aptavaju}i se; uùrbani {apat im je leteo kroz {umu, me{aju}i se sa {u{tanjem borovih iglica i drugimzvucima. Bio sam tako pun bola da sam se spoticao preko ledom ugla~anog kamenja, jedva svestan kuda idem.Po{to sam àlio zbog svega {to se dogodilo, po{to su mi se grlo, o~i i du{a ledili od hladno}e, po{to sam umirao,osetih odjednom jaku potrebu da objasnim svoje postupke, da se izvinim, da ispa{tam za svoje zlo~ine. Hteo samda im kaèm istinu o sebi, istinu o svim mu{karcima i ènama: da u svakome od nas ìvi ubila~ka zver kojom nemoèmo da upravljamo. Upravo ta èlja da popravim stvari do{la mi je glave. Iza{ao sam sa kamenjara i okrenuose licem prema Juriju i Seifu. "Lijam je bio ubica..." zapo~eo sam, ali dalje nisam stigao. Hteo sam da im kaèm daje Lijam bio ubica, kao {to sam i ja, kao {to su svi ljudi, jer ìvot ìvi na ra~un drugog ìvota i on bi me bio ubiozato da sam ostane u ìvotu. Svi smo mi ubice, jer tako je stvoren svet. Svi smo tako|e i bra}a, sestre, o~evi imajke, i sinovi, i ja bih im bio rekao to i jo{ nekoliko obi~nih stvari. "Lijam je bio ubica", rekao sam, a Seif mora daje samo ~ekao na takvu neku uvredu, jer je zabacio ruku daleko iza glave i naglo je ispruìo. Crni kamen poleteprema meni. Da je bilo koplje, mo`da bih uspeo da ga odbijem rukom. Za razliku od Barda, moje ruke su oduvekhitro pratile pokrete mojih o~iju. Ali nije bilo koplje, jer Seif se doslovce pokoravao zapovesti svog oca da ne sme

da me probode kopljem. Bio je to te{ki, crni kamen, gotovo nevidljiv u crnoj {umskoj sumaglici, ~ak i da mi je umbio budan i bez drugih crnih slika, {to nije bio. Nisam video kamen. Udario me je po strani u glavu - to samrekonstruisao na osnovu onog {to mi je Soli kasnije ispri~ao. Sve je zapisano; sve je bilo i uvek }e biti zapisano,kako kaù skrajeri. Pred o~ima mi se zamaglilo kao da se spu{ta neki crni oblak, i kamen me udari u glavu i jedandeo lobanje mi gurnu u mozak. Sevnulo je jako, ukazala se ~itava vaseljena eksplodiraju}ih zvezda. Ja se kaoìvotinja skljokah u sneg, i sve postade nemo, mra~no i hladno.

Sada }e uslediti opis na{eg povla~enja preko mora do ugovorenog mesta sastanka i na{eg povratka uGrad. Najve}i deo tog vremena bio sam tek nejasno svestan glasova i onog {to Soli i ostali rade oko mene;gotovo isto toliko vremena, me|utim, proveo sam u komi, diù}i se i padaju}i kroz pakleno stanje svesti u kome svizvuci sveta deluju istovremeno preglasno, monotono i zbrkano. Veliki deo ovoga {to }u ispri~ati sastavio sam ucelinu mnogo kasnije. Ali bio sam svestan klju~nog doga|aja - u stvari, otkrovenja - koje mi jo{ plamti u se}anju.

Kada je Juri video {ta je njegov sin uradio, bio je zaprepa{}en i posti|en. Pre{ao je preko kamenjara istavio ruku na rame mojoj majci, koja je poku{avala da me povrati. Bacio je samo jedan pogled na moju glavu iobjavio: "Malori }e sada pre}i na onu drugu stranu, i ja tu ne mogu ni{ta, jer mu je do{lo vreme da umre."Klimnuo je potom glavom Soliju i zapitao: "@eli{ li da tvog sina sahranimo pored Katarininog groba? Nesre}a jeovo {to se dogodilo izme|u nas, i ja ne èlim vi{e nesre}u."

"Ne, on jo{ nije mrtav", odvrati Soli. "Sami }emo ga sahraniti kad pre|e na drugu stranu."Moja majka i Justina me podigo{e u druge saonice i umota{e me u krzna."Uàsno je izgubiti sina", re~e Juri."Da, bi}e uàsno kad izgubim sina", odvrati Soli, govore}i ta~no onako kako je bilo. "@ao nam je zbog

Lijama.""A izgubiti }erku, tako|e, ~ak i ako je satinka - grozno je. Krvarim zbog tebe." Rekav{i to, Juri izvadi no` i

rase~e sebi obraz do vilice. A zatim, po{to je u srcu bio dobar ~ovek, koji nije mogao stalno bilo koga daokrivljuje, re~e: "Sada idite, mo`da do Urasalije ili Kelkela, i dobro je da odete. Ali ako jednog dana osetitepotrebu da posetite grob svoje k}eri, bi}ete nam dobro do{li."

"A moj unuk?" upita Soli. "Je li mi ìv unuk? [ta je bilo s detetom?"Juri pritisnu rukom posekotinu na licu, da zaustavi krvarenje. "A ko je otac tog deteta, ako nije Lijam ili

neki od Lijamove gotovo-bra}e? Zar dete nije sin Manveovih sinova?" I tu on podiè uvis krvavu ruku, da je Solividi, i glas mu nekako ~udno zadrhta. Mislim da mu nikad nije palo na pamet da je dete moje. "Zar to dete nije imoj unuk? Njegova krv je moja krv, i bi}e sahranjeno kraj pe}ine svojih pradedova."

Potom si|osmo na more, gde su sagradili kolibu od otesterisanih sne`nih blokova. Ostatak no}i i deoslede}eg jutra leào sam u delirijumu, dok je moja majka jurcala oko mene, kao {to je radila kad sam bio mali iimao groznicu. Bila je izvan sebe zbog moje rane. Vi{e nego jednom pitala je Justinu: "êmu sluè seka~i? Ako nezato da uklone pritisak krvi sa mozga?"

Kako je dan odmicao a meni nikako nije bivalo bolje, gotovo je pala u o~ajanje. "[ta da radimo? Lobanjaje slomljena. Sigurna sam. Oh, Justina, ~ini mi se da umire! [ta da radim? Da uklonim pritisak na mozak? Moglabih da provrtim rupe. U njegovoj glavi, kroz lobanju, rupe. Ili da sa~ekam. Ali tako je te{ko ~ekati."

Soli ju je slu{ao dok je pekao ribu nad zapaljenim naftnim {kriljcima. Ustao je i ~u~nuo iznad mene,posmatraju}i kako mi majka ne`no obmotava glavu vu~jim krznom. Nisam mu video lice - mora da je bio poluludzbog gubitka Katarine - ali pamtim cvr~anje masti, masni miris ribe, patnju u njegovom glasu kad je rekao: "Da,Katarine vi{e nema, a uskoro ne}e vi{e biti ni Malorija. Ni{ta ne moèmo; verovatno ne}e preìveti no}."

"Lord Pilot prerano gubi nadu", odvrati moja majka, cede}i kapi vode iz me{ine meni u usta."Ali, nema nade, zar ne?""Uvek ima nade.""Ne, ne uvek", re~e Soli i pokri o~i rukom. "Treba da pustimo tvog sina da umre na miru. Provrteti mu rupe

u glavi, pa, to bi bilo sumanuto, zar ne?""Ne}u da pustim da mi sin umre.""Ne moè{ ga spasti." I tada podrugljivo dodade: "Takva mu je sudbina. Zar }e{ ga odvojiti od njegove

sudbine?""Ako on umre, i ja }u za njim.""Piloti ginu", odvrati on. "Maloriju je bilo re~eno da se tako ne{to moè dogoditi. Da, znao je da ga sre}a

ne}e ve~ito sluìti. Ni~ija sre}a ne traje tako dugo.""Zna~i li to da je Lord Pilot postao skrajer?"

"Tu re~ da vi{e nisi rekla u mom prisustvu.""Sin mi je na samrti. A Lorda Pilota brine samo koje re~i govorim.""Za{to uop{te da mi govori{? Da, bolje bi bilo da vi{e nikad ne progovori{ ni re~." Stegao je pesnicu i

pritisnuo svoj nos tako sna`no da je iz njega potekla krv - tako mi je godinama kasnije ispri~ala Justina.Moja majka ode do saonica i vrati se s kesom kremenja. Prosula ih je sebi u ruku, prebiraju}i po njima

prstom. "Odlu~ila sam", re~e ona. "Provrte}emo rupu. Otvori}emo rupu i pustiti da krv slobodno te~e. Ho}e{ li dami pomogne{, Justina?"

Justina je istresala led iz na{e krznene ode}e i grickala unutra{nji deo koè da bi ostao mek. Zabacila jekosu, podigla pogled i rekla: "Pomo}i }u ti, dabome, ako zaista misli{ da mora{ sirotom Maloriju da otvori{lobanju, ali to je tako opasno i nisam sigurna da bi pomoglo, ma {ta mi uradili; ali uradi}u sve {to budem morala,iako se bojim za njega, i ~ime }emo mu spre~iti bol kad oseti svrdlo, i... oh, Mojra, zar zaista moramo da muotvaramo glavu?"

"Ne", re~e Soli, dobaciv{i Justini o{tar pogled, o~igledno ne odobravaju}i {to podràva sestrine namere.Bio je ljut i koà mu je pobledela; krv mu je nestajala iz lica. "Najbolje je da sa~ekamo da umre. Tada }emootvoriti rupu u ledu, i za toliko }e psi koji vuku biti manje optere}eni. Da, bacite ga u rupu, i njegovog debelogprijatelja, tako|e."

"Leopolde, ne zna{ {ta govori{!" zapanji se Justina.A mojoj majci izlete: "Lord Pilot samo misli da zna. Ono {to kaè, krajnje je surovo. Ali on ni{ta ne zna.""Nemoj mi se obra}ati.""Lord Pilot mora ~uti da...""Molim te, nemoj mi se obra}ati.""Moj sin umire", re~e moja majka, a glas joj gnevno zadrhta duboko u grlu."Neka umre."Slu{ao sam kako ti glasovi klju~aju iznad mene, Justinin piskavi sopran kako drì stranu mojoj majci, protiv

Solija, i Solijev ~eli~ni, duboki glas, koji je odzvanjao kao zvono koje tek {to ne pukne. Prepirka je potrajala;se}am se da je bilo nekog prizvuka u Solijevom glasu i u izbezumljenom preklinjanju moje majke, koji me jenaterao da obratim pa`nju. I tada, nakon jednog muklog trenutka, moja majka duboko udahnu vazduh i izgovorinajgore re~i koje sam u ìvotu ~uo: "On je tvoj sin! Malori je tvoj sin!"

"Moj sin!""Na{ sin.""Moj sin!""Ako ga pusti{ da umre - to bi bilo kao da ubija{ deo samoga sebe.""Ja nemam sina!""Da, ima{ sina. Na{eg sina."I onda nastavi da govori re~i koje nisam hteo da ~ujem, otkrivaju}i nasle|e koje sam iz sve snage èleo da

poreknem. Davno, rekla mu je - a ja nisam hteo to da znam; bio sam gotovo mrtav, ali sam znao da ne èlim daznam, iako je jedan deo mene to oduvek slutio, u najmanju ruku od kad sam prvi put ugledao Solija, one no}i ubaru majstora pilota - davno, onog dana uo~i njegovog putovanja u jezgro galaksije, moja majka je bila uverenada se nikada ne}e vratiti. Celog ìvota je bila ljubomorna na Justinu, i zavidela svojoj lepoj sestri na svemu {to jeimala. Ubrajaju}i tu i Solija, pogotovo Leopolda Tisandera Solija. Nije ga volela. Mislim da moja majka nikad nijemogla da voli nekog ~oveka onako kao {to èna voli svog muà. Ali znala je da je on najslavniji pilot posle Tiha -~ak je i ona uvek to priznavala. Zavidela mu je na sposobnostima i prièljkivala njegove hromozome, za koje jeverovala da su izvor njegovih sjajnih sposobnosti. Po{to je èlela da ima svoje dete, dete izuzetnih sposobnosti kao{to je bila Justinina devoj~ica, za{to ne bi Solijeve hromozome spojila sa svojim? (Zato {to je to prestup, majko,pomislih. Valjda najgori prestup koji se moè zamisliti.) Nije bilo ni najmanje te{ko ukrasti Solijevu plazmu: hitro,naizgled slu~ajno, prevukla je svojim o{trim noktima po njegovoj nadlanici bez rukavice, jednoga dana uHofgartenu - eto, tako je sve po~elo. Pa`ljivo je ostrugala koù ispod noktiju i nekoliko hiljada }elija epidermaodnela jednom kalemaru-kriminalcu, koji je razloìo DNK u haploidne hromozome i napravio seriju gameta. Kadase Soli nije vratio sa putovanja i ~inilo se da se nikada ne}e ni vratiti, upotrebila je gamete da njima oplodi jednuod svojih jajnih }elija i dala da joj se ta }elija usadi u matericu. Kao rezultat te odvratne genokra|e bio sam za~etja, i rodio sam se dve stotine osamdeset dana kasnije. To je moja majka ispri~ala Soliju dok sam ja mrdao ustima,slu{aju}i njenu pri~u, bore}i se da poreknem ono {to sam strepeo da je istina.

Neko vreme je u kolibi vladao tajac. Mo`da sam opet bio utonuo u komu, mo`da mi slu{ni centri umozgu behu ogluveli. Propustio sam mnogo onog {to joj je Soli rekao, ali se}am se njegove vike. "...nije moj sin! Ikad bude sahranjen u Resi, ne}e biti sahranjen kao moj sin!"

"On je", ponovi moja majka, "tvoj sin.""Laè{.""Tvoj sin. Na{ sin.""Ne.""Htela sam da imam sina od tebe - zar je to tako lo{e?""On je kopile. Nije moj sin.""Dobro, dokaza}u ti.""Ne, nemoj.""Tvoj sin", re~e ona, i dok je Justina dràla Solija za lakat, gledaju}i zaprepa{}eno, moja majka mi svu~e

sa glave vu~je krzno. "Do|i bliè i pogledaj. Ima kosu Lorda Pilota." Ne`no je razdvojila vlasi na suprotnoj strani odrane na glavi. "Tako gustu, crnu kosu. Ali pro{aranu ri|im pramenovima. Kao {to je u Lorda Pilota. Kao {to je kosasvakog mu{karca iz porodice Soli, oca i sina. ûpala sam mu te crvene vlasi, jer nisam htela da zna{. Ali sadmora{ znati. Hodi, pogledaj kosu svoga sina!"

Setio sam se kako mi je majka ~upala navodno 'sede' vlasi, dok mi je glavu trebila od va{iju u pe}iniDevakija, i zagonetka moga porekla vi{e nije bila zagonetka. ûpala mi je ri|e dlake iz kose, a ne sede. Ri|evlasi, karakteristi~ne za Solijevu porodi~nu lozu, ponekad ne po~nu da se javljaju pre mladi}kog doba. Tokomna{e ekspedicije, mo`da zbog {okova gladovanja i zime, mora da je po~ela da mi ni~e ri|a kosa. Zna~i, nisam biokopile. Bio sam ne{to mnogo gore. Bio sam - i do dana dana{njeg te{ko mi je da upotrebim tu re~, ~ak i unajtajnijem kutu svoga uma - bio sam genoukradeni sin. @ivot mi je dala Solijeva DNK, njegovi dragocenihromozomi, samo tkivo njegovog sebstva. Ali moja majka je bila ta koja je taj ìvot rodila, ne on. Ona jeupotrebila informacije vezane u njemu da mene dobije, i bila je, prema tome, genokradljivac, i ko moè da zameriSoliju {to me je mrzeo?

"Vidi{ te ri|e vlasi?" upita moja majka, provla~e}i mi prste kroz kosu. "Ko bi drugi to bio, nego tvoj sin? Kobi drugi imao takvu kosu, crnu i crvenu?"

"To je samo krv", branio se Soli. "Kosa mu je umrljana krvlju, zar ne?""Pogledaj izbliza. Vidi{? Ovo nije krv. Vidi{, zar ne? Ti si mu otac.""Ne", pro{apta on."Mora{ da mu pomogne{.""Ne.""Umre}e ako ti...""Ne!" dreknu on i istrè ruku iz Justinine. Mora da mu je postalo jasno da je, ako sam ja zaista njegov sin,

Katarina bila moja sestra. "Znala si", re~e mojoj majci. "Sve vreme, jo{ od Grada, Katarina i Malori... zajedno! I tisi znala?"

"Oh, ne!" re~e Justina."Nemoj kriviti moga sina", odvrati moja majka. "Kriva je Katarina. Ona je bila skrajerka. Znala je da joj je

Malori brat. Pa mu je ipak rodila sina.""[ta!" zaurla Soli."Dete. Malorijev sin, a ne Lijamov.""Ne!"Da, Soli, hteo sam da kaèm. Ja sam tvoj sin, Katarina mi je bila sestra i njen sin je bio moj sin, tvoj unuk,

i lanac zlo~ina i uàsa se nastavlja, sve dalje i dalje. Ali nisam mogao da govorim; nisam mogao da se pokrenem.Mogao sam samo da slu{am.

"Katarina ga je za~arala", re~e moja majka. Bila je veoma ljuta, i sipala je re~i kao otrov. "Znala je da jojje Malori brat. Koja bi druga, nego ta skrajerska ve{tica, vodila ljubav sa ro|enim bratom?"

"Za{to?" upita Soli."To sam i ja pitala Katarinu, ali nije htela da mi kaè.""Pitala si je?""Bila je ve{tica, ta tvoja k}i. Prokleta ve{tica.""I ti si je optuìla da je ve{tica? Zna~i, ti si je ubila, zar ne? Da, ti si je ubila."Soli je za trenutak stajao nepomi~no, a u o~ima mu se iskrilo ludilo. A onda je pao u jedan od svojih

retkih, uàsnih besova i udario je moju majku, odgurnuv{i je od mene. Poku{ao je da je ubije. (Ili, bolje re~eno, da

je pogubi, kao {to }e kasnije tvrditi.) Poku{ao je da je zadavi iako mu je ona razderala lice noktima i gotovo musmrvila mo{nice kolenom. "Prljava genokradljivice!" dreknu Soli, "znala si!"

Poku{ao sam da ustanem, ali kao u ko{marnom snu, nisam mogao da se pomerim.Tada nastade uàs, jedan zlo~in na drugom. Justina je poletela da spase sestru. Odvojila je Solijeve prste

sa grla moje majke. Razgnevljeni Soli je udari. Ne verujem da je znao {ta radi. Udario je jedanput, dvaput, triput,lome}i grudne kosti moje majke, razbiv{i Justini zube i vilicu. Moja majka klonu na tle od nabijenog snega,koprcaju}i se. Justina zaje~a, zagrcnu se i ispljunu krvave komadi}e zuba. "Oh, Soli!" zaplaka ona, dok joj je krvtekla s usana, ali Soli je bio lud, i poku{ao je da ubije svoju lepu ènu. Slomio joj je ruku, razbio nos, i, najgore odsvega, razbio je onu tvrdu, ~istu ljubav koju je ona oduvek gajila prema njemu. Poludeli Lord Pilot, ~ije je lice li~ilona le{ rundavca posle gozbe, zurio je u Justinu, i bes mu je polako stao da nestaje. Uperio je prst u moju majku."Trebalo je da me pusti{ da je ubijem!" zaurlao je. "Tu prljavu genokradljivicu!" Pri{ao je potom mom leàju inavukao mi krzna preko glave, skrivaju}i mi kosu i najve}i deo lica. "On nije moj sin", rekao je.

Kada je Soli do{ao k sebi, postideo se zbog onog {to je uradio. Poku{ao je da se izvini Justini, poku{ao dajoj pomogne. Ali ona je odbila njegovu pomo}.

"Ne, ne", rekla je, "ostavi ne ma miru." Mehuri}i krvi su joj virili iz nosa i jedva je govorila. Ipak, uspela jeda istisne iz sebe: "Rekla sam ti jo{ pre trideset godina, nikad vi{e, i ào mi je tebe, ào mi je nas, zaista jeste, alikako od sada da ti verujem, jer kad si mogao ovo da uradi{, mo}i }e{ sve, i {ta }u ja sada?" Pokrila je lice rukamai povikala: "Oh, Leopolde, boli, boli, boli!"

"I dalje si moja èna", re~e on."Ne, ne!""Prijatelji smo duè od sto godina."Samozadovoljni ton njegovog glasa razbnesneo je Justinu (a moja tetka je retko kad patila od tog ru`nog

ose}anja), i ona re~e: "Mislila sam da smo prijatelji, ali pogre{ila sam."Soli je uko~eno gledao u zid kolibe. Onda steè pesnicu i njenim udarcem izvali jedan blok snega, i vetar

prodre unutra. Pogledao je kroz taj improvizovani prozor, pokazuju}i na Bardove saonice na kojima je leàlonjegovo ogromno telo, uvezano i pokriveno krznima. Dugo vremena je }utao i pravio se da ne vidi kako izme|uBarda i Justine cveta prijateljstvo, ali sad je bio bolestan od ljubomore, i zato je rekao: "Da, sada ima{ noveprijatelje. Mrtve prijatelje."

Tu`no je ispri~ati {ta se zatim dogodilo. Solijev bes je prestao, ali ludilo mu se pogor{alo. Nije shvatiokoliko su te{ko povre|ene moja majka i Justina. Optuìo je svoju ènu - nepravedno - da smera preljubu. Justinaje plakala, pokriv{i lice rukama, i on to shvati kako njeno priznanje da je kriva. Rekao joj je da joj nikada ne}eoprostiti. Po{to je raketa trebalo da stigne za ~etiri dana, re~e on, vreme je da poteraju saonice na jug, do mestasastanka, jer bi u protivnom oluja mogla da ih skrene s puta i da propuste brod... Po{to je moja majka opetpo~ela da govori o bu{enju rupa u mojoj lobanji i po{to je Justina izbegavala da ga pogleda, bacio je krzna nasaonice, upregao pse i pro{aptao: "Da, bu{ite ako ho}ete da bu{ite, radite {to god ho}ete i do|ite na mestosastanka sa raketom ako ho}ete da se vratite u Grad. Ba{ me briga."

Kada je oti{ao, moja majka umota Justinino lice u nove koè. Zatim joj namesti ruku i pri~vrsti je zada{~icu. Sve vreme dok je to radila njena slomljena rebra su se trljala jedno o drugo i grebla joj plu}a, izazivaju}inesnosne bolove. Te no}i je napravila svrdlo od kamena i otvorila mi glavu, pustiv{i da nagomilana krv iste~enapolje. Verovatno da zbog toga {to mi je probu{ila lobanju nisam umro tamo na ledu. Nekako - jo{ uvek miizgleda kao pravo ~udo da su moja majka i Justina bile u stanju da to urade - nekako im je po{lo za rukom da mesutradan ujutro podignu na jedne saonice. Nekako im je po{lo za rukom da Bardove i moje saonice priveù jedneza druge i da ih zajedno prevezu miljama preko zale|enog snega. Bilo je to mu~no putovanje, ubistvenoputovanje. Se}am se kako je moja majka vri{tala od bola pri svakom ja~em udarcu ili poskakivanju saonica nasnegu; se}am se vetra, hladno}e i bolova; se}am se kako sam urlao da me boli glava, da Soli nije moj otac i jo{mnogo, mnogo drugih nerazumljivih stvari.

Kasno slede}e ve~eri, pod klju~alim belim sjajem Pelablinke, stigli smo na mesto sastanka. Na beskrajnoj,beloj zale|enoj pu~ini, izdizala se samo jedna kupasta sne`na-koliba. Soli je bio u njoj i ~ekao, ali nije hteo daizi|e iz svoje kolibice i nije hteo ni s kim da razgovara. Moja majka i Justina sagradi{e drugu za sebe i mene. Iakosam pao u duboku komu, moja majka mi je i dalje povremeno otvarala glavu. "Osta}e ìv", stalno je govorilaJustini, "samo ako ga na vreme odnesemo ku}i."

Tri dana smo ~ekali raketu, tri dana i tri no}i ispunjenih vetrom i bolovima. Najzad je do{la. Na{eputovanje natrag u Grad bilo je brzo; na{ povratak me|u svetlucave tornjeve i gomile stru~njaka pore|anih uNiskim poljima bio je slavan. (To jest, bio je slavan dok moja majka i Justina nisu izi{le iz rakete i svi saznali za

na{u tragediju.) Ali ja sam bio slep za slavu i gotovo ve} vi{e nisam ose}ao bol. Odneli su me u mra~nu sobuispod Polja, gde podmla|uju pilote. Tu mi seka~i otvori{e lobanju. Neko re~e da mi je, uprkos maj~inim zaistapreciznim i neverovatnim naporima da me spase, Seifov kamen zgnje~io i uni{tio delove mozga. Posle nekogvremena, jedan drugi glas re~e da su sve na{e patnje bile uzalud, po{to se sa~uvana plazma Devakija pokazalagotovo potpuno istom kao u savremenih ljudi. Majstori kalemari nisu uspeli da na|u poruku Jeldri upisanu unjihovu DNK. Tajna ìvota ostala je neotkrivena, mo`da neodgonetljiva, obavijena tamom i skrivena, zauvekneznana. Lord Ketik objavi da je {teta {to je na{a potraga bila uzaludna. "[teta {to je toliko Malorijevog mozgaoti{lo, tako da ne moèmo da ga povratimo. [teta {to }e platiti ìvotom ni za {ta."

Uvek mora do}i vreme kada nas sre}a izda, kada otkucaji sata moraju zauvek da se zaustave. Ni ketici, niseka~i, ni utiskiva~i nisu mogli da mi pomognu. Sa~uvati o{te}eni mozak bio bi zlo~in, a za mene bi to bio pakao,ìvotarenje bez sluha, vida, ljubavi i nade. Mnogo je bolje pokoriti se sudbini kad do|e vreme, i bi}e daleko lak{e,kao pad niz mra~no, spiralno stepeni{te duè od onog u Vreme~uvarevoj Kuli, stepeni{te bez svetlosti, bez kraja. Itako, u maloj, mra~noj sobi gotovo na vidiku Jutarnjih kula Rese, jednog hladnog dana bez snega duboke zime, jaokrenuh svoj pogled unutra, ka jo{ dubljoj tami i padoh. Do dana dana{njeg nisam prestao da padam.

U Nikadiji sam prvi put umro.

17. AGATANGA

Smrt najve}im delom zavisi od stanja uma.

Moris Gabrijel-Toma, programer iz Veka Seoba

Ko moè znati kako je biti bog? Ko moè da kaè koja je od genetski izmenjenih vrsta ljudi - Patuljci,Anije, Ho{i, Arhati s Njuvanije i svi ostali - stigla do boànskog, a koji su me|u njima krajnje dugove~ni ène imu{karci neobi~nih i ponekad prekrasnih tela? Koliko mudrosti mora ste}i jedna rasa da bi se smatrala dostojnomboànstva? Koliko znanja, koliko mo}i, koliko trajanja ima besmrtnost? Da li su bogokraljevi sa grupe zvezdaErijade - oni koji su izgradili kru`ni svet oko Primule Luc - da li su ti ljudski ra~unari samo pametni ljudi ili ne{tovi{e? Ne znam. Slabo poznajem eshatologiju, njene uredne klasifikacije i beskona~ne rasprave. Kolenija Mor tvrdida nije najva`niji poloàj jedne rase, ve} put kojim ide. Da li se Agatangijanci, na primer, kre}u ka boànskom ilisu samo dospeli u }orsokak evolucije? Ja, koji sam kao le{ dospeo na tajanstvenu planetu po imenu Agatanga,imao sam samo jedno merilo da po njemu ocenim pitanje boànstvenosti Agatangijanaca, i to slede}e: kolikodobro poznaju veliku tajnu? Da li oni, koji plivaju kroz Agatangine tople, ve~no plave vode, poseduju tajnu ìvota iodgovor smrti?

Ve} sam ranije rekao da je Nikadija najlep{i grad na svim planetama, ali Ledopad, iako lepa na svojhladni na~in, nije najlep{a me|u planetama. Agatanga je najlep{a. Iz dubokog prostora izgleda kao svetlucaviplavi i beli dragi kamen koji plovi u dijamantima opto~enoj ~iniji od crnog }ilibara. (Moram napomenuti da samprvi put video celu planetu tek nakon svog uskrsnu}a i odlaska. Pri dolasku, naravno, ni{ta nisam video, jer sambio mrtav.) Zvezde koje okruùju Agatangu plivaju u svetlosti; kad se pogleda navi{e iz svetle}ih, blagih talasa,nebo sija. Samo kad su no}i obla~ne more je tamno; ali ~ak i tada je njegovo crnilo nalik na ìvu i kobalt, a ne nabazalt ili tu{. More - jedan jedini okean koji prekriva ~itavu planetu izuzev nekoliko malih ostrva - toplo je i mirno.Vrvi od riba i drugih oblika podmorskog ìvota. Jata ribe tao i konani, koja broje na desetine miliona, plivaju kroziskri~avu vodu grebenja i pli}aka, dok u dubinama pravog okeana velike ranite love druge ribe koje ni imenanemaju. Lete}e ribe, mo`da zanete ~istim zadovoljstvom jurcanja kroz tropske podvodne vrtloge i pe}ine, skupljajuse u tako ogromna jata da ~itave milje morske povr{ine kao da trepere prekrivene talasavom srebrnom prostirkom.To neverovanto obilje ìvota, mislim, navelo je prve Agatangijance da svoja ljudska tela pretvore u ne{to nalik natuljane, da bi pobegli u dubine gde nema ni {apata i ispunili okeane svojom promenljivom, bogolikom decom.

"Zapravo, Agatangijanci su bogoljudi, a ne bogovi", rekla mi je docnije Kolenija Mor. "Oni ne teè li~nojbesmrtnosti; ne èle da pobegnu iz tamnice materije, kao {to su u~inile Jeldre, niti poku{avaju da preprave svemironako kako im se dopada." Behu do{li na Agatangu, rekla mi je, u prvom talasu Seoba. Najpoznatija pri~a onjihovom poreklu - koja je, slu~ajno, ta~na - glasi: davno, pred kraj tre}eg me|u~ina Holokausta, jedna skupinaekologa izbegla je sa Stare Zemlje u jednom od prvih brodova za duboki prostor. Poneli su sa sobom u lopticamaod kride zigote narvala, delfina, glavatih uljarki i ostalih izumrlih morskih sisara. Kad su otkrili svet plodnih okeanai slatkog, nezaga|enog vazduha, oìveli su zigote i odgajili male kitove, {tite}i ih, dok su bili mladunci, od ajkula idrugih grabljivaca. Kad su kitovi odrasli - i narasli - i upili u sebe okeane kitove pesme koja je bila sa~uvana u

brodskom ra~unaru, ekolozi su ih pustili u plavu postelju okeana. Videli su kako se ìvotinje raduju pa su toproslavili i sami, ispijaju}i ba~ve vekovima starog vina i pu{e}i morsku travu koju su otkrili i nazvali tula{. Poslenekoliko dana do{li su k sebi. Bili su zavidljivi i tu`ni {to nikada ne}e upoznati radovanje kitova koje su spasli.Majstor ekolog rekao je da je ~ovek, sa svojim majmunskim rukama i èljom da poseduje zemlji{te i druge stvari,gotovo uni{tio Zemlju. ôvek je bio nesre}na zemaljska vrsta, lo{ih oblika i prirode. Ali {ta ako se taj oblik ipriroda promene? I tako su ekolozi pu{ili tula{ i privi|ao im se ìvot kakav bi mogao biti, i odgajili su decu tako daimaju {iljate noseve i peraja i repove sa ra~vom na vrhu. Svoj vodeni svet nazvali su Agatanga, {to zna~i 'Mestogde se sve kre}e ka krajnjem dobru'. Tu su, hiljadama godina, Agatangijanci odgajali decu sa mutacijama, ali dali ka krajnjem dobru ili nekoj nakaznosti evolucije, to ~ak ni eshatolozi ne mogu da kaù.

Mo`da u potrazi za svojim krajnjim dobrom (ili, prosto, zato {to mi je dala ìvot i volela me), moja majkaje odlu~ila da moje unakaèno, u kridi sa~uvano telo, odnese na Agatangu. Znala je sve pojedinosti pri~e o[anidaru. Bogoljudi su ga jednom vratili u ìvot - zar bi u~inili manje za pilota na{eg ~uvenog Reda? Na{la jeprevoz u brodu za duboke prostore koji je putovao iza Purpurnog sazve`|a. Predala je moje mrtvo telo skupiniAgatangijanaca (u stvari, bili su vi{e jedna porodica), koji su sebe nazivali Jatom obnovitelja. Onda su je zamolilida ode sa Agatange, da sa~eka u jednom od malenih hotela koji se vrte u orbiti oko planete, dok Obnoviteljibudu izvr{ili - ili ne budu izvr{ili - svoja ~udesa.

Dugo je ~ekala. Mu~na popravka mog mozga trajala je skoro dve godine. (Govorim o godinama uNikadiji, naravno. Na Agatangi postoji samo jedno godi{nje doba - ve~no prole}e - i mnogobrojna jata merevreme po stupnju svoga napretka ka krajnjoj planetarnoj svesti. Ali ja sam malo poùrio.) Najve}i deo prve godineproveo sam leè}i u vodi ispod ustalasanog mora, dok su Balusilustalu i drugi obnavljali delove moga mozgaprivremenim protezama. Ti glomazni kortikalno usa|eni bio~ipovi trebalo je samo da mi ponovo pokrenu srce,udove i plu}a; maju{ni ra~unari bili su isuvi{e grubi da bi mi pomogli da ponovo steknem mo} govora, a tako|enisam mogao da se setim velikih delova svoga ìvota. Prva moja misao nakon bu|enja me|u jatima hiljada crnih,sjajnih, klizavih tela, bila je da sam pre{ao na onu drugu stranu dana, i da su doffeli svih tuljana koje poubijahdo{li da me pitaju za{to sam bio si{ao s uma.

Op{tevaè}a istina otkri}e starih skrajera, jeste da }e svaka civilizacija koju su stvorili bogovi u po~etkuljudima izgledati nerazumljiva i ~udesna. Kako, onda, da ja opi{em ~udo Agatangijanaca kada jo{ ne razumemsve pojedinosti, sve sloènosti njihove basnoslovne tehnologije? Ispri~a}u ono {to znam: okean je bio pun stvorenihorganizama, od kojih su mnogi bili jednom tre}inom ra~unari, jednom tre}inom roboti, jednom tre}inom ìva bi}a.Ve}ina tih maju{nih oru|a bili su mikroskopskih razmera. Bile su to programirane bakterije svih veli~ina i oblika,eubakterije, loptaste koke i spirohete sa svojim bi~astim repovima. Plovile su izme|u bioinènjerijski proizvedenihfitoplanktona; voda je bila puna bi~ara, jedno}elijskih i kolonijalnih algi, diatoma prekrasno simetri~nih, si}u{nihmorskih dragulja koji su ispredali silikatne ili ugljenikove niti ili ma {ta drugo {to su bili stvoreni da naprave. Ipak,Agatangijanci su se ve}inom bavili proteinima. îtav okean bio je klju~ali lonac za pravljenje, razglaganje iponovno sastavljanje proteina. Bila je to jedna prastara tehnologija: restrikcioni enzimi, koji nisu bili ni{ta drugo doproteinske ma{ine, upotrebljavali su se za se~enje, preure|enje i kalemljenje delova bakterijine DNK. Ali po{to suAgatangijanci bili bogovi, otkrili su vi{e tajni DNK nego {to }e kalemari iz na{eg Grada ikada uspeti. Stvorili supotpuno nove oblike DNK. I u trilionima }elija stvorenih organizama svuda po vodama Agatange, prepisivala seDNK, njene informacije se ~itale i kopirale u RNK. A RNK je nare|ivala prirodnim molekularnim ma{inama }elije,ribozomima, da grade proteine: nove enzime, hormone, mi{i}ne proteine, hemoglobin, neurolo{ka strujna kola dase utkaju u si}u{ne ra~unar-mozgove novih bakterija, proteine svih oblika i funkcija koje se mogu zamisliti,potencijalno beskrajnu raznolikost proteina.

"Raznim oblicima ìvota nema broja", rekla mi je jednog dana Bulilustalu. "[ta ljudska bi}a znaju o ìvotu?Tako malo, tako malo, ha, ha! Na Agatangi ~ak i neke bakterije - ah, da li su to bakterije ili ra~unari, zna{ li? -~ak su i piramidalne bakterije inteligentne. Postoje beskona~ne mogu}nosti."

Kao i na drugim svetovima, u okeanu su se rojili veslonosci, salpide, prstenaste gliste, sun|eri i meduze, atako|e i sipe, guta~i, ajkule i druge ribe koje se hrane sloènijom hranom. Ali u vodama je bilo i drugih stvorova,ìvotinja ~udnih oblika koje su li~ile na mehani~ke drobilice i seckalice, i zaista su i bile ma{ine, koje su izgledalekao ìvotinje. Agatangijanci su napravili te stvari, ili bolje re~eno, programirali su enzime slaga~e da ih naprave.(Zva}u ih slaga~ima, jer su u stvari bili ma{ine nalik na enzime.) Ribozomi programiranih bakterija izbacivali suslaga~e namenjene odre|enim zadacima. Slaga~i bi se, zatim, rasejali po vodi, stvaraju}i velike molekule tako {tosu hvatali i vezivali delove ugljenika, silikona, atome zlata, bakra, nitrata, bilo kojeg od elemenata rastvorenih utoploj, slanoj ~orbi okeana. Molekule lipida, hormone, hlorofil i nove spirale DNK ti slaga~i su spajali u organizmekoji su bili polubiljke i poluìvotinje. Slaga~i su vezivali atome ugljenika sloj po sloj, i tako su morske vile tkale

svoje mreè od dijamantskih niti, grade}i svoja prelepa, svetlucava gnezda. Slaga~i su vezivali atom za atom lepe}iih kao klikere tutkalom. Agatangijanci su mogli da spoje - i to su i ~inili - atome u bilo koji raspored dozvoljenzakonima prirode. Vezivali su molekularne provodnike za strujne izvore u ìvim tkivima i uobli~avali elektri~na poljaneposredno i na nove na~ine. Da su hteli, mogli su da sagrade podvodni grad; verujem da su mogli da napravekita velikog kao brod za duboke prostore; mo`da bi mogli i da utkaju strujna kola u kitov nervni sistem i mi{i}e, ida stvore ìvi brod brì od svetlosti koji bi zaplovio ledenim strujama vaseljene. Nije bilo stvari koju nisu mogli daproizvedu, rastave i ponovo stvore molekul po molekul, neuron po neuron, uklju~uju}i i ~oveka.

I tako su Balusilustalu i moji doma}ini Agatangijanci izmenili moje telo, tako da sam mogao da udi{em ivazduh i vodu. Nekako su uspeli da mi otvore mozak a da mi njegovu koru sa~uvaju od fitoplanktona, morskihcrva i drugog |ubreta. Radi moje udobnosti, podigli su jedno ostrvo sa morskog dna. Napravili su drve}e koje jeraslo, cvetalo i davalo plodove, sve za nekoliko dana. Druge stvari se nisu de{avale tako brzo. Iznutra sam semanjao polako, dan po dan, i samo jedna po jedna }elija. Pri kraju prve godine provedene na Agatangi polavremena sam provodio u vodi, pola na suvu. Tumarao sam po svom ostrvcetu, pitaju}i se ko sam i za{to sam sam.Brao sam oporo vo}e sa drve}a; imalo je ukus sne`nih jabuka. Ali bilo je hranljivije od sne`nih jabuka. Zaista, Jatoobnovitelja napravilo je jednu jedinu vrstu hrane koja me je krepila bolje nego {to bi to u~inile ribe koje su plivalekroz ostrvsku lagunu. Ubrzo sam se, ipak, zasitio vo}a. Po~eo sam da ùdim za srebrnastim ribama, za mesom, zasvime {to se trzalo, plivalo ili kretalo. êznuo sam da jednu granu drveta izdeljem u trozubac, da njima probadamdebele krilate ribe, da ih rastrgnem u komade svojim previ{e naraslim noktima i da sisam slankasto meso. Ali to mije bilo zabranjeno. Balusilustalu je naredila da smem da ulazim u vodu samo tokom onih polusvesnih trenutakakad su mi otvarali mozak.

"Ne razume{ more i ne zna{ {ta ti je dozvoljeno da jede{ i ne zna{ ~emu je dozvoljeno da jede tebe", re~eona jednog dana, nakon {to je povratila oset za azurnu boju mom vizuelnom korteksu. (Balusilustalu zovem 'ona',vi{e ènsko nego mu{ko.) Leàla je priljubljenih peraja na pe{~anoj obali moga ostrva, smeju}i mi se tako èstokoda joj je izduèno telo poigravalo i prstenovi prekrasnog loja su joj se talasali ispod sjajne koè. Na perajima jeimala kandè; njima je crtala slike ìvotinja u vla`nom pesku. Za razliku od ostalih Agatangijanaca, vrat joj je bioveoma duga~ak i ìlav, ljupko se nji{u}i kao propeta morska zmija. Treba da napomenem da bogoljudi -bogoène - ne li~e svi jedni na druge. Neki su uzeli oblik morskih konja, dok su drugi bili nalik na delfine, dire, ili~ak kitove. Svojoj deci daju hiljade razli~itih oblika; neki ekolog iz Grada zakleo bi se da ne pripadaju istoj vrsti. Alii pored razlika, jedna osobina im je zajedni~ka: o~i su im ljudske. Balusilustalu je imala krupne sme|e o~i,inteligentne o~i, o~i pune ironije i humora. Gledala me tim o~ima, sve vreme mi govore}i svojim prefinjenimjezikom laveà, groktaja i coktanja. Taj jezik sam potpuno razumeo. Kasnije, kad bio~ipovi za prevo|enje buduuklonjeni iz moga mozga, sve }e mi to zvu~ati kao bla-bla-bla-bla.

Ali ona je znala sve o mom ljudskom govoru. "Meso je meso", rekoh ja, ne se}aju}i se jo{ u to vreme dasam ~ovek iz Grada. "ôvek mora loviti meso da bi preìveo."

"Ti si glupavi ~ovek, ha, ha, nisi ajkula - jedi vo}e sa drveta, drve}e je za tebe."înilo se da me prezire, isto onako kao {to novoproizvedeni pripravnik sebe smatra za ne{to vi{e od

isku{enika. Zar je mislila da }u provoditi dane pentraju}i se po drve}u kao majmun? Ni po jednom pitanju njenprezir se nije ispoljavao tako o~igledno kao pri mojim poku{ajima da razumem dru{tveno ustrojstvoAgatangijanaca. "âk i kad bi ti mozak bio zdrav", re~e ona, "ne bi mogao da ~uje{ ono {to ti more govori. Ti simatemati~ki ~ovek, koji traì besmrtnost za sebe samog, ha, ha! [ta ti moè{ znati o Du{i sveta?" Ali odmahdodade: "êkaj, ~ekaj, moramo sa~ekati dok se ne seti{ sebe, a onda jo{ malo sa~ekati da vidimo da li razume{najprostije stvari."

Posle nekog vremena, kad sam ponovo stekao sposobnost da potpuno upravljam svojim mi{i}ima, po~eosam da se prise}am. îtavi delovi mog prethodnog ìvota su mi se vra}ali, za trenutak deluju}i nategnuto,nestvarno kao morska pena, da bi potom izbledeli, i{~ezavaju}i u uskovitlanim talasima moga pam}enja. Bilo je toneko uznemiruju}e, jezivo ose}anje. Kao kad se dete probudi usred no}i, tako sam se i ja katkad budio iz mora,ne ba{ sasvim svestan ko sam i kako sam dospeo tu gde se nalazim. Tada bih izronio i nastavio da plutam pomra~nim talasima, diù}i se i propadaju}i naniè, pogleda uprtog u zvezde. Sanjao sam. Na mahove mi se ~iniloda sam Malori Ringes, naivni isku{enik koji u~i Bulovu algebru; bivao sam u~itelj, lovac, putnik, 'malecki', otac isin, i ponekad, tokom tih lucidnih trenutaka, kad bih otvorio o~i prema tamnim zanosima ispod neuhvatljivihtalasa, postajao sam pilot i postajao sam riba - postajao sam pilot-riba - koja je do{la da sazna tajnebezvremenog mora.

Jednog dana, kad sam pomislio da se se}am svih doga|aja iz svoga ìvota izuzev onih kad sam ubio i bioubijen, i svih onih trenutaka izme|u ta dva doga|aja, jednog dana kada je nebo bilo puno paperjastih, belih

obla~i}a i more bilo spokojno i mirno, Balusilustalu gurnu nju{kicom moje plutaju}e telo i re~e, "Sada }emo tiobnoviti mozak kako treba; kad budemo zavr{ili, zna}e{ da ima{ mozak."

Povela me je u dublje vode, gde su na nas ~ekali ostali ~lanovi Jata. Agatangijanci me okruì{e sa svihstrana. Stotinu hladnih nju{kica gurkalo je istovremeno svaki deli} mog nagog tela. Jezici su mi lizali koù. Ispodmene i meni uz bok na sve strane su treperila peraja. Slana pena mi se ulila u usta. U magnovenju mePakupakupaku i Tsatsalutsa i mnogi drugi podigo{e na svojim le|ima iz vode. Moje ostrvce se ljuljalo u daljini,zla}ana i zelena mrvica na svetlucavom, plavom moru. ûli su se zvi`duci, lajanje i coktanje. Svuda oko nas za~use u odgovor lajanje i pu}purikanje; more odjednom oìve, ispunjeno glatkim, crnim prilikama koje su klizile krozvodu. Izbrojao sam sto trideset ~lanova Jata pre nego {to su me ponovo zagnjurili u vodu i ja morao da prestanems brojanjem. (Kasnije sam saznao da jedno jato broji oko hiljadu Agatangijanaca, i da je oko deset hiljada jatara{trkano po okeanu.) Balusilustalu - ili je to mo`da bila Mumu ili Siseleka - ispusti ~itav niz piskavog ski~anja ikliktanja. Obra}ala se delfinima i kitovima, pomislio sam, i ubrzo se voda ustalasa od ogromnih tela. "Zovemobogove dubina da prisustvuju tvom ponovnom ro|enju", re~e Balusilustalu. Bio sam zadivljen saznanjem da supametni Agatangijanci uobli~ili svoje jezike i govorne ograne tako da mogu da artikuli{u ne samo svoj jezik, ve} igovor kitova i kitovu pesmu.

Sve vreme su se dodirivali i lajali; informacije su tekle od nosa do nosa i iz grla do uha. Dodiri odjednompostado{e odse~niji, prisniji, è{}i. Tu u vodi, neki ~lanovi jata polego{e po drugima, otvoriv{i proreze na teludubinskom milovanju i sparivanje otpo~e. Iznad mene, ispod mene i sa svih strana, mnogi su se parili puniuìvanja i samozaborava, a zatim jo{ vi{e i vi{e njih - sav o~aran posmatrao sam i oslu{kivao, dok se voda punilanjihovim laveòm i uzdasima. U po~etku nisam shvatio {ta se doga|a. Pomislio sam da su bogovi poludeli odseksa. Ali ubrzo sam postao svestan saznanja u sebi. Jedan deo ~uda mi se otkrivao, da li putem telepatije iliinformacija uskladi{tenih u mojim mo`danim bio~ipovima, to nisam znao. Jedan boànski glas mi je {aptao, doksam plutao pod vodom, oslu{kuju}i, i evo {ta sam saznao: kad jedna odrasla ~lanica jata postane spremna zasparivanje, ona, Prva majka, stvori jaja{ce u jednom od svojih jajnika. Na|e partnera, i tada se odigra parenje.(Svi Agatangijanci imaju ud, ogroman, sa trouglastim crvenim glavi}em, ve}im od Bardovog, ali nemaju testise, jerim nisu potrebni.) Prva majka zavla~i svoj ud u prorez Druge majke. Jaja{ce prolazi kroz njega i sme{ta se uposebno stvoreni organ zvani bakula. U bakuli jaja{ce biva delimi~no oplo|eno. Druga majka ubrizgava u jaja{cepa`ljivo pripremljene niti plazme za~e}a, na gotovo isti na~in na koji virus inficira }eliju doma}ina svojom DNK.Tada ona putem svog uda prenosi jaja{ce tre}em u~esniku, koji ponavlja taj postupak, i tako dalje, mnogo,mnogo puta. Na kraju, po{to je jaja{ce prelazilo iz bakule u bakulu - Agatangijanci ponekad tu fabriku proteina uobliku krofne nazivaju 'organ promene' - po{to su sve majke dale svoj doprinos naslednim osobinama jaja{ca ioplodnja bude zavr{ena. Poslednja majka prima zigot u svoju utrobu i tu raste zametak. Tako je svakaAgatangijanka k}er celog jata.

"Ali danas ne pravimo k}eri", re~e mi Balusilustala, dok sam ja posmatrao kako jato predaje svoju plazmutamo-amo ispod povr{ine mora. "Pravimo ne{to drugo, oh, ho!"

To {to su pravili te{ko je opisati. U izvesnom smislu, seme u bakulama Agatangijanaca bilo je sli~nobakteriji, neka vrsta 'neurofaga', jer je imalo za zadatak da pojede i zameni mrtve, rastrgnute neurone. U izvesnomdrugom smislu, bilo je mnogo sli~nije informacionom virusu. Svaka majka u Jatu utkala je modifikovane lanceDNK, tanke nizove asocijacija u informacioni virus. Majke su se kretale kroz vodu, dodiruju}i jedna drugu iznutra,opijene zanosom, predavale virus iz bakule u bakulu. I tako je implulsivna Deseta majka dodala nizove asocijacijaonako kako joj je tog ~asa pri{apnulo nadahnu}e, dok je mudra Petstota majka izbrisala te nizove i dodala druge.Kada je virus bio gotovo zavr{en, Balusilustalu ga uze u svoju bakulu, gde obavi na njemu zavr{ne promene.

"Sada }emo ga staviti u tvoj mozak", re~e ona. "Molim te da primi{ poklon mojih sestara."Moram priznati da nisam èleo da primim nikakav poklon. Iako nisam bio potpuno priseban, jo{ uvek mi

je ostalo dovoljno svesti da se jako prepla{im. Nisam siguran kako su mi otvorile mozak. Mislim da su upotrebilerazlaga~e da mi pa`ljivo razloè kolagene u koì na temenu, da rastvore kost lobanje. Ose}ao sam kao da mi jecelo telo rasporeno i da ga sada ra{~lanjuju tkivo po tkivo, sloj po sloj, }eliju po }eliju. Voda je bila crvena iispunjena krvavim nitima. Delovi mene plutali su u toplom, slanom moru, razvijaju}i se, polako se otvaraju}i.Uklonile su mi neke bio~ipove iz moga. Kad su virus unele u mene, kriknuo sam. Nije me bolelo, ali kriknuo samod straha da }e me virus uni{titi a ne izle~iti. Taj krik mora da je prenela gusta, namre{kana voda do mesta gde je~ekao krug glavatih uljarki sa zatupastim glavama. ûo sam niz brboravih uzdaha, koje sam protuma~io kaosmeh. Tada Balusilustalu progovori, ne mi~u}i ustima, i ja za~uh njen glas unutra, u sebi.

- Bogovi dubina se ~ude za{to ~ovekoliki majmuni uvek vrisnu pri ro|enju? Ha, ha - zato {to su glupi,rekla sam im.

- Ne, ja umirem, ubijate me.- Obnavljamo te u ono {to bi mogao da bude{.- Da bih ìveo, umirem. Znam, virus }e me ubiti.- Tako si glup, oh, ho! Ono {to smo napravili za tebe nije ba{ virus.- [ta je to?- Mi smo bogovi, zar ne, ha, ha! To seme smo napravili u svojim telima da bi te vratili u ìvot. Moè{ ga

zvati boànsko seme.- Virusi, ta hijerarhija DNK, taj primitivniji program, zarazni su, ubijaju }elije vi{eg reda - to su me nau~ili

ekolozi jo{ dok sam bio isku{enik.- Kakva glupost! Boànsko seme }e traìti samo mrtve }elije mozga; mnogo je delova tvog mozga koji su

izumrli.- Ne valja, ne valja, kao {to bi rekao Bardo.- Boànsko seme je inteligentno, na izvestan na~in. Ono uvodi nizove asocijacija u mrtve neurone i za

kratko vreme ih vra}a u ìvot. Boànsko seme }e preuzeti programiranje DNK.- Ne{to je ovladalo mnome, ne valja.- Slu{aj, ôve~e, ovo je ume}e Agatange: nizovi asocijacija se reprodukuju hiljadama puta. Reprodukcija

i ìvot, glupi ôve~e. Organizuju se novi nizovi, hvataju}i se jedan za drugi kao morski crvi, obrazuju}i hiljademe|uspojeva. I kad izrastu, neuron se rasprsne i umre. I novo boànsko seme je ro|eno, hiljade boànskogsemenja.

- Pripravnici ginu, za{to me ne ostavite na miru?- Kada se milioni boànskog semenja nasele {irom tvog mozga, ukloni}emo preostale bio~ipove.

Bio~ipovi su neverovatno glomazni. Dobri su da ti pokre}u noge ili da ti omogu}e da lapara{ tim glupim jezikom,ali su potpuno beskorisni za pam}enje matematike i ostalih memorija koje se sadrè.

- Sadrè se?- Mozak je kao hologram; celina se sadrì u svakom delu.- Ne.- Pusti da ti objasnim.- Ne, ne, umirem i pla{im se.Dugo sam lebdeo u vodi, poskakuju}i gore dole pri talasanju blage struje. Nekako su me hranili. U

ustima sam ose}ao ukus soli i krvi, o{tru aromu tuljanove koè i mokra}e. (Agatangijanci ne poklanjaju ni malopa`nje svoji izlu~evinama, kao bebe u koritu tople vode. Ali okean je bio ogroman, tako da su se oblaci tamne,narandàste mokra}e brzo razvejavali.) Dugi dani su se polako pretapali u duge no}i, i no} je opet postajala dan, iritmovi svetlosti i mraka gubili su se u dubljim ritmovima mora. I neprestani zvuci, jato koje laje, je~i i razgovara,pi{tanje delfina dok ~avrljaju me|usobno, duboki i odzvanjaju}i zvuci glavatih uljarki - svi ti zvuci su me okruìvali,lupkaju}i me po koì beskrajnim zvu~nim talasima. Ose}ao sam zvuke do srì. Imao sam ose}aj kao da gutamzvuke, kao da me zvuci mora hrane i odràvaju u ìvotu. Mra~ni ritmovi su jurili mojim venama, i ponovo samosetio zvuk u mozgu. Jato je klizilo kroz vodu, prenose}i jedni drugima pesmu i materiju stvorenog ìvota, jednidrugima dok su se dodirivali, pevaju}i i praznili se jedni u druge. Ponovo su mi otvorili mozak, i ponovo su u mojenajdublje delove uneli svoj virus, svoje boànsko seme. I ponovo, i jo{ mnogo puta. Agatangijanci su pevali ogluposti ljudskih bi}a, ali i o njihovoj pameti. Pevali su o Du{i sveta, o tami i svetlosti. A virus je radio svoj posao,dok sam ja uplovljavao u sve {iri okean zvuka. Pesma Jata je postepeno postojala sve jasnija. Po~injao sam darazumevam stvari. Tu`ne, oplakuju}e melodije zazvu~ale su u meni, i ja se setih da sam jednom ubio tuljana.Za~uo se i jedan jedini, visoki i prodorni zvuk, nalik na samrtni krik {akuha~ija. Setio sam se da sam ubio ~ovekapo imenu Liam, i ponovo proìveo trenutak svoje smrti. Zvuk smrti, zvuci ìvota talasi su mi se lomili iznad glave, agaleb je lepr{ao krilima i slao svoje krike visoko iznad daleke pe{~ane obale, i ja se setih onoga {to je trebalo daostane zaboravljeno; setih se kako sam kao dete u~io da bojim; setih se otmenih teorema i kako se delje o{trica odkremena; setih se da je Leopold Soli moj otac; mo`da sam se za trenutak setio svih trenutaka u svom ìvotu. Setiosam se stvari koje nikada nisam znao. Nado|o{e mi i neka ~udna, nova se}anja. Znao sam da su ona delo virusau meni. Slu{ao sam pesmu mora, pesmu Jata obnovitelja, i pesmu svih drugih jata. Pesmu ìvota.

- Za{to?- Zato {to je lepo! Ali te tako|e obnavljamo i zbog onoga {to si, Malori Ringesu, pilot koji nikada ne}e

umreti, ha, ha! Dajemo ti na{e memorije jer mora{ da zna{.- Ne}u ni{ta da znam.

- Oh, ho, slu{aj samo, ôve~e, i re}i }emo ti sve! ûje{ li kako talasi {ap}u tajnu? Znamo da zna{,ôve~e. Tajna ìvota je samo radovanje i ni{ta drugo, i radost je svuda. Za radovanje smo stvoreni. Na}i }e{ ga unaletu no}nih talasa, na pe{~anoj obali i u kamenju, u soli koja se nalazi u vazduhu i vodi koju udi{emo, i duboko,duboko u krvi. I u lelujavom pesku okeana i u srebrnastoj ribi koja se uvija i u zasen~enom zelenilu pli}aka i uljubi~astim dubinama i u krastavoj lju{turi ostrige i u ruì~astim grebenima i ~ak i u |ubretu na dnu okeana, radost,radost, radost!

- Ne, ìvot je bolan, to znam. Ima jedna pesma; se}am se nekih njenih delova: 'Ra|amo se u bolu svojemajke i nestajemo u svome.'

- @ivot ne}e nestati. Dajemo ti svoje memorije zato da ìvota ne nestane.- Pamtim pesmu Jata obnovitelja.- Sva jata su obnovitelji. To smo; to ~inimo.- Ne èlim da me ovakvog obnovite.- Divna pesma, zar ne? ûje{ li pevanje?- Bojim se.- Ha, ha!Pesma Agatange je divna pesma, ali nije onakva kakvu bi ve}ina ljudskih bi}a volela da ~uju. Neki delovi,

dabome, kada se ima u vidu potpuno ljudsko poreklo te tajanstvene rase, mogu se razumeti. Ljudi i bogoljubi (pa,~ak i ve}ina bogova, rekao bih) znaju da se materija i svest ne mogu razdvojiti. To znanje nije od ju~e; vekovimapre nas mehani~ari su otkrili da nije mogu}e opisati pona{anje subatomskih ~estica a da se ne uzme u obzir uticajsvesti u predmetima koje su prou~avali, isto kao {to nije mogu}e objasniti pogubnu termodinamiku i zaga|ivanjeZemlje ako se ne uzme u obzir svesno i zlo~ina~ko delovanje milijardi ljudskih bi}a. (To se, naravno, desilo, prenego {to su mehani~ari najve}im delom napustili svoju glupu zamisao da traè apsolutnu ~esticu. Neverovatno je,ali nekada{nji ljudi su 'otkrili', opisali i popisali trideset hiljada tri stotine osam diskretnih ~estica - leptone, gluone,fotine, ~arme, gravitone, kvuone, kvarke, naopake kvife i ostale deli}e svojih jedna~ina - pre nego {to su digli rukeod te beznade`ne potrage.) Dakle, Agatangijanci po{tuju jedinstvo svesti i materije, i to svoje verovanje priveli sulogi~kim krajnjim granicama. Deset hiljada jata obnovitelja poku{avala su da svu svoju planetu probude do vi{esvesti. Pesma govori o velikoj obnovi: prvi ekolozi nisu imali poverenja u svoje si}u{ne svesti. Da li je ~ovekovasvest spasla Staru Zemlju? Nije, i ne}e ni Agatanga biti spa{ena, jer ~ovek je ~ovek, i jednog dana - iako su sebepretvorili u tuljane i privoleli se moru - sklad koji vlada u prirodi bi}e poreme}en. Samo ako uspeju da stvore svestkoji daleko prevazilazi njihovu, Du{u sveta, mo}i }e da zapevaju pesmu sveukupne radosti, {to su, na krajukrajeva, i nastojali da jednog dana urade.

Kad mi se mozak dovoljno zacelio da bih mogao da razumem praiskonski sklad mora, Balusilustalu mi jedozvolila da lovim ribe u laguni svoga ostrva. Mnoga popodneva proveo sam se}aju}i se, love}i kopljempriobalnu ribu, {ohi i srebrnorepku. Spavao sam na plaì i pekao svoju lepu, Alaloi koù pod sjajnim, zracimaruì~astog sunca. êsto bih otplivao podalje od lagune u pu~inske struje gde su se kitovi, sele}i se, igrali i gutaliogromne gutljaje planktona. Voda je vrila crveno od maju{nih ljuskara, dizali su se vodeni stubi}i grbavih lososa,alovki i plavoperaja, ose}ao se o{tri miris morske soli i pene - se}am se mora kao da sam ìveo u njemu miliongodina. Ali jo{ sam se bojao ajkula i drugih grabljivaca {to su plivali ispod talasa, bojao sam se, tako|e, i manjeopipljivih stvari. êsto bih plivao kao mladun~e, okruèn bezbednim zidom Jata. I kad su mi na kraju otvorilimozak, umiruju}e misli o Balusilustalu i drugima potpuno su me preplavile.

- Ne boj se da }e{ izgubiti sebe. Postoji deo i postoji celina, i oboje postoje istovremeno.- Ja sam ~ovek! Nikada ne}u pripadati Jatu.- A ène na Staroj Zemlji gotovo su uspele da stvore planetarnu svest. Deset milijardi èna i dece - svako

od njih poput neurona u mozgu. I sve njihovo dodirivanje, pri~anje, sparivanje, muvanje i pevanje - sva tame|usobna saobra}anja, ba{ nalik na me|usobno povezane sinapse neurona. Ha!

- Za{to smo omanuli?- Za{to de~ko kida krila muvama?- Ne}u da budem deo planetarnog mozga.- Ha, ha, ali on ho}e da bude{ njegov deo... celine. Bar privremeno.- Ne, ne.- Eto, upravo zato su tvoji preci omanuli. Svest Majke Zemlje u nastajanju bila je o{te}ena njenom

mladala~kom nemarno{}u. U izvesnom smislu, nikad se nije ni rodila. Delovi nikad nisu istinski postali svesniceline.

- Bojali su se, rekao bih.

- Ha, ha, budale! Da li je riba svesna mora, ili samo one vode u kojoj pliva? [ta jedan jedini neurontvoga mozga zna o matematici, muzici ili ljubavi? Nikada ne moèmo biti svesni celokupnih razmera celine, alimoèmo ipak znati ne{to od njenog delanja.

- A deset hiljada ~lanova jata - {ta mi, pa, vi radite?- ûdesne stvari! Mi smo bogovi, zar ne, oh, ho? Mi smo mozak Agatange, i kad pla~emo biva ki{a, a

kad uzdahnemo, zaduva vetar. Kad korali umru tamo gde treba, njihovi kosturi stvaraju morske grebene. Stvaramonove vrste tamo gde je potrebno, ponekad tek radi igre. A ona druga bi}a, vi{a bi}a, ekolozi i sklad - strah nas jeda ti pri~amo o tim vi{im bi}ima, re{avamo se da ti kaèmo, èlimo da ti kaèmo, ali...

- Ali?- Ali, ti si tako glup, ha, ha! âk i Agatangijanci, uzeti pojedina~no, Balusilustalu, Mumu, Pakupakupaku

mnogo su glupi. Ali bar smo svesni celine; celina, to smo mi, i ona je svesna da mi postojimo.- A kitovi?- Ono {to je tvoja mo`dana kora primitivnijim delovima tvoga mozga, to su kitovi na{im jatima. Moè{ ~ak

re}i da su kitovi du{a Agatange. Ali to bi bilo upro{}avanje, ha, ha!- Toliko hijerarhija i slojeva inteligencije; bojim se da }u se izgubiti.- Glupi, glupi ~ove~e! Hologram je sa~uvan; sve je sa~uvano.- Ja se bojim.Nisam se najvi{e bojao da }e me planetarne svesti progutati. Zar ~oveka, onako dlakavog i sa prstima i

sa mozgom za matematiku moè da proguta jato tuljanoljudi? Pa, ~ak i kad bi mogli da mi promene telo i da mimozak obrade onako kako im se prohte - a priznajem da su mogli - za{to bi tako ne{to poèleli? Zar bi MalorijaRingesa, prostog pilota jednog zastarelog Reda bogovi smatrali iole vrednim? Ne, moj vrhunski strah, ono ~egasam se najvi{e bojao, bilo je da izgubim svoje sebstvo pod uticajem virusa koji su usadili u mene. [to sam vi{eplivao me|u Jatom i {to mi je mozak vi{e 'zaceljivao', to sam se vi{e bojao.

Kako su dani prolazili, polako sam shvatao da Agatangijanci imaju veliku mo} nad materijom i sve{}u. (Ida upotpunim polumitsku peto~lanu formulu mehani~ara, tako|e i nad energijom, vremeprostorom iinformacijama. Naro~ito nad informacijama.) Primetio sam da tamo gde je plivalo Jato nikada nije padala ki{a,nikada nisu duvali jaki vetrovi, niti su talasi postajali veoma visoki. âk su se i ajkule pomalo suzdràvale. Tevelike, glatke, prekrasne ubice u stvari su nekolicina prastarih Agatangijanaca, oni koji su bili spremni da 'idudalje', kako se kaè. Ajkule su ostavljale mladun~ad - decu - na miru. Nikada nisam mogao da shvatim kako suMumu i Seseleka bile u stanju da otplivaju pravo velikoj beloj ajkuli i da bezobrazno dodirnu svojim perajimanjena. Za mene je ostala tajna za{to su htele da to urade, sem ako nisu èlele da na mene ostave utisak svojomljubavlju prema prirodi, ili jo{ va`nije, ljubavlju prirode prema njima. Samo sam jednom posumnjao u njihovumo}. Samo je jednom priroda izgledala tako nedohvatna njihovoj vlasti kao {to je sunce sun~anoj ribi.

Jednog dana je leglo orka, sa svojim ravnomerno raspore|enim, kupastim zubima, iskrslo niotkuda. Zatren oka su Siseleka i sedam ostalih bili rastrgnuti i progutani. Krv je tako gusto plovila u vodi da su ~ak i ajkulepoludele. Nastao je pokolj. Ajkule su ipak ginule, iako su ~eljustima grabile velike zalogaje vode. Kad je nastalazbrka, jedan ork se probio u sredinu Jata. Progutao je osmoro vri{te}e dece kao da su ostrige. Kad se najeo -mora da se najeo, mislio sam - mahnuo je ogromnim repom ispod jedne bebe, odbaciv{i je iznad vode i iznadle|a majki u razjapljena usta drugog orka. To je ponovio tri puta, i svaki put bespomo}no dete bi nestalo ustomaku nasmejane crno-bele zveri. Zatim, hitro kao {to su do{li, orki su nestali, i pocrvenele vode su se umirile.

Jecaji Jata, krici, vri{tanje, zvi`duci i uzdasi trajali su jo{ dugo. Nekoliko majki me odvede pod vodu i zatren oka sam bio obavijen slojevima tuljanovih tela, koja su se uvijala i podrhtavala oko mene. Kad je izgledalo dasu se orki najeli, pesma Jata se vratila moru. Mo`da su Agatangijanci prebrojavali svoje gubitke, ili su, prosto, te{ilijedni druge. Mo`da su bili zaokupljeni svojim 'vi{im stvarima'. Bio sam prepla{en opasnostima, spoljnim kao iunutra{njim. Sve {to sam èleo bilo je samo da se vratim na svoje ostrvo, da samog sebe izvu~em u bezbednost, ukro{nju drveta. Ali posle nekog vremena, mnogobrojni raspevani glasovi uspokoji{e se i nastade sklad, krici i lave`se pretvori{e u re~i, a re~i u misli.

- Cena, cena, sve ima svoju cenu, ha, ha!- Ali vi ste bogovi! Kad pla~ete, pada ki{a, tako si rekla.- Jo{ smo ljudska bi}a, tu, duboko u sebi, i kad se prolije krv, pla~emo.- Kaè{ da su kitovi vi{i bogovi, ne razumem, da li su ludi?- Oh, dugovi, gresi na{ih o~eva. Svest Agatange jo{ nije dostignuta, jo{ nije savr{ena. Cena.- Ispri~aj mi o orkima.- Slu{aj muziku nadolaze}ih talasa.

- Da li je va{ planetarni mozak delimi~no lud?- Slu{aj kako dole}u oblaci koje nosi vetar.- Kaì mi.- Slu{aj kako ti kuca srce.- Ne!- Cena. Gre{ke. Svemir ima gre{ke.- Da li moj mozak ima gre{ke? Pri~aj mi o virusu - {ta }e da uradi?- Vaseljena je savr{ena, tako|e, kao {to je tvoj mozak savr{en, ili }e to uskoro biti, oh, ho! I ne sme{ da

ga zove{ virusom. Boànsko seme je savr{eno. Boànsko seme je samo za tebe. Um jata te je okruìo i oformio tvojmozak. Na{ um je ra~unar, nalik na ra~unare aka{ika va{eg Reda, ili nalik na neurologike tvog broda. Samomnogo ja~i i dublji, oh, oh! Mi smo bogovi, zar ne? Tvoj mozak li~i na savr{eni hologram. A zar u hologramu nijecela informacija sa~uvana u svakom delu? I u na{im bakulama, koje se pokoravaju ra~unarima na{eg uma,stvaramo bo`je seme. Bo`je seme '~ita', hologram tvoga mozga. Ono ga razvija, ti si ve} otvorena knjiga, ha, ha!Boànsko seme zna ta~an redosled prema kojem tvoji neuroni treba da budu zamenjeni. Boànsko seme 'vidi' vezekoje moraju biti uspostavljene izme|u ìvih neurona.

- A moje memorije?- Memorija nije pojava koja se moè lokalizovati. Memorija moè da se stvori, ali ne moè da se uni{ti.

Svaki deo tvog mozga sadrì sve tvoje memorije. Boànsko seme ~uva memoriju.- A ja?- Ha, ha, ti si Malori Ringes, zar ne?- Da li je moje poimanje sebstva sa~uvano? Da li }u ipak biti ja? Otkud da znam?- Kako zvu~i sunce koje se ra|a?- Imam ose}aj kao da se davim.- Davi{ se u moru informacija, oh, ho! Informacije, informacije na sve strane! Informacije o spiralnoj

{koljki i o pesmi jata: informacije; informacije prolaze pod morem, prolaze od istinskih informacionih virusa domajki, i od majki do virusa; i virusi inficiraju vidre i oktopode, girice i diatome. Evo {ta ti je istinski informacionivirus: stara se da DNK bude informisana o promenama u drugim vrstama. A potom informi{e nas, mi informi{emoìvot u moru, i ta se informacija prenosi, stalno se prenosi, od stvorenja do stvorenja, od biljke do bilje, podmorem i preko svih voda Agatange. Pusti da te otvorimo moru informacija.

- Ne!- Ne boj se , sve }e se vratiti.- Bojim se da }u umreti.- Informacija je kao voda, a ti umire{ od è|i.Nastupio je trenutak mira, te{ko ga je zapamtiti, a nemogu}e zaboraviti. Otvorili su me, i talasi svesti su

navalili. Verujem da sam postao deo Agatange, deo ìvu}eg uma planete. Slu{ao sam neke stvari; ose}ao samkako se planeta kre}e ispod mene. Informacije su prelazile od mene u more, dok me je svako ìvo bi}e i biljkaobave{tavalo o svom prisustvu. Moja svest bila je ovaplo}ena u svakoj {koljki-zevalici, kitu ili morskoj zvezdi -siguran sam. Bio sam jastog koji svojim {tipaljkama rije po pesku na morskom dnu, traè}i natrule zalogaje; biosam zelenkasto - plava alga, koja plovi no{ena strujom, upijaju}i u sebe sun~evu svetlost, i bio sam diatom,strelasti crv i se~ivo koje otvara meka tkiva meduze. Bio sam ogromna glavata uljarka koja peva u zanosu parenjai jeca od sre}e, ra|aju}i mladun~e. Bio sam mnogo stvari i jedna, grle}i svet svojim pipcima, perajima, rukama. Ainformacija je sve vreme prelazila, sa biljke na ìvotinju, sa pojedenog na pro`dira~a, sa virusa na bakteriju, samajke na k}er. Ta informacija imala je blistaju}i sistem, predstavljala je prizor ~ist kao dijamant, ali sada postojejo{ samo se}anja na taj prizor; kao zvezdana svetlost koja se rasipa kroz duboke, plave vode, tako su i memorijezamagljene. Bio sam istovremeno ja sam, si}u{na }elija sa si}u{nom ljudskom sve{}u, i ogromno bi}e, svesnoinformacije koja ispunjava vaseljenu. Znao sam stvari. Za mene, kao ~oveka, znanje je bilo nemogu}e i sloèno.Ali kao Agatanga, planeta, kada sam podigao pogled prema zvezdama, bio sam svestan lepote i jednostavnosti.Na neki na~in, jo{ ne razumem kako, ta svest me je promenila i nikada nije prestala da me menja, i bojim se danikada ni ne}e.

Kada sam se probudio, leào sam na pe{~anoj obali, peta ukopanih u vla`ni pesak na ivici vode. Pesakmi je bio u ustima, kosi, u{ima i o~ima. Pokrenuo sam sasu{ena, ispucala usta da progovorim, i zubi mi za{kripa{eo zrna peska. Galeb kriknu. Svuda du` linije na kojoj su se lomili, talasi su bili beli i zapenjeni. Rumeno sunceklizilo je naniè na zapadnom nebu, i ja se zapitah koliko dugo ve} ovako leìm. Koà mi je bila vrela, izgorela odsunca i crvena kao nar. Podigao sam ruke prema glavi i provukao prste kroz kosu, opipavaju}i da na|em neki

oìljak, krastu ili pukotinu, koji }e potvrditi da mi je mozak bio otvaran. Ali na{ao sam samo nekoliko krckavih,crnih morskih algi koje su mi se zaka~ile za kosu (Crnu i ri|u kosu.) Zatvorih o~i. Pogledah unutra, u unutra{njostsvog mozga; traìo sam memorije koje bi mogle izgledati nestvarne. Isprobao sam svoje matemati~ke sposobnosti.Napravio sam nekoliko proizvoljnih aksioma, zasnovao na njima logiku, i izmislio nekoliko ljupkih teorema. Radiosam i druge stvari. Dugo sam duboko razmi{ljao, utonuo u problem identiteta s kojim sam se prvi put suo~io jo{ uEntitetu. Kako }u znati da li mi se moje istinsko sebstvo promenilo? I ako se promenilo, tako neprimetno da nikadane}u znati, da sam ja na neki na~in druk~iji ili umanjen, zar bi imalo zna~aja?

Da, imalo bi. O~i su mi se kretale ispod spu{tenih kapaka, dok sam razmi{ljao o Katarininim poslednjimre~ima upu}enim meni, i odjednom je to postalo va`nije od svega u veseljeni. Najvi{e sam se bojao da }e me virusAgatangijanaca li{iti slobodne volje. To se ve} ranije de{avalo, drugim ljudima. U izvesnom smislu, ta jetehnologija imala korene daleko u pro{losti. Pesnici-bojovnici sa Kvalara i odvratni vanzemaljci Skutari, kao {to sezna, praktikuju tu varvarsku ve{tinu zamene mozga. Tu ve{tinu zovu 'genokradljiva imitacija', i zaista je uàsna.Si}u{ni virusi genokradljivci - u stvari, to su ra~unari - preplavljuju mozak `rtve. Najpre osnivaju kolonije naklju~nim mestima po celoj mo`danoj kori. Jedan po jedan preuzimaju programe funkcije. Tako mozak `rtve po~injeda radi po programu novog gospodara. Na kraju, kad virus obavi svoj posao i ~itav mozak preuredi, ~ovekpostaje obi~na ma{ina.

Ono {to je u tebi nije ni pravi informacioni virus ni genokradljivac. Ve} smo ti rekli, to je boànsko seme.Hologram je sa~uvan.

Leào sam na pe{~anoj obali, oslu{kuju}i ritmove u sebi. Uistinu, ose}ao sam se kao uvek - mo`da tekne{to vi{e sloèn, ljut, sumoran i mal~ice suvi{e pun sveta, ali... bio sam to ja. Ustao sam i bacio pogled prekotalasa na pu~inu, gde se okean nadimao i gde se okupilo Jato obnovitelja. ûo sam u vlastitoj krvi pesmuAgatange. Iako sam jo{ bio onaj isti gordi, ta{ti, ubila~ki ~ovek, znao sam da sam ne{to vi{e od toga. U meni jebila neka nova istina, nova strast - gotovo sam mogao da je osetim kako plamti u meni negde iza o~iju. Gotovosam znao {ta je to. Ne{to - i to ne samo Pesma Jata - bilo mi je dodato. Pogledao sam na more, oslu{kuju}iuzdahe plime, i znao sam da su Agatangijanci ostavili ne{to nedore~eno, ne{to neobja{njeno.

Preplivao sam lagunu i iza{ao na pu~inu, preplivao iznad belih i ruì~astih koralnih grebena i u{ao udublje vode. Delfini su, zvi`de}i, jurili ispred mene, a jedan grbavac isko~i iz vode i pade na le|a, uz divovskipljusak. Na{ao sam Balusilustalu kako pliva s Jatom. Gurnula me je nosom u stomak, kad sam joj se obratiojezikom Civilizovanih svetova. Jo{ jednom sam je upitao o orkima, i ona mi jo{ jednom odgovori zagonetkom.Stavila mi je posredno do znanja da je to tabu tema, ne{to o ~emu ona ne moè ili ne}e da govori. (Interesantno,kod svih ljudi - ~ak i kod bogoljudi - postoje stvari o kojima se ne sme razgovarati. Devaki, na primer, gotovonikada ne pri~aju {ta su sanjali, a postoje i mnogi primeri izbegavanja da se pomene seks i seksualnost. âk i mi,piloti ne smemo da razgovaramo o onome o ~emu ne smemo da razgovaramo.)

Poslednji put su mi otvorile mozak, ali nisu to u~inile fizi~ki. Otvorile su me svojim mislima, i svojomljubavlju. Svojom potrebom.

- Obnovljen si, i vreme je da ide{.- Sada ima ne{to u meni. Ne{to {to ne mogu sasvim da iskaèm, ~ak ni da zamislim. Klju~ - ispri~ajte mi o

orkima.- Oseti slobodu talasa u sebi.- Za{to bog ne moè ~oveku dati jedan jednostavan odgovor?- Ostao si glupi ~ovek, ha, ha!- Niste mi sve rekli.- Rekli smo ti tajnu ìvota.- Ne, nema tu nikakve tajne.- Glupane jedan, oh, ho!- Za{to ste me vratili u ìvot?- Zato {to je bilo zabavno.- Za{to?- Za{to, Za{to? Za{to? Zato {to si ti Malori Ringes, pilot koji je svojevremeno u{ao u Kalindu, i zato {to je

ona u{la u tebe.- Kalinda?- Ti je zove{ Tranzistorski Entitet, ali njeno ime je Kalinda. A Kalinda zna tajnu.- Tajnu ìvota?- Zna tajnu Vilda. Slobodno moè{ re}i da je to tajna ìvota u ovoj galaksiji.

- Ne razumem.- Jata pevaju u slavu ìvota na Agatangi i okeana, ponekad ~ak i sunca, ali ne moèmo spre~iti zvezde u

Vildu da eksplodiraju.- Niko ne moè.- Ti moè{, ha, ha!- Nije tako, bojim se. Ja sam samo glupi ~ovek.- Oh, ho, ti si ne{to vi{e od toga!- [ta sam ja?- Jednog dana }e{ saznati.- [ta?- [ta? [ta? [ta? Ti si Malori Ringes, ~ovek kome je mozak pove}an i postao ogroman kao more

Agatange. Zar se ne ose}a{ ogromnim? Kao {to se more nadima na vetru i ki{i, tako }e{ se i ti podi}i u olujamasvoga ìvota. Postoje mogu}nosti, Pilote ôve~e, i one }e se razvijati, jedna po jedna. Jednog dana, kad bude{ jo{ogromniji, pita}e{ Kalindu za{to Vild raste. Mi bismo je i sami pitali, ali Kalinda nas mrzi, a postoji i hijerarhija.Manji bogovi moraju da se klanjaju ve}ima.

- Nikada se ne}u vratiti u Entitet.- Jednog dana }e{ se vratiti, zato {to ti je tako su|eno i zato {to te molimo da se vrati{.- Za{to?- Zato {to zvezde umiru i mi se bojimo.êsto mi se ~ini da je strah ne{to najgore {to postoji. Jata Agatange reko{e mi tada zbogom. Otplivali su

u najbrè struje. Jedna po jedna, glavate uljarke duboko udahnu{e vazduh i zaroni{e. Delfini se nasme{i{e iodzvi`da{e mi pesmu za rastanak, pa po|o{e za njima. I tada sivi kitovi i alovke, grbavci i plavi kitovi i ostalinestado{e pod povr{inom mora. Tog dana nisam video orke i nikada nisam saznao njihove mra~ne tajne. Svudaoko mene, od jedne do druge linije obzorja, voda je bila plava, prazna i mirna. U daljini me je svetlucanjempozdravljao pesak mog ostrvceta. Zaplivao sam kroz vodu, otresav{i kosu iz o~iju, i pogledao malo bolje. To {to jesijalo na suncu nije bio pesak ve} oklop {atla u kome je stizala moja majka. Jato ju je na neki na~in obavestilo omom ozdravljenju i poslalo brod da je dovede. êkala je da me povede ku}i. Kada sam zapo~eo, plivaju}i, daprelazim dugi put do obale, ~uo sam kako talasi svesti narastaju i hu~e u meni, i nikada u ìvotu nisam se osetiotako prepla{en i tako sam.

18. TIHOVA VEZA

Mozak nije ra~unar; mozak je mozak.

Izreka aka{ika

Neki kaù da je Nikadija istinski Ve~ni grad, grad koji nikada ne}e umreti. Ve} tri hiljade godina, ona stojikao svedo~anstvo ~ovekove sposobnosti da istraje. U njenim granitnim tornjevima i kulama, u blistavim kupolama,usplamtelim ulicama, u o~ima njenih pilota i inostranaca gori hladni plamen na{e besmrtnosti, du{a ~ove~anstva.Ne znam da li }e trajati jo{ trideset hiljada godina, kao {to su prorekli skrajeri, ili jo{ trideset miliona godina. Ho}eli i planete trajati tako dugo? A zvezde? Kao dete tog grada, oduvek sam verovao da je njegova sudbinaisprepletena sa sudbinom ~ovekovom. On je topolo{ka veza ove sjajne galaksije, a tako|e je i Grad svetlosti,kome }e jednoga dana svi tragaoci do}i. U njemu su pokopane tajne, pokopana ~uda, mnoge lepote i slave.Nikadija je, verujem, ve~ita, onako kako su i na{i snovi ve~iti; traja}e onoliko koliko i bi}a koja su je izgradila.

Dakle, ve~na je, i prekrasna, i ovaplo}uje samu ~ovekovu su{tinu. Ali ne bih smeo da je opevam suvi{esna`no i predugo. Na{a ljudska priroda je vi{eslojna. "Odista, ~ovek je zaga|ena reka", kako mi je jednom citiraoTranzistorski Entitet. A Nikadija, taj najsu{tastveniji ~ovekov grad, tako|e je vi{eslojna. U njoj ìve najprefinjenijimatemati~ari, utiskiva~i i ma{tari, kako i ljudski talog autista, odabira~a i genokradljivaca sa Jarkone.Najneobi~nije nove sekte bez prestanka menjaju sastav gradskog stanovni{tva, ispunjavaju}i klizoulice zbunjenim (izbunjuju}im) svetom. Prelep je to grad - mislim da nikada ne}u preterati ponavljaju}i tu ~injenicu - grad istine. Aliona je i grad zaga|en raznim politikama, spletkama i zaverama; ~esto je nalik na ìvu, tako se iznenadno menja.

Osamnaestog dana la`ne zime, godine 2933, vratio sam se ulicama i tornjevima svoga detinjstva. Gradje delovao jedva primetno izmenjen. Naravno, nikle su nove zgrade. U Zoolo{kom vrtu nalazio se ogromni,ljubi~asti aerodrom nalik na balon, u kome je stanovalo izaslanstvo novih, krilatih vanzemaljaca po imenu Elidi.

(Moram napomenuti da se upravo odvijala èstoka rasprava izme|u eshatologa i drugih stru~njaka da li su tisi}u{ni Elidi istinski vanzemaljci, ili samo jedna od mnogobrojnih i neznanih vrsta ljudskih mutanata. Bilo je tovreme èstokih rasprava, kao {to }u uskoro otkriti.) Savet Lordova, tih okorelih starica i staraca koji su upravljalina{im Redom, napokon je odobrio i dao da se podigne nova kula, u slavu osnivanja stru~nog reda ma{tara. Kulama{tara stajala je me|u ostalim kulama Starog grada. Bila je to neobi~na zgrada {iroko razmahnutih lukova i~udnih uglova, zgrada koja deluje uznemiruju}e. Njena opalna fasada kao da je hvatala i zadràvala, u raznadoba dana, sve boje Grada. Kao i tvorevine samih ma{tara; {to bi ~ovek duè nastojao da ureè u se}anje slikukule, tim vi{e bi se ona preobraàvala i menjala. Tako|e su se pojavile nove sekte, {unjaju}i se niz sporedneklizosokake. U blizini Rolovog Prstena, u êtvrti Inostranaca, video sam neuropeva~a s njegovim kortikalnousa|enim bio~ipovima, kako samome sebi peva beskrajne pesme pune elektri~nog zanosa. Zbog njega sam seosetio nekako nelagodno, valjda zato {to je izgledao toliko sre}an. Presreo me je, zgrabiv{i me za rukavkamelaike, i stao da tvrdi kako smo srodne du{e, kao {to to neuropeva~i uvek ~ine kad sretnu pilota. Nakon {tosam mu objasnio da je nama, pilotima, zabranjeno da beskona~no budemo uklju~eni u ra~unar svog broda (ilibilo koji drugi ra~unar), izbegavao sam dalji dodir s njim, {to je bila du`nost svakog pilota. A bilo je tako|e starihsekti: Prijatelja bo`jih sa Simuma, i prastarih Magida koji su pevali svoje narativne pesme, nazivaju}i ih Prvomdijasporom, kao i uvek prisutnih autista, harijana, hibaku{a i izbeglica sa zvezda u Vildu. Bilo je tako|e isuvi{emnogo pesnika-bojovnika - kako mi je odmah palo u o~i. Naravno, ve} jedan pesnik-bojovnik je prekobrojan, aliu Ulici Deset hiljada barova, i svuda du` Puta, i po kafi}ima, klizali{tima i trgovima, nabrojao sam ih desetak zasvega jedno jedino popodne. Za{to je, pitao sam se, toliko mnogo opasnih pesnika-bojovnika u mome gradu?

Za mene je to bilo vreme mnogih pitanja i malobrojnih odgovora. Jo{ na Agatangi majka mi je ispri~alauàsni kraj na{e ekspedicije. Se}ao sam se da mi je Soli otac. I jo{ gorih stvari. Naravno, nijedno od nas dvoje nijemoglo znati {ta se de{avalo u Nikadiji tokom na{eg dvogodi{njeg odsustvovanja. Odmah po povratku, zamoliosam Lorda Aka{ika da mi kaè {ta ima novo, i bilo je i dobrih vesti, ne samo tragi~nih: Bardo je bio ìv! Kriolozi suga otkravili, zacelili mu uni{teno srce, i vratili ga u ìvot. Sada je ve} bio otputovao negde u mnogostrukost,pilotiraju}i prvi put otkako je Vreme~uvar oglasio potragu. Ali ostali nisu bili u ìvotu. Klizao sam se niz uskeklizosokake u gluvo doba no}i i svuda sam vi|ao [anidarovo bezubo lice kako mi se sme{i iz mraka. Kad god sammogao, izbegavao sam da se sretnem sa skrajerima. Dovoljno je bilo da ispred mene na ulici sevne neka belaodora ili krzno, pa da navrat-nanos uletim u neki ~udni bar ili jazbinu ma{tara. Jednom prilikom, nabasao sam naprividno mrtvo telo jednog Skutarija u vreme mitarenja. Njegovi crveni, izuvijani mi{i}i podsetili su me na mnogestvari koje sam video kod Devakija. Sve me je podse}alo na ekspediciju. Nisam mogao da prestanem da mislimna Katarinu. Bio sam pun tu`nih, sumanutih zamisli: vrati}u se sam Devakijima i iskopa}u Katarinino telo; potom}u je odneti na Agatangu i, kad je vrate u ìvot, oèni}u se njome i napusti}emo Red, na}i neku prekrasnu,nenaseljenu planetu i osnovati svoj vlastiti rod bi}a. U trezvenijim trenucima, bio sam spreman da priznam da jeKatarinino telo sigurno ve} odavno istrulelo, ili da su ga pojeli medvedi; nije vi{e postojalo. Bila je daleko vandoma{aja ve{tine oìvljavanja Agatangijanaca, ili bilo kojih drugih bogova.

Po{to je u meni gorelo boànsko seme s Agatange, po{to je u meni buktala vatra straha, oti{ao sam LorduAka{iku i zamolio ga da napravi model moga mozga. Ali on mi nije mogao pomo}i. (Nisu mogli ni ketici, holisti, ani utiskiva~i, kojima sam se, tako|e, obratio.) U svojim mra~nim odajama, obloènim drvetom, Nikolos Stariji jeprstima prebirao po naborima sala koji su mu visili sa sitnog lica, dok je drugom rukom spu{tao nad moju glavukacigu ra~unara, koji koriste aka{ici. Napravio je grafi~ki prikaz osnovnih struktura moga mozga, amigdale icerebeluma, limbi~kog sistema koji proizvodi strah i nabora parietalnog re`nja. Napravio je grafi~ki prikaz mogmozga od korteksa do korena, a zatim je izradio model sinapsi i temporalnih re`njeva.

"Pre svega, kao {to i sam zna{, Malori, ne zaboravimo da je virus svojevremeno zamenio sve neurone utvom mozgu. To je magija, naravno, i ne umem da je objasnim. Na primer, u centru ispod silvanske fisure - sve jenovo. Tu se nalazi na{ ose}aj za vreme - u stvari, on je nigde i svuda, ali tu nastaje, razume{?"

"Da sam razumeo sve {to su mi Agatangijanci uradili, ne bih dolazio k tebi, Lorde Aka{i~e. Moj mozak,hologram, moja li~nost - da li su isti, ili su se promenuili? To ho}u da znam."

"Kakvo ~udo!" uskliknu on. Slegao je ramenima i povukao se za mlitavu u{nu {koljku. "Eto, hologram jesteisti, da zna{. Mislim da je tako. Ne, ne, ne - nemoj se brinuti, i nemoj mi vi{e dosa|ivati pitanjima. Vrati se ovamodesetog dana, i napravi}emo novi grafi~ki prikaz. Ne, neka to bude svakih pet dana - ovo je zaista retka prilika.Magija bogova! [teta {to ti ne moèmo odvojiti glavu od tela, napraviti hranljivi rastvor, i izra|ivati modele tvogmozga trenutak po trenutak - ne, ne, {alio sam se, ne gledaj me tako!

Ubrzo nakon svog povratka poku{ao sam da stanem i pred Solija. Ali on, ta{ti Lord Pilot na{eg Reda, mojte~a, moj otac, odbio je da me primi. @eleo sam da mu uzmem ruku u svoju i prou~im oblik njegovih dugih prstiju,

da na|em re{enje jedne svoje intimne zagonetke. Naterao bih ga da zajedno po|emo utiskiva~u, da utvrdi na{genotip. Govorio sam sebi da èlim dokaze da mi je on zaista otac, ali u stvari, o~ajni~ki sam ùdeo za ma kakvimpokazateljem da mu ja nisam sin. Najve}i deo prepodneva proveo sam ~ekaju}i u njegovom predsoblju u kuliDanladi. Najzad je iz zasvo|enog, bazaltnog dovratka izronio jedan visoki, bubulji~avi isku{enik i objasnio mi:"Lord Pilot radi na jednoj teoremi. Mo`da ste ~uli za nju - zove se Hipoteza kontinuuma. Zakleo se da }e ostatizatvoren i nikoga ne}e primati sve dok je ne dokaè."

Zabavljao me je isku{enikov grubi, oholi nastup. Soli je bio poznat po tome {to je u svoju slu`bu uvekuzimao ohole isku{enike. "Dobro, a koliko dugo ve} Lord Pilot radi na tome?"

"Sam je ve} skoro sve godine.""Zna~i, Lord PIlot ne èli da me primi?""Ne èli nikoga da primi.""âk ni mene?""A ko ste vi?" oholo me upita on. "Desetine pilota, majstora pilota kao {to ste vi, ve} je poku{avalo da ga

poseti, ~ak i njegovi prijatelji, ali on èli da bude sam."Bilo mi je drago {to on, izgleda, nije znao da sam Solijev sin. Soli je, bez sumnje, hteo da sa~uva tu tajnu.

Isku{enik je po~injao da me nervira, i zato ustadoh i pogledah ga s visine. On porumene, a bubuljice mupostado{e jo{ crvenije. Mo`da je ve} ~uo da sam ubio ~oveka; mo`da ga je samo zbunio osmeh na mom, jo{uvek, divlja~kom licu, ili èstina u mojim o~ima, jer je odjednom postao u~tiv.

"Oprostite, Majstore Malori", promuca on. "Ali Lord Pilot ni u kom slu~aju ne}e hteti da vas primi.Promenio se od kako ga je Justina napustila, posle va{e, uh... ekspedicije. A vi ste Bardov prijatelj, a Bardo iJustina su, uh... prijatelji, i to svi znaju, mislim. Pa, ~uli ste ogovaranja, zar ne, Majstore Pilote?"

Zaista, bejah ~uo ogovaranja. Svi su govorili da je Justina napustila Solija zato {to je on surov, teàk~ovek. Slomio joj je vilicu jednog dana, na ledu, kad se razbesneo. Da mu se osveti, tako se govorkalo, ona sezbliìla s Bardom; {ta vi{e, po~ela je s njim da deli postelju. Neki ~ak tvrde da je po~ela da deli s Bardom kabinunjegovog broda brèg od svetlosti, da su uzajamno otvarali svoje mozgove i pu{tali u njih jedno drugo, lebde}izajedno, goli i sre}ni. Da li je to uop{te moglo da bude ta~no? Zar su se njihova odvojena sebstva spajala saneurologikama Blaène kurve! Zar su delili i taj pro{ireni mozak, re{avali iste teoreme, sagledavali mnogostrukostkroz isto unutra{nje oko, kroz iste misli? Iako nije bilo dokaza za tu zabranjenu telepatiju, bio je to skandal po na{Red. Mnogi od Justininih nekada{njih prijatelja i prijateljica - odli~ni majstori piloti kao Tomot od Torskala, LajonelKilirand i Pilar Gaprinda{vili - sada su govorili protiv nje, zahtevaju}i da je Vreme~uvar kazni, ili da je ~ak proteraiz Grada, i da kazni i Barda. Ostali su ostali verniji njima. Kristobol Hrabri je izjavio da }e, ako Justina budeproterana, i on i njegovi prijatelji napustiti Red zajedno s njom. Mo`da }e, rekao je, odleteti na Triju i pridruìti setrgova~kim pilotima; mo`da }e na}i neku novu planetu i sami osnovati svoj Red.

Naravno, ta podla ogovaranja brzo su stigla do u{iju Vreme~uvara. Smesta je taj natmureni staracpodsetio Barda na njegov zavet da }e traìti tajnu Jeldri i naredio mu da krene u mnogostrukost.

"Ali tvoj prijatelj }e se vratiti", re~e mi Vreme~uvar jednog dana na vrhu svoje Kule. "Kao {to si mi se i tivratio. Sre}a! Moja nesre}a je {to je Bardom ovladala njegova pohota. Ali zar ne vlada ona svima nama, a? Jesi li~uo {ta se pri~a? Da, Grad se izmenio od one tvoje proklete ekspedicije. Neki moji piloti - ne}u im pominjatiimena - pri~aju da ho}e da napuste Red. Da napuste, kaèm! Ali ne, ne}e ga napustiti." On pri|e stolici koja jestajala ispred prozora i {~epa njen izrezbareni naslon kao da ga nikad ne}e pustiti iz ruke. "Kada se Bardo vrati,razgovara}e{ s njim. Objasni}e{ mu da ne prili~i mom pilotu da vodi ljubav sa ènom Lorda Pilota. A sad mi pri~ajo Agatangi. Sedi mirno! Kaì mi, kako to da mi se moj hrabri pilot vratio ìv, umesto da padne u crnu rupu smrti?"

Kada se Bardo vratio, trinaest dana kasnije, obreo sam se pred najmu~nijom promenom koja postoji:promenom na ~oveku koji se, poput mene, vratio iz crne rupe smrti. Sreli smo se u Hofgartenu i pili sko~ i pivo,kao {to smo, pre ~etiri godine, ~inili u baru majstora pilota. Proveli smo nesre}no, mu~no popodne, ispunjenoljutitim re~ima i }utanjem neshvatanja. Zato {to je toga dana zapo~ela moja velika promena, moram te ~udesnedoga|aje podrobno zabeleìti.

ûdno je ve} i to {to sam tako malo do sada pominjao Hofgarten, jer on je, u izvesnom smislu,najzna~ajnije mesto u Gradu. Hofgarten, ogromni nadsvo|eni krug kafana i barova, sme{ten je na okomitimstenama koje se nadnose nad more. Kafane su izgra|ene u krug oko velike ledene plo~e klizali{ta, i drè na sebiveli~anstvenu kupolu od klarija, najve}u, kako pri~aju, u Civilizovanim svetovima. Svaka kafana - ili bar - ima dvavelika prozora: konveksni, kroz koji se moè posmatrati kako kliza~i prave krugove na ledenoj plo~i, i konkavni, spogledom na Stari grad i êtvrt Inostranaca, ili - zavisno od mesta koje zauzima data kafana u krugu - ledenevode Zaliva. Kafane su uvek pune inostranaca i vanzemaljaca koji se tu, u nezvani~noj i opu{tenoj atmosferi,

susre}u sa mu{karcima i ènama na{eg Reda. (I ponekad, nespretno naprave krug na ledu, voze}i se naklizaljkama.) To je veselo mesto, gde haikusti i ma|ioni~ari odu{evljavaju ljude svojim otmenim predstavama. Alikafane su tako|e pretrpane i odabira~ima, koji poku{avaju da ubede eshatologe u logiku svoje strategije gajenjanovih ìvih bi}a, i pesnicama-bojovnicima, demokratima i trgova~kom elitom, i mnogim drugima koji spletkare,kuju zavere i prave planove. U kafani koja je bila najblià ivici okomitih stena, zatekao sam Barda pognutog nadkriglom zapenjenog piva. "Alark Mandara mi je kazao da }u te ovde na}i", rekoh mu.

"Malori! Znao sam da ne moè{ ostati ubijen!" On sko~i sa stolice, odgurnu jednog prikrada~a koji mu sena{ao na putu, i steè me u zagrljaj. "Malecki, malecki", uzvikivao je, lupaju}i me po le|ima, suznih o~iju. "@ivismo! Pobogu, jesmo!"

Privukao je gvozdeni sto~i} bliè spoljnjem prozoru, tako da smo mogli da se malo osamimo. Posedalismo na tvrde, gvozdene stolice. Posmatrao sam ga, sve vreme lupkaju}i vrhom ~izme o crne i zlatne trougloveparketa.

"Pobogu, u {ta to bulji{?"Bardo, moja velika, sna`na planina od prijatelja, be{e se izmenio. Vi{e nije li~io na Alaloija. Oti{ao je

seka~u koji mu je vratio pre|a{nji izgled - gotovo da jeste. Sada je izgledao kao da je obrijao gustu, crnu bradu ida nema vi{e otromboljeno salo na obrazima. Bez brade je izgledao mla|i; tako|e, izgledao je ljut, bled iomr{aveo, kao veliki beli medved na kraju duboke zime. Preterano, preterano omr{aveo.

"Ah, vidi{, istina je to {to kaù - Bardo se ne ose}a dobro. Je li tako? Ne, ne ose}am se dobro. Dobro.Pi}u pivo i puni}u stomak mekim odrescima, i opet }u se dobro ose}ati." Govore}i to, on iskapi svoju kriglu inaru~i veliku ~iniju mesa i kafira i hleba s maslacem. Dok je punio usta, nervozno je bacao poglede na mene, kaoda krije neku tajnu.

"Nedostajao si mi", rekoh mu.Kafana je bila zagu{ljiva od mno{tva ljudi; bila je i bu~na, ispunjena dimovima tula{a i duvana. Sto je bio

pretrpan prljavim tanjirima i kriglama okorelim od ukiseljenih ostataka piva. O~igledno, Bardo je ve} duè vremeboravio ovde, mo`da ~itav dan, jedu}i i piju}i.

"Dve godine te nije bilo", re~e on. "Najteè dve godine u mom ìvotu. Mislio sam da si mrtav. Oh, {ta lisam sve propatio zbog tebe i tvoje proklete ekspedicije!"

Isku{enik koji je imao zadovoljstvo da nas sluì, plahi de~ak sa ogromnim, preosetljivim sme|im o~ima,prinese mi lon~e kafe i usu miri{ljavu te~nost u veliku, plavu {olju. Otpio sam malo kafe - bila je to kafa izLetosveta, gusta, aromati~na, ukusna kafa - i zamolio Barda da mi ispri~a {ta se dogodilo. Dok je brisao mrve sasvojih preterano crvenih usana, tu`no me je pogledao i poverio mi svoju najve}u strepnju. Prstom se kucnuo poglavi, rekav{i: "Kao pilot, upropa{}en sam. Najbolji plod ovog prezrelog mozga - eto, njega sam ubrao i pojeo iispljunuo ko{tice. Moja otkri}a, moja nadahnu}a, trenuci genijalnosti - nikad se vi{e ne}e vratiti. Uàsno je to,prijatelju moj. Kad zna{ da je najbolje pro{lo, i da dani koji su nam preostali vode samo u opadanje i trule`."

On dozva momka i naru~i jo{ jedno pivo. Dok se kafana polako jo{ vi{e punila, on protrlja ~elo i upilji seu mene. "Nisam to vi{e ja, zar ne vidi{? Posle tvoje proklete ekspedicije - zna{ li da je svi zovu Malorijevomludorijom? - nakon {to smo se vratili u Grad, kad su me kriolozi otkravili i seka~i mi zacelili srce... pa, eto,pobogu, suvi{e su dugo ~ekali! Mozak mi je istrulio. Previ{e mo`danih }elija je izumrlo i raspalo se, ne valja.Nisam vi{e onaj pilot koji sam bio. Nestalo je, malecki. Teoreme, asocijacije, lepota - sve je to nestalo. Poku{aosam da se suo~im sa mnogostruko{}u, ali ne mogu. Oglupavio sam."

Naru~ih ~a{icu viskija - Bardo je izabrao jednu od svega nekoliko kafana u Hofgartenu koje sluè viski - iiskapih je. Zatim jo{ jednu, pa jo{ jednu. Odjednom vi{e nisam èleo da slu{am njegovo pri~anje, tu samosaàljivukuknjavu. Pio sam brzo, ne bih li svoje mo`dane }elije omamio i zaglupio, ali sko~ kao da nije delovao. Mo`dasam, pomislih, popio previ{e kafe.

"Sve je u redu s tvojim umom", promrmljah. "Vremenom }e se sve povratiti. Matematika - ti si ro|en zapilota."

"Jesam li?""Soli je jednom rekao da bi ti mogao biti najbolji.""Ja li? On je to rekao? Pa, lepo, nije bio u pravu. Obdarenost mi je umrla zajedno sa }elijama mozga i.. i

s nekim drugim stvarima.""Kojim drugim stvarima?" zapitah ga."Drugim stvarima." Zurio je u cvetove ugravirane u plo~u stola i izbegavao moj pogled."Kaì mi.""Ne}u. Ne mogu."

"Kaì mi", navaljivao sam."Smeja}e{ mi se.""Ne}u, obe}avam ti.""Ne, ne mogu da ti kaèm.""Kaì mi.""Stidim se, malecki, stvarno, stidim se.""Nekada mi nisi ni{ta tajio", bio sam uporan."Ne znam kako da ti kaèm.""Pa, prosto, kaì mi.""Ne mogu.""Ustima. Samo izgovori re~i. Dakle?""Ne, ne."Spustih pogled kroz praznine izme|u ne`nih, isprepletanih cvetova na stolu u pravcu njegovog krila.

Vunene ~ak{ire su mu bile pre{iroke oko stomaka. "Jesi li se izle~io od Mehtarovog otrova? Kaì mi.""Ah, pogodio si, zar ne? No, {ta ima jo{ da se kaè? Kada su me kriolozi otkravili oti{ao sam drugom

seka~u koji je mom telu vratio nekada{nji veli~anstveni izgled. On me je izle~io i od Mehtarovog otrova. Isuvi{e medobro izle~io, pobogu! Da zna{, vi{e ne patim od no}nog dizanja koplja; vi{e ne patim od njegovog dizanja nino}u, ni danju, ni... nikada. Prestalo je. Bardovo mo}no koplje je omek{alo kao truli panj. On, ne valja, ne valja!"

Iako sam ose}ao èlju da se smejem, nisam to u~inio. Nisam se ni nasme{io. "Ponekad", rekoh, "lek te jo{vi{e razboli."

"Nemoj govoriti te otrcane fraze.""Oprosti.""Ah, pa {ta bi drugo. Eto, potraìo sam Mehtara, ali on je, izgleda, zatvorio radnju i pobegao iz Grada."

Povukao je veliki gutljaj piva. "Toliko me je izbezumio gubitak mojih... mo}i, da sam dozvolio da mi taj seka~ skinesve korene dlaka na licu. 'Niko vi{e ne nosi bradu', eto, tako je rekao, i ja sam ga pustio da mi ogoli lice. I evo,sad sedim ovako, golobrad kao balavac. Znam da izgledam sme{no. Ovakvog lica ~ovek treba da se stidi, i eto,zato si me ovako zatekao, kako ~itav dan sedim ovde i lo~em pivo."

Kao da èli da podvu~e svoju pri~u, on povu~e gutljaj piva i pomilova glatku gornju usnu. Sada, kad sumu obrazi i usta bili otkriveni prvi put posle isku{eni{tva, morao sam, i protiv svoje volje, da zapazim najneprijatnijunjegovu osobenost. Bardo, moj harizmatski, ru`ni prijatelj, nije imao bradu. [tavi{e, njegova sklonost tromosti ikukavi~luku izvajala mu je }osavo lice kao {to vreme vaja stenu. Ovako, bez brade, delovao je istovremenode~a~ki i surovo, sveta~ki i osaka}eno. I nesre}no, isuvi{e nesre}no da bi to donelo dobra njemu - ili na{em Redu.

Pogladio sam svoju ~ekinjavu bradu preko sna`ne vilice i odlu~io da sa~ekam jo{ malo, pre nego {to }udati da mi se telu vrati pre|a{nji izgled. U stvari, nije mi smetalo da li~im na Alaloija.

Ispili smo svoja pi}a i popri~ali o divnim pripravni~kim danima u Resi i drugim stvarima koje nisu bile takodivne. Slu{ao sam kako njegov duboki bas treperi, nadja~avaju}i haoti~no zveckanje noèva i tanjira i tihoklju~anje glasova oko nas. Osvrnuh se da pogledam kroz unutra{nji prozor na klizali{te. Tamo su se nalazilipripravnici u svojim kamelaikama, majstori piloti, akademici i visoki stru~njaci - svi kruè}i na klizaljkama irazgovaraju}i. Bardo pokaza prstom na Koleniju Mor, u trenutku kada je poku{ala dvostruki obrtaj i pala na svojudebelu guzicu.

"Jesi li ~uo ogovaranja?" upita me on. "Ah, siguran sam da jesi. Justina je napravila gre{ku i poverila seKoleniji, i sada ~itav Red zna o nama." Popio je jo{ malo piva i promrmljao: "Bar misle da znaju."

"Zna~i, istina je? Ti i Justina? Moja tetka Justina? Odkud to? Prema na{em vremenu, ona je sto godinastarija od tebe."

"Vreme, {ta je to vreme?" podsme{ljivo odvrati on. "Oprosti mi {to }u postati poeti~an, ali nakon izvesnogvremena, nakon {to èna postigne neku vrstu krajnje zrelosti, du{a joj se otvori kao ognjeni cvet i nikakav protokvremena ne moè vi{e ugasiti taj plamen, niti prigu{iti boje. A Justinina du{a je savr{en cvet, prekrasan kaoljubi~asti zalazak sunca, bezvremen kao samo sunce. Njena du{a je ono {to volim, malecki. Njena du{a."

"Voli{ je? Se}am se da si mi jednom rekao da ~ovek ne sme do kraja da voli ènu.""Je li? Pa, eto, bio sam glup, zar ne? Da, istina je, volim je. Bardo se predao - oh, kako sam se samo

predao! Volim je iz dna du{e; volim je bez prestanka; volim je bez ostatka; volim je strasno, i voleo bih je ta{to,kad bih mogao."

"Ali, ona je Solijeva èna.""Ne, vi{e nije. Kada ju je Soli napustio, razveo se od nje duhom, iako ne po zakonu."

Dim u kafani bio je gust i nadraùju}i; o~i su me pekle, i ja ih polako protrljah. "Ali mi ìvimo u gradu gdese po{tuju zakoni, zar ne? Zakoni na{eg Reda."

On liznu svoju }osavu gornju usnu. "Da li ja to ~ujem glas Vreme~uvara, koji govori iz tebe? Ili je to glasmoga prijatelja koji meni soli pamet o zakonima?"

"Moj je to glas", upadoh ja. "Govorim u svoje ime, kao prijatelj prijatelju: slu{aj, Bardo, mi smo piloti, zarne? Poloìli smo zakletvu."

"Ah, ti mi zaista soli{ pamet o zakonima, pobogu! Mislim da bi ti, pre nego bilo ko drugi, trebalo dashvati{ potrebu da se prekr{i zakon."

"Za{to? Zar ja nisam isti kao bilo ko drugi?""Pa, oduvek si bio druga~iji, po~ev od svog prestupni~kog za~e}a - ro|en si kao nezakonito dete, zar ne?

Kada je tvoja majka izvr{ila genokra|u Solijevih...""Nije va`no kako sam se rodio.""Oprosti, malecki. Samo sam hteo da podvu~em kako je zakon relativna stvar. Zar nisi ba{ ti podneo

molbu Vreme~uvaru da dozvoli genokra|u plazme jadnih Devakija?"Progutao sam na~eti viski i naglo iskapio jo{ dve ~a{ice. Ali bio sam tako opijen besom da alkohol nije

delovao. "Postoji zakon Grada, i naravno, postoji i vi{i zakon. Voleo bih da znam koji je taj vi{i zakon.""Ali to ti nije ni najmanje smetalo da izvr{i{ nasilje nad Devakijima zbog njihovih tkiva, pobogu!"Spustih ~a{u i pritisnuh o~i dlanovima. Glas mi je bio promukao, kad rekoh: "Nekada mi se ~inilo da tako

jasno vidim te vi{e stvari, ali video sam samo svoje èlje, svoju ta{tinu, strast za ne~im {to sam mislio da je istina.Stalno sam zavaravao sebe da sam samo izvr{ilac, makar i jednog dela vi{eg zakona, vi{eg reda stvari. Mogaosam to da osetim, Bardo, povremeno sam ~ak mogao to i da vidim. Ali postoje la`na ose}anja i prividi, zar ne?[ta sam, dakle, ja? ôvek sam, kao i ti, kao svi drugi. Jednom sam se uzdigao iznad ljudskih zakona, i sad jeKatarina mrtva. I Liam. Ubio sam ga ovim rukama."

"Postoji Zakon opstanka", te{io me je on. "To je najvi{i od svih zakona."Pomislih na Agatangu, i druge stvari, i zato rekoh: "Ne, nije to najvi{i zakon.""Zar ima ne{to vi{e od njega?""Ne znam."Kasnije, po{to smo ve} zavr{ili ve~eru, Justina u|e u kafanu i pri|e pravo na{em stolu. Bardo hitro sko~i

na noge i uze je za ruku. Kao da mu je istovremeno i smetalo i prijalo {to je dodiruje. "Mislio sam da smo se sloìlida se ne}emo zajedno pojavljivati u javnosti", re~e on.

Ona mu dobaci pogled koji mora da je odmah shvatio, jer klimnu glavom. "Ah {ta nije u redu? [ta sedesilo?"

"Zar nisi ~uo vest?" Govorila je promuklo i zadihano, kao da dolazi sa dugog klizanja. Onda se seti:"Malori, ba{ mi je drago {to te vidim!"

Zagrlismo se i ja joj se poklonih. I ona se promenila za ove dve godine, od kada smo se vratili saekspedicije. Nestalo je njenog tela ko u Alaloija, nosa kao u Alaloija, ~ela kao u Alaloija, zuba i brade. Ponovo jebila izvajana u svoj stari oblik. S tim napu}enim, punim usnama i dugom crnom kosom, bila je to ista ona visoka,lepa tetka Justina kakvu sam oduvek znao. Ako i nije bila vi{e onako vi`ljasta kao nekad, ako su joj grudi i bilemal~ice punije, kukovi {iri, bedra za nijansu previ{e zavodni~ki obla - ne mari, pomislih, Bardu se to sigurnobezmerno dopada.

"Oduìlo se!" primeti ona. Ovla{ mi dodirnu obraz, kao da ne moè da veruje da sam ozdravio. Odvedeme u stranu i tihim, slatkim glasom re~e: "ûdo, da zna{. Jadna Katarina! Samo da smo se setili da... oh, oprosti,nije trebalo to da pominjem. Znam da su uspomene bolne, i staram se da se ne se}am, ali ne mogu, naro~ito uprilikama kao {to je ova, na ovim javnim mestima gde Solijevi prijatelji - svi moji prijatelji, tako|e - gledaju mene iBarda kao da smo, pa, genokradljivci, oprosti {to to kaèm, ali istina je, i ho}u da zna{ istinu, Malori, bez obzira{ta ti drugi kaù, treba da zna{ da smo Bardo i ja samo prijatelji, dobri prijatelji, mo`da najbolji prijatelji onakokako sam oduvek èlela da Soli i ja budemo, ali nikada nismo mogli zato {to, oh, zna{ kakav je Soli, zar ne? Zna{,dabome, naro~ito sada kad... dobro, ne}emo o tome, ali Soli, oh, on je tako prokleto leden, prokleto leden i to nevalja."

Moram priznati da mi je smetalo {to ~ujem Justinu da govori ru`ne re~i, jer ona to gotovo nikad nije~inila. Jo{ vi{e mi je smetalo {to je usvojila neke od Bardovih izraza. "Pri~aj mi o sebi. [ta ima novo?" predloìh joj.

Ona sede na stolicu pored Bardove, i bez izvinjenja, uze gutljaj njegovog piva. "Zna~i, niste ~uli, je li?Meripenkova zvezda je eksplodirala; to je, dodu{e, supernova druge klase, po re~ima va{eg prijatelja Li To{a kojise upravo vra}ao ku}i kad je to otkrio, ali naravno, pri takvoj udaljenosti ~ak i supernova druge klase je..."

Za}utala je u pola re~enice i zagledala se u Barda. Bio je jako namr{ten; o~igledno nikad nije ~uo zaMaripenovu zvezdu. I meni je to ime bilo nepoznato.

"Koliko je daleko?" upita Bardo."Meripenova zvezda je... ih, treba da kaèm bila je, pa eto, to je jedna od zvezda iz Abelijanskog

sazve`|a."Bardo i ja se zagledasmo i ja zavrteh glavom. Abelijansko sazve`|e bilo je blizu Nikadije; srednje

rastojanje njegovih stotinak zvezda od Ledopada bilo je oko trideset svetlosnih godina."Koliko ima od kada je eksplodirala?" upita Bardo."Prema proceni Li To{a, dvadeset pet svetlosnih godina."Dok smo ovako sedeli i govorili, fotoni i gama zraci mrtve zvezde proticali su kroz vaseljenu u vidu sve {ire

i {ire lopte. Za {est sekundi svetlost }e pre}i vi{e od milion milja; za nekih osam stotina miliona sekundi, frontalnitalas lopte zapljusnu}e Ledopad - i Grad - svetlosnim pljuskom ~vrste radijacije.

"Ah", re~e Bardo. "Zna~i, evo nas, stigli smo do kraja. Ne valja."On hladnokrvno povu~e gutljaj iz svoje krigle. Ipak, ja sam mogao da vidim da ga je ta vest zaprepastila,

kao uostalom i mene. Iako smo je celog ìvota o~ekivali, ipak smo ostali zate~eni."Kojeg je intenziteta to zra~enje", upitah. "Koliko }e biti razorno?"Bardo baci pogled na Justinu i odgovori umesto nje. "Oh, bi}e sasvim lo{e; veoma lo{e, àlosno lo{e,

mo`da tragi~no lo{e po nas."Supernova }e otopiti ledene sante na morima; svojom svetlo{}u }e saèsti zelene biljke, a ptice i ìvotinje

}e oslepeti od nje. Mo`da }e ~ak i sterilisati povr{inu Ledopada.Justina uze jo{ jedan gutljaj iz Bardove krigle. Klimnula je u znak da se slaè. "Ve} se govorka o iseljavanju

sa planete", mirno nas obavesti.Jo{ neko vreme smo raspravljali o sudbini na{eg grada, na{e zvezde i ~itave na{e galaksije. Najzad je

Bardu (i Justini) ta rasprava dosadila. Ve}ina ljudskih bi}a su u stanju da se koncentri{u samo na doga|aje ubliskoj budu}nosti, a Bardo je iznad svega bio ~ovek. Poseduju}i izvesni uro|eni pesimizam, naj~e{}e sezadovoljavao samo da zna kada }e opet jesti.

"Ahhh", polako izgovori Bardo, i u tom trenutku pogubna svetlost zvezde nam se pribliì za jo{ polamiliona milja. "Za{to da se brinemo zbog te supernove, kad se sva{ta moè dogoditi - recimo, neka jo{ bliàsupernova, ili zemljotres, ili da doìvimo sr~ani udar, ili... oh, bilo {ta moè se dogoditi za dvadeset pet godina,mislim, pa za{to onda da tra}imo svaki sekund pri~aju}i o ne~emu {to najverovatnije ne}emo ni doìveti?" Onobrisa znoj sa ~ela. "A sada, gde li je taj prokleti isku{enik - ba{ bih popio jo{ malo piva."

Brinulo me je {to su odre|ene Bardove re~enice sumnjivo li~ine na Justinine. I stvari, to me je mnogoneposrednije brinulo od supernove. Pomislih da su i oni svesni moje zabrinutosti i da im nije stalo, a to je bilo jo{vi{e zabrinjavaju}e. Ne mogu re}i da sam ketik, ali ~inilo mi se da su u opasnosti da prekopiraju, ili ~ak da ìve,program one druge osobe. U takvu opasnost zapadaju oni koji dele kabinu istog svetlosnog broda - ako se moèverovati opomenama ketika i programera. Koliko mi je bilo poznato, dva pilota jo{ nikad do tada nisu istovremenou{la u isti misaoni prostor. Kad sam im nagovestio tu opasnost, i svoju zabrinutost, Justina pogladi nabore nasvojoj haljini, uko~eno ispravi le|a i odvrati: "Ne razume{."

"Ah, ne moè{ razumeti", sloì se Bardo."Nisi ti ketik.""On je pilot.""Mo`da najbolji pilot u istoriji.""Pa, sigurno je najsre}niji.""Ah, ali on je pilot koji nikada nije spoznao kako je kad se upravlja brodom zajedno sa, ah... prijateljem.""Ne valja po njega.""Oh, ne valja to pravilo da piloti ne smeju zajedno putovati.""U stvari, to je glupo pravilo, zastarelo.""Pravila treba menjati da budu u skladu s vremenom.""Ljudi ne bi smeli da se menjaju, samo zato da se uklope u pravila.""Kaza}u i to Vreme~uvaru, ako bude pristao da me primi.""Ali ni on te ne}e razumeti.""Ne, ne}e me razumeti.""I {to je jo{ gore, ne}e ni hteti da razume."

Nastavili su tako jo{ poduè vremena. Iako su im se lica i tela veoma razlikovala, Bardo i Justina su, ~inilose, veoma li~ili jedno na drugo. Da nisam znao da stvar stoji druk~ije, mo`da bih pomislio da su brat i sestra,skrojeni od istih hromozoma. Kad bi se on nasme{io, nasme{ila bi se i ona, i osmesi su im bili istovetni. Smejali suse istim malim {alama i na isti na~in; kao da su predose}ali i ~ak podsticali te {ale nekim uskla|enim kretnjamatela, koje nisam mogao do kraja da odredim. Re~ po re~, misao po misao, osmeh po osmeh, jedno od njih bistvaralo ideju ili program, a drugo ga odmah dopunjavalo i zavr{avalo. Ili ako bi se programi prekinuli na polaputa, razmenjivali bi ih me|usobno bez prestanka, tako da je bilo nemogu}e re}i koje od njih i {ta misli. Zvu~ali sukao dva rasko{na papagaja sa Trije, koji kre{te}i dobacuju jedno drugome prazne re~i. A kad bi se zamorili odgovorenja i ostali zagledani jedno drugome u o~i, ~ak su i disali istim ritmom, udi{u}i u ne~ujnoj sinkopi.

"Kako da objasnimo Maloriju kako to izgleda, to zajedni~ko u~estvovanje u pro{irenom mozgu?""Kad smo zajedno, nastaje, ah... sabiranje.""Na{ih sebstva.""Kad smo zajedno u na{em brodu.""Ali kad smo zajedno unutra, onda je, hm, druk~ije, nastaje, ah...""Nastaje sabiranje ne~ega ve}eg nego {to smo mi.""Stvori se na{e zajedni~ko sebstvo.""Jedno plus jedno jednako je...""Beskona~no.""Pa, u najmanju ruku, jednako je Alef dva.""Pobogu, evo matematike koju bi Vreme~uvar umeo da ceni!""Na{a zasebna sebstva tako|e su beskona~na, tako bar tvrde ketici, kad smo sami, oh, ti bi svakako rekao

da smo zato~enici manjeg beskona~nog.""Kad u|emo zajedno u brod brì od svetlosti, ah, opi{i Maloriju kako to izgleda.""Boànstveno je.""Ali i zastra{uju}e, oh, tako se pla{im!""Kao da propada{ kroz tapiseriju istkanu od deset milijardi niti, i dodir svake pojedine je... ekstaza.""Neopisivo.""Zastra{uju}e, u stvari.""Ne mogu mu opisati kako je to, zaista ne mogu.""Ni ja.""Najbolje {to postoji. Nema ni~eg boljeg od toga.""Ali ima to i svoju cenu.""Naravno, mora da je ima.""Pla}a se.""Uvek se ne{to mora platiti."Cena }e, pomislih, biti smrt Barda i Justine koje mnogo volim, i to uskoro, samo ako nastave da putuju

zajedno. Nije mi se dopadao taj novostvoreni entitet Bardo/Justina. Njihovi duboki, najintimniji programi jo{ suradili, ali novi su ih nadja~avali, oblaù}i svojim slojevima njihova stara sebstva, kao {to se pehar sa Trije oblaèzlatom. Bila je to njihova tragedija - nadam se da ne}e zaista postati tragedija - {to su vi{e voleli ve{ta~ki sjaj svogzajedni~kog sebstva od ~elika koji se nalazio u njihovim istinskim identitetima, u njima. Nisu se istinski voleli; volelisu ideju da se vole. I uskoro, strepeo sam, uskoro }e njihovi dubinski programi potpuno zamreti i ne}e vi{e ostatini{ta da se voli. Da li bi smeli dobiti pravo da se ubiju? Da li bi smeli dobiti pravo, uprkos zakletvama i pravilimaReda, da stvore ne{to novo, izvan svojih bi}a?"

Iz svojih vlastitih razloga èleo sam o tome da razgovaram s njima, ali pre nego {to sam uspeo ma {ta dakaèm, Justina se izvini i ode da kaè vest Koleniji Mor. Po{to je oti{la, ja se nagnuh preko stola i upitah: "[ta nijeu redu s tobom?"

Bardo obrisa znoj sa svog ispup~enog ~ela. "[ta ho}e{ time da kaè{?""Kada nam je Justina rekla za supernovu, kao da ti je laknulo.""Laknulo? Ne, toliko sam prepla{en da bih bio u stanju da izbljujem sve ovo pivo.""Ne laè{?"On baci pogled preko ramena na tri mehani~ara koja su sedela za stolom u blizini na{eg, ali niko nije na

nas obra}ao pa`nju. "Ahhh... pa, eto, ja se i te kako bojim, ali u izvesnom smislu, ta supernova mi je pala kao kecna jedanaest, slaè{ se? Da}e nam opravdanje da pobegnem, ako budem morao."

"Napustio bi Red?"

"I ne bih bio jedini. Ne mogu ti nabrojati pilote koji su siti Vreme~uvara i ostalih starkelja koji upravljajuna{im Redom." On mahnu rukom isku{eniku i pokaza mu prstom svoju praznu kriglu. "A i meni je dosadilo danemam slobodu."

Ja ispih malo sko~a i upitah ga: "Slobodu da deli{ svoj brod sa Solijevom ènom?""Ne govori o onome o ~emu nema{ pojma. Volim je, malecki, pobogu, volim je!""U tom slu~aju, ona bi trebalo da pokrene brakorazvodnu parnicu sa Solijem.I...""Ne}e joj on dati razvod; suvi{e je ponosan, proklet da je. Ba{ kao i njegov sin.""Ne zovi me njegovim sinom; to vi{e da nisi izgovorio. Nikad vi{e, Bardo, nikada."Oslonio sam lakat na hladnjikavi okvir prozora koji je gledao na more. Nisam mogao da ga pogledam, i

zato sam uzeo da posmatram kre{tave galebove kako se obru{avaju da bi `drali ljuskare koje je more izbacilo nape{~anu obalu ispod okomitih stena. Na suprotnoj obali Zaliva, gle~er koji se udenuo izme|u Vaaskela i Atakelapo~injao je da se topi pod toplim zracima la`ne zime. Poput velikog, tupog noà, gle~er se lomio u komadi}e, i~itava planina leda tonula je u more. Lomljava i tutnjava novonastalih ledenih bregova odjekivale su o ju`nupadinu Vaaskela tako sna`no da sam ose}ao kako prozor pod mojim vunenim rukavom podrhtava.

Bardov glas je tako|e bu~ao, dok je govorio: "Promenio si se, prijatelju moj. Kao i ja, kao i ja.""Jo{ davno", odvratih, "kada smo jo{ bili pripravnici, ~asolozi i ketici su nas opominjali da je prijateljstvo

dva pilota gotovo isto toliko te{ko koliko i brak. Zbog surovog vremena, rekli su, dugotrajnih odsustvovanja,menjanja."

"Ah, istina je", upade on. "Ali ti nisi hteo da dozvoli{ da surovo vreme - ili bilo {ta drugo - stane izme|unas dvojice. Tako si mi, bar, tada rekao. Obe}ao si mi, malecki."

"Znam."]utao sam, misle}i kako su prijateljstva lomljive stvari. [ta je prijateljstvo, pitao sam se, ako ne la`no

ogledalo koje drìmo pred sobom, i koje nam vra}a samo onu sliku koja nam najvi{e prija? A kad vidimo da su sete slike smanjile i otvrdle od mraza vremena, i ogledalo po~ne da puca, gde je tada prijateljstvo? Sedeo sam tu,nalik na tvrdo, ledeno ogledalo ispred svog prijatelja obuzetog patnjom, i mora da je on samoga sebe video kaonatmurenog, izdajicu i zbunjenog. A ja, u ogledalima njegovih upalih o~iju - ja ugledah sliku divljeg ~oveka koji mise nije dopadao.

Ne}u ovde ispri~ati sve o ~emu smo razgovarali te no}i. Iako sunce nije za{lo sve do pono}i, i ponovo jeizi{lo samo nekoliko sati kasnije, ta no} se oduìla. Sedeli smo za svojim sto~i}em, prazne}i ~a{u za ~a{om, svedok se kafana nije ispraznila. Poku{avali smo, nekako preko volje i kao da nam je to obaveza, da zbijamo {alejedan s drugim, da se prise}amo i smejemo nekada{njim vicevima; razgovarali smo o svakoj mogu}oj temi o kojojbi dva prijatelja mogla da popri~aju. I sve to vreme, Bardo je delovao natmureno, kao da mi ne{to zamera, a ne}eda kaè {ta. Najzad, kada nas je jutro ve} gotovo zateklo, po{to smo se zasitili od pi}a, ustao je od stola i okriviome {to sam mu ubio veru u njegovu pilotsku delatnost.

"Ti si kriv", re~e, udariv{i pesnicom po stolu tako sna`no da je gvozdena plo~a zazveketala i ulubila se,kao koà na bubnju. "Zbog tebe sam ja propao ~ovek."

"Ja sam kriv?""Ti i tvoja prokleta potraga! Hteo si da zna{ {ta je to ìvot, i eto, to je ono {to nije valjalo. I ja sam hteo.

Tvoj san, moj san - zarazio si me svojim prokletim odu{evljenjem. Ahhh... nas dvojica smo bili du{a te potrage,pobogu! Ali mi smo je i ubili, zar ne? Ni{ta nije ostalo. Ti si je ubio; ubio si i mene. Bardo nije vi{e isti onaj ~ovekkoji je bio, ne, ne, ne, ne valja."

Bio je veoma pijan, ali ja sam bio trezan kao ketik. Mo`da me je boànsko seme u mojoj glavi u~iniloimunim na pijanstvo. Okrenuo sam se da odem, ali on me {~epa za ruku i re~e: "Hajde da napravimo krug okoklizali{ta."

"Suvi{e si pijan.""Nisam dovoljno pijan."Izi{li smo iz kafane, pri~vrstili klizaljke, i otklizali u sredi{te Hofgartena. Nekoliko jardi od nas skupina

pripravnika, tek ustalih iz postelje, ve`bala je svoje jutarnje osmice. Pruìo sam ruku da prihvatim Barda, koji seteturao na klizaljkama, drè}i se za trbuh, naduven od piva. "Pusti me!" dreknuo je.

"Slu{aj, Bardo, ti si i dalje pilot, i dalje moj prijatelj, i...""Pobogu, ba{ si sanjalica - to je prokleto lo{e!""A ti se boji{ od...""Ja da se bojim?" zaurla on. "Nisam te video dve godine, mislio sam da si mrtav, i evo gde celu no} sedi{ i

pri~a{ o svemu osim o onome {to je va`no. Oh, znam ja tebe, malecki, isuvi{e dobro. Voli{ da se pravi{ da si tvrd

kao dijamant, ali tu unutra, u sebi, upi{ao si se od straha. Priznaj! Upadljivo, ba{ upadljivo se ustru~ava{ dagovori{ o Agatangi. Misli{ li da ne znam {ta su ti uradili? Pa, lepo, znam. Gledao sam te kako odsutno zuri{, uvekunutra, u sebe, svu no}, uvek unutra kroz plave dijamante, kroz te tvoje proklete plave o~i kakve ima i tvoj otac.Pogledaj me! êga se pla{i{? Re}i }u ti: pla{i{ se da ne izgubi{ samoga sebe, jesam li u pravu? Oh, poznajem tebolje nego {to misli{? Boji{ se da }e{ izgubiti svoju ~ove~nost. Pa, lepo, ko se toga ne boji, kaì, ko? Svakome odnas, ona }e se izmigoljiti, pre ili posle, zar ne? Trune, }eliju po }eliju, malo po malo, sve dok ~itava ne i{~ezne.Dodali su ti neke delove mozga, pa {ta? Voleo bih da su i meni ti prokleti bogovi napravili novi mozak. Tvoj mozakje tvoj mozak! Zar je va`no da li je napravljen od silikona, ili prokletih neurona, ili rundav~evog sira? To je tvojmozak, pobogu! Kada ostarimo i o~i nam se zamute, zar je va`no da li }e nam seka~ napraviti nove, ili ih zamenitio~ima od dijamanata, da sve vidimo ultraljubi~asto, da vidimo nove boje? Va`no je samo da vidimo, zar ne?Vidimo ono {to èlimo da vidimo - a ti s tim tvojim mozgom, ah, pa i ti misli{ samo ono {to èli{ da misli{. I niza}e{svoje proklete sumanute misli, kao i uvek. Ho}e{ li da zna{ ~ega se zaista bojim? Bojim se tebe, jer si podivljao ili~i{ na ludaka!"

Razljutio me je, i pustio sam mu rame. [utnuo sam led vrhom klizaljke; podigao se obla~i} snega. "Ne,boji{ se samoga sebe", rekoh mu. Onda ~vrsto stegoh vilice, jer sam znao da u stvari optuùjem sebe, a ne njega.

"Kakav si ti to ~ovek? Podmetnuo sam se pod koplje koje mi je pro{lo kroz srce da bih te za{titio, pobogu!Jer sam znao tvoju tajnu, znao sam da se boji{ smrti, da si se upi{ao od straha!" Glas mu se uti{a i on zatrepta,zure}i u mene. "I zato {to sam.."

"Ne", upadoh ja, "ne verujem ti. Stao si pred koplje pukim slu~ajem. Ti si samo jedna obi~na mlitava,pijana kukavica."

Zaàlio sam zbog tih re~i jo{ u trenutku dok sam ih izgovarao. Bile su to uàsne re~i, re~i koje jedanprijatelj nikada ne sme izre}i, ~ak i ako su istinite. Pogotovo {to su bile istinite. Nemo sam micao usnama, traè}i~ime da poreknem ono {to sam tako svirepo izgovorio. Ali prave re~i nikako da mi do|u, a Bardovo lice se ispunikrvlju, i on izgovori ne{to jo{ svirepije: "A ti si kopile", re~e mi. "I majka ti je prljava genokradljivica. Ti si podivljalo,opasno kopile, nastalo genokra|om."

Osetio sam kao da me tresnuo u lice komadom leda. Mi{i}i su mi podrhtavali, ali nisam mogao da sepokrenem. Bardo mi nestade iz vidnog polja, kao i ostali kliza~i u svojim {arenim kamelaikama. Samo mi je ~eli~nisjaj leda probadao zenice tvrdim, usijanim bodeìma svetlosti. Okean udaljenih glasova me proguta; ~uo samkako klizaljke zveckaju po ledu; osetio sam blagi povetarac i ~uo stotine drugih zvukova sa klizali{ta, ali nisammogao da vidim. Koliko sam proveo tako, zaslepljen besom, ne znam. Kad su se crvena, plava i zelena boja opetvratile u moje o~i, iznenada, kao {to cvetovi izniknu na sne`nom polju u la`nu zimu, stajao sam sam samcit usredbu~nog klizali{ta. Bardo, moj kukavi~ki prijatelj, be{e pobegao.

Napustio sam Hofgarten, re{en da zaustavim Barda pre nego {to nai|e na jo{ neki bar, pre nego {to senapije do besvesti i skljoka se u nekom mra~nom sokaku, duboko u êtvrti inostranaca. Klizao sam ka ulici Desethiljada barova. Jutarnja svetlost je tekla preko krhkih bazaltnih manastirskih skloni{ta za nemo}ne i drugih zgrada.Raskrsnice su bile puste, a prema istoku su klizosokaci li~ili na razjarenu vatru. Iz ulaza u jedno skloni{te za bolesnei nemo}ne izroni nekoliko Frava{ija, koji su delovali umorno i izgladnelo. Trljali su o~i, izbacuju}i iz njih mrtve}elije i zvi`dali jedan drugome tako visokim tonom da sam mogao da razaberem samo deseti deo onog {to sugovorili. Kad su pro{li pored skupine pospanih isku{enika, spustili su malo ton svojih zvi`duka, tako da su njihovepiskave, }urli}u}e molitve mogle da se razumeju. Isku{enici im uzvrati{e nespretnim, neve{tim zvi`ducima,zahvaljuju}i vanzemaljcima. Zapljeskali su rukama i po~eli da se smeju, ùre}i dalje da ve`baju osnove meditacije.U svojim ~istim, belim odorama, s belim rukavicama na rukama kojima su zaklanjali o~i od jutarnjeg sjaja,izgledali su kao savr{ene lutkice koje salutiraju suncu koje se ra|a.

Niz sredinu ulice, svetloùte saonice ispunjene do vrha namirnicama, vunenom ode}om i ostalom robom,bez prestanka su se munjevito kretale pomo}u svojih raketa. Saonice, sagorevaju}i vodonik i kiseonik uravnomernim eksplozijama, izbacivale su vodenu paru. Upravo ta, sitno raspr{ena para iz saonica koje su hujaleGradom okamenjivala je sve unaokolo, zamrzavaju}i i posrebruju}i zgrade slojem leda. Setio sam se kako jeu~itelj Jonat - istori~ar koji je podu~avao Barda i mene na drugoj godini u Borji - govorio da su na Staroj Zemlji,tokom Veka holokausta, saonice u mnogim gradovima bile postavljene na podmazane to~kove, i sagorevalehidrougljenike u svom ~eli~nom motoru. Isparenja koja su bila posledica toga, tvrdio je, bila su nevidljiva ljudskomoku i nimalo {tetna. On, koji je mrzeo hladne sumaglice {to se tako ~esto prikradaju na{em Gradu, smatrao je datreba da razorimo svoje prelepe ulice i ugledamo se na taj primer. Zapamtio sam to {to nam je rekao, zapamtiotako jasno kao {to pamtim tablicu mnoènja. Dragi na{ u~itelj Jonat, sa svojim bradavicama i dugom, crnom

kosom koja mu je visila u bi~evima niz lice, strpljivo nam je drào predavanje, dok smo Bardo i ja razmenjivalibubotke na ru`noj, sivoj prostirci u njegovom stanu - kakav je to trik pam}enja koji nam dozvoljava da tako jasnovidimo same sebe u mla|im danima? Za{to doga|aji koji vremenski kasnije padaju - zna~ajni doga|aji kao ondakada sam, kako tvrdi Bardo, izgubio strpljenje i gotovo ubio Mareka Kesa - za{to su u na{im se}anjima tako ~estorasplinuti i nejasni?

Ma kako da mi je bilo o{te}eno pam}enje, uvek }u se se}ati ~uda koje se tog jutra dogodilo. Klizao samniz [etali{te hiljadu spomenika kad mi ose}aj za vreme odjednom stade da se gubi. Klizoulica se delila u dve{iroke narandàste trake jo{ u trenutku kad je moj um po~injao da deli odse~ke vremena u beskona~no dugedeli}e sekundi. Razdvajaju}i severnu od ju`ne strane ulice nalazilo se milju duga~ko [etali{te s kipovima,obeliscima i drugim svedo~anstvima nekada{nje slave, kao i one koja }e tek do}i. Kad sam pro{ao poredogromnog, pe~urkastog spomenika hibaku{a, isku{enici u mojoj blizini kao da su se kretali izuzetno precizno ipolako, polako, tako polako kao da su im udovi zaronjeni u poluzale|enu vodu Starnbergerzea. Iznenada iskrsnuzaslepljuju}i niz boja. Ispred mene Tihova Ta{tina je prosecala vazduh noèvima od ametista i dijamanta i rubina.ûdovi{ni dragulji - neki od njih visoki kao smreke - uzdizali su se iz leda [etali{ta. Spajali su se jedan s drugim,crveni s plavim, zlatni s ljubi~astim, u ~udnim, izvitoperenim uglovima. Mnogim hodo~asnicima koji su dolazili una{ Grad ta konstrukcija mora da je izgledala kao zbunjuju}a zbrka nemarno sastavljenog dragog kamenja,fantasti~no skupa dùngla boja nabacanih bez reda. Pilotu je, pak, taj spomenik zna~io ne{to drugo. Debelesmaragdne kocke i ljupke safirne niti bile su fizi~ki predstavljeni ideoplasti koje je Tiho koristio kad je formulisaosvoju ~uvenu vezu. Naredio je da se ovaploti najprefinjenije nadahnu}e njegovog uma, i zato je, sedamdeset jardiuz i niz [etali{te, prva od dvadeset tri leme potrebne za dokazivanje veze bila uhva}ena u tvrde, nanizanedijamantske stubove, da bi bila ovekove~ena. (Tiho je prvobitno zahtevao da sve dvadeset tri leme budu takopore|ane, jedna za drugom, ~itavu milju niz [etali{te. Ali takav plan se pokazao isuvi{e grandioznim. Tro{koviuvoza dragog kamenja gotovo su upropastili Red, tada jo{ mnogo bogatiji i mo}niji nego {to je sad.) Klizao sampored izuvijanih rubinskih glifa koje su predstavljale dokaz teoreme fiksiranih ta~aka, kad se trenutak usporenogvremena okameni, i vreme se gotovo zaustavi. Nikad pre toga nisam iskusio tako duboku trenutnost izvanneurologika koje zakrivljuju vreme u mome brodu; nisam verovao da je mozak sam, bez pomo}i spolja, u stanjuda zaustavi vreme. Na mojoj mre`nja~i stajale su ugravirane slike zijaju}ih isku{enika, zamrznutih usred zamahaklizaljki poput belih kipova. Grmljavima saonica i klik-klak klizaljki pro{iri{e se, razvuko{e se i produbi{e u tonu,okamenjeni u jedan jedini zvuk. S jednom rukom zaba~enom unazad a drugom zamahnutom napred, dok mi jevrh klizaljke bio nepomi~an i podignut, mora da sam neobi~no li~io na Tihove zamrzunute glife. Upravo u tomtrenutku, dok su polarni gnjurci visili nisko i graciozno zamrznuti u letu i ~itav moj Grad bio zaustavljen oko mene,prona{ao sam Barda.

Visio je sa jedne od glifa. Ru~erde su mu bile obavijene oko kristala rubina koji ju je spajao sa drugom;sva teìna tela bila mu je ba~ena napred, duge ruke istegnute i {ake uhva}ene jedna za drugu. Lice zamrznuto kaomaska. Delovao je istovremeno i upla{eno i odu{evljeno, posramljeno i nesta{no, kao neposlu{ni de~ak.

Kako moè um postojati izvan vremena? Kako se mogu zavr{iti misli i smi{ljati planovi kad su mo`danineuroprenosnici mirni i uko~eni, poput leda u duboku zimu? Da li je mogu}e potpuno zaustaviti vreme? (Katarinaje verovala da um stvara vreme. Verovala je da ljubavnici, u trenutku sre}e, zajedno postoje u bezvremenimcarstvima uma. Jednom mi je pokazala kako da postignem neku vrstu ~iste trenutnosti, ali na ovaj ili onaj na~in,najve}i deo ìvota proveo sam zarobljen u vremenu.) Da li se vreme zaustavlja - ili se samo pro{iruje, tako da seima utisak da se zaustavlja, pa jedan nanosekund postaje godina, dok se deli} sekunda pretvara u ve~nost?Najve}i deo mog mozga jo{ je bio ljudski, mislio sam; sastojao se od krvi i neurona, ali neki delovi mene bili suuklju~eni u fazu ra~unarskog vremena; boànsko seme u meni bilo je elektri~no, obra|ivalo podatke na na~inekoje nisam poimao. Sme{na slika Barda kako se klati kao majmun obe{en o ruke za rubinsko koplje stajala je umom umu, i ja se zapitah kako da ga spasem - i na{e prijateljstvo - od crnog }ilibara vremena. Iznenada shvatih{ta on poku{ava da uradi. Tu, na ledu, kad je trenutnost prestala i svet odjednom oìveo oko mene i pojurio, znaosam da je Bardo do{ao ovamo da izvr{i samoubistvo.

Mome ose}aju za pro{ireno vreme ono {to se zatim dogodilo odvijalo se tako sporo, kao {to morski crvgradi svoju {koljku: Bardo se zaljulja tamo-amo, lome}i kristal svojom obe{enom teìnom. Prasak izlomljenogkristala jo{ dugo je visio u hladnom jutarnjem vazduhu. Kao da je balon koji polako spla{njava, on pade na led.Krvavim rukama stezao je o{tro, rubinsko koplje. Zatim ga zari u gomilicu smrznutog snega. [iljati, nazubljeni vrhbio mu je uperen u grudni ko{. Pogledao me je. Polako, tu`no, polako - i àlosno razumevanje polako se prelipreko njegovog izmu~enog lica. O~i mu se pokrenu{e. On steè zube. Srebrna kap vode mu polako slete sobraza. Po{to prevu~e krvavim {akama preko crne odore, polako razvu~e usta u osmeh. Tanka opna pivom

natopljene pljuva~ke razvu~e mu se izme|u gornjih i donjih zuba. Opna se nadu i pro{iri u mehuri}, koji se ispunivazduhom. Najzad, dok sam ga posmatrao, on se rasprsnu. Bardo poloì pocrvenele {ake preko nabora svojeodore, tamo gde su mu se prikupljali oko vrata, i razdrlji nabrane slojeve ode}e. Crveno se upi u crno. On razdrljigrudi. Ugledah maslinastu koù prekrivenu hiljadama kovrdàvih, crnih dlaka. On prsnu u smeh. Dubokoj tutnjavikao da behu potrebni sati da stigne do mojih u{iju. Kao sne`na planina koja se polako odvaljuje od gle~era, onstade da se naginje ka nazubljenom rubinskom koplju. O~evidno, ako zavr{i tom putanjom, koplje }e mu sezabosti u gradi i polako prodirati kroz zgr~ene mi{i}e. Mo`da }e se i progurati izme|u rebara. Nastupi}e trenutakve~nog bola. Bi}e surov. Koplje }e dodirnuti veliko srce u prolazu izme|u dva otkucaja. U}i }e u njega. I Bardo }ekriknuti, nahrupi}e more krvi i Bardo }e ostati ve~no upla{en.

Odjednom, ja se pokrenuh. Svet oko mene se kretao izuzetno sporo, iako sam se ja kretao brzinom igrozni~avo{}u kopca koji ponire ka `rtvi. Ja sam groznica, ja sam munja, pomislih, sve vreme ponavljaju}i u sebiizreku ratnika-bojovnika. Istog ~asa spoznao sam plameni zanos elektri~nih neurona i brzosagorevaju}ih mi{i}a iubrzanog kretanja. Poput ratnika-bojovnika koji se ustremljuje da ubije svoju `rtvu, ja se ustremih na Barda,prolaze}i dugo rastojanje izme|u nas dvojice preko leda u deli}u sekunde, zamrznutom poni{tenju stvarnogvremena. Ramenom ga gurnuh u pazuho, odbaciv{i i njega i sebe na led. Crveno koplje mu za in~ proma{i grudi.

Leàli smo tako obamrli, dezorijentisani, dah}u}i. Po{to se vratih u stvarno vreme uz bolni gr~ uma, Bardore~e: "Pobogu, nemogu}e je kretati se tako brzo!"

Poku{ao sam da sednem, ali tkiva mog tela gorela su i nisu htela da me pokrenu. "Da nisam, ti bi seubio."

Stajao je polusagnut, oslanjaju}i se rukama o bedra. Snebivljivo me je pogledao, rekav{i: "Pa, mo`da i nebih, u stvari. Bardo je prevelika kukavica da bi ubio Barda. Video sam te kako kliza{ niz klizoulicu. Pomislio sam dabi mogao, ah... da mi vikne{ da stanem."

"Istina je, to bi bilo jednostavnije.""Pa, spasao si me, jo{ jedanput", prihvati on. "Kao onda kad si {utnuo Mareka Kesea u glavu dok me je

davio, se}a{ se?"Uz njegovu pomo}, uspravih se na noge, ali rame me nije sluìlo. U zglobu me je peklo, kao da je

i{~a{en. "Se}am se... se}anja."On protrlja krvave ruke i zaka{lja se. "Nikako ne mogu da poreknem ono {to sam rekao, je li, malecki?""Ne."Iza nas se za~u{e glasovi isku{enika i Frava{ija. Iskupi{e se oko nas, o~evidno prepla{eni {to je Bardo

oskrnavio veliki spomenik. (I ni{ta manje prepla{eni, pomislih, {to sam se ja kretao isto tako brzo kao pesnik-bojovnik.

"[ta buljite!" dreknu na njih Bardo.Poku{ah da podignem ruku i oslonim se na njega, ali jedva sam mogao da je pokrenem. "Ni ja nikako ne

mogu pore}i ono {to sam rekao", objasnih mu. "Ali ipak }u re}i: ti nisi kukavica."Pogledao je u koplje od rubina koje ga zamalo nije probolo. Tako ga je èstoko {utnuo da se prevalilo i

zveknulo o led. Mr{avi, pegavi isku{enik {umno uvu~e vazduh. Izgleda da nije znao da su ogormni kristali TihoveTa{tine, iako ubistveno skupi da se naprave, potpuno bezvredni kao drago kamenje koje moè da se ise~e iprodaje. Tiho, taj ta{ti i lukavi ~ovek, smislio je kako da preduhitri upravo takva skrnavljenja i lopovluk, narediv{ida se dragulji natope raznim ne~isto}ama i u njih ugrade gre{ke.

"Kukavica sam, nego {ta", odvrati mi Bardo. "Ali kad smo bili mla|i, imao si toliko obzira da me nikada nenazove{ kukavicom. âk i kad sam bio kukavica."

"Oprosti."On opet {utnu razbijeni dragi kamen, a zatim baci pogled na moje obe{eno rame. "Pre{ao si u usporeno

vreme, zar ne?""Jo{ gore od toga.""Bez uklju~ivanja u svoj prokleti brod - usporio si vreme?""Zaustavio sam ga.""Nemogu}e", zapanji se on. "Niko ne moè da zaustavi vreme.""Ja mogu.""Pobogu, to je pravo ~udo!""To u meni, ono {to Agatangijanci nazivaju svojim boànskim semenom - prepravlja moje neurone, mo`da

i moje nerve. âk i sada, dok govorim, menja se... otkud da znam kuda te promene vode? îni mi se da sam idalje ja - ja, bar tako verujem, ali..."

"Ti jesi ti. Zar ne bih ja znao da Malori vi{e nije Malori?""Oprosti mi za ono {to sam rekao, Bardo. @estok sam i nagao, i ne umem da se obuzdam.""Pobogu, pa to je Malori kakvog poznajem!"Stegoh rukom povre|eno rame, rekav{i: "I ja se toga pla{im.""Ah, ni{ta nije gore od straha, zar ne?""Bojim se da }u izgubiti samog sebe."On me obgrli i upola me podigav{i, gotovo me prenese na klizoulicu. "Malecki", re~e, "nikad ne moè{

izgubiti sebe. I nikad ne moè{ izgubiti prijatelje, bar ne ovakvog prijatelja kao {to sam ja."On mi tada obe}a da nikada ne}e svojevoljno napustiti Red, ~ak i kad bi se nebo ispunilo hiljadama

supernova. "U dnu du{e volim ovaj Grad i svoje prijatelje gotovo isto toliko koliko volim Justinu. Spasao bih je, damogu. I upravo zato }u ti re}i ovo {to }u ti re}i. Nemoj izgubiti dah, malecki, jer imam za tebe lo{e vesti."

I tako saznadoh da se u Nikadiji, Gradu svetlosti, Ve~nom gradu, Gradu hiljadu pilota, kuje zavera zareformu Reda. Grad kao da je ~ekao da se ja vratim sa Agatange. Jo{ od tada se jedna skupina pilota i visokihstru~njaka zaverila da promeni stvari prema svom naho|enju. A tvorac ~itave zavere, tu`no mi re~e Bardo,oklevaju}i - vo|a zavernika koji }e sru{iti Vreme~uvara i mo`da sve ostalo, bila je moja majka, majstor kantor,Dama Mojra Ringes.

19. PARABOLA O MAHNITOM KRALJU

êmu sluì bojovnik bez boja, pesnik bez pesme?

Izreka pesnika-bojovnika

Kanije tog dana poku{ao sam da na|em svoju majku. Ali njena ku}ica u êtvrti Pilota bila je prazna.Oti{ao sam do njenih prijateljica, izme|u ostalih do Helene ârbo i Kolenije Mor, ali izgledalo je da niko ne znagde je. I ~ini se da niko nije bio voljan da prizna postojanje zavere da se svrgne Vreme~uvar, a jo{ manje da sepromeni Red. Bardo o~igledno previ{e pa`nje poklanja ogovaranjima, rekla mi je Kolenija. A prema BurgosuHar{i, koji je nervozno ~upkao svoje `bunaste obrve dok sam mu govorio, nije bilo nikakve zavere. "Istina je da sumnogi piloti nesre}ni", rekao je. "Ali ko bi kovao zaveru protiv Vreme~uvara? Ko - a mogu dodati da postoje piloti iprofesionalci koji bi mogli biti voljni i da se bore za odre|ene promene, ali promene unutar strukture kanona,razume se, zakonski, zakonski - ko bi bio toliko glup?"

Kada je pro{lo nekoliko dana, a moja majka se jo{ nije vratila ku}i, po~eo sam da brinem. Li To{ se kleoda je jedne no}i video moju majku u dru{tvu pesnika-bojovnika blizu Meripen Grina u êtvrti Inostranaca. To jebio dokaz da je ìva, rekao je, i da ne treba da brinem. Mo`da je moja mati kona~no na{la ljubavnika. Ali ipaksam brinuo; bilo mi je zlo od brige. Nisam verovao da je na{la ljubavnika. A za{to bi ina~e potraìla pesnika-bojovnika? Zbog ~ega ina~e ljudi rizikuju kontakte sa pesnicima-bojovnicima, ako ne zbog toga da naru~e ubistvonekog svog neprijatelja? A ko je bio njen glavni neprijatelj, ako ne Soli? Ukrala je Solijevu DNK da bi stvorilamene, a to je bio veliki zlo~in. Soli je ~ak mogao zahtevati da joj Vreme~uvar odrubi glavu, ukoliko bi taj isti Solipoèleo osvetu, ukoliko bi obznanio da sam njegov sin. Znao sam da Soli ne bi to nikada nikome priznao, ~ak nisamom sebi. Ali da li je moja mati mogla biti sigurna? Ne, nije mogla biti, i zbog toga je kovala svoje zavere,skrivala se u ~etvrti Inostranaca i drugovala sa ubicama - ne mu~e}i se da mi se poveri. O~igledno, nije imalapoverenja u mene.

Ukoliko sam ostavio utisak da je ~itav na{ Red bio zaglibljen u urote i politiku, nije bilo tako. Uvek jepostojao na{ zadatak. Jo{ se dolazilo do velikih otkri}a; za nekolicinu, bilo je to i dalje vreme nadahnu}a ismelosti. Pre dve godine, dok sam lovio svilenotrpce u {umi Kveitkela, skupina od pet pilota zavetovala se da }eprodreti u Silicijumskog Boga. Samo se jedna od svih njih, Anastazija od Nava, vratila da ispri~a o divljimprostranstvima nepristupa~nijim od Entitetovih. Drugi pilot, legendarni Kijo{i, nai{ao je na planetu za koju severovalo da je drevni dom Jeldri. Velika dela, velika nadahnu}a: programer koji je radio sa veza~em i istori~arem(a kakva li su samo paklena trijada morali biti!) vratio se stazama evolucije i napravio model DNK ranih ljudi.Majstori veza~i dali su se na posao oko dekodiranja tako modelovane DNK, u nadi da }e otkriti tajnu drevnihbogova. I razume se, moram da pomenem fabuloga koji je napravio scenario prema kome Stara Zemlja nijeuni{tena. To je navelo Senzima Vena, semanti~ara, da iznova rastuma~i zna~enje slikovne pesme Frava{ija, {to jeza uzvrat nadahnulo jednog holistu da predloì druga~iji model za odvijanje Seoba. Fantasta koji je prou~avaonovi model povukao se u svoje prebivali{te i stvorio hologram onoga {to je nazvao 'Galaksija kakva je mogla biti'.

Kona~no je jedan pilot prou~io taj hologram i uputio se u blizinu unutra{njeg ruba Orionovog Kraka, gde jeo~ekivao da }e na}i Staru Zemlju. Sve uzalud, razume se. Ali bio je to valjan poku{aj, premda u izvesnoj merisme{an i bizaran.

Isto tako bizarno, na svoj na~in, bilo je se}anje - otkrovenje - majstora Tomasa Rejna, pamtioca. Zbogtoga {to je to otkrovenje zapodenulo gorku raspravu me|u eshatolozima i pokazalo se va`nim u krizi koja jeusledila nakon mog povratka u Grad, ovde beleìm njegove slavne re~i kako ih je svojim se}anjem doveo uztamnu spiralu rasne memorije iz svoje daleke pro{losti.

Ime mi je Kelkeme{, a moje ruke mlade su i sme|e kao kafa. Nosim koù vuka koga sam ubio kada sampostao mu{karac. Koà je vla`na. Stojim na visokoj planinskoj padini. Padala je ki{a, i u zelenoj dolini ispod menepodiè se magla, a duga iznad. Ti{ina je sasvim stvarna. A onda se na nebu, na rubu duge, pojavljuje rupa.Pojavljuje se rupa u nebu i crna je kao oko moga oca. Iz rupe dopire srebrna svetlost, a potom bela svetlost;uskoro su ~itava nebesa lopta svetlosti. Svetlost pada na mene kao pljusak. Kad otvorim usta da vrisnem, svetlostmi te~e niz grlo. Ki~ma mi podrhtava. Svetlost mi se sliva niz ki~mu sve do slabina. Moje slabine gore; mojeslabine su u plamenu; moje slabine se pune plamte}im ki{nim kapima svetlosti. To je bog [ame{ unutar mene i onplamenom useca svoju sliku u moju put. [ame{ je sunce; [ame{ je svetlost sveta; [ame{ govori, a njegov glas jemoj sopstveni: "Ti si se}anje ôvekovo i tajna besmrtnosti po~iva unutar tebe. @ive}e{ dok zvezde ne popadaju saneba i dok poslednji ~ovek ne umre. To je moj blagoslov i moja kletva". A zatim svetlost nestaje. Duga bledi saneba; nebo je plava ljuska jajeta bez rupa.

Tr~im niz planinsku padinu do koliba mog oca, Urme{a, {amana. Kada mu kaèm da sam ispunjenboànskom svetlo{}u, on ~upa svoje sede kose i gleda me u gnevu i zavisti. Govori mi da me je ugrizao demon;bogovi ne doti~u ljude svojom svetlo{}u. Priprema usijani vr{ak koplja da istera demona iz mojih slabina. Mojabra}a su pozvana da me drè. Ali ja sam pun plamena i svetlosti i ja se podièm i ubijam svoju bra}u i Urme{a,koji mi vi{e nije otac. Bog [ame{ je moj otac. Uzimam svoj okrvavljeni no`, umotavam se u vu~je koè i silazim udoline da ìvim me|u ljudima sveta.

Tvrdilo se da su se}anja velikog pamtioca la`na. Mo`da. Ili je mo`da zaista ponovo proìveo ìvote - ismrti - svojih predaka. Ja li~no verujem da je iznova stvorio primalni mit o Jeldrama i kodirao ga kao se}anja. Aliko to moè stvarno znati? Tokom tih haoti~nih, uzburkanih dana, ko zna koji su me|u nama bili pravi traga~i, akoji su se samo zavaravali?

Ubrzo potom, na dan ka{astog pastnika, snega kakav obi~no pada tokom sredozimnog prole}a,Vreme~uvar me pozva u svoju Kulu. Iako je priroda ìvota promena, ima nekih stvari u mom ìvotu koje se izgledanikada nisu menjale Taj bezvremeni, nepromenljivi ~ovek ponudi mi da sednem u poznatu stolicu podno staklenihprozora. Crni i crveni uklopljeni kvadrati od jedovine i lomnikovog drveta bili su tvrdi kao {to su uvek bili.âsovnici su kucali; soba je bila puna pulsiraju}eg, {i{tavog i ritmi~nog kucanja satova. Jedan od njih - bio je tosat u ku}i{tu od stakla ~iji su vidljivi delovi bili rezbareni u jedovini - odzvonio je. Vreme~uvar, koji je kora~aonapred-nazad pred zakrivljenim prozorima, uputi mi mrgodan pogled, kao da ho}e da kaè da je sat odzvoniomeni.

"Dakle, Malori, danas izgleda{ izuzetno oprezno."Obi{ao je moju stolicu, tako da je stajao zagledan u moj profil. Udahnuo sam miris kafe u njegovom

dahu. Kada sam podigao glavu da pobliè pogledam paukovu mreù linija u uglovima njegovih o~iju, on re~e:"Ne, ne okre}i lice prema meni. Ostani u ranijem poloàju - moram da ti postavim neka pitanja."

"A i ja }u postaviti neka pitanja tebi", odvratih mu. "Ima li i~ega zbog ~ega treba biti oprezan?""Ha, mladi pilot bi da ispituje mene?""Nisam vi{e mlad, Vreme~uvaru.""Nedavno, pre manje od ~etiri godine, sedeo si u toj stolici i hvalisao se da }e{ prodreti u prostor Entiteta.

A sada...""êtiri godine... mogu biti dugo vreme.""Ne prekidaj me! A sada sedi{ tu gotovo isto toliko mlad i dvaput budalastiji. Zavere! Znam da neki piloti

kuju zavere protiv mene. Tvoja majka - kaù mi da je razgovarala sa ratnicima-bojovnicima. Nemoj ni poku{avatida pori~e{. A èlim da znam, moram da znam slede}e: jesi li sin svoje majke ili pilot svog Vreme~uvara?" Lupnuoje noktima o metalno ku}i{te jednog sata. Za~ulo se 'ping' zvonkog hroma. "Reci mi, Malori, gde se nalazi tvojaspletka{ica majka, tvoja prokleta, spletku{a majka?"

"Ne znam", rekoh. "I ne koristi vi{e tu re~, {ta god mislio da je u~inila.""Znam {ta je tvoja majka u~inila", zareà on. "I znam ko ti je otac.""Ja nemam oca."

"Soli je tvoj otac.""Ne.""Ti si Solijev sin - trebalo je da to shvatim jo{ davno, ha? Ko je mogao i pomisliti da ti je majka toliko

drska da sleluje njegovu prokletu plazmu? I tako, znam {ta je u~inila tvoja majka, i prili~no sam siguran danamerava da ubije Solija, mo`da i mene - tvoja prokleta majka!"

Uhvatio sam zakrivljene oslonce za ruke, koji su bili svetlucavi i pohabani od {aka hiljada drugihoznojenih pilota pre mene. Borio sam se da ni{ta ne kaèm, da zadrìm ruke prikovane na stolici.

"I tako, izdala me je, ali ti me ne bi izdao, zar ne, Malori?""Zna~i, misli{ da sam izdajnik?""Jesam li rekao da si izdajnik? Ne, nisi ti izdajnik, nadam se, ali {ta je sa tvojim prijateljima?""Bardo mi je dao re~ da ne}e...""Bardo!" zagrme on. "Ta vre}a blebetanja, taj neposlu{ni mazgov! âk i kada bih pre{ao preko njegovog

bludnog pona{anja, njegove kukavi~ke re~i ve} su zarazile tvoje prijatelje. Mislio sam na mla|e pilote: DònatanaEda, Ri~ardesa i Deloru vi Tot. I na starije pilote, Nejta i Nonu, i na Har{a, i jo{ stotine drugih. Govori se onapu{tanju Grada zauvek. Otpadni{tvo! Govore o otpadni{tvu, o uni{tenju Reda!"

"Govori se o promenama", sloìh se ja."Prevelika promena je smrt." Kro~io je do prozora. Prislonio je ~elo na smrznuto staklo, zatim je uzdahnuo.

"Misli{ li da sam gluv na ono {to se govori? Zna~i, Red stagnira ve} hiljadu godina; zna~i, profesije i profesionalcioko{tali su u svojim putevima razmi{ljanja; zna~i, potrebni su nam novi snovi, novi problemi, novi putevi. Jesu li?[ta ti misli{?"

Mislio sam ono {to su mnogi u mom Redu mislili: da se piloti, u zavisti ili suparni{tvu, pre~esto okre}uprotiv svojih drugova pilota, da se jedna profesija suprotstavlja drugoj, a da su se unutar pojedina~nih profesijarazli~ite {kole borile me|u sobom ne bi li svima ostalima nametnule svoje vi|enje uloge Reda. Prvobitna,ujedinjuju}a vizija ~ove~anstva koje cveta svemirom i otkriva svoje mesto i smisao u univerzumu rasto~ila se ustotinu razli~itih filozofija, mi{ljenja i shvatanja. "Ali nije li to onda sudbina svih religija i redova? Na kraju, podele ismrt?"

"Misli{, podele i rat. Ukoliko dopustim svojim pilotima da idu odvojenim putevima, na kraju }e do}i dorata - velikog, prljavog, krvavog rata."

Nasme{io sam se, jer sam mislio da Vreme~uvar preterano dramatizuje stvari. Naveo sam istori~ara koji jerekao: "Ratovanje je mrtva ve{tina, mrtva kao Stara Zemlja. Postoje ograni~enja, zar ne? Lekcije istorije? Neverujem da iko u na{em Redu moè poèleti da nanovo izmisli rat."

"A {ta je sa ratom izme|u Velike Cihele i Mio Luca?""Bio je to okr{aj", odgovorih. "Ne pravi rat.""Ne pravi rat! Ha, {ta ti zna{ o ratu! Tihisti su bacili fuzionu bombu na deterministe. Koliko ih je izginulo?

Trideset miliona?"Zavrteo sam glavom, poku{avaju}i da se setim svojih lekcija istorije. "Ne znam", rekao sam kona~no.

"Trideset ne~ega." A onda su, nekoliko trenutaka kasnije, se}anja do{la. "Trideset miliona ~etiri stotine pedesethiljada - pribli`no."

"I to naziva{ 'okr{ajem'? Dobro, zovi ga kako ti drago, ali koji je razlog prema tvom mi{ljenju {to se tajokr{aj nije pretvorio u 'pravi rat'? Ograni~enja, vraga! [ta misli{, {ta drì Civilizovane svetove u miru? Razlog je {tosu ratovi uni{tavaju}e skupi - to je najva`niji razlog. Iako su Velika Cihela i Mio Luc povezane jednim jedinimputem, nesposobnim pilotima tihistima sa njihovim prljavima fuzionim bombama - onoj {a~ici koji su preìvelimnogostrukost - trebalo je trideset godina da stignu do Mio Luca. Na{i najnespretniji putnici obavili bi to putovanjeza trideset dana."

"Vreme je promenljivo", rekoh ja, rugaju}i se jednoj od njegovih slavnih izreka. Ali osmeh mi je nestaokada sam shvatio na {ta cilja. Ukoliko bi putovanje kroz mnogostrukost postalo lako, rat bi tako|e postao lak? Ako bi mogao da putuje toliko lako i elegantno kao piloti na{ega Reda? [ta bi moglo biti razornije izme|u razli~itihstruja unutar na{eg Reda? "Ali ~ak i kada bi rat bio lak", usprotivio sam se, "bio bi previ{e uàsan i mislim da nikone bi po{ao u rat protiv nekog drugog. Osim toga, okr{aj ili rat, ljudi Velike Cihele i Mio Luca bili su ludi. Ve}inaljudi i planeta voli mir."

Neo~ekivano, pri{ao je i stao iznad moje stolice. Namrgodio se i rekao: "Malori, Malori, tukli su te, sekli,vodili ljubav s tobom, mrzeli te, voleli i podu~avali istini, pa ipak si i dalje naivan." Zabacio je sedu kosu sa ~ela iuzdahnuo. "Naivan, kaèm! Koja je su{tina istorije? @elja za mirom? Ha! Rat je cena na{eg pohoda za mo}i; rat je~ovekovo proklestvo ve} dvadeset hiljada godina. U prirodi je stvari da niko ne moè da odabere mir, ali svako

moè da natera sve ostale da se suo~e sa ratom. Zbog ~ega misli{ da je Zemlja uni{tena? Da ti ispri~am paraboluo istoriji Zemlje?"

Prome{koljio sam se u stolici, poku{av{i da se {to ugodnije smestim. Budu}i da nisam imao drugog izboranego da poslu{am njegovu parabolu, rekao sam: "Pri~aj mi."

Nasme{io se i pro~istio grlo. "Nekad davno", po~eo je, "svi ljudi ìveli su u plemenima, vazduh je bio ~ist,bilo je hrane za sve, a mir je bio zakon Zemlje. Ali onda su se pripadnici jednog plemena, zbog toga {to su vi{evoleli sebe od maj~inske planete, oglu{ili o taj zakon. I zbog toga su pomahnitali. Postali su previ{e veliki i mo}ni.Otkrili su da je lak{e da kradu hleb od drugih nego da ga sami peku. Stvorili su carevinu, lagodan ìvot. Slali suarmije na zapad, protiv ~etiri najblià plemena, od kojih je svako silno volelo mir. Ali mira nisu mogli imati. Prvopleme sukobilo se kopljem na koplje, ali bilo ih je premalo i mahnito pleme poklalo ih je do poslednjeg ~oveka.@ene su silovali i podelili im motike da robuju ìvote u tu|ini sa svojom decom na ìtnim poljima. Drugo pleme,videv{i {ta se desilo prvom plemenu, odbacilo je, za trenutak, koplja i poljubilo stope kralja mahnitog plemena.Molili su za svoje ìvote. Ukoliko im kralj bude dozvolio da zadrè svoje ène i decu, bi}e dobri ratnici i radi}e {tagod im kralj naredi. Na taj na~in je drugo pleme bilo upijeno, a mahnito pleme postalo je jo{ ve}e. Tre}e pleme,koje je volelo slobodu ba{ kao i svoje ìvote, pobeglo je na jug u pustinju, gde je ìvot bio teàk i gde jedva da jebilo dovoljno hrane i vode za sve. êtvrto pleme nije èlelo ni da bude istrebljeno, ni upijeno, niti da beì. Strasnosu voleli svoju zemlju. I tako je njihov kralj, koji je bio ~ovek vizionar, naredio svojim ratnicima da prave duàkoplja od ratnika mahnitog plemena. Kada je do{lo do bitke, brojnije mahnito pleme bilo je zaustavljeno duìmkopljima ~etvrtog plemena. I tako nijedno pleme nije moglo da prevagne. Onda je kralj vizionar, koji je po~eo dauìva u ukusu rata, shvatio da }e se u slede}u bitku mahnito pleme vratiti sa jo{ duìm kopljima. 'Moramo imativi{e ratnika!' uskliknuo je kralj vizionar. Onda je okrenuo pogled dalje prema zapadu i njegove armije porobile suzapadna plemena i po~ele da prave sve duà koplja. I tako je ~etvrto pleme postalo mahnito kao i mahnito pleme.Na taj na~in se, kao bolest, navika ratovanja pro{irila do najdaljih plemena Zemlje. Plemena su prerasla ucarevine koje su uni{tavale okolne carevine i vajkale se da ne mogu da vode rat protiv nadaljih plemena, jer surastojanja bila prevelika za armije. Najzad je jedan kralj, najmudriji od svih, pri~vrstio za dr{ke kopalja rakete, afuzione bombe za njihove vrhove. Kada su svi kraljevi svih carevina na Zemlji u~inili isto, mudri kralj je shvatio daje rat besmislen i nemogu}. Ako bi ijedna carevina bacila svoja koplja na drugu, rekao je, samo bi izazvalasopstveno uni{tenje, jer pred ki{om kopalja sa fuzionim bombama na vrhu ~ak su i najfiniji i najskupoceniji {titovibili beskorisni. I tako je na Zemlji vladao mir... sve dok dvorska budala nije podsetila mudrog kralja da jezaboravio jednu stvar."

Tu je zastao usred svog vatrenog govora da bi obrisao znoj sa ~ela. Gledao me je pun o~ekivanja davidim ho}u li ga pitati {ta je to mudri kralj zaboravio. Iako nisam èleo da ~ujem re~i alegorijske budale, pitaosam: "A {ta je to mudri kralj zaboravio?"

Vreme~uvar se isceri i odvrati: "Zaboravio je da su i on i svi ljudi njegove carevine i ostalih carevina svetamahniti."

Zadrào sam dah i upitao: "I onda?""Zna{ ti kraj parabole", re~e on. "Zna{ ti."Neko vreme bio sam zami{ljen, kao {to je bio red. Izuzev kucanja i {kljocanja satova i na{eg isprekidanog

disanja, soba je bila tiha. Napolju je sneg padao u naletima. Bilo je hladno, ali on se znojio. Kapljice znojakotrljale su mu se niz ravne obraze, niz o{tru liniju njegove brade. Nisam mogao da se ne nasme{im i kaèm:"Vreme~uvaru, izgleda da si ti zaboravio jednu stvar?"

"Ha?""Tre}e pleme, ono koje je pobeglo u pustinju gde je ìvot teàk - {ta je bilo sa njim?"Onda se nasmejao, dubokim, bogatim smehom punim ironije i tuge. Sedeo sam u stolici i stezao svoje

podlaktice. Bila je to jedna od retkih prilika da sam ga ~uo kako se smeje."Mi smo to tre}e pleme", re~e on. "A duboki svemir je pustinja. Svi narodi Civilizovanih svetova pobegli su

od rata; svi smo mi hibaku{a. A u galaksiji vlada mir, lomni, relativni mir, ali uvek ima novih plemena koja ~ekajuda ih obuzme mahnitost. Zbog ~ega misli{ da moramo da tirani{emo otpadnike? Zbog toga {to ne smemodozvoliti tim plemenima da porastu. Na{ Red i Red pesnika-bojovnika - odràvamo mir ve} tri hiljade godina."

"Pesnici-bojovnici!" uskliknuo sam. "Oni su ubice.""Ta~no tako. Malo je onih koji to znaju, ali pesnici-bojovnici su osnovani upravo da bi istrebljivali mahnita

plemena i mahnite kraljeve. Njihova alatka je bio teror, i oni su je dobro koristili. Nijedan kralj nije mogao darazmi{lja o ratovanju protiv svog suseda bez straha da }e ga pesnik-bojovnik usmrtiti."

"Govori{ u pro{lom vremenu, Vreme~uvaru."

"Tako je. A to je zbog toga {to pesnici-bojovnici propadaju tokom poslednjih hiljadu godina. Sada nisutoliko obuzeti o~uvanjem mira. U procesu odgajanja svojih ubica - a bila su im potrebna stole}a - razvili su religijuda im pomogne u suo~avanju sa njihovim neizbe`nim pogibijama. A ~esto su to bile samoubila~ke smrti, zbot toga{to je kraljeve, lude ili ne, te{ko ubiti, ha? Ta religija postala je njihov razlog postojanja. A sada traè sledbenike, ane mir."

Ponovo je, kao ajkula, napravio krug oko moje stolice, po~ev{i da pridikuje. Samo na{ Red, govorio je,moè da o~uva mir. Ali ako se na{ Red razdvoji u dva, ne}e biti reda (ovo su moje re~i, ne Vreme~uvarove. On jeprezirao igre re~ima kao i one koji ih koriste). Najzad }e na{e najdragocenije znanje biti rasuto kao biserje podnogama harijana.

Dugo sam razmi{ljao o njegovim re~ima. Zbog toga {to se nisam slagao sa njegovim osnovnim elitizmom,kao i zbog toga {to sam naslutio protivure~nost u njegovim verovanjima, rekao sam: "Ali ne moèmo zauvekzadràti svoje tajne. Informacije su kao virusi. [ire se."

"Virusi se mogu zadràti u karantinu", zareà on. A onda, zlokobnije dodade: "Virusi se mogu i istrebiti.""Ali svrha Reda je da otkriva znanje", usprotivih se.Glas mu je postao dubok i gadan kao vu~je reànje. "Nad znanjem treba bdeti i mudro ga koristiti, ha? A

ne pro}erdati ga kao budalasti pilot koji baca diskove Grada na dlan kurve."Le|a su me bolela i bio sam umoran, te ponovo po~eh da se pokre}em u stolici. Uhvatio me je kako se

okre}em prema njemu i zalajao: "Ne mrdaj sada! Ostani u ispravnom poloàju."Odjednom vi{e nisam èleo da ostanem u upsravnom poloàju. Bio sam umoran od toga {to on sve

vreme bulji u mene, dok ja njega nisam mogao da pogledam. Ustao sam, okrenuo glavu i zatekao ganespremnog. Izraz na njegovom licu me je iznenadio. O~i su mu bile {irom otvorene, a usne okrenute u stidljiviosmeh, kao u de~a~i}a koji po prvi put gleda vatropade. Gledao je unutar sebe, prise}ao se, mo`da je ~ak bioza{ao u trans pamtioca. Najpre nisam znao otkud to znam. O~i su mu bile tamni bazeni, slepi kao kod nekogskrajera. Razgledao je mnoga mesta odjednom, istraìvao budu}e mogu}nosti i sanjao li~ne snove. To je trajalosamo jedan trenutak, taj pogled prihvatanja, tu`ne nevinosti i ~u|enja. A onda, kao para daha u zimskom danu,nestalo ga je, a zamenile su ga o{tre vertikalne linije prkosa i drevne tuge. O~i su mu blistale mra~nom svetlo{}u,a usne mu se preokrenu{e kada je zagrmeo: "Sedi! Suzdrì se i sedi, proklet bio!"

Nisam seo. Odgurnuo sam stolicu stopalom i odvratio: "Umorio sam se od sedenja."Piljio sam u njega. Nisam mogao da zamislim kakva ga je prilika navela da misli po~nu da mu vrludaju. A

onda sam shvatio - i to je bilo jedno od bolnijih shvatanja u mom ìvotu - video sam u trenutku da to nije biloobi~no vrludanje misli. On je bio razdeljen ~ovek, traga~ mu~en ve~nim unutarnjim ratom izme|u sopstvenih snovai gorkog iskustva - to sam oduvek znao. Ali iznenada sam shvatio jo{ ne{to. Osetio sam pojedinosti oko njega:zatezanje malih mi{i}a iznad o~iju; arhai~ne govorne navike; njegove o{tre poglede na svet; njegov kiselkasti vonj;i hiljade drugih stvari. Na neki na~in sam procesovao tu bogatu struju informacija. Bio sam siguran da ga ~itam.Dok ve}ina takvih ljudi (Soli, moj mrgodni otac je jedan od njih) provodi ve}inu svojih trenutaka klizaju}i izme|usvetlosti i tame poput prestravljenog deteta koga dvojica njegovih drugova bacaju napred-nazad preko ledenogprstena, Vreme~uvar je ìveo unutar protivure~nih stvarnosti istovremeno. Bio je zaista ~ovek koji je ìveo na vrhusmrznute, unutra{nje planine, iznad ostalih ljudi. Za njega dobro i zlo nisu postojali. Ili ta~nije, postojali su ne kaosuprotnosti, ve} kao razli~iti ukusi stvarnosti, poput meda i crne, otrovne kafe, koje treba oboje okusiti, progutati i,ako je mogu}e, svariti. Re~eno terminologijom Entiteta, bio je vi{estruki ~ovek, delom heroj, delom nitkov, jeretik,tihista, determinista, ateista i verski zanesenjak - sve te stvari odjednom i jo{ mno{tvo drugih. U licu koje jepokazivao Redu i ambasadorima Civilizovanih svetova bilo je to samotno, ozbiljno lice pravednog tiranina, bilo jeto lice koje je li~no odabrao da nosi. Jo{ vi{e, izabrao je da bude ta osoba. Bilo je bolno shvatiti da ima toliku mo}izbora. Uvek sam o njemu razmi{ljao kao o ~oveku koji je u potpunosti podeljen izme|u stvarnosti umiranja i smrti.Sada sam video da nije tako. Poput svih velikih ljudi, imao je viziju. Bila je ono zbog ~ega je ìveo. Ta vizija, si}u{nideo koji sam nazreo, bila je stvar koja me je prestravila

"Dakle, mladi Malori, u {ta to gleda{; {ta vidi{?""[ta bi trebalo da vidim? Jesam li ketik, da mogu da ~itam tvoje programe kao pesme u tvojoj knjizi?""Ja li~no pitao sam se {ta si ti, {ta bi mogao da postane{."Protrljao sam nos sa strane, a onda sam rekao: "Vidim ~oveka naizgled rastrzanog protivure~nostima. Ali

u samoj osnovi postoji jedinstvo, zar ne? Nikada ne bi dozvolio inostrancima da vide ni najprostiju od na{ih tajni,a bio si i ostao sumnji~av u pogledu tajni Jeldri. Vidim..."

"Ni jedan jedini ~ovek nikada mi do sada nije tako govorio. Ni jedan jedini ~ovek!""Vidim tu tvoju strast da za{titi{, a istovremeno si..."

"Mir sada! Ne mogu dozvoliti da me moji piloti - ili ma ko drugi - ~itaju, zar ne? Vidi{ prokleto previ{e.""Vidim ono {to vidim.""Opasno je videti previ{e", primeti on. "Skrajeri to znaju. Kako be{e ona njihova mala uzre~ica? 'O~i koje

je nekada zaslepljivala svetlost sada su zaista slepe?'"Njegove o~i bile su usplamteli kamenovi dok je to govorio, a onda je pognuo glavu i protrljao svoje

sne`ne slepoo~nice. Uvek sam pretpostavljao da je prema meni razvio neku vrstu ljubavi dede prema unuku, alisada sam video da zahtevi njegove li~ne vizije uvek potiskuju i potapaju njegovu dobrotu. Kada je njegovimciljevima odgovaralo da me spase moje sopstvene naglosti, dao mi je knjigu pesama i spasao mi ìvot. Ukoliko bimoja smrt posluìla njegovim snovima ili planovima - pa, kao {to je rekao, virusi se daju istrebiti.

"Za{to si me pozvao?" upitah ga."Zbog ~ega mora{ da me propituje{, proklet bio!" Stegao je pesnice i mi{i}i na vratu mu se zatego{e. Bilo

je to kao da o~vr{}ava pred tegobnom odlukom, koju nije èleo da donese. Pomislio sam da }e, po{to ima tolikomalo milosti prema sebi, na kraju odabrati najbolniju mogu}nost. Mora da se pla{io da bi ga samilost premadrugima mogla oslabiti i nagristi ~eli~nu oprugu njegovog bi}a kao {to r|a polako pro`dire unutra{njost~asovnika.

"Zbog ~ega sam ovde?" ponovio sam.Otkora~ao je do prozora i zagrebao staklo noktima kao da je medved koji kopa po sloju leda. Nokti su se

vukli i {kripali, ostavljaju}i o{tre, ~iste pruge koje su presecale belo inje. Na trenutak je bio tih, a onda je dahodjednom pokuljao iz njega.

"Bila je to najve}a katastrofa", rekao je, "kada bi neko od mojih pilota re{io hipotezu kontinuuma samo dabi se tajna pro{irila kao virus. Trenutni pad sa jedne zvezde na drugu - dakle, shvata{, samo moji piloti smejuposedovati to znanje."

"Hipoteza se mo`da ne moè dokazati", odvratih mirno."Bilo bi dobro kada bi bilo tako.""U svakom slu~aju, ja je nisam dokazao. Tiho i Dov Danladi, isto tako i Soli - ~itavog ìvota su se upinjali

da dokaù Veliku Teoremu. Ko sam onda ja da je dokaèm?""Ha, promenio si se!" naruga se on. "Ko si ti? To bih i ja voleo da znam. [ta su ti prokleti bogovi u~inili?

Svi bismo voleli to da znamo, ha? Vra}a{ se sa Agatange kao duh i iznenada, tako bar izgleda, nau~io si sesmernosti... i drugim stvarima."

"Na {ta misli{?""Zna{ ti, Malori, zna{. Pre deset dana tvoj Bardo uni{tio je deo Tihovog spomenika, zar ne? Reci mi, {ta se

desilo tog dana?""Bardo se napio do besvesti i polomio jedan od kristala.""Moji isku{enici kaù mi da si za{ao u sporo vreme - je li to istina?""Kako to moè biti istina? Kako je mogu}e u}i u sporo vreme bez pomo}i kompjutera?"Tresnuo je pesnicom o prozorski okvir i zareào: "Zbog ~ega mora{ da odgovara{ na pitanja drugim

pitanjem, proklet bio! Reci mi, jesi li u{ao u sporo vreme?""Neki kaù da jesam", sloìo sam se. "Ali prava istina je da sam zaustavio vreme.""Zaustavio vreme? Ha, nisam ni pomislio da je to mogu}e! Ali ti si istinoljubiv ~ovek, zar ne? Ne bi ti

lagao Lordu âsologu. Za{to, Malori, za{to si toliko obuzet tim svetim mi{ljenjem o istini?""Ne znam.""Razmetanje! Postoje istine i istine. Istina je promenljiva kao i vreme.""Ne verujem u to."Protrljao je o~i i pogledao me. "Mora{ mi obe}ati jednu stvar, mladi Malori. Ukoliko ikada otkrije{ dokaz

Velike Teoreme, ne sme{ obavestiti ni ketike, ni aka{ike, ni kantore, ni tvoje drugove pilote. Ne sme{ re}i nikomeosim meni."

Stajao sam nepomi~no dok sam velikom brzinom razmi{ljao. Ukoliko ikada budem re{io Hipotezu i potomse poverim Vreme~uvaru, znanje bi nestalo poput svetlosti u crnoj rupi.

"Zavetovao sam se da tragam za istinom", rekao sam napokon."Zavetovao si se da traga{ za istinom, a ne da je seje{ na sve strane i raspr{ava{ kao starac mokra}u.""Pred tobom, u Dvorani pilota, pre ~etiri godine, dao sam zavet da }u tragati za mudro{}u i istinom ~ak i

ako to traganje moè da dovede do pusto{enja i smrti.""Pusto{enja i smrti! îje smrti, proklet bio! Zar je mudrost dopustiti da istina razori Red?""îtavog ìvota sanjao sam o tome da dokaèm Veliku Teoremu."

"Snovi, {ta su snovi? Zbog ~ega si tako prokleto tvrdoglav? Za{to? zbog ~ega?" A onda je zaje~ao: "îjasmrt? îja }e to smrt biti?"

"îtavog ìvota, i dan dana{nji, sanjam o Redu, o ~itavom univerzumu u kome su mudrost i istina jedno.""Plemenite re~i, naivne re~i - kako sam samo umoran od re~i!" U njegovom glasu ose}ala se gotovo

nepodno{ljiva napetost, u svakoj od njegovih ~eli~nih re~i. "Ili mi se zakuni ili nemoj.""Ne mogu ti se zakleti.""Tako."Tu poslednju re~ izgovorio je turobno, sa puno àljenja, kao da ne moè da podnese da mu usne obikuju

tako jednostavnu skupinu glasova. Zvuk je visio u vazduhu poput tihog brujanja zvona. Neko vreme me je gledao.A u njegovim o~ima behu ljubav i mr`nja i jo{ jedna strast o kojoj sam razmi{ljao kao o èlji, ili èlji za usudom,njegovim usudom i mo`da univerzalnim usudom, za koji mora da je shvatio da predstavlja najstra{niji inajsamotniji usud od svih. Onda se namr{tio, odmahnuo rukom i okrenuo od mene, zagledan kroz prozor. Potomme je otpustio. Pre nego {to sam napustio Kulu, kako sam mislio, poslednji put, i ja sam pogledo napolje, dole naisku{enike koji su se klizali po okolini, nesvesni suda koji je upravo izre~en nad njihovim snegom posutim glavama.

20. PRSTENOVI KVALARA

Kada bih ikada mirna nebesa nad sobom ra{irio i vinuo se na sopstvenim krilima u svoja nebesa; kadabih radosno zaplivao u dubokim svetlosnim razdaljinama i kada bi ptica mudrosti do{la - ali ptica mudrosti ovakogovori: "ûvaj se, ne postoji gore, niti dole! Okreni se, uzmakni, vrati, ti koji si svetlost! Pevaj! Ne govori vi{e! Nisuli sve re~i te{ke i stvorene smrti radi? Nisu li sve re~i la` za one koji svetlost jesu? Pevaj! Ne govori vi{e!" Oh, kakoda ne ùdim za ve~no{}u i za ven~anim prstenom prstenova, prstenom ponavljanja?

Nikada do sada ne na|oh ènu od koje bih èleo decu, osim ène ove koju volim: jer tebe volim,ve~nosti.

Jer tebe volim, o ve~nosti!

Sedma meditacija smrti pesnika-bojovnika

Istori~ari veruju da su pred kraj drugog stole}a Seoba pesnici-bojovnici usavr{ili ve{tinu kori{}enjabiokompjuterskih sklopova da bi zamenilil delove mozga. Ali za razliku od Agatangijanaca, pesnici-bojovniciprimenili su svoju ve{tinu u druge svrhe. Slel-mimikrija, taj neizrecivi zlo~in pri kojem vispreno izra|eni programipesnika upravljaju mozgom `rtve, samo je jedna od primena. Poznato je tako|e da pesnici uni{tavaju delovesopstvenih mozgova. To ~ine da bi sebi dali mo} nad ose}anjem vremena, tako da bi mogli usporiti vreme bezpomo}i spoljnjeg kompjutera. I iz drugih razloga. Govori se i da menjaju najtemeljitije programe sopstvenihmozgova ne bi li izbrisali svoj strah od smrti. Zaista, ketici veruju da su oni u potpunosti li{eni ose}anja straha. Utom pogledu, pesnici su neprirodna bi}a, jer strah je za ~oveka isto toliko prirodan kao i disanje. @iveti, osetitizvezdanu svetlost u svojim o~ima i radost dubokih svetlosnih razdaljina biti - to je sve {to znamo. Ne biti -nezamislivo je i prema tome zastra{uju}e. Ptice koje {ire svoja krila na suncu, srebrne ribice sa dna koje klize krozsvoj svet tame, ~ak i svesni kompjuteri, u svom ekstati~nom unutarnjem pucketanju elektriciteta i munjevitimprotocima informacija - sva ìva bi}a, u nekom najsi}u{nijem deli}u svojih bi}a, moraju osetiti strah predkona~nom misterijom.

Kada sam po~eo da ispitujem razli~ite gradske pesnike-bojovnike, da ih ispitujem po barovima,svrati{tima, ledenim prstenovima i kafeima u koje su ~esto zalazili, Bardo me je naizmeni~no optuìvao da samostao bez straha i da èlim da patim zbog ove misterije. "Jesi li lud?" rekao mi je nekoliko dana nakon mog susretasa Vreme~uvarom. "Oh, jesi lud - uvek sam znao da jesi. Ti pesnici ubijaju zato {to vole smrt, zar ne zna{?"

"Istina je", sloìo sam se. "Oni oboàvaju smrt. Ali èlim da prona|em svoju majku - brine me na~in nakoji je nestala."

Bio sam veoma zabrinut zbog njenog spletkarenja sa pesnicima-bojovnicima. Planirao sam da prona|empesnika-bojovnika sa kojim se druìla proteklih dana. Ali zog toga {to sam bio novjalija u traganju za ljudskimbi}ima, on je umesto toga prona{ao mene.

Pokraj Vrtova Hijacinta, du` Toka, tamo gde ovaj ponire ju`no prema Starom Gradu, nalazi se skupina oddvanaest zgrada napravljenih u potpunosti od egzoti~nih vrsta drve}a. Neke od gra|evina predstavljaju zdanjapuna {upljina po kojima su sme{teni artefakti i relilkvije istori~ara; neke su malo manje. Njihove elegantne odajeod ugla~anog ruìnog drveta prepu{tene su isklju~ivo prikazivanju umetnosti, tu|inske i ljudske, drevne i moderne.

Iako je svih dvanaest zgrada povezano sa Muzejom umetnosti, ba{ te manje gra|evine sadrè freske i slikovnepesme Frava{ija, ledene skulpture sa Uradeta i druga blaga. Najmanja zgrada, klasi~na ~etvorougaona dvoranasa stubovima od lomnikovog drveta na pro~elju, naziva se Ku}om Se}anja. Njena ~etiri odeljka ispunjena sumno{tvom prostorija, ali najpoznatija je Galerija Hibaku{a. Tamo po~ivaju neke od najstarijih fresaka, kojeprikazuju neverovatne prizore haosa i rata. Tamo se slikovne pesme obrazuju, kovitlaju i stapaju, prikazuju}i epskebitke Stole}a Holokausta. Do{ao sam da vidim slavnu fresku 'Uspon ~ove~anstva', koja se pruàla du` stotinustopa severnog zida. Kad god sam bio zabrinut ili umoran i pun hladno}e od klizanja ulicama Grada, voleo samda sedim na nekoj od klupa Galerije, da udi{em mirise toplog drveta i cve}a; voleo sam da posmatram freskekako se kre}u, njihove lepe boje. Bila je to jedna od mojih omiljenih zabava.

Bilo je kasno popodne, i nisam bio sam. Pokraj mene, u blizini sredi{ta duge prostorije, bio je parfabulista, bez sumnje u potrazi za nadahnu}em za sopstveno delo. A na rubu tepiha iza moje klupe, u blizinifontane mehurova, nalazila se skupina Prijatelja Bo`jih sa Simuma. Svi su bili vrlo visoki i mr{avi i ose}ali su se nabeli luk, kozji koren i druge egzoti~ne za~ine. Imali su naviku da tresu srebrnim lancima koji su im vezivali dugu,crnu kosu. Ta navika me je nervirala, kao i njihovo {u{kanje. Dok su {aputali, {u{kali su, zubni glasovi su im izletalina usta u ùrstrim, poluprigu{enim naletima. Jedna od njih re~e: "Vidi{? Eto dokaza da su Seobe po~ele za vremeStole}a Holokausta, a ne posle njega. Ba{ kao {to se misli." Pogledao sam mehurastu plavu, zelenu i belu bojuslike. Gledao sam srebrne rakete kako se diù iz okeana Stare Zemlje, ali da li su rakete bile brodovi lansiraniprema zvezdama ili projektili natovareni fuzionim oru`jem, bilo je te{ko re}i. A onda se jedna raketa podelila udve, dve u ~etiri i tako dalje, i iznenada su to bile blistave zvezde u maglini Ete Karine, a ~etiri broda pretvorila suse u ~etiri hiljade traka svetlosti. Svetlost se prostirala napolje u velikim, blistavim loptama. U jednom bleskuispunila je maglinu prozra~nim belilom. Na trenutak je ~itav sredi{nji deo slike bio beo, a zatim se nasumcepojavi{e mrlje sivila da upravljaju blistavilom. Belina je potamnela do nebesko plavog kada su mrlje po~ele dauzimaju odre|eni oblik, i hiljadu crnih, pe~urkastih oblaka po~e da se diè iz atmosfere Stare Zemlje. Nisamnimalo bio siguran da je slika predstavljala 'dokaz' za kojim su tragali Prijatelji Bo`ji. înilo mi se verovatnijim daje za Frava{ija koji je napravio fresku Seoba bila holokaust.

Nakon izvesnog vremena postao sam svestan neosetne promene u prigu{enim zvucima i mirisima uprostoriji. Zadah kozjeg korena i belog luka se povukao; uznemireni glasovi i ùstro {u{kanje tkanine zamenili sudo{aptavanje. A onda je sve utihnulo i ja sam osetio iznenadni miris kana-ulja. Ratnici-bojovnici, znao sam, bili supoznati po svom kori{}enju mirisa od isparljivog kana-ulja. Okrenuo sam glavu i tamo je stajao ~ovek veomarazvijenih grudi i srednje visine, koga o~igledno nije zanimalo gledanje slikarije. Posmatrao je mene. Prou~avao mije lice kao majstor igra~ {ahovsku tablu, sa jakom, gotovo fanati~nom koncentracijom. Smesta sam znao da jepesnik-bojovnik; svi pesnici-bojovnici otesani su iz istih }elija. Imao je talasastu crnu kosu, bakarnu koù i izvijenvrat, tipi~an za njegovu vrstu. Bio je izuzetno lep, kao {to je to ~esto slu~aj sa vrhunski rasplo|avanim rasama.Kako su pravilno izgledale proporcije njegovog prefinjenog nosa i {irokih jabu~ica, kako uravnoteèna njegovaizvajana vilica, kakva divna, zastra{uju}a simetrija! Ali jedinstvene o~i pesnika bile su obdarene najupe~atljivijomlepotom: njegove o~i bile su tamne boje indiga, gotovo ljubi~aste; o~i su mu bile ìve, bistre, du{evne, prepuneprisustva duha - u potpunosti li{ene straha. Iako je izgledao mladoliko, mislim da je morao biti star, jer samo~ovek koji je mnogo puta vra}an u mladost moè da ima takve o~i. Ali ne, setih se, pesnici-bojovnici ne vra}ajusebe u mladost. Oboàvaju}i smrt kako to oni ve} rade, smatraju da je najve}i greh - zapravo jedini greh -produìti ìvot nakon 'trenutka mogu}eg'. Pesnik-bojovnik je zna~i bio mlad koliko i ja.

Si{ao je do ruba tepiha sve dok nije stajao gotovo povrh mene. Pokreti su mu bili skladni, ùstri, precizni."Ime mi je Davud", re~e on, a glas mu je tekao kao rastopljeno srebro. "A ti si Malori Ringes, zar ne? ûo samnaj~udnije stvari o tebi."

Osim titrave, drhtave slike i ostalih fresaka na daljem zidu, prostorija je bila prazna. Niko ne verujepesniku-bojovniku, pomislio sam. Pogledao sam crni, hermelinski ogrta~ i upadljivu kamelaiku duginih boja podnjim. Ode}a mu je bila bogata i divna, iako je bilo poznato da pesnici ne mare za bogatstva i vrlo malo za lepotu.Obratio sam pa`nju na njegove ruke, u potrazi za prstenovima. Svi pesnici-bojovnici nose dva prstena, po jedanna malom prstu obe ruke. Prstenovi se prave od razli~itih metala i mogu biti raznih boja, zelene ili ùte, indigo iliplave. Ima sedam boja, i kao {to su pore|ane u spektralnom nizu, svaka ozna~ava stepen dostignu}a pesnika-bojovnika. Ljubi~asti prsten zna~i da je sedmi i najniì krug; crveni prsten se dodeljuje onim retkim pojedincima kojidostignu prvi krug. Prsten na levoj ruci je prsten pesnika, dok je na desnoj ruci prsten ratnika. Govori se da niko dosada nije bio dovoljno veliki pesnik i ratnik da ponese dva crvena prstena. Na malom prstu njegove leve ruke bioje zeleni prsten. Bio je, zna~i, ~etvrti krug pesnika; njegova pesni~ka ve{tina nije bila izuzetna. Ali na drugom prstu

nosio je, izrezan od jednog od ve{ta~kih materijala sa Kvalara, crveni prsten. Prsten kao da je plamteo da bi seusaglasio sa crvenilom slike, i on re~e: "Traìo si me, tako mi kaù."

"Poznaje{ li moju majku? Jesi li ti pesnik koji... poznaje{ li moju majku?""Dobro znam tvoju majku.""Gde je?"Pre~uo je moje pitanje i ugla|eno napravio naklon glavom. "Poèleo bih da te sretnem u svakom slu~aju,

da upoznam sina takve majke. Prikupljao sam pri~e o tebi. Jednog dana, ako poìvim, napisa}u pesmu. ûo samda si zaustavio vreme pre petnaest dana i spasao svog prijatelja smrti."

"Ne bi trebalo da slu{a{ ogovaranja.""Ni ti nije trebalo da spasava{ svog prijatelja pred njegovim trenutkom. I koliko mi je poznato, nije posredi

ogovaranje. A znam i za Agatangu. Mi pesnici smo upoznati sa...""Da", upadoh mu u re~, "majstori ste slel-mimikrije.""Koristi{ taj klevetni~ki izraz.""Vi stvarate ljudska bi}a li{ena slobodne volje.""Misli{ li da zna{ {ta je to slobodna volja?" odvrati on uz sme{ak."Vi ste ubice koje ubijaju radi zadovoljstva.""Misli{?"Bio sam zbunjen, pometen njegovim zubima i prijatnim osmehom, uljuljkan njegovim toplim, umiruju}im

pona{anjem. Upitao sam: "Pa, onda, da li ubijate?""êsto.""A va{e `rtve su ponekad nevine?"Nasme{io se ponovo, a o~i mu se zaiskri{e. "Nikada nisam video nevinu ènu ili ~oveka, nisam, ~ak, video

ni nevino dete - a ti, Malori Ringesu? Ti zna{ da nema prave nevinosti. Ne, nemoj se buniti, jer vidim saznanje ubrazdama na tvome ~elu."

Protrljao sam koù iznad svojih o~iju i optuìo ga: "Vi pesnici - vi ste oboàvaoci smrti, ~ini mi se.""Razume se. Ako ho}e{ - pri~aj mi o oboàvanju. Ili da ja recitujem tebi? Dario Crvenprsten je jednom

spevao pesmu o oboàvanju. Da ti je izdeklamujem?""Ne", gotovo se obrecnuh. "Mrzim poeziju.""Ako je to istina, onda si bogalj u du{i. Ali ne ~ini mi se da mrzi{ poeziju.""Gde je moja majka?""êka me.""Gde ~eka?"Opet je prenebregao moje pitanje i pokazao ugao slike; unutra{njost Orionove magline bila je osvetljena

zvezdama gde su neki od prvih ljudskih iseljenika podigli svoje nove domove. "Zgodno", primeti on. A onda: "Hej,{ta misli{, da li je lepota ove slike za{ti}ena?"

"Ne znam na {ta misli{.""Kada bi neko hteo da uni{ti ili ukrade sliku, {ta bi se dogodilo?""Zbog ~ega bi iko èleo da uni{ti sliku?" upitah ga. "A i kada bi je iko ukrao, roboti bi ga, ~ini mi se,

zaustavili pre nego {to napusti muzej.""A kada bi nekim slu~ajem i roboti bili uni{teni, za kakav prekr{aj bi taj zami{ljeni lopov bio optuèn?

Kra|u? Vandalizam? Ubistvo?""Ne moè{ ubiti robota." Slegnuo sam ramenima, ve} i zato {to nisam znao na {ta }e ovaj sled misli da

izi|e."Drago mi je da shvata{, Malori - u stvari, ne moè{ ubiti robota."Stegao sam pesnicu i rekao: "Ljudi nisu roboti."]utao je i sme{io mi se."Ti oblikuje{ re~i da bi posluìle tvojim ciljevima", nastavio sam."Istina, pesnik sam, na kraju krajeva. A ti po~inje{ da gleda{ o~ima bojovnika: ne moè{ ubijati robote jer

oni u stvari nisu ìvi. Ne mogu da se programiraju i nemaju pravu svest."Ustao sam i zatvorio svoju kamelaiku. "Ne bi trebalo da razgovaram sa tobom. Ne shvatam zbog ~ega

vam Vreme~uvar dozvoljava da se kre}ete na{im ulicama.""Zato {to je Nikadija slobodan grad, a pesnik-bojovnik mora da ima svoju slobodu.""Slobodu", ponovih i zavrteh glavom."A postoji i drugi razlog. Tvoj Vreme~uvar ima svoje robotske strahove ba{ kao i svi drugi. Gotovo svi."

"Zna~i, pretite i Vreme~uvaru?""Nisam rekao ba{ tako.""Nagovestio si to.""Pesnika mora{ slu{ati veoma pa`ljivo", upozori me on i dota~e usne zelenim prstenom. "Govorimo

srebrnim jezicima, a re~i nam ponekad imaju vi{estruka zna~enja.""Ovde sam da bih gledao sliku, a ne da bih slu{ao."Nesme{io se, naklonio slici i rekao: "Ukoliko }e te to zadovoljiti, ja }u slu{ati tebe. Pri~aj mi o Solijevim

odajama, a ja }u slu{ati. Postoji li spolja{nja soba koja se spaja sa unutra{njim - da li je to istina? Kolike suprostorije? Koliko stepeni{ta vodi do njih?"

Razgovarali smo neko vreme, ili ta~nije, on mi je postavljao pitanja na koja ja nisam odgovarao. @eleo jeda zna koje vrste hrane Soli najvi{e voli, u kom poloàju spava i druge li~ne stvari. Pa`ljivo sam slu{ao njegovere~i. Smesta sam shvatio da namerava da ubije Solija.

Stajao sam vrlo mirno pre nego {to sam rekao: "Odlazi. Ne}u ti pomo}i da ubije{ bilo Solija, bilo kogadrugog."

Dodirnuo je crvenim bojovni~kim prstenom svoje crvene usne. "Ima pri~a o tvom putu do Alaloija - govorise da zna{ {ta je to ubistvo."

"[ta ti je moja mati ispri~ala?""Da je Soli tvoj otac; da ga mrzi; da on mrzi tebe."Zurio sam u njega, a mi{i}i su mi se zategli; pitao sam se, ako bi se moj ose}aj za vreme rastegao, da li

bih bio dovoljno brz da ga ubijem pre nego {to on ubije mene. Piljio sam u njegov prsten. Nisam mislio da bih biodovoljno brz.

îtao mi je sa lica i rekao: "Ne pla{i se previ{e bliskog prilaènja smrti. Ne pla{i se umiranja.""Sva ìva stvorenja se pla{e smrti.""Ne, u potpunosti gre{i{", re~e on i ponovo se nasme{i. "Jedina istinski ìva bi}a su ona koja se ne pla{e

smrti."Stegao sam pesnice i rekao mu: "Nagove{tava{, zna~i, da ljudska bi}a nisu u potpunosti ìva. To je

besmislica.""Ljudeska bi}a su ovce", odgovori on."A {ta su to ovce?""Ovce su kao rundavci, samo gluplje. Na Staroj Zemlji, a i danas na mnogo planeta, drè ih u stadima

radi vune i mesa.""Ljudska bi}a nisu ovce.""Misli{? Jesi li ikada ~uo parabolu o ketiku i njegovoj ovci?"Gledao sam u sliku, u progresiju rasprskavaju}ih zvezda koja je predstavljala po~etak blistavog haosa

Vilda. ûo sam kako ljudi prolaze kraj galerije, ali se nijedan od njih nije odlu~io da u|e. "Vreme~uvar oboàvaparabole", rekoh, gotovo sam za sebe.

Mora da je to shvatio kao znak ohrabrenja, jer je nastavio: "Bio jednom na Uradetu ketik koji je imaoveliko stado ovaca. Ali ketik je bio vrlo zauzet pravljenjem metaprograma za koje se nadao da }e mo}i dakontroli{u njegove sopstvene osnovne, telesnije programe. Usled toga, imao je premalo vremena da pazi na svojestado. êsto bi mu ovce zalutale u {umi ili upale u sne`ne nanose i jo{ gore, beàle su jer su znale da ketik èlinjihovu vunu i meso."

Bacih pogled prema vratima, odmeravaju}i rastojanja svojim o~ima, dok je Davud nastavljao sa svojomparabolom. "Jednog dana ketik prona|e odgovor na svoj problem. Programirao je ovce da poveruju da subesmrtne. Ubedio ih je da ih nikakvo zlo ne}e zadesiti kada ih oderu; ovce su verovale da }e to biti dobro za njih,~ak i prijatno. Onda je napisao program da natera svoje ovce da veruju da je on dobar gospodar, koji toliko volisvoje stado da bi sve u~inio za njega. Tre}e, kroz glupe mozgove ovaca pustio je program koji ih je uverio da,ukoliko bi im se ne{to lo{e desilo, to sigurno ne}e biti odmah, u svakom slu~aju ne tog dana. I tako su one mogleda nastave sa svojim mehani~kim mislima o ispa{i, parenju i izleàvanju na suncu. A poslednje - i to je bio ketikovnajlukaviji program - ubedio je ovce da one uop{te nisu ovce; neke je ubedio da su vuci, neke da su ov~arski psi,druge da su ljudi, a neke da su izuzetno vispreni ketici.

Nakon toga sve njegove brige sa ovcama su se okon~ale. Posvetio je svu svoju ume{nost ponovnojrazradi svojih najdubljih programa. Ovce vi{e nikada nisu beàle. ]utke su ~ekale dan kada }e ketik do}i ponjihovu vunu i meso. A ketik..."

"A ketik", ume{ah se ja, "ìveo je dugo i sre}no. Mislim da mi se ne dopada tvoja parabola - ljudi nisuovce."

Palo mi je na pamet da se bunim previ{e vatreno, preglasno. Plo~e od ruìnog drveta nad slikomodjekivale su od mojih re~i poricanja. Poku{ao sam da shvatim verovanje pesnika-bojovnika da neko, da bistvarno ìveo, mora da 'ìvi kao da je ve} mrtav'. Bila je to ~udnovata, nemilosrdna filozofija, ali opet, pesnici-bojovnici su ~udni koliko i sistem koji ih je stvorio, i ne znaju za milost. Plode se za savr{enstvo; govori se da su senjihovi veza~i pozabavili mu{kim i ènskim genomima, u potpunosti izbaciv{i suvi{nu i neprikladnu DNK. NaKvalaru, svake godine se odgaji milion identi~nih zigota i milion identi~nih, savr{enih beba ugleda svetlost dana.Ali one u stvari nisu tako savr{ene. Neke bivaju nasumice ubijene neposredno nakon {to udahnu prvi dah. To trebada bude demonstracija da ìvimo u nasumi~nom, nemilosrdnom univerzumu. Mnogi bivaju ubijeni zbog toga {tone mogu da nau~e smrtonosne ve{tine bojovnika ili prefinjene re~i pesnika. Kada napune dvanaest godina,pesnicima-bojovnicima daju noève i grupi{u ih po dvoje. Samo jedno iz svakog para preìvljava tu surovu borbu,a zatim se parovi prave ponovo i ponovo, sve dok ne preostane mo`da desetina od prvobitnog miliona. Sli~anpostupak na poetskim nadmetanjima izdvaja najpoetskiju decu. Gubitnike, decu koja mucaju, koja ne mogu daizbace divne, mudre re~i pred licem smrti, pozivaju da se sama ubiju. One koji su prevelike kukavice da bi izveli taj'najplemenitiji' ~in ostali mu~e do smrti. Mu~enje, pri~ala mi je jednom Kolenija Mor, nije zami{ljeno kao kazna.Ono treba da natera nesre}no dete da reprogramira svoj strah od smrti u poslednjem trenutku, da bi mu seomogu}ilo da kona~no spase svoj kratkoveki ìvot makar i u trenutku dok mu izmi~e. Postoje i druge, gore probekoje pesnici-bojovnici moraju da pretrpe dok odrastaju. Tu su izmene tela i mozga, neprimetno modelovanje~ovekove du{e. Niko, ~ak ni eshatolozi, ne zna mnogo o tim probama. Ali dve stvari su izgleda sigurne: da jezami{ljeno da svaki trenutak njegovog ìvota pesnika-bojovnika vodi glatko prema smrti, i da od po~etnog milionasamo stotinak poìvi da ponese prstenove Kvalara.

Davud se nasme{i i prodorno zagleda u mene, kao da moè da pro~ita moje najdublje programe. Bio jeto ~ovek koji se pre~esto sme{io, ali moram priznati da je imao divan, prodoran osmeh. Na neki na~in, bio jenajprodornija osoba koju sam ikada sreo. "Ketik koji je osnovao Red pesnika-bojovnika", re~e on, "nije ìveo dugoi sre}no. Na kraju krajeva, {ta je sre}a? Taj ketik je, nakon mnogo te{kog rada, najzad uspeo da dekodiraprogram svoje smrti, ili bolje bi bilo da kaèm, svoj program straha od smrti. O~istio ga je iz mozga, iz samihneurona. I gle - mnoge su pesme napisane o tome - ketik je otkrio da nas u stvari strah od smrti porobljava.Mogao bi re}i da nas uàs pred umiranjem sopstvene li~nosti {alje da se slepo teturamo po svakodnevnimdu`nostima kao da nismo ni{ta drugo do roboti koji hodaju u snu, programirani da se hrane, piju i pare. Strah jedroga koja nas tera da usnemo. Ali kada straha nestane - ne, pilote nemoj ba{ sada i}i - kada se strah ugasi, to jekao kada sko~i{ u bazen hladne vode. Bu|enje je divno. Videti jasno, osetiti ja~inu svakog trenutka ìvota - to jeu~enje pesnika-bojovnika; to je razlog na{eg ìvota; to je razlog na{eg umiranja."

Tada sam po{ao odatle. Nisam èleo da mi ubica pri~a kako treba ìveti svoj ìvot. Ali Davud podiè svojuveliku, ~etvrtastu {aku i re~e: "Molim te, ne idi. Mnogo je toga od pesnika u meni {to govori bojovniku u tebi. A utebi - takve tajne! Reci mi, pilote, jer toliko sam pre{ao da bih to saznao: kako to izgleda kada umre{?"

"[ta mogu da ti kaèm {to ve} ne zna{?" upitah ga. "Jesam li umro? Neki kaù da jesam, ali onda, {ta jesmrt? Sada ìvim, i to je ono bitno - umoran sam od razmi{ljanja o ìvotu i smrti, muka mi je od razmi{ljanja osmislu ili nepostojanju smisla. Ti, sa svojom potrebom da prigrli{ sopstvenu smrt, da ìvi{ èstoko - ili da umre{ -bez obzira na bol koji nanosi{ sebi ili drugima - ti misli{ da moè{ probuditi èstinu u ~oveku, ali pakleno je bitiprevi{e budan, previ{e svestan, zar ne?"

A on samo re~e, navode}i svoje gospodare: "Onaj ko nosi svetlost mora da otrpi plam."Protrljah slepoo~nice zagledan u rub tepiha na ugla~anom podu. "Daj mi onda tamu", rekoh."Kako to izgleda ponovo ìveti?"Zbog toga {to su me njegova pitanja zamarala, zbog toga {to sam iznenada osetio inat i prkos kao da

sam mladi putnik, rekoh grubo: "Da bih ìveo, umirem.""Dopada ti se da se ruga{ ljudima, je li? Molim te, nemoj mi se rugati; bilo bi besmisleno rugati mi se.

Voleo bih da znam o Agatangijancima, o njihovoj konstrukciji, njihovim programima, o tebi.""Nije li ve{tina Agatane sli~na ve{tini pesnika-bojovnika?""Sli~na je, ali ne i jednaka.""Vi, pesnici - kada vi preprogramirate svoje `rtve...""Nisu oni '`rtve', pilote. Oni su preobra}enici za Put Bojovnika.""Ali vi im oduzimate slobodnu volju, tako kaù."

Zabacio je rub svoga ogrta~a i ogolio mi{i}avu ruku. "To pitanje slobodne volje je sloèno i varljivo i miga ovde ne}emo re{iti. I bolji ljudi od nas zarobili su svoje umove razmi{ljaju}i o slobodi volje. Recimo da je ìvobi}e slobodnije, relativno slobodnije, ukoliko je njegova nezavisnost od okoline ve}a. [to vi{e zavisi od drugih ìvihsistema, utoliko vi{e su njegove aktivnosti oblikovane podraàjima iz okoline. Nezavisnost se pove}ava sasloèno{}u; {to ve}a sloènost, ve}a je sloboda volje. Virus, na primer, uglavnom mora da ~ini ono za {ta jeprogramiran. ôvek je sloèniji."

"Zna~i, ipak podrazumeva{ da ljudi imaju slobodu volje?""Ljudi su roboti i ovce.""U to ne verujem.""Neki ljudi imaju slobodnu volju u nekim trenucima", re~e on i ponovo se nasme{i.Posegao sam u no`ni omot svoje kamelaike i izvadio jednu od svojih klizaljki. Drào sam je u ruci.

"Verujem da imam slobodu volje da ovo ispustim ili ne, kako god poèlim.""Slobodna volja je varljiva.""Ne}u je baciti", rekoh i vratih klizaljku u omot. "Slobodan izbor, slobodno done{en.""Ali ipak ne ba{ toliko slobodan, pilote. Za{to si odabrao da je ne baci{? Zbog toga {to je ovaj fini, drveni

pod tako lepo ugla~an? Ne bi valjda napravio brazdu u tako finom podu, zar ne? Ima{ po{tovanja za lepoizra|ene stvari - toliko vidim. Ali odakle to po{tovanje? Ko ga je programirao u tebe? Ne moè{ mi to re}i, alimogu ja tebi: bila je to tvoja majka, pre mnogo godina, kada si bio dete. U~ila te je lepoti bez re~i, na~inom nakoji je cenila lepotu, nemu{tim jezikom svojih o~iju i ruku. Tvoja majka voli lepe stvari, iako ~ak i ne zna za tu svojuljubav, makar je i poricala kada bi je pitao."

Ponovo sam izvadio klizaljku i uperio je u njega. "Bojim se da pitam otkud zna{ toliko mnogo o mojojmajci."

"Tvoja majka je sloèna èna, ponekad smu{ena, ali sam joj pomogao da stvari sagledava jednostavnije.""Reci mi.""Tvoja majka do{la je slobodno do mene. Slobodnom voljom me je zamolila za pomo}. Tako je sa svima

kojima pomaèmo.""Zna~i, pomogli ste joj da izgubi sebe. Vi pesnici...""Mi pesnici menjamo beskorisne programe novima. Da bismo im pomogli da izivr{avaju svoje...""Moja majka nije robot, proklet bio!"Koraknuo je unazad i nasme{io mi se. Iako mora da je znao da sav podrhtavam od èlje da ga ubijem,

bio je sasvim opu{ten. "Metaprogram tvoje majke ponovo je napisan", re~e on gotovo nemarno. "Njen glavniprogram, program koji je defini{e - isti je slu~aj sa svim preobra}enicima, religijskim ili drugim."

"Reci mi, onda, kakav je taj novi program.""Ho}e{ li mi ti, Malori Ringesu, re}i kod svojeg novog programa? Programa koji su Agatangijanci upisali u

virus?""Jesi li zbog toga do{ao?""Program, Malori, metaprogram - reci mi. [ta upravlja tobom? [ta te pokre}e?"Stegao sam klizaljku, a njena o{trica zari se u meso mog dlana. "Kada bih znao, kada bih znao - kako ti

mogu re}i ono {to ne znam, proklet bio!""Svi treba da znamo kod svojih programa", pro{apta on. "Ina~e nikako ne moèmo biti slobodni."To rekav{i, okrenu lice slici i uzdahnu. "Frava{i su veoma ve{ti sa svojim ìvim slikama. Ovo je lepa slika -

uvek sam uìvao da posmatram kako se kolonije bakterija kre}u preko slike. Program je tako elegantan,kontrolisan, pa ipak nepredvidljiv."

Kao da freska slu{a njegove re~i (ili je mo`da Davud odmerio kada }e izgovoriti svoje re~i sa neizmernomprecizno{}u), upravo tada, u sredi{tu slike, zvezdano jato pojavi se i zablista. Najblistavija zvezda bila je PesnikovaSlava; u orbiti oko te paklene, plave binarne zvezde nalazila se mala, ùtomrka mrlja koja je predstavljala planetuKvalar. Kako se perspektiva menjala i uve}avala, planeta poraste do veli~ine sne`ne jabuke. Davud me pogleda,nasme{i se, zatim zaroni ruku u pregibe svog ogrta~a. Izvadio je no`; bila je to dvosekla ubila~ka, blistava stvar.Drào ju je preda mnom. "Da li je moja volja slobodna?" upitao me. "Mogu li da pustim ovaj no` ili ne, kako godpoèlim?"

Iznenada sam postao svestan prodorne ljutine kana-ulja, jezive sporosti svog udisanja. Sklopio je prsteoko noà. Kretao se veoma brzo. Bio je uravnoteèn i fluidan dok je zalazio u stanje usporenog vremena pesnika-bojovnika. I moj sopstveni ose}aj vremena po~eo je da se rasteè i usporava, ina~e nikada ne bih uspeo da u|emu trag njegovim pokretima. Drào je no` izme|u palca i kaìpsta. [ibnuo je rukom napred. No` rascepi prozra~nu

spoljnu membranu slike i zari se u srce crvene sfere koja je predstavljala Kvalar. Tamo ostade, drhte}i. Gusta masacrvene i narandàste boje briznu iz rane, obojiv{i no` te~nom r|om. Brizganje oslabi, uspori se u pulsiraju}ecurenje, a zatim sasvim prestade. Poput lave koja brzo o~vr{}ava, boja je potpuno prekrila se~ivo noà. Delovalaje poput vulkana koji se odigao sa povr{ine slike.

"Pogledaj sliku, pilote."Uàsnuto sam gledao vandalsko delo. Dok sam zurio, primetih neobi~nu stvar: slika se sama zaceljivala.

Davud, kakve god da su mu bile namere, nije uspeo da je uni{ti. Do{lo je do divlje navale grimiza i brizgaju}egnarandàstog dok su se boje preure|ivale, otkrivaju}i najneverovatniju osobinu konstrukcije. Video sam freskumnogo puta, ali nikada nisam posmatrao dramu koja se odvijala pred nama. Sa razlivene povr{ine Kvalara izbicrvena mrlja boje i po~e da putuje du` slike. Dok se kretala, blistala je, razu|ivala se i rasla. Mrlja - sve je vi{eli~ila na fetus star dvadeset dana - padala je kroz crno jezero ìve boje sve dok nije dospela do male, ùte zvezdekoju prepoznah kao Darein Luc. Zatim se tamo stvori mno{tvo zvezda, i na trenutak crvena mrlja nestade u poplavisvetlosti. Iznenada, u prostoru iza Darein Luc, me|u belim zvezdama, po~e{e da se izdvajaju okrugli, crvenimeseci. Bilo ih je mnogo. Meseci se ugnezdi{e u maglini koju sam dobro poznavao. Odabrali su zvezdeTranizistorskog Entiteta. Meseci po~e{e da pulsiraju, a crvene trake svetlosti izbi{e sa njihovih povr{ina, dodiruju}ijedna drugu, spajaju}i mesece u mreù crvenih vlakana. Shvatio sam, razume se, da je trebalo da mesecipredstave mozgove - mozak - Tranzistorskog Entiteta. Ali nisam mogao da shvatim za{to i kako bi freska Frava{ijamogla da nagovesti (ukoliko slika moè zaista da nagove{tava) da postoji neka veza izme|u planete pesnika-bojovnika i tajanstvenog porekla Entiteta. Mo`da je Davudov no` trajno poremetio {aru slike; mo`da nije bilonikakve veze.

"Programi, pilote, {ta kontroli{e programe?"Pohitao sam na njega, nadaju}i se da }u ga dohvatiti svojim rukama, da }u ga zadràti dok ne stignu

roboti da ga odvedu. Ali dok sam ja gledao sliku, on izvadi iglastu strelicu iz ogrta~a. Dograbio sam ga i poku{aoda ga oborim na tepih, ali on zabi iglu postrance u moj vrat. Mora da je na vrhu strelice bila nekakva droga, jermoje mo}i gotovo trenutno po~e{e da otkazuju i ja nisam mogao da se pokrenem. Razdvojio je moje ruke koje suga obavijale i odgurnuo me. Stajao sam tamo paralizovan, sle|en. Nisam ~ak mogao ni da trepnem.

Nasme{io se, posegao i dodirnuo mi kapak, pritisnuo oko, isprobavaju}i. Prsti su mu bili tvrdi, uve`bani iblagi. "Ovo je elegantna droga", re~e on. Preuredi}e tvoje bio-programe - za izvesno vreme. Tvoji mi{i}i i dalje }eslu{ati tvoj mozak, ali ti ne}e{ kontrolisati signale svog mozga. Ne, i tokom nekoliko sati, ne}e{ imati kontrolu nadsobom. Gde ti je sada slobodna volja, pilote? Ko programira programera? Moè{ li mi to re}i? Ne, ne moè{pokrenuti jezik, iako ose}a{ da je oslonjen na tvoje zube. A sada, pilote, moram po}i do tvoje majke. Zbogom."

Ostavio me je da stojim tamo, }utke i slobodno proklinju}i svoju neslobodu. Nisam mogao da izbegnemda gledam sliku. Boje su bile divne i nisu prestajale da se kre}u.

21. OÎ DETETA

Prvi i najteì nauk na{e profesije uvek mora biti sagledavanje sveta o~ima deteta.

Marinar Adam, dvanaesti Lord Ketik

Ne vidimo stvari kakve jesu; vidimo ih kakvi jesmo.

Izreka ketika

Dejstvo Davudove droge nije trajalo nekoliko sati, ve} nekoliko minuta. Uskoro sam ponovo mogao da sekre}em vlastitom slobodnom voljom i smesta sam osetio strah pred zna~enjem te slobode. Da li je boànsko semeprona{lo i neutralizovalo - progutalo - napada~ke droge, kao {to je prona{lo i zamenilo mi mrtve mo`dane }elije?Ili je izmenilo neke neuroprenosnike, ostaviv{i me imunog na dejstvo droga? Nisam imao vremena da se ~udimnedelotvornosti droge, pogotovo ukoliko sam nameravao da sledim pesnika-bojovnika do svoje majke. Isteturaosam se iz sobe i potr~ao praznim hodnikom koji se pripajao Galeriji hiljadu ledenih hijeroglifa; nadao sam se da}u tom pre~icom sti}i do ulice na vreme da bih ga spazio. Kada sam pro{ao izme|u blistavih ulaznih stubovaotkrio sam da je ve} si{ao niz pedeset i ~etiri stepenika i nestao u gu`vi klizaju}i donjim klizobulevarom. To mi jerekao ~asolog koga sam zaustavio. Kada sam po~eo da tr~im niz stepenice, on pokaza dugim prstom stazu premazapadu i doviknu: "Nikada ne}e{ sti}i pesnika-bojovnika - jesi li pomahnitao?"

Bio sam pomahnitao, ili sam bar bio veoma besan, i zato sam se probio kroz grupu fabulista. Jedna odnjih, ko{~ata, tanana èna blede, plavi~astim venama pro{arane koè i nemirnih o~iju, rekla mi je da je pesnik-bojovnik nedavno pro{ao Dargini Rotundu. A kada sam obi{ao tu ogromnu, cilindri~nu gra|evinu, jedan crvotrka~promrmlja nekoliko mrgodnih re~i. Pesnik-bojovnik, re~e on, u{ao je u Vrtove Hijacinta. Osetio sam prizvuk strahau njegovom glasu kada je protrljao bradu i rekao: "Ali zbog ~ega èli{ da na|e{ pesnika-bojovnika? Kakva koristod baktanja sa tim ludacima?" Na taj na~in, zastajkuju}i i naizgled nasumce ispituju}i ljude, stigao sam prekoduge ledene trake do Vrtova Hijacinta.

Bio je to mu~no neefikasan na~in za napredovanje - to sam gotovo smesta shvatio. Spust je bio krcatprimernicima i harijanima koji su do{li da posmatraju plave sne`ne georgine i drugi biljni svet Vrtova. Uzamrljanoj, neravnomernoj svetlosti kasnog popodneva, gomila je izgledala gladna, da li za usplamtelom crvenomdivotom alpskog vatrocveta ili za svojom ve~erom, bilo je to te{ko re}i. Vetar je stizao u naletima i udarima, anebo je bilo puno natu{tenih oblaka koji su povremeno zaklanjali sunce; sne`ne pahuljice zavejale bi ledenomsilinom, da bi zatim, nekoliko trenutaka kasnije, prestale da padaju, i do{lo bi do trenutka mira i naglog probijanjasunca. Posledica tog varljivog vremena bila je da su ljudi bez ikakvog upozorenja naglo, {kripavo zastajali da biraskop~ali ili namestili pregibe svojih odora ili da zatvore ili otvore svoje kamelaike. Ovde bi Prijatelj Bo`ji zastaoda obri{e sa ~ela uègli znoj koji je vonjao na beli luk, a tamo, ~etvrt milje dalje, zadrhtao bi, pro{aptao tihu kletvui pogurio se u svojoj odori dok je poku{avao da se divi zasadima drve}a. Mnogi su klizali u zagrejane paviljone i iznjih; normalni protok saobra}aja raspao se u stoine virovitih nakupina ljudi i èna u potrazi za toplotnom utehom.Morao sam da se guram i probijam da bih uop{te napredovao. Sa moje desne strane bila su polja litlita itu|inskog dve}a, a iza njih, {iroki, plavi odsjaj Toka, tamo gde je zaokretao kraj ruba êtvrti Pilota; sa moje levestrane, izvitopereni, divni oblici zimskih bonsaija rasli su u skladu sa hirovima veza~a koji su ih stvorili; pravonapred, tamo kuda sam klizao, bili su ljudi, duboka reka ljudi, prokleto previ{e ljudi.

Blizu sredi{ta Vrtova, tamo gde su svetlucale ledene skulpture, a vazduh mirisao na sne`nu georginu islatki, tu|inski miris nalik na metvicu, primetih otisak straha na licu jedne astrijerke. Zastao sam da je upitam da lije videla pesnika-bojovnika. Smatrao sam da je pesnik-bojovnik u ùstrom prolazu mogao ostavljati trag straha.Bila je to krupna, zgodna èna i stajala je poput stene izme|u mene i svoje ~etrnaestoro dece, napola prkosno,napola u strahu. Poricala je da je videla pesnika-bojovnika. Najpre joj nisam verovao. Propustio sam dragocenetrenutke dok je stajala sa rukama na bokovima i piskavim glasom me obave{tavala da se pesnici-bojovnici, striktnozavetovani celibatu i ve~ito u potrazi za smr}u, razlikuju od astrijera kao dan od no}i; da je videla pesnika-bojovnika, rekla je, navukla bi kapulja~e preko o~iju dece, da bi ih za{titila od zla. Pri{ao sam joj bliè, da bih jojbolje pogledao lice, a ona izbaci bradu, kao da me odbija od sebe. Upijao sam gusti, ènski mo{us koji je izbijaoiz njene pletene ode}e; slu{ao sam fini tremolo njenog glasa. ûo sam strah u napetosti njenih samoglasnika,brze, mucave zvuke uznemirenosti i sumnje. Osetio sam slabi miris njenog straha. Odjednom - nisam znao kakosam do{ao do te ve{tine - shvatih da nije re~ o strahu od pesnika-bojovnika, ili bar, da nije u pitanju odre|enipesnik-bojovnik. Osetio sam strah koji je na neki na~in bio op{tiji, strah od svih stvari koje bi joj mogle ugrozitidecu. Ona, koja je bez sumnje ostavila stotine svoje najmla|e dece u bezbednom okrilju svojih supruga naDobromiru, bila je tiho, mada nesvesno, upla{ena od svake osobe na spustu. Da je videla pesnika-bojovnika, njenstrah bi se nagrdio do urlika i provri{tao iz njenih o~iju. Mo`da bi stegla {ake i znojila se obilnim, o{trim znojemdok je njeni bio-programi pripremaju da se bori ilil pobegne. Uzbu|eno sam shvatio da strah ima mnogo boja,nijansi i tonova. Trebalo je da budem pa`ljiv da bih, ukoliko nameravam da na|em pesnika-bojovnika, razlikovaohladnoplavu boju opreza od slepe, grimizne panike.

Izvinio sam se {to sam je uznemirio i skliznuo dalje niz spust. Videh jednog autistu koji se o~iglednone~ega upla{io. Po~eh da pitam otrcanog, prljavog, bosonogog ~oveka da li je video 'smrt na srebrnimklizaljkama' (~ovek je morao da prevodi re~i na neobi~ne fraze autista, ina~e su se pretvarali da ne razumeju ninajprostije stvari). A onda, ponovo, zatekoh sebe kako spontano koristim ve{tine ketika. Otkrih da mogu da ~itamprogram straha autiste. Video sam da nije re~ o strahu od bola ili smrti od ruku pesnika-bojovnika. Zaista, on senije pla{io patnje i jedva da se pla{io smrti. Kao i svi mi, pla{io se da izugubi ono {to mu je najdraè. Bio samiznena|en da vidim kao autisti - ukoliko je ova trula, bedna, smrdljiva olupina od ljudskog i}a bbila tipi~anprimerak - ìve isklju~ivo radi zadovoljstva. Mogao sam to da vidim u njegovom osmehu, u neprekidnompokretanju usana isto tako jasno kao {to sam video prazne osmehe ledenih skulptura niz ulicu. Ali zadovoljstvo zakojim je tragao nije bilo puno}a utrobe nakon ukusnog obroka ili seksualne ekstaze; to nije bila ~ak ni tula{kazanesena euforija ili oluja brojeva onih brojnih pilota koji su previ{e voleli matematiku. Ono {to je najvi{ezadovoljavalo autistu bio je ìvot u potpunosti unutar sveta koji je sam stvorio. Njegovo je bilo zadovoljstvofantazije i bega od stvarnosti; za njega su predeli njegovih misli bili isto toliko divni i stvarni koliko i jednom detetu

ledeni dvorci Uradeta. A stvar koje se pla{io iznad svega bilo je prodiranje spolja{nje stvarnosti - ono {to autistinazivaju manje-stvarnim - i uni{tenje savr{enog predela misli za kojim je tragao, stvarnostvarnosti. (Nerviraju}a~injenica je da autisti tvrde da su duhovni srodnici sa pilotima. [ta je mnogostrukost, pita}e oni, ako ne tvorevinabrodskog kompjutera i uma pilota u begu od stvarnosti? Ni{ta ne vredi, razume se, obja{njavati da je pilotovamatematika vizija najdubljih struktura vaseljene. Samo }e piljiti u va{e o~i i izblebetati: "Brate pilote,stvarnostvarnost je jedna od mnogostrukih divota u bogoglavi, kada je dobri bog u stvarnoj glavi.") Jedan autistaradije }e trpeti sva mogu}a telesna poniènja nego da izgubi prizor svoje dragocene stvarnostvarnosti.

Ispitao sam mlitavi izraz autiste i video da je za njega smrt samo apstraktna misao koju treba odloìti nanekoj proizvoljnoj adresi njegove svesti; smrt je bila nikad stvarnost. Po{to nije verovao da on stvarno postoji, nijese mogao pla{iti ni da }e izgubiti sebe u smrti. Nije bilo straha od smrti u njegovim mle~nim, bolesnim o~ima. Bioje tu samo nagove{taj tihe tuge i àlosti {to }e divota predela njegovih misli i{~ileti u ni{tavilo kada njegovog umanestane. A te kona~ne tragedije malo se pla{io, zbog toga {to ne}e biti unutar-stvaran da bi se osvedo~io u to. Aonda, tu je i vera autista, gde god bili, da: "U oblasti stvarnog, gotovo-stvarno postaje ponekad-stvarno, zavisnood stvarnosti stvarne glave. Ponekad-stvarno je stvarnost koja treba da se ponovo rodi u stvarnostvarnosti. Uoblasti stvarnostvarnosti, postoje mnogi slojevi stvarnosti; stvarnostvarnost se moè stvoriti, ali ne i uni{titi."

Sve to, trebalo bi da naglasim, video sam u trenutku. Mislim da sam ~itao ve}inu od njegovih programa;mo`da sam mu ~itao misli. Nisam uop{te razgovarao sa njim (ukoliko iko moè stvarno da razgovara sa autistom),niti sam se petljao da ocenim prefinjenosti svojih novih mo}i. Klizao sam niz spust poku{avaju}i da ustanovimrazliku izme|u razli~itih tonova straha na stotinama lica. Sa izuzetkom pesnika-bojovnika, svi se mi pla{imone~ega, a nekim delom svojih bi}a pla{imo se u svakom trenutku svog ìvota. Brzo sam se prilagodio ~itanjuprograma straha drugih ljudi. Pro{ao sam kraj princa-trgovca koji se pla{io da ne izgubi svoje dragulje i svilu.Jedna hibaku{a, sitna èna sme|e koè odevena u zakrpljenu vunenu ode}u, pri{la mu je mole}i ga da joj platiskupu proceduru koja bi joj mogla povratiti zdravlje. Ali trgovac nije mogao videti o~ajanje (i strah) u o~imaprosjakinje, zbog toga {to nije hteo da je pogleda u o~i. Nije hteo da je pogleda u lice puno bola, u }elavu glavuna kojoj je iznad visokog okovratnika visilo samo nekoliko vlaknastih vlasi niti. Glasno se naka{ljao i poùrio dalje,paze}i da nijedan deo njegove odore ne dotakne jadnu ènu. Video sam: afazi~arku koja se pla{ila da bi jojmentalna upotreba re~i ili bilo koje vrste simbola mogla vezati misli i time joj uni{titi slobodu uma; tuce ljudi izSamotnog Dèka koji su upla{eno izbegavali sve tu|ince, ~ak i blage Prijateljice Ljudi; pilota kukavicu po imenuDikson Dar; arhatkinju naizgled izgubljenu u blaènstvu, prekrivenu ne`nim pahuljicama i namirisanu sihuparfemom. (nisu mi bile potrebne mo}i ketika da bih primetio da se arhatkinja pla{i da ne pomisle da je u stvarivaralilca - {to je zapravo i bila. Slabo je ~uvana tajna da se sihu ulje apsorbuje kroz koù i izaziva ve{ta~ku nirvanuna koju su arhati toliko neiskreno ponosni); prepla{enog, usamljenog isku{enika koji je upravo stigao u Borju;stotine ljudi, èna i dece koji su svi odavali svoj strah. Zamahivao sam nogama kraj prepla{enih, pognutih tela iuleteo u mehur vru}eg, gotovo tropskog vazduha. Gomila je postala toliko gusta da sam morao da hodam naklizaljkama po ledu. Bilo je tu magida, nimovrta i primernika prikupljenih na gomilu, koji su zijali na polja hijacintasa obe strane spusta. Vazduh je bio oteào od cvetnog mirisa. Iznenada je postalo toplo i vla`no i zato sam otvoriosvoju kamelaku do trbuha. Jedan magid uskliknu kako je to pravo ~udo da tropsko cve}e moè da raste naledenoj planeti. Pogledah kroz uzgibanu gomilu na deset hiljada ne`nih, obe{enih vitica ruì~astog, belog i plavog.Bili su divni. Uhvatio sam pogled nekog debelog istori~ara i }utke zavrteo glavom, dele}i na{ zajedni~ki strah: da}e tro{kovi odràvanja spolja{nje mikroklime i drugih sli~nih ekstravagantnih stvari jednog dana sru{iti Red -ukoliko neizbe`ni raskol to zaista ne u~ini i ranije.

Nakon {to sam se probio u hladniji vazduh na zapadnom rubu Vrtova, po~eh na licima sve prore|enijegomile da opaàm onu posebnu vrstu straha koja je nagove{tavala nedavni susret sa pesnikom-bojovnikom.Nazvao bih to strahom od ludaka, jer ve}ina ljudi je smatrala pesnike-bojovnike pravim ludacima. Kada sam biodete ~esto sam prime}ivao da se odrasli neobja{njivo pla{e mnogih blebetavih ludaka kojima su bile krcategradske ulice. Ve}ina ludaka, razume se, bila je - i jeste - potpuno bezopasna. Kako onda objasniti otkud, naprimer, u majstorima pilotima toliki strah od njih, u onima koji su toliko puta nadvladali vi{estrukost? Nikada nisamshvatao tu pojavu, ali odgovor je odjednom izgledao o~igledan: ludakovi trzavi pokreti, njegove besciljne re~i,divlji odsjaj u o~ima. Sve {to ~ini kao da izvire iz nekog li~nog izvora duboko unutar njegovog bi}a. To je bunar izkoga izbijaju akcije naizgled bez ikakve kontrole. A zbog ~ega ludak kao da nema nikakve kontrole? Zbog toga{to se, kako izgleda, ni~ega ne pla{i; to jest, nedostaje mu odre|ena vrsta straha. Ne pla{i se da ponizi sebe ilidruge ìvotinjskim kricima i nerazumljivim proro~anstvima. To nepostojanje straha veoma ugroàva tipi~nucivilizovanu osobu zbog toga {to ona shvata, u nekom deli}u sebe, da je jedino strah od toga {ta }e drugi pomislitio njoj spre~ava da se spusti niz ulicu gola, zavijaju}i na mesec, kada te{ko}e ìvota postaju ve}e nego {to moè da

podnese (zapravo, ukoliko ìvi na jednoj od osamdeset {est civilizovanih planeta koje imaju mesece). Strah je lepakkoji drì civilizaciju u jednom komadu. Bez straha od posledica, ljudi bi silom uzimali ène koje im se svide,elidijska deca bi ~upala krila svojim najmla|im srodnicima, a ène bi govorile muèvima svoje najskrivenije misli. Ito bi bio kraj sveta, kraj svih svetova u kojima ìve ljudska bi}a. Bez straha leteli bismo nasumce poput milijardinepredvidljivih atoma. Moram ponoviti da se ljudi ne pla{e ludaka zbot toga {to su ovi opasni; ludak uliva strahzbog toga {to izgleda da nema straha, pa je prema tome nepredvidljiv i mogao bi u~initi bilo {ta. A isto je sapesnicima-bojovnicima. ôvek ih se ne pla{i zato {to su opasni; na kraju krajeva, i sunce je opasno. Ali sunce jepredvidljivo (ili je, bar, bilo pre nego {to je Vild po~eo da eksplodira), a pesnici-bojovnici, ti kvalarski fanatici bezstraha, nisu. êsto delaju nasumce. Njihov prolazak ostavlja trag straha, straha od neustra{ivosti, koji je u su{tinistrah od nasumi~nosti. @iveti u vaseljeni koja ne slu{a na{u èlju za redom i smislom na{ je najosnovniji strah i togase pla{imo vi{e nego smrti. Taj trag haoti~nog straha, zaostao iza pesnika-bojovnika Davuda, sledio sam prekoVelikog Kruga kraj Hofgartena i niz narandàstu stazu duboko unutar êtvrti Inostranaca.

U blizini Meripen Grina, gde su ulice uske, a mnogi fini, trospratni crnkameni {tite bogatije inostrance,razgovarao sam sa ketikom koji tek {to je stigao sa Meltina. Imao je izmo`deni, pomalo opori izraz potuju}egprofesionalca; prva misao mi je bila da je putovao me|u planetama kao {to su Oridì i Jasmin i podu~avao svojimve{tinama zaostale isku{enike niìh {kola Reda. Zaudarao je na putovanja, i na strah. Zaustavio sam ga prednjegovim hotelom i brzo objasnio za ~ime tragam.

"Da, istina je", re~e on, bri{u}i znoj sa ~ela narandàstim rukavkom. "Pre nekoliko minuta, pesnik ukamelaiku boje duge - ali kako si znao?"

Zbog toga {to sam èleo da se uverim da sledim ba{ Davuda, a ne nekog drugog, upitao sam: "Njegovratni~ki prsten - da li je bio crven? Da li je nosio zeleni pesni~ki prsten?"

"Njegovi prstenovi?""Brzo, hajde, koje su mu boje bili prstenovi?""Nisam opazio njegove prstenove; gledao sam mu u lice.""Prokletstvo!"Brzo, bez daha objasnio sam da sledim trag straha za pesnikom-bojovnikom; po{to je bio ketik, mislio

sam da }e umeti da ceni moju malu potragu. Ali kao i mnogi niì profesionalci, bio je previ{e gord i podozrivprema svakome - prema pilotima ni{ta manje nego prema drugima - koji bi mogli osporiti njegov slaba{niautoritet. "ôvek mora biti oprezan kada ~ita programe straha, veoma oprezan. Koliko misli{ da ima vrsta straha,pilote?"

Koliko vrsta programa pokre}e meso i um ljudskog bi}a? Ubrzao sam uz ulicu i skrenuo na kliznik, pitaju}ise o tome. Kliznik je vodio kraj Zimskog Prstena. Ovde su bili opsidijanski crnkamenovi, visoki po osam spratova,zakrivljeni zidovi iskrzanog stakla unutar kojih su apartmani bili si}u{ni i natrpani jedan na drugi poput de~jihkockica. Ranije sam retko zalazio u ovaj deo Grada i ~udio sam se da toliko nepoznatih ljudi moè da ìvi tolikoblizu jedni uz druge. Uputio sam se prema rubu Prstena. Tu je bilo mnogo kliza~a koji su se odmarali na propalim,iscepkanim klupama postavljenim oko Prstena. Izme|u kliza~a i narandàste trake ulice, koja je pravila krug okoseverne polovine Prstena, na pribli`no svakih stotinak metara stajala je ledena statua nekog od slavnih pilota na{egReda. Bilo je petnaest takvih monolita. Vetar, sunce i ledene magle ostavili su traga na crtama statua; bilo jegotovo nemogu}e razlikovati izbrazdano, gospodstveno lice Tisandera Opreznog od Tihovog pti~jeg mr{tenja.Otklizao sam nazad do Prstena, obuzet jedan trenutak luckastom idejom da pro~itam Tihove programe sadeformisanih crta njegove statue. Ali to je bilo nemogu}e u~initi na takav na~in. âk i ako je skulptor nekadauspeo da uhvati Tihovu su{tinu i da je ukle{e u led, iako su se lica ponovo vajala otprilike svakih godinu dana,lagano otapanje vremena upropastilo je sve informacije vezane u kristalima leda i u~inilo program ne~itljivim.

Gotovo ne~itljivim. Jedan trenutak, borio sam se protiv svojih ~ula, u sebi i van sebe, i u glavi mi sezavrtelo. Obazreo sam se i pogledao navi{e. Vrtoglavi efekat poticao je od koncentri~nih krugova: satenskog,beli~astog kruga Zimskog Prstena, tamo gde su se inostranci smejali, vrteli i zabijali svoje klizaljke u led, krugplavih i crvenih klupa i ledenih statua okruènih zakrivljenom narandàstom ulicom, a nad ulicom, nastambe kojesu blistale poput staklenih planina i daleko gore, mermerna kruna neba. Okrenuo sam glavu, osvr}u}i se zapesnikom-bojovnikom, ali njega nigde nije bilo. Iako sam silno èleo da ga na|em, osetih da moram da obratimpa`nju ovoj svojoj novoj percepciji, ovom svom novom na~inu gledanja.

U mojoj blizini jedan harijan teturao se unaokolo na klizaljkama prevelikim za njega. Bio je to divlji,usukani ~ovek odeven u ljubi~astu parku i ùte pantalone tako uske da mu se video organ, nebrekao pod prljavomsvilom. Zbog toga {to su mu ~izme pruàle premalo oslonca za zglobove na nogama, nije imao ose}aja za krajeveo{trica svojih klizaljki. Teturao se okolo grabe}i ruke okolnih inostranaca radi oslonca. Na neki na~in, podsetio me

je na Barda. Pogledah pa`ljivije i videh odlu~nost i pe~at surovosti na njegovim tankim usnama. Na drugi na~inpodsetio me je na Tiha, na sliku Tiha sa kojom sam se sreo unutar Entiteta. Piljio sam u harijana i to je bilo kao dapiljim u Bardoa i Tihoa. Svako od njih, pomislih, nosi nit surovosti, samoìvosti i drske seksualnosti. Dobro samznao kako su te crte - ti programi - bili oblikovani u slu~aju Bardoa. Ali kako je bilo {to se ti~e Tihoa i komi~noodevenog harijana? Vrtelo mi se kada sam se okrenuo i zagledao u Tihovo ledeno, napola otopljeno lice.Iznenada sam znao jednu stvar: grubost Tihoa, harijana (a tako|e i Bardoa) bila je programirana grubo{}unjihovih o~eva. Ne èlim time da nagovestim da svi grubi ljudi imaju grube o~eve. Izvor surovosti dubok je iuzburkan kao okean. Ali sa harijanom je sigurno bilo tako; mogao sam da pro~itam program njegove surovostiisto tako lako kako sam mu ~itao strah.

Sagao sam se, spustiv{i ruke na kolena. Zadahtao sam ne bih li do{ao do vazduha. Na sve strane bili sudeca, mu{karci i ène, i statue mojih predaka pilota, a u svakom od njih video sam skupinu mi{i}a i nerava koja jeodavala njihove programe. @ena vitkih grudi i krupnih, zaobiljenih bokova nespretno dovr{i valcerski skok i jashvatih - 'videh jednim pogledom', kako to kaù ketici - mnoge godine ve`be i blago pogre{no programiranjezbog koga je zaka~ila spolja{nji rub klizaljki i gotovo pala. Ovde je sladak de~a~i} osuje}eno plakao jer nijemogao da izvede valjanu osmicu, a tamo se drugi smejao da prikrije identi~no ose}anje, program koji jeverovatno nau~io od svog stoi~kog oca. Koliko mnogo programa upravlja mi{i}ima i mislima ljudskog bi}a! Imajedan milion dve hiljade sedam stotina i {est takvih programa ({alim se, naravno. Zapisujem to samo zbog toga {tose jedan bedni ketik jednom dao na zadatak da izbroji i klasifikuje sve mogu}e programe, pa se predao nakon {toje dostigao taj broj. Broj i podvrste programa potencijalno su beskona~ni, ba{ kao i ~ovek.) Postoje programi kojiodre|uju ravnomernost na{ih zamaha za dostizanje brzine, kao i programi koji nas vode da sapunjamo svoja telana identi~an na~in svaki put kada se kupamo. Programirani smo da se pla{imo tame i glasnih zvukova, a samisebe programiramo da se pla{imo hiljada razli~itih stvari, neuspeha i bede, na primer. Video sam te programe nalicima inostranaca: seksualne programe, ljude poùdne za ènama, ènama tamne koè ili gojaznim, ko{~atim ilivisokim; ène sa svojim prefinjenim jezikom tela, koji je pokretao i ~esto upravljao mu{kim seksualnimprogramima, razli~itim nijansama i pojavnim oblicima ùdnje; i jo{ seksualnih programa, decu programiranusnenim, mo}nim hitnjama, u potpunosti nesvesnu svojih programa; programe ljubavi, uàsa, ponosa, sramote,simpatije, àlosti, melanholije i radosti, programe mr`nje i besa; postojala su verovanja i programi vere u o~imabudista sa Letosveta, verovanja u cikli~ne vaseljene, ponovno ra|anje du{e i mnoga, mnoga jo{ ~udnija verovanja;bilo je programa za kontrolu verovanja, a povremeno, na nekim golim licima, otisak verovanja koja su kontrolisalaprograme. Video sam jednu ènu, mudru, neopisivo lepu ènu koja je na sebi imala vezenu odoru neurologa saUradeta, koja je nosila plam samosavla|ivanja u svojim blistavim o~ima. Samo malo ljudi, oni retki, ~inilo se,ponekad su bili sposobni da obuzdaju svoja verovanja i vode sopstvene programe. Kako me je to op~inilo! Tiprogrami verovanja, koji mogu da pi{u, ure|uju i nare|uju ostalim programima nazivaju se glavnim ilimetaprogramima. Pitao sam se koje je poreklo tih programa koji nam ure|uju ìvote. Zbog ~ega je jedan ~ovekhitar, a drugi spor? Zbog ~ega }e se jedna èna sme{iti sa razumevanjem dok govori o anankeu i kona~nojsudbini, dok }e njena sestra poricati smisao svemu i drogirati se tula{om i seksom? Da li je mogu}e, kao {to veza~itvrde, da je po~etna skupina na{ih programa u potpunosti pisana na{im hromozomima?

Ne verujem da je tako. Ah, ali otkud stiè to neverovanje, taj program skepticizma - tako|e iz mojihhromozoma? Slu~ajnom evolucijom? Od Boga? A ko je, onda napisao boànski program, ili programe prirodnevaseljene? Ko programira programera? ôvek bi mogao da poludi mozgaju}i o takvim beskona~nim lancimadejstava i posledica. Ne verujem da moè biti prostog obja{njenja. Neki programi - sigurno su zapisani u na{imhromozomima. Drugi programi su kopije programa na{ih roditelja; ponekad svet u kome ìvimo upisuje programeu na{e nerve zadovoljstvom ili, previ{e ~esto, vatrom i bolom. Poreklo nekih programa je tajna koja }e mo`dazauvek ostati neznana. Da li mozak sadrì tajnu u na~inu na koji se oblikuje da bi se prilagodio svom si}u{nomuglu vaseljene, milijarde neurona upletenih u jedno, koji obrazuju trilione me|usobnih veza? Aka{ici veruju da jetako, pa ipak nikada nisu ostvarili svoj san kartografisanja i spoznaje ljudske du{e. Jasno je da svako ljudsko bi}eposeduje jedinstvenu skupinu programa. Svako od nas izuzetno se ponosi tom jedinstveno{}u; ~esto opravdavamosvoje postojanje tako {to pogledamo na zvezde i primetimo da u ~itavoj vaseljeni nema drugog bi}a koje je upotpunosti kao mi. Mi smo, verujemo, posebni i prema tome neprocenjivi. Na neki na~in, mi smo sopstvenavaseljena, isto toliko vredna postojanja koliko i ona ve}a vaseljena koja nas okruùje. I ja sam uvek verovao u to;uvek sam smatrao programe svoje naduvenosti, ta{tine i besa draèsnim gre{kama bez kojih bi blistavi draguljkoga sam znao kao Malorija Ringesa nekako propao i prestao da blista, poput dijamanta sa samo jednim,naprslim licem. Sada sam se obazirao preko ledenog prstena po licima svojih bli`njih ljudskih bi}a i vi{e nisam biotako siguran. Video sam naduvenost kada je jedan primernik dovr{io komplikovani aksl i ta{tinu u drànju zgodne,

tamnopute matrone sa Letosveta. Svi programi koji su me silili da promenim svoje meso, da volim, da ubijem, datragam za tajnom ìvota - svaka ~estica moje li~nosti bila je negde duplirana unutar li~nosti drugih ljudi, èna idece. Moji programi nisu bili jedinstveni; bio je to samo njihov naizgled nasumi~ni raspored unutar mene. Zbog~ega bih se ponosio programima koji su poticali iz nakupine nasle|enih hromozoma ili od bolnog {tipanja majkedok me je programirala da ne laèm? Zbog ~ega bih uop{te bio svestan sebe kao zasebnog bi}a?

Za mene je problem jedinstvenosti zapravo bio gori nego {to sam ga predstavio. Bio sam pun svoje novemo}i o~itavanja programa ljudi; kada sam pogledao u sebe mogao sam zamalo da pro~itam sopstvene. I videosam uàsnu stvar: ne samo da moji programi nisu bili jedinstveni, ve} u mnogim pogledima nisam ni{ta boljeupravljao svojim programima nego {to pas upravlja repom kojim ma{e. âk i najbolja ljudska bi}a - kao ènaneurolog sa Uradeta - mogu da upravljaju samo delom svojih programa. A {to se ti~e drugih, harijana, kurvi icrvotrka~a koje sam video, pa, pesnik-bojovnik je na kraju krajeva bio u pravu. Mi smo ovce koje ~ekaju klanicuvremena; mi smo nakupine mo`danog tkiva i hrpe mi{i}a, mesnate ma{ine koje ska~u na dodir najneposrednijihstrasti; mi - ve} sam to rekao ranije - mi reagujemo, a ne delamo; imamo gotove misli umesto razmi{ljanja. Mismo, naprosto, roboti; roboti koji su svesni da su roboti, ali su svejedno roboti.

Pa ipak. Pa ipak smo ne{to vi{e. Video sam kuju, Jurijevu voljenu Kjoku, draèsnu zver ~iji su se programiuglavnom sastojali od nju{kanja i gladi, reànja i mirisa, kako prevazilazi svoje programe straha i beànja da bi sebacila na velikog belog medveda, iz ~iste ljubavi prema svom gospodaru. âk i psi poseduju iskricu slobodnevolje. A {to se ti~e ljudskih bi}a, u svakome od nas, verujem, gori plam slobodne volje. U nekima je tegoban imutan poput {krilj~anog plamena; u drugima gori vrelo i blistavo. Ali ukoliko nam je volja zaista slobodna, zbog~ega robotski programi upravljaju na{im telima i umovima? Zbog ~ega ne upravljamo svojim programima? Zbog~ega ne pi{emo sopstvene programe? Da li je mogu}e da bi se svi ljudi i ène mogli osloboditi i na taj na~inpostati sopstveni gospodari?

Ne, nije bilo mogu}e. Gledao sam lica tahiste i dàkarandanske kurve i njihova ru`no}a sveg me jepreplavila. Kako je to samo ruàn skup gorkih iskustava, linija i brazda vremena! U svojoj kona~noj zrelosti, kakosu ru`na i tragikomi~na ljudska bi}a uapravo bila! O~ima na trenutak slobodnim od izvitoperuju}ih so~iva mojihsopstvenih programa - o~ima deteta - video sam tragi~nu stvar: svi smo zarobljenici svojih prirodnih mozgova. Kaodeca rastemo, a novi programi se prikupljaju sloj po sloj, sme{taju u pihtijastu masu na{eg mozga. Dok smomladi, pi{emo mnoge od tih programa ne bismo li se prilagodili bizarnoj i opasnoj okolini. A zatim jo{ odrastemo.Sazrevamo. Nalazimo sebi mesto po gradovima, u dru{tvu, u sebi. Obrazujemo hipoteze o prirodi stvari. Tehipoteze zauzvrat oblikuju nas, pa se pi{e jo{ programa, sve dok ne dostignemo odre|eni nivo odgovornosti igospodarenja, ~ak i uìvanja, unutar sopstvene vaseljene. Zbog toga {to nam na{i programi dozvoljavaju togospodarenje, koliko god ograni~eno, po~injemo da uìvamo i u sebi. A tada vi{e nema potrebe za novimprogramima, nema potrebe za brisanjem ili ure|ivanjem starih. âk i zaboravljamo da smo nekada bili sposobnida programiramo sebe. Mozgovi nam postaju neprobojni za nove misli, kruti poput stakla, i programi nam sezamrzavaju za ~itav ìvot, oì~eni, da se tako izrazim, unutar na{ih okorelih mozgova. A stvoreni smo da budemotakvi. Evolucija nas je naterala da rastemo, da odrastamo, da imamo decu, da im prenosimo svoje programe ionda da umremo. @ivot tako te~e. I na taj na~in plamen gori slabo, ali slobodno, zarobljen unutar staklene kugle.Gorimo sa dovoljno svetlosti da osvetlimo kod svojih programa, ali nedostaju nam sredstva. Ne znamo kako ipla{imo se, prestravljeni smo od razbijanja stakla. Pa ~ak i kada bismo uspeli da zagospodarimo svojim strahom,{ta onda?

Kada bih ja mogao da na|em hrabrosti, upitah se, {ta bih video? Da li bih se postideo na~ina na koji suprogrami ure|eni - zapravo svoje li~nosti - van moje kontrole? Ah, ali {ta ako bih umeo da napi{em novemetaprograme koji bi upravljali tim ure|enjem programa? Onda bih mo`da jednog dana mogao da dostignemjedinstvenost i vrednost za koje sam video da toliko nedostaju i meni i ostatku moje rase; kao {to umetnikkomponuje tonove svoje pesme, mogao bih da stvorim sebe i da ovaplotim divne nove programe koji nikada nisupostojali u talasavim plimama vaseljene. Tada bih najzad bio slobodan, a plamen bi goreo poput zvezdane vatre;tada bih postao ne{to novo, onako nov samom sebi kao {to je to jutarnje sunce novoro|en~etu.

Kuda odlazi plamen kada se plamen rasprsne?Na ledu Zimskog Prstena, okruèn ljudima koji su se klizali, smejali, skakali, kreveljili i vikali, dok sam

zurio u smrznuto, unakaèno Tihoovo lice, u lice harijana u ùtim pantalonama, u lica svih ljudi na ledu i po~ovekovim svetovima, dok sam zurio u sopstveno lice, u jednom trenutku sanjao sam da budem ne{to novo. Ali bioje to samo san. A kada sam digao pogled preko Prstena, video sam Davuda kako kliza prema èni nalik na mojumajku, i moja vrtoglavica ustupi mesto besu i ja ponovo postadoh robot.

Ubrzavao sam preko leda, izbegavaju}i ljude najbolje {to sam umeo. Vetar mi je zvi`dao u u{ima i grizaolice. Izvio sam ramena da obi|em polugolu kurtizanu. Kada je uzdrhtala, poplavela èna videla kako joj sepribliàvam luda~kom brzinom i kako klizam pravo prema pesniku-bojovniku, izustila je jedno 'oh' od strahasvojim tetoviranim usnama. Sko~ila mi je sa puta. I Davud me je ugledao. Bio sam mo`da trideset metara odnjega, ali sam mogao da vidim da se sme{i. Bio je to sme{ak divljenja, i pomalo, iznena|enja. Naklonio mi se.Mi{i}i posko~i{e na njegovom vratu, a kovrdàva kosa zavijori mu se na vetru. Moja mati otvori svoj krzneniokovratnik, i on odmah zabi jednu od svojih igala u njen vrat. A zatim pohita prema isto~noj polovini Prstena.Moja majka, verovatno slede}i njegov osmeh, okrenu se, ugleda me, nakrivi glavu i otisnu se u suprotnom smeru.

Mogao sam da sledim samo jedno od njih, i zato sam pohitao za svojom majkom. Dostigao sam je narubu Prstena, kada je pro{la kraj mle~ne, svetlucave statue Tisandera Opreznog. Dograbio sam kapulja~u njenebunde i trzajem je naterao da stane. Nije se opirala. Okrenuo sam se upravo na vreme da vidim Davuda ukamelaiki duginih boja kako nestaje niz jednu od osam ulica koje su vodile na klizobulevar oko Prstena.

"Majko", zadahtah, "zbog ~ega si beàla od mene?"Par upla{enih arhata prikupi{e svoje narandàstocrvene odore i udalji{e se, iako su nas gledali sa

strahopo{tovanjem koje inostranci tako ~esto ose}aju prema pilotima. (A {ta je to strahopo{tovanje, shvatihiznenada, ako ne me{avina ljubavi i straha?)

"Kuda je otklizao pesnik? [ta ti je uradio?""Malori", re~e ona i zatvori o~i. Kapci su joj teperili kao da prolazi kroz najdublji san. Te{ko je disala, a

oko joj se blago trzalo. Bio je to stari program. Mislio sam da ga je Mehtar isekao iz njenih mi{i}a kada joj seoblikovalo lice, ali program je o~igledno imao duboke korene. Otvorila je o~i i za`mirkala kada je nakrivila glavu iupitala: "Za{to si me sledio?"

"Gde si bila?""A za{to ti mora{ da odgovara{ na pitanje drugim pitanjem? Zar te nisam u~ila da je to nepristojno?"Ispri~ao sam joj o svom susretu sa Davudom u Galeriji Hibaku{a i o svemu {to je proisteklo iz toga. Digao

sam ~izmu na najbliù klupu, grebu}i staro drvo o{tricom svoje klizaljke. "Za{to si se srela sa pesnikom-bojovnikom, majko?"

"Bio je to slu~ajan susret.""Ti ne veruje{ u slu~ajnosti", rekoh grubo."Misli{ da laèm? Ne laèm: moja mati me je u~ila. Da ne laèm."Tada se nasmejala, uznemiruju}im smehom, kao da zbija neku privatnu {alu sa samom sobom. U njenom

smehu ose}ala se duboka napetost. Opazio sam slaba{no zatezanje neistine i otkrio - na svoje zaprepa{}enje - damogu da ~itam taj program kod svoje majke. Jednostavno je lagala.

"[ta ti je onda pesnik zabio u vrat?""Ni{ta", odgovori ona i posegnu rukom, dotakav{i ru`nu drvenu pribada~u koja joj je dràla krzno.

"Vra}ao mi je pribada~u. Bila mi je ispala. Na{ao ju je na ledu."Pogledah za sobom na ulice koje su se zrakasto prostirale od Prstena, zasecaju}i prsten nastambi.

Porazmislih da li da pojurim za Davudom, ali sam se pla{io da ne izgubim majku. A njoj je o~igledno bilo jasno{ta mislim. O~igledno je nameravala da me odmami od njega.

"Pesnik-bojovnik bi mogao da te ubije", rekoh joj."Zveri-bojovnici mogu da ubiju koga god ho}e.""A koga ho}e da ubije Davud?" upitah je. "Solija?""Otkud ja znam?"Laì, laì, laì.O~i joj tada zaigra{e, i ja videh ono {to je trebalo da vidim jo{ davno: moja se majka bila odala tula{u -

facijalni gr~evi bili su posledica njenog skrivanja te sramote pred njenim prijateljicama, kao i pred sobom samom.Video sam i druge stvari, druge programe: slojeve masno}e preko njenih usana, koji su joj odavali sna`neprograme za jedenje i ljubav za ~okoladnim napicima i slatki{ima; njen nadmeni na~in govora, iseckane komadi}ere~enica koji su nagove{tavali njeno verovanje da su ostali previ{e glupi da bi mogli da shvate i{ta izuzev najkra}ihnaleta informacija (a nagove{tavali su i njenu osnovnu stidljivost); na~in na koji se programirala da `mirka umestoda se sme{i. Ketici nazivaju te telesne signale koji otkrivaju programe 'govorima'. Pretraìvao sam joj lice u potraziza mr{tenjima, pokretima o~iju i treptajima koji bi ispri~ali pri~u o sebi. Video sam... preneraàvaju}e stvari. Uveksam znao - makar i ne bio svestan tog znanja - da ima neku vrstu lenjive pohotljivosti. Sada sam video jo{ ne{to;sada se otkrila njena mnogolika seksualnost. Na moje neizmerno zgraànje, video sam da bi bila u stanju da separi sa primernikom, detetom, ènom, tu|incem ili ìvotinjom - pa ~ak i sa snopom ~iste zra~ne energije, samo

kada bi takva vrsta sjedinjavanja izme|u puti i svetlosti bila mogu}a (arhati, razume se, veruju da jeste). Ukoliko jeu svakodnevnom ìvotu bila uzdr`ljiva, to nije bilo usled nedostatka èlje. Verujem da sam od majke nasledio svojuneobuzdanost.

Ruke su mi utrnule od stezanja drvenih letvica klupe i zato ih protrljah. Oko Prstena, plamene lopte po~e{eda blistaju. Led je blistao stotinama svetala. Kliza~i su u velikim skupinama odlazili u okolne kafee. Samo jenekoliko skupina harijana ostalo u blizini ruba Prstena. U tami koja se spu{tala, njihovi povici izgledali su o{tri iprebliski.

"Mislim da postoji zavera da se ubije Soli", napola sam pro{aptao. "[ta zna{ o tome, majko?""Ni{ta."Po zategnutosti njenih usana video sam da zna sve."Ukoliko Soli bude ubijen, ti }e{ biti prva na koju }e Vreme~uvar posumnjati. Odvu}i }e te pred aka{ike,

razgolititi ti mozak."Za`mirkala je i rekla: "Postoje na~ini. Da se prevare aka{ici i njihovi primitivni kompjuteri."Iz sopstvenih razloga bio sam vrlo zainteresovan za sva mogu}a ograni~enja kompjutera aka{ika, i zato

sam upitao: "Kakvi na~ini?""Na~ini. Zar te nisam u~ila da uvek postoji na~in da nadmudri{ takmace?""Tako|e si me u~ila da je pogre{no ubijati."Nakrivila je glavu i klimnula. "Dete mora da nau~i odre|ene... odre|enosti. Ina~e }e ga vaseljena

progutati. Ali kada je ènsko, u~i {ta je dozvoljeno.""Ubila bi Solija? Kako samo spokojno govorimo o ubijanju.""Ti govori{. Ja nikada nisam ubila ìvog stvora.""Ali bi poslala pesnika da ubije mesto tebe. Da li je to dozvoljeno?""Sve je dozvoljeno. Onima koji vide potrebu. Odre|eni ljudi su odabrani. Za njih, zakon mno{tva ne vaì.""A ko ih bira, majko?""Bira ih sudbina. Sudbina ih ozna~ava i oni zato moraju ostaviti svoj znak.""Ubij Solija i ostavi}e{ krvavi znak.""Veliki ~inovi u istoriji", re~e ona, "ispisani su krvlju.""Vidi{ Solijevo ubistvo kao ~in veli~ine?""Bez Solija vi{e ne bi bilo razgovora o raskolu. Red bi bio o~uvan.""Tako misli{?"Nasme{ila se svojim poreme}enim ta{tim osmehom, a vetar po~e da duva. Bio je to gorak vetar koji je

nosio prvu hladno}u no}i. Moja majka prikupi okovratnik oko svoga vrata. Ode}a joj je bila aljkava ineodgovaraju}a; shvatio sam da iz navike nosi takvu prostu ode}u kao neku vrstu prikrivanja. Ljudi bi pogledalibezobli~ne nabore i zaklju~ili da je pred njima bezli~na èna koja malo mari za ka}iperstvo i razmetanje. Ali spoljniizgled, pomislih ja, vara. U su{tini, moja mati je veli~ala sebe kao da je jo{ devoj~ica.

"Kako samo mrzim Solija!" uzviknu ona.Zabio sam vrh svoje sli~uge u led i rekao: "A ipak si ga izabrala da mi bude otac.""Odabrala sam njegove hromozome da bih stvorila tvoje", ispravi me ona.Skinuo sam rukavicu i pro{ao prstima kroz kosu, u potrazi za vlasima ri|e kose, koje su bile grublje i kru}e

od crnih. Ali prsti su mi iznenada bili previ{e hladni i uko~eni da bih osetio bilo {ta. "Za{to, majko?" upitahiznenada.

"Ne postavljaj mi takva pitanja.""Reci mi - moram da znam."Uzdahnula je i usisala sopstveni jezik kao da je ~okoladna kuglica. "Ljudi su alatke", re~e ona. "I njihovi

hromozomi su alatke. Slelovala sam Solijeve hromozome da bih stvorila tebe. Lorda pilota na{eg Reda."Protrljao sam postrance svoj nos i pogledao je. @mirkala je na mene, grickaju}i usnu i glade}i gojazni

podbradak. înilo mi se da sam shvatio kostur njenog plana. Pusti}e da budem progla{en za Lorda Pilota, a zatim}e manipulisati mnome kao da sam lutka nekog fantaste. Kada sam je optuìo za to, ona me upita: "Kako moguda manipuli{em sopstvenim sinom? Ti sam manipuli{e{ sobom. Ja nemam èlju da manipuli{em. Budu}im LordomPilotom."

Kada se nasmejala za svoj ra~un, pomislih kako sam slep bio za osnovnu su{tinu njenog duha. Pogledahje u o~i, koje su bile tamnoplava jezera pod dubljom tamom njenih ve|a i videh naduti ponos i ambiciju. "AliRedom upravlja Vreme~uvar, a ne Lord Pilot", rekoh ja.

"Vreme~uvar", sloì se ona.

A tada sam znao; tada sam bio u stanju da shvatim puni blesak njene silne strategije. "Vreme~uvar", a uslogovima te re~i stajao je nepodno{ljivi naboj. Majka mi je bila ambiciozna èna. Da}e da ubiju i Vreme~uvara.Jo{ vi{e - spletkarila je da u~ini sebe Lordom Reda.

Ta{tino, ta{tino, ta{tino."Ne, majko", rekoh, ~itaju}i znake na njenom licu, "nikada ne}e{ upravljati Redom."Vazduh joj izlete iz plu}a u jednom brzom 'vuu{'. Pljesnula se rukama po stomaku kao da sam je udario

podno srca. "Moj sin ima mo}", re~e ona. "Ume{ da me ~ita{, ~ini mi se. Ro|enu majku.""Mogu da pro~itam neke od tvojih programa.""[ta su ti to uradili?" Gledala me je kao da me vidi po prvi put, dok joj je uàs skupljao nemirno

`mirkanje. (A {ta je uàs ako ne me{avina mr`nje i straha?)"[ta ti je pesnik uradio, majko?""Ne odgovaraj na pitanje pitanjem! Za{to si uvek toliko neposlu{an? Mislila sam da sam te nau~ila.

Poslu{nosti, odavno."Nije mi se dopalo u kom pravcu je krenuo na{ razgovor. Mrzeo sam na~in na koji je izgovarala re~

'poslu{nost'. Bila je to ru`na re~; uz na~in na koji ju je izgovarala, postajala je re~ prepuna neobi~nih podzna~enjai uàsnih zna~enja. Se}ao sem se da su pesnici-bojovnici ozlogla{eni zbog usa|ivanja nepovratne i potpuneposlu{nosti. Kakve je otrove usadio Davud u njen mozak? Genotoksine da se pome{aju sa njenim hromozomima ineosetno joj izmene najdublje programe? Da li joj je u krv ubacio slel-virus koji }e joj pro`drati mozak i zamenitiga, deo po deo, preprogramiranom neurologikom? Poslu{nom neurologikom? Da li joj je slel-mimikrirao mozak?Moja majka zurila je u tamni krug Prstena, a ja sam se pitao koliki je deo njene slobodne volje ve} rastvoren izamenjen voljom pesnika-bojovnika.

"Taj pesnik je veoma opasan", rekoh ponovo. "Ubio bi te kao muvu, samo da poèli.""Svi umiru.""Ubio bi ti du{u.""Ne pla{im se smrti.""Uvek sam mislio da se pla{i{.""Ne, ne pla{im se. Zar nas prihvatanje smrti ne osloba|a straha? A ako smo slobodni, nije li sve mogu}e?

Ne, ne pla{im se."Otro sam led sa brkova. "To su pesnikove re~i, ~ini mi se, a ne tvoje."Ja~e je pritegla kapulja~u uz glavu. Po~ela je da govori laganim ravnim glasom, kao da isku{eniku

obja{njava teoriju prstena. Iako je smirila glas, mogao sam da ~ujem ritmove novih programa u njenom glasu.Njene re~i, na~in na koji je nagla{avala i uobli~avala odre|ene glasove (ulagala je previ{e daha u suglasnike kojise obrazuju zaustavljanjem protoka vazduha jezikom), iseckano fraziranje njenih re~enica i misli - sve u vezi s njombilo je isto, pa ipak malo razli~ito. Mogao sam da je ~itam, ali nisam mogao da kaèm da li novi programi poti~uisklju~ivo iz Davudovih ideja i verovanja, ili joj je zapravo bio preobli~io mozak. Uzdrhtah kada je rekla: "Misli{ daDavud manipuli{e mnome? Ne, ja sam ta. Koja manipuli{e njim. On misli da je prona{ao na~in. Da na krajuuspostavi kontrolu nad mojim programima. Nazovi to slel-mimikrija, ili ga nazovi kako ve} ho}e{. On misli tako.Ali odakle poti~e ta misao? Ja sam mu dala te misli. To je najprefinjenija vrsta manipulacije; moja majka u~ila meje kako da manipuli{em."

Da li joj je Davud prepravio softver ili slomio hardver? Drhtao sam ne bih li to saznao."Mo`da bi aka{ici mogli da ti pomognu", rekoh, odjednom, gotovo mole}ivo."Ne verujem.""Mogao bih da te odvedem do njih. Ali mora{ mi re}i kako da te na|em.""Nisu li ti prijatelji ve} rekli? Da sam postala u~enik pesnika-bojovnika?""Gde da na|em pesnika?""A za{to bi moj sin traìo pesnika-bojovnika?""Mo`da, da bih ga upozorio da se njime manipuli{e." Zapravo, èleo sam da ga ulovim pre nego {to bude

imao priliku da prepravi mozak moje majke, ukoliko to ve} nije u~inio. @eleo sam da ga ubijem."U prirodi je manipulacije", nastavi ona, "da }e obave{tenje da je manipulisan samo pomo}i da bude

manipulisan, da }e u~initi da poveruje da moè da manipuli{e manipulacijom manipuli{u}i mnome, da poverujemda ja manipuli{em njime. Sloèna je stvar. U~ini kako god ho}e{". Nasme{ila se i klimnula, za{av{i na svetlo.Senka joj se izduàvala u crno koplje, a zatim skra}ivala, napred-nazad po sjajnome ledu. "Na kraju krajeva,tobom niko ne manipuli{e."

"Oh, boè!"

"Zar te nisam u~ila da ne huli{?""Gde je pesnik, majko?""Jesam li ja ~uvar svoga gospodara?""Gde, majko?""Ako ve} ume{ da me ~ita{, onda reci ti meni.""Poslala si ga da ubije Solija.""Soli", ponovi ona. Zatvorila je o~i, zato {to mora da joj je najzad postalo jasno da mogu da je ~itam."Za{to bi uop{te pesnik ubio za tebe?""To je razmena, razume se. Privrènosti. Pesnici-bojovnici tragaju za preobra}enicima, zar ne? Prema

tome, postala sam privrènik postojanja. Kao pesnici-bojovnici. A u zamenu za to, Davud }e...""Kada, majko. Oh, Boè, ve} je prekasno, zar ne?""Kako mrzim Solija!""Majko?""Ne traì pesnika-bojovnika", re~e ona, "mo`da bi ga, ~ak, mogao i na}i.""Ubi}u ga.""Ne, Malori, ne ostavljaj me. Pusti ga da obavi svoj posao. Za{to bi ti spasavao Solija? Dok govorimo

pesnik se najverovatnije penje uz Solijevu kulu. Ili obilazi Solijevu straù. Ili pita Solija za pesmu."Lupio sam klizaljkom o led da bih povratio malo krvi u utrnula stopala. Bilo mi je hladno i bio sam

zbunjen, pa sam upitao: "Kakvu pesmu?""To je tradicija pesnika-bojovnika", odgovori ona. "Zarobe `rtvu i u~ine je nepokretnom. Zatim recituju deo

starinske pesme. Ukoliko `rtva ume da je zavr{i, po{tede}e je. Razume se, niko nikada ne zna pesmu."Odbih se od nje i po~eh da se odgurujem preko Prstena. Nisam mogao da joj poverujem. Podsmevala mi

se. Pesnik-bojovnik sigurno ne bi traìo vreme da `rtvu propituje o pesmi."Kuda }e{?" doviknu mi ona pre nego {to sam otklizao desetak metara."Da upozorim Solija na ludaka!" povikah."Ne ostavljaj me! Molim te!""Zbogom, majko."Nakrivila je glavu na jednu, zatim na drugu stranu, pa doviknula za mnom:

Zato {to ne mogu da zaustavim Smrt...Ona blago staje radi mene.Ali kula prima samo NasI Besmrtnost.

"To je ta pesma. Da zna{, ukoliko pesnik-bojovnik zarobi i tebe."Nisko sam se povio i duboko udisao vazduh dok sam joj mahao i klizao po ledu. Nisam nameravao da

dozvolim ubici - majstoru slel-mimikrije, ludaku - da me zarobi. Nameravao sam da ja zarobim njega.

22. HANUMAN-ORDANDOV PARADOKS

Biti sasvim ìv zna~i biti sasvim na oprezu Biti sasvim na oprezu zna~i biti pun straha Stra{iti se zna~i umreti

Izreke pesnika-bojovnika

Tr~ao sam prema istoku no}nim ulicama. Po{ao sam pre~icom kroz srce êtvrti Inostranaca. Pesnik jeimao prednost preda mnom, ali nije mogao poznavati Grad kao ja. Niti je, nadao sam se, mogao da kliza tolikobrzo ili daleko bez odmora. Nejasne boje klizobulevara i manjih klizoulica kao da su tekle i slivale se jedna udrugu, crvene u narandàste, ljubi~aste u zelene. Sa prijatnih zgrada du` neobi~no uske ulice neuropeva~a,ukra{enih balkonima i ~ipkastim kamenitim re{etkama, visile su ledenice sa kojih je kapala voda. Pravo ispod, kapisu se smrzle u dùnglu ledenih neravnina, tokova i maju{nih vulkana. Klizanje je bilo nesigurno i zato sam skrenuou Ulicu isparenja. Tu led nije bio toliko nepravilan, ali je bilo drugih opasnosti. Bezbrojni mirisi izvijali su se izpoluotvorenih ulaza nastambi pamtilaca. Vazduh je vonjao na mehrove vrelog katrana, miomirisna ulja za kosu,nove tkanine i hiljade drugih mirisa i mirisnih droga. U trenutku sam se setio hitanja niz ulicu na dan trke pilota(~inilo mi se neverovatno da je ve} tri godine pro{lo od tog dana). Se}anja me obuhvati{e. Gotovo sam mogao da

vidim Solija kako glatkim zamasima juri pedeset metara preda mnom; gotovo sam mogao da ~ujem klik-klaknjegovih dugih, blistavih o{trica na klizaljkama. Prolazio sam kraj jedne od ve}ih nastambi kada vrata otvori parobi~nih kurvi. Usne su im bile obojene u crveno, a dah im se ose}ao na alkohol. Stajale su drè}i se za ruke podloptom hladnog plamena, jednom od onih providnih, sa plazmom koja je unutra pucketala njihovim bojama.Zatvorile su mi put i smesta se privukle uz mene. Vi{a od njih - kosa joj je bila poput tamnog, crvenog vina - ra{irisvoje krzno. Ispod nije nosila nikakvu ode}u; koà joj je bila naga i bela. Ponudila je da me odvede niz jedan odprolaza koji su vodili sa ulice, da ra{iri krzna i legne pole|u{ke na sneg, da se smesta pari bez ikakve naplate. Bilaje veoma pijana. Bez sumnje se se}ala prethodnih, vatrenih zadovoljstava koja je iskusila pod vrelom kupkomalkohola. Takvo je ograni~enje te droge; donosi se}anja na neka druga vremena dok je ~ovek pijan, ali malo {tadrugo. Namirisao sam opojne estre sko~a i setio se ve~eri u baru za majstore pilote kada sam se prvi put sreo saSolijem. Mrzeo sam Solija, setih se, i zbog ~ega sam onda toliko hitao da odgurnem dve kurve, da prejurim polagrada da bih ga upozorio? Zbog ~ega ne bih ostao i uìvao sa kurvom? (Bila je vrlo lepa - jedna od onih retkihkurvi koje se kurvaju zato {to vole mu{karce.) Zbog ~ega ne bih dopustio da Soli umre?

Iako sam brzo napredovao, pre{av{i {iroki, mle~ni led Puta pre nego {to su no}ne gomile pokuljale uêtvrt, brinuo sam se da }e Davud sti}i do Solijeve kule pre mene. U stvari, nisam èleo da Soli umre. Bio je mojLord Pilot, moj ujak, moj otac; bilo bi pogre{no dopustiti pesniku-bojovniku da ga ubije. A isto tako - a to je bilokrajnje sebi~no sa moje strane - mislio sam da mogu zasluìti njegovu zahvalnost. Kada bih mu smek{ao srce,mogao bi da oprosti Bardu i Justini (i meni) i mogao bih da zaustavim ovaj raskol pre nego {to zapravo po~ne.Razmislih da pozovem sanke. Ali po uskim, krivudavim ulicama Starog Grada kroz koje sam morao pro}i, sanke bimi samo smetale. Bila je to jedna od retkih prilika u mom ìvotu kada sam poèleo pogodnosti fona. Tada bihmogao prosto, i u trenutku, da ga upozorim da se smrt zaputila ka njemu. Ali kao {to bi to rekao Vreme~uvar,kada bi on dozvolio fone, ljudi bi neprekidno fonirali jedni drugima o svojim najneposrednijim i najbanalnijimmislima. Dogovarali bi se da se sretnu jedno sa drugim u odre|eno vreme, pa bi zahtevali upotebu ~asovnika iprivatnih sanki da ih voze preko Grada. Ulice bi se ispunile eksplozivnim, bu~nim ma{inama i drugim bu~nimstvarima, jer kada bi se jednom zver tehnologije oslobodila svog kaveza, ljudi bi po~eli da traè kre{tave privatneradio-ure|aje, privatne senzorne kutije i gomile drugih stvari. Kada sam bio pripravnik, ~esto sam se prezrivo ceriotoj teoriji o tehnologiji-gospodaru, ali kasnije, kada sam video Triju i Gehenu i druge paklene planete koje suodlu~ile da ne ograni~avaju svoju tehnologiju, zaklju~io sam da su u toj stvari odredbe Vreme~uvara bileopravdane.

Pa ipak, kada sam stigao do ulaza Kule Danladi, prokleo sam i Vreme~uvara i njegove odredbe. Vetar jebrisao sa sablasnog bre`ja Urkela, niz opustelu Dvoranu drevnih pilota i [ahovski paviljon, zvi`du}u}i prekospavaonica i manjih zgrada na ivici Rese. [ibao je oblacima ledene pra{ine otvorena vrata Kule. ûo se uàsan,sisaju}i zvuk, kao od vazduha koji se proteruje kroz cev. êtvrtasta drvena vrata, ravna i gruba kao i zloglasni lordDanladi, {kripala su dok su se kretala napred-nazad; bila su isprskana krvlju. Svuda je bilo krvi. Iza vrata, hodnik jebio prekriven le{evima. Bilo ih je {est. Jedna pripravnica leàla je nauznak, vrata rase~enog kao da se na njemunalaze druga crvena usta; kraj nje - napola preko nje - zgr~io se le{ Timona Ekvivokatora, pilota koji je diplomiraogodinu dana pre Bardoa i mene. Niz le{eva pruào se hladnim, zamuklim hodnikom prema stepeni{tu. O~igledno,piloti i pripravnici poku{ali su da zaustave pesnika-bojovnika, a on se zaleteo me|u njih drè}i brzi, ubila~ki no`kao ludak me|u decu. Sveè okupano telo isku{enika zatvaralo je stepeni{te, obgrliv{i prvih nekoliko stepenika.Morao sam da ga presko~im. Njegova nekada besprekorna odora sada je bila umrljana. Iznad srca imao je crvenikrug. Izgledao je kao znak iznad trgovine seka~a. U vazduhu se ose}ao sve`, sapunasti miris, kao i mirisi krvi istraha.

Uspinjao sam se kru`nim stepeni{tem {to sam ti{e mogao. A potom kroz kratki hodnik do Solijevih odaja,a sve vreme moje ~izme {ljapkale su o kamen, a dah mi je eksplodirao iz plu}a poput raketnih gasova. Pla{io samse da bi buka koju stvaram mogla upozoriti pesnika-bojovnika, ukoliko zaista nije bilo prekasno za upozrenje. Belokrzno unutra{nje odaje bilo je natopljeno krvlju Solijevog mehani~ara, Markomana li Tota, koji je kle~aopole|u{ke na mrtvim nogama, isturene ruke i zaba~ene glave poput lutke. Vrat mu je bio prese~en i slomljen, atanke usne povu~ene uz njegove fine, bele zube. Ostatak sobe - tapiserije na zidu, niski leàji i stolovi, molitveneknjige, {ahovski komplet i pribor za kafu - nisu bili ni dirnuti. Vrata prema unutra{njoj Solijevoj prostoriji bila suot{krinuta i zato sam ih odgurnuo i kro~io unutra. U haos. Nikada ranije nisam bio u tom svetili{tu, i iznenadio samse kada sam video da je Soli drào cve}e. Svuda je bilo zelenih biljaka i cvetova; bilo je biljaka u saksijama,biljaka na policama, biljaka koje su visile sa isko{ene, crne plo~e na opsidijanskoj tavanici. (Kula Danladi, ~ini mise, jedina je zgrada u Gradu koja je u potpunosti napravljena od te staklaste supstance). Svuda je bio lom. Biljke isaksije bile su porazbijane u kaminu; prugasta masa unakaènih biljaka stajala je upletena izme|u kaminskih

drà~a i pucketavih cepanica. Meka, crna zemlja i krhotine opeke pod mojim ~izmama. Osetih miris zgnje~enog{ira cve}a. A onda, kroz li{~e napola prevrnutog grma, videh njega. Kraj prozora, pesnik je vezao Solija uz stablospinakar drveta. âura lepljivih, ~eli~notvrdih proteinskih vlakana, od one vrste koja se uzgaja na Kvalaru, bila jeobmotana oko Solijevih grudi, urezav{i se u koru drveta iza njega. Borio se mahnito kao riba u mreì, potezao~auru, bacakao se tamo-amo, poku{avaju}i da preturi drvo. Ali drvo je bilo ogromno. Raslo je iz ogromne posudepostavljene u otvor u podu. Grane su mu se pruàle pod svetiljkom dvadeset stopa nad nama. Li{}e se treslo i{u{talo, a nekoliko trouglastih, ùtih cvetova drveta u lenjoj spirali pade na pod.

"Ne prilazi bliè, molim te, Malori."Ovo je stiglo od pesnika-bojovnika, koji je stajao napola sakriven drvetom. Boje njegove kamelaike bile

su zaprljane krvlju; krv je umrljala drvo tamo gde je pesnikova ode}a dodirnula sivu koru. Vrh svoga tankog,ubila~kog noà drào je prislonjen uz ugao Solijevog oka. On mi doviknu: "Upravo sam nameravao da mu ovozabijem du` opti~kog nerva, ali ponovo si me iznenadio."

Solijeve drogirane o~i bile su {irom otvorene i kolutave. Gotovo svaki mi{i} njegovog lica bio je zgr~en, akapljice znoja su mu se slivale sa ~ela. Zaudarao je na strah.

"Pusti ga", rekao sam.Koraknuh bliè, a Davud ispruì ruku. "Tvoja majka nije trebalo da otkrije na{e planove. Kako si je

naterao da govori?"Pokazao sam na Solija i ponovio: "Pusti ga.""Ali jo{ nismo do{li do pravog trenutka", odvrati Davud. "U svakom slu~aju, moji naru~ioci isplatili su me

za njegovu smrt.""Da, znam. Reci mi {ta si u~inio mojoj majci."Ne`no je poloìo ruku na Solijevu glavu. Nije se obazirao na moj zahtev. "Tvoja majka je dobro platila za

ovu mogu}nost.""Mogu}nost?" Nisam znao na {ta misli. Soli je prazno zurio kao da ni{ta ne shvata. Lice mu je bilo praznije

od lica autiste. Nije bilo ni~ega {to bi se na njemu moglo pro~itati, izuzev bola i straha."Dakle, kakav je to otrov?" upitah. "Koji moè da oduzme ~oveku samosvest i u~ini mu program

ne~itljivim?" Drhtao sam od èlje da pojurim do Solija, da udarcima uteram bes nazad u njegovo lice. Nisam èleoda ga gledam takvog.

"Ne, pilote, ne mi~i se! Gotovo smo dostigli trenutak mogu}eg." Izgovorio je to kao obja{njenje. (Mo`da jebio u stanju da ~ita program moje radoznalosti.) "Soli je zamalo ìv; za koji trenutak ponovo }e se roditi."

Iznenada Soli vrisnu i progrize svoju usnu. Krv mu pote~e niz bradu i vrat. Okrvavljeni ostatak njegovedonje usne bio mu je priljubljen uz zube; kroz iskrzani rascep videli su se sekuti}i. Iznenada svaki mi{i} u njegovomtelu kao da se pokrenuo i zgr~io. Telo mu je bilo ~vor mi{i}a koji su se gr~ili. Pomislio sam da }e mu gr~evipolomiti kosti i pokidati ìle, ali Mehtar ga je, na kraju krajeva, uobli~io u Alaloija - i to ga je dobro uobli~io.

"On je u agoniji!"Davud mi se nasme{i i re~e: "Molim te, ostani gde jesi, ili }e Lord Pilot morati da umre pre nego {to do|e

njegov trenutak.""Mu~i{ ga!""Da, razume se; kako druga~ije da ga probudim? Bol je munja koja }e mu prosvetliti um i probuditi ga."

Pro{ao je prstima kroz Solijevu kosu natopljenu znojem. Stegao je pesnicu, uhvativ{i kosu svojim prstima, ~vrstopotegav{i Solijevu glavu. Njegov crveni prsten plamteo je kroz crnu }ubu poput plamte}eg jezera krvi. "Vidi{, Solisada ìvi punom èstinom. Dao sam mu drogu. Dok govorim, zvu~ni talasi mu poga|aju koù kao pesnice.Ose}a{ li moj parfem? Prodorni miris kana-ulja? Za Solija to je kiselina koja mu izjeda nos i plu}a. Ne moè{ nida zamisli{ njegov bol: svetlost plamenih lopti za njegove o~i je poput noèva. On ~ezne da ih zatvori, on se moli.A ubrzo, ja }u zabiti vrh ovog noà u njegovo oko pravo uz opti~ki nerv. A onda }e zaista do}i do mahnitosti, itada }e munja procepiti njegovu glavu. A tada, trenutak, pilote. Jedinstveni, ~isti trenutak, blistaviji od munje, itrenutak bez straha. Oduze}u mu manje vredan ìvot robota i dati vi{e vredan. Uskoro - vidi{ da je gotovospreman."

"Ali bi}e mrtav!""Ne, ve} }e istinski ìveti jedan trenutak, a u beskrajnim prstenovima ve~nosti, njegov savr{eni trenutak

ìve}e opet i opet.""To je ludilo!""Spreman je! Pogledaj, moè{ li da vidi{ strah u njegovim o~ima, kao okean! On ~uje svaku moju re~,

iako ne shvata ni{ta osim straha. Strah; prsten ve~nosti; bol."

"Ne!"Nisam èleo da saznam i{ta vi{e o bizarnoj religiji pesnika-bojovnika. Nisam mario ho}e li Soli prevazi}i

svoj glavni program straha i odìveti svoj savr{eni trenutak. Smu~ilo mi se od pesnikove potrebe da use~e svojaverovanja u Solijevo meso. Zbog ~ega, pitao sam se, fanatici uvek moraju da zaraze druge virusom svojihverovanja? Zbog ~ega verovanja uvek moraju da traè da osvoje svoje `rtve, da ih popune groznicom, a zatim dazaraze jo{ drugih, poput kuge? êmu to ludilo, èleo sam da znam. Gledao sam kako no` zaranja premaSolijevom spremnom oku i vrisnuo: "Ne!"

Pokrenuo sam se preko sobe. Pre{ao sam u sporo vreme i kretao se besomu~nom brzinom. Mislim da jetaj hitri, munjeviti trenutak spasao Solijev ìvot. (To jest, onaj manje vredni ìvot. Jednostavni ìvot matematike itraganja za zapadnom zvezdom za koji se piloti ra|aju.) Pesnik nije imao vi{e vremena za mu~enje. Mogao jesmesta da ubije Solija, ali tada ne bi bilo 'trenutka mogu}eg'. Prema njegovom iskrivljenom sistemu verovanja, utom slu~aju ubistvo bi bilo uzaludno. Posmatrao me je kako ska~em preko i{~upanog grma i iskrivio svoje pune,crvene usne. Bilo je o~igledno da ne èli da me ubije. Ali on zavrte glavom, a glas mu se prosu poput vina."Gotovo da si mogao da postane{ jedan od nas", re~e on. "Zaljubljenik u ve~nost."

Ubrzao se u sporo vreme; sav je bio preciznost i odmereno kretanje, mrlja sevaju}ih crvenih i zelenihprstenova, uskovitlanog ogrta~a i svetlucavog ~elika. Znao sam da je moja jedina nada leàla u tome daizbegnem noève u prstima i otrove i igle skrivene u njegovoj odori, da izbegavam ili blokiram brid njegovepesnice i, pre svega, da izmi~em se~ivu njegovog ubila~kog noà. Morao sam da mu se pribliìm. Onda bihmogao da se uhvatim uko{tac sa njim, {akom za vrat i rukom na ruku. Mogao sam upotrebiti ve{tinu kojoj me jepodu~avao Vreme~uvar i upotrebiti snagu svojih alaloijevskih mi{i}a i kostiju.

Ali nije bilo jednostavno pribliìti mu se. Mora da je smesta prozreo moju strategiju. Napravio je varkuprema mom stomaku, a zatim zasekao prema mojim prstima. Osetih vrelinu u vrhovima prstiju kao da me jeopekao vazduh koji se pokretao oko munjevitog noà. Pogledah dole. Prosekao je dva moja nokta do mekog tkivaispod njih. Krv je nadolazila - lagano, lagano, sve se naizgled kretalo tako lagano u sporom vremenu - ispodnokta. Vitlali smo i udarali okolo, drobili svoj put kroz bilje. Udario sam glavom u posudu sa vise}om paprati.Napravio sam pesnicu i stegao; kapljice krvi poput ki{e po~e{e da padaju na finu mahovinu, lagano crvenilopljuskalo je po ispruganoj, zelenoj ~ipki. Zamahnuo sam prema njegovom grkljanu. Lako je blokirao moju ruku,kro~iv{i u stranu skladno poput balerine. Iako smo obojica bili duboko u }ilibaru sporog vremena, ~inilo se da sekre}e brè nego ja. Ili to, ili je ~itao moje programe i predvi|ao moje pokrete. Ve{tine pesnika-bojovnika, pomisliosam, okoli{ne su i smrtonosne.

Ali postoji jedna ve{tina kojom pesnici-bojovnici nikada nisu ovladali. Oni, koji su svaki trenutak tolikomèstinom ìveli na rubu smrti, nikada nisu mogli da spoznaju pasivno, melanholi~no, potajno pla{ljivo misaonoustrojstvo skrajera. A ko, na kraju krajeva, moè istinski da shvati tajanstveni ples snova budu}nosti koji seodigrava pred unutra{njim okom skrajera? Odakle dolaze te slike? Na kakav na~in se ispoljavaju pred umom?Neki kaù da su skrajovanje i ve{tina pamtilaca delovi iste pojave. Ukoliko je istina da se vaseljena ve~noponavlja, kao pesnikova drama koja se ponovo i ponovo odigrava sa istim glumcima na potpuno isti na~iniprilikom svake predstave, nije li tada drevno se}anje istovremeno i vizija daleke budu}nosti? Moè biti da je toistina. Kada je Davud izmahnuo prema mojim o~ima - zamah koji sam jedva izbegao - osetio sam gustinu kana-ulja i po~eo da se se}am. Ili sam, bar, tako mislio. Najpre su slike koje su mi do{le li~ile na nedavna se}anja.Tamo je Davud napao i posekao mi ruku; tamo je po{ao da me ubode noèm u slepoo~nicu; onamo je posegaou odoru i izvadio iglicu prekrivenu ljubi~astim bo-otrovom. Ali to nisu bila se}anja, shvatih, ve} ne{to novo. Natrenutak mislio sam da uop{te ne vidim te slike; u jednoj zasebnoj ~estici vremena, zaklju~io sam da ~itam si}u{nepromene oslonca i mi{i}a koje su odavale Davudove borbene programe. Iz tih znakova rekonstruisao sam u svomeumu redosled ubila~kih pokreta koje }e odabrati - tako sam bar mislio. Napao je, po{ao da me ubode noèm,izvadio ljubi~astu iglicu iz ogrta~a; gledao sam kako se koà moga dlana otvara poput vatrocveta. Redosledpokreta bio je ta~no onakav kako sam ga predvideo. Iznenada sam znao da ne ~itam njegove programe, ili,ta~nije, da ih ne samo ~itam. Bile su tu slike, odre|ene boje i pokreti, novi vid sagledavanja. Davud se bacao unapad, izvodio varke, zamahnuo iglom u moj vrat. Ne{to novo: imao sam vremena da ga blokiram, izvedemprotivvarku i izmaknem vrat. Jesam li ~itao njegove programe? Nisam tako mislio. Znao sam da se pesnici-bojovnici od detinjstva uve`bavaju da prikrivaju svoje programe. Za ratnika je greh da otkucava svoje pokrete. Alipostoji jo{ ne{to vi{e. Osnovni rezultat teorije igara je da bojovnik mora da uvodi odre|eni broj nasumi~nihelemenata u svoje pokrete, ina~e njegov neprijatelj moè da zaklju~i kakva mu je strategija. Zbog toga su neki odDavudovih zamaha i varki uperenih prema meni bili u~injeni nasumi~no. Njegovi mi{i}i i nervi bili su uve`bani -programirani - da u odre|enim trenucima ispaljuju na osnovu sopstvene volje. Mogao je da planira skok i udarac

u stomak, da bi ustanovio da mu se ruka trza navi{e, a udarac upu}uje prema grlu. Nisam mogao da ~itam tenasumi~ne programe zbog toga {to je njihovo poreklo bilo tako ùstro, tako naglo; nisam mogao da ~itamnjegove druge programe zato {to su bili maskirani. Kako sam onda izbegavao njegov ubila~ki no`?

Skrajovao sam - to sam smesta shvatio, iako sam poku{avao da to poreknem. Za{ao sam u to neobi~no,melanholi~no du{evno ustrojstvo u kome se svoj ìvot (i smrt) vidi kao polagana, gotovo aprstraktna slika koja }euskoro postati stvarnost. Bio je tu jedan bezvremeni trenutak, a zatim sjajni blesak kao kada se iznenada osvetliunutra{njost prostrane, zamra~ene prostorije. O~i su mi bile otvorene, pa ipak sam na trenutak bio slep za boje ioblike prostorije. Tu su bile slike, blistavi mozak na~ina i mogu}nosti. Razli~iti predmeti po sobi, ra~ve granjaspinakerovog drveta sa moje strane, prostira~ sa crvenim prugama, zeleno, crveno i ùto bilje, dugine bojeDavudove kamelaike, surovo, ubila~ko se~ivo njegovog noà i njegove prodorne o~i, tako mirne i takousredsre|ene - sve te stvari kao da su treptale, rastapale se u moru boja, ponovo treptale dok su tekle, oblikovalese u uglovima, senkama i krivuljama koje je opisivao pesnik-bojovnik u pokretu. 'Video' sam njegove ruke, noge iogrta~ kako se stapaju u mrlju svetlosti - tu su bile slike u budu}nosti izme|u kojih je trebalo odabrati: zasekao jemoje o~i; zasekao mi je vrat; izmahnuo je stopalom i zatim mi zasekao {ake. Mogu}nosti su me o{amutile. Biosam slep zbog toga {to je pre{ao svojim ~elikom preko plavila mojih duìca; zanemeo sam zbog toga {to mi jegrlo bilo u komadima; nisam ga mogao uhvatiti za vrat jer mi je odrezao prste sa zglavaka. Ali samo }e jednabudu}nost biti ostvarena; njegov no` nije se mogao odjednom na}i na hijadu mesta. On se kretao, kretao se i pretoga, uvek }e se kretati. Tapiserija doga|aja koji }e se za jedan trenutak ostvariti stapala se u jednu celinu.Srebrna nit njegovog noà u zamahu, blistave, ukrasne zelene i crvene trake njegovih prstenova, crni, kovrdàviuvojci njegove kose i crne i ri|e vlasi moje sopstvene, zlatne, purpurne i narandàste niti njegove kamelaike, sveniti mog ìvota su se prikupljale, uplitale. Ali na kraju sami biramo svoje budu}nosti, kao {to bi to Katarina rekla.Kao {to je to nekada govorila, kao {to }e to uvek govoriti. Budu}nosti su se obrazovale unutar mene i oko mene, aDavud se pripremao za pokret. Skrajovao sam - bila je to divna i uàsna stvar. Pogledao sam u Davudove o~i, aljubi~asta vlakna i mrlje plave boje u njegovim duìcama su poigravale. Zenice mu se ra{iri{e. Imao sam viziju.Vidom skrajera, gledao sam kako se mi{i}i njegovih zenica opu{taju, kako se duga, crvenkasta proteinska vlaknarazmotavaju, i dublje, vibriraju}e atome ugljenika, vodonika i kiseonika unutar proteina. Davudove o~i i materijaltapiserija po zidovima, kapi krvi na njegovom noù, bili su ìvi od proteina. A atomi proteina bili su sa~injeni od jo{sitnijih ~estica koje su posedovale naelektrisanje i masu, boju, spin i {arme, i sve je bilo kretanje, oscilacija ienergija. I jo{ dublje: odaja se pretopila u blistavilo svetlosti, a najsi}u{nije ~estice otkrivale su se poput loptiupletene svile. Bila je tu ~itava beskona~nost umreènih, polihromatskih, svilastih vlakana od... ali nemogu}e jejednozna~no opisati najdublju strukturu stvarnosti. Niti su bile usplamteli grimiz; niti su bile rastopljeno zlato; niti subile stoje}i talasi mehani~ara, teoreme kantora i svesni izbor pilota u sporom vremenu. Sledio sam tu nit svesti,slepo piljio u {are svuda oko sebe, i iznenada sam znao, onako kako skrajeri znaju, da gledam u tapiseriju samevaseljene tokom stvaranja. Gledao sam kako se niti vaseljenskog holograma raspli}u. Na neki na~in, dekodiraosam hologram, tragao po njemu da bih pro~itao kod, jer {ta je skrajovanje ako ne o~itavanje glavnog programavaseljene? Ali na kraju mi biramo svoje budu}nosti. Jedna od {ara koje su se obrazovale izgledala je blistavija odostalih. Bila je ukra{ena divnim (i uàsnim) vlaknima duginih boja. Vlakna su se uplitala, a zelena boja bila jeblistavi smaragd, ljubi~asta je blesnula u vidu usplamtelog indiga. Bila je to kamelaika duginih boja, grimizniprsten bojovnika i ubila~ki no` od ~elika. I izbor, uvek je postojao izbor. Davud je odabrao da zarije no` u mojneza{ti}eni stomak. Navalio je na mene. Ali ja sam video pokret pre nego {to se pokrenuo i kada je napao,sklonio sam mu se s puta. Zamahnuo je prema mom vratu. Blokirao sam mu ruku i uhvatio je i ona se prelomi.Kada je prebacio no` u drugu, odsko~io sam od njega i prili~no nespretno ga {utnuo me|u noge.

Taj udarac osakatio bi civilizovanog ~oveka. Ali kao {to sam kasnije otkrio, kada pesnici-bojovnici za|u upubertet, podvrgavaju ih seka~kom zahvatu koji im omogu}ava da po èlji uvla~e testise u trbuh. (Kleveta da supesnici-bojovnici ravni izme|u nogu nije istinita. Niti je istina da oni ne ose}aju èlju da se pare sa ljudskimènama. Pesnici, razume se, oboàvaju strast, iako joj ne dozvoljavaju fizi~ko izraàvanje. Vrlina ra|a èlju, kaùoni.) Davud se zatetura za trenutak, a zatim izmahnu prema meni strelicom narandàstog vrha. Proma{io mi jeglavu za malo. Za~uo sam kao strelica grebe pojedina~ne korenove dlaka kada je prohujala kroz dugu kosu iznadmog uveta.

"Vrlo dobro!" zadahta on. "Ba{ jako dobro.""Proklet bio!""Pomozi mi, pilote.""Onda odloì no`.""Pomozi mi sa Solijem."

"Ne, ne, ti si lud."Dok smo nastavljali na{u smrtonosnu igru, mora da mu je bilo jasno da ne{to nije u redu. Zaista, trebalo

je da me ubije prvim zamahom noà.Ne{to je bilo vrlo pogre{no - mora da je to znao, jer je po~eo da razgovara sa mnom, ne bi li poku{ao da

mi skrene pa`nju. A onda sam svojim {akama dograbio njegovu drugu ruku i slomio i nju. No` okre}u}i se odleteiz njegove {ake u smesu korenja i zemlje. Dohvatio sam ga za mi{icu i privukao bliè. Iako sam o~ekivao dajaukne, ili da uàsnuto spusti pogled na o{tre krajeve kosti koji su mu procepili kamelaiku, on to naravno nijeu~inio. Nasme{io se. Jezikom je petljao po ustima kao da poku{ava da izbaci par~e baldo oraha koje mu sezaglavilo izme|u zuba. Ali to nije bio orah; bila je to malena strelica, i on je ispljunu ka meni upravo u trenutkukada sam mu trgao ruku i smestio je pred svoje lice. Strelica ulete u njegovu sopstvenu ruku. U trenutku pre nego{to ga je otrov paralisao, prodahtao: "Skrajer-pilot, bojovnik-pilot - trebalo je da znam."

îtavo telo mu se zgr~i i ukruti, poput Solijevog. Tragao sam po pregibima njegove odore dok nisamna{ao zlatnu, cevastu predilicu kakve nose svi pesnici-bojovnici. Promu}kao sam je uz svoje uvo i oslu{nuo kako sete~ni proteini mu}kaju unutar cevi. Bila je gotovo puna. Prineo sam cev pesnikovim grudima, a kada sam pritisnuokraj osetljiv na pritisak, neobi~no fini mlaz proteina {trcnu sa vrha i o~vrsnu se u ~eli~no tvrdu nit. Bilo mi jepotrebno nekoliko trenutaka da okruìm i zatim ponovo okruìm njegovo telo - morao sam da ga napolapodignem sa poda - pa sam ga vezao u lepljivu ~auru.

Porazio sam pesnika-bojovnika!Moji trenuci skrajovanja pro|o{e, i ja se vratih u stvarno vreme. Seo sam i oslonio se le|ima o stabljiku

gumenog drveta. Bio sam iscrpljen, odu{evljen i upla{en. Dok sam gledao, Davud je polako povratio kontrolu nadsvojim mi{i}ima. Mora da je upio mnogo manje otrova nego Soli, ili to ili ga je njegov ubrzani metabolizam spalioi uklonio iz njegovog tela. Soli, video sam, ostao je krut i nepokretan kao robot.

"[ta treba da radim da bih ga oslobodio?" upitah Davuda."Mora{ najpre da oslobodi{ mene", odgovori on kada mu vilice proradi{e. "Molim te."Pogledao sam ga da vidim da se ne {ali. Na pamet mi nije padao ni najmanji razlog za{to bih ga

oslobodio."Bojovni~e-pilote, skrajeru-pilote - slu{a{ li me ti? Na Kvalaru postoji kodeks ~asti. Oslobodi me i vrati mi

no`. Ili me ubij svojom rukom. Moram da umrem."U glasu mu se nije mogao nazreti ni najslabiji nagove{taj neke varke. Pesnik-bojovnik ne moè da ìvi sa

sramotom poraza i zarobljavanja. Siguran sam, da sam ga smesta oslobodio, da bi zabio sebi no` kroz oko umozak, {to je na~in na koji pesnik - bojovnik mora ubiti sebe kada za to do|e vreme. Bio je zahva}en nekakvimuzbu|enjem. Da je bio Devaki, mo`da bi upotrebio uswa glagolski oblik 'ushi}enog nestrpljenja', da iskaè svojeodu{evljenje dolaze}im trenutkom.

Sagao sam se i podigao no`. êlik je bio lepljiv od crne zemlje. Pod maslinastom koòm njegovog vratabila je ta~ka u kojoj je pulsirala velika arterija. Mogao bih ga lako ubiti, kao {to Devaki ubija ranjenog bikarundavca. Zbog ~ega bih ga zakidao za njegov najuzvi{eniji trenutak?

"Mogao bih da te ubijem", rekoh mu."Molim te, pilote.""Trebalo bi da te ubijem.""Kaù da dosta zna{ o ubijanju."Oklevao sam, ~iste}i par~ad prljav{tine sa noà svojim noktom. U o~ima pesnika-bojovnika bilo je straha."Ubij me brzo", zatraì on ponovo."Da li je tako lako ubiti?""Lako je, pilote. Ti bi trebalo da zna{. A sada, no`, brzo, pre nego {to trenutak pro|e."Pla{io sam se da ga ubijem, a on se pla{io moga straha. Pla{io se da ga ne}u ubiti. Na taj na~in bi

izgubio svoj savr{eni trenutak. Bio bi osu|en na slamaju}u obi~nost svakodnevnog ìvota, a to je, video sam, bilajedina stvar koje se pesnik-bojovnik pla{io. A kada bih mu pomogao da pre|e na drugu stranu, kao {to je èleo,{ta onda? Bio bi mrtav poput zemlje, i ne bi bilo vi{e mogu}nosti, sada ili ikada.

"Ne mogu te ubiti", rekoh."Da bih ìveo, umirem - ~uo si ve} ranije na{u izreku, nisi li, pilote? A kada umrem, ìve}u ponovo i

zauvek.""Proklet bio ti i tvoji paradoksi!""Da, Hanuman-Ordandov paradoks."Nemarno sam odbacio no` i rekao: "Ima{ li ime za to?"

Klimnuo je. "Bojovnik, Ivar Hanuman, i Nils Ordando, veliki pesnik, osnivaju}i moj Red, bili su svesnisu{tinskog paradoksa postojanja. I prona{li su put van njega."

Iz pravca spinakerovog drveta za~u se je~anje. Solijeva jabu~ica skakutala je gore-dole, ali jo{ nije mogaoda govori. Ponovo sam se okrenuo pesniku. "Koji je put van?"

"Ukoliko se vaseljena ve~ito vra}a", odgovori on, "onda nema prave smrti. Ne postoji ni{ta ~ega se trebapla{iti. Trenutak mogu}eg ìvi i ìvi ponovo, zauvek. Daj mi no` i pokaza}u ti. Proìve}emo taj trenutak milijarduputa."

"Ne verujem u ve~no ponavljanje", rekoh mu."Retki veruju."Nisam èleo da mu kaèm da ~itava {kola skrajera i pamtilaca veruje da je ve~no ponavljanje ritam

vaseljene. "To je apsurdna filozofija", primetih mirno."Da", sloìo se on, "ali to je jedini na~in da se izbegne paradoks, i zato smo izabrali da verujemo u nju."O~i su me svrbele, pa sam ih protrljao i uspeo da ih jo{ gore nadraìm prljav{tinom. Naglo sam zatreptao

kada su suze po~ele da mi se slivaju niz obraze. "Odabira{ da veruje{ u filozofiju za koju si sam rekao da jeapsurdna? Pa to je jo{ apsurdnije."

Soli zaje~a i pokrenu usne. Upinjao se da ne{to kaè. Nisam verovao da moè da vidi ikoga od nas zato{to nije mogao da pokrene glavu.

"Da", re~e Davud, "kada straha nestane, moèmo da biramo svoja verovanja.""Ali apsurdno verovanje? Zar stvarno to moè{? Zaista? Za{to?""Zbog toga {to je to jedini na~in da se izi|e iz paradoksa. Zbog toga {to nam omogu}ava da ìvimo i

umiremo. Zbog toga {to nas smiruje."Opipao sam o{tricu noà palcem. Bila je veoma o{tra. Rekao sam: "Ne mogu da shvatim kako moè{ da

izabere{ da veruje{ u ono u {ta se ne moè poverovati, a da sve vreme zna{ da se ne moè poverovati.""Ali ja zaista verujem - kao {to veruju i svi pesnici-bojovnici - da }e se ovaj trenutak, dok se nalazimo ovde

i raspravljamo, ponoviti beskona~an broj puta. Kada me bude{ ubio, ili dozvolio meni tu ~ast, ta ista moja smrtodigrava}e se ponovo i ponovo. Kao {to se ve} dogodila milijardama milijardi puta."

"To nije ~ak ni blizu beskona~nosti", primetih."Nije? Pa, ja sam pesnik, a ne matemati~ar."Zamahnuo sam noèm prema jednoj od grana gumenog drveta. Uz prigu{eno 'tvak' otpade ~itava grana.

U istom trenutku osetio sam krivicu i pritisnuo palac uz ranu iz koje je curio sok."Ne mogu da delim tvoje verovanje", rekoh. "Ako te pustim da umre{, pusti}u da umre ono za {ta kaè{ da

je najdivnija stvar - ta tvoja èstina ìvljenja.""Ne, trenutak }e ìveti zauvek.""Ne", usprotivih se. "Kada svetlost zgasne, dolazi tama.""Nemoj se pla{iti, pilote.""Kruìmo jedan drugom oko svetova kao dvojne zvezde.""Ubij me", zatraì on ponovo."A ako to u~inim, {ta }e se onda desiti mojoj majci? Ako je mimikrirana? Ne, mora}e{ da ìvi{ da bi mi

rekao kako da izle~im svoju majku."Protrljah koren nosa. Postojao je jo{ jedan razlog zbog koga nisam èleo da ga ubijem: èleo sam da

saznam {ta se de{ava kada je ne~iji mozak zaraèn virusom, da ga pitam o o{trici noà koja se nalazi izme|uìvota i smrti.

"Postoji jedan stari haiku koji je napisao Lao Cu", nastavih. "ôvek hrabrosti okrenute spolja usu|uje se daumre; ~ovek hrabrosti okrenute prema sebi usu|uje se da ìvi."

Kada sam to rekao, osmeh na njegovom licu pokazivao je zabavu i ironiju. "Mudar si, pilote."Pokazao sam prema Soliju, koji se batrgao u uskoj navlaci svoje ~aure i rekao: "Kada pesnik-bojovnik

zarobi svoju `rtvu, zar joj ne recituje pesmu pre nego {to je ubije? A ukoliko `rtva ume da dovr{i pesmu ili stih, onmora da bude po{te|en - je li to istina?"

"Tako je."Nagao sam se nad njega dok je leào poluotvorenih usta, nasme{en. Osetio sam miris pomorandì u

njegovom dahu, pa sam rekao: "Slu{aj. Zna{ li ovu pesmu?"

Zato {to ne mogu da zaustavim Smrt...Ona blago staje radi mene.

"Kako glasi ostatak?" upitah ga. "Pesma, pesni~e?""Ti se ruga{ na{oj tradiciji", re~e on. A potom, oklevaju}i, odrecitova:

Zato {to ne mogu da zaustavim Smrt...Ona blago staje radi meneAli kula prima samo NasI Besmrtnost.

Najzad Soli do|e do daha i po~e da vi~e: "Boli! Boli! Ubij me - ne mogu da podnesem bol!" Lice mu jebilo blistavo od masno}e i znoja i grizao je usnu. U o~ima mu je bilo ludilo.

"Koliko }e pro}i pre nego {to se droga razloì u organizmu?" upitah Davuda."Ne shvata{, pilote. Ta droga nije nalik onoj koja te je u~inila nepokretnim, kao i mene. Ova droga se

nikada ne}e potpuno razloìti. Najve}i deo njenog dejstva oslabi}e nakon jednog sata, ako dotle poìvi, ali }euvek nositi posebnu osetljivost na svoj... trenutak mogu}eg."

Pri{ao sam Soliju i poku{ao da ga nateram da prekine da grize usnu. Poku{ao sam da ise~em vlakna kojasu ga vezivala, ali bila su tvr|a od ~elika. "Lorde Pilote", rekoh. "Moj... Lorde Pilote." Ali me on izgleda nijerazumeo.

"ûje on svaku tvoju re~", re~e Davud. "Ali ne moè da shvati zna~enje. Bol, to je jedino {to zna."Sa stepeni{ta spoljne sobe za~u se slabi zveket, kao od metala koji udara o kamen. Dakle, Vreme~uvar je

poslao svoje robote u kulu."Soli, sve }e biti u redu... roboti }e te osloboditi.""Da, boli", ponovi on. "Boli."Zveket je postao glasniji. ûlo se odzvanjanje mnogih taktora po opsidijanskom stepeni{tu. Zvu~alo je

kao da ~itava armija robota treska po stepeni{tu. A na pesnikovom licu, izraz mirenja sa sudbinom, pome{an saironijom.

"Dakle, sa Solijem }e sve biti u redu", zaklju~ih.Upravo u tom trenutku dva ogromna, crvena robota straàra izbi{e iz spoljne prostorije. Nisu zastali na

vratima unutarnje odaje. Odmah za njima do{la su jo{ dva robota straàra, a iza njih jo{ dva. Na metalu njihovihosnovica bile su konture pe{~anog ~asovnika. Bili su to roboti Vreme~uvara, 'duga ruka Lorda âsologa', koja seprizivala u onim retkim prilikama kada se u gradu morao uspostaviti red.

"Zarobio sam pesnika-bojovnika", rekoh im. "Poku{ao je da ubije Lorda Pilota."Stajao sam tamo i ~ekao da roboti kaù ne{to, mo`da sam ~ekao - besmisleno - da mi ~estitaju ili da me

obaveste da je Vreme~uvar zahvalan {to sam naleteo ba{ u pravo vreme. Ali oni nisu rekli ni{ta. Zatim se svepretvorilo u kretanje i tvrdi metal, munjevito {ibanje metalnih ispusta, mlave}i, grabljivi metal. Prvi robot zamahnuprema meni i uhvati me svojim hladnim, metalnim hvataljkama. Drugi robot podiè pesnika-bojovnika i baci uotvorene hvataljke tre}eg robota. [kljocnuo je svojim kle{tima, ~ekaju}i. Ostali roboti skanirali su razorenu odaju.Borio sam se, ali je to bilo beskorisno. Brzo sam ispri~ao robotima {ta se desilo, ali bilo je to kao obja{njavanjeotvorene teorije {aha radio-prijemniku. Nisu slu{ali.

"Zar ne razlikujete pilota od pesnika ubice?" dreknuh bespomo}no.Davud se nasmeja, a osmeh mu nije silazio s lica. "To su roboti", re~e on. "Mora{ im oprostiti {to ne znaju

{ta rade."Dok su nas roboti odvla~ili, besneo sam zbog toga {to Vreme~uvar nije li~no ovde. Nisam mogao da

do~ekam da ga obavestim o gre{ki njegovih robota, da mu kaèm da sam spasao Solija mu~enja i smrti. Tresnuosam pesnicom o robota; odro sam ~lanke, koprcao se i psovao, a sve to vreme Soli je stajao, zurio u prazno ivikao: "Da, boli; boli; boli; boli."

23. PLUTONIJUMSKO PROLE]E

Dobri kristijani treba da se ~uvaju matemati~ara i svih onih koji daju la`na proro~anstva. Jer postojiopasnost da su matemati~ari sklopili ugovor sa |avolom da pomra~e duh i da zadrè ~oveka u okovima pakla.

Sveti Augustin od Hipoa

Zbog ~ega bi ~ovek traìo pravdu u univerzumu koji je o~igledno nepravedan? Zar smo toliko bezna~ajni izaludni da ne moèmo da pogledamo sirovo, golo lice slu~ajnosti ne nadaju}i se da }e nam se nasme{iti samozbog toga {to smo bili pravedni i dobri? Ukoliko ta{tina zaista ra|a èlju za pravdom, onda verujem da jeVreme~uvar najta{tiji ~ovek. Kao {to sam ve} ranije rekao, slavan je po svojim ka`njavanjima. Jednog dana, bezsumnje, vajari }e napraviti njegovo posmrtno poprsje sa natpisom koji glasi: 'Horti Pravedni'. To je nadimak koji jezasluìo. Kada je taj mrgodni starac saznao za poku{aj ubistva Solija, naredio je najmudriju pravdu. Njegovi robotidovukli su Davuda i mene do podruma njegove Kule, u kojoj nas je zaklju~ao u dve identi~ne, susedne }elije.Na{e }elije bile su kamene kocke ~ija je svaka stranica imala sto i jedan in~. (Poslednji zglob mog malog prstaduga~ak je ta~no jedan in~. Bez ikakvog valjanog razloga, dopalo mi se da izmerim razmere svoje }elije.) Zidovisu bili kameni, a pod je bio napravljen od hladnih {krilj~anih plo~a; tavanica, koliko sam mogao da vidim, bila jekvadrat od crnog kamena bez ikakvih spojeva. Roboti su nas ugurali kroz ulaze u na{e }elije i vrata su se zalupila.Tama me je progutala. Tama je bila potpuna. Gurao sam svoje prste u procep izme|u vrata i dovratka, ali bilo jeto beskorisno. Vrata su bila na~injena od jedne kamene plo~e i bilo ih je nemogu}e pokrenuti.

Odbio sam poslu{nost Vreme~uvaru i zbog toga }e me on la`no optuìti za poku{aj ubistva Solija - bio jeto zaklju~ak na koji me je prisilila logika. Njegovi roboti svakako su ga obavestili da sam zarobio pesnika-bojovnika. Svakako je znao da sam nevin. Da li }e me ikada pozvati pred aka{ike, da bih mogao da objasnimsvoju nevinost? Nisam verovao u to. U tmini }elije saletalo me je stotinu pitanja: gde je bila moja majka? Gde jebio Soli? Da li je verovao da sam deo zavere za njegovo ubistvo? Da li je pesnikova droga uni{tila njegov um? Dali je Vreme~uvar ispri~ao svima da sam poku{ao da ubijem Solija? Da li je ispri~ao ikome? Da li su Bardo i mojiprijatelji u tom istom trenutku molili za moje osloba|anje? Ali kako bi to mogli u~initi ako nisu znali gde sam?Ukoliko je Vreme~uvar èleo moju smrt, zbog ~ega sam jo{ bio ìv?

Dok smo ~ekali presudu Vreme~uvara, kratili smo vreme razgovorom. Blizu tavanice nalazio se uski tunelventilacionog otvora koji je povezivao na{e dve }elije. Kada bih sko~io i dohvatio glatki rub otvora, otkrio sam damogu da podignem lice do njega i razgovaram kroz debele zidove bez vikanja. Ali na{i razgovori su se uvekprekidali zbog toga {to sam mogao da se drìm samo nekoliko minuta pre nego {to bi mi{i}i po~eli da mi se gr~e.Recitovali smo kratke pesme jedan drugom; izvodili smo po{alice i igre re~ima; raspravljali smo se oko ono maloverovanja koja su bila zajedni~ka za na{a dva reda. Gubio sam u ve}ini rasprava. Pesnici-bojovnici, ào mi je {toto moram da kaèm, ve{ti su sa re~ima, jo{ vi{e od neologa ili prepredenih semanti~ara. Iako je izgledalo daDavud govori ta~no, ~ovek je morao pa`ljivo da slu{a ono {to je rekao, jer je zna~enje re~i izmicalo kaopra}akava, mokra riba iz masnih prstiju. Jednom, kada sam primetio da je van svake mogu}nosti neobi~no dapesnici-bojovnici i Tranzistorski Entitet imaju identi~nu naviku da svoje `rtve pitaju pesme, on je primetio: "Oh, da,Kalinda Cvetna. Ona se uvek... zanimala za pesnike-bojovnike."

"Kalinda?""Tako zovemo boginju."Tako su je i Agatangijanci zvali."Ali za{to Kalinda Cvetna?""Mo`da zato {to se Entitet smatra ènskim, a povezivanje sa cve}em se uvek smatralo ènstvenim. Ko zna

poreklo imena?""Ali kaè{ da ona zna za pesnike?""Razume se", rekao je. "Jednom davno, moj Red poku{ao je da odgaji ènske pesnike-bojovnike, ali... bila

je to katastrofa. Kalinda - Entitet - naterala nas je da prekinemo.""Nije mi palo na pamet da se bogovi zanimaju za ljudske poslove.""[ta ti zna{ o bogovima, pilote?""[to su muve za de~ake, to smo mi za bogove", naveo sam citat. "Ubijaju nas iz razonode.""Razume se, [ekspir. Vrlo dobro.""Bogovi su bogovi. Rade {ta im se prohte.""Misli{?"Setih se svog putovanja na Agatangu. Drào sam se za kameni rub i zadahtao: "Bogovi nas prave prema

svom licu. Ili nas preoblikuju.""Ne", rekao je on, a glas mu se bu~no prostirao kroz vazdu{ni tunel, "ba{ to je potpuno pogre{no.""Dakle, nisam znao da ste vi pesnici majstori eshatologije.""Zbog ~ega si uvek toliko sarkasti~an, pilote?""Zbog ~ega vi pesnici uvek morate da na pitanja odgovarate pitanjem?""Jesi li mi postavio pitanje?"

Nakon mo`da nekoliko dana ovakve rasprave - u na{im mra~nim, bezobli~nim }elijama nije bilo merevremena - pesnik je zamukao i nije hteo da odgovara kada bih mu se obratio, {to sam s vremena na vreme radiosatima. Bio sam siguran da je pogubljen, da mu je odrubljena glava na Vreme~uvarevu naredbu. A onda, najzad,odgovorio mi je. Moje olak{anje zbog toga {to je jo{ ìv iznenadilo me je.

"Bio sam pred tvojim Vreme~uvarom", rekao je. "Lukav je, zar ne? Da ti kaèm presudu? Odredio mi jepresudu na na~in koji ne}e uvrediti moj Red. Pravedan je ~ovek."

"Ne", huknuo sam dok sam se napinjao da ne padnem na pod, "obi~an je ~ovek.""Milosrdan je; njegova kazna je prefinjena.""Varvarska je.""Nisam ni o~ekivao da jedan pilot razume.""Vi pesnici-bojovnici ste ludi.""[ta je ludilo?""Samo ludak zna.""Samo tvrdoglavi pilot moè da odbije da ceni genijalnost kazne svog Vreme~uvara."Na neki na~in, Vreme~uvareva kazna je i bila lukava i mo`da ~ak i prefinjena, iako bih joj te{ko priznao

genijalnost. Jednostavno, odredio je drevni i varvarski na~in pogubljenja: u praznu }eliju kraj }elije pesnika-bojovnika (mi smo bili jedini zatvorenici u Kuli, jedini zatvorenici za mnogo, mnogo godina) mehani~ari su postavilinapravu koja }e, na prijem odre|enog signala, ispustiti oblak otrovnog gasa. Unutar naprave postavili su maju{nukoli~inu plutonijuma. Signal za ispu{tanje gasa bi}e nasumi~ni raspad nekog od pojedina~nih atoma plutonijuma.Davud bi mogao ìveti godinama, ili verovatnije, mogao bi umreti u slede}em trenutku - nije to mogao znati svedok ne za~uje {i{tanje gasa i namiri{e njegovu sir}etnu kiselost. Bizarno je, ali istinito, da njegov Red moè zanjegovu smrt da okrivi samo nasumi~ni, kvantni doga|aj, {to za pesnika-bojovnika nije nikakvo okrivljavanje.

"Svakako", rekao sam, "Vreme~uvar je stavio dovoljno veliko par~e plutonijuma u svoju ma{inu da severovatno}a da preìvi{ vi{e od nekoliko dana pribliàva nuli."

Nisam mu rekao kako sam preneraèn bio da Vreme~uvar poseduje zalihu plutonijuma. Bilo je tonajvarvarskije od svih varvarstava.

"Razume se", sloìo se Davud. "Koli~ina plutonijuma bi}e dovoljna. Ali ti ne shvata{ su{tinu.""A to je?""Zamisli na trenutak, pilote, da si ti moj lord - ime mu je Dario Crvenprsten. Kada Dario do|e u tvoj Grad

i zapita za mene, zapita: 'Da li je ìv' tvoj Vreme~uvar }e sasvim istinito odgovoriti da ne zna. Jesam li ìv? Niko nemoè da zna. Sa ta~ke gledi{ta ostalih, ja sam unutar zape~a}ene }elije. Ja sam u limbu. Da li se plutonijumraspao? Postoji verovatno}a. Stepen moga ìvota izraèn je talasnom funkcijom koja sadrì verovatno}u ìvota ismrti. Tek kada se moja }elija otvori i Dario i tvoj Vreme~uvar pogledaju unutra, jedna od verovatno}a }e seispuniti, dok druga nestaje i talasna funkcija kolabira. Tek ~in njihovog posmatranja stanja u kome samuzrokova}e da moj ìvot ili smrt budu iskazani. Ili ta~nije, ja sam istovremeno i ìv i mrtav. I zbog toga ne verujemda }e tvoj Vreme~uvar ikada dozvoliti da se moja }elija otvori. Sve do tada, tvoj Red ne}e mo}i da bude okrivljenza moju sudbinu."

"Ali to je apsurdno!""Moj Red uìva u apsurdu i paradoksu, pilote.""Ostavio si utisak na mene da ne poznaje{ matematiku.""Govorim o filozofiji, a ne matematici.""Verovatno}e...""Razume se", prekino me je, "postoji verovatno}a da se plutonijum nikada ne raspadne i da ja nikada ne

umrem.""Ali umre}e{. Vreme~uvar se pobrinuo da se to dogodi.""Razume se. I to }e biti prefinjena smrt. Moram napisati pesmu da to proslavim.""Nikada ne znati koji }e ti trenutak biti poslednji - to je pakao!""Ne, pilote, pakla nema. Mi smo tvorci svojih nebesa.""Ludak", rekao sam. Pustio sam vazdu{ni otvor i pljesnuo na pod.Davudov odgovor, kada je do{ao, bio je tako slab da sam ga jedva ~uo, promumlane re~i izgubljene niz

crni kameni tunel: "To se ti pla{i{ da gas ne ubije i tebe."Od Davuda sam saznao deli}e novosti koje je na~uo tokom svog prijema kod Vreme~uvara. Novosti nisu

bile dobre. Navodno, Vreme~uvar je pustio svoje robote straàre na Grad. Pesnici-bojovnici su zarobljeni iprognani. Roboti su 'slu~ajno' otkinuli glave trojici pilota - bili su to Fakson Vu, Takenija Neustra{iva i Rozalinda li

Hot - koji su se spremali da napuste Red i odu na Triju. (Kasnije sam saznao da su u to vreme stotine autistatajanstveno nestale iz êtvrti Inostranaca. Vreme~uvar, to sam znao, uvek je mrzeo autiste). Kada su piloti, visokiprofesionalci i akademici saznali za Vreme~uvarovo kr{enje kanona, govorilo se o uzimanju dubinskog broda iodlaska u novu seobu prema nekoj novoj planeti na kojoj bi se zapo~ela sasvim nova Akademija. Nekako, vesti omom zatvaranju su se pro{irile i Soli je zahtevao da mi se odrubi glava, dok su Justina i Zonderval zahtevalisazivanje pilotske {kole. @eleli su da zatraè od ostalih majstora pilota da se opozove Soli i izglasa novi Lord Pilot -tako su bar govorile glasine. Nikolas Stariji, lord aka{ik, izenadio je sve kada je zatraìo okupljanje saboralordova. Da li bi taj bucmasti, dakle dobro}udni ~ove~uljak zaista zatraìo novog Vreme~uvara, kao {to je KolenijaMur upozorila? Izgledalo je da niko ne zna. Niko - a naro~ito ne Vreme~uvar - izgleda nije znao gde mi je majka,niti {ta radi. A sve to vreme, Bardo je sakupljao potpise za peticiju za moje osloba|anje, molio, besneo, pretio ipotkupljivao raznorazne majstore i lordove da stave svoje ime na peticiju. Traìo je da me provere pred aka{icima.Bio sam nevin, dokazivao je, i treba mi dozvoliti da dokaèm svoju nevinost. Ali Soli, koji je mrzeo Barda zbog toga{to mu je preoteo ènu, izmislio je protivdokaz. Ne treba da idem pred aka{ike, govorio je, jer su njihovikompjuteri napravljeni da modeluju samo ljudski mozak. Ko je mogao znati da li bi moj mozak - mojagatangijanski mozak - mogao da prevari kompjutere aka{ika? (Ko je mogao da posumnja da mi je Soli otac i dabi aka{ici mogli da otkriju i razglase tu ~injenicu? Ko zna kakvi su bili motivi ostalih tokom tih najsumanutijihtrenutaka na{eg Grada?)

Paradoksalno, Vreme~uvareva presuda ispunila je Davuda rado{}u. Bio je toliko uzbu|en da nije mogaoni da jede ni da spava. Kora~ao je }elijom danima, smi{ljao pesme i izvikivao stihove sve dok nije promukao."Bliska smrt je za~in ìvota", naveo je. "To je istina, razume se. Pilote? Da li slu{a{? Reci mi svoje misli - razmi{lja{ lio mogu}nostima?"

Ja po prirodi nisam ~ovek od razmi{ljanja. Uàsavao sam se da budem ostavljen nasamo u vla`noj,mra~noj }eliji bez i~ega ~emu bih mogao da okrenem um osim svojih prestra{enih misli, misli o bolnimmogu}nostima. Najve}im delom vremena sudarao sam se sa ledenim zidovima; piljio sam u tminu pred svojimlicem, ~ekao. Slu{ao sam kako pesnik-bojovnik odmerava koracima svoju }eliju, a kada bi kora~anje utihnulo i onse smirio, oslu{kivao sam kapanje kondenzovanih kapi vode na pod. Slu{ao sam otkucaje sopstvenog srca. êsto,obi~no nakon {to bih se probudio iz }udljivog sna na tvrdom, vla`nom {kriljcu, bio sam uko~en i promrzao. Jeosam orahe i hleb koji su s vremena na vreme ubacivali kroz prorez u osnovici vrata i srkao vodu iz velike ~inije. Uistu ~iniju sam izbaciovao svoj izmet i mokra}u, nadaju}i se da su roboti programirani da je operu pre nego {to jeponovo napune. (Uvek sam, slu~ajno, kr{io Turinov zakon, koji grubo kaè da je svaki robot koji je dovoljnointeligentan da pere posu|e istovremeno suvi{e inteligentan da bi ga prao. To je, mo`da, istina za ljudska bi}a, alihladni, bezdu{ni roboti straàri koji su nas ~uvali bili su obdareni samo onom posebnom inteligencijom koju su odnjih zahtevale njihove funkcije. Kao {to je na primer ubijanje neprijatelja Vreme~uvara ukoliko ovi poku{aju dapobegnu. Ne mogu da poverujem da su imali samosvet.) Stidim se da priznam da sam zapadao u duge naletesamosaàljenja. Previ{e sam razmi{ljao o sebi. Poku{avao sam da se usredsredim na spolja{nje stvari, ali podraàjibilo koje vrste bili su slabi i retki. Zveckanje robota pred vratima, promumlane re~i Davudovih pesama - te zvukovesam slu{ao, ali dok sam razmi{ljao o samosvesti robota ili njenom nepostojanju i procenjivao kvalitet pesnikovihstihova (nisu bili ni{ta posebno) bejah teran sve dublje prema svojim najdubljim brigama i strahovima.

Nakon izvesnog vremena, otkrio sam da je moja navika spavanja poreme}ena. Spavao bih dugo, mo`dapo ~itav dan, beè}i od sebe. A zatim bi do{li naleti straha, navale manije. Kora~ao sam svojom }elijom, a mi{i}isu mi se stezali i opu{tali, ponovo i ponovo, ritmi~no se talasaju}i kao talasi mora. Dolazile su mi razne misli.Poku{avao sam da ne razmi{ljam o poreklu svojih misli. Poku{avao sam da uop{te ne razmi{ljam. ê{ao samsvoju prljavu bradu i opipavao glatke zidove ne bih li na{ao pukotine ili slaba mesta, pitaju}i se u {ta se topretvaram. Kako sam se uàsavao tog pretvaranja! U meni je bilo ne{to novo - kada sam razmi{ljao o tome ipoku{avao da mu odredim oblik i smer, bio sam uzbu|en u istoj meri u kojoj sam bio i prestravljen. Poku{avaosam da spavam, ali san nije hteo da do|e. Mora biti da su prolazili ~itavi dani a da nisam spavao. Ti naletinesanice bili su isprekidani trenucima mikro-sna, kada bi mi mozak zamro na trenutak ili dva. A onda bih seprobudio na hladnom, smrdljivom vazduhu, uz zvuk kapanja vode i zadah svoga straha. Ponekad sam proveravaosebe da vidim da li po~injem da ludim. Da li sam jo{ mogao da izvedem prora~un slobodnih ta~aka? Da li sam sejo{ isto ose}ao kada po~e{em svoj svrbljivi, masni skalp? Da li sam mogao da otvaram i zatvaram prste kadapoèlim? Na taj na~in, i na jo{ hiljadu drugih na~ina, proveravao sam pe}ine svog uma ne bih li otkrio skrivenerazvaline i tokove, kao i nove kristalne formacije sposobnosti i misli. Kakve misli, kakva dela, kakve snove bihmogao poèleti, ako mi je volja zaista bila slobodna? Da li sam mogao da zaèlim da mi se mozak izmeni onakokako èlim, ili su postojala ograni~enja, prirodni zakoni razvoja koji se nisu mogli prekr{iti? U nadubljim delovima

svog uma, tamo gde Vaseljena te~e poput hladnog, crnog brzaka, tragao sam za nagove{tajima slobodne volje.Bio je jedan trenutak kada sam gotovo mogao da vidim krajnje porive koji su vodili moje delanje; gotovo sammogao da osetim sveù divotu ~iste slobode. Trenutak je oklevao poput kapljice vode obe{ene u vazduhu. A zatimje nestao, usisan u vrtlog mojih misli. U sredi{tu vrtloga nalazila se crna rupa, a unutar nje druga, jo{ crnja.Postojala je bekona~nost rupa unutar rupa koje su ~ekale da progutaju normalnost uma svakog ko predugorazmi{lja o sebi.

Za mene, moj zatvor postao je pakao. Uvek sam se pla{io tame; kada sam bio isku{enik, nervirao samBarda zato {to sam drào svetlo upaljeno ~itave no}i. A ti{ina je tama zvuka, smrt svakodnevnih vibracija, ritmova itonova koji pruàju pesmu du{i. Mi smo tvorci svojih nebesa, rekao je pesnik, ali je posle toga postao zloslutno tih.Mo`da se plutonijum raspao; mo`da je otrovni gas prostrelio njegova plu}a i rasto~io mu mozak. Ili se mo`dazamorio od ekstaze, zamorio od balansiranja na rubu o{trice izme|u ìvota i smrti. Da li se sru{io na pod svoje}elije u iscrpljenom stuporu? Nisam znao. U njegovoj }eliji vladala je ti{ina, ti{ina u strujama vazduha, ti{inakamena. âk i voda sa tavanice prestala je da kaplje. Moje telo kao da vi{e nije zaudaralo. Pred mojim o~imatama je bila upletena poput vune, a prsti su mi bili toliko obamrli da mi se struktura zida ~inila vo{tanom i nije bilonikakvog mirisa ni ukusa, nigde nikakvog zvuka. Imao sam privi|enja. Na trenutak ~inilo mi se da lebdim u kabinisvoga svetlosnog broda. Sanjao sam zvezde. Ali onda, kada bih posegao svojim umom da se suo~im sa brodskimkompjuterom - ni{ta. Nije bilo ni èstoke bujice brojeva, niti bele svetlosti vremena sna, niti makar i nagove{tajadivne muzike mnogostrukosti. Shvatio sam da sam sam u stvarnoj kamenoj }eliji, crnoj i praznoj kao mrtvi svemir.Bio sam sam unutar svoga uma, i bio sam u paklu.

Kako su dani prolazili, halucinacije su postajale sna`nije, sveobuhvatnije. Po{to su moji ~ulni nervni biliumrtvljeni, mozak mi je davao sopstvene podraàje. Moj vizuelni korteks po~e da radi sam za sebe. Pojavljivale suse boje. Pljuskovi purpurnih iskara slivali su se kroz vazduh. Sam vazduh iskrio se kao talasava odora od zelene iplave svile. Video sam pulsiraju}e, koncentri~ne krugove crvene svetlosti kako se okre}u jedan u drugom, i ùte inarandàste talasaste linije kako trep}u i podrhtavaju. Bile su tu stotine razli~itih mirisa: za~ini i parfemi, tamjan,groznika i mo{us. ûo sam zvona kako zvone i led kako se lomi, zavijanje vuka. Takve halucinacije, razume se,uobi~ajene su me|u onima koji su zakinuti za dodir sa spolja{njim svetom. Pomo}ni mehani~ari ~esto imaju vizijekada po prvi put lebde u Matrici Ruè. A i Alaloji pri~aju o lovcima zarobljenim u {atorima usred beskrajnihme}ava koji gube ose}aj {ta je gore a {ta je dole i po~inju da vide blistave trake i snopove svetlosti kako prosecajuuskovitlane oblake snega. Znao sam da boje i zvuci koje ose}am nisu stvarni, ali sam isto tako znao da bih,ukoliko privi|enja predugo potraju, mogao zavr{iti sa mozgom gore o{te}nim nego kod pateti~nog afazi~ara.

Zadugo sam se zanimao ~istom matematikom. Prizivao sam bistave, ljubi~aste ideoplaste aksioma izbora igubio se u divnoj teoriji skupova. Izmislio sam (ili mo`da otkrio) teoreme koje bi jednog dana mogle biti korisne udokazivanju hipoteze kontinuuma. Do{lo je do trenutka kada su se prozra~ni ideoplasti vi{estrukih oblikapojavljivali takvom brzinom i takvom uverljivo{}u da sam verovao da bi oluja brojeva mogla da po~ne i sama odsebe, bez pomo}i mog brodskog kompjutera. A kakva bi to divota bila! U}i u vi{estrukost po svojoj èlji, suo~iti sesa univerumom ni sa ~im osim matematike, èlje i golog mozga - kako ~esto sam se tokom tih paklenih danamolio da steknem tu sposobnost! Ali molitva je znak bespomo}nosti i neuspeha. Sloboda mnogostrukosti me jeporicala i uskoro sam otkrio da u svom zatvoru u tami sva matematika izgleda proizvoljna i nestvarna.

Mogao sam da opona{am autistu i stvorim fantazije i predele misli u kojima bih mogao da obitavam dokraja ìvota. Sanjati visprene snove i sve vreme biti svestan tih snova, i jo{ vi{e, menjati po volji njihov oblik iustrojstvo - to je bila mogu}nost. Mo`da bih iskusio ~iste, talasave, akvamarinske vode, tople, hitre talase plaènekog drugog sveta, lepljivi zagrljaj ène koja leì poda mnom na vrelom pesku. Ali - {ta god autisti govorili - tonikada ne bi bilo stvarno. Bio bih izgubljen u nestvarnom, progutale bi me slike i doga|aji koji se nikada nisudogodili i nikada ne mogu. Ako bi mi Vreme~uvar najzad poklonio slobodu, bio bih lud kao bilo koji autista.

Ne znam koliko dugo bih mogao da podnesem ti{inu da se nekim slu~ajem nisam setio pomalo ta{teizreke pamtilaca. Jednog dana, dok sam vukao svoje duge, zakrivljene nokte preko {krilj~anih kamenih plo~a,razmi{ljao sam o majstoru pamtiocu, Tomasu Rejnu, vrte}i po glavi zna~enja njegovih se}anja na ~oveka-boga,Kelkeme{a, i prvobitni mit. Slede}e re~i same se pojavi{e na mom unutra{njem uhu: Se}anja su du{a stvarnosti.Unutar mene su bile godine se}anja, ~itav ìvot se}anja. Se}anja }e, onda, biti moj spas. @ive}u u pro{losti. Pobe}i}u u svoja se}anja poput ranjenog tuljana koji traì bezbednost u svojoj akliji. Ponovo }u preìvljavati klju~netrenutke svoga ìvota, a ako sam ih ìveo previ{e strasno - pa, bar }u ostati unutar stvarnosti koja je zaistapostojala.

Najpre je sve i{lo kako treba. Kako je vreme teklo, otkrio sam da imam sve manje i manje potrebe zafizi~kim ometanjem. Prestao sam da pevu{im za svoj ra~un, {to je bilo veliko olak{anje jer nikada nisam umeo da

odrìm valjanu melodiju. Nisam imao mnogo potrebe da dodirujem jezikom hrapavu vunu svoje kamelaike, ili daokusim slanu krv svoje izgriène usne, ili da pritiskam o~i pal~evima da bih stvorio fosfene, te blistave ta~kicesvetlosti koje ponekad vidimo kada su nam o~i zatvorene. Se}anja su mi bila vi{e podraàvaju}a od obi~nihose}anja; se}anja su mi bila blistavi dragulji zadràni u ledenoj vodi; se}anja su mi bila du{a dalje i bliè pro{losti.Se}ao sam se kako sam u~io da napravim ~vor na vezovima svojih klizaljki. Kako sam besan bio kada bi petlja~vora pobegla mojim detinjim prstima. Kako sam divljao kada je moja majka poku{avala da mi pomogne! Se}aosam se drugih, sre}nijih doga|aja, kao kada smo Bardo i ja uzeli sne`nu jedrilicu ùtih jedara i izbili na smrznutiFjord. Bardo je oklevao kada je trebalo da unajmimo jedrilicu i naglasio da ni{ta ne znamo o jedrenju. Ali ja samga ismevao dok nije bio spreman za lakoumnosti. (Pripravnici ~esto misle da zbog toga {to su preìvelimnogostrukost mogu da ovladaju svakim oblikom prevoza). O{tar vetar naleteo je na nas neo~ekivano i gotovonas razbio u stenje Vaskela. Pa ipak, na{a jurnjava preko Fjorda predstavljala je pravo uìvanje, nekoliko trenutaka~istog zadovoljstva. U tami moje }elije, bila su tu i druga se}anja, svako blistavije od prethodnog. Poput starca,se}ao sam se i pitao koliko bi mi bila druga~ija se}anja da sam samo napravio druga~ije izbore kada sam biomla|i. Zbog ~ega sam odlu~io da postanem pilot, a ne kantor? Zbog ~ega sam voleo Katarinu? Zbog ~ega samubio Lijama? Zbog ~ega su mi se}anja postajala sve usplamtelije stvarna?

Pamtioci, govori se, moraju da prevazi|u teàk problem dok su jo{ mladi. Se}ati se veoma dobro zna~izaboravljati samo uz velike te{ko}e. Kako su mi se}anja postajala sve ìvlja i ìvlja, ~inilo se kao da oklevaju, daurezuju sebe u moje unutarnje oko. Morao sam da prizovem pred sebe vreme kada sam prvi put ugledaoPrijaeljicu Ljudi, i plava ba~va tu|inca bi se izmigoljila poput meduze i zaklonila va`nija se}anja. Po~eo sam daimam problema sa zaboravljanjem. Se}ao sam se ~itanja Vreme~uvarovih pesama, i ~itave stranice teksta bile suneizbrisivo od{tampane na belom materijalu moga uma. Mogao sam da 'vidim' svaki prevoj svakog crnog slova,kao da ~itam otvorenu stranu knjige. To je bilo slikovno se}anje o kome sam toliko mnogo slu{ao od prijatelja izdetinjstva koji su oti{li da postanu skrajeri ili pamtioci. Setih se da postoje trikovi za zaboravljanje. U svome umusagradio sam dugi, crni zid i projektovao redove i re~i, ~itave stihove i stranice poezije na zid. Na{aran, crna slovanestajala su, crnilo na crnom - za izvesno vreme. Druga se}anja, kao Katarinin osmeh, bilo je teè izbaciti. Moraosam da rasto~im blede tonove njene koè u milione ta~aka osnovnih boja. Zatim sam poja~ao svaku crvenu,zelenu i plavu ta~ku sve dok ne bi zablistala, nadula se i eksplodirala kao si}u{na zvezda. Milioni ta~aka svetlostiprsnuli su unutar mene i onda se prikupili u zaslepljuju}u maglu, poput one nad ledenim poljem tokom dana la`nezime. Najteè mi je bilo da zaboravim zvukove. Se}anja na muziku su opstajala i pored mog truda da ih zagu{imtutnjavom raketa ili nekom drugom bukom. Bio sam zapanjen da ~ujem ~itave simfonije gotovo nadrealnomjasno}om. Melodija Tatekovog Madrigala tuge ponovo i ponovo odvijala se u meni, zaobljeni tonovi ada|a koji suse oblikovali poput kapljice zlata. Slu{ao sam i ponovo slu{ao Barda kako peva ljubavne pesme Justini i slu{aonaricanje {akuhaka i harfi na kojima je svirala moja majka. Ne èlim da kaèm da sam sve te stvari ~uoistovremeno, jer nisam. Jedan zvuk ustupao je mesto drugom samo uz te{ko}e. Na primer, muziku galebova ibubnjanje mora nisam mogao da zaboravim sve dok nisam na{ao komponenete sinusnih talasa zvuka prekoFurijeovog transforma i pretvorio ih u hologram. Zatim sam mogao da 'bacim' taj hologram u crnu, zvu~noizlovanu kutiju u kojoj }e ostati sve dok ne poèlim da ga izvadim i razvijem zvuke se}anja. Na taj na~in samstvorio milione mentalnih kutija za se}anja koja su me progonila. Na taj na~in sam napravio prostor za druga, jo{dublja se}anja, se}anja koja nisam ni znao da posedujem.

Sve se beleì; ni{ta se ne zaboravlja.Ne znam kada sam postao svestan da se bavim ve{tinom pamtilaca. Naravno, mnogi ljudi su prokleti i

blagosloveni gotovo savr{enim pam}enjem ali nisu pamtioci. Se}ati se ìvota dedova i pradedova na{ih otaca imajki i tako dalje niz razgranato stablo na{ih predaka, otvoriti se}anja daleke pro{losti na{e rase kodirana unutarna{ih hromozoma, 'misliti kao DNK', kako bi rekao lord Galina - to je najve}a ve{tina pamtilaca. To je ve{tinakoja me je potpuno prigrlila.

Vrtoglavom brzinom, slike mojih predaka odbleskivale su preda mnom. Videh klizavu krv i razmotanupup~anu vrpcu dok je moja baba, Dama Orijana Ringes, vri{tala i izbacivala moju mati iz sebe na svetlost dana.Kako je tek moja majka vri{tala u svome bolu! Videh Solija. Bio je, zaista, moj otac. Bila su tu se}anja iz Solijevogdetinjstva; shvatio sam, najzad, ono ~ega sam se setio unutar Entiteta, se}anja na Aleksandra Dijega Solija kakopodu~ava svoga sina matematici. I dublje nazad, pokolenje je sledilo pokolenje; lica su se oblikovala i menjala,promenljiva poput gline. Bio je tu dugi, {iroki Solijev nos i ledenoplave o~i; tu su se pune usne Ringesovih stiskale izatim razdvajale da otkriju dvadeset osam ~vrstih ringesovskih zuba. Jo{ dalje, Soli je petljao oko svojihhromozomima da bi poja~ao svoje matemati~ke sposobnosti. (Od tog Solija, Mahavira Andreivija Solija, naslediosam vlasi ri|e kose.) I jo{ dublje niz korenove vremena: bili su tu pesnici, skrajeri, kurve, piloti, katholiki, pastiri

(ovaca), robovi, kraljevi, ratnici, ~ak i jedan strijer po imenu Kleo Ringes, od ~ijih je pet stotina dece polovina oti{loda nasele mesece Durikena, od kojih je pak polovina izmenila svoje gene i kona~no postala poznata kao tu|inskiFajoli.

Jednog dana dok sam se bavio ve{tinom pamtilaca, za~uh Davuda kako se pokre}e u svojoj }eliji. Jo{ jeizgledao vrlo ìv, iako iscrpljen od svog dugog ~ekanja da se plutonijum raspadne. Izrecitovao mi je kratku pesmu- prvu za dugo vremena i jedna kitica stade da odzvanja u mojim u{ima i povu~e strune mojih se}anja:

Samo se kosti bola se}aju;Na kraju samo bol i kosti preostaju.

A zatim je dugo bila ti{ina, koju je sledila duga, sloèna pesma koju je naslovio 'Plutonijumsko prole}e'.Ustao sam da bih se pridigao do vazdu{nog tunela, ne bih li bolje ~uo njegove bolne re~i. ûo sam ga kakozapeva:

Ritam moje krvi je ples zaslepljenjih skakavaca.

A zatim: "Pilote, jesi li jo{ ìv? Moè{ li da me ~uje{?""Da, upravo sam se... prise}ao."@eleo sam da mu kaèm {ta sam video, da je Eva Reines bila prababa Nilsa Ordanda. Pesnici-bojovnici

delili su deo mojih hromozoma. Bili smo polubra}a, èleo sam da mu kaèm. Svi ljudi su bra}a."Veruje{ li u slu~ajnost?" dopre{e njegove odmerene re~i iz crnog tunela."Ja... ponekad verujem u slu~ajnost, ponekad u sudbinu. Ne znam u {ta veruje.""[ta misli{, koliko je pro{lo? Kakvi su izgledi da se plutonijum ne raspadne?""Mo`da je sve bilo samo {ala", rekoh. "Mo`da nema plutonijuma i nema gasa. Mo`da Vreme~uvar

poku{ava da uni{ti tvoj razum - ono malo sa koliko pesnici-bojovnici ve} raspolaù."Zatim je bila ti{ina, i ja pustih dovod. Nakon izvesnog vremena Davud prodahta: "Slu~aj i sudbina, ista

razigrana vedrina."Za pesnika-bojovnika koji veruje u ve~no ponavljanje, razume se, i trebalo je da bude tako."Pilote, da li me ~uje{?" Nakon {to se privukoh do dovoda, mogao sam da ga ~ujem razgovetno. "Ovi

protekli dani bili su takva ekstaza", rekao je. "Otkrio sam da vi{e ne èlim da umrem. Pravio sam pesme, irazmi{ljao... takve misli, i sanjao i... Moè{ li da me ~uje{?"

"Da", rekao sam u tamu."Gas uskoro dolazi. Plutonijum samo {to nije eksplodirao. Postoje vreli gasovi, vodonik na samrti - kako je

prefinjena ljubi~asta boja u sunovratu!""Je li to deo pesme?""@ivot je pesma koju stvaramo. Takvo je verovanje pesnika-bojovnika: da moèmo u re~ima da zarobimo

su{tinu ìvota, trenutak mogu}eg."Ni{ta nisam rekao, zbog toga {to je moja vera u su{tinu Vaseljene leàla daleko izvan poimanja ljudskih

re~i."Uskoro }u umreti, razume se. Ubistvena isparenja ~ekaju u granitnoj tmini.""Zna~i li to da si skrajer?""Ne, pesnik. I komponovao sam pesmu svoje smrti. Ho}e{ li da mi obe}a{ ne{to? Kada budem mrtav,

moje telo mora da bude poslato nazad na Kvalar u kov~egu od crnog mermera. Ukoliko dovoljno poìvi{, mora{prona}i inostranca koji zna ve{tinu pisanja. Re~i moje pesme smrti moraju biti uklesane u pro~elju mog kov~ega."

Prsti po~e{e da mi se gr~e, dok su mi mi{ice drhtale. Dao sam mu obe}anje koje nisam nameravao daodrìm. Bez ikakvog razloga, rekao sam mu da sam upra`njavao ve{tinu pamtioca. Ose}ao sam gumastu staruhranu i krv u svojim ustima dok sam govorio: "Nils Ordando je bio sin Ringesovih."

"Da, to je poznato", smesta je odgovorio. "Osniva~i oba na{a Reda bili su hibaku{e. Pobegli su u maglinuAgni tokom kompjuterskih ratova. Kada vodonik..."

"Gotovo da smo bra}a", prekidoh ga."Svi ljudi su bra}a", napomenu on. "I svi ljudi su hibaku{e. A bratoubistvo je pravilo na{e vrste." Zatim

dodade: "Moè{ li da oseti{ miris gasa, pilote?"Onda je izrecitovao svoju pesmu, ~iji je poslednji stih glasio:

Mokar sam pod naborima puti;Zlatan sam pod jutarnjim nebom;Svet sam pod svojom ~ile}om puti;Go sam pod plutonijumskim nebom.

Povikao sam mu, ali nije bilo odgovora. Oslu{kivao sam ne bih li ~uo zvuk {i{tanja gasa. Pridigao sam sei poku{ao da uguram lakat u dovod vazduha dok sam gurao glavu i rame u memljivi, uski tunel. Da li bih mogaoda ~ujem zavijanje vazdu{ne komore koja se zatvara? Da li bi pesnik vriskao i bacakao se dok se bori za ~istvazduh? Glave sme{no ugurane u mra~nu rupu u zidu, oslu{kivao sam ne bih li ~uo makar kakav zvuk, ali upesnikovoj }eliji vladala je ti{ina.

Nakon izvesnog vremena spustio sam se sa zida i po~eo da kora~am po }eliji. Ludak, ubica, zaljubljenik ure~i, moj polubrat - dozivao sam ga, ali mi on nije odgovarao ni tada, ni u danima koji su usledili. Ponavljao samre~i njegove pesme 'Plutonijumsko prole}e' i zapamtio ih. Bilo je to lako.

Sve se beleì; ni{ta se ne zaboravlja.Ponovo padoh u rasna se}anja. Vratio sam se daleko u pro{lost, gledao arhetipske slike, mirisao

prvobitne mirise, slu{ao udarce bila drevnih pesama. Se}ao sam se Stare Zemlje. Nebo je bilo svetlije plavo negona Ledopadu, svetloplavo poput ljuske jajeta kljuna{a; tamo je zemlja bila topla a doline zelene, i bili su tuvo}njaci pravih jabukovih stabala, polja zlatnog ìta. Tamo je moj daleki predak ìveo u belo okre~enoj ku}ici ugradu kraj mora. Bio je pilot i graditelj brodova. Njegove ruke - moje ruke - bile su poùtele od ùljeva, a cepkedrveta ubadale su ga u prste. Imao je ènu i vodio ljubav sa njom, hiljadama puta radosno vodio ljubav, i do{aoje sin, a oni su bili sre}ni. A zatim su do{le vojske robota i spalile njegove ~amce, spalile njegov grad paklenim,svetlucavim mineralom koji je eksplodirao i razneo njegove prozore, rastopio staklo, sve topio i spaljivao, a zatimje svetlo bilo svuda, nepodno{ljivo svetlo se}anja.

ûo sam odzvanjanje robota, ~elik koji je grebao ~elik i visoko cviljenje metala koji se cepa. Zadahgoru}eg ~elika. I jo{ zvukova: roboti koji udaraju u kamene zidove, odzvanjanje ~elika, zujanje, povike, psovke ineobi~ni zvuk 'ping' koji nisam mogao da prepoznam. "Malori!" pozva me glas iz pro{losti. "Boga mu, otvorimo tavrata!" grmeo je glas.

Bardo je, setih se, imao tako grme}i glas. Ali ovo nisu bila se}anja!" Otvori, smesta!" Zatim su se kamenitavrata otvorila, ne{to je zaslepljuju}e blesnulo i ja sam pokrio o~i. "[ta ne valja, mali druè, jesi li slep?"

Pokrenuh se prema izvoru glasa: "Ne... slep", odgovorih nemo}no. O~i su mi plamtele i bolele me.Ose}ao sam se kao da mi je neko zabio vrh usijanog noà kroz zenice i po~eo da ga pomera napred-nazad. Azatim shvatih da je blistanje zapravo mutan odsjaj plamenih lopti. O~i su mi se polako prilago|avale slaba{nomsvetlu. "Kako ste uspeli da u|ete? Koji je dan danas?"

Bardova ruka me poduhvati s le|a i ja osetih njegov cvetni, slatki miris, kao i miris njegovog straha."Moramo da ùrimo", re~e on. "Moè{ li da hoda{? Boga mu, ala zaudara{. Zar ti nisu dali da se kupa{? Pogledajsamo tu ogavnu prljavu bradurinu! Hajde, poùri. Moramo da ùrimo. Justina i ostali ~ekaju. Ah, nije trebalo da~inim ovo - {ta sam to u~inio?"

"Bilo je to neophodno", re~e neko. "Nikada nije trebalo da dozvolimo Vreme~uvaru da ima robote."Pokrio sam o~i {akama, `mirkaju}i. Sa Bardovog lica, nekoliko in~a udaljenog od moga, kapala je krv.

Imao je posekotinu na nosu, povredu blizu u{ne {koljke. Nikolos Stariji, aka{ik, stajao je u blizini. Pratili su gamajstor aka{ik i nekoliko pomo}nika mehani~ara koji su nosili kompjuter. A zatim sam video robote. Gore i dolepo dugom kamenitom hodniku bili su roboti dve razli~ite vrste: veliki, crveni roboti Vreme~uvara sa svojim klje{timai hvataljkama i crni roboti kakve nikada ranije nisam vodeo. Svi roboti straàri - bilo ih je ~etiri - leàli sunepokretni na sivom podu, iskrivljene, spaljene metalne olupine. Crni roboti bili su manji, ali o~iglednosmrtonosniji. Poput mrava, svaki je imao {est nogu; svaki je bio opremljen metalnim bu{ilicama, baca~ima plazme,vatrenim oru`jem i ubila~kim laserima montiranim na njihova crna le|a. êtiri takva robota nanizala su se uprolazu. Uz dalja vrata, gde se zavr{avao niz }elija, bilo ih je jo{ ~etiri.

Dok smo hitali prema vratima, Bardo prodahta: "Pogledaj mi lice! Par~ad kamenja - mislim da je metakpogodio zid. Oh, {ta sam u~inio? Ovo je ludilo!"

"Nije ludilo", re~e lord Nikolos. Iskrivio je svoje okruglo, sitno lice. "Ovo je dobro organizovan plan -poku{aj to da upamti{."

Lord Nikolos me je obavestio o nedavnim doga|ajima. Sabor lordova zapretio je da }e cenzurisatiVreme~uvara zbog toga {to me drì zatvorenog u Kuli. (I zbog nepropisnog kori{}enja robota straàra. I iz drugihrazloga.) Prisilili su Vreme~uvara da dozvoli lordu Nikolosu i njegovim podre|enim aka{icima da me ispitaju i

utvrde moju krivicu ili nevinost. I to je bio pomenuti plan: kada je Kula otvorena za lorda Nikolosa i njegoveaka{i~ke kompjutere, Bardovi roboti pohitali su unutra da me spasu.

"Prokleti roboti!" psovao je Bardo. "îtavo moje bogatstvo, petsto trideset hiljada gradskih diskova - moraosam da potkupim mehani~are da naprave robote. Ko{tali su me svega {to sam imao. Ali morao sam..."

"Koliko diskova? Niko nema toliko novca.""[ta sam drugo mogao da u~inim? Vreme~uvar bi te pogubio, boga mu!""[ta je bilo sa pesnikom-bojovnikom?""Mrtav, mo`da jo{ ìv - {ta me briga?" Dohvatio mi je ruku i povukao uz stepenice. "Hajde, mali druè,

moramo da idemo smesta! Bekstvo - to je jedini na~in."Pro{li smo kroz prolaz i uz stepenice prema ulici. Bila je hladna i olujna, sa vla`nim vetrom sa Zvuka. Bilo

je mra~no; nikoga nije bilo na vidiku."Ovuda!" pokaza Bardo. Poìrivao me je do sanki koje su ~ekale uz ogradu. "Do Polja - moramo da

poùrimo!""A {ta je sa lordom Nikolosom?""Osta}u u gradu", re~e Nikolos. "Mislim da }e Sabor lordova na kraju morati da cenzuri{e ili ~ak da

odstrani Vreme~uvara. Ili to, ili }emo biti u punom raskolu.""Kako to misli{, punom raskolu?""Ah, trebalo je da ti odmah kaèm", re~e Bardo. "Li To{, Zonderval, svi na{i drugari piloti - no}as

napu{tamo Grad. Zbog tebe, moj prijatelju, iz protesta, i zbog toga {to nam je muka od Vreme~uvara i ostalihstarih kostura koji upravljaju Redom."

Poput raketa smo jurili ulicama, a na raznim mestima du` klizoulice, ~itavim putem do [upljih Polja,prozori okolnih zgrada bili su osvetljeni, stotine blistavih, ùtih kvadrata na pozadini crnog granita. înilo se da nasposmatraju o~i samog Grada. Bilo je to sablasno ose}anje. Znao sam da sam taj trenutak ve} video ranije. Usvom zatvoru, dakle, nisam se samo prise}ao, ve} sam i skrajovao.

"[ta ne valja, mali druè?" vikao je Bardo da nadglasa urlik mlaznih motora i vetra. "Zar ti ne prija {to sislobodan?"

Digoh pogled prema svetlucavom nebu nad stazama i prolazima Polja, prema raketnom tragu brodovakoji su beàli iz Grada. I to nebo sam video ranije, kao i druga, jo{ blistavija nebesa koja }e do}i. Ni{ta mu nisamodgovorio i si{li smo do Pe}ina, gde smo zatekli stotinu drugih pilota kako ~ekaju svoj red pored svojih brodova, azatim smo jedan po jedan krenulil da beìmo u plutonijumsko nebo.

24. DEUS EX MACHINA

Kroz {umu i dolinu sveta jetekla reka,A zatim do pe}inanepojmljivih za ~oveka,i uz huku stigla do beìvotnogokeana daleka:A sred te huke iz daljina batGlasovi drevni prori~u nam rat!

Iz Kublaj Kana, Semjuela Tejlora Kolridà, skrajera Stole}a revolucije

Hibaku{e kaù da je rat pakao, a oni bi trebalo da znaju. Rat pilota, kako su ga kasnije nazvali, napo~etku je bio uglavnom zabavan. Razume se, uop{te nije trebalo da bude ikakvog rata, ali kada je Vreme~uvarotkrio na{ beg iz Grada - kao {to sam kasnije saznao - bio je van sebe od besa. Njegovi piloti, obznanio je, nesmeju napu{tati Red a da ne povuku svoje zavete. Bardo i ja, izjavio je, moramo biti vra}eni u Grad da se suo~imosa svojim kaznama. Ukoliko to ne uspe, moramo biti pogubljeni u svemiru {to je pre mogu}e. Poslao je LeopoldaSolija da izvr{i tu presudu. A Soliju je bilo drago da poslu{a, jer je bio jo{ gnevniji od Vreme~uvara. Bio je izludeood bola (zaostalo dejstvo droge pesnika-bojovnika neprekidno je mu~ilo njegove nerve), a bio je lud i odljubomore. Zavetovao se da }e zarobiti Justinu i Barda - ili to, ili }e ih ubiti. A siguran sam da je èleo da ubijemene. Napustio je Brod u svom svetlosnom brodu, Vorpalnom ma~u. (Autor je uzeo izraz iz pesme '@abervoki' u

delu Alisa u zemlji iza ogledala L. Kerola. prim prev.) Svetlosni brodovi njegovih prijatelja, Tomota, Seta i Neita odTorskala, kao i svetlosni brodovi sto dvadeset i pet pilota lojalnih Vreme~uvaru pojurili su za njim. I tako je po~elo.

Zaista nismo nameravali da ratujemo. Na{ plan - plan lorda Nikolosa i Barda - bio je jednostavan i nijeuklju~ivao nasilje. Nas devedeset osam otcepljenih pilota prati}e dubinski brod pun ljudi i èna koji predstavljajusve profesije na{eg Reda. Piloti, eshatolozi, mehani~ari i lemioci - otputova}emo na Ninsun, zvezdu u blizinibinarnog sistema Aud. Osnova}emo novu Akademiju. A Vreme~uvar }e biti prisiljen da nas ili prizna zaravnopravne, ili da prihvati promene koje je zahtevao Sabor lordova i da nas pozove nazad na Nikadiju uopro{taju i miru.

Ali mir nismo mogli imati. Kao {to je Vreme~uvar jednom primetio, u prirodi je stvari da niko ne moè daodabere mir ako je njegov neprijatelj odabrao rat. Ubrzo nakon na{eg bega leteli smo oko fiksnih ta~aka zvezde ublizini Ledopada, belog patuljka sa sme{nim nazivom Mle~ni Minikin. Svetlosnim radiom razgovarali smo izme|ubrodova. Dràli smo zbor, na neki na~in, da bismo raspravili {ta da radimo. (U to vreme, razume se, nismo znalida Soli namerava da nas goni i pogubi.)

Se}am se da sam video kako slika Bardovog bradatog lica dolazi na moj brod. I da sam mu slu{ao glas:"Slobodni smo, boga mu! Ume li Bardo da nadmudri matorog tiranina koji nikada ne napu{ta svoju Kulu?" upitaon retori~ki.

"Da li je to bilo neophodno?" izgovorih u crni vazduh kabine. Bilo je te{ko zamisliti da Bardo slu{a mojere~i, vidi moje lice u kabini svoga broda - a istovremeno lebdi nag sa Justinom dok i ona slu{a moje re~i. "Zar nijebilo drugog na~ina?"

"Ne, nije bilo drugog na~ina. Vreme~uvar bi ti odrubio glavu.""Bardo, nije li ti palo na pamet da nam je beg bio isuvi{e lak?""Lak!" uzviknu on. "Lak za tebe, zbog toga {to nisi morao da potro{i{ bogatstvo da bi se napravili roboti.

Nisi morao da organizuje{...""Nisam mislio da je planiranje bilo lako", prekinuh ga. "Mislio sam na na{ stvarni beg. Zbog ~ega je

Vreme~uvar dozvolio aka{icima da u|u u njegovu Kulu, ako je znao da }e otkriti da sam nevin? Zbog ~ega nijepoku{ao da spre~i pilote da napute Pe{ine? Zbog ~ega nije..."

"Po~inje{ da me brine{, malecki. Pa, istini za volju, sve vreme brinem o tim stvarima. Mogu samo dapretpostavim da se Vreme~uvar upi{ao od straha da ga Sabor lordova ne cenzuri{e."

"Ja imam drugu hipotezu", rekoh izazovno."A to je?" On - njegov lik - obrisa znoj sa svojih o~iju."[ta ako nas je Vreme~uvar pustio, sve nas, pilote i profesionalce, da pobegnemo?""A za{to bi to u~inio?" upita on. "Ne, nemoj mi re}i - ne èlim r|ave vesti. îni mi se da vidim kuda taj tvoj

niz misli vodi."Zbog toga {to sam bio zlovoljan od svog dugog zarobljeni{tva, ipak sam glasno iskazao o~igledno. "îni

mi se da nas je Vreme~uvar pustio da pobegnemo da bi mogao da nas pobije, svakoga ko je otvoreno ustaoprotiv njega. Ovde, u svemiru, daleko od grada, tako da bi mogao da prikrije zlo~in."

"Da nas ubije, ah... kako?""Mo`da }e poslati Solija da obavi posao umesto njega.""A kako bi nas Soli sledio?" upita on. "Ne zna na{e odredi{te, niti makar i jednu fiksnu ta~ku na{ih

sekvenci mapiranja. I ne, ne mislim da bi Soli ubijao za Vreme~uvara; ne, ne, to nije mogu}e, zar ne?"Nisam mu odgovorio. Nakon izvesnog vremena, ponovo sam mu se obratio: "Da li je Justina stvarno sa

tobom u kabini? Zbog ~ega ne mogu onda da je vidim? Mogu li da govorim sa njom?"Bardovo lice pocrvene, zatim nestade. Slika mu se nije vratila. Nastupio je period ti{ine. A zatim njegov

glas - samo glas - ispuni kabinu mog broda: "Justina }e govoriti sa tobom, ali je, ah... neodevena, tako da ne èlida je vidi{; ona je tvoja prokleta tetka, zar ne?"

Nisam mu rekao da sam kao de~ak virio kroz pukotinu u vratima dok se Justina kupala. Odnosno, to samradio dok me majka nije zatekla i i{tipala mi nos dok nije prokrvario. Justina je imala divno telo, dugo i oblo kaoKatarinino. Nisam mogao da krivim Solija {to je ljubomoran na Barda.

"Drago mi je {to si ìv", oglasi se najzad Justina."Gde mi je majka - da li zna{?""Poku{ali smo da je na|emo, razume se, ali nismo uspeli. Nakon {to si zatvoren...""Ah", ume{a se Bardov glas, "jesi li znao da je jedan drugi pesnik-bojovnik poku{ao da ubije

Vreme~uvara?"

"Razume se, roboti straàri ubili su tog pesnika-bojovnika pre nego {to je ~ak i pri{ao odajamaVreme~uvara."

"Tvoja majka se krije, Malecki. Verovatno negde u êtvrti Inostranaca. Nismo mogli da je na|emo."A Justina nastavi: "Nakon {to je Vreme~uvar video koliko je bio blizu smrti - pa, Mojra svakako nije mogla

da prestane da se skriva, zar ne?""Jo{ je u Gradu.""Razume se.""Siguran sam da je ìva.""Uvek postoji nada."Ponovo sam primetio koliko sli~no zvu~e. Osim po naglasku i boji glasa, izgovarali su re~i na isti na~in.

Programi su im bili sli~ni, previ{e sli~ni. Kada sam im rekao kako me to brine, njihov odgovor bio je trenutan. "Ah,razume se, Malori je ketik."

"Ketici su poznati po brizi.""Ali za nas ne treba da brine{.""Ne.""Sa nama }e biti sve u redu ako...""Ako nas samo Soli ostavi na miru!""Kada samo Soli ne bi bio toliko prokleto lud!""Ah, Soli je prava briga.""Soli.""Ako po|e za nama...""Pa, razume se da ho}e, a tada...""To ne valja.""Nikako ne valja."Bardo i Justina, naravno, nisu bili jedini koji su brinuli zbog Solija. I strahovanja drugih pilota bila su

sli~na. Li To{, Zonderval, Dònatan Ede - posebno sam, nasamo, govorio sa svakim od svojih prijatelja. Ali nismomogli da do|emo do zajedni~kog zaklju~ka i zato smo uputili svoje slike do svih brodova, a i drugi piloti uradili suisto. U svakoj kabini lebdele su svetlucave, smanjene glave devedeset i sedam pilota. Bio je to ~udan, zbrkan,zbunjuju}i na~in da se odrì zbor. Razgovarao sam sa tim pilotima istovremeno. Oni su govorili sa mnom. Najboljimladi piloti na{eg reda: Delora vi Tot, Ri~ardes, Paloma, Zapata Karek, Matet Dòns i Alark od Uradeta. I ostalikoji nisu bili toliko mladi, Justinini prijatelji: Veronika Men~ik, Helena ârbo, Aja, Ona Tetsu i Kristobel Ponositi usvome slavnom brodu, Srebrni kljuna{. I ostali, osamdeset i pet drugih raspri~anih, razgalamljenih pilota koji suraspravljali.

"Ova diskusija je beskorisna", re~e kona~no Zonderval. Njegova glava bila je najizduènija i najuà ukrugu glava. Imao je dugu gornju usnu i bradu sa rupicom. "Moramo imati strategiju."

"Boga mu, moè biti samo jedne strategije", ubaci Bardo. Bilo mi je drago da se Justina sloìla da se slikanjene glave pojavi pored njegove. Nasme{io sam joj se i ona mi je uzvratila osmeh. "I}i }emo na Ninsun, kao {tosmo i planirali."

"A {ta ako nas tamo ~eka rat?" upita Zapata Karek svojim visokim, {kripavim glasom. "Trebalo je daostavimo dubinski brod da bude zarobljen? Da li biste napustili profesionalce?"

"A {ta je sa profesionalcima?" upita Delora vi Tot. "Zar ne bi i oni trebalo da glasaju u vezi s onim {to}emo odlu~iti?"

Sve glave okrenu{e se ka njoj, zagledav{i se u njeno oblo, ruì~asto lice, dok je prstima vrtela svojepletenice. O~igledno, niko nije èleo da dopusti profesionalcima da glasaju. "Ukoliko Soli krene za nama", re~eZonderval, "do}i }e do rata izme|u pilota. Mi piloti treba da odlu~imo {ta }emo."

Kristobel Ponositi klimnu. "Ukoliko stvarno do|e do rata, mi treba da poku{amo da iznenadimo Solija, darat prenesemo na njega."

"Rat!" uzviknu Bardo. "Zbog ~ega mora da do|e do prokletog rata?"Ri~ardes trepnu svojim umornim, crvenim o~ima (bio je albino, bele kose i mrtve, bele koè li{ene ma

kakve pigmentacije, i bio je star, najstariji pilot) i re~e: "Bardo je u pravu - zbog ~ega bismo ratovali? Zar smozaboravili svoj zavet o potrazi? Zbog ~ega se ne bismo rasuli preko so~iva galaksije? Zbog ~ega bismo ~ekali narat?"

Sve to vreme Li To{ nije progovario. Gledao je ~as jedno, ~as drugo lice i sme{io se svojim blistavim,blagim osmehom. Kona~no, kada je Ri~ardes zavr{io sa svojim katalogizovanjem uàsa rata, uvreba svoj trenutak i

re~e: "[ta god uradili, ukoliko tu budemo ~inili zajedno kao bra}a i sestre piloti, moramo imati jedinstven plan.Zonderval je u pravu." On pogleda u mene, a bademaste o~i su mu se sme{ile. "Jedinstveni plan - zbog togamoramo izglasati jednoga me|u nama da bude Lord Pilot, bar privremeno."

"Lord Pilot", sloì se odmah Zonderval", neophodno je da ga izglasamo.""Ah, ali ko }e to biti?" upita Bardo."Ko su majstori piloti me|u nama?" odvrati Justina. "Odakle moèmo birati?""Pa, tu si ti", re~e Bardo. "I Li To{, razume se, i Ri~ardes, Kristobel, Veronika Men~ik, Helena ârbo i Aja -

sve majstori piloti.""A tu je i Tomas Zonderval", upade Zonderval, ba{ neskromno, pomislih ja. "Ne zaboravite - progla{en

sam majstorom pilotom devetnaestog dana prole}a poslednje sredozime."Li To{ se nasme{i na{em starom takmacu i re~e: "Ja li~no ne bih èleo da budem Lord Pilot.""Ni ja", priznade Bardo."Ni ja", dodade Justina."A ko je jo{ majstor pilot?" upita Li To{, gotovo nevino. "Tetsu? Matet Dòns? I razume se, gotovo sam

zaboravio... Malori Ringes."Pogledao me je i iznenada se glave svih pilota na|o{e okrenute prema meni. "Ringes je", re~e on, "mo`da

najbolji pilot koga je ikada bilo.""On jeste najbolji, boga mu!""Taj Ringes se probio u Tranzistorski Entitet - i iz njega. Taj Ringes", i onda po~e da recituje listu mojih

kvalifikacija, me|u kojima su bile glasine da sam prikriveni ketik, pamtilac i mo`da ~ak i skrajer. A va`nije odsvega, re~e im Li To{, bilo je to da sam sre}an ~ovek, sre}an zbog toga {to sam ìv nakon takve naizgled kona~nesmrti. A ko ne bi glasao za sre}nog Lorda Pilota?

Ne èlim da beleìm ovde sve {to je re~eno nakon toga. Sumnjao sam da su Bardo, Justina i Li To{zajedno orkestrirali svoje dramati~ne govore. Mora da su od po~etka planirali da budem progla{en za lordaotcepljenih pilota. Jesu li, pre nego {to su i napustili Grad, nagovarali svoje prijatelje i drugare da glasaju zamene? Mislim da mora biti da jesu. Pedeset ~etiri od devedeset sedam pilota klimnulo je glavom da bi pokazaloda se slaè sa mojim progla{enjem. Njih dvanaest, iz ovog ili onog razloga, odbili su da glasaju. Trideset jedanpilot - a bilo mi je ào kada sam video da je Ri~ardes jedan od njih o{tro je zavrtelo glavama. Svako od njihporicao je da imam ikakvo pravo da budem Lord Pilot. Bio sam previ{e naprasit i ponosan, rekli su.(Paradoksalno, neki ljudi se pla{e ponositih vo|a, dok ve}ina drugih cene ponositost iznad svega drugog.) Svi dojednog pilota smesta su nas napustili. Neki su oti{li za Triju; neki su se vratili u Grad. Nekolicina je odlu~ila dapo{tuje svoj zavet za potragama i sledilo je Ri~ardesa, mo`da napolje u jedan od rukavaca galaksije.

Na taj na~in, postao sam Lord Pilot {ezdeset {est buntovnih pilota; ukoliko do|e do rata, bi}u vojskovo|aodgovaran za {ezdeset {est ìvota.

"êstitke, Malecki!" re~e mi Bardo u osami moga broda. Gledao me je dok je gladio brkove. Po~e dagovori imena pilota koji su ostali lojalni Vreme~uvaru i Soliju. "[ta }e{ sada? Ukoliko Soli krene na nas, bi}e bardva Solijeva broda na jedan na{."

"Kako si dobar matemati~ar!" odvratih brzo. "Bar jo{ ume{ da broji{."Uveravao sam ga da }u pobediti Solija i pored na{e malobrojnosti. Ukoliko nas napadne,

manevrisa}emo, napadati i beàti u mnogostrukost; postavlja}emo prepredene zamke i izvoditi dvostruke napade;namami}emo neprijatelja tako {to }emo previ{e razre|ivati snage, a zatim se okrenuti, pribiti brod uz brod i osvojitisve figure i igra }e biti na{a.

Nisam znao ni{ta o ratu. Rat, kao {to }u uskoro otkriti, nije bio igra, iako nisam mogao da ne mislim onjemu kao o igri. Pravi rat nije bio toliko zabavan. Ustanovio sam da nemam ni ljubavi ni inspiracije za ratovanje.Zapravo sam bio iznena|en i pomalo sam se ~ak i stideo {to moram da vodim pilote u rat. Obratio sam sebiblioteci svog brodskog kompjutera i otkrio da se moje poznavanje elemenata strategije zasniva isklju~ivo naigrama kao {to su {ah i ko, koje sam igrao kao dete. Pravi rat, tako se ~inilo, bio je mnogo haoti~niji od bilo kojeigre. Pravi rat nije imao pravila. Prou~avao sam anale drevnih vojskovo|a i sratega. Sun Cu, Lidel Hart, Tolstoj,Julije Cezar, Musa{i, Sveti Ma~evalac, Prvi Ri~ard Eda - sve sami veliki predvodnici ratova. Poùrio sam svoj mozaku sporo vreme, i njihove re~i bile su poput fotona koji osvetljavaju svetlosno jedro. Nau~io sam aksiome rata.Nikada ne razdvajaj svoje snage; biraj sopstveno vreme i prostor za bitku; nikada nemoj biti predvidljiv - te osnove,koje su toliko ~esto zaboravljali prin~evi i generali koji su vodili milione u smrt, nau~io sam {to sam brè mogao.Prou~avao sam drevna osvajanja Aleksandra i klasi~ne bitke, kao i rat ljudi i Darginija, koji nije bio toliko drevan.Bio sam nalik osrednje nadarenom isku{eniku koji je prisiljen da nau~i pravila {aha i prou~i igre velikih majstora -

sve za jednu jedinu no}. Moj kompjuter pravio je simulacije istorije. Oìveo sam Cezarev genocid Tenkredija iposmatrao Hanibalove ratnike jaha~e iz Barke kako napadaju rimske bokove kod Kane. A zatim je do{lo dopokolja; zatim je pri{la ubila~ka kartaginska pe{adija i pobila {ezdeset hiljada legionara, tako pribijenih jedan uzdrugoga da nisu mogli ni da dignu ma~, niti da se za{tite svojim {titovima. Njihovi {titovi nisu im pomogli. Slediosam tu temu o beskorisnim {titovima tokom slede}ih dve hiljade godina. Kao da stojim sa teleskopom na kraterimaprekrivenoj povr{ini meseca Stare Zemlje, gledao sam blistavu, uàsnu prvu razmenu holokausta. Bio samzapanjen kada su svemirski {titovi popustili i kada su severni kontinenti blesnuli desetinama hiljada lopti belesvetlosti koja se {irila. Iz Puta rata Tadea Astoreta nau~io sam da se sve bitke, koliko god bile sloène, odlu~uju naosnovu ~etiri jednostavna elementa: sile, prostora, vremena i inteligencije. Soli nas moè broj~ano nadja~ati dvana prema jedan. Ukoliko sam hteo da pobedim Solija u pravom ratu, mora}u da vodim svoje pilote u poznatedelove svemira koje li~no izaberem i da ga napadam kada nije spreman. Najva`nije u tom ~udnom,nepredvidljivom matemati~kom ratu {to bismo mogli da iskoristimo bila je inteligencija, jer }emo morati dapredvi|amo mapiranje Solijevih pilota gotovo istovremeno kada ga i naprave.

Ako nas Soli napadne; ako uspe da nas sledi kroz mnogostrukost.Svaki brod, razume se, kada otvara prozor, blago poremeti mnogostrukost. Ukoliko su dva broda udaljeni

jedan od drugoga, te poreme}aje je nemogu}e detektovati. Ali ukoliko su brodovi dovoljno blizu jedan drugom,ukoliko se nalaze unutar ta~ne definisane oblasti, polupre~nik konvergencije se suàva i mapiranje se moènapraviti. Svaki brod, sa odre|enim stepenom verovatno}e, moè da prati - moè da 'predvidi' mapiranje svakogdrugog. Ukoliko pobegnemo dovoljno daleko i dovoljno brzo, verovatno}a da }e nas Soli na}i pribliì}e se nuli.

I tako smo beàli padoputevima prema Ninsunu. Zvezde su klizile pokraj nas kao pahuljice u me}avi.Beàli smo brzo i daleko. Najzad se obresmo oko Ninsuna, koji je bio mala, bela zvezda sa jednom planetom uorbiti. A Soli i njegovi piloti bili su tamo, iznad te planete, i ~ekali nas. Izbrojao sam sto dvadeset devet svetlosnihbrodova. Vorpalni ma~, zatim brodovi Tomota i njegove bra}e Vreme pro{lo, Vreme sada{nje i Vreme budu}e -poput dijamantskih se~iva visili su prete}i nad Ninsunom, odraàvaju}i svetlost te slaba{ne zvezde i mutnu,pra{njavu svetlost jata Aud. Smesta sam pozvao svoje pilote. (Kako sam brzo po~eo da razmi{ljam o njima kao o'svojim' pilotima! Kako brzo i neopozivo padamo u zamku ta{tine!) zadao sam im sekvencu od deset zvezda kojaje po~injala sa [imom Luc. Obavili smo svoje mapiranje i nestali po padoputevima. A Soli i njegovi piloti, ào mije {to to moram da kaèm, zbog toga {to su bili dobrano u oblasti definisanoj gravitacionim poljem jata Aud, nisuimali problema da prate na{e poreme}aje mnogostrukosti.

"Boga mu, izdati smo!" tutnjao je Bardov glas. "Ko je mogao re}i Soliju da smo odabrali Ninsun, od svihprokletih zvezda u prokletoj galaksiji?"

I ja sam èleo to da znam. Poku{ao sam da uspostavim vezu sa Solijem preko svetlosnog radija iiznenadio se kada je pristao da razgovara sa mnom.

"Koliko daleko }e{ pasti, pilote? Ne dovoljno daleko, ne, nikada dovoljno daleko, nije li to istina?"Bio je to Solijev glas i govorio mi je u kabini moga broda. Ispali smo nad zvezdom koja je imala broj, ali

ne i ime, jednim od plavih superdìnova na rubu jata. Bilo je to po prvi put da razgovaramo otkako sam ubioLijama. Njegova slika pojavila se preda mnom. Bio je mr{aviji nego {to sam ga pamtio; obrazi su mu bili upali,suvi. Ruka mu je pokrivala o~i kao da je u agoniji zbog neizrecivog gubitka i kao da ne èli da me gleda. Na svimostalim mestima, na njegovom licu i u drhtajima iscrpljenog tela, ~itao sam znakove gneva i bola.

"Ko nas je izdao?" upitah ga. "Kako ste znali da smo se uputili na Ninsun?""Vreme~uvar je sve vreme znao za Bardov plan. Uvek je bio dobar u {pijuniranju.""I tako te je poslao da nas pobije{, je li?""U su{tini", re~e on, "to je istina. Ali ima li potrebe za jo{ ubistava? Ne, nema potrebe, ne ukoliko se

preda{ i vrati{ u Grad."Mislim da mora da je znao da se ne}u predati, jer nije bio nimalo iznena|en kada sam rekao: "Ne,

Leopolde, ne}u se vratiti.""Zove{ me po imenu?""Treba li onda da te zovem 'o~e'?"Kada sam to rekao dohvatio se za stomak i zabio pesnicu u njega. Lice mu se iskrivilo kao da ga

stoma~na kiselina grize u grlu. "Ne", re~e on, "treba umesto toga da kaè{: 'Da, Lorde Pilote, vrati}u se da sesuo~im sa svojom kaznom."

"Vi{e nisi moj lord.""Da, tebe su izglasali za lorda Ringesa - da li te tako zovu tvoji piloti? Nadajmo se da niko od njih ne}e

izgubiti veru u tvoje vo|stvo i poku{ati da te ubije."

Pritisnuh zglavkove uz usnu i rekoh: "Nisam poku{ao da te ubijem; poku{ao sam da te spasem. Pesnik-bojovnik..."

"Ko si ti da ikoga spasava{?" upita on. O~igledno nije verovao da sam mu spasao ìvot."Zar se ni~ega ne se}a{?"On skloni ruku sa o~iju. Beonja~e su mu bile i{arane popucalim, crvenim kapilarima. Izgledao je kao da

dugo nije spavao. Ruke su mu se tresle kao kod bolesnog starca. "Vreme~uvar je rekao da su njegovi robotizarobili tebe i pesnika dok ste se spremali da me ubijete. êga jo{ treba da se se}am? [to je vi|eno... vi|eno je."

"Ne, to nije istina! Sledio sam pesnika kroz Grad. I ja...""Da, ti si laòv, zar ne? Ali ~ak i kada bi govorio istinu... prekasno je, zar ne? Tu su sva ostala nedela za

koja treba da plati{."Na neki na~in, bio je u pravu. Na{e li~no neprijateljstvo zagadilo je i zarazilo Red i sada }e mnogi morati

da plate. Ali nijedan od nas nije ùdeo da vidi kako pilot ubija pilota. (Odnosno, ~ini mi se da smo obojica èlelida zadrìmo ubistva u krugu porodice, da se tako izrazim. U jednoj prilici, kada sam ga obavestio - a u pitanju jebila ~ista surovost sa moje strane - da se Bardo i Justina nikada ne}e vratiti u Nikadiju ako im Vreme~uvar neoprosti i dopusti im da se ven~aju, on je pro{aptao: "Justina, kako sam bio tako glup... Justina?" a na usnama muje bilo ubistvo.) I tako, pre}utnim dogovorom, po~eli smo rat manevrisanja. Najpre je to vi{e bila igra nego pravirat. Poput pravog generala ili vojskovo|e, Soli se nadao da osvoji {to je vi{e mogu}e sa {to manjim gubicima.@eleo je da manevrima pokaè da nam je poloàj beznadeàn, da treba da se predamo bez bitke. Pod njegovimvo|stvom, piloti kao {to su Stiven Karagar i Salmalin presekli bi nam put, izleteli i navalili na glomazni, na kitanalik, dubinski brod. Zatim bi pokazivali finese svog predvi|aju}eg mapiranja, upozorenje koje je trebalo da glasi:"Vidite, mi piloti Reda moèmo vas na}i gde god bili i uni{titi vas."

Uskoro je na{a taktika postala vi{e izaziva~ka. Kada je jedan od Solijevih pilota izleteo iznad dubinskogbroda, Delora vi Tot, na primer, izletela bi iz mnogostrukosti u blizini oba broda. Dva svetlosna broda plesala biulaze}i i izlaze}i iz mnogostrukosti, dve munjevite srebrne iverke u potrazi za mapiranjem verovatno}e koje bi imdonelo prednost. Pilot 'pobednik' bio bi onaj koji bolje predvidi mapiranje 'neprijatelja'. Ona - ili on - izleteo bi urealni svemir, u mastiljavu tminu, i dok ~eka i vreba pripremio bi vremeprostorni pogon broda. Ukoliko njenneprijatelj izleti u predvi|enoj izvori{noj ta~ki, pilot - skori pobednik - pokazao bi da je mogao da uni{ti drugog.Dok je vremeprostorni pogon pobedni~kog pilota bio vezan za izvori{nu ta~ku u blizini neprijatelja, stvarni svemir ublizini neprijateljskog broda po~eo bi da se naduvava i izvitoperuje, da se osipa u mehurima poput sloja vrelekadulje. A kada bi mehur prsnuo i prozor prema mnogostrukosti bio na trenutak otvoren, pobedni~ki pilot bi utrijumfu zavrteo svetlosni brod oko svoje ose, kao da ho}e da kaè: "Prema tome, mogao sam da napravimmapiranje koje bi vodilo u srce obli`nje zvezde i da zavitlam tvoj brod u paklenu vatru. Da je ovo pravi rat, ti bi biouni{ten."

Uz na{e crvene, krvave ljudske prirode, kako me je Bardo neizbe`no podsetio, ovaj rat manevrisanja nijemogao da potraje. Jednog dana, dok smo stizali u blizinu Avgustovskog jata, Tomot od Torskala ubio je DònataEdea. Razume se, Dònatova smrt mogla je biti nesre}an slu~aj. Mo`da je Tomot - taj ubila~ki plavi dìn saubila~kim mehani~kim o~ima - 'slu~ajno' otvorio prozor prema mnogostrukosti preblizu Broda svih brodova iposlao Dònatana u srce zvezde. Ali {ta je zapravo nesre}an slu~aj? Da li je bio nesre}an slu~aj kada je blistavi iobi~no hladni Li To{ poèleo da se osveti za ubistvo svog najboljeg prijatelja? Da li je bilo nesre}an slu~aj {to jepotraìo i pobedio u manevrisanju Tomotovog brata, Steta? Da ga je uni{tio na isti na~in kao {to je bio uni{tenDònatan? Ne verujem. A kada su piloti mahnito i o~ajno napali jedni druge, ni to nije bila slu~ajnost.

(Da li je bilo slu~ajno {to sam zamahnuo pesnicom i slomio Soliju nos? Da li je i sastav mojih hromozomaslu~ajnost?)

Se}am se poslednjih Solijevih re~i pre nego {to smo obustavili svaki razgovor i pre{li u pravu bitku. "Za{to,pilote?" pitao me je. "Za{to si dozvolio da do|e do ovoga?"

A ~im je Dònatan poginuo, Bardova slika pojavi se preda mnom. "To je neverovatno!" zagrme on. "Kakavzlo~in! Perfidija! Uàs! Svetogr|e! Boga mu, po~inju da mi nedostaju re~i! Varvarstvo! Katastrofa! Oh, kakva je totragedija! Kakva {teta!"

Zbog toga {to sam tugovao nad Dònatanovom smr}u, zbog toga {to nisam mogao da podnesempomisao da }u uzrokovati i~iju dalju smrt, postao sam previ{e obazriv. Dopustite mi da to ponovim: ja, MaloriRinges, bio sam previ{e obazriv. Vodio sam svoja {ezdeset ~etiri svetlosna broda preko zvezda magline Trifild saoprezno{}u starog {ahiste koji pokre}e figure preko {ezdeset ~etiri polja. @eleo sam da manevri{em svojimsnagama od Vede Luc do Karante i dalje do Tankoprostora Danladi, na rubu Trifilda. Tu, gde je puteva bilo malo,mogli smo uvrebati Solijeve brodove. Dok budu izletali iz mnogostrukosti i o~ajni~ki po~injali da mapiraju neku od

malobrojnih ta~aka-izvori{ta, opkoli}emo ih (u topolo{kom smislu, morali smo da na|emo skupinu ta~aka-izvori{takoje su istovremeno i zatvorene i ograni~ene, to jest, kompaktne) i uni{titi jednog po jednog.

Ali nikada nismo stigli do Danladijevog retkog prostora. Soli mora da je pretpostavio moju strategiju, jerme je iznenadio. Dobro se se}am trenutka kada sam se upitao da li sam bio dovoljno oprezan. Ja - i moji ostalipiloti - upravo smo izletali, i svetlost Vede Luc me je zaslepila. Unutra{njost magline blistala je blago, ledenoplavousled svetlosti odraène sa ~estica me|uzvezdane pra{ine. Sama Veda Luc bila je usplamtelo plavetnilo, vreli plavisuperdìn svetao poput Alnilane ili Prve Spike. Bila je to divovska zvezda. Veda Luc bila je toliko masivna, da jemnogostrukost u njenoj okolini bila vulgarno izobli~ena. Imao sam problema da vodim u redu svoje pilote kroznjene prozore. Do{lo je do trenutka kada je {est mojih pilota moralo da ~eka dok su ostali nalazili svoje prozore iispadali kroz njih prema Fava{aumu, koji je bio slede}a zvezda u na{em nizu prema Danladijevom prostoru. U tomtrenutku, Solijev stari prijatelj Lajonel Kilirand izlete u svome Beskona~nom pljusku, obru{i se na KristobelaPonositog i uni{ti ga. A u istom trenutku, trideset dva majstora pilota stu{ti se na Olafsona Dònsa, Na{iru, AliAlezara od Uradeta, Nikolosa Korzoa i neponovljivu Deloru vi Tot. Verovatno ju je ubio Lajonel. Do{lo je dovri{te}e pometnje dok su svetlosni brodovi uletali u stvarni svemir i izletali iz njega, trideset sedam dijamantskihigala koje su ubadale jedna drugu kroz tminu u zvezdanu svetlost, poput ~opora pasa Alaloija koji se bore zapoloàj bliè vatri. Bio sam svestan te bitke kao stotine brzih, i{~ezavaju}ih deformacija mnogostrukosti, stotinasvetlucavih talasi}a na treptavom, no}nom moru. Poku{ah da okrenem glavninu snaga svetlosnih brodova,izvrtanjem prostora du` na{ih puteva, ali do trenutka kada smo stigli do Vede Luc, bitka je bila gotova. Lajonel iostali pobego{e. A {est na{ih pilota bilo je izgubljeno.

Poput grupe prebijenih pasa za vu~u saonica, repova podvijenih me|u noge, povukli smo se do udaljeneskupine Jonine Zvezde, gotovo na samom rubu magline Orion. Lebdeo sam u kabini svoga broda i kratkoporazgovarao sa ostalim pilotima. Naro~ito je Bardo bio povre|en ishodom bitke. Dodirnuli smo se trupovimabrodova, a njegov glas i misli prostre{e se kroz moj brodski kompjuter i obrazova{e u mom umu. Na trenutakneurologike njegovog broda bile su suo~ene sa mojim. Delili smo isti misaoni prostor. Zbog toga {to smo bilio{amu}eni i izbi~evani bolom, zbog toga {to smo àlili, dozvolili smo sebi nekoliko trenutaka te zabranjeneelektronske telepatije.

"Malecki, moè{ li da me ~uje{/oseti{/vidi{?"Mogao sam da vidim njegove pametne, sme|e o~i, da mu ~ujem glas, osetim vonj njegovog straha i

prdeà dok je lebdeo u kabini Blagoslovene preljubnice. Bila je prava tajna kako je Justina mogla da podnese dabude uz njega u tako malom zatvorenom prostoru.

"Gde je Justina? Za{to ne mogu da joj ~ujem misli?""Zaspala je, tu kraj mene. Kada je videla {ta se desilo sa Delorom...ah, pa, okrenula se na drugu stranu

na izvesno vreme.""Zabrljao sam, Bardo. Nikada nije trebalo... da poku{am da se sretnem sa Solijem one no}i u baru. Tamo

je sve ovo po~elo, taj redosled r|avih okolnosti.""Trebalo bi da misli{ na pilote koje smo izgubili umesto o sopstvenim ìvotnim gre{kama.""Ne mogu da prestanem da mislim o njima. Da smo samo... zbog ~ega je Delora morala da umre? Zbog

~ega iko mora da umre?"Pomislih na milijarde onih koji su izginuli u ratovima i otkrih jednu od mnogih izopa~enosti i ironija rata:

pakao rata nije umnoàvaju}i. Ili ta~nije, obrnuto je umnoàvaju}i. Bol usled gubitka nekoga koga si znao hiljaduputa je ve}i nego smrt hiljade neznanih ljudi.

"Boga mu, nekada sam je voleo, da li si to znao, Malecki? Delora vi Tot mi je bila prva ljubavnica, i bilaje strpljiva sa mnom. Na Borji. Tada je sa mnom bila neophodna strpljivost."

"Bila je izuzetan pilot.""Ah, ne shvata{. Bila je èna. A sada je nema.""Rat je pakao, kaù hibaku{e.""'Rat je pakao!' Kakva tema za razmi{ljanje! 'Rat je pakao', kaè{ sa ledom u svom prokletom hladnom

dahu, ali znam kako se zapravo ose}a{, i zato nemoj misliti da to moè{ da sakrije{, jer ne moè{."Bila je to istina. Poku{ao sam da okamenim svoj izraz pred smrtima Ali Alezara, Kristobela i Delore, ali nije

vredelo. Bardo, koji je slu{ao moje misli u trenutku kada su se obrazovale, podsetio me je da bi trebalo da budempun vrelog besa; trebalo bi da steèm pesnice, da psujem i zaklinjem se na osvetu protiv Lajonela Kiliranda.Prazno saose}anje, {aptao je on u mome umu, bilo je ose}anje sveca. A gorko samooptuìvanje je bilo detinjasto.

"Nisi dete i nisi svetac.""[ta sam onda?"

"ôvek si, boga mu! Vi{e sam te voleo kada si obi~avao da besni{ kao ~ovek. Gotovo si otkinuo Keseovuglavu sa njegovog prokletog vrata, boga mi jesi! To ne mogu da zaboravim."

"Ni ja, Bardo. Ja ne mogu ni{ta da zaboravim.""Ah, {teta.""Menjam se, u ovom trenutku... tako brzo.""Znam, malecki, znam. Ponekad te uop{te vi{e ne prepoznajem.""Kada bih mogao da u~inim da vidi{ verovatno}e... mogu}nosti. Uskoro }e do}i do bitke, po~etka kraja.

Vidim je kako dolazi. Ja...""[ta nije u redu?""Pla{im se. Pla{im se da ne izgubim sve. Ponekad se ~ak pla{im da ne izgubim tebe.""Ali prijatelje nikada ne moè{ izgubiti, malecki. Zar ti to nisam ve} jednom rekao?""Ho}emo li i dalje biti prijatelji kada se sve ovo zavr{i?""Boga mu, kunem se da ho}emo!"Bardo mi je jo{ bio prijatelj, i kada smo za{li u maglinu Orion, po~eo je da proverava takti~ke posledice

svoje zloglasne teoreme bumeranga. Uleteli smo me|u zvezde Trapeza, koje su blistale draèsnim zelenilomme|uzvedanog jonizovanog vodonika. Uleteli smo me|u zvezde koje su bile toliko mlade da su se ra|ale dok je~ovek jo{ uvek polumajmun koji je lutao travnatim povr{inama maj~inskog kontinenta Stare Zemlje. Kraj binarnogsistema û imali smo okr{aj sa glavninom Solijevih snaga. Bardo i Justina - kao i ârli Rapaport i Li To{ -ustanovili su da mogu u trenutku da upadnu unazad kroz prozor du` svojih padoputeva i na taj na~in da iznenadepilota koji bi ih sledio. Na taj na~in poslali su osam Solijevih pilota u zvezde. Bio je to lukav trik, ali ga je bilo lakoopona{ati. Da porazimo Solija, koji je kopirao i koristio na{u taktiku hitro kao {to RNK kopira i izbacuje na{ebelan~evine, bi}e nam potrebno ne{to vi{e od trikova.

Najzad smo pro{li kraj Tihovog Gusti{a u Rozetu. Okruìvala nas je ona veli~anstvena ma{ina za stvaranjezvezda kroz koju sam pro{ao na svome putu prema Entitetu. Tu su bile zvezde i mapiranja koji su mi bili poznati.Bili smo blizu Vilda - opasno blizu - i nisam mogao da se ne upitam ~emu bi bilo nalik izleteti me|u pepeo irazorenu svetlost tog pakla raznesenih zvezda. Dok smo prolazili kroz svemir Rolo Roka, Frafare i Nvarta, izgubilismo Dankanesa i njegovog Vesla~a. Da budem precizan, za osvetu smo uni{tili Alhenu Edu. (Ta krupna,sarkasti~na èna-pilot bila je starija sestra Dònatana Ede. Od svih tragedija koje su se mogle odigrati u na{emtragi~nom ratu, bar mi je drago da brat nije ubio sestru. Ali oboje Eda su poginuli, a to je bila velika {teta. Bili suposlednji iz svoje slavne porodice, a njihov talenat nestao je sa njihovim telima, hromozomima i svetlosnimrodovima.) Za svakog pilota koga smo izgubili uzeli smo jednog Solijevog. Ali nismo mogli zauvek i}i na taj na~in.Svaki pilot koga smo izgubili pove}ao je {anse protiv nas, a Soli je imao vi{e pilota nego mi. Kada je troje mojihpilota nestalo u Severozapadnom Gusti{u, znao sam da moram da povedem Solija u kona~nu, odlu~uju}u bitku.

Bila je to u potpunosti moja odluka - da odvedem svoje pilote u svemir u okolini Perdido Luc. Ne mogu seizvinjavati za to. Po{to nisam uspeo da uspe{no iskoritim vreme i inteligenciju, imao sam samo element prostora danadma{im Solijeve ve}e snage. Pro{li smo kraj Karte i Nove Zemlje prema zvezdama Fajolija, zbog toga {to sampoznavao ta mapiranja i te oblasti. Zbog toga {to sam traìo jedan odre|eni gusti prostor u kome bih zarobioSolija, produìli smo u mnogostrukost u blizini Darein Luc. Tamo su zvezde male i plamte ùtim i narandàstimsvetlima; tamo je vreme pomalo ~udno; tamo je Entitet izvitoperio mnogostrukost van svake verovatno}e. Premana{im zvezdanim mapama, Perdido Luc nije bila deo Entiteta. Da je bila, nijedan pilot (osim mo`da Barda iJustine, i Li To{a) ne bi me sledio tamo. Ali zvezdane mape su ponekad zastarele ili naprosto pogre{ne. Zvezdanemape nimalo ne vode ra~una o rastu magline-mozga. Vodio sam svoje pilote kroz gusti prostor koji sam osvojiopre nekoliko godina i izleteli smo u blizini Perdido Luca. Niko od nas - ~ak ni ja - nije pomislio da remetimoprostor, samu su{tinu Tranzistorskog Entiteta.

Razume se da sam znao da predstavlja divlja~ki rizik zametati kavgu unutar tog gustog prostora. Ali kakavsam izbor imao? Pre mnogo vekova Hanibal Barka {okirao je narod zvan Rimljani tako {to je pro{ao sa svojimljudima i bezdlakim mamutima kroz planinski venac. Svi mamuti i mnogi ljudi smrzli su se u prolazima zapretenimsnegom, ali njegova armija preìvela je da bi porazila Rimljane kraj jezera Trasimene. Ja nisam bio Hanibal, alisam svejedno mogao da izaberem sopstveno mesto za bitku. Soli nije znao ni{ta o Perdido Gusti{u, i ako nas budetamo sledio, izenadi}u ga kao {to je Hanibal iznenadio Rimljane.

U Nikadiji, mehani~ari i isku{enici gacali su kroz raskva{ene ulice na putu za ve~eru; a u srcu Entiteta,Ona je razmi{ljala svoje velike misli; ubistveno zra~enje Meripenove zvezde i ostalih zvezda Vilda srljalo je premaNikadiji, neprekidno srljalo; a Leopold Soli i stotinu svetlosnih brodova izlete{e iz mnogostrukosti. Lebdeli su nad~etvrtom planetom Perdido Luca, gasovitim dìnom okruènim sablasnim prstenovima leda. Uhvatili smo ih u

ishodi{noj ta~ki u blizini srebrnastog sredi{njeg prstena. Moji piloti koristili su ranije pripremljena mapiranja kojasam ih pokazao i oborili smo se na Solija kroz gusti prostor poput ~opora izgladnelih vukova.

Sada shvatam {ta su drevne vojskovo|e podrazumevale pod 'maglama rata'. Iako nisam mogao darazmestim svoje pilote kao {to bih to u~inio sa kamenovima na mestima preseka table za ko, nadao sam se da }ubar mo}i da nadgledam i upravljam naletom bitke. Ustanovio sam, me|utim, da ne mogu da upravljam ni sa~ime, ~ak ni znojenjem svojih dlanova i lupanjem svoga srca. Izleteo sam u stvarni svemir za vreme kra}e odjednog trenutka, a blistavi sredi{nji prsten ~etvrte planete visio je nada mnom kao gle~er. Smesta sam napraviomapiranje. Moj brodski pogon otvorio je mnogostrukost u blizini Ruè, zemlje Gregorika Smita. Napravio samnovo mapiranje i moj brodski pogon ponovo otvori mnogostrukost. Tama se rastvori, poput procepa na pilotskojkamelaiki. A zatim smo obojica nestali, on u srcu Perdido Luca, ja na stazama prepunim ta~aka unutar gustogprostora. Usledio je nalet teorema, iskri~avih ideoplasta oluje brojeva. Plutao sam kroz sabijenu mreù gustogprostora kao da je moj brod informati~ki virus koji nalazi put kroz tamne vene ljudskog mozga. Do{lo je dorazgranavanja, a zatim spajanja tunela. Mnogostrukost se ponovo otvori. Bila je tu svetlost, slaba svetlost PerdidoLuca. Jedan od Solijevih pilota - bio je to Neit od Torskala u svom neobi~nom, beskrilnom brodu - ~ekao je namene. Ali ja sam fiksirao sekvencu mapiranja. Pre nego {to je mogao da me odbaci u zvezdu, izbegao sam, vratiose u uzdrhtale arterije mnogostrukosti. Plesali smo ~as ulaze}i u mnogostrukost, ~as izlaze}i iz nje, dok Neit nijenapravio gre{ku. U{ao je u padoput koji se, u svojoj petlji unutar mnogostrukosti, presecao samo sa jo{ jednim. Zanjega i njegovo Vreme budu}e postojale su samo dve ishodi{ne ta~ke u stvarnom svemiru kraj Perdido Luca.Prora~unao sam verovatno}e i ~ekao ga kada mu je brod srebrnasto blesnuo u tmini. êkao da ga ubijem. Nijeimako ni najmanje izgleda.

Budi samilostan, rekla mi je Katarina.Ali odakle mesta za samilost kada do|e vreme ratu? Ne, ponekad mogu opstati samo hladne, ubila~ke

strasti, i tako je svuda oko mene poput no}ne me}ave besnela borba. Svetlosni brodovi bili su svetlucavo srebrnoiverje, cepaju}i tminu stvarnog prostora i nestaju}i u mnogostrukosti. Zapljusnu{e me sloènosti bitke. Bilo je tusporo vreme, ubrzano vreme, teoreme koje je trebalo dokazati, mapiranje od ta~ke do ta~ke i sveprisutna kiselinanaj~istijeg uàsa. Najpre je usplamtela ùta ta~ka Perdido Luca bila poda mnom, zatim iznad mene. (A kadakaèm iznad, mislim da se nalazila izme|u mene i oblaka galaksija Canes Venatici. Za zvezde u Canes Venatici,prema drevnoj konvenciji, kaè se da se nalaze iznad zvezda u na{oj galaksiji.) Dok sam stvarao mapiranje iizbegavao Lajonelov Beskona~ni pljusak, shvatih da sam izleteo na daljoj strani Perdido Luca, nasuprot ~etvrtojplaneti. Nalazio sam se na ~itavih milijardu milja od bitke. A onda me proguta mnogostrukost i ja stadoh mapiratiprema gusti{u ispod planetarnih prstenova; a zatim se pojavi izmaglica svetlosti, kao od sunca kroz guste ledeneoblake Nikadije. Bilo je tu stotinu razigranih svetlosnih brodova. Nisam imao pojma ko dobija bitku. Poku{ao samda uspostavim vezu sa brodom nekog od mojih pilota, ali za to nije bilo vremena. Pobegao sam jednom odSolijevih pilota tako {to sam o~ajni~ki napravio mapiranje kroz Kona~no Drvo. Pobegao sam u mnogostrukost, alinisam mogao smesta da se vratim zbog toga {to su Grananja drveta bila mnogobrojna i sloèna. înilo mi se dazauvek padam. Vreme je proticalo sporo poput leda gle~era. Neko vreme bilo mi je muka od borbene poùde;bilo mi je muka od samoga sebe. Kako sam lako ponovo postao ubica! Kako lako nas je sve zarazio virus rata!âk i dok sam dokazivao nebitni rezultat teoreme okruènja, jedni piloti su ubijali druge. Bilo je to zaistaneverovatno. Eto {ta je bitka, pomislio sam. Bitka nije samo obi~na re~; to je organizovano ubistvo. Stegao sampesnice u tami svoga broda i prokleo. Setio sam se stvari koja je trebalo da bude u pameti svih nas pre nego {tosmo odlu~ili da se otcepimo i napadnemo svoje drugove pilote: rat je najgora stvar koju ljudska bi}a mogu u~initi.Misliti o njemu apstraktno ili ga posmatrati kao igru gore je od varvarstva.

Pa ipak je istina da je ubijanje toliko prirodno ljudskim bi}ima kao {to je pravljenje kamenih sekira ilimalih beba. I ljudi su plemenita, tragi~na, sjajna opna oko srì varvarstva. Kada sam se najzad vratio u bitku, imaosam trenutak vremena da posmatram talasanje i bleskanje svetlosnih brodova dok su ubijali jedni druge. Iako jebitka izgledala u potpunosti haoti~no, kao da je oblak ludila zahvatio pilote na obe strane, nije bilo tako. Ubijanjeje mo`da zaista ludilo, ali piloti nisu ubijali nasumce. Ne, moje bra}e i seste piloti bili su ljudi i ène od strasti, akove} ne od samilosti. Gledao sam kako odre|eni piloti tragaju jedni za drugima. Bardo i Justina u svojoj zdepastoj,glatkoj Blagoslovenoj preljubnici oterali su iglasti Lajonelov Beskrajni pljusak u mnogostrukost. Da bi se osvetilizbog smrti Delore vi Tot, ubili su ga. Osveta je naterala i Tomota da napadne Li To{a i vrtoglavo oboje odbacipadoputevima na koje bih ih upozorio. Svuda oko mene, pod hladnom ùtom svetlosti Perdido Luca, bitka seraspadala u desetine osvetoljubivih okr{aja. Moji piloti brzo su napustili moju strategiju i ranije pripremljenamapiranja. Solijevi piloti, kao {to sam kasnije saznao, bili su zatrovani starim suparni{tvima i mr`njom. Nisuobra}ali pa`nju na Solijev glavni plan. Salmalin, koji je uvek zavideo njegovom najblistavijem u~eniku, Zondervalu,

napade njegovog Kardinala vrline. Ludilo i ubijanje; ubijanje i ludilo. Do{lo je do uàsnog trenutka kada su dvaSolijeva pilota pobesnela i okrenula se jedan protiv drugog. A zatim jo{ uàsniji trenutak kada je Tomot izleteo ustvarni svemir i ~istim sticajem okolnosti zatekao me nemapiranog. Do dana{njeg dana jo{ mogu da zamislim kakomora da su mu ru`ne, crvene, rubinske o~i zasvetlucale kada je shvatio da najzad moè da mi se osveti {to sam gauvredio one no}i u baru za majstore pilote, i jo{ vi{e - hiljadu puta vi{e - {to moè da mi se osveti zato {to sam muubio brata, Neita. Ali osveta, kao vrh koplja Devakija, se~e na obe strane. Li To{ i Bardo sa Justinom polete{e naTomota trenutak pre nego {to me je ubio; otvorili su prozor u mnogostrukosti i poslali ga niz mra~ni tunel u pakaoobli`nje zvezde.

Sada dolazim do mo`da najtu`nijeg dela svoje pri~e. Kada je Soli video da su Tomot i Lajonel mrtvi,pomahnitao je. Mislio sam da se nau~io samilosti, ali ne, oborio se na Barda i Justinu bez milosti ili uzdràvanja.Na trenutak su im brodovi lebdelil poput kljuna{a pod ledenim prstenovima ~etvrte planete. Solijev elegantni, vitkiVorpalni ma~ blistao je iza Blagoslovene preljubnice - ta slika urezana je plamenom kroz teleskope u neurologikemoga broda. Bio sam dovoljno blizu - stotinku svetlosne sekunde - tako da sam mogao da stopim neurologikesvoga broda sa onima na Blagoslovenoj preljubnici. U besomu~nom poku{aju da pomognem Bardu i Justini dana|u mapiranje, u~inio sam to. Ali oni nisu obra}ali pa`nju na mapiranje koje sam im pokazao. Verovatno Justinanije verovala da bi je Soli zaista ubio. Svakako, {ta sada shvatam, nameravali su da naprave sopstveno mapiranje.Iako sam 'slu{ao' njihov kona~ni unutra{nji dijalog, slu{ao sam ga samo jedan trenutak. Shvatio sam samo deonjihovih li~nih misli. Ovde je, zarad istorije i pamtila~ke ve{tine o~uvanja, ono {to sam ~uo:

"Eno, vidi{ li krivinu Vorpalnog ma~a?""Uvek je bio romanti~an ~ovek, zaista, i ja...""Razmisli sada, pod gusti{em prstenova nalazi se ishodi{na ta~ka gde, ako alfa predstavlja shemu

jedna~ine, postoji i klasa re{enja takva da je...""Kantor mi je jednom rekao, govorio je da }e te uni{titi zato {to...""Prema tome, univerzalna klasa i svaka druga klasa samo su podklasa...""Razume se da sam spreman da defini{em osnovni broj grupe, ali ne mogu da prestanem da mislim o

Soliju i kantoru. On je rekao, Justina, da ti je mu` tihista u srcu, koji bi rizikovao gotovo sve da dokaè svojuteoremu, i jo{ je rekao da izme|u ljubavi i mr`nje ne postoji ni{ta i..."

I onda su nestali. Prozor prema mnogostrukosti se otvorio i njih vi{e nije bilo.Video sam ranije ovaj trenutak, pomislih. U vreme kada sam skrajovao, u svojoj kamenoj }eliji, video sam

mnoge budu}nosti. U jednoj od njih, neposredno pre nego {to }e ih Soli uni{titi, Bardo i Justina otvorili su prozorprema mnogostrukosti i pobegli iz bitke. U drugom, Bardo i Justina su zagrlili jedno drugo rukama i mislima kadaje Soli otvorio prozor i na taj na~in postao ubica. Koja }e se od tih budu}nosti ostvariti? Koji doga|aj je sada ve}nekoliko sekundi bio pro{lost?

Na kraju sami biramo svoje budu}nosti, rado govore skrajeri. Napravio sam svoj izbor. Zaklju~io sam daBardo i Justina treba da ìve. I tako sam ~ekao. Kako sam dugo ~ekao da se vrate u bitku! Koliko dugo jedan LordPilot sme da ~eka pre nego {to obrati pa`nju na drugu stranu? êkao sam dugo, beskrajno, neizmerno, ~itavesekunde; ~ekao sam ve~nost. Ali Bardov brod se nije vratio.

A onda sam napao Solija. Ili je on napao mene. Zapravo, napali smo jedan drugoga. Na{a dva svetlosnabroda, tako razli~ite konstrukcije, moj Sveproìmaju}i karanfil krila okrenutih unapred i Solijev Vorpalni ma~ - bilismo poput munja koje cepaju no}. Manevrisali smo da bismo stekli prednost kroz prozore koje smo otvarali.Najzad, pomislih, najzad. Napravih prosto mapiranje. Upao sam u otvorenu petlju koja je delom bila ome|enaDanladijevim nizom. Kada se mnogostrukost otvorila preda mnom, bio sam siguran da }u izleteti u gusti{ i navestiSolija u zasedu. Ali on je pogodio moju strategiju i ~ekao me. Bio sam bespomo}no nemapiran, bez ikoga odsvojih sadrugova pilota u blizini da me spase. Bio sam siguran da bi me ubio. Moj Lord Pilot, moj ujak, moj dèlat,moj otac.

Verujem da bi se piloti na obe strane borili i poubijali do poslednjeg broda da nisu po~eli glasovi. Svi, ~aki Soli - naro~ito Soli - ~uli su glasove, iako to zapravo nisu bili glasovi, ve} slike re~i koje smo tuma~ili kao glasove.Svaki brodski kompjuter po~e da stvara ideoplaste za re~i i strukture ideja. U kabini moga broda, neurologici kojisu me obavijali po~e{e da podrhtavaju prefinjenim ritmovima koji nisu u potpunosti pripadali njima. Smesta samosetio da je re~ o uplitanju Entiteta. Poku{avao sam da pobegnem od Solija (ili sam zapravo poku{avao da gaubijem?) kada se blistavi ideoplast u obliku sne`ne pahuljice koji je predstavljao aksiomu vi{estrukosti razveja upar~ad. Moj matemati~ki redosled misli bio je u potpunosti uni{ten. A onda brodski kompjuter stvori narandàstiideoplast sa nekoliko krakova za 'kategori~ki imperativ koga treba dokazati'. Taj plast je bio povezan sa drvenimcilindrom koji je predstavljao specifi~ni skup re{enja. Crveni cilindar bio je povezan sa crnim torusom, ideoplastom

univerzalne negacije. Zajedno su ti plasti obrazovali plast re~i koji sam shvatio kao: Mora{ otkriti odgovor na smrt.Na sli~an na~in, obrazovali su se i drugi plasti re~i, spajaju}i se sa sredi{nim plastom re~i. Crni torus se ponovopojavi i pome{a sa prvim plastom univerzalne negacije. Bio je to kopljasti zeleni plast koji je predstavljao odre|enitip mapiranja, automorfizam, i misao: Smrt po~iva unutar mene rasla je iz sredi{njeg koncepta. Za nekolikotrenutaka obrazovali su se i drugi ideoplasti, vrte}i se jedan oko drugog, a zatim spustili na svoje mesto kada semala oluja re~i smirila i pro~istila. Pitao sam se zbog ~ega nam se Ona ne pojavi u liku Tihoa, kao {to je u~inilakada sam prvi put prodro u Nju. Mo`da je èlela da zaustavi bitku tako {to }e omesti oluju brojeva unutar svakogbroda. Ukoliko joj je to bila namera, uspela je. Sto dvanaest svetlosnih brodova visilo je nepokretno u stvarnomsvemiru, a ove re~i plesale su kroz svakoga od nas:

Koliko daleko ste spremni da padnete, piloti? Kako vam se dopada rat? Da li jo{ tragate za tajnomìvota? Onda morate otkriti odgovor na tajnu smrti. Smrt po~iva unutar mene. Smrt je zvezda koju }u nazvatiGehena Luc. Ukoliko tragate za odgovorom na umiru}e zvezde Vilda, morate prekinuti svoj rat i zaputiti se naGehenu Luc. Ja }u vam pomo}i. Ali morate poùriti, jer }e Gehena Luc vrlo skoro umreti. Put je dalek, ali nepredalek; tajna ìvota vam je nadomak ruke. Prvom pilotu koji stigne do Gehene Luc bi}e re~ena tajna.

Ne umem u potpunosti da objasnim zbog ~ega je ta jednostavna poruka uni{tila u nama èlju zaratovanjem. Ne mogu - i ne bih mogao - da pogledam u umove Li To{a, Karmana od Simuma i Leopolda Solija ida izjavim: "Vidi{, ovde je hladna struja posve}enosti ugasila plamen ludila." Zbog ~ega bismo verovali njoj,neljudskoj, hirovitoj boginji? Mo`da ju je na{e ratovanje unutar njene unutra{njosti i na{e napastvovanjemnogostrukosti razgnevilo; mo`da je samo èlela da nas namami u susret na{oj sudbini. Mogu samo da kaèm dasmo joj poverovali. Bilo nam je potrebno da joj verujemo. Sto dvanaest brodova lebdelo je iznad prstenova ~etvrteplanete i verovali smo da je tajna umiru}eg Vilda (a mo`da i druge tajne) na dohvat ruke. Do{ao je trenutak, ~inimi se, kada smo pogledali niz brodova i prostor crn poput kafe u kome su nedavno bili Beskrajni pljusak iBlagoslovena preljubnica i postideli se. Nismo bili ratnici; bili smo piloti Reda Matemati~ara misti~ara i drugihtraga~a za neizrecivim plamom - ne mogu da objasnim zbog ~ega smo se svi iznenada setili toga.

Odràli smo zbor, tamo u blizini gustog prostora. Poslali smo svoje slike izme|u brodova, slu{ali glasovepilota 'neprijatelja' i gledali usne pilota koje smo znali ~itavog ìvota. Bilo je to kao da smo se iznenada probudililiz uàsnog sna. Tu`ni Li To{, o~ajni Zonderval koji je àlio za Delorom vi Tot, Soli sa svojim o~ima uni{tenim smr}ui }utljivim licem - gotovo svi piloti su se sloìli da moramo sklopiti primirje.

"Ovo je bila propast", re~e mi kasnije Solijeva slika u privatnosti moga broda. "Kakve smo bili budale.""Bardo je mrtav", rekoh mu."Toliko mrtvih.""I Justina. Kako si mogao da ih ubije{?""Ne znam", odvrati on.Unutar svoje kabine lebdeo sam i trljao nos, koji je bio toliko zapu{en od udisanja suvog, recikliranog

vazduha, da sam disao uz te{ko}e. "I mene bi ubio, zar ne?""Ne znam", ponovi on. A zatim, nakon trenutka razmi{ljanja: "Da.""Ali rat je gotov", primetih ja. "Ta ubistva nas poniàvaju. Ona su varvarska. Od nas prave bezna~ajne

ljude. Vi{e ne mogu da ubijam; ne}u to ~initi.""Da", sloì se on, "gotovo je. Sa ratom." Pritisnuo je {akama o~i, a zatim je dodao: "Ali izme|u tebe i

mene, trka se nastavlja, zar ne, pilote?""Kako bi moglo biti druga~ije?" sloìh se. "Nastavlja se."Zbog toga {to smo obojica bili Lordovi Piloti, Soli i ja smo izgovorili rekvijem za sve pilote koji su izginuli

toga dana. A zatim smo okrenuli brodove jedan prema drugome i napravili mapiranja. Zvezde nestado{e isvetlosni brodovi propado{e kroz svoje prozore u mnogostrukost. Tako je po~ela na{a trka da na|emo zvezduGahenu Luc pre nego {to eksplodira unutar samotnog, varljivog srca Tranzistorskog Entiteta.

25. VELIKI OKEAN ISTINE

Bog je stvorio cele brojeve, a sve ostalo je delo ~oveka

Leopodl Kroneker, konstruktivista Ma{inskog veka

Saznanje na koje cilja geometrija je saznanje ve~nog

Platon

Matematika je igra. Njene figure su aksiome koje stvaramo, a pravila su joj logika. To {to je matematikapovremeno korisna mehani~arima i pilotima ~ista je slu~ajnost.

Mahavira Lal, tre}i Lord Kantor

Ne znam kako izgledam svetu; ali sebi izgledam kao de~ak na morskoj obali koji se zadovoljava time {totu i tamo na|e glatki oblutak ili lepu {koljku, dok veliki okean istine i dalje leì neotkriven preda mnom.

Isak Njutn, prvi Lord Mehani~ar

Nejneobi~nija je pojava da intelilgencija moè da oblikuje najdublja ustrojstva vaseljene. Kako sam ~estomorao to da priznam; kako sam ~esto morao da razmi{ljam o toj misteriji. Dok sam kroz prozor ulazio u mozakEntiteta, dok sam ponovo prodirao u taj bezdani mozak, opet i opet sam se pitao kako su njeni veliki, razigranitalasi inteligencije stvorili divlja~ne, razdeljene prostore, beskona~ne petlje (da ne pomenemo sveprisutnoBeskona~no Drve}e) i druge opasnosti njene unutra{nje mnogostrukosti. Ona sama, neobi~no je to re}i, nijemogla da mi kaè. Nije znala. Nije bila svesna svakog mehuri}a i topolo{ke transformacije koji su se pojavljivali uNjoj. Kada sam to saznao, bio sam iznena|en, iako nije trebalo da budem. Da li je pilot u snu svestan okidanjasvakog pojedina~nog neurona unutar njegovog mozga? Moè li ikada u potpunosti shvatiti protok krvi krozarterije, rasipanje jedne po jedne }elije kroz milione kapilara, vrelo nadiranje elektrohemijskih impulsa kojepredstavlja osnovu njegovog zadovoljstva? [ta predstavlja stvar koju nazivamo inteligencijom? Ukoliko jeinteligencija rezultat, skupni efekat miliona kvantnih elektri~nih procesa unutar mozga, kako inteligencija moè dase preokrene prema unutra da bi spoznala sebe? To je stari problem sa jednostavnim re{enjem: da bi bilo kojimozak bio u potpunosti svestan samog sebe, mora biti mnogo ve}i od samoga sebe. Unutar granica prostematerija i energije, to je nemogu}e. (Iako su eshatolozi teoretizovali da Jeldre, i mitske Starije Jeldre, imajubeskona~nu inteligenciju. A s obzirom da beskona~nan skup moè da sadrì podskup samih sebe koji subeskona~ni, oni kaù da je mogu}e da takva boànska inteligencija moè u potpunosti da spozna sebe. Ja to neznam. Inteligencija nije skup, i gre{ka je analogno primenjivati teoriju skupova na takav na~in. ôvek bi pomislioda bi eshatolozi mogli da cene tako prostu ~injenicu.) A ukoliko mi zaista posedujemo slobodnu volju, problempostaje gori, mnogo gori. Ukoliko se slobodno koncentri{em na neko odre|eno pitanje - na primer, zbog ~ega jedo{lo do toga da Entitet hrabri sto dvanaest pilota da u|u u Njen mozak? - ako bih slobodno pomislio tu misao, jabih bio uzrok mog straha i sumnji koje pucketaju unutar mene. Ja bih uzrokovao aktiviranje odre|enih neuronaunutar mog nesvesnog dela mozga. Ukoliko bih nekako poku{ao da shvatim te impulse, sam ~in moga shvatanjabi se pome{ao sa njima. A tada, u samom trenutku kada bih pomislio da znam obli~je svoga straha, njega binestalo, ispario bi poput sne`nih kristala na podnevnom suncu.

Entitet je, razume se, to shvatao isto toliko jasno koliko pilot shvata da su dva puta dva ~etiri. Iako je Onao~igledno èlela da na|emo zvezdu Gahenu Luc, nije marila da otkrije oblik mnogostrukosti unutar nje. To smomogli u~initi i mi piloti. Ona je èlela samo - tako sam bar ja shvatio - da misli i da ona bude. Ukoliko je toneizmerno koncentrisano ramiljanje uzrokovalo da se mnogostrukost izvitoperi u skupine Beskona~nog Drve}a ilida se iskrivi u Danladijev mehur - pa, to je bilo zanimljivo, ali ni izdaleka toliko zanimljivo kao otvorenost ilizatvorenost stvarnog prostora i drugi problemi univerzuma. Zapravo, koliko je ~ovek svestan da mu se vizuelnikorteks nalazi u potiljku, tako je Ona znala da su odre|ene oblasti mnogostrukosti zakrivljene na odre|eni na~in.To saznanje spaslo je neke od nas pilota da ne uletimo u Beskona~no Drve}e, kao {to sam ja jednom u~inio.Upozorila nas je na najgore opasnosti. Obezbedila nam je mapiranja, kada je mogla, i obezbedila nas je fiksnimta~kama Gehene Luc. Da nam nije pomogla na taj na~in, verujem da bi se malo pilota usudilo da produì.

Za mene je bilo uàsno da se ponovo na|em na putovanju kroz tamnu maglinu koja je predstavljalaEntitet. Gusta, me|uzvezdana pra{ina, svetlucavi oblaci vodonika, crna tela nalik na tumore, i svuda ti prokletimeseci-mozgovi, kako bi to Bardo rekao - kad god bih izleteo u stvarni svemir imao bih te{ko}a da se prisetimzbog ~ega sam se opet, uprkos samom sebi, vratio u taj ~udnovati pakao. Jo{ sam bio prepun uàsa rata, a slikaBardove Blagoslovene preljubnice dok nestaje i dalje me je progonila. Pitao sam se gde se nalazi, gotovo iztrenutka u trenutak, pitao se kako bi on izgledao u trenutku suo~avanja sa smr}u. Pitao sam se gde su mojidrugovi piloti. Nisam mogao da u|em u trag njihovim svetlosnim brodovima preko Entiteta, jer je mnogostrukost tubila poput mehuravog, crnog blata. [teta. êsto sam se pitao kakav je bio cilj Entiteta. Da li je zaista èlela da

budemo svedoci smrti zvezde? Ili je to bilo samo surovi trik, njen na~in da uni{ti du{u Reda koji je posustao, postaoopasan i ratoboran?

Ukoliko je Ona - boginja koju je pesnik-bojovnik jednom nazvao Kalinda Cvetna - ukoliko je onasmatrala bitnim da brzo stignemo da Gehene Luca, zbog ~ega nam nije vi{e pomogla? Posebno, pitao sam se,zbog ~ega nam nije pokazala re{enje hipoteze kontinuuma? Kada bismo mogli da dokaèmo tu hipotezu, moglibismo obaviti mapiranje od Perdido Luca do Gehene Luca u jednom jedinom padu, gotovo bez imalo vremena.Zbog ~ega nam je stavila na raspolaganje mu~na mapiranja kroz svoju iskrivljenu unutra{njost ako je postojalomnogo jednostavnije re{enje? Ah, ali ako nema re{enja? Ili ako je re{enje postojalo, a ona nije znala - ili nijemarila - kako glasi? (Istorijska napomena: trebalo bi da pomenem da postoji jedna drevna teorema, nevezana saovom, koja nosi isto ime. Stara hipoteza kontinuuma glasi da ne postoji beskona~ni skup sa kardinalnim brojemizme|u skupa prirodnih brojeva i skupa ta~aka u prostoru. îtav jedan vek bilo ju je nemogu}e dokazati ili oboriti,sve dok prvi - i poslednji - samoprogramiraju}i kompjuteri nisu otkrili aksiom generalizovane teorije skupova ijednom za svagda re{ili pitanje.)

Razume se, bilo je nadmeno i budalasto od mene da pomislim da mogu da dokaèm ne{to {to Entitet nemoè. Ali i pored sveg bola i svih doìvljaja, ja sam jo{ bio nadmen ~ovek. Silno sam èleo da dokaèm hipotezu.Bilo mi je neophodno da je dokaèm, i to da je dokaèm pre nego {to to u~ine drugi piloti, a naro~ito Soli.îtavog ìvota sam sanjao da je dokaèm, a sada su velike tajne leàle preda mnom, samo ako bi svetlost ~istognadahnu}a htela da obasja tu najslavniju teoremu. Lebdeo sam nag u kabini svoga broda, sve vreme se pitaju}iodakle bi moglo da do|e to nadahnu}e. Iz sporog vremena pre{ao sam u belu vatru vremena sna i mnogostrukostse otvori mome umu. ûdni su putevi mozga boginje: za{ao sam u retki Lavijev torizonski prostor i po~eo saunutarnjim pregibima kroz ono za {ta sam se molio da bude kona~an skup pregiba. Vreme se usporilo. înilo mise da zauvek mislim svoje misli. Misli su mi bile poput mutnog svetlucanja {kriljca; misli su mi bila slabe kaosvetlost lopte hladnog plamena kroz lepr{avi oblak snega u zimskoj no}i. Nisam znao gde da potraìm nadahnu}e.Veliki mozak mog broda leào je preda mnom; njegovi neurologici okruìvali su me mreòm elektri~neintelilgencije, ali on je bio stvoren da prora~unava, da zaklju~uje prema simetriji i heuristici, da upravlja logi~kimstrukturama, da skladi{ti informacije, da ~ini milione stvari koje su se dopunjavale i dodavale na mentalne mo}iljudskog mozga a ne da ga zamenjuje. Mogao sam zauvek da budem okrenut svome brodu i da zauvek budemizgubljen u ekstazi oluje brojeva, pa da ipak uzdrhtalo ~ekam na prvi dodir nadahnu}a. îsta veli~ina mozga,pomislio sam, ne odre|uje obavezno njegov talenat za stvaranje matematike. Mo`da ~ak i Entitet - a tu sam biosasvim budalast - ima malo zanimanja ili talenta za ~istu matematiku. A zatim mi do|e druga misao, prozra~napoput Vreme~uvarevog stakla: ukoliko èlim da dokaèm veliku teoremu, nadahnu}e mora da do|e negde izmene samog.

Ja sam ~ovek matemati~ar. Ja sam radoznao ~ovek. Uvek sam se pitao o prirodi matematike i osopstvenoj prirodi. [ta je matematika? Zbog ~ega se naizgled proizvoljne tvorevine i otkri}a na{eg uma tako dobrouklapaju u ovu ludu, uskovitlanu me}avu koju nazivamo stvarno{}u? Na primer, zbog ~ega gravitacija (daupotrebimo model njutnovske mehanike) deluje izme|u dva objekta srazmerno obrnutom kvadratu rastojanja kojeih razdvaja? Zbog ~ega ne deluje srazmerno stepenu jedan i po, ili dva zarez nula jedan pet? Zbog ~ega je svetako ure|eno i glatko? Moè biti, razume se, da je ljudski mozak tako prost da otkriva samo najjednostavnije,najo~iglednije univerzalne zakone. Mo`da postoji beskona~nost zakona tako beznade`no sloènih da }e bitinemogu}e da se utvrde. Da je gravitacija delovala sloènije, Njutn verovatno nikada ne bi otkrio jedna~inu koja jeopisuje. Ko zna kakva bi ~uda ostala zauvek skrivena pred matemati~kim vidom ~oveka? Ali ovo obja{njenje, kojevole eshatolozi, jo{ ne obja{njava zbog ~ega matematika radi onako kako radi, ili zbog ~ega uop{te radi.

[ta je to matematika? Preokretao sam to pitanje u glavi, okretao le|a i vra}ao se toj misteriji ~itavog mogìvota. Stvaramo matematiku onako sigurno kao {to stvaramo simfoniju. Manipuli{emo aksiomima uz pomo}logike kao {to kompozitor raspore|uje muzi~ke note i na taj na~in se stvara sveta muzika na{ih teorema. A udrugom smislu mi tako|e i otkrivamo matematiku: odnos obima kruga i njegovog pre~nika ostaje isti za ljudski umi za tu|ince sa Cetusovog oblaka galaksija. Svi umovi otkrivaju istu matematiku za ono {ta je vaseljena. Stvaranje iotkri}e; otkri}e i stvaranje - na kraju verujem da su jedno isto. Mi stvaramo (ili otkrivamo) nedefinisane predstavekao {to su ta~ka, linija, skup i ugao. Mi ne poku{avamo da defini{emo te predstave zbog toga {to su tolikoosnovne koliko to predstave uop{te mogu biti. (A ukoliko poku{amo da ih defini{emo, pravimo istu gre{ku koji jena~inio Euklid kada je rekao ne{to poput: linija je duìna bez debljin'. A tada, koriste}i druge re~i, moramo dadefini{emo izraze "bez debljine' i 'duìna'. I tako dalje, i tako dalje, sve dok na kraju ne upotrebimo sve re~i na{egkona~nog re~nika i vratimo se na prostu predstavu: linija je linija. âk i dete, na kraju krajeva, zna {ta je linija.) Izna{ih osnovnih predstava stvaramo jednostavne definicije matemati~kih objekata za koje verujemo da }e biti

zanimljivi. Defini{emo 'krug'; konstrui{emo 'krug'; ~inimo to zbog toga {to su krugovi divni i zanimljivi. Ali jo{ neznamo ni{ta o krugovima. Ah, ali neke stvari su o~igledno istina (ili je zabavno postupati sa njima kao da jesu) i nataj na~in stvaramo aksiome matematike. Svi pravi uglovi su podudarni, paralelne linije se nikada ne seku,paralelne linije se uvek seku, postoji bar jedan beskona~an skup - sve su to aksiomi. I tako imamo linije, krugove iaksiome i moramo imati pravila prema kojima }emo rukovati njima. Ta pravila su logika. Logikom dokazujemosvoje teoreme. Moèmo da odaberemo prirodnu logiku, u kojoj je tvrdnja ili istinita ili nije, ili neku od kvantnihlogika u kojima tvrdnja ima verovatno}u istinitosti. Logikom pretvaramo svoje jednostavne, o~igledne aksiome uzlatne teoreme zapanjuju}e snage i lepote. Sa nekoliko koraka logike dokazujemo da u hiperboli~noj geometrijiprav ugao ne postoji, ili da je broj prostih brojeva beskona~an, ili da je alef nula najmanja beskona~nost kojapostoji, ili da je... moèmo da dokaèmo mnoge divne stvari koje uop{te nisu o~igledne; moèmo to da u~inimoukoliko smo veoma vispreni i volimo sjaj oluje brojeva dok ova besni i obuhvata nas i ukoliko smo ispunjenisvetom vatrom nadahnu}a.

[ta je to nadahnu}e? Odakle dolazi? Dok sam se probijao kroz torizonski prostor, Lavijeva teoremazakrivljenosti i druga transformaciona teorema bile su prekrasne poput dijamanata i ja sam bio pun zadivljenosti.Odakle dolazi matematika? Kako se ra|a? Da, imamo aksiome i predstave kao {to je 'linija', ali odakle poti~u teapstrakcije? Kako to da ~ak i dete zna {ta je to linija? Zbog ~ega Dargini, koji su onoliko tu|inski koliko to tu|incimogu biti, misle prema istoj logici kao i ljudska bi}a? Zbog ~ega bi bilo tako?

Probio sam se kroz poslednji nabor u torizonskom prostoru, moj brod ispade u stvarni svemir, poput buvekoja iska~e iz protresene odore harijana. Gledao sam velove zvezda Entiteta i razmi{ljao o vekovima staromodgovoru kantora. Matematika je poseban jezik, a jezik se ra|a sa mozgom. Na{i mozgovi su evoluirali petnaestmiliona godina od mozgova ~ovekolikih majmuna, i jo{ dalje, iz ganglija i nervnih nakupina stvorenja koja supuzala ili plivala toplim, slanim morima na{e daleke pro{losti. I jo{ dalje, do bakterijskih spora koje su donele ìvotna Staru Zemlju. Ali odakle su stigle te spore? Da li su ih Jeldre stvorile? Ali ko je stvorio Jeldre? [ta je ìvot? @ivotje informacija i obave{tenje vezano unutar DNK, ìvot je ekspozivna replikacija molekula belan~evina, ìvot jeugljenik, vodonik, kiseonik i azot koji postoje ili se ra|aju u srcu zvezda. A vaseljena ra|a zvezde; vaseljena jebeskrajni pogon za stvaranje zvezda; vaseljena je stvorila Belatriks, Sirius i zvezde-plave dìnove iz velikog jata Ede;od zvezda kao {to su Antare i Prvi Kanapus stvorena je materija ìvota. Svaki atom unutar nas stvoren je u nekojdalekoj, nebeskoj vatri. Mi smo deca zvezda, kreacija vaseljene. Ukoliko na{i u zvezdama ro|eni mozgovi smisle'liniju' i druge elemente jezika, treba li da budemo iznena|eni da je 'linija' prirodni i smisleni koncept unutar tevaseljene? Da li je ~udo da je logika vaseljene i na{a logika? Kantori se ponose izrekom da je Bog matemati~ar.Oni veruju da kada stvaramo specijalni jezik matematika u~imo da govorimo jezikom vaseljene. Svi smo mi, piloti imatemati~ari, izgovarali glasove tog jezika, u koliko god detinjastom i primitivnom obliku. Jednom ili dvaput, doksam razmi{ljao o divnom slaganju matematike sa konturama vremeprostora i zakrivljenjima mnogostrukosti,ose}ao sam da mi vaseljena zbori svojim posebnim re~nikom, samo kada bih umeo da je slu{am. Kako sammogao da nau~im da slu{am? Kako sam mogao da nau~im da elegantnije govorim tonove ~iste matematike? [taje to inspiracija?

Putovao sam dalje, i moj brod je podse}ao na mra~nu, ustajalu grobnicu u kojoj sam bio zatvoren,daleko mra~niju od kamene }elije Vreme~uvara. Kao {to oplo|eno seme traì svoj put iz zemlje na svetlost dana,tako sam ùdeo da probijem stare puteve misli koji su prigu{avali i zaustavljali moje nadahnu}e. Kako sam ùdeoda dokaèm veliku teoremu! Ali istovremeno sa tom ùdnjom, ose}ao sam i odre|eni strah. Pitao sam se, ponovo iponovo, o prirodi svoje inteligencije. Odakle su poticale moje ve{tine skrajovanja i pamtio~enja? Kakve bih jo{mo}i mogao da steknem jednog dana? Ukoliko zaista dokaèm teoremu, ho}e li dokaz zaista biti samo moj? Ili }ebiti samo kreacija agatangijanskog informati~kog virusa? Smem li da prizovem seme nadahnu}a unutar sebe, dapoku{am da ga oblikujem dok raste, da okusim slatki i opori plod koji bi moglo roditi?

Sledio sam mapiranje Entiteta kroz niz gusti{a. Jednom sam ispao u stvarni svemir koji je bio mra~an iprazan kao me|ugalakti~ki prostor. Tada sam se gotovo uspani~io. Ali ustanovio sam da se zapravo nalazim usredgusti{a! Izvori{ne ta~ke bile su zbijene poput crne ikre u trbuhu jesetre. Kako je moglo da bude tako, nisam znao.Samo su zvezde ili neka druga materija (ili inteligencija) mogle deformisati prostor tako da se stvori gusti{. Samosam na kratko otvorio prozor i uplovio u mnogostrukost. Upao sam u vreme sna dok sam razmi{ljao o tomneobi~nom gustom prostoru. Ukoliko je mozak Entiteta mogao da sadrì takva ~uda kao {to je gusti{ bez zvezda,kakva li se ~uda nalaze u mom mozgu? [ta ako stvarno poku{am, ako se tako potrudim da mi o~i usplamte kaouàreno ugljevlje, a mo`dana krv navali poput okeana - ako po hiljaditi put poku{am da dokaèm hipotezukontinuuma?

îm je ta misao o~vrsla, oluja brojeva se poja~ala. Plima ideoplasta po~e da se obrazuje, te~e i mahnitapred mojim unutra{njim okom. Bio sam gotovo nekontrolisano uzbu|en. Po hiljaditi put sam razmi{ljao o varljivojednostavnoj tvrdnji hipoteze: da izme|u bilo kog para zasebnih Lavijevih skupova izvori{nih ta~aka postojimapiranje jedan prema jedan. Razloìo sam tvrdnju na delove i ispitivao jedan po jedan. [ta je, zapravo, Lavijevskup? [ta je izvori{na ta~ka? Jesam li bio siguran da shvatam razliku izme|u Lavijeog skupa i diskretnog Lavijevogskupa? Kako sam mogao da pokaèm da je mapiranje jedan prema jedan i, jo{ va`nije, kako bih mogao dakonstrui{em mapiranje sa kojim bih mogao da po~nem? Najpre sam zapao u stare misaone puteve i ponovootkrio svoje stare poku{aje da prona|em re{enje. êsto bih zatekao sebe da rezonujem kre}u}i se u krugovima.Obeshrabrivala me je plitko}a mog razmi{ljanja. Kako da dokaèm ovo? Kako da dokaèm ono? Kako darazbijem zar|ali lanac svojih uobi~ajenih, nenadahnutih misli?

Poku{ao sam da ponovo postavim problem u druga~ijem obliku, nadaju}i se da bi novi na~insagledavanja mogao da mi pomogne da vidim o~igledno. Iako sam otkrio ekvivalentnu tvrdnju, pokazala se jo{neprodornijom od originala. Razloìo sam hipotezu, pretvorio je u ne{to druga~iju tvrdnju - bez ikakve koristi. Usvome umu predstavio sam delove hipoteze pomo}u slika, ne bih li 'video' odnose koje sam mo`da prevideo.Uop{tio sam hipotezu da bih uklju~io sve Lavijeve skupove i igrao se mapiranjem posebnih Lavijevih skupova kojisu bili dobro poznati; poku{ao sam da na|em dokaz pomo}u kontradikcije; razlagao sam povezane teoreme(Bardova teorema bumeranga je slu~ajno blisko vezana, iako ju je jednostavnije dokazati); sledio sam duge,mra~ne prolaze niz hiljade stepenika; proklinjao sam i trljao o~i i slepoo~nice, i kona~no, kada su mi brada i kosabili uokvireni tragovima sasu{enog znoja i kada sam gotovo napustio svaku nadu, po~eo sam divlje da naga|am.

Ne znam koliko sam dugo poku{avao da dokaèm hipotezu. Danima, sekundima, godinama - {ta jezna~ilo vreme? A ipak je zna~ilo. U svakom odre|enom trenutku, Soli je mogao biti blizu svoga trenutka velikognadahnu}a. Trka se nastavljala, bezmerni trenuci prelazili su u beskona~ne dane i ja po~eh da mislim da sehipoteza ne moè dokazati. Zadugo sam poku{avao da dokaèm da ju je nemogu}e dokazati, iako nisam zaistaverovao u to. Moja intuicija - a matemati~ar nikada ne sme da zanemari svoju intuiciju - ne{to unutar mene{aputalo je da je hipotezu mogu}e dokazati i, jo{ vi{e, da }e dokaz izgledati sramotno jednostavan jednom kadaga na|em. Ako ga na|em. Ako uspem da ga na|em. Ako... ako postoji mapiranje izme|u para diskretnihLevijevih izvori{nih ta~aka, onda postoji beskona~an broj mapiranja; ukoliko prekrijemo n-dimenzionalnu kocku sakona~no mnogo dovoljno malih zatvorenih skupova, onda neophodno postoje ta~ke koje odgovaraju n + 1 takvihskupova; ukoliko neko me{a zdelu krvnog ~aja tokom hiljadu godina, postoja}e bar jedna ta~ka - jedna ~esticakrvi - koja }e ostati fiksna, u svom po~etnom poloàju, nepokrenuta me{anjem; ukoliko/onda; ukoliko pogledamideoplaste Tihove pretpostavke, Tilingove teoreme i teoreme fiksnih ta~aka, ako prelomim blistave kristalne nizoveu proste odlomke koraka dokaza umesto da grupi{em kristalne nizove u proste odlomke koraka dokaza umesto dagrupi{em nizove, onda bih mo`da mogao bolje da shvatim nadahnu}e koje je vodilo do dokazivanja tih slavnihteorema. Ako bolje shvatim dokaze, onda }u mo}i bolje da upotrebim te teoreme da dokaèm veliku teoremu.

Ako... ako pilot provede previ{e u vremenu sna, onda se mora povu}i iz misaonog prostora i usnuti.Iznenada sam bio umoran od poigravanja ideoplasta koji mi behu preplavili um; uàsavao sam se mogu}nosti daikada vi{e pomislim makar i jednu jedinu matemati~ku misao. Grizao sam usnu, psovao i o~ajavao. Kona~no,usnuh. Zatvorio sam o~i i um pred olujom brojeva i leteo poput le{a u mrtvom brodu. Dugo sam spavao. Kadasam se najzad probudio, kapci su mi bili slepljeni; u ustima sam ose}ao ukus krvi. Verovatno sam stezao zube doksam spavao. Um mi je bio taman i hladan, kao crni led. Bio sam prazan poput napu{tene sne`ne ku}ice na ledudubokog zimskog mora. Pa ipak hladno}a nije bila potpuna. U meni je bio talas topline kao da sam spasen izprevrnutih sanki i napojem zdelom vrelog ~aja. Slaba{ni plamen ideje goreo je u mojoj glavi. Odakle je do{ao, neznam. Ni iz kakvog posebnog razloga razmi{ljao sam o jednoj opskurnoj teoremi, Justerinijevoj teoremi mapiranja.Plamen postade svetliji, kao da sam udisao uàreno ugljevlje vatre naloène drvima. Bio sam vrlo uzbu|en. Kakoje elegantno, pomislio sam, bilo kolabiranje omega funkcije, kojim je Olaf Justerini dokazao svoju zanemarenuteoremu! Kakva divota!

Po~eh da razmi{ljam, u op{tem vidu, o ~itavoj strukturi hipoteze kontinuuma. Video sam na op{ti,magli~asti na~in, kako ista ideja koja vodi do kolabiranja Justerinijeve omega funkcije moè da se primeni i nakolabiranje Lavijeve sheme korespondencije. Drhtao sam od uzbu|enja, i od straha, jer sam imao hiljade takomagli~astih ideja kako da postignem kolabiranje sheme korespondencije. Ali ova zamisao je bila druga~ija -gotovo sam mogao da vidim razliku. Nekako je ideja izgledala ispravno; nekako se poklapala i popunjavala rupeu sistemu mojih razmi{ljanja. Posegao sam za neurologikom svoga broda, i do|e svetlo. Ideoplasti su se kovitlalioko nepokretne ta~ke unutar moga uma, i mnogostrukost se otvori. Ponovo sam u{ao u vreme sna. Imao sampredose}aj ispravnosti dok sam prevodio svoju ideju u dijamanstki kristal novog ideoplasta. Plamen mojih misli

postade vreliji. Gradio sam niz svojih dokaza. Moglo se u~initi da Lavijeva shema korespondencije kolabira ako isamo ako se Justerinvjeg podprostor obuhvati prostim Lavijevim prostorom. Mogu li pokazati da je obuhva}en?Morao je biti obuhva}en; morao je postojati jednostavan niz koraka da se pokaè da je obuhva}en; ~ak je iisku{enik mogao dokazati da je obuhva}en. Misli su mi plamtele u mozgu poput lave. Sam mozak mi se ose}aonaelektrizovan i druga~iji, mnogo prostraniji, kao da moè da sadrì okean rastopljenih misli. Ose}ao sam darazmi{ljam na na~in na kakav nisam razmi{ljao nikada ranije, ~ak ni kada bih se suo~avao sa kompjuterom iubrzavao svoje misli sporim vremenom. Sada su mi misle nadolazile mnogo brè. Dolazili su mi ~itavi novikoncepti i upadali na svoje mesto, sve u jednom blesku. Shvatao sam stvari. Kako da opi{em izuzetni bol izadovoljstvo tog shvatanja, te divne vizije sre|enosti. Moje misli su me probijale; moje misli su bile usplamteligrimiz; moje misli bile su goru}e kapljice svetlosti. Podprostor je bio obuhva}en prostim Lavijevim prostorom! Aonda je shema korespondencije kolabirala, gotovo kao {to slojevi zvezde kolabiraju oko njenog sredi{ta kada sepretvara u supernovu: postojalo je mapiranje koje se moglo odabrati. Postojalo ja mapiranje koje se mogloodabrati! Postojale su elegancije, lepota i zvezdana svetlost. Obavio sam mapiranje. Bela svetlost vremena snaklizila je kraj mene u blistavim trakama, a onda je kolabirala u jedinstvenu ta~ku zvezdane svetlosti koja jeplamtela, {irila se i postajala svetlija sve dok mi nije ispunila ~itav um.

Oh, Soli, pomislio sam, trka se nastavlja, ali ova trka je gotova.Izleteo sam u stvarni prostor iznad vrele bele zvezde koju je Entitet nazvao Gehenom Luc. Dokazao sam

veliku teoremu; putovao sam daleko u jednom jedinom padu i najzad su sve zvezde neba bile moje.

26. KALINDA CVETNA

Kada je ~ovek odveo u svoju lo`nicu kompjuter, do|e do velikog veselja, ali i do velikog straha, jer decanjegova bila su gotovo nalik na bogove. Glavni mozgovi kro~ili su galaksijom kako im se prohte i menjali samonjeno lice. Silicijumski bog, Tranzistorski Entitet, Beskraj Na Kvadrat, Enta Generacija - njihovih imena bilo jemnogo. A tu su bili i Poreme}ni i Simbionti, ~ije su k}eri neuropeva~i, pesnici-bojovnici, neurolozi i piloti redaMatemati~ara Misti~ara.Toliko su divne bile te k}eri da je ~ovek ùdeo da ih dotakne, ali dota}i ih nije mogao. Itako je ro|en Drugi zakon Civilizovanih svetova, koji kaè da ~ovek ne sme dugo da gleda u lica kompjutera injene dece a da jo{ bude ~ovek.

Iz Rekvijema za Homo sapiensa, od Hortija Hostona

Gehena Luc bila je divna zvezda. Bila je to masivna zvezda, bela, svetla, i vrela. Bio sam op~injen njenomlepotom. Za{to zvezde, pitao sam se. Zbog ~ega i{ta postoji? Zbog ~ega di{emo, tonemo u tugu, radost,saàljenje i bol? Zbog ~ega...

Dokazao si svoju teoremu, pilote, pa ipak postavlja{ takva pitanja.Bio je to boànski glas Entiteta u mome umu, glas za koji sam se nadao da ga vi{e nikada ne}u ~uti. Ali

Ona je prorekla da }u joj se vratiti, i ja sam se zaista vratio.Zvezde jesu da bismo mogli da uìvamo u njihovoj divoti. A mi postojimo da bismo oboàvali svetlost.Setih se kako je Entitet volela svoje zagonetke i igre, i pomislih:"Ima{ li onda tako jednostavne odgovore na svako pitanje?"Ovde sam da bih odgovarala na tvoja pitanja."Pa, imam hiljade pitanja. Gde je Bardo? Zbog ~ega si, ako si ve} mogla da prekine{ borbu kad god si

htela, zbog ~ega si dopustila da umre? Da li je mrtav? Ne! Nemoj mi govoriti... na takav na~in. Ne èlim daslu{am tvoj glas ovde unutra. Kako onda da sa~uvam privatnost svoga uma?"

Ljudska bi}a zapravo ne èle privatnost.Neko vreme vladala je ti{ina, a onda se unutar kabine moga broda pojavi slika Tihoa, sa njegovim

morèvskim podvaljkom i divlja~kim osmehom. Bio je toliko blizu da sam mogao da posegnem i zaronim {aku ufazno uskla|ene svetlosne talase koji su mu sa~injavali ~ekinjasto lice. Kada je progovorio, stvarni zvu~ni talasi mizapljusnu{e u{i: "Da li bi radije da govorim kao ljudsko bi}e? Onda }emo tako razgovarati."

"Gde je Soli? Ostali piloti? Kakav je ishod bitke?"Tiho obliza pljuva~ku sa svojih ùtih zuba i re~e: "Pao si daleko, nijedan pilot nije pao dalje. Ostali kao

crvi probijaju svoj put kroz mnogostrukost. Samo si ti dokazao svoju teoremu; samo }e tebi biti re~ena tajna.Okreni teleskop prema steroidnoj skupini dvanaest stepeni iznad solarne ravni."

Usmerio sam svoj teleskop u skladu sa njegovim/njenim upustvom. Gledao sam ka svemiru milijardu miljadaleko od Gehene Luc, prema velikom oblaku asteroida, stenja, pra{ine i drugih otpadaka. Neke od tih krhotinabile su divovske, izbrazdane kraterima i pukotinama, crvene od silikata i gvo`|a; neke su bili tamnije boje,verovatno bogate spojevima ugljenika i vode. Najpre nisam imao pojma zbog ~ega mi je Entitet rekao dapogledam na takvu kosturnicu zdrobljene materije. A onda, dok je brodski kompjuter analizirao proporcijeugljenika, vodonika, azota i kiseonika na jednom od manjih asteroida, meni se u stomaku ne{to zate~e. Osetihkako me preplavljuje nejasno shvatanje - ne, to nije pravi izraz - smesta sam znao da ne{to, u kosmolo{komsmislu, nikako nije u redu.

"To je nekada bila jedina Gehenina planeta", objasni Tiho. "Bila je dvaput masivnija od Ledopada. Sadaorbitira oko Gehene u komadi}ima. Ljudska bi}a su to u~inila. ôve~ji roj je razneo planetu."

Te{ko sam mogao da poverujem da bi ona dozvolila ljudskim bi}ima da prodru u njen mozak da bi turazneli planetu. A onda pomislih na zaostala ljudska bi}a na koja sam nai{ao tokom svog prvog puta unutarEntiteta, i vi{e nisam bio toliko siguran.

"Koliko ljudskih bi}a?" upitah. "Gde su ta ljudska bi}a?""Uperi svoje teleskope na onaj drugi, zaobljeni asteroid. Tamo, vidi{ li? Pogledaj kako svetlucaju - trupovi

su im dijamantska vretena, kao va{i svetlosni brodovi."Gledao sam kroz svoj teleskop i video uàsni prizor mnogih svetova napravljenih ljudskom rukom. Svaki

svet bio je cilindar koji se obrtao, oko trideset milja duga~ak i deset milja {irok. Pitao sam se koliko ljudi ìvi unutarsvakog od tih svetova. Prebrojao sam svetove. Bilo ih je deset hiljada ~etiri stotine osam. Bili su poput kolonije{tapi}astih bakterija rasute po crnoj krvi svemira. Moja prva misao bila je da ljudska bi}a mora da su kolonizovalaGehenu Luc pre nego {to je Entitet narastao i zauzeo ovaj deo magline. Mo`da su ~ak poticali sa Stare Zemlje.Dubinski brod je ovde izleteo, pomislio sam, i ljudska bi}a su napravila svet u kome su mogla da pove}avaju svojbroj. Rudarili su, topili i prera|ivali elemente planete da bi napravili nastambe i hranu, da bi se reprodukovalideset hiljada puta. Ukoliko je to bila istina, bili bi me|u najstarijim narodima galaksije. (Ho}u da kaèm,najstarijim ljudskim narodima.) Mora da su ovde bili hiljadama godina.

Kada sam to rekao Tihu, digao je podvaljak i smejao sve dok mu pljuva~ka nije potekla niz bradu. "Dazna{ da ti je prva misao pogre{na. Za{to ne razmotri{ drugu? Mora da zna{ odakle poti~u ova ljudska bi}a."

"Reci mi.""Razmisli, Malori."Protrljah zglavcima bradu i rekoh: "Koliko im je bilo potrebno da rasture planetu?"Tiho mi okrete svoje sme{ljivo (ili podsme{ljivo) lice. "Dobro, moè{ da izra~una{ koliko su ovde

udvostru~avaju}i vreme koje je potrebno jednom od njihovih svetova da se reprodukuje. To je eksponencijalni rast.ôvek od matematike trebalo bi da je sposoban da prora~unava takve stvari."

Glava me je bolela, i ja pritisnuh oko i jednu stranu nosa pesnicom. Nisam shvatao zbog ~ega mi se Tihopodsmeva. "Dobro, koje je vreme udvostru~enja? Koliko godina?"

Tihov osmeh nije bio nimalo blag kada je rekao: "Ho}e{ da kaè{, koliko dana?""Dana.""Ljudski roj se brzo mnoì, zar ne, pilote? Pre deset nikadijskih godina prvi svet izleteo je iz Vilda.""Pre deset godina!""Ho}e{ li da ti pokaèm {ta ljudska bi}a umeju da u~ine kada ùde za porastom? Jesi li spreman da

gleda{ zvezdu kako eksplodira?""Zbog ~ega", pro{aptah, "zbog ~ega bi naterali sunce da eksplodira? Da li je to mogu}e?"Zatvorih o~i na trenutak da bih posmatrao teleskopske slike koje mi je brod ubacivao pravo u vizuelni

korteks. Piljio sam u uskovitlanu pra{inu, stenje i deset hiljada ve{ta~kih svetova. Ponovo sam se upitao koliko ljudiìvi u svakom svetu. "Malori", pozva me glas. "Malori, ~uj."

Zaklopih u{i {akama. "Ne", povikah. "Mrtvi nemaju jezik i zato ne bi trebalo da govore."Nisam èleo da slu{am. Nisam èleo da otvorim o~i. Nisam èleo da ~ujem slatki glas ili da pogledam

draèsno lice bez o~iju koje je Entitet izvla~io iz moga se}anja."Oh, Malori, Malori."Najzad vi{e nisam mogao da izdrìm. Otvorio sam o~i i pogledao Katarinu. Lebdela je preda mnom

odevena u svoju belu skrajersku odoru. Koà joj je bila bela poput mermera, a {upljine njenih o~iju najdubljecrnilo. Nasme{ila mi se. "Predvi|eno je davno", re~e ona. "[to jeste, bilo je."

@eleo sam da posegnem, da je dograbim u naru~je i da joj ljubim pune, crvene usne. Ali rekao sam sebida ona nije ni{ta vi{e od svetlosti, se}anja i re~i bez strasti koje su visile u vazduhu. Ne}u poku{avati da jedodirnem, obe}ah sebi. Bez obzira na to {ta se desilo, drà}u stisnutu {aku prislonjenu uz obraz.

"Zbog ~ega me tako mu~i{? Jesu li moji zlo~ini toliko veliki?" Kleo sam Entitet i vikao: "Vrati mi Tihoa,prokleta bila! Sa njime mogu da govorim."

Ali Tiho je, ~inilo se, nestao. Katarinina slika - bila je to samo Katarinina slika, podse}ao sam sebe -odgovori mi: "Jo{ davno su prvi skrajeri videli bolnu budu}nost... da li sada shvata{ bol ove vizije? Oh, slatkiMalori, sa tvojim slatkim mozgom i tvojim slatkim ìvotom, boli vi{e nego {to ~ovek moè da podnese, i zato }u tipokazati {ta ~ovek i èna mogu... Vidi{ li ono {to sam ja videla? Ho}e{ li videti ako ti pokaèm? Gledaj! [to jebilo, bi}e, opet i opet, sve dok sve zvezde ne... vidi{ li?"

U umu mi se obrazovala slika. Bila je tu vrela, bela zvezda oko koje je obilazila beìvotna, smrznutaplaneta. Iznenada, iz gustog prostora u pravcu sunca, tamo gde su se fotoni i zra~enje prosipali u svemir poputvodopada bele svetlosti, pojavi se magli~asta predslika objekta koji izle}e iz mnogostrukosti. Slika o~vrsnu.Prozra~ni, dijamantski cilindar dug trideset milja {irio je svoja svetlosna jedra u obliku hiljadu milja {irokogki{obrana da bi hvatao Gehenino obilato zra~enje. Lagano je svetlosni pritisak triliona ~estica na vazdu{asta,srebrnasta svetlosna jedra pove}ao momenat cilindra. Ovaj je ubrzavao. Za kratko vreme - mo`da kratko kolikoduboka zima Nikadije - stigao je do planete. Cilindar se otvorio. Oblaci si}u{nih razdira~a (ili bi mo`da trebalo daih zovem programiranim bakterijama) po~e{e da padaju poput meteorskog pljuska kroz vakuum i da se prikupljajuiznad delova planete u zelenim krpama svetlucave pra{ine. A onda su razdira~i obavili svoj posao. Otkidali su iosloba|ali kiseoni~ne atome iz molekula vode; grupisali su mase ugljenika i drugih elemenata. Izjedali su samotlo. Koncentrisali su vodonik. U ogromnim rezervoarima, izrezanim od kore planete, sme{teni su oblaci vodonika.Cilindar se ponovo otvori, i armija robota-lasera popade po planeti. Na{li su rezervoare vodonika. Opti~ki kristaliu srcima lasera pretvarali su infracrvenu svetlost u kratkotalasne snopove usmerene na dèpove vodonika. Vodonikse usijavao i blistao; zagrevao se do stotinu miliona stepeni, fuzionisao se i eksplodirao. Za nekoliko sekundi,ogromne lopte svetlosti i vatre izbi{e sa povr{ine. Kora planete bila je pretvorena u paru, sprèna, raznesena uvrelu pra{inu. Stenje i stopljeni pesak behu izba~eni u svemir. Led se pretvorio u paru i oti{ao sa planete. Kasnije,kada se pra{ina staloìla, cilindar se otvorio i spustio jo{ razdira~a preko izjedene povr{ine planete. Na taj na~in,sloj po sloj, sa planete su skidani kora, donji slojevi i sredi{te, razdirani poput prljave grudve snega i rasuti usvemir.

U meni se obrazovalo jo{ slika. Bio sam op~injen tom vizijom podivljale tehnike asemblera, i zato samzatvorio o~i i posmatrao razdira~e kako rudare po planetarnim krhotinama u potrazi za silicijumom, ìvom,helijumom i svim drugim prirodnim elementima. Gledao sam kako oblak asemblera izbija sa cilindra i odlazi me|unovostvorene asteroide, posmatrao kako prikupljaju ugljenik atom po atom sve dok nisu sastavili svetlucave,dijamantske trupove velikog broja novih cilindara. Asembleri su gradili i druge stvari. Teleskope, sulki re{etke,neurologike, plamene lopte, {akuhake, lete}a krila, {tapi}e za uzimanje hrane, drve}e, ku}e, plo~ice glikoze,travnata polja - nije bilo kraja stvarima koje su pravili asembleri. Asembleri su pravili nove asemblere, i tako procespretvaranja planete u deset hiljada cilindara nije oduzeo mnogo vremena; asembleri su vezivali ugljenik za vodoniki kiseonik; asembleri su bili programirani da izdvajaju azot, da stvaraju amino kiseline i iz njih povezuju proteine.Asembleri su ~ak mogli da stvaraju i ljudska bi}a. ôve~ji roj ljudskih bi}a, milijarde i milijarde drugih bi}a.

"Koliko ljudskih bi}a?"Vidi{ li, slatki Malori?" upita me Katarinina slika. "Toliko mnogo, ko je mogao i predvideti da }e ìvot

stvoriti toliko toga?""Jesu li slike koje si mi pokazala - ta istorija - stvarne?""Pogledaj svojim teleskopima. Je li deset hiljada ve{ta~kih svetova stvarno?"Ponovo protrljah nos i rekoh: "Mogu li znati {ta je stvarno kada se nalazim unutar tvoga mozga, a ti

unutar moga? Mislim da moè{ da me natera{ da vidim {ta god ho}e{."Nasme{ila se i zaronila {aku u skriveni dèp u svojoj odori. Kada ju je izvadila, prst joj je bio namazan

uljem za zacrnjivanje, kojim je namazala svoje o~ne duplje. Rekla je: "Dovoljno dobro vidi{ te lepote... Mora{ znatida jesu stvarni.";

Pogladih bradu i ponovo upitah: "Koliko ljudi ìvi u svakom cilindru?""Nije isti broj u svakom... Trebalo bi mi izvesno vreme da izrecitujem ta~ne brojeve. A brojevi se menjaju

dok govorimo. Sme{no, {to nikako ne moè{ da se uzdrì{ da sve vreme broji{; taj feti{ za ta~nim brojkama!""Onda, pribli`no koliko ljudi?"Klimnula je dok je govorila: "U svakom svetu ìvi deset miliona ljudskih bi}a."

"Ljudskih bi}a..." po~eh."Ljudska bi}a", potvrdi ona, "toliko su divna. Pola ìvotinje, pola..."Skupio sam usne (ne mogu a da ne pomislim da mi je lice tako stenutih usana sigurno izgledalo kao

Solijevo) i rekao: "Nemogu}e je da se deset miliona ljudi tako reprodukuje za deset godina."Ali jo{ dok sam pri~ao, znao sam da nije nemogu}e. Asembleri su se mogli upotrebiti da uz njihovu

pomo} deca sazreju za nekoliko godina. Ali kakva bi to ljudska bi}a bila? Ljudskom umu je nemogu}e da potpunosazre za nekoliko godina. Napravio sam brzi prora~un. Ukoliko se broj svetova udvostru~avao svakih tri ~etvrtgodine, ve}ina svetova i ljudi koji su ìveli unutar njih nisu postojali pre tri godine. (Asembleri mogu ~ak da sazdajupotpuno odraslo ljudsko bi}e za nekoliko dana. Tokom Drugog mra~nog doba, duhovne vlasti su izvele mnogotakvih zabranjenih eksperimenata. Bila je istina: èna ili mu{karac mogu se stvoriti kao komad uzgajenog mesa.Imali bi vredne ruke, kosu i vrelu, crvenu krv koja bi pumpala kroz njihove arterije. Imali bi ~ak i mozak. Ali tajmozak bi bio go kao gornje padine Mont Atakela. Asembleri su mogli da naprave ènu ili ~oveka, ali nisu moglida naprave um. Nisu mogli da naprave ljudski um.

"Jo{ ne shvata{", re~e Katarina i zabaci kosu sa ~ela. Okrenula se prema meni. Da je imala o~i,pretpostavio bih da mi ~ita s lica. "Kako da te navedem da vidi{?"

A zatim se pojavi{e prizori, mirisi i zvuci. Kao da sam talov koji leti nad planinskim izvorom, oko mogauma - moje oko i moj nos - letelo je preko svemira i zatim probilo trup jednog od cilindara. Bili su tu topli, vla`nivazduh, bogati mirisi ìvota. Ispod i iznad mene, zakrivljuju}i se miljama nadole i nagore na sve strane, bila jedùngla sveobuhvatnog zelenila. Bilo je tu drve}a, {ahovnica travnjaka, ribnjaka, jabukovih vo}njaka krcatihcrvenim vo}em slatkog mirisa. A svuda gde bih pogledao, kruè}i napred i nazad, levo i desno, bilo je beba. Bebesu bile svuda. Gole bebe, tela naboranih i mekih poput spirila, puzale su i vukle se kroz dugu, zelenu travu livada.Pazila ih je mala vojska ku}nih robota. Neki od robota davali su novoro|enim bebama plasti~ne cucle koje sutrpali u njihova vla`na, bezuba usta. Na sve strane bebe su plakale, sisale, spavale i vr{ile nu`du po travi. Vazduhse ose}ao na ispljunuto mleko, kiselkasti izmet beba i sveù, novu bebinju koù. Neke starije bebe - zapravo su tobila deca - pentrale su se poput bezdlakih majmuna po ra{irenim granama jabukovog drveta. Brale su zrele,crvene jabuke, odgrizle bi zalogaj uz hruskanje, a zatim bi bacile plod ispod sebe u travu. Travnjaci su biliprekriveni polupojedenim jabukama. Uàsno sam se na takvo rasipanje. To me je gotovo podsetilo na mesnuorgiju Devakija. Pitao sam se jesu li jabuke zaga|ene crvima. Zbog ~ega bi ina~e bebe bacale toliko vo}a? Jednaod beba leàla je zavaljena u ra{lji drveta dok je brala jabuku pa`ljivo poput isku{enika koji prou~ava hologramgalaksije. Ona se nasme{i, zatim zari bele zubi}e u jabuku. Jabuka je bila puna crva. Crvi su na sve strane gmizalikroz meso jabuke. Uz drugi osmeh, beba-de~a~i} prinese jabuku usnama i isisa nekoliko crva, koje je progutalakao mleko. Zbunjivalo me je zbog ~ega je to u~inio. Pitao sam se zbog ~ega sve ostale bebe pa`ljivo prebirajujabuke pune crva. Onda sam ~uo kako mi Katarina {apu}e u uvo, i znao sam odgovor: maloj deci - i svimljudskim bi}ima - potrebni su proteini da bi rasla, a crvi nisu ni{ta drugo nego voda, masno}e i proteini.

Zatvorio sam o~i, a kada sam ih otvorio, ponovo sam bio u kabini svoga broda i gledao u Katarinu."Toliko mnogo", rekla je, "svetovi su puni novih... Oh, da, ima i odraslih ljudi, po hiljadu na svaki svet. Kona~niastrijeri, shvata{? Ali bebe znaju stvarnost... Tako su slatke i èljne ìvota - i tako gladne!"

"@dera~i crva", rekoh, pomisliv{i na [anidarov sablasni osmeh i mnoge jezive stvari koje je jeo. "Podse}ame na neke stvari kojih se radije ne bih se}ao."

"Nemoj se pla{iti se}anja. Se}anja su sve.""Ta bezbri`na plodnost. To je tako varvarski!""Budi samilostan, Malori.""Oni su varvari.""A to je problem sa svim ljudskim bi}ima, zar ne vidi{? Oh, ovi jadni ljudi su necivilizovani. Tako su...

Njihova glad je bezgrani~na. Pro`derali su elemente planete, ali im nedostaje jedan klju~ni... Planeta je bilasiroma{na azotom - da li si to znao? To im ograni~ava rast. Kako da prave proteine bez azota? I zato sada morajuda traè jo{ hrane. Druge planete oko drugih zvezda: hrana za ljudske bebe, zar ne vidi{?"

"Ne, vi{e mi se dopadalo kada sam bio slep."Katarina uperi prst u mene. Vrh namazan uljem bio je nevidljiv. Progovorila je, a re~i su joj bila lagane i

ozbiljne. "Deset hiljada svetova su nalik na ogromne dubinske brodove - ali ne sasvim kao oni. Kako je mogu}e,pita{ se, da se otvori prozor za tako masivan objekat kao {to je ve{ta~ki svet? Deformacije bi morale da budu...ogromne. Kada Gehena postane supernova, deformisani vremeprostor u okolini zvezde }e se iznenada ispraviti,poput gumene prostirke - nije li to analogija koju vi piloti uvek koristite? I kao na{i piloti, piloti ve{ta~kih svetova

napravi}e svoja mapiranja. Neposredno pre nego {to ih svetlost sagori, svetovi }e biti zavitlani u mnogostrukostkao.. kao kamenovi kroz otvoren prozor. To je jedini na~in."

"Oni su varvari."Zavrtela je glavom dovoljno sna`no da joj se duga~ka, crna zatalasala od uha do uha. "Ne, oni su ène i

mu{karci, kao i mi. Kao, ali ne jednaki, jer im nedostaje ve{tina na{ih pilota. Njihove teoreme mapiranja su takogrube. Retko dolaze do mapiranja jedan prema jedan. Uglavnom moraju da mapiraju od izvori{ne ta~ke dootvorenog skupa od... Vidi{, ve}ina svetova }e pasti kroz prozor i rasuti se nasumce po galaksiji. Na kraju }eizleteti oko drugih zvezda. Koje }e to zvezde biti, niko od lordova ~ove~jeg roja ne zna."

"Varvari!"Vild nije bio ni{ta drugo nego mrtve zvezde koje su pobila ljudska bi}a.Onda sam shvatio. Mislio sam da shvatam sve o ljudskim bi}ima i njihovoj stra{noj sudbini u

ograni~avaju}em so~ivu galaksije Mle~ni Put. Krv mi je bila vrela u licu, jer sam bio uàsno posti|en. [ta smou~inili, pitao sam se. Zbog ~ega uop{te ljudska bi}a? Ljudska bi}a su najzad odbacila svako ograni~avanje.Ljudska bi}a }e uni{titi zvezdu zbog toga {to je èlja za novim ìvotom i novim stani{tima za ìvot bila ve}a negopo{tovanje ìvota bilo koje zvezde; na neki na~in, paradoksalno, bila je ve}a i od samog postoje}eg ìvota. Desethiljada svetova punih ljudskih bi}a pa{}e kroz prozore u mnhogostrukosti prema udaljenim zvezdama galaksije.Neki od svetova mo`da }e pasti i u zvezde; neki }e mo`da predugo boraviti u mnogostrukosti, pa }e im ponestatihrane; neki svetovi bi}e izgubljeni u beskona~nim grananjima ili drugim topolo{kim zamkama. Mo`da }e samopolovina ili tre}ina svetova preìveti - ko je mogao da izra~una verovatno}e? Ali to }e biti dovoljno. Svetovi-semedose}i }e do blistavih novih zvezda i stvoriti milijarde novih ljudskih bi}a. Ni{ta ne}e zaustaviti uni{tavanje ~itavihplaneta i pretvaranje prostih elemenata u ljudska bi}a. Milijarde ljudskih bi}a stvori}e trilione triliona, a zvezde }eumirati jedna po jedna, pa hiljadu po hiljadu, i Vild }e rasti sve dok sve zvezde, planete i me|uzvezdana pra{ina nebudu iskori{}ene, i galaksije, od mrtve Alfa Kruks do sagorelog Antaresa, ne}e biti ni{ta do uskovitlana spiralasvetova dijamantskih trupova punih gladnih ljudskih bi}a.

Svetlucavoj Katarininoj slici samo sam rekao: "Mora da nas mrzi{.""Slatki Malori, ne, ne mrzim te.""Kako mogu da se tako reprodukuju i putuju, znaju}i da }e sve uni{titi?""Ali oni ni{ta ne znaju, zar ne vidi{? Tih deset hiljada svetova - ljudska bi}a unutar njih veruju da `rtvuju

par zvezda da bi njihova deca mogla da cvetaju i napreduju. Zbog toga {to zvezdana svetlost... zbog toga {to nemogu da putuju kao na{i piloti, nedostaje im perspektiva. Zbog toga {to svetlost ve}ine supernova nije imalavremena da pre|e mnogo od galaksije, oni ne mogu da je vide. Zapravo, iako su njegovi tvorci, oni ne znaju daVild postoji."

"Ali moraju znati da }e ranije ili kasnije sve zvezde biti mrtve!"Nasme{ila se i rekla: "Nadaju se da }e se to odigrati kasnije, ne ranije." A zatim je dodala: "Kada bi sve

zvezde postale supernove, galaksija bi blesnula divljim... zvezdana vatra }e stvoriti obilje novih elemenata i tako }enjihova deca otkriti obilje novih, mada opasnih, mogu}nosti za ìvot."

Uprkos samom sebi, nisam mogao da se uzdrìm da se i ja ne nasme{im. Bio sam stra{no posti|en {tomoja bli`nja ljudska bi}a uni{tavaju zvezde, pa ipak na neki izopa~eni na~in ponosan {to smo dovoljno bistri idovoljno mo}ni da to ~inimo. âk i boginja, pomislio sam, mora biti bespomo}na pred rojem ljudskih bi}a kojauni{tavaju galaksiju.

A onda ponos ustupi mesto krivici, i ja ponovih: "Mora da nas mrzi{.""Slatki Malori, ne mrzim te, ja... Oh, zar ne vidi{? Mi skrajeri, svi koji u~imo ve{tinu... ta nova ekologija,

sve je to davno predvi|eno. âk i Agatangijanci, oni su videli ovaj trenutak jo{ u njegovom za~etku.""Zbog ~ega mi onda nije re~eno? Da sam znao...""Zar ne shvata{? Da si znao, o~ajavao bi, zbog toga {to je jedna stvar znati, a druga.... [ta ste mogli da

u~inite bilo ti, bilo neko drugi iz Reda da biste zaustavili rast Vilda?""Jesam li toliko druga~iji nego {to sam bio? [ta mogu da u~inim... sada?""Zaustavi}e{ bol, jer to je tvoja sudbina. Vild mu~i galaksiju. Slatki moj Malori, doveo si sebe ovamo da bi

izle~io bol... i iz drugih razloga."Iako sam se uàsavao toga da ~ujem te 'druge razloge', zatraìo sam: "Reci mi, onda."Katarina zagladi lepr{ave pregibe svoje odore i odvrati: "Ne mogu ti re}i. Nije na meni da... Ali sada te

moram ostaviti, Malori. Za neko vreme, za jedan eon, dok ne budem upam}ena. Kalinda }e ti re}i ono {to trebada zna{. Kalinda Cvetna. "

"Katarina, nikada ti nisam rekao najosnovniju stvar, a to je..."

"Zbogom, slatki Malori, zbogom.""Ne!"Katarina jo{ jednom zatreperi dok je nestajala. Znao sam da ~inim sme{nu stvar, ali sam posegao da je

dotaknem. Dotakao sam vazduh. Lebdeo sam ispruène ruke i stegnute pesnice i zurio u iznenadno crnilo."Se}am te se i previ{e dobro", viknuh iz sveg glasa. "Prokleto bilo moje pam}enje!"Trenutak kasnije, nova slika, koju nisam video nikada ranije, oìve, zalebde nad mojom glavom. Digao

sam pogled. Bila je to divna devoj~ica. Koà joj je bila sme|a kao baldo orah, a bila je odevena u crvenu haljinuod grla do kolena. O~i su joj bile crne gotovo kao Vreme~uvarove; bila su oblikovane kao bademovi i izgledale suprevelike za njenu glavu. Pade mi na pamet da na ljudskom licu nikada nisam video tako bistre i inteligentne o~i.Oko malog prsta obe hitre {ake nosila je crveni prsten, a tamna kosa joj je bila ukra{ena desetinama sitnih belihcvetova. Ime joj je bilo Kalinda Cvetna.

Blagoslovila bih tvoja se}anja i pomogla ti da se se}a{, kada bih samo mogla.Nemogu}e je opisati njen glas. Jedno je sigurno - bio je visok i sladak poput piska sne`nog gnjurca.

Istovremeno, bio je bogat, odmeren i smiren. Kada je progovorila, svaku re~ je jasno oblikovala, na na~in koji nijebio nimalo detinji. Na boànski na~in. Glas joj je bio glas boginje i pobu|ivao je unutar mene dublje tonove kojisu se savr{eno slagali sa muzikom {to se slivala iz njenog detinjeg grla. U glasu joj se ose}ala }udljivost i prebivalaje poezija. Pogledala me je o~ima punim razumevanja dok je recitovala:

Draga, predivna smrti! Dragulju pravednih,Koji ne sija{ nigde izuzev u tami;Kakva tajanstva po~ivaju iza tvog praha,Kada bi ~ovek mogao da prozre taj me|a{!

Posle te pesme usledilo ih je jo{, pesama drevnih i modernih, pesama frava{ijevskog porekla i pesama zakoje sam bio ube|en da ih je sama smislila. Bilo mi je dato da razumem da je ta prebistra devoj~ica deo Entitetana na~in na koji ni Tiho, a svakako ni Katarina, to nikada nisu bili. Da li je ìvela na jednom od onih svetova kojisu izleteli u mra~nu unutra{njost Entiteta ko zna koliko davno? Da li je ubijena, zatvorena u ~auru i upijena u jedanod najstarijih memorijskih prostora Entiteta? Zbog ~ega su pesnici-bojovnici i Agatangijanci govori o Entitetu kao oKalindi? Pogledah njene prste, prstenove, prstenove pesnika-bojovnika. Da li je to bilo mogu}e? Da li je to biladevoj~ica o kojoj je govorio Davud? Da li je bila posledica eksperimenta u stvaranju ènskih pesnika-bojovnika - Anosila je dva crvena prstena! Osetih uàsnu sumnju. Osetih - a verovatno je boginja bila prili~no zadovoljna {tosam to osetio - nekako sam pogodio da je ovo dete zaljubljeno u poeziju ìvelo unutar samog srca Entiteta. Mo`dase Entitet saàlio na mladu pesnicu-bojovnicu; mo`da }e istovremeno poneti i pesni~ki i bojovni~ki crveni prsten.Pomislih na sliku luka, a o~i su mi gorele od suza. Entitet mora da je veoma podse}ao na luk, sloj za slojem,~itavih meseci njenog mozga izgra|enih oko unutra{njeg sebe koje je volelo cve}e i poeziju.

Nemoj se pla{iti smrti, pilote.Glasno sam, me|utim, rekao: "Ali svaka zvezda u galaksiji, svaka pesma koja je ikada napisana, sve - sve

}e biti izgubljeno."Kalinda uze cvet iz svoje kose. Stavila ga je na dlan svoje ruke, napu}ila usne i dunula ga prema meni.

Cvet zalebde u vazduhu i polete prema meni.I dalje ne shvata{. Ni{ta nije izgubljeno. Ubrala sam ovaj hijacint pre hiljadu godina, ali pomiri{i ga - nije

li jo{ sve`?"Poku{ao sam da shvatim, razmi{ljao o ovome ~itavog svog ìvota. Raspadanje, entropija..."Entropija je nedostatak informacija; entropija je mera nesigurnosti. Kada je entropija na maksimumu, sve

poruke su jednako verovatne. [to ve}a nesigurnost, to je ve}i broj informacija izraènih porukom."Poruka Jeldri, to je..."Od trenutka kada je vaseljena stvorena, ona se kretala u pravcu suprotnom od nereda prvobitne

eksplozije. Makroskopske informacije se neprekidno stvaraju.""Ali ja..."Bogovi tragaju za savr{enom informacijom o univerzumu. Ali informacije nikada ne mogu biti savr{ene.

Razmotri jedan svoj dah, svoje nemarne, gorke re~i sa~injene od toplog vazduha. Ukoliko se jedan jedini grammaterije udaljen ~ak do [iva Luca pomeri jedan jedini centimetar, to }e izmeniti mikroskopsko stanje tvoga daha.âk i sama vaseljena nikada ne moè da stvori dovoljno informacija da bi spoznala sopstvenu budu}nost.

"'[ta je bilo, bi}e', govorila je Katarina."

Ne moè{ ~ak ni da sanja{ kakva }e biti budu}nost ove galaksije."Svi smo osu|eni i prokleti, zar ne?"Ne, sasvim je suprotno, pilote. Postoje beskona~ne mogu}nosti.Ubrala je jo{ jedan hijacint iz niske oko svoga ~ela i spustila taj cveti} sazdan od svetlosti u moju kosu.

Zatim mi je govorila mnoge stvari, divne stvari. Ve}inu onoga {to je rekla nisam shvatio, ili sam vrlo slabo shvatio,kao {to isku{enik kome su dali da se igra brojevima ima tek namutniju predstavu o vi{oj matematici. Kada sam jeupitao zbog ~ega dozvoljava da deset hiljada svetova ubije Gehenu Luc - jer boginja je o~igledno imala mo}i dauni{ti svaki svet unutar sebe, ukoliko to poèli - nagovestila je postojanje odre|enih nepromenljivih 'ekolo{kih'zakona. (Ukoliko brkam zamenice koje se odnose na Kalindu sa onima koje se odnose na boginju, to je zbog toga{to sam bio zbunjen. Na neki na~in, jo{ sam zbunjen.) Re~i su joj bile gotovo same visokoparne fraze: bilo je tune{to o odlukama svakog bi}a u vaseljeni koje odre|uju ne{to {to je nazivala 'ekologijom izbora'. Bio bi to velikizlo~in, rekla je, nepotrebno remetiti prirodni tok izbora. A jo{ je ve}i zlo~in ne uspostavljati ponovo taj tok, kada sejednom prekine. înilo se da postoje i druge ekologije. Postojala je ekologija ideja, ekologija proricanja iekologija informacija. Govorila mi je o ekologiji determinisanosti delovanja i ekologiji fundamentalnih paradoksa.Postojale su mnoge, mnoge takve ekologije; postojala je hijerarhija ekologija. Njena ve{tina, rekla je, bila jeme|uigra izme|u ekologija. Kada sam joj priznao da mi je njena ve{tina razumljiva koliko i probabilisti~katopologija jednom crvu, rekla je: "Crvi znaju dovoljno o transformacijama da bi se pretvorili u leptirove."

Rekla mi je i ne{to drugo. Sve na{e komunikacije, sve manipulacije mnogostruko{}u koje su me tolikouznemiravale, neobja{njive pojave unutar Entiteta - sve {to sam do sada iskusio, ostvarivala je na nesvesnomnivou. Nijedno bi}e, rekla je, ne bi moglo dozvoliti sebi da bude svesno ìvotnih pocesa koje moè automatizovati.Da li bi ~ovek bio spreman da tro{i vreme na svesno pode{avanje brzine otkucaja srca na mnogobrojne ipromenljive zahteve svoje okoline? Da ubrzava svoj metabolizam i povi{ava temperaturu da bi se borio protivnajezde bakterija? Da bude svestan svake pojedina~ne bakterije? Ne, to ni boginja nije mogla dopustiti sebi - dabude svesna obi~nog ~oveka, ~ak ni desetine hiljada svetova punih èna i mu{karaca. Pravo zanimanje boginje,~inilo se, daleko je prevazilazilo moju brigu u vezi sa sudbinom ~oveka u galaksiji.

Dok smo govorili, milioni crnih tela izlete{e oko zvezde. Rekla mi je da su u pitanju oblici ve{ta~ki izra|enematerije guste kao crne rupe, ali ne toliko masivne. Crna tela - mogao bih ih nazvati gamafagima - skladi{tili suenergiju; napravila je gama-fage da upiju i zadrè svetlost supernove. Zadràla je za sebe tajnu zbog ~ega su jojneophodne takve neizmerne koli~ine energije. Nagovestila je da joj moram verovati, da postoji razlog zbog kogazvezda mora umreti. Ali kako sam mogao da verujem tom boànskom detetu prokletih, bogolikih o~iju? Kalinda sesme{ila tako slatko, ali je pro`drala mozak i um Tihoa, kao i umove Rikarda Lavija i drugih pilota, i ko zna kakve bidruge gozbe mogla da poèli jednoga dana?

Nemoj biti toliko zadubljen u misli, pilote. Ne bi bilo poetski kada bi sve zvezde umrle. Ti ne}e{ dozvolitida umru.

Zbog toga {to je bila usamljena, zbog toga {to je mogla da ~ita strah i divlja predose}enja u mojimo~ima, zbog toga {to je u srcu bila samilosna boginja, to dete sa cve}em u kosi obe}alo je da }e mi pomo}i akoja njoj obe}am vrlo jednostavnu stvar. Iako je bilo lakomisleno od mene da u~inim tako ne{to, obe}ao sam joj, i otom obe}anju }u uskoro progovoriti.

A sada po~inje.Da sam posedovao samo milioniti deo mo}i Entiteta, mislim da bih zaustavio ubistvo Gehene Luc. Ali bio

sam samo ~ovek i mogao sam da u~inim tek malo toga. Kalinda okrenu prsten oko jednog od svojih prstiju i re~emi da posmatram roj kroz svoje teleskope. U~inio sam kao {to mi je naloìla. Gledao sam kako se otvara jedan odsvetova koji su bili najbliì suncu. Li~io je na dve polovine divovske ostrige koja se otvara prema okeanu sun~evesvetlosti. A unutra se nalazio biser ma{ine, ogromni dragulj vremeprostornog pogona.

Lepo, zar ne? Vidi kako blista. Spoj se sa svojim brodom, pilote, i pusti da ti kompjuter modeluje {ta }edo}i.

Gledao sam kako ljudska bi}a ubrzavaju prirodni ìvotni ciklus zvezde. Gospodari ~ove~jeg roja - ili neko,ili neki kompjuter - okrenuli su vremeprostorni pogon prema ta~kama unutar plazme unutra{nosti Gehene Luc.Talasima verovatno}e bilo je potrebno hiljadu ~etiri stotine pedeset ~etiri sekunde da se kroz svemir pro{ire dozvezde. U ta~ki u blizini jezgra, gde je temperatura bila stotinu miliona stepeni, energija nulte ta~ke vremeprostoraiznenada je bila pretvorena u toplotnu energiju. U okolini izvori{nih ta~aka plazma je bila rastopljeno more, i do{loje do niza eksplozija. Jezgro zvezde postade jo{ vrelije. Vodoni~na plazma po~ela je da sagoreva pove}anombrzinom, sve brè i brè, ~etiri atoma vodonika bi se sudarila da daju atom helijuma plus energiju, plus mahnitivrtlog energije koja je sekla crveno more vodonika.

Gori{ li od èlje da se vrati{ ku}i, moj pilote? Uvek postoji povratak. Odskrajova}u za tebe deo tvojebudu}nosti: jo{ jedan, poslednji put }e{ mi se vratiti.

Sve ve}om brzinom, energija nulte ta~ke pretvarala se u toplotu. Na sto pedeset miliona stepeni, helijomse fuzijom pretvarao u ugljenik, element ìvota, i sve se vi{e zagrevao. Milion godina zvezdane evolucije odigralose mo`da za jednu desetinu godine. Kada je oganj unutar jezgra dostigao {est stotina miliona stepeni, ugljenik jefuzijom po~eo da prelazi u neon. A vreme se saìmalo kako se zvezda saìmala, sabijaju}i se, stvaraju}itemperature ve}e od milijardu stepeni. Na taj na~in su se ra|ali atomi kiseonika, a kiseonik je goreo da biobrazovao silicijum i gvo`|e, i jezgro zvezde postalo je veoma, veoma vrelo. Zvezda - tako sam je video krozmisaoni prostor svoga broda - unutra{njost Gehene Luc bila je poput luka sa jezgrom od gvo`|a u obliku plazme.Jezgro je obavijala silicijumska ljuska, okruèna plamte}im sumporom i korama od kiseonika, ugljenika i helijuma.Jezgro je sada bilo dovoljno vrelo da zavr{i svoju evoluciju za nekoliko dana, a vremeprostorni pogon se smirio,dok se ~ove~ji roj unutar ve{ta~kih svetova pripremao da pristupi svojim mapiranjima.

@ivot i smrt; smrt/ìvot.Zbog toga {to gvo`|e ne prelazi spontanom fuzijom u teè elemente, uskoro je ~itavo jezgro sagorelo.

Jezgro postade suvi{e masivno, suvi{e gusto. Bez nadiru}e energije elektrona, da se suprotstavi gravitacijiunutra{njosti zvezde - na ândrasekarovoj granici - jezgro po~e da kolabira ~etvrtinom brzine svetlosti. Za menjeod sekunde uru{ilo se poput smrskanog jajeta kljuna{a. Postalo je pakleno vrelo, osam milijardi stepeni. Materijajezgra raspade se na protone i neutrone i sabi se na toliku gustinu da joj se veze u trenutku preraspodeli{e.Divovski udarni talas prostreli koru prema povr{ini, raznev{i spolja{nje slojeve zvezde. Gehena Luc eksplodirala jeu ognju vodoni~ne plazme, gama zraka i blistave, vrele svetlosti.

Tajna ìvota.Nisam zapravo video deset hiljada svetova kako upadaju u mnogostrukost. Ali moj brod je modelovao

mnogostrukost i ja sam gledao kako se krivi poput crva na plamenovima, krivi i izvitoperuje. Video sam kako semilioni ogromnih, razjapljenih prozora otvaraju u okolini svetova. A onda, u trenutku, svetovi su nestali, izba~eniprema galaksiji u kojoj su ~ekale nove i devi~anske zvezde.

Pitao si se o tajni Jeldri, ali ti je ja ne mogu re}i, jer ja sam ono na {ta bi te vi{i bogovi upozorili. Kada sevrati{ u Nikadiju, moè{ pitati svoga Vreme~uvara zbog ~ega je tako. On je vrlo star, i na neki na~in mudriji nego{to moè{ da zamisli{. A sada zbogom, moj pilote.

Nisam ostao da gledam kako talasni front Gehene nale}e na moj brod. Dovoljno sam video. @eleo samda na|em svoju bra}u i sestre pilote, gde god bili. @eleo sam da u~inim i druge stvari, i zato prona|oh prozor inapravih mapiranje. Kada sam upao u mnogostrukost, u bezvremenu oblast gde je jedina svetlost svetlostmatematike i vremena sna, Kalinda pljesnu {akama i zacvrkuta: "Ali tako je lepo!" A zatim je i ona nestala. Ali jo{sam mogao da osetim miris njenih cvetova, a zvuci njene poslednje pesme odzvanjali su u vazduhu:

Zvezde, videh ih kako padaju,Ali kad da padnu i da umru treba,Nijedna zvezda ne nestajeSa zvezdama posutog neba.

27. KELKEME[

Moè se s pravom postaviti pitanje za{to ìvotinje, koje ìve od kandè i kljuna i svojih najneposrednijihnajdivlja~nijih poriva, ne pro`deru jedna drugu sve do poslednjeg gmizavog crva? I zbog ~ega bogovi ne raznesusvetove kada uzdrhte od boànskog gneva? Zbog ~ega je samo ~ovek proklet ratom? Odgovor na to pitanje je iistorijski i evolucionaran: kora~amo rubom rasnog samoubistva zbog toga {to smo bili dovoljno pametni danapravimo atomske bombe i dovoljno glupi da ih upotrebimo.

Iz Rekvijema za Homo sapiensa od Hortija Hostoha

Duboko unutar Entiteta nalazila se zvezda bez planeta koja je postala poznata kao Pilotova zvezda. Bila jeto mala, ùta zvezda bez ikakvih posebnih zna~ajki, osim {to je bila najblià - topolo{ki najblià - Geheni Luc.Kada sam izleteo nad Pilotovom zvezdom, ustanovio sam da je od svih brodova koji su se upustili u trku krozmnogostrukost stigao samo jedan. Bio je to Solijev Vorpalni ma~, svetlucav u zvezdanoj svetlosti poput kula StarogGrada u zimskoj no}i.

Poslao sam svoju sliku u njegovu pilotsku kabinu, koja je bila topla, mra~na lopta po mnogo ~emu nalikna moju kabinu. Govorio sam sa njim. Njegovi izduèni, tvrdi alaloijevski mi{i}i stego{e se na njegovom dlakavomtrbuhu i on me pozdravi. "Koliko si daleko pao, pilote?" A zatim: "Se}a{ li se trke dan nakon {to si postao pilot? Itada sam vodio ~itavim putem. Ali sada nijedan od nas dvojice ne}e pre}i liniju cilja, zar ne? Zvezda tvoje boginjese prebrzo pretvorila u supernovu - deformacije su bile iz ta~ke u nultu ta~ku, tako da nema nikakve sumnje da jebila supernova. Iza ove zvezde vi{e ne}e biti mapiranja, zar ne?"

"Samo mapiranja ku}i.""Da, trka...""Trka je gotova, Soli." Ispri~ao sam mu da sam upravo bio svedok smrti zvezde. Ispri~ao sam mu o sto

milijardi ljudi besku}nika koji su pomogli uzrok rasta Vilda.Na njegovom ~elu pojavi se znoj, kao i u njegovoj bradi. Nije èleo da poveruje da sam stigao do

Gehene Luc pre njega. "Ne, to nije mogu}e", uzbudi se on. "Moja mapiranja bila su precizna i elegantna. Tvojanisu mogla biti preciznija."

"Mo`da mi nije bilo potrebno toliko mapiranja", odvratih nemarno."Za{to ne, pilote?"Poèleo sam da povi~em o svom dokazu hipoteze kontinuuma. Da li bi ga uni{tila novost da sam dokazao

ono {to se upinjao da dokaè tokom tri ìvota? Vrlo dobro, neka ga uni{ti."Dakle, kako da ti kaèm? Razlog je jednostavan: da izme|u bilo kog para diskretnih Lavijevih skupova

izvori{nih ta~aka postoji...""Dokazana je!""...Mapiranje...""Dokazao si je, zar ne?""...jedan prema jedan.""Da, kopile Ringes i njegovi lakoumni snovi - na kraju ipak ne toliko lakoumni." On nadmeno podiè

bradu i upita: "Koji je dokaz, pilote? Reci mi svoj dokaz."Nisam mu rekao ni{ta. Osetio sam isku{enje da izbrbljam svoje kolabiranje sheme korespondencije, ali

nisam rekao ni{ta. Po prvi put u ìvotu, po~injao sam da u potpunosti razumem Vreme~uvara i njegove tajnovitepostupke.

Kada mu nisam odgovorio, dodirnuo je svoj dugi nos i upitao: "Da li se stidi{ svog dokaza? Za{to bi sestideo? Ah, samo da li je to u potpunosti tvoj dokaz? Da, ima malo stida, sada, u tvom lakoumnom, i{~a{enommogzu, u svemu {to ~ini{. Ne treba ti zavideti, ne; treba te saàljevati."

"Ono {to mi je potrebno nije tvoje saàljenje."Odvratio je, za~udo: "Saàljevaj te izgubljene ljude Vilda. Kaè{ da su izgubili ose}aj za pogre{no i

ispravno? Nije li to najgora sudbina? Izgubiti ono {to je neophodno da bi se sre}no ìvelo unutar... unutargranica..."

Nije dovr{io re~enicu. Zatvorio je o~i, napreù}i se da i dalje govori. Pomislio sam da mo`da èli da mikaè ne{to o Justini, ili mo`da o saàljenju i opro{taju, ali kao da je izgubio glas. Jabu~ica njegovog grla skakalaje gore-dole dok je gutao prazne gutljaje vazduha.

Najzad protrlja mi{i}e svog vrata i ponovo se oglasi: "Da, tvoja boginja ti je ispri~ala tajne. Kada sevratimo u Grad, mora}emo da sazovemo novi pohod. Govori}e se sa Vreme~uvarom. Mora}emo da po{aljemomisiju u Vild, da podu~imo te jadne ljude osnovama matematike, pravilima civilizacije."

"Vreme~uvar", prekidoh ga, "vi{e ne}e pozivati ni na kakve pohode.""Govori{ li kao skrajer, ili kao kriminalac koji se pla{i da plati za svoje zlo~ine?""Soli, moram ti ispri~ati za Vreme~uvara.""Da, ispri~a}e{ mi re~i svoje boginje.""Re~i istine. A istina je...""Reci mi istinu, ne laì", zatraì on."Re}i }u ti {ta znam, {ta sam zaklju~io. I {ta sam video. Re}i }u ti sve."Otvorio je o~i: one su bile vla`ne i plave kao ledeno more. "Reci mi kako da poslednji volim. Nije li to

tajna vaseljene?"Ubrzo potom - zapravo je pro{lo mnogo dana realnog vremena - ostali svetlosni brodovi po~e{e da izle}u

oko nas. Li To{, Zonderval i Alark od Uradeta - bar neki od mojih starih prijatelja su preìveli. Izleteli su i Solijevipiloti Salmalin i ânot ên Cicron u svom razdeljenom Uzima~u, a potom smo ~ekali i ostale. Od stodvanaestorice koji su krenuli za Gehenu Luc, pedeset i jedan je izleteo u okolinu Pilotove zvezde. Pretpostavljali

smo da su ostali mrtvi, izginuli u bici ili izgubljeni u mnogostrukosti. (U to vreme, razume se, niko nije znao da nisusvi piloti poku{ali da stignu do Gehene Luc. Pet pilota - Keri Blekston, Gejlord Noj, Tonja Sam, Katija i Sabri Dur liKadir - iz nekih svojih sopstvenih luda~kih razloga izleteli su nazad kod Perdide Luc i nastavili da ratuju dok nijepreostao samo Sabri Dur. A jo{ kasnije ustanovio je da je bar dvadeset osam pilota na samom po~etku napustilopohod prema Geheni Luc. Oni su naleteli na izvitoperenu mnogostrukost unutar Entiteta i, na svoju sramotu,odleteli nazad na Nikadiju.

Odràli smo jo{ jedan zbor. Soli me je iznenadio brzo pro{iriv{i vest da je velika teorema re{ena. Mislimda to mora da je uzbudilo moje drugove pilote vi{e nego otkri}e o Vildu. "To }e izmeniti sve", rekao je Li To{slikama ostalih pilota. Zabacio je svoju tanku, sme|u kosu sa o~iju i ja u njima videh za~etke strahopo{tovanja."Treba da iskaèmo po~ast Ringesu zbog njegovih blistavih otkri}a."

"Da, a kako da iskaèmo po~ast tom Ringesu?" upita Soli ~etrdesetoricu pilota okupljenih u kabininjegovog broda. I ponovo me je iznenadio, rekav{i: "Pilot vi{e nikada ne sme da se okrene protiv pilota. Rat nasponiàva, zar ne? Ukoliko radi okon~anja ovog rata mora da se okon~a i moje vreme kao Lorda Pilota, onda mevi{e niko od vas ne sme nazvati Lordom Pilotom." Potom se okrenu svom starom prijatelju Salmalinu. Salmalin je~upkao prstima ro{avu koù brade, gledaju}i ~as Solija, ~as mene. I u njegovim o~ima ogledalo sestrahopo{tovanje. "Moète zvati Ringesa 'Lordom Pilotom', ukoliko tako odlu~ite."

Salmalin od iznena|enja naduva svoje stare, naborane obraze, zapanjen da Soli ho}e da prepusti svojelordstvo meni. A tada, poput talasa, strahopo{tovanje zapljusnu lica ostalih pilota. Razum kao da i{~ile iz njih.Nikada nisam shvatao taj virus poniznosti koji zahvata ljudska bi}a. Projektovali su svoje li~ne snove i èlje namene. Nekako je trebalo da ja budem pokreta~ njihovih zajedni~kih èlja. Videh - i od tog shvatanja mi se smu~i -iznenada sam znao da za njih vi{e nisam samo ~ovek. Bio sam jo{ ne{to, ili radije, mnoge stvari istovremeno:tvorac snova, otkriva~ puteva, vo|a ljudi. Nakloni{e mi glave, i njih trideset petoro, ~ak i Soli, glasa{e da ja trebada budem Lord Pilot. Pogledah njihova strahopo{tovanjem obeleèna lica sa onom nelagodnom me{avinomose}anja koju sve vo|e mora da ose}aju prema onima koje vode: ljubav, prezir, ironija i ponos.

Kasnije, kada smo ostali nasamo u kabini moga broda, Soli mi re~e: "êstitam... Lorde Pilote. To si uvekèleo, zar ne?"

"Za{to, Soli? Ne shvatam te. êmu ta nagla poniznost?"Pogledao me je, ali u njegovim o~ima bilo je malo strahopo{tovanja. "Trka je gotova, ali trka se

nastavlja", re~e on. "Da, sada si ti Lord Pilot, i pita{ se za{to. Treba li da ti se kaè za{to? Da, treba da ti se kaè,jer veoma brzo }e{ znati i sam: stajati poput boga iznad svojih drugova pilota - nema slave u tome. Samoneprekidni izazov nadmenosti. A nadmenost nas poniàva, zar ne? îtavog ìvota, zavaravao sam sebe da... alisada, nakon svega, do{lo je do odre|enog - te{ko je koristiti tu re~ - prosvetljenja. Da, nadmenost je najgoriprestup. I zbog toga sam glasao za tvoje vo|stvo. To je moja osveta."

Na taj na~in, daleko nad hidrogenskom bombom {afranove boje koja je bila Pilotova zvezda, postao samLord Pilot na{eg Reda. To je trebalo da bude sre}an trenutak, trenutak pun ponosa i razdraganosti, najve}itrenutak moga ìvota. Ali bio je to gorak trenutak, gorak poput sr~ike ploda ju. Bio sam, najzad, zaista Lord Pilot,ali Barda vi{e nije bilo, a ja sam morao da odrìm neka obe}anja.

Vratio sam se u Nikadiju drugog dana duboke zime godine 2934. Pro{lo je skoro godinu dana od mogbekstva iz Vreme~uvarove }elije. U srcu, mora da sam ostario deset godina; ose}ao sam se starije, produbljensvojim prekr{ajima, izmenjen. Napola sam o~ekivao da se i Grad isto tako izmenio. Ali on me je pozdravio onimistim ve~nim, hladnim licem kakvo sam oduvek poznavao. Bilo je to lice kamena smrznutog sne`nim kovitlacima,belo, ledeno lice prekriveno venama crvenih i ljubi~astih ulica. Te godine je bilo hladno, ~ak su i istori~aripriznavali da je hladno. Neki od njih u {ali su je nazvalil godinom mrtvih jer - govorili su - mrtvi dani duboke zimepo~eli su tako rano. Ali svi smo znali njihov pravi razlog: na {estodan, Pilotska {kola planirala je da ukle{e imenaizginulih i nestalih pilota na grob Izgubljenog pilota koji je stajao podno padina Atakela u blizini onog draèsnoggranitnog ispusta poznatog kao Na{a kamenita dama.

Jedna stvar u Gradu ipak se promenila. Vreme~uvar vi{e nije bio na ~elu svih. Dok smo mi piloti vojevalisvoju bitku oko Perdido Luca, lordovi na{eg Reda vodili su drugu vrstu bitke me|u hladnim kulama i hodnicimaAkademije. Nikolos Stariji kona~no je ubedio savet lordova da postavi ograni~enja Vreme~uvarovim mo}ima.Kako su dani prolazili, lordovi su menjali neke od najstarijih kanona na{eg Reda. Kada je nekih trideset dana premog povratka zamenjen sedmi kanon, Vreme~uvar mora da je pogodio da bi uskoro mogao i sam biti zamenjen.Lordovi su prekr{ili tradiciju staru milenijumima. Odlu~ili su da Lord Reda moè da se povu~e za ìvota, {tavi{e dasvaki lord, ~ak i najniì lord fantast, moè da postane Lord Reda. Bilo je i drugih promena. Na primer: Vreme~uvar

vi{e nije smeo da zabrani nekom pilotu da leti, niti da oduzme ~in nekom majstoru; ni Vreme~uvar - niti ijedandrugi Lord Reda - vi{e nikada nije smeo da drì vojsku robota straàra.

Kada smo mi preìveli piloti spustili na{e brodove u Pe}ine svetlosnih brdova, ~itava Akademija (i mnogiinostranci i tu|inci) pojavi se da nam poèli dobrodo{licu. Odràna je parada kao da je dan festivala; rogovi susvirali, pili su se ledovino i kvas, a trake od gosvile lepr{ale su na vetru. Otcepljeni profesionalci iz dubinskogbroda vratili su se sa nama i smesta otklizali da zale~e rane na{em Redu. Izdràli smo nekoliko divljih, napetihdana dok su razne {kole odràvale zborove. Stari suparnici i protivnici jo{ su rogoborili po utrobi nekih profesija,naro~ito me|u eshatolozima i mehani~arima. Ali kada su profesionalci i akademici saznali za sudbinu PerdidoLuca, bili su prestravljeni. A kada su se jo{ novosti o Perdido Luc pro{irile, ispunio ih je naj~istiji uàs. Sklopili sumir me|u sobom. Sloìli su se da se odrì zasedanje Saveta lordova, da se proglasi novi 'red za Red', kako se {alioistori~ar Burgos Hor{a. Zapravo, Vreme~uvar se kockao kada je poslao Solija da zarobi ili pobije otcepljene pilote,i izgubio. Umesto da dobije u vremenu, kako bi pridobio ostale lordove, otu|io ih je. Nikolos Stariji zatraìo je dase sprovede istraga povodom poku{aja ubistva Solija i razloga koji su doveli do rata pilota, a zatim je zatraìo ipovla~enje Vreme~uvara.

Kada je svanuo desetodan, vedar i vrlo hladan, ~ak i najsvadljiviji i najzagrièniji majstori i lordovi shvatilisu da su velike promene neizbe`ne. Mi lordovi (a meni je bilo neobi~no da uklju~im i sebe me|u njih) okupilil smose u pilotskoj {koli, stamenoj, ~etvrtastoj zgradi dignutoj od plo~a belozrnog granita. Iz daljine je izgledala kaosvetlucava bela kutija pa`ljivo odloèna na plave i bele pregibe zemlje podno Vilinskih vrtova, gotovo kaoogromna, ~etvrtasta sne`na ku}ica. A u njoj je i bilo hladno kao u sne`noj ku}ici. Lordovi Reda okupili su se usve~anoj dvorani punoj promaje, pa smo se tu tresli u svojim zvani~nim odorama. Lord Kolenija sa svojim licem uobliku meseca, lord Nikolos, Lord Aka{ik i Lord Ketik - svi lordovi bili su tu osim Lorda âsologa. Sedeli smo zahladnim stolom li{enim svih detalja i ukrasa. Neobi~no je kako u odnosima ljudskih bi}a veliku ulogu mogu daigraju klima i neudobnost. Ispijali smo {oljice kafe koja se pu{ila i trljali {ake da se zagrejemo. Donelil smo brz,hladan zaklju~ak. Odlu~ili smo da Vreme~uvar vi{e ne moè da bude Vreme~uvar. Za izvesno vreme, ne}e bitiLorda Reda. A zatim smo zaklju~ili zasedanje i izi{li na ulicu da majstorima, pomo}nicima i isku{enicima saop{timovesti.

Lord Har{a me srete na klizavim stepenicama Pilotske {kole. Obazrev{i se levo i desno na ostale lordove iprofesionalce, on nakloni glavu i re~e: "êstitam, Malori, uvek sam o~ekivao da }e{ u~initi velike stvari." A onda mipostavi pitanje za koje su, nesumnjivo, svi bili posebno zainteresovani. "Ko }e saop{titi Vreme~uvaru? Ja ne bihvoleo da se na|em tamo kada mu bude saop{teno."

"Ja }u mu saop{titi", rekoh mirno. "Ali bilo bi bolje da lordovi budu prisutni kada mu kaèm.""A sada, Malori", nastavi lord Har{a dok je ~eprkao led iz dla~ica u svom nosu. (Bio je to onaj isti Burgos

Har{a koji je pre pet godina upravljao zloglasnom pilotskom trkom, maj~in prijatelj. Bio je postavljen za LordaIstori~ara kada se stari Tutu Li, koji je uvek bio jedan od najvernijih Vreme~uvarovih sledbenika, okliznuo na ledu,razbio lobanju i umro.) "Ali, Malori, zar samo zbog toga {to je Vreme~uvar tako mu~no postupio {to te je dràozatvorenog - da, da, mu~no, ali bila su to r|ava vremena, se}a{ li se? Kakav izbor je i..."

"Vreme~uvaru mora biti saop{teno", rekoh odlu~no.Slede}eg dana neki lordovi skupili su se na vrhu Vreme~uvarove Kule. Drugi istaknuti piloti i profesionalci

bili su pozvani da prisustvuju formalnoj ceremoniji kojom bismo 'po~astovavali' Vreme~uvara, zahvaliv{i mu namnogim godinama slu`be. Zonderval i Soli do{li su na moju molbu. Nisam o~ekivao da }e Soli èleti da trpi tokona~no poniènje, ali me je iznenadio i izjavio da }e prisustvovati. Jo{ jedno iznena|enje me je ~ekalo kada samsankama stigao pred zasvo|ena ulazna vrata. Moja majka dokliza iz gomile radoznalih profesionalaca koji sukruìli oko Kule i uputi se pravo prema meni.

"Lorde Pilote", obrati mi se ona i dodirnu mi kosu tamo gde mi Seifov kamen zdrobio glavu. "Sine moj,stvorili smo od tebe Lorda Pilota."

"Majko, jo{ si ìva!"Vrata Kule su bila otvorena. Li To{ i Rodrigo Diaz, Lord Mehani~ar, stajali su podno vratnica i ~ekali. Bio

je sumrak, i stotine na{e bra}e i sestara nanizalo se pod mnogobrojnim loptama hladnog plamena na klizoulici.Njihova krzna - bilo je gotovo suvi{e mra~no da bi se razaznale boje - lepr{ala su na vetru. Svi su, ~inilo se, gledaliu mene.

"Pla{io sam se da si ubijena", dodadoh."Zar te nisam u~ila? Da brine{ o problemima o kojima treba brinuti? Nema potrebe da se brine{."Ali ja sam se mnogo brinuo; uàsno sam se brinuo. îtao sam lice svoje majke, u potrazi za znacima

straha, brige. Ali tamo nije bilo straha. Na neki na~in, èna koja se oslonila o moje rame u potrazi za osloncem

dok je skidala klizaljke nije bila moja majka; na neki na~in, moja majka je poginula onog dana kada se prvi putsrela sa pesnikom-bojovnikom.

"Ho}e{ li u Kulu sa mnom?" upitah je."Naravno da ho}u", uzvrati ona. Nasme{ila se smirenim osmehom. Sa njenog lica nestali su nervozni tikovi

koji su je uvek opsedali. A umesto njih, ni{ta. "Nisam li se ~itavog ìvota pripremala za ovaj trenutak?"Zaista, pripremila se i previ{e dobro. Kasnije tog dana, ~uo sam glasine da je moja majka provela

poslednjih godinu dana u poku{ajima da ubedi neke lordove da Vreme~uvar mora biti svrgnut. Ube|ivala ih jetako {to im je pretila smr}u. Mnogi su verovali da slu~ajni pad starog Tutua na ledu u stvari nije bio slu~ajan. Nakraju krajeva, Burgos Har{a bio je prijatelj moje majke, a sada je bio Lord Istori~ar. Ali kako sam mogao daokrivim svoju majku da je ubica? Deo njenog mozga - mo`da ~itav mozak, od hipofize do kore - bio je mimikriran.Bio sam siguran u to. I prema tome, ona nije bila moja majka. Govorio sam to sebi ponovo i ponovo: ona nijemoja majka.

Soli potom stiè, i na sebi nije nosio ni{ta izuzev formalne crne odore. Kada ga Salmalin upita da li jezaboravio svoju bundu, Soli odbi led sa klizaljki i re~e: "Moje telo mora se privi}i na hladno}u." Za njega jepredstavljalo pravi napor da ne pogleda ni u moju majku ni u mene. Okrenuo se samo da pozdravi LordaMehani~ara i druge stare prijatelje.

Bila je plavetna hladno}a, drhtava hladno}a, previ{e velika hladno}a da bismo tu stajali i pri~ali, i zatosmo po{li na vrh Kule. Vreme~uvar nas je primio uz dostojanstveni naklon glavom i ponudio nas da stanemo krajzakrivljenih staklenih plo~a ju`nih prozora. Bio sam stisnut izme|u svoje majke i Knuta Osena Oslobo|enog, LordaEshatologa. Bilo nas je dvanaestoro lordova i majstora i gledali smo Vreme~uvara, koji je koracima premeravaobela krzna na sredi{tu sobe dok je gledao u nas.

"Tako."Vreme~uvar, u svojoj {irokoj, crvenoj odori, delovao je mr{avo i nemirno poput izgladnelog vuka.

Njegova seda kosa nije bila onako gusta kakvom sam je upamtio. Pod koòm njeovog vrata, mi{i}i su mupoigravali kao strune na harfi. Na njegovom licu, sa svim o{trim uglovima i mrgo|enjem, ne{to se ipak, iako jedvaprimetno, izmenilo. Mo`da su to bile o~i, ti sjajni komadi crnog mermera koji su kolutali levo-desno dok nas jeprkosno gledao. O~i su mu bile gladne, bezdu{ne i mirne. Trebalo je da mi to odmah bude sumnjivo. Nisammogao da mu ~itam o~i, niti sam mogao da mu ~itam ijednu crtu lica. Da budem precizan, bilo je znakova uodmerenom na~inu na koji je zareào svoj pozdrav, a bilo ih je i u njegovim brzim pogledima kroz staklo premaravnicama [upljih polja koja su svetlucala u daljini. Ali ja nisam umeo da protuma~im te znakove. Bio je uni{ten~ovek, podsetio sam sebe, a u uni{tenim ljudima }e proraditi novi, o~ajni~ki programi. Verovatno mu je krv pevalaod nepente ili nekog drugog sredstva za izazivanje euforije. Gledao sam ga pa`ljivo, kao {to Devaki posmatrajutuljanovu akliju. ]utke sam se zakleo da sve dok sam u Kuli ne}u skidati o~i sa njega.

Stajao je pored jednog od svojih pradedovskih satova dok je naizmeni~no gledao u drmusavi stomakNikolosa Starijeg i mrgodno se sme{io Soliju. Bronzano klatno sata klatilo se napred nazad, i ja sam ~uo otkucaje.Slu{ao sam kuckanje ~elika i drveta, pulsiranje, odzvanjanje i pi{tanje satova po sobi. Srce mi je tuklo poputdobo{a kada su se Vreme~uvareve o~i upile u moje i kada je upitao: "ûje{ li otkucavanje, Malori, moj hrabri,budalasti Lorde Pilote?"

Ne ~ekaju}i na odgovor, kro~io je do frava{ijevskog letostakla koje je svetlucalo u jednom od satova.Naglo nam se okrenuo i obratio nam se svima odjednom: "Moji lordovi i majstori", zapo~e on. Naglasio je re~'moji', kao da i dalje moramo da se pokoravamo njegovoj volji, kao da je jo{ Lord Reda. "Dakle, vreme je? Do{liste da mi kaète da je moje vreme isteklo?"

Nikolos iskrivi svoje blago, inteligentno lice kao da mu je neko upravo zabio o{tricu klizaljke u cevanicu.Pogledao me je, }utke me preklinju}i da kaèm ne{to. Kro~io sam napred i udahnuo. "Odluka je Saveta lordova",rekoh, "da }e ti biti opro{teno za zlo~ine. Ne}e{ biti proteran. Predaj pe~at Reda i bi}e ti dopu{teno da ostane{ uKuli."

"Vi }ete oprostiti meni?"@eleo sam da mu kaèm da bih mu sve oprostio zbot toga {to mi je jednom spasao ìvot i oblikovao

sudbinu kada mi je dao knjigu pesama. Deo mene - detinjasti isku{enik koga je nekada u~io ve{tini rvanja - jo{ jeose}ao strahopo{tovanje pred njim. "Zaboravi}emo da su Bardo i osamdeset pilota mrtvi zbog tebe."

"Pompezni, mladi pilote! [ta ti zna{ o mojim zlo~inima? [ta ti zna{ o bilo ~emu?""Predaj pe~at", ponovih odlu~no. Iza mene Burgos Har{a i lord Parsons promumla{e da Vreme~uvar treba

da preda pe~at formalno, bez odugovla~enja. Pogledah preko sobe prema pe~atu Reda koji je stajao i kucao nasvom ugla~anom postolju. âk i sa trideset stopa, mogao sam da osetim gorki, sveì premaz ju-ulja po drvetu.

"Ringes zahteva pe~at Reda", re~e on. "I ako mu ga dam, {ta onda? Vi, lordovi, mislite da promenite Red!Ha, a kako mislite to da u~inite?" Glas mu se spusti do treperenja gonga. "Dakle, video sam poprili~no promenatokom svog ìvota, ali ~ovek uvek ostaje isti."

Pomislih na boànsko seme unutar moje glave, na veliku teoremu druge stvari i rekoh: "Ne, ne uvek isti.""ôvek i njegovi zlo~ini."Pustih da mi njegove re~i odzvanjanju od uva do uva. Na~in na koji je rekao 'zlo~ini' bio je znak. Se}anje

po~e da se obrazuje i u meni se javi uporni utisak da treba da znam na kakve zlo~ine ta~no misli.Vreme~uvarove o~i lutale su po nama, zadràv{i se na trenutak duè na Soliju. "Dakle, Malori, ukoliko vi{e

ne treba da budem Vreme~uvar, ko }e obavljati te te{ke poslove?""Ko }e ubijati, da li si na to mislio?""Jesam li to ja", upitao me on, "poku{ao da ubijem Solija?"Bilo je jo{ znakova u suglasnicima re~i 'ubijam' i ja iznenada shvatih. "Da", odgovorih odlu~no, "prvi put je

Soli bio zamalo ubijen - to je bio tvoj zlo~in, koliko vidim." Okrenuo sam se Soliju, koji je kroz prozor zurio u svetlaGrada. Najzad uhvatih njegov pogled i objasnih: "Vreme~uvar je poku{ao da te ubije onog dana kada seodràvala trka pilota."

"Da li je to istina?" upita Soli. Stajao je miran poput lovca, pogleda upravljenog na Vreme~uvara. Iako sepretvarao da je hladan i nezainteresovan, ~ak i ketik pripravnik mogao je videti da je besan. "Za{to si to u~inio?"

Moja majka ga uhvati za lakat i re~e: "Dovoljno sam dugo ìvela. Da vidi{ da sam nevina. Sada jeprekasno."

Soli, me|utim, istrgnu ruku i obrecnu se: "Da, nevina si u pogledu tvog poku{aja ubistva.""Dakle, istina je", priznade Vreme~uvar. "Prekasno je.""Za{to si èleo da me ubije{?" upitao ga Soli.Protrljah nos i jo{ jednom se oglasih: "Pri~aj nam o Entitetu? Zbog ~ega bi bogovi èleli da upozore

~oveka na nju?""Da li je to istina?" upita ponovo Soli.Vreme~uvar se iznenada okrete, a njegove re~i o{inu{e Solija kao bi~. "Naravno da je istina! Re}i }u to

sada kao {to sam rekao i ranije: pi{am se ja na Jeldre i njihove proklete tajne! Kada si se vratio iz sredi{ta, sa svimtim svojim prokletim pri~ama o Starijim Edama - prisilio si me da sazovem potragu. Postoje neke stvari koje netreba da znamo, ali ti nisi hteo da me slu{a{." On zakora~i bliè Soliju. "Zbog ~ega nisi èleo da me slu{a{Leopolde? Tako je, opet tvoj prokleti ponos. Kako si samo pri~ao o tom tvom prokletom otkri}u, pri~ao i pio svojprljavi sko~ u svom prokletom baru! Naterao si svakog isku{enika u gradu da sanja o tvojim Jeldrama i njihovimEdama. Zatraìo sam od tebe da }uti{ o tome. Rekao sam ti; upozorio sam te, ali ti nisi hteo da slu{a{. Morao sida se raspravlja{ sa mnom. 'Istina je istina', rekao si mi. Dakle, prokleta neka je tvoja istina Leopolde, zbog ~eganisi èleo da slu{a{?"

"Da, istina je", odvrati Soli podrugljivo. "Poku{ao si da me ubije{ zato {to nisam hteo da slu{am.""A {ta je to {to ~ovek ne treba da zna?" upitah Vreme~uvara. "Reci mi, moram da znam."Soli tresnu pesnicom u crnoj rukavici o svoj otvoreni dlan, nakloni se Vreme~uvaru i upita: "Ko treba sada

da sudi tebi? Da, ko da sudi sudiji? Ti i ja, dugo smo se preganjali, zar ne? Ali sada je gotovo. Vreme je da preda{pe~at, zar ne?"

Vreme~uvar baci pogled na jedan od svojih satova i blago se nasme{i. "Dakle, vreme je", re~e on, pre|epreko odaje i zaustavi se pred pe~atom Reda. Potom spusti obe {ake na ~eli~no ku}i{te sata.

Iza mene Nikolos promumla: "Pa`ljivo!" kada Burogos Har{a ùstro uvu~e vazduh. Mnogi lordovi su sedo{aptavali; soba je {u{tala od njihovog {aputanja.

Vreme~uvar nam se pribliì drè}i pe~at uz svoje telo. Za~uh njegovo ritmi~no kucanje. Iza staklenogprozora pe~ata videh plavu i belu sliku Stare Zemlje kako se okre}e oko Sunca. Vreme~uvar stade preda mnom, akucanje postade glasnije. Napola sam o~ekivao da je pe~at laàn, a sat replika pretvoren u neku vrstu oru`ja.Pla{io sam se da bi mogao da eksplodira.

"Kome da ga predam?" upita on. "Dakle, ho}e li Lord Pilot da primi ovo?"Morao sam da podsetim sebe da sam sada ja Lord Pilot. Ra{irio sam i pruìo ruke. Dok mi je pruào

pe~at, kucanje postade jo{ glasnije. Bio sam veoma svestan kucanja svakog sata u kuli."Pe~at Reda", promrmlja Vreme~uvar. Zastao je na trenutak, a zatim ~vrsto stegao sat uz svoje grudi, kao

Devaki majka kada doji bebu. înilo se da ne{to ~eka. Gotovo sam mogao da ga ~ujem kako broji u sebi."Moji lordovi!" uzviknu on. "Kaète da moram da predam pe~at Reda? Dakle, evo ga!""Malori!" vrisnu moja majka.

Moje o~i su bile zakovane za Vreme~uvara kada je ispustio pe~at u moje ruke. Bio je teì nego {to sammislio. Gotovo sam ga ispustio.

"Ne pitaj za kim zvono zvoni", re~e Vreme~uvar, citiraju}i jednu od svojih zloglasnih pesama, "ono zvoni zatobom."

Pe~at odzvoni jedan jedini put i zatim u}uta. Osetih onaj budalasti, iracionalni strah da sam ne{topogre{io, da sam ga mo`da dohvatio previ{e grubo i o{tetio mu unutra{nji mehanizam. Protresoh pe~at kraj uha.Ni{ta. Iznenada primetih da je Kula postala uznemiruju}e tiha. ûo sam kako mi kuca srce; osim disanja drugihlordova i majstora, to je bio jedini zvuk koji sam ~uo. Svi satovi u sobi za}utali su u istom trenutku. Kucanje jeprestalo. Satovi sa klatnom su se umirili, bio-satovi uginuli, a kobaltni pesak iz pe{~anih satova je istekao.

"Vreme je", re~e Vreme~uvar. Uperio je iskrivljeni prst prema ju`nom prozoru iza nas i zareào: "Gle!"Nisam pogledao. To mi je, izme|u ostalog, spaslo ìvot. Ali Jonat Parsons, Nikolos Stariji i Burgos Har{a -

oni i mnogi drugi su pogledali kroz prozor. Burgos je kasnije govorio da je video zaslepljuju}i blesak i blistaveoblake koji su pokuljali nad [upljim poljima, ali to je bilo nemogu}e. Me|utim, svi smo osetili kako se Kula trese.Iz njenih temelja se probi tutnjava koja je podse}ala na ledotres. Odjednom se svi krhki prozori Kule raspr{ta{e ikrhotine popada{e unutra. Za~u{e se prasak i buka, padala je ki{a stakla. Lete}a par~ad bila su svuda. Burgos inekoliko ostalih vrisnu{e: "Moje o~i!" dok je Vreme~uvar prekrio svoje ve|e podlakticom. Osetio se vreli vetar dokje staklena oluja duvala odajom. Kada je udarni talas pro{ao, Vreme~uvar skide ruku sa svojih o~iju, a u ruci muje bio no`. Bio je duga~ak i srebrnast, poput staklenog se~iva. Najpre sam pomislio da i jeste staklo, tako hitro jenjegov svetlucavi rub suknuo prema mome licu.

"Dakle, bila je prestara", re~e Vreme~uvar tajanstveno i pokrenu se prema meni, a bio je brz poput nekogpesnika-bojovnika. Ispustih pe~at Reda. I ja sam se ubrzao. Dok je moj unutra{nji sat mahnito tukao, a vreme seusporavalo, po~eo sam da skrajujem.

"Malori!" vrisnu moja majka.Videh jasno budu}e kretnje Vreme~uvarevog tela i kako zamahuje prema mom stomaku. No, videh jo{

jednu stvar. Videh svoju majku kako ska~e izme|u nas. Gledao sam kako Vreme~uvar raseca vunu podno njenihgrudi i zabija se~ivo do bal~aka. Kada sam video tu budu}nost, hitro sam se pokrenuo da bih se obezbedio da senikada ne dogodi. Ali iako sam skrajovao, nisam bio pravi skrajer. Video sam budu}nost nesavr{eno. Do danadana{njeg vidim je nesavr{eno. Poku{ao sam da odbacim svoju majku u stranu, ali nisam predvideo sve. Pe~atudari u krznenu prostirku i odbi se pod ~udnim uglom. Jedva sam izbegao da se ne sapletem preko njega. Zbogtoga sam je gurnuo napred, blago, a ne samo u stranu. Bacio sam je, zapravo, na Vreme~uvarov no`. Kada seo{trica zarila u njena prsa, nasme{ila se - mo`da je to u stvari bila grimasa agonije - i zabila svetlucavu iglupesnika-bojovnika u Vreme~uvarev vrat. Iza nas se zaori{e krici i vika. Smrtno hladni talasi vazduha sekli su krozraznesene prozore u sobu. Soli, sa oblacima pare koji su izbijali sa njegovih ise~enih, raskrvarenih usana, jurnu naVreme~uvara. Moja majka pade nazad na mene i ja je lagano spustih na meka krzna. Vreme~uvar zamalo da seskljoka preko nas. Otrov igle sledio mu je nerve i on se sru~io poput ledenog kipa; ostao je da leì mrtav nakomadima stakla na podu.

"Gle!" povika neko. Ali ja nisam imao vremena da gledam, jer mi je mati na smrt kvarila dok je leàla umom krilu. Njena vrela krv natapala je vunu na mojim butinama. Majka nije progovorila. O~i su joj bile otvorene;gledala je u mene. Videh da nije ose}ala strah od smrti. Mo`da su je programi pesnika-bojovnika tako vodili da je~ak do~ekala smrt dobrodo{licom. Pomislih da me je spasla ne iz ljubavi, ve} zato {to je traìla trenutak mogu}eg.Ne bi trebalo da joj budem vi{e zahvalan nego nekom poslu{nom robotu. Pa ipak sam joj bio zahvalan; dok jeìvot isticao iz nje, njen suvi ka{alj me je razdirao. Mo`da su svi sinovi tako programirani. Svetla arterijska krv izbisa njenih usana, a ja sam èleo da verujem da umire kao moja majka, a ne kao pesnik-bojovnik. Potraìhpogledom onu iskru ~ove~nosti koja, verujem, plamti u svakome od nas, ve~ni plamen, blistavu ta~ku u vedrojno}i.

"Vreme~uvar je mrtav", obznani Soli. Stajao je iznad nas i drào se za ruku koja je krvarila. Par~e stakle muje iseklo prste. On baci pogled na telo Vreme~uvara. "Nervni otrov pesnika-bojovnika, zar ne? Tvoja majka serazumela u te stvari." A zatim, spustiv{i pogled na nju, dodade ùstro, re~ima punim hitnje: "Ako poùrimo, mo`damoèmo da je odnesemo do kriologa pre nego {to joj odumre mozak."

Prenerazilo me je da je to rekao. Nisam verovao da je sposoban za samilost ili pra{tanje. Shvatih da gauop{te nisam poznavao. Proverih ima li bila u prsima moje majke, a onda joj zatvorih o~i. "Ne", rekoh, "ne}e bitikriologa. Vidi{, ona je mrtva; umrla je u pravom trenutku."

Ustao sam i okrenuo se prema prozoru i tamo ugledah uàsavaju}i prizor. Ve}ina lordova je kle~ala ilileàla na podu, krvare}i. Nikolos Stariji je trljao o~i, besmisleno utrljavaju}i staklo u njih. Rasprskavaju}e staklo

iseklo je lice Burgosa Har{e. Vri{tao je i koprcao se na podu, dok je Mahavira Netis, ~ije je ~vrsto, sme|e lice bilopose~eno i okrvavljeno, nagnut nad njim vadio najduù par~ad stakla. I to je bilo stra{no, ali ne uàsavaju}e."Gle!" povika neko i pokaza koz prozor. "Gle!" Pogledao sam i spazio uàsavaju}i prizor. Nad [upljim poljimauzdizao se oblak u obliku pe~urke. Nikada ranije nisma video pe~urku, ali sam vrlo dobro znao {ta je to pe~urka;sva ljudska bi}a su nau~ila da se oblaci ponekad diù u obliku pe~urki. Oblak je klju~ao, gotovo crn na pozadiniplavog neba sumraka. Dizao se i kome{ao navi{e, mra~na planina u obliku pe~urke koja se pridruìvala krugupravih planina oko Grada.

"To je atomska bomba, zar ne?" upita Soli po{to mi se pridruìo kraj prozora. Video je ono {to sam i javideo: sve kule u Poljima i mnoge zgrade u najju`nijim delovima grada bile su uni{tene, raznesene sve do kamenihtemelja. "Kako to da smo jo{ ìvi? Kako to da nije bio uni{ten ~itav Grad? Nije moglo - ko je mogao da poverujeda je to atomska bomba?"

Ali to jeste bila atomska bomba. Nekako sam to znao, kao {to je i Soli morao znati. ûle su se tutnjava igrmljavina, a oblak u obliku pe~urke kao da je svetlucao. Preciznije, bila je to hidrogenska bomba, kao {to samkasnije saznao od lemilaca i mehani~ara koji su ispitali istopljeni krater tamo gde su se nalazile Pe}ine svetlosnihbrodova. Bila je to mala hidrogenska bomba sa laserskim upalja~em, stara bomba iz koje je iscureo najve}i deonjenog deuterijuma tokom hiljada godina koje su prethodile njenoj eksploziji. Vatrena lopta jedva da se biladovoljno vrela da razori Pe}ine. Zbog toga smo ostali ìvi. Zbog toga je ~itav Grad bio ìv, jer je to bila slaba,stara bomba, i eksplodirala je pod zemljom, u srcu Pe}ina. Ali to nisam znao dok sam gledao kako oblak u oblikupe~urke raste nad ju`nim delom Grada. Pomislih na Vreme~uvarove re~i: "Dakle, bila je prestara", i znao samsamo da je poku{ao da sve uni{ti atomskom bombom.

"Za{to?" upita Soli. "za{to je bio tako ogor~en?"Sagnuh se da pomognem Mahaviri u va|enju komada stakla iz Burgosovog lica, ali sam mogao da

u~inim malo toga. Pri{ao sam Vreme~uvaru. Mnogi lordovi - sre}om, malo ih je bilo ozbiljno povre|enih - okupilisu se oko mene. Dodirnuh Vreme~uvarevo lice, koje je bilo uko~eno i tvrdo od nervnog otrova. Rekoh im ono {tomi je otkrila Kalinda Cvetna: "Star je", rekao sam, "a Horti Hostoh nije mu ime od ro|enja. Bio je Vreme~uvardugo, dugo."

"Stotinama godina", re~e Soli brzo."Ne, hiljadama godina", ispravih ga. "Ukoliko je Entitet u pravu, ovaj Vreme~uvar je onaj isti Vreme~uvar

koji je osnovao Red. Bio je Vreme~uvar 2934 godine.""Rovan Madeus?" Dahnu Soli. "Kaè{ da je to on? Bilo je osamnaest Lordova âsologa - bilo je lako

upamtiti sva njihova imena. Traì{ li da poverujem da su svi bili la`ni?""Zaista, la`ni", potvrdih. "Vreme~uvar je izmi{ljao istorije. Mora da je drào slel-klona. Sedamnaest puta je

pustio da jedan od slel-klonova umre umesto njega. Sedamnaest puta je oti{ao do seka~a da mu povratimladala~ki izgled i da zapo~ne svoju karijeru iz po~etka. Ali osamnaestog puta ne}e biti." Ledeni vetar {ibao je posobi, donose}i sa sobom tu`no zvonjenje zvona Starog Grada. Nisam ih ~uo da zvone jo{ iz doba de~a{tva, kadaje velika me}ava zatrpala Grad i kada je umrlo hiljadu ljudi (ve}ina od njih harijani). Pomislih na tu`ne, te{ke re~iEntiteta i rekoh: "On je pisao istoriju. A ja verujem da je jo{ stariji nego Red. Rovan Madeus je bilo samo jedno odnjegovih imena."

"Nemogu}e", re~e Soli.Duboko sam udahnuo vazduh. Bio sam pun uàsa i nade. Bio sam veoma uzbu|en. "Soli, verujem da je

on od loze Tomasa Rejna, pamtioca. Besmrtan je - bio je besmrtan. Ime mu je bilo Kelkeme{." Ustao sam i napolapovikao: "Zar ne vidi{? Potraga, na{a ekspedicija, sve je to bilo ni zbog ~ega. Vreme~uvar, Kelkeme{, on jenajstariji, tako prokleto star. Proputovali smo polovinu galaksije, nose}i sa sobom svoja pitanja, a odgovor je svevreme bio ovde."

Ali pokazalo se da odgovor - tajna ìvota za kojom sam toliko dugo tragao - nije ba{ bio na dohvaturuke. Tokom ko{marnih dana koji su usledili, dana prekopavanja ru{evina palih zgrada u potrazi za hiljadamazatrpanih le{eva i slaganja tih le{eva da bi bili sahranjeni, Lord Utiskiva~, Nasar vi Dòns, radio je na teluVreme~uvara. Nasar je bio ~vornovata grdoba od ~oveka, ~ovek ro|en sa bole{}u ko{tane srì, sa toliko obolelihkostiju i deformisanih mi{i}a da je seka~ima i razdvaja~ima bila potrebna sva dovitljivost da bi ga izvajali uiskrivljenu - ali blistavu - malu nakazu koja je poku{avala da dekodira Vreme~uvarove tajne. Rekao sam mu: "Kao{to si radio sa plazmom Alaloija, kao {to si poku{ao sa njom, pretraì njegovu DNK da bi na{ao otisak Jeldri."

Jedanaestog dana dao je svoje razo~aravaju}e i preneraàvaju}e saop{tenje: Vreme~uvarova DNK se nijerazlikovala ni od moje, ni od DNK bilo kog drugog ~oveka. (To jest, nijednog drugog ~oveka koji se nije rodio saoboljenjem srì.) A taj Vreme~uvar nije bio pravi Vreme~uvar.

"Bio je to slel-klon", objasnio je Nasar Savetu lordova dok smo sedeli okupljeni na vanrednom zasedanju.Svojim neuparenim o~ima - njegovo plavo oko bilo je ve}e od poluzatvorenog sme|eg oka - on me pogleda izavrte ~vornovatom glavom. "Dvojnik, la`njak... robot, ako ti se dopada. Staze, izvini, Lorde Pilote, nervne stazebile su mu nagriène utiskivanjem novih, robotskih programa. Dvojnik, to treba da zna{."

Jo{ jedan slel-klon. Dvojnik, sa tim previ{e mirnim o~ima koje nisu bile Vreme~uvarove - za{to to nisamodmah primetio? Bez sumnje je doveo svog slel-klona do zrelosti i programirao ga sa dovoljno svojih navika,govornih osobina i se}anja da moè da nas prevari. Programirao ga je da ubija. Dakle, nisu bili uni{teni sviVreme~uvarovi roboti. Ovaj poslednji robot, to mrgodno, zadihano ruglo od ~oveka, ìveo je dovoljno dugo da miubije majku, zamalo da izvede Vreme~uvarevu osvetu.

"Gde je onda Vreme~uvar?""Ko zna?"Stegnuo sam pesnicu i lupio njome o sto. "Ako je to bio slel-klon", rekoh, "onda njegova DNK treba da

bude identi~na Vreme~uvarevoj.""Ne, Lorde Pilote", odgovori Nasar, potvrdiv{i moje strahove, "ako je poruka Jeldri zaista utisnuta u

Vreme~uvarove hromozome, ukoliko je on to znao i èleo da zadrì tajnu, ukoliko je koristio usluge majstorarazdvaja~a, mogao je da izmeni DNK slel-klona da bi izbacio Ede, to treba da zna{."

"Proklet bio!""Treba da zna{ jo{ ne{to, a kao Lord Utiskiva~ ja sam onaj koji treba to da ti kaè. Ne verujem u tvoje

Starije Ede. Malo njih veruje. Vreme~uvar je napravio slel-klona da ubija mesto njega dok on beì iz Grada - a neda sakrije tajnu koja ne postoji. Zaboravi Vreme~uvara, lorde Ringesu. Nikada ga vi{e ne}e{ videti."

Ali nisam mogao da zaboravim Vreme~uvara. Jo{ dok je Savet lordova pravio planove da sagradi novuPe}inu koja }e udomiti nove svetlosne brodove {to su se trenutno gradili (bomba je uni{tila sve svetlosne brodove,{atlove i prebaciva~e u Gradu) sve vreme sam mislio na njega. Entitet me nije lagao, govorio sam sebi. Za{to bime lagala? Poruka Jeldri bila je skrivena u Vreme~uvaru, gde god da se on nalazio. Ukoliko je pobegao me|uzvezde u svetlosnom brodu, tajna je sa njime pobegla me|u zvezde. Ukoliko se krio u Gradu, mo`da u nekojnastambi hibaku{a u êtvrti Inostranaca, onda se tamo krila i njegova tajna.

Kasnije tog dana sahranili smo {est hiljada dvesta {est ljudi na Bregu tuge podno Urkela. înilo se da jenajve}i deo Grada bio re{io da otrpi hladno}u i da prisustvuje sahrani. Na {irokoj, snegom prekrivenoj ju`nojstrani jame za sahranu prikupila se masa harijana, tu|inaca i inostranaca da bi odali po{tu svojim mrtvima.(Ve}ina `rtava, razume se, bili su ~asolozi, ketici, lemioci i raznorazni pripravnici koji su radili oko svetlosnihbrodova. Nekolicina su bili piloti.) Preko puta njih, tamo gde su roboti kopanjem napravili usku zaravan pokrajokomitih, raskopanih zidova brega, bili su ljudi i ène na{eg Reda. Stajali smo po profesijama, Red za Redom,nanizani na crnoj, smrznutoj zemlji. Mi piloti smo najbliè grobu. Bilo je premalo pilota. Mi - Zonderval, Salmalin,Li To{ i ostali preìveli sa Perdido Luca - ~inili smo tanku, crnu liniju koju su otpozadi pritisli eshatolozi u svojimplavim bundama, a iza njih i redovi mehani~ara. Zbog toga {to sam bio Lord Pilot, a Soli biv{i lord, stajali smozajedno na samom rubu grobnice. Tamo sam, dok je jama bila potapana i dok su ledene vode po~ele da se diùiznad nagomilanih tela, saznao Vreme~uvarovu sudbinu.

"Pobegao je iz Grada", rekao mi je Soli. Nosio je crnu bundu sa kapulja~om. Zabacio je kapulja~u da bihmogao bolje da ~ujem njegove re~i nad hukom vetra. Kako je vatreno izgledao, sa tim kljuna{kim nosem,izvajanim obrvama i uàgrenim o~ima! Kako gnevno, kako èljno osvete lice! "No} pre atomske bombe, ukrao jepse za vu~u i saonice iz psetarnice - to mi je rekao majstor psetar. Kao lopov u no}i, pobegao je prema moru.Za{to, pilote? Da li je traìo smrt? Ili se nada da }e poìveti, me|u Devakima ili u nekom drugom plamenu? Ili suosama i zaborav ono za ~ime traga? Da, osama, dok ne pro|e nekih sto ili hiljadu godina, kada }e se vratiti daponovo postane Lord âsolog."

Oborih glavu i pogledah u ~etvrtastu jamu. Traìo sam svoju majku - re~eno mi je da je negde u gornjemsloju tela. Ali voda se brzo smrzavala i ja nisam mogao da je na|em.

"Ukoliko se vrati sto godina od danas", rekoh, "mo`da }e se vratiti u mrtav grad." Pokazah neodre|enoprema nebu u pravcu Abelijanovog zvezdanog jata, gde je eksplodirala Meripenova zvezda. "Supernova bi uskoromogla da postigne ono {to Vreme~uvarova bomba nije."

Soli klimnu, a zatim tu`no promrmlja: "Tvoja majka je trebalo da bude sahranjena u mauzoleju kantora.Na kraju krajeva, bila je kantor."

"Ne, bila je hibaku{a. Razume{, nije mogla da pomogne sebi. Neka bude sahranjena kao `rtva, {to je ibila."

"Vreme~uvar ju je ubio, zar ne? Njegov klon? Trebalo bi da èli{ Vreme~uvarovu smrt."

"Nadam se da }e ìveti", rekoh, poku{avaju}i da bar jednom u ìvotu budem samilostan. "Ukoliko budetako, i tajna }e ìveti sa njim."

Soli pognu glavu i neo~ekivano re~e: "To je Vreme~uvar ubio na{ radio. Sada je sve jasno. @eleo jeneuspeh na{e ekspedicije, zar ne? Da, i prema tome on je ubio i Katarinu. Da smo mogli da se javimo Gradu prenego... Ali ne, nismo imali radio i Katarina je mrtva."

"Voleo sam je, Soli. Oh, boè, voleo sam je!""Mrtvi", pro{apta on. Nikada nisam video da neko izgleda toliko gorko. "Toliko njih."Tada po~eh otvoreno da àlim za svojom majkom, pa pokrih o~i jer sam se stideo da me Soli vidi kako

pla~em.""Za mene nije ostalo ni{ta u Nikadiji", re~e mi Soli. "Ne, ni{ta, i prema tome moj zavet mora biti povu~en.

Vreme je da napustim Red.""Kuda smera{ da ode{?" upitah ga. I pored stanja u kome sam se nalazio, èleo sam da znam njegove

planove."Umoran sam od zvezda", odgovori on. "A i mrzim ovaj grad. Kod Kveja me ~ekaju sanke i psi. Oti}i }u na

led, mo`da pored Kveitkela. Sledi}u Vreme~uvara - ne bi trebalo da bude te{ko. Kada ga prona|em, probo{}u gakopljem kao ribu. Zbog onoga {to je u~inio Redu." Mali grumen zemlje, pomeren njegovom ~izmom, polete i padeu grobnicu. Udariv{i u led, raspade se u par~i}e. "Nikada se ne}u vratiti", dodade on.

"Ali Vreme~uvarevo telo mora biti vra}eno.""Ne, produì}u do Devakija. Mo`da }e Juri po{tovati svoju re~ i ipak me do~ekati sa dobrodo{licom.""Ukoliko bude{ ìveo kao Devaki", rekoh mu, "ne}e biti seka~a i ketika da ti vrate mladost. Na kraju }e{

umreti.""Da."Zatim mu se ~itavo telo uko~i. Micao je usnama na hladno}i, poku{avaju da kaè ne{to. Najzad je

istisnuo re~i. "Trebalo bi da po|e{ sa mnom", pro{apta on. Mora biti da je to bila najteà stvar koju je ikada rekao."Moèmo uzeti dvoje sanki. Moè{ doneti njegovo telo Lordu Utiskiva~u. Ima}e{ svoju tajnu, a ja }u imati... ono {to}u imati."

Videh kako zuri iza Grada prema zapadu. Lice mu je bilo dugo i tamno u senci Brega tuge, ali videhnepogre{ivi titraj po{tovanja. Nije mrzeo Nikadiju; voleo ju je. Ose}ao se da ga od Reda i ovoga grada goninesre}an skup okolnosti. Ukoliko je morao da po|e - pro~itao sam u njegovim o~ima, a to mi je kasnije i rekao -èleo je da po{alje nazad ono {to je smatrao poklonom. Mo`da }e Lord Utiskiva~ uspeti da dekodira tajnu izsmrznutog tela Vreme~uvara. Mo`da }e tajna spasti ~oveka pred Vildom i pred drugim opasnostima. Zbog toga {toje voleo Red, i zbog toga {to je voleo ìvot vi{e nego {to je mrzeo mene, suspregao je svoj gnev i ogor~enost irekao mi: "Vreme~uvar ima prednost, ali nas dvojica jo{ imamo alaloijevska tela. A dvojica mogu da putuju brèod jednog, kaù Devaki. Ulovi}emo ga, zar ne? Tamo napolju..." On pokaza prema zapadu, tamo gde se morskaobala iskrila podno gle~era Atakela.

Bio mi je potreban samo trenutak da se odlu~im. Kada su piloti i profesionalci pognuli svoje glave daizgovore rekvijem za mrtve, ja sam podigao svoju. Na zapadu leào je otvoreni vazduh i tvrdi, beskrajni led.

"Po}i }u s tobom", rekoh u vetar koji se usecao me|u nas. "Da na|emo Vreme~uvara."Se}anja na taj poslednji i najsvetliji od svih mojih pilotskih zaveta bio je ledeniji od vetra, koji je bio smrtno

hladan, dovoljno hladan da otvrdne led grobnice u neprozirnu, plavkastobelu kriptu oko tela moje majke. Slu{aosam kako vetar duva kroz Grad i preko milja pustog mora. Jednom, davno, zarekao sam se da }u tragati zamudro{}u i istinom, makar ta potraga dovela do smrti i uni{tenja svega {to sam voleo i smatrao dragim. Vrlodobro, rekoh sebi, napolju na moru, unutar tela jednog starog, starog ~oveka bila je mudrost. Tamo napolju }unajzad na}i istinu.

28. ANANKE

U vlasti nam nisu mr`nja il' vrlina jer voljom u nama upravlja sudbina.

Kristofer Marlou, pesnik Stole}a jedrenja

I tako smo se zaputili prema moru. Rano slede}eg jutra si{ao sam kroz êtvrt Inostranaca i sreo Solija kodKveja, tamo gde isto~ni rub Grada izbija na led. Zapravo se nije moglo ni{ta drugo u~initi. Sva lete}a vozila uGradu - ~ak i crvotrka~ka - bila su uni{tena; prema tome, nismo mogli da progonimo Vreme~uvara iz vazduha. Po

tami i u ti{ini natovarili smo na{e sanke. Brzo smo obavili posao. Na njihove drvene okvire nagomilali smo koèpune baldo oraha i krzna za spavanje, testere za led, harpune, koplja za medvede, strugalice za koù, {krilj~anegrumenove i drugu opremu koja }e nam biti potrebna da preìvimo hladno}u od koje je prskao vazduh. Ve}i deote opreme bio je poznat; bili su to preostaci od na{e prve ekspedicije. U svojim starim ~izmama od tuljanove koèkora~ao sam drvenim molom usa|enim u sneg plaè. Namirisao sam suvi, hladni, slani vetar koji je duvao saZvuka. Kada sam podigao svoj stari harpun, se}anja se ustalasa{e. Ledena krutost ko`nih amova, oblaci snegadignutog sa tla koji se kovitlaju nad tamnim ledom, veselo ski~anje pasa dok ih je majstor saoni~ar na uzicamavodio iz psetarnice - sve je izgledalo tako poznato, tako prirodno, tako bolno stvarno. Upregao sam sedam pasa usvoje sanke, sve vreme ispunjen ose}ajem hitnje i èljom da po|em na put. Majstor saoni~ar, zdepasti inostranacsa Jarkone, grozni~avo je mleo glatkim vilicama dok je `vakao komad vatrokorena da bi odrào toplotu. Izme|upljuckanja plamenog soka na sneg, savetovao nas je o psima. "Tvoj predvodnik je Kuri", rekao mi je, "drugi jeArne, a ono su Hisu, Dela, Bela, Neva i Matsu." To je rekao i pokazao na upregnuti niz. Izgovorio je imena drugepse}e zaprege Soliju, koji se pognuo da pomiluje nju{ku svoga psa predvodnika, Leilanija. "Bolje je da budeteblagi sa njima. Nisu navikli na dugu vu~u. I pazite se sne`nih jedrilica, molim vas, jer vole da ih gone."

Nasme{io sam se dok sam kroz tamu piljio prema dokovima u kojima su ledene jedrilice golih katarkipodrhtavale i {kripale na vetru. Bilo je prerano za bilo koga da digne blistavo obojeno jedro i po|e da jedri poFjordu. (Osim toga, sa delom Grada u ru{evinama, nije bio dan za rekreaciju.) Moji psi su grizli amove i nju{ilijedan drugog, a je ne uzmogoh da se ne upitam ne bi li bilo bolje da smo Soli i ja odjedrili prema zapadu ujedrilicama. Ali razume se, to bi bila propast. Napolju, na debelom moru, led je bio previ{e ispucan i razu|en, punledenih neravnina i provalija. Zaprega sa psima, makar i tako ne`nim i razigranim kao {to su ovi, bila nam jejedina nada. Poèleh da smo imali vi{e vremena da izdresiramo prave pse za vu~u saonica, kao {to su bili Liko idrugi stari psi. Ali nismo imali vremena. Vreme~uvar je ve} imao dane prednosti pred nama, tamo negde premazapadu.

Sa prvom svetlo{}u po{li smo niz staze za sanke prema moru. Led [tarnbergovog mora blistao jezlatnonarandàstom bojom pred nama. Potraìli smo Vreme~uvarove tragove u snegu koga je vetar o~vrsnuo ina{li ih. Krpice nanetog snega delom su pokrivale tragove {apa i brazde saonica, ali u proteklih deset dana nijebilo snega, tako da su tragovi bili jasni i laki za pra}enje. Sledili smo ih oko ruba Atakela, tamo gde je led go ibeo, gde oko moè da vidi samo sneg, nebo ili led, a boje su boje leda ili talasne duìne svetlosti odraène saleda: daleka ljubi~asta boja ledenog cveta koja je rasla oko nas u sve {irim krugovima; tirkizni ledeni bregovimle~nog odsjaja, ~vrsto zamrznuti u stotinama nepokretnih piramida; ù}kasti odblesak ledenog sjaja, obe{enposred kobaltnog neba.

Putovali smo brzo ~itavog dana. Do kasnog popodneva planine Nikadije postado{e plava i bela izmaglicaiza nas. Podrhtavale su u vazduhu, naizgled nematerijalnije od samog vazduha. Sa svakom miljom koju smoprelazili, dok sam disao kroz zamrznute brkove i slu{ao {kripanje i klizanje saonica i pse}e dahtanje, moja se}anjana Grad postajala su sve nematerijalnija. Poneli su me okolni svet i ose}aji koje je donosio sa sobom. Kako samsamo voleo svilasti, plesnjivi vonj svojih rundav~evih krzana, slani vazduh koji mi je grizao masno}om namazanolice, ~ak i bol u hladnim vrhovima prstiju unutar hladnih rukavica! Lagani, nepromenljivi zapadni vetar mrmljao mije svoju muziku u uvo, i ja se ponovo osetih pun straha i sudbonosne odre|enosti. Zaista, bio sam gonjen ~ovek,gonjen koliko i moji jadni psi koji su kevtali na pucanj bi~a. Ali istovremeno me je vuklo ne{to, ne{to {to je bilo vanmene, razdvojeno kao {to je svetlost razdvojena od zvezda. O tom ne~em sam mislio kao o sudbini, ne posebnosvojoj sudbini, ve} nekoj vi{oj sudbini, sudbini kojoj se moraju pot~initi sve stvari u vaseljeni. Osetio sam tusudbinu - a to je bila sudbina Solija, Vreme~uvara i Grada, tako|e i sudbina kremenog {iljka Solijevog koplja zamedvede - osetih kako mi u krvi grmi dugi zvuk anankea prepun hitnje. O~i sam drào prikovane za razigranekrugove zapadnog obzorja. I kada je tama popala po nama, èleo sam da nastavim. Bio sam o~aran, bez dahaod uzbu|enja prvog dana puta. Osetio sam da bih mogao da produìm u no}, sve dalje i dalje prema zapadu poVreme~uvarovim tragovima pod svetlo{}u zvezda. Ali psi su bili umorni i gladni; {ape su im bile izgrebane iprekrivene pokoricom leda. Nismo mogli da nastavimo. Daleko od Grada, i jo{ daleko od svoje sudbine, zaustavilismo se da sagradimo sne`nu ku}icu na moru. U tami smo isekli blokove snega svojim testerama i oblikovali ih uku}icu. U ku}icu u|o{e na{i {kriljci, hrana i vre}e za spavanje. Nahranili smo pse debelim ve{ta~kim odrescima;jeli smo i sami, popili kafu i uvukli se u svoja krzna da mislimo svoje li~ne misli i sanjamo svoje snove.

Nisam spavao ~itave te no}i. Ve} duè moje navike spavanja su se menjale kako sam se i sam menjao.Leào sam i oslu{kivao prigu{eno disanje pasa u ulaznom tunelu i vetar koji se probijao kroz procepe izme|usne`nih blokova. Ku}ica je bila osvetljena {krilj~anom lampom koju sam punio i drào upaljenu sve do jutra. Nasvom sne`nom leàju kraj mene Soli je piljio u treptave senke plamena na tavanici. Leào je miran i }utljiv; ~inilo se

kao da spava otvorenih o~iju. Ali nije spavao. Ne gledaju}i u mene, po~eo je da govori o malim problemima kojisu iskrsli tokom na{eg dnevnog puta. "Taj majstor saoni~ar ni{ta ne zna o psima. Uostalom, Jarkonac je, zar ne?Sutra treba da upregne{ Arnea na Nevino mesto. Stavi ga izme|u kuja, na taj na~in }e ostaviti Kuri na miru i Hisune}e reàti na njega." Zapao je za trenutak u }utanje, a zatim nastavi: "Mora}emo da izreèmo {titinike za Belu iMatsua, zar ne? Jesi li im video {ape? Da, mora}emo da izreèmo {titnike za obe zaprege pre nego {to stignemodo Spoljnjih ostrva. Crvotrka~i kaù da je led tamo dronjav kao ode}a autiste."

Bilo je tu`no da smo se, kako izgleda, Soli i ja razumeli samo kada smo se upinjali da zajedno re{imo nekiproblem, bilo matemati~ki, bilo mnogo neposredniji problem preìvljavanja na temperaturama dovoljno niskim dazamrznu ugljen-dioksid u na{em dahu. Dogovarali smo se da po|emo u lov na tuljane kada nam zalihe hraneneizbe`no budu potro{ene; govorili smo o finom kvalitetu safela, brzog snega. Pred jutro razgovor nam se okrenuka matematici. On je èleo da ~uje moj dokaz velike teoreme, ali je bio previ{e ponosit da to zatraì. Njegovagor~ina po~ivala je me|u nama poput smrznutog oblaka.

"@ivot sam posvetio matematici, a {ta mi je ona pruìla?" promrmljao je u zakrivljene zidove ku}ice. Ondasam mu rekao dokaz hipoteze kontinuuma. Bez stimulacije mog broda (i njegovog Vorpalnog ma~a), slep zavizuelne prostore u kojima bih prikazao ideoplaste hipoteze, trebalo mi je mnogo vremena da bih ga naveo dashvati dokaz. Najzad, dok sam se probijao kroz dokazivanje da je Justerinijev podprostor obuhva}en prostimLavijevim prostorom, uspravio se tako hitro da je gotovo tresnuo glavom o sne`nu tavanicu. Uskliknuo je: "Stani!Vidim sada! Trebalo je da vidim i pre, tako je bistar trik: Lavijeva shema korespondencije sada kolabira, zar ne?Divan dokaz, elegantan dokaz." A zatim njegov glas zamre do uzdaha i ja sam morao da se napregnem da bih ga~uo kako govori: "Oh, bio sam tako blizu."

"To je konstruktivan dokaz, vidi{", rekoh mu. Nagao sam se i podesio {krilj~anu svetiljku svojim noèm.Konstruktivan dokaz: ne samo da je bilo mogu}e pasti sa bilo koje zvezde na drugu jednim jedinim mapiranjem,ve} je postojao i na~in, ugra|en u moj dokaz, da se konstrui{e takvo mapiranje.

"Divan dokaz", ponovi Soli. "Da, a sada tvoja dilema. Bilo ko - ~ak i trgova~ki piloti i njima sli~ni - bi}esposobni da padnu kuda god poèle."

"Mo`da", rekoh neodre|eno."Rat, pravi rat me|u planetama bi}e mogu}.""To je bila teorija Vreme~uvara.""Red vi{e nikada ne}e biti isti, zar ne? A Civilizovani svetovi?"Navukoh kapulja~u bunde oko glave. "Toga se, upravo, pla{io Vreme~uvar", rekoh. "Poku{ao je da me

ubije - da nas ubije obojicu - zato {to se pla{io.""Da", sloì se Soli. "Sve vreme smo govorili o takvim stvarima. Upozoravao me je na promene i mnogo

puta ka`njavao zato {to ne slu{am. Promene - da nije bilo tvog lakomislenog prvog putovanja u Entitet, mo`dabismo imali promenu bez..." I tu mu glas o~vrsnu i za{kripa. "...Bez katastrofe."

Znao sam da misli na Justinu, i zato rekoh: "@ao mi je.""[ta }e{ odlu~iti?" upita me. "Mislim, u odnosu na hipotezu? [ta }e{ uraditi?""Ne znam", odgovorih iskreno.Za}utao je, a mnogo kasnije zapao u nemiran san. Leào sam budan i gledao ga kako se prevr}e i izvija

u svojoj bundi. Pitao sam se da li treba i da li ho}u da pokaèm dokaz hipoteze ostalim pilotima. Po~eh daponavljam dokaz u svojoj glavi. Kada sam stigao do sloènog izlaganja prve Danladijeve leme, po~eh àliti zagubitkom svoga broda. Zatekoh sebe kako refleksno - gotovo instinktivno - mentalno poseèm kao {to bih tou~inio da dohvatim brodske neurologike. Suo~ih se sa samim sobom. O~i su mi bile ~vrsto zatvorene; ~inilo mi sekao da lebdim unutar mra~ne prekrivke svoga krzna. Van ku}ice su bili tmina i hladno}a, ali unutra, u mojoj glavi,bili su vatra i svetlost. Za trenutak su se dijamantski ideoplasti leme ocrtavali jasno poput bilo ~ega {to sam ikadavideo. Zatim kako se dokaz uobli~avao, do|e do me}ave ideoplasta. Nisam znao ta~no kako su ti ideoplastinaselili moj vizuelni korteks. Nije bilo brodskog kompjutera, nije bilo neurologika da stvore vizuelna prostranstvavremena sna i druga prostranstva pilota koji je duboko za{ao u mnogostrukost. Bio je tu samo moj mozak i mojeja koje se manjalo, {ta god to moje ja i moj mozak zaista bili. I bila su tu mapiranja, ~itav niz mapiranja. Pojaviose gusti prostor iznad Nikadije, sabijen, iskrivljen i neprobojan. Iznenada se razmotao poput lopte svile i ja videhhiljade novih mapiranja, novih staza prema zvezdama. Do Vespera i Dargina, i dalje, do dvojnih zvezda Takeko iAbrate Luc koja je plamtela vreloplavo i blistavo, i dalje do bezimenih zvezda, osu|enih i izgubljenih zvezda Vilda.Postojalo je beskona~no mnogo veza izme|u zvezda u vasljeni; svaka zvezda bila je povezana sa svakom. Videosam to u trenutku i bio sam dublje svestan mnogostrukosti nego ikada ranije. Kada sam po~eo da razmi{ljam oizvoru te vizije, osetio sam strah. A tada, naglo kao {to je i do{la, nestala je. Mnogostrukost se zatvorila poput

zimskog mora. Nastupi tama. Otvorio sam o~i prema senkama ku}ice. Soli je isprekidano hrkao i stezao zube.Iako sam mu bio toliko blizu da se ledena rosa njegovog daha skupljala na mojoj bundi, osetih se vrlo usamljeno.

Strah je ostao sa mnom tokom te no}i, ja~i nego ikad otkako sam se vratio ku}i sa Agatange. Ponovosam se upitao kako izgleda razvoj agatangijanskog boànskog semena. Da li je ono dovr{ilo svoj posao? Da li mije mozak odumirao, zamenjen deo po deo predprogramiranim neurologicima? Nisam znao, ali sam ose}ao da mise de{ava ne{to u isti mah stra{no i divno. Predstavio sam sebi slede}u sliku: video sam milione neurona, sanjihovim debelim, nepravilno oblikovanim }elijskim telima, kako se naduvavaju i prskaju, dok se njihove mijelinskeopne koje prekrivaju duge aksone rastapaju i upijaju. Kroz o~ajno sloènu potku i mreù miliona i milionakon~astih dendrita, neurologici su se umnoàvali i rasli. Bi}e tu novih veza, kristalni slojevi proteinskih kompjutera}e se povezivati. I sve to se odigravalo, ili sam ja bar tako zami{ljao, u mom korteksu, u toj zadivljuju}ojcrvenkastoj masi nad mojim o~ima. I odatle je poticao moj strah. Frontalni re`njevi }e se odvojiti od moglimbi~kog mozga, ili se, pak, spajati na neobi~ne, nove na~ine. Moja kontrola nad sobom }e se menjati. Bi}enovih programa, mo`da temeljitih, novih, skrivenih programa. A sada je to bilo gotovo, ili bar donekle gotovo.Kako sam to znao ne umem da kaèm. Znam samo da mi se, kada sam zatvorio o~i i ovladao svojim programomstraha, mnogostrukost otvorila, blistava i duboka kao {to je mnogostrukost uvek izgledala iz moga svetlosnogbroda. I tu je bilo moje ~u|enje. Unutar mene nalazilo se bezdano, blistavo, kristalno more koje je teklo premanapolje u svim smerovima. Osetih pribliàvanje beskona~nosti, osetih da je sve mogu}e. Leào sam budan iposmatrao kako svetlost praskozorja te~e kroz pukotine izme|u sne`nih blokova. Zatim psi po~e{e da ski~e i lajukada se Soli digao i po~eo da otresa ledenu pra{inu sa svojih krzana. Protrljao sam o~i i zatreptao, a onda bacionekoliko pregr{ti snega u kotli} nad {kriljcem da bismo imali malo kafe uz koju }emo se suo~iti sa novim danom.

Deset dana smo sledili Vreme~uvarove tragove prema zapadu. Dva puta smo ih izgubili tamo gde sunanosi bili debeli i nagomilani u svetlucave bele dine duge po pola milje. Ali lako smo ih ponovo nalazili, tako {tosmo terali sanke sinusnim putem oko zapadne ose na{eg osnovnog pravca: najpre bismo skrenuli prema severu, azatim bismo savili nazad, na jug, presecaju}i ono {to je bila na{a prava linija prema zapadu. A zatim sa jugaprema severu i tako dalje, krivudali smo po snegu poput prikradala dok ne bismo nai{li na njegove tragove. Svedok Vreme~uvar ide prema zapadu - a kuda je ina~e mogao? - ta mala tehnika ne}e oma{iti. Osim ako ne po~neda pada sneg. Ukoliko bude snega, milja za miljom leda bi}e prekrivena neobele`nom belinom, pa bismo izgubiliprevi{e vremena kre}u}i se talasasto. Ali bilo je previ{e hladno za sneg. Zavisili smo od hladno}e, iako je hladno}aprosecala na{a krzna i ledila nas do srì. Zapravo, hladno}a nas umalo nije ubila. Bilo je tako hladno da je snegbio suv i hrapav poput peska. U vazduhu nije bilo vlage, a nebo je bilo tamnoplavo, gotovo crnoplavo, nalikpregibima odore eshatologa. Suvi, ledeni vazduh delovao je na na{e noseve dok nisu prokrvarili. Udisali smovazduh o{tar kao ledenice i ose}ali kako nam se ledeni vr{ci kristali{u u nozdrvama, smrzavaju i seku toplo, ne`notkivo. Soli je trpeo vi{e nego ja. Smrznuta krv skorila mu se u brkovima i bradi, kao i u okovratniku i prsimanjegovih belih krzana. Li~io je na ogromnog belog medveda koji je gurnuo gubicu u okrvavljenu le{inu tuljana. Alisva krv bila je njegova; oslabio je od hladno}e i stalnog gubitka krvi. Jednom, tokom naleta olujnog vetra, dok seskrivao iza sne`nog zida koji smo podigli na brzinu, glupo je skinuo rukavicu da zagreje {akom nos. Vrhovi trinjegova prsta - a bili su to isti oni prsti koje je posekao na staklo u Vreme~uvarovoj kuli - gotovo istog ~asa su sesmrzli. Zbog toga {to je bio promrzao i tresao se, razmakao sam svoja krzna onako kako to rade Devaki i zagrejaonjegove ledom prekrivene prste na svome stomaku. Bilo je neobi~no osetiti njegove tvrde nokte i koù uz mojukoù, neobi~no i uznemiravaju}e. îm su mu se prsti otopili, odgurnuo sam mu ruku od sebe i pokrio je. "Napravipesnicu u rukavici", rekao sam mu. "I poku{aj da skloni{ {aku s vetra."

Pogledao me je kroz trepavice na kojima su se smrzle suze (od hladno}e su nam o~i neprestano suzile) irekao: "Nisi jedini koji se se}a kako zale~iti smrznute prste, zna{?" A zatim je stegao pesnicu i gurnuo je podpazuho. "Hvala ti", dodao je.

Tokom ~itavog na{eg puta retko smo razgovarali, osim ukoliko je to bilo neophodno da bismo razmenilineke bitne informacije. âk i tada smo naj~e{}e komunicirali zatresav{i glavom na brzo, groktavo izgovorenopitanje, pokazav{i Vreme~uvarove tragove kada bi se ovi blago zaneli ulevo, ili zahvaliv{i sa sme{kom kada bijedan ili drugi od nas skuvao jutarnju kafu. Na{i promrzli, bolni ìvoti uskoro su se ustalili u kolote~inu. Na krajudnevnog puta sagradili bismo sne`nu ku}icu, nabacali sneg preko nje i zatvorili procepe spolja. Zatim bismo unelisvoje lonce i hranu, na{a kruta krzna za spavanje koja bismo ra{irili preko prethodno napravljenih sne`nih leàja,sve {to nam je bilo potrebno za no}. Dok bi Soli palio {kriljac i ku}ica se polako punila svetlo{}u, ja bih uneoblokove snega da ih rastopimo za kafu i jedan ve}i blok da zatvorimo tunel pred vetrom. Nakon {to bismonahranili pse i pre{li svoja krzna tresilicom snega, bilo je vreme da popijemo kafu sa Letosveta, da pojedemo

skuvane baldo orahe i ukr~kano meso. Vreme da se zagrejemo i razmi{ljamo. Kasnije, sa krznima obe{enim naramove za su{enje, dok smo leàli i pijuckali poslednje {oljice kafe, Soli bi mi ~itao iz Knjige Ti{ine.

Ve}ina ljudi o ti{ini razmi{lja kao o negaciji, kao o prostom odsustvu zvuka. Ali to nije istina. Ti{ina jestvarna, gotovo opipljiva i tvrda poput kamena. Tih no}i u ku}ici kada bi vetar zamro, a psi pospali, Soli bi sedeou svojim krznima i }utke piljio u svoju plavu {olju za kafu. Jednom, kada se vazduh blago zagrejao i kada su ledenikristali visili u nebu poput ùtog vela ispred sunca, raspravljali smo {ta da u~inimo ako nai|e front i po~ne da padasneg. Nakon {to smo se udobno smestili (a tu re~ koristim u vrlo relativnom smislu) u ku}ici, ube|ivao sam ga daje Vreme~uvar po{ao za Kveitkel. Bio sam vrlo siguran u sebe. Soli ~vrsto stisnu prstima {olju za kafu i o{ine mepogledom koji je mogao da zna~i: "Previ{e si mi nalik, suvi{e tvrdoglav i nadut!" A zatim je bio miran i }utljiv poputkamena, i

Knjiga Ti{ine se otvorila. Njegove hladne o~i i lice bili su klju~; na licu mu je bila ispisana prva stranaKnjige, a ono {to je bilo ispisano u njoj bila je mr`nja.

Mrzeo je sebe. Svi ljudi i ène, razume se, po{to su ljudska bi}a, nalaze neki previ{e ljudski deo sebe koji}e mrzeti. Ali on je poveo svoju mr`nju korak dalje; napravio je ve{tinu od mr`nje prema sebi. Njegova gordost,bes, neosetljivost na patnje bli`njih ljudi - mrzeo je te slabosti isto kao {to je mrzeo svoj nedostatak ma{te i neuspehda dokaè hipotezu. Jo{ vi{e, mrzeo je sebe naprosto zbog toga {to nije bio bez slabosti. Gledao sam kako stavljabele, ispucale usne na rub svoga vr~a i duva u kafu i pade mi na pamet da, zapravo, mrzi {to je ljudsko bi}e. On,taj zami{ljeni, sebi okrenuti ~ovek koji se tako ~esto upu{tao niz mra~ne, ledene klizoulice svoje du{e, otkrio je dasvoju ljudskost - samo svoje ja - odre|ujemo vi{e slabostima nego snagom. I u tome je bila zamka koja ga jedràla kao sveobuhvatno smrzavanje zimskog mora: voleo je {to je ~ovek isto toliko koliko je to mrzeo, jer je tobila jedina stvar koju je umeo. Onaj ve}i Soli, Soli koji je jednog dana mogao da se pojavi iz nesigurnog, gorkog,starog Solija samo ako popusti svoj ledeni stisak nad samim sobom, tog Solija se pla{io (i prema tome ga mrzeo)vi{e od svega ostalog. I sve je to znao. Video je sebe daleko jasnije nego {to }u ja to ikada mo}i svojim o~imanaivnog ketika. Ta samospoznaja i samosagledavanje kona~no su zape~atili grobnicu njegove mr`nje prema sebi.Da je zaista mogao da vidi spiralu mr`nje i straha koja ga je vezivala, zar ne bi bio u prilici da je se oslobodi? Ne,ne bi. Na kraju krajeva, bio je samo ljudsko bi}e, na divan, tragi~an na~in ljudsko bi}e. Ljudska bi}a, to jepoku{avao da saop{ti sebi tokom tri ìvota, moraju da prihvate sopstvenu ljudskost.

Do trenutka kada smo stigli do Spoljnih ostrva morao je da prihvati i slabosti svog ljudskog tela.Tridesetodan je svanuo jo{ hladniji nego {to je bio dotad. Deset milja prema jugu od na{e ku}ice - a u ~istomjutarnjem vazduhu izgledalo je jo{ i bliè - stari dom porodice Jelenaline ~inio je zelenu i belu humku nad morem.Soli je ka{ljao od o{trog vazduha (kao i ja) i sve vreme kradom bacao poglede prema jugu dok se petljao sapse}im amovima. Najpre sam pomislio da njegova {eprtljavost poti~e od rasejanih misli; mo`da se pitao {ta sedogodilo sa Jelenalininom porodicom u poslednjih nekoliko godina. A kada Leilani neo~ekivano ukopa {ape usneg i po~e da laje na skupinu sne`nih gnjuraca koji su se probijali prema ostrvu, ko`ne trake ~vrsto se zatego{eoko Solijevih prstiju. Njegovo lice se trè i on se ugrize za usnu.

"Jesu li se ponovo smrzli?" upitah ga, zakora~iv{i preko {kripavog, krtog snega. Pomogao sam mu daraspetlja Leilanija i svog drugog psa, Gitu, koja je sko~ila u vazduh u beskorisnom poku{aju da dohvati ptice. "Dajda ti vidim prste."

"Ne, dobro su", odbi me on, dok mu je para izbijala iz okrvavljenog nosa. "Da, malo su promrzli, ali sudobro."

"Daj da ih zagrejemo", zatraìh ponovo. "Odavde do Kveitkela nas ~eka teàk put. Imamo, ~ini mi se,~etrdesetak milja do Ferlijevog platoa." Pruìo sam ruku prema njemu. "Daj, ugreja}u ti ih."

"Ne.""Prokleti prsti su ti se smrzli, zar ne? Trebalo je da ih utopli{ kao {to sam ti rekao.""Ne, nisu smrznuti.""Da vidim.""Gubi se, pilote."Drhtao sam u jutarnjoj polusvetlosti dok mi je vetar bacao sneg za vrat. @eleo sam da krenemo na dnevni

put, da me zagreju izlaze}e sunce i moje uzbu|enje. Okrenuo sam se prema zapadu, zagledan u magli~astubelinu ne bih li na{ao pregibe i procepe u ledenoj kori. "Hajdemo u ku}icu", pozvah ga. "zagreja}u malo vode, pa}emo tako da otopimo prste."

I pored hladno}e, Solijevo ~elo bilo je prekriveno znojem. "Nemamo vremena, zar ne?"Potap{ao sam Arnoov bok i vezao ko`nu navlaku preko njegove povre|ene {ape. "Ukoliko izgubi{

kontrolu nad sankama i uleti{ u provaliju, izgubi}emo jo{ ne{to, ne samo vreme."

Onda je zavrteo glavom, {utnuo sneg i rekao: "Da, vreme." A zatim je, neo~ekivano, u{ao u ku}icu.Sledio sam ga kroz tunel. Kada je skinuo rukavice, video sam da nije lagao. Prsti mu nisu bili smrznuti.

Bilo je gore nego da su smrznuti. Meso mu je odumrlo i po~elo da truli. Vrhovi prstiju bili su crni od bakterija izaudarali su na gangrenu. Smrdeli su gore od godinu dana starih, raspadnutih ribljih glava. Jedva sam mogao dapodnesem zadah i zato sam se povla~io unazad dok mi glava nije udarila u zid ku}ice.

Draào je prste udaljene od sebe kao {to bi drào uginulo prikradalo i rekao: "Prva pomo} nije pomogla,zar ne?"

"Moèmo da se vratimo u Grad", predloìh mu. "âk i ako ti gangrena odnese ~itavu {aku, veza~i }e tinarasti novu za pola stodana." Zapravo, nisam èleo da se vratim u Grad.

"Ne, nema vremena, zar ne? Izgubi}emo Vreme~uvara.""Da li bi radije da izgubi{ prste?""Bolje to nego da se vratim u Grad kao prebijen pas."Pogledah njegove propale, zadebljale prste, naduvene od bolesnih gasova i rekoh: "Ja nisam seka~.""Ima{ no`, zar ne? Prema tome, moè{ da se~e{."Protrljao sam nos. "Ne}e biti lako.""Boji{ li se?" upita on."Ne}e biti lako ìveti me|u Devakima bez prstiju.""Ne, ne}e biti, zar ne?" ponovi on.Lice mu je bilo ozbiljno kada sam mu uzeo {aku u svoju i po~eo da pregledam prste. Zapravo nisam èleo

da ga dodirujem, a jo{ manje da mu se~em prste, ali nije se moglo u~initi ni{ta drugo. Na ~istu koù postavio samiglu i konac iz svoje vre}ice za {ivenje. Izvadio sam no` za tuljane. Drào sam ga iznad {kriljca sve dok nije biovreo i crn od uglja. Zatim sam mu odsekao pste. Dok je stezao zube, je~ao i poku{avao da primeni tehniku zaoblaàvanje bola, odrezao sam mu kaìprst i srednji prst na drugom ~lanku, a domali prst sam odsekao sve dodlana. Brzo sam zaustavio krvarenje vrelim noèm i za{io patrljke. Sve vreme dok sam mu drào ruku, nisammogao da ne primetim koliko po obliku podse}a na moje. I pored sve tobo`nje gor~ine prema Redu jo{ je nosiopilotski prsten oko malog prsta. Nisam verovao da }e ga ikada skinuti, osim ako budem prisiljen da amputiram itaj prst, pa prsten spadne sam od sebe.)

Kada sam zavr{io sa previjanjem njegovih prstiju, skuvao sam mu {olju ~aja da mu o~vrsne telo predinfekcijom. Gledao je svoju {aku sa ga|enjem ispisanim na licu. Bio je omamljen od bola i neobi~no govoriljiv."Par~e stakla mi rase~e prste, poremeti cirkulaciju, i ovo je rezultat zar ne? Jedan doga|aj povla~i za sobom drugi,i tako to ide, kao {to je govorio Vreme~uvar. Taj lanac logike, neoboriv kao matemati~ki dokaz: da me Justina nijenaterala... da je ja nisam udario, {ta bi bilo sa na{im ìvotima? Te{ko je ne misliti o tome, pilote; sa mislima se nemoè ni{ta u~initi. Mrtva je zbog mene. A sada, gotovo da sam kod ku}e, a... ali, ne, Alaloji ne umiru zbogizgubljenih prstiju, zar ne?"

Tokom slede}ih nekoliko dana polako smo napredovali dok je on u~io da upravlja sankama jednomrukom. Prsti su mu brzo zaceljivali i do ~etrdesetdana mogao je da drì uzde izme|u palca i patrljaka sa prili~nomve{tinom i bez pravog bola. Jedne no}i, dok sam raspore|ivao poslednje baldo orahe koji su nam preostali,priznao je da ose}a la`ni bol tamo gde su mu se nekada nalazili prst. Mrzeo je taj bol. "[teta {to nismo ponelisko~a", rekao je. "Ne gledaj me tako, pilote! Nije re~ o tome da je taj la`ni bol tako te{ko podneti; stvar je u tome{to me podse}a na trikove koje na{i nervi i mozak izvode sa nama. Sve je tako nesigurno, zar ne?"

Znao sam za te trikove mozga. I mene samog, dok smo se provla~ili me|u pukotinama po ledenoj plo~i,mu~ili su takvi trikovi. Zbog ~ega vidimo ono {to vidimo, ~ujemo ono {to ~ujemo? Kako to na{i nervi upijajuinformacije iz spolja{njeg sveta? Kako na{i mozgovi razumeju te informacije? Istina je, kao {to je to jednom rekaodrevni aka{ik Haksli, da na{i mozgovi nisu ni{ta drugo do ventili koji ograni~avaju na{u stvarnost, smanjuju na{evi|enje vaseljene tako da nas ne izlude beskrajni talasi ose}aja, podataka, prizora, boja, mirisa, zvukova, misli,ose}anja, toplote, hladno}e, bitovi i bajtovi, uskovitlani okean informacija koji bi da nam proguta du{u?

Jednog popodneva - bio je ~etrdeset prvi dan, ~ini mi se - dok sam stajao i svojim ju {tapom probaosne`nu koru iznad onoga za {ta sam verovao da je duboka pukotina, promena u mojim ose}ajima sveg me jezapljusnula. Shvatio sam da boànsko seme mora da je preradilo i druge delove mene, a ne samo mozak. Poputcrva svrdla{a progrizlo je put uz moj opti~ki nerv prema oku, prepravljaju}i i zamenjuju}i nerve neurologicima. Mojvid je postao druga~iji, najpre neznatno druga~iji, a zatim mnogo druga~iji. Zatreptao sam o~ima pred metalnimodsjajem ledenog cveta. Video sam nove boje i neobi~ne nove nijanse i prisenke unutar stare zelene, crvene iplave boje. Pogledah u ultraljubi~asti deo spektra, gde su boje - nazvao sam ih brilig, mimsi i visoki purp -plamtele neopisivom vatrom. Te no}i, kada je sunce napustilo svoje zlatne odore i kada je grimizno i ruì~asto

po~elo da krvari sa neba, video sam boje topline, varljivo rumenilo infracrvenog. Nazubljeni vrhovi Urasalije najugu bili su kamenito grimizni, mnogo hladniji od blistavog rumenila okolnog mora leda. Vazduh je bio poplo~anrazli~itim bojama: glorom, visokim rumenilom i rubinskom lavom koja je tekla sa toplih tela pasa dok ih je Soliisprezao. Moje o~i (i u{i) oìvele su na zra~enja raznih vrsta. Pla{io sam se da pogledam prema nebu, pla{io samse da }u mo`da upiti u sebe gama mrmljanje i radio {aputanje udaljenih galaksija. Uz te{ko}e sam nalazio smisaou svim tim informacijama. Normalno oko - ljudsko oko - reaguje na pojedina~ni foton, pojedina~ni 'ping' zra~enjakoji poga|a mre`nja~u, najsi}u{niji od kvantnih doga|aja. Ali mozak zanemaruje te reakcije i smanjuje {umsopstvenih nervnih }elija, tako da je potrebno bar sedam fotona da bi mozak video svetlost. Moj novi mozak bio jeosetljiv na pojedina~ne fotone. Bio je osetljiv na jo{ mnogo toga. A kada je vetar zamro i sve se primirilo, ~uo sampozadinsko {i{tanje i {tropot pojedina~nih molekula kako se sudaraju, obrazuju nove veze, mimoilaze se i ponovosudaraju. Svuda oko mene, u mojim o~ima, nosu, u{ima, bili su {umovi. Bilo mi je potrebno mnogo dana daupijem u sebe sve te {umove; pro{lo je mnogo dana pre nego {to su prigu{uju}e dveri moga novog mozgaodsekle {umove i dopustile mi da leìm me|u svojim krznima i mislim na miru.

I pored tih ometanja, svakom miljom koju smo pre{li sankama, bili smo sve bliì Vreme~uvaru. Svakogdana smo nailazili na jedan od njegovih napu{tenih no}nih logora i pregledali oglodane kosti kljuna{a (o~iglednoje ubio jednu od tih velikih, varljivih ptica), pse}i izmet, uru{ene sne`ne blokove njegovih ku}ica, ne bismo li otkriliznake starosti. Vreme~uvarova prednost - ~etiri dana kada smo po{li - svela se na ne vi{e od jednog dana. Sobzirom na prose~nu brzinu na{ih sanki, verovatno je bio oko dvadeset dve milje ispred nas, tamo gde se svetzakrivljavao u nebo.

êtrdeset sedmog dana smo se zaustavili da lovimo tuljane. Kao i jednom ranije, imao sam sre}e. Ubilismo tri mala tuljana. Brzo smo ih ra{~ere~ili i natovarili meso u moje sanke.

"Vreme~uvar nije imao toliko sre}e", primeti Soli. "Zbog ~ega ima{ toliko sre}e svaki put kada lovi{ svogdofela? Koliko puta je Vreme~uvar otvorio akliju - {est puta? I nijednog tuljana. Gubi vreme. Verovatno je gladan iiscrpljen. Uskoro }emo ga pritesniti, zar ne?"

Ali nismo ga uhvatili onoliko brzo koliko smo èleli. Slede}eg dana bilo je mnogo toplije nego do tada,previ{e prokleto toplo. Masa toplog vazduha do{la je sa juga. Nebo je ~inilo ~vrstu povr{inu belih oblaka bezijedne pukotine, koji su visili nad sivkastobelim morem leda; ku}ica, siva krzna pasa i Solijeva mrazom prekrivenakrzna dok se saginjao da skine led sa klizaljki saonica, bili su izgubljeni u belini koja nas je obuhvatala. Iako sambio blizu sanki - na mo`da desetak stopa - ~inilo se kao da ima pola milje. U belini, rastojanja su se ~udno {irila iliskupljala. Led oko nas bio je nazubljen pukotinama i ispup~enjima, gotovo kao frava{i prostirka nakon {to je pilotpripravnik hodao po njoj na ~eli~nim klizaljkama. Ali bilo je te{ko razaznati na{a pojedina~na obli~ja, jer nije bilosenki da istaknu prevoje i nagle procepe u ledenom predelu. Osetih golicave igle vlage uz normalne jutarnje mirisetuljanove krvi, pse}eg izmeta i kafe. Nakon {to je Soli pritegao vezove svog poslednjeg psa, Zoroa, pri{ao mi je ipokazao nebo. "Sneg", re~e on. "Pre nego {to jutro pro|e."

"Moèmo da pre|emo pet milja pre nego {to po~ne da pada.""Previ{e je opasno. [ta zna~i pet milja?""Pet milja je pet milja", rekoh."Nemogu}e je videti na pet milja pred sobom. Prokleti oblaci.""I}i }emo milju po milju.""Sneg }e pasti pre nego {to pre|emo milju.""Onda }emo i}i stopu po stopu.""Ti si ba{ jedan tvrdoglav kopilan, zar ne?""Ti bi trebalo da zna{", odvratih, nasmejav{i se.Pre{li smo otprilike jednu milju kada su velike, pamu~ne pahuljice po~ele da lepr{aju sa neba. Soli je bio

neposredno ispred mene, a njegovi razigrani psi trzali su se ~as tamo, ~as amo, frk}u}i i love}i pahuljice povazduhu. Trebalo je bolje da pazim na pse i da smesta zaustavim sanke, ali sam bio previ{e obuzet bojama{estokrakih kristala koji su mi golicali nos i boli o~i. Kroz sne`nu me}avu dopre urlik, kao od velikog belogmedveda koji je posekao {apu na krhotini leda. Odjednom Leilani i ostali Solijevi psi po~e{e mahnito da laju. Azatim pojuri{e u uskovitlanu me}avu, vuku}i preko leda sanke i Solija koji je psovao. Nisam mogao a da nepomislim da ti meki, gradski psi nikada nisu videli medveda, ina~e bi podvili rep me|u noge, okrenuli se i pobegliumesto da slepo jure u vetar.

Mojim psima nije bilo potrebno hrabrenje da bi pojurili za Solijevim. Vetar i led su mi {ibali lice dok su seKuri, Neva i ostali bacali u svojim vezovima. âs posla smo {ibali ledom gotovo brzinom sne`ne jedrilice.Dograbio sam okrvire saonica i zabio ~izme u sneg. To nas je malo usporilo. Uzalud sam zvi`dao psima.

Verovatno bismo se survali preko Solijevih sanki, da Leilani nije zaski~ao o~ajni~ki, prodorno. Solijevi ostali psizacvile{e u panici kada se sne`ni most iznad pukotine sru{io. Leilani i Zoro - i Finegan, Hu~u, Samsa i Pako, skupasa Solijem i sankama - sunovrati{e se preko ruba, i nestado{e u pukotini na srmznutom moru. Moj pas predvodnik,Kuri, video je da se to dogodilo, pa se zaustavio pre nego {to se i on survao. Spustio se trbuhom uz sneg i lajaodok je nju{io otvoreni vazduh pukotine.

Sko~io sam sa sanki i pogledao naniè. Dvanaest stopa ispod mene, na dnu pukotine, nalazilo se crno,uskome{ano more. Te{ke sanke brzo su potonule, uvla~e}i jedno po jedno mahnito pseto pod vodu. Najpre sammislio da Soli mora da je ostao zarobljen u sankama. Mrtav je, pomislih, veliki pilot je najzad poginuo. Potraìhpogledom njegovo telo u plutaju}im ostacima onoga {to je bio sne`ni most, ali ga nisam video. A onda ga ~uhkako vi~e: "Malori, pomozi!"

Pripio se za iskrzani zid pukotine odmah ispod mene. Mora da je nekako oslobodio svoje koplje zamedvede dok je klizao u pukotinu. Mora da je sko~io sa sanki i u poslednjem trenutku zabio koplje u raspadnuti,ispucali ledeni zid, uzdigav{i se iznad vode.

"Moje noge... tako je hladno."Dobacio sam mu konopac i podigao ga. Bilo je teè nego izvla~enje tuljana za dva ~oveka iz rupe.

Pokvasio je noge i polovinu tela ubila~kom vodom. Noge su mu bile toliko neosetljive da nije mogao da ihupotrebi bi se odupro o zid i izvukao iz pukotine. Ramena su mi iskakala iz zglobova, ali sam mu najzad uhvatiookovratnik rukom i izvukao ga preko ruba. Gotovo se skljokao preko mene. Leào je i dahtao dok je sneg padao unaletima, a ja smakoh natopljena krzna sa njegove koè. "Tako je hladno, pusti me da umrem." Odre{io samvezove na svojim sankama i prekrio ga svojim razmotanim krznima za spavanje. Sneg je bio gust kao krznomedveda, i ja okrenuh pse i poterah ih prema ku}ici. Poput slepih va{i napipavali smo put kroz me}avu. Imali smosre}e {to smo na{li ku}icu, napola zatrpanu nanosima snega. (Imali smo sre}e i {to nismo nai{li na nevi|enogmedveda. Mo`da je totunje pao u procep zajedno sa jadnim Solijevim psima.)

Kako je krhak ~ovekov ìvot. Neka mu unutra{nja temperatura padne za nekoliko stepeni i on }e po~eti dase trese. Neka padne jo{ malo i on }e po~eti da umire. Uvukao sam umiru}eg Solija u ku}icu. Prostro samnjegova krzna, upalio {kriljac i stavio vodu da proklju~a. Kada bih mogao da mu dam malo vru}e kafe, pomislih,mogao bih da ga zagrejem i iznutra i spolja. Ali nisam imao vremena da skuvam kafu. Njegova silovita drhtavicanaglo se prekinu kada je izgubio svest i za{ao u komu hipotermije. Koà mu je bila modra; disanje mu je biloplitko i isprekidano. Dotakoh mu ~elo. Bilo je hladno kao led.

Zbog toga {to je umirao, zbog toga {to mi je zaista bio otac, skinuo sam se do gole koè i uvukao u krznaza spavanje uz njega. nisam mogao da u~inim ni{ta drugo. Uz vrat mi je bila mekota krzna rundavca; gole grudisu mi bile pritisnute uz njegova dlakava le|a. Hladne, uko~ene noge su mu bile uz moje. Bio sam mu tako blizu dase nisam usu|ivao da otvorim usta da mi u njih ne bi upala njegova duga kosa. Obgrlio sam ga rukama. Devaki,kada treba da zagreju promzlog lovca, zauzimaju tako ogavno intiman poloàj. Nisam mogao da podnesem daga dodirujem, pa ipak zatekoh sebe kako ga ~vrsto grlim, tiskam uz sebe, pu{tam svoju telesnu toplotu da te~e unjega. Dugo sam ga tako drào. Krzna su dràla toplotu, i on po~e da se trese. To je bilo dobro, jer je dovoljnooìveo da stvara sopstvenu toplotu. Jo{ napola u krznima, pripremao sam kafu. Prineo sam {olju njegovimusnama, teraju}i ga da pije. Leàli smo tamo ve}i deo dana, i najzad, kada je kona~no mogao da jede, spremiosam odreske od tuljana koje smo zaronili u rastopljeni tuljanov loj. Hrana ga je dovoljno oìvela da me jepogledao i rekao: "Nisi, onda, uop{te poku{ao da me ubije{, zar ne?"

"Ne, Soli.""Onda, Justinina smrt i moj udeo u ratu pilota - sve je to bilo ludilo, zar ne? Glupa gre{ka?""Bila je to tragedija", potvrdih mu."Da, ba{ ironi~no." Prstima je gladio svoje guste obrve. "Nakon {to je Justina oti{la, nakon {to sam je ja

udario, nije bilo povratka, ni za nas, ni za mene. Bio je to najgori trenutak moga ìvota. I tako, ovo mojealaloijevsko telo - mogao sam da ga ponovo oblikujem, ali je ostalo da me podse}a. Kao kazna, razume{. Asada, da nije tog ìlavog tela i tvoje pomo}i, pa, voda bi me ubila."

Tako smo obojica skliznuli prema suprotnim krajevima krzna, jo{ uvek smo bili veoma blizu. Ose}ao samnjegov dah, o{tar od kafe i ketona, smrdljivi rezultat na{e isklju~ivo mesne dijete, na{ih tela koja su sagorevalaproteine umesto glikoze. Osetih i druge mirise na njemu, uglavnom gnev, strah i tugu. "Nije trebalo da mipomogne{", re~e on, "ali kao da ne moè{ da se uzdrì{ da mi ne pomaè{, zar ne? To je tvoja osveta."

"Ne", odgovorih mirno."Da, ti voli{ da se ose}a{ sveta~ki, zar ne?""[ta ho}e{ da kaè{?" upitah ga, iako sam ta~no zna{ na {ta misli.

"Pre nego {to si imao makar i najmanji razlog ... Se}a{ li se one no}i u baru? Kada te je Tomot nazvaokopiletom? Nisi mogao da izdrì{ bes, zar ne?"

"Tada nisam imao samokontrolu.""Naslednost je sudbina", primeti on, citiraju}i."Ne verujem u to", odvratih, dok sam drào gu{tera~u na ra`nju nad vatrom."U {ta veruje{?""Mislim da moèmo da se promenimo, da iznova napi{emo svoje programe. U krajnjoj liniji, mi smo

slobodni.""Ne", usprotivi se on. "Gre{i{. @ivot je zamka. Odatle nema izlaza."]utao je dok je sedeo i `vakao meso isprènog tuljana. Bio je duboko u mislima. Njegov vitki, dlakavi

stomak podizao se i spu{tao, podizao i spu{tao, dok je udisao srazmerno topli vazduh ku}ice. Progutao je jo{jedno par~e i rekao: "Hajde da popri~amo o Frava{ima, toj tvojoj omiljenoj rasi tu|inaca. Vreme~uvar bi ih sveproterao iz Grada, samo da je mogao. Njihova tu|inska u~enja, to mi{ljenje o kona~noj sudbini, o - kako je ononaziva{ - o anankeu. Slu{ao si ih vi{e nego {to to ijedan ~ovek treba da u~ini, zar ne?"

Nikada ranije nisam ~uo Solija u tako filozofskom raspoloènju, i zato sam ga pustio da nastavi."Slobodna volja? Jesi li razmi{ljao o tom pojmu, o na~inu na koji ga Frava{i koriste? To je oksimoron, kojiprotivure~i samom sebi kao 'veseli pesimita' ili 'sre}ni usud'. Ukoliko je vaseljena ìva i svesna, kao {to ti veruje{,ukoliko se kre}e napred prema... ukoliko ima cilj, onda smo svi robovi jer nas pokre}e prema toj svrsi kao figurena {ahovskoj tabli. A mi ni{ta ne znamo o toj vi{oj igri, zar ne? Da, i onda, gde je ta sloboda? Lepo je pri~ati oanankeu, o tom stapanju pojedina~nih volja sa vi{om - da li u to veruje{? - ali za ljudska bi}a ananke zna~imr`nju, o~ajni~ku ljubav, o~ajanje, smrt."

"Ne", rekoh. "Ne shvata{."Ispljunuo je par~e ìle na pod od utabanog snega i rekao: "Prosvetli me.""Mi smo u krajnjoj liniji slobodni, a ne potpuno slobodni. Slobodni smo unutar odre|enih granica. Na

kraju svega, na{e pojedina~ne volje su deo volje vaseljene. ""I ti veruje{ u to?""Tako glasi u~enje Frava{ija.""A koja je volja vaseljene?" upita po{to je bacio pregr{t snega u kotli} za kafu.Napolju je me}ava zatrpavala ku}icu snegom. Severni zid, jedini nepokriven, sivkasto je svetlucao

svetlo{}u koja se probijala izme|u sne`nih blokova. "Ne znam", odgovorih iskreno."Ali misli{ da ipak moè{ da je otkrije{?""Ne znam.""To je nadmena misao, zar ne?" primeti on."Zbog ~ega smo ina~e ovde? Otkri}e ili stvaranje - na kraju, posredi je ista stvar.""Da, zbog ~ega smo ovde? Osnovno, trivijalno pitanje. Ovde smo da bismo patili i umrli. Ovde smo zato

{to smo ovde.""To je ~ist nihilizam.""Tako si nadmen", re~e on, zatvori o~i i steè zube, gotovo kao da spava. "Misli{ da za tebe postoji izlaz,

zar ne?""Ne znam.""Pa, izlaza nema. @ivot je zamka, na kome god nivou da ga ìvi{. Uvek postoji niz sve ve}ih i ve}ih zamki.

Vreme~uvar je bio u pravu: ìvot je pakao.""Mi smo tvorci svoga pakla."Sko~io je sa svoga sne`nog leàja i stajao nag na podu. Pod njegovom koòm mi{i}i su bili izduèni i

glatki, poput ko`nih traka vezanih oko drveta. Njegova vitka senka presecala je zakrivljene, bele zidove. "Da",procedi on polako. "Polovinu svog pakla sam stvorio sam, a drugu polovinu si ti stvorio za mene."

Usne i obrazi su mi goreli u toplom vazduhu, i ja mu se narugah, rekav{i: "Naslednost je sudbina.""Proklet bio!""Mi smo tvorci svojih nebesa", rekoh blago. "Moèmo da stvorimo sebe.""Ne, prekasno je.""Nikada nije prekasno.""Za mene je prekasno." Utrljao je malo tuljanove masno}e u crveno tkivo oìljaka na patrljcima svojih

prstiju. "Nadmenost, svuda takva nadmenost - zlo mi je od nje. Ali uskoro vi{e ne}e biti te nadmenosti." Tu meo{inu prekornim pogledom, pogledom punim strahopo{tovanja, mr`nje. "U ~itavom plemenu Devakija nema ni

jednog ~oveka koji je umoran ili se stidi toga {to je ~ovek, koji èli da bude vi{e nego {to jeste. Zbog toga senikada ne}u vratiti u Grad."

Te no}i sam sanjao budu}nost, Solijevu i svoju budu}nost. Skrajovao sam do zore, a zatim sam popione{to kafe i skrajovao do polovine dana. @eleo sam da mu pokaèm {ta sam video, da mu kaèm da ìvot nijezamka, ili bar, da nije ni{ta vi{e od zamke koju pravimo od za{iljenih krajeva svojih starih kostiju i ìla svojihiskrivljenih srdaca. @eleo sam da mu kaèm najjednostavniju stvar. Umesto toga sam ustao i po~eo da navla~imkrzna. "Sneg }e uskoro prestati", rekoh mu. "Pre nego {to padne mrak."

Soli je sedeo u svojim krznima dok je name{tao novi kremeni vrh na svoje koplje. (Stari vrh se slomio uzidu pukotine.) Pogledao me je sa ga|enjem koje je ~uvao za skrajere i nije rekao ni{ta.

"Vreme~uvar je blizu", nastavih s ube|enjem. "Udaljen je petnaestak milja prema jugozapadu; tri psa muse nalaze bolesni unutar ku}ice, a aklija koju danas otvara bi}e prazna."

"Skrajerske pri~e.""Ukoliko budemo terali sanke ~itave no}i, iznenadi}emo ga izjutra.""Ukoliko budemo terali sanke ~itave no}i", primeti on, "upa{}emo u prvu pukotinu, zar ne?"Po~eo sam da se~em navlake za pse}e {ape od komada koè. "Ne", rekoh, "znam gde se nalaze

pukotine.""I}i }emo ukrug po mraku.""Ne", nastavih uporno. "Zvezde }e se pojaviti. Upravlja}emo se po zvezdama."Nasme{io se na tu staru izreku i naklonio glavu. "U redu, pilote, upravlja}emo se po zvezdama, ukoliko se

pojave."Kada je pala no}, vetar stade da duva sa severa, rasteruju}i poslednje ostatke toplog vazduha i sne`nih

oblaka. Bilo je veoma hladno. Nebo je bilo crno poput nabrane pilotske odore i puno zvezda. Na severu,[onablinka je osvetljavala rub crnila; prema zapadu, {estougaoni Prsten Frava{ija `mirkao je iznad obzorja. Teralilsmo sanke prema severozapadu kroz svilasti, novi sneg. Psi mora da su mislili da smo {a{avi, jer teramo sankeno}u kroz prah do visine grudi (to jest, njihovih grudi), obilaze}i pukotine kojih su se pla{ili jer su mogle leàtiispod njihovih pokrivenih {apa. Duboko u no}i postalo je veoma hladno. Vazduh je bio kao smrznuti kiseonik;usne su mi bile toliko utrnule da nisam mogao da zvi`dim, niti da govorim. ]utke smo terali sanke preko morskogpredela koji sam video u svojoj skrajerskoj viziji, svaki njegov svetlucali nabor i smet. Nismo naleteli ni na jednupukotinu. Stali smo samo jednom, da ugrejemo vodu za kafu. Drào sam o~i prikovane za zvezde i za obzorjeispod zvezda. U praskozorje, pre samog jutra, ugledah malu skupinu snega kako se uzdiè iz neizmerne bele hrpesveta. "Eno", rekoh, pokazuju}i mu, "Vreme~uvarove ku}ice. Vidi{ li je?"

"Da, tamo je. Bio si u pravu."Zviznuo je Kuriju - kako sam se ja divio tom prekrasnom zvi`duku, Solijevom postupanju sa psima - i sa

vetrom koji nam je {ibao u lice zaklizasmo preko mora prekrivenog snegom.

29. TAJNA @IVOTA

Kada su Frava{i postali ljudi, Mra~ni Bog si|e sa zvezda i prozbori Prvom Najneva`nijem Ocu klanaDijamantskih Srednjepeva~a. "Prvi Najneva`niji O~e", re~e on, "ako ti obe}am da }u ti, kroz deset miliona godina,otkriti tajnu vaseljene, da li }e{ pristati da za to vreme slu{a{ moju pesmu?"

Prvi Najneva`niji Otac je bio èljan nove muzike i zato mu je rekao: "Ispuni moje glasnice, zapevaj misvoju pesmu."

I tako je Mra~ni Bog pevao svoju pesmu, i deset miliona godina pro|e dok je klan DijamantskihSrednjepeva~a ratovao protiv klana Vernog Misloigra~a i ostalih klanova i sve to vreme nad svim Frava{ima bila jesamo ta jedna, uàsna pesma.

Kada se Mra~ni Bog vratio, saop{tio je Prvom Najneva`nijem Ocu tajnu vaseljene. "Ne razumem", re~enajzad Prvi Najneva`niji Otac.

Na to mu se Mra~ni Bog nasmeja i re~e: "Kako si i mogao o~ekivati da }e{ razumeti? Mozak ti se uop{tenije promenio za deset miliona godina."

Prvi Najneva`niji Otac razmisli o tim re~ima i otpeva: "Moj boè! Nisam ni mislio na to kada smo sepoga|ali!"

Frava{ijevska parabola

Nai{li smo na Vreme~uvara sa juga na samom po~etku jutra. Sagradio je svoju ku}icu na pedesetakmetara od novootvorene pukotine. Pedesetak milja odatle uzdizao se Kveitkel, otkriven zracima zore; sveta planinapodse}ala je na veliki beli i plavi stub koji je podupirao zapadni rub neba. Kada je Vreme~uvar video kako se usankama pribliàvamo njegovoj ku}isi sa juga, mora da je mislio da smo Devaki lovci u povratku ku}i. @eleli smoda upravo to i pomisli. Skrenuli smo prema jugu da bi on ba{ to i pomislio. Zapravo, ~ak i da je pogodio ko smo,nismo mu dali vremena da oslobodi sanke od leda, da natovari krzna i hranu (ono malo {to mu je bilo preostalo),da upregne pse i pobegne. U{li smo u logor odmah nakon prvog praskozorja, a on je bio kraj svoje ku}ice iljubazno nas ~ekao na devakijevski na~in, sa vr~evima krvnog ~aja koji se pu{io.

"Ni luria la!" povika on, "ni luria la!" U svojim belim krznima, koja su mu prekrivala ~itavo lice izuzev crniho~iju, izgledao je oprezno poput vuka.

"Ni luria la!" odvratih mu.Odjednom tri izgladnela psa nahrupi{e iz tunela njegove ku}ice i dotr~a{e me|u na{e pse, laju}i,

nju{kaju}i i liù}i nju{ke jedno drugom. Vreme~uvar mora da je smesta prepoznao moj glas; mora da je video dasu na{e sanke gradske sanke, da su na{i psi gradski psi koji su pozdravili njegove pse mahanjem repova iisplaènim crvenim jezicima. Spustio je vr~eve krvnog ~aja u peperjasti sneg, ne obra}aju}i pa`nju na najve}eg odsvojih pasa kada je ovaj po~eo da liè pi}e dobrodo{lice. Zabacio je svoju krznenu kapulja~u. Glatko, sme|e licebilo mu je svetlucavo od masno}e, obeleèno ìgom mrkog humora i usuda.

"Tako, kopilan Ringes mi je u{ao u trag. Ili treba da te oslovljavam sa 'Lorde Pilote'? Ha!"Pre nego {to smo se zaustavili, Soli si|e sa sanki sa kopljem zadignutim iza uva, upravljenim u jednu ta~ku

na Vreme~uvarevom trbuhu."Leopolde", obrati mu se Vreme~uvar. "Jesi li se pomirio sa svojim sinom? Reci mi, da li Grad jo{ stoji?

Kako ste izbegli moju staru bombu?"Soli tako ~vrsto steè zube da mu krv pote~e na nos. Video sam da drhti od èlje da proburazi

Vreme~uvara kopljem, i zato brzo uzviknuh: "êkaj!""Da, ~ekaj", ponovi Vreme~uvar.Brzo sam mu ispri~ao da je deo Grada uni{ten, da moja majka i {est hiljada drugih leè smrznuti u

masovnoj grobnici. Rekao sam mu da mi je majka poginula poku{avaju}i da me spase od ubila~kog noànjegovog slel-klona.

"Znao sam da je bomba stara", re~e on na to. "Tako stara.""Ti si ubica", dobaci mu Soli. Izbacio je ~itav nanos snega kada je u njega zabio zadnji kraj svoga stopala."Tako, i eto me ovde, ubica koga su sledile i zarobile ubice."Solijeva pesnica se steè oko koplja. Bio sam ube|en da se sprema da ubije Vreme~uvara. Gledao sam

kako programi za ubijanje po~inju da se odvijaju. Ali on me ipak iznenadi. Odmerio je Vreme~uvara od glave dopete i prosto upitao: "Za{to Grad? Grad koji si osnovao pre tri hiljade godina? Da li je to istina?

Vreme~uvar ispusti oblak pare i okrete se meni, upitav{i: "Tako, bio si unutar boginje i ona je razgovaralasa tobom. [ta ti je rekla o meni, ha, Malori?"

"Rekla je da si najstarije ljudsko bi}e, da ìvi{ ve} hiljadama godina.""Koliko sam star? [ta je rekla?""Rekla je da ìvi{ najmanje od Stole}a holokausta.""Star sam, istina je."Izi{ao sam iz sanki i stao pored Solija. On kro~i bliè Vreme~uvaru; Vreme~uvar kro~i unazad u pravcu

pukotine. "Koliko star?" upitah."Tako star", odgovori on. "Veoma star. Stariji od snega. Stariji od lega i mora.""Mora}e{ da plati{ zbog svojih ubistava", ume{a se Soli.Bez ikakvog razloga, Vreme~uvar brzo pogleda prema nebu. Ugledah kako se stari pakao diè u njegovim

o~ima i shvatih da je ve} platio za ubistva delovima svoje du{e. Jo{ je pla}ao; nikada ne}e prestati da pla}a."Sve je tako brzo", potuì se Vreme~uvar. "Sva ljudska bi}a ìve toliko brzo, nekoliko te{kih sekundi, ne

vi{e. Da li je ubistvo samilosno im prekinuti ìvot nekoliko trenutaka pre nego {to se kucanje prekine samo od sebei oni umru prirodnom smr}u? Recite mi!"

Ali ni Soli ni ja nismo imali ni{ta da dodamo o prirodi ubistava i zato nismo rekli ni re~."Grad je imao vremena", nastavi Vreme~uvar. "I Red. Znate vi za{to sam u~inio to {to sam u~inio.""Jesi li morao da ubije{ i moju majku?""Moj dvojnik ju je ubio, ne ja.""Ne, ti si je ubio."

On stisnu pesnicu i zareà: "Tvoja majka i ti, kopilane Ringes, sa svojim poreme}enim mozgovima, svojimsuludim novim idejama, svi vi, usud ljudske rase."

Obrisah led sa svojih trepavica i rekoh: "Ti bi me ubio.""Jednom sam poku{ao da te spasem - da li se se}a{? - da te spasem zato {to sam te voleo kao sina." On

baci pogled prema Soliju, a zatim se ponovo hitro okrenuo ka meni. "Ima{ li jo{ knjigu pesama? @eleo sam da tespasem od boginje. Spasao sam te isuvi{e dobro, proklet bio {to sam uop{te poku{ao!"

Koraknuo sam mu bliè. ê{ao je Tusu iza uva, namerno ne gledaju}i u Solijevo podignuto koplje.Mlazevi pare izbijali su mu iz nozdrva u laganim, ravnomernim naletima. U jutarnjem vazduhu osetih kiselkasti vonjnjegove koè, njegov znoj, njegov meso`derski zadah. Pla{io se ne~ega. Lice mu je bilo tvr|e od ijednog ljudskoglica koje sam ikada video, ali u njega se ipak urezao strah. Pri|oh mu bliè, zakora~iv{i izme|u njega i Solija. Soliopsova i po~e da obilazi ne bi li imao ~isto vidno polje ukoliko ipak odlu~i da baci koplje.

Protrljah obraze, poku{avaju}i da ih zagrejem da mi re~i ne bi bile nerazumljive. "Kada je Lord Utiskiva~razotkrio DNK tvog slel-klona, nije na{ao ni{ta."

"Pa? Ni~ega nije ni bilo da se na|e.""Starije Ede", podsetih ga. "Tajna Jeldri.""Baljezganje!""Entitet mi je rekao da je njihova tajna skrivena u tvojim hromozomima.""Baljezganje!""[ta zna{ o Jeldrama?""Pi{am ti se na Jeldre!""Zbog ~ega bi me Jeldre upozorile - Upozorile sve nas - na boginju?"On tresnu pesnicom o rukavicu i dreknu: "Za{to ovo? Za{to ono? Za{to, za{to, za{to?""Koliko si star?" nastavih sa ispitivanjem."Star kao kamen.""[ta su ti Jeldre u~inile? Moram da znam.""Pi{am se ja na tebe!"Koraknuo sam prema njemu; koraknuo je unazad. "Reci mi, Kelkeme{u", dobacih mu. "Toliko sam pre{ao

da bih saznao."On zatvori o~i i iskrivi lice. Otvorenih usta zabacio je glavu kao da }e vrisnuti. Bilo je to prvi put da sam

mu o~i video zatvorene. "Tako, zna{ moje ime; onda zna{ sve. [ta je jo{ ostalo {to ti mogu re}i, eh?""Tajna.""Koliko star?" upita sada Soli.Vreme~uvar upravi bradu prema meni i otvori o~i. Zatim okrenu dlan prema Soliju. "Ro|en sam pre

trideset hiljada godina", re~e napokon. "Godina Stare Zemlje. Da li èli{ da zna{ pre ta~no koliko godina? Sto~etrdeset dve godine vi{e od trideset hiljada godina. Sto ~etrdeset dve godine, osamnaest dana i pet ~asova." Dokje to govorio, izvadi pljosnati, zlatni sat iz svojih krzana, otvori ga i dodade: "I jo{ petnaest minuta, dvanaestsekundi, trinaest, ~etrnaest, petnaest... koliko mi je jo{ sekundi preostalo? Da je bilo po Jeldrama, ìveo bih ve~ito.Napravile su me tako da ìvim zauvek, proklete bile! To im je bio cilj, {to bi one rekle. Njihov cilj."

"To je nemogu}e", uzbuni se Soli i krenu. Oti{ao je u suprotnom smeru, tako da je Vreme~uvar sadastajao izme|u njega i pukotine. "Niko ne moè da ìvi toliko dugo."

"Ha, Leopolde, gre{i{! Da ti kaèm? Jednog dana, davno, kada su {ume Stare Zemlje bile zelene i bezijednog pregiba, nalik na odoru mehani~ara, si{li su sa nebesa i rekli da su mene odabrali da prenesem njihovuporuku. Prokleti bogovi! Nikada im nisam video tela; ne verujem ni da su imali tela, mo`da nikada nisu imaliprokleta tela. Imaju li bogovi tela kao ljudi? Izgledali su kao lopte svetlosti, blistave, plave lopte, kao najvrelijiplamenovi {umskog poàra, Rekli su mi ovo: rekli su da je Zemlja - ~ak i moja Zemlja od pre trideset hiljadagodina - prepuna ljudi. Svetla na nebu su zvezde, rekli su mi. Uskoro }e ljudi napustiti Zemlju i lutati me|uzvezdama. Mislio sam da sam po~eo da ludim; bio sam jedan od sto dvadeset pet smrtnika odabranih da noseporuku Jeldri kroz vreme. Da nose njihovu prokletu poruku tako da mi ljudska bi}a, kada nau~imo da sagorevamozvezdano gorivo, poslu{amo glas mudrosti i ne poludimo, da ne spalimo sebe zvezdanom svetlo{}u ili drugimnebeskim vatrama. Jeldre - prokleta bila njihova bezli~na lica! - rekle su jo{ da se njihovi duhovi spremaju da ìveu nebu tako crnom i prostranom da ~ak ni zvezdana svetlost ne moè da pobegne iz tog crnila. Crna rupa, rekli su.Nisam, razume se, shvatio ni re~ od njihovog baljezganja. Rekli su mi da su tu`ni {to }e ostaviti ljudsku rasu samu,golu u njenom neznanju. 'Golu!' rekao sam im. 'U neznanju!' Ama, bio sam obu~en u koù vuka koga sam ubiosopstvenim rukama i znao sam ime svake biljke i ìvotinje u {umi. Jeldre se nisu smejale jer nisu imale usta, ali sam

ih svejedno ~uo kao {apu}u i smeju se u meni. Zatim su me otvorili, prokleti bogovi. Ispunili su me svojim vezom,svaki deli} mene, izmenili svaku }eliju u mom telu, do poslednje niti DNK. Poremetili su mi seme, moju prokletudu{u! Nisam shvatao {ta rade. Tako sam se upi{ao od straha da sam pesnicom izbio sopstvene zube. Goreo samu sebi. Ose}ao sam se kao da sam progutao vreli loj, kao da sam pojeo ~arobnu pe~urku i da leìm na samrti odgroznice, sve istovremeno. Posle toga prepustili su me mojoj sudbini. Ubacili su svoju svest u sredi{nji singularitet iostavili me da lutam Starom Zemljom najve}im delom tih trideset hiljada godina. Zubi su mi uskoro ponovonarasli, razume se, jednom, dvaput, mnogo puta, moji prokleti zubi, svaki put kada bi se izlizali. Ostavili su me satim finim belim zubima da mogu da `va}em koren besmrtnosti, da ku{am plod sveta ponovo i ponovo sve dok mise svet ne smu~i toliko da poèlim da umrem. Ali nisam mogao da umrem, i u tome je pakao svega toga. Tako dasada znate."

Gledao sam dole jedan trenutak, razmi{ljaju}i o bogovima i besmrtnosti. Sneg mi je bio do kolena; bio jetako suv i pra{kast da sam mogao da vidim kako se svaki kristal leda kotrlja niz rupe koje sam pravio dok samprilazio Vreme~uvaru, prilazio Soliju.

A onda rekoh Vreme~uvaru: "Poruka je u tebi - zar ne èli{ da zna{?""Ne.""Upletena u tvoju DNK."Ponovo je iskrivio lice, otkriv{i duge, bele zube. "Ne, tamo nema ni~ega osim dezinformacija i {uma.""Oni su bogovi! Za{to bi sumnjao u poruku bogova?""Zato {to laù", odvrati on. "Ti bogovi, oni mnogo laù."Soli se probijao kroz sneg, kruè}i najpre levo, zatim desno. [aka mu je bila ~vrsto stegnuta oko ko`ne

dr{ke koplja, dok je drugom brisao okrvavljeni nos. Potiskivao je Vreme~uvara prema pukotini.Prineo sam golu {aku svojim ispucalim usnama, a onda upitah: "A drugi besmrtnici, {ta se desilo sa

njima? Gde su?"Mrtvi su", odgovori Vreme~uvar. "Jeldre su nas u~inile besmrtnim, ali smo mogli da poginemo. Kamen u

~elo, no`..." Tu se zagleda u Solija. "Koplje u srce - postoje na~ini.""Svi? Poginuli nesretnim slu~ajem?""Stara Zemlja je bila mesto prepuno nasilja."Video sam da laè, ili bar da zadràva deo istine od mene. Gledao je Solija kako ga obilazi, gledao kako

je vrh koplja zlatasto blesnuo kada je uhvatio zrak izlaze}eg sunca. "Ti si ih ubio, zar ne?" upitah ga naglo.Trgao je bradu i pogledao me u o~i. "Tako brz, Malori. Uvek tako prokleto brz. Tako je, lovio sam ih kao

ovce, sada zna{, sve njih, jednog po jednog, ~ak i petoricu - da ti kaèm njihova imena - koji su izbegli holokaust ipobegli u mnogostrukost."

"[teta", rekoh izazovno."@iveli su predugo, a tajna je morala ostati skrivena, ha?""A ti si ~uvar tajne?""Tako je, ja sam Vreme~uvar i ~uvao sam je sve vreme.""Ti si de{ifrovao Ede - jesam li u pravu? Reci mi {ta kaù.""Reci samom sebi.""Nema{ pravo da zadràva{ tu tajnu", podsetih ga.O~i mu se uàgri{e poput ugljevlja dok je vikao: "Pravo? Ti govori{ o pravu? Proklete Jeldre su mi razorile

du{u! âk ni bogovi nemaju pravo na to."Digoh pesnicu da mu pokaèm svoj pilotski prsten. "Na dan kada sam primio ovo, ti si proglasio potragu

za Starijim Edama. Zna~i da je potraga gotova.""Ne, Malori, nije gotova.""Utiskiva~i }e mo}i da de{ifruju Ede iz tebe ako...""Nema tu {ta da se de{ifruje.""...ako te donesemo nazad u Grad.""Tako dakle, da me donesete mrtvog. Mogu li plemeniti Ringes i njegov jo{ plemenitiji otac da me zakolju

kao ovcu? Ha!"Soli je mogao da ga ubije, pomislih; on i ja jurili smo preko mora samo da bismo ga ubili. Znao sam da

krivi Vreme~uvara za Katarininu smrt, i zato sam mislio da }e ga ubiti kada je pokrenuo svoje koplje. @udeo je daga ubije, ali se borio da se obuzda. A onda liznu krv sa brka i re~e mi: "Ako èli{ da ovaj stari ubica i dalje ìvi, netreba nam ~itavo njegovo telo. Da, odseci mu par prstiju i zaledi ih. Utiskiva~i }e mo}i da de{ifruju Ede iz DNKnjegovih prstiju."

Piljio je u Vreme~uvara, i Knjiga Ti{ine se otvorila. Pro~itao sam ~itavo poglavlje Knjige. On, ponositi Soli,bio je zadovoljan sobom zbog toga {to mu se ljudskost vratila i {to nije proburazio Vreme~uvara kopljem.Dopadala mu se ideja da bude milosrdan i pun vrline u poslednjem trenutku.

Vreme~uvareve usne se povuko{e u ono {to je moglo biti i keènje i osmeh. "Ha, da li to èli{?" Rekav{i to,on {ibnu rukom kao bi~em i dugi, ~eli~ni no` upade mu iz rukava u {aku, dok je istovremeno otresao rukavicu sadruge ruke. Isto onako lako kako bih ja odbio par~e {kriljca, pruìo je mali prst i odsekao ga. Prst otpade upaperjasti sneg i nestade u rupu uokvirenoj krvlju koja se brzo smrzla u male rubinske kristale. Prineo je svojuokrvavljenu, ~etvoroprstu {aku Solijevom licu. Bela kost blistala je u tamnom, crvenom mesu rane, ali za~udo, biloje malo krvi.

"Uzmi moj prst", re~e on, saè se, izvadi prst iz probu{ene rupe i baci ga Soliju u lice. Soli trè glavu ustranu i prst prolete kraj njega, kraj mene i ponovo pade u sneg.

Tako mali gest prezira, ali i Vreme~uvar je ~itao Knjigu Ti{ine. Mora da je znao o Soliju i preziru. Soli tadapolude. Zahvatila ga je mahnitost; svaki deli} ~ove~nosti i vrline nestade iz njegovih poludelih o~iju. Stegao je zubei frknuo, a krv mu prsnu iz nosa. Ruka sa kopljem mu za|e iza uha, sa kaìprstom du` dr{ke koplja koje je biloupereno ravno u mene.

"îtaj knjigu, Malori", povika iznenada Vreme~uvar. Nisam imao pojma na koju knjigu misli. Poku{ah damu pri|em bliè, da zaustavim plimu nasilja koja je po~ela da kulja, ali ve} sam po~eo da se prise}am i jedva sammogao da se pokrenem.

Mislim da je silno èleo da umre. Ali ìvot mu je previ{e pre{ao u naviku i nije mogao lako da umre, ne tajVreme~uvar, i zato je napao Solija i poku{ao da zabije no` u njega. Soli baci koplje. Jednom je svojim kopljemubio velikog belog medveda, a sada }e ubiti starog, starog vuka od ~oveka. Kada je Vreme~uvar poku{ao da seskloni, Solijevo koplje ga zaka~i posred grudi.

"Tako!" zaurla Vreme~uvar u bolu. Zateturao se i pao u sneg, deset stopa od ivice pukotine.Onda se Soli na|e nad njim, udaraju}i ga nogom u lice i grlo, grabe}i dr{ku koplja i pomeraju}i ga

napred-nazad, da {to bolje povredi meso i da zabije vrh duboko u Vreme~uvarevo srce.Kada sam po~eo da prilazim, Soli povika: "Skloni se!"Napravih jo{ korak prema njemu, poslednji korak, sudbonosni korak, korak koji sam video hiljadama

puta dok sam leào i skrajovao u na{oj tihoj sne`noj ku}ici. Ne znam za{to sam napravio taj korak. Znao samsamo da to moram u~initi, da }e mi se, ako pri|em Soliju, tajna za kojom sam toliko dugo tragao nekako otkriti.înilo se da mi stopalo jo{ visi u snegu nakon {to se spustilo. Mi{i}i su mi bili gotovo sle|eni. Hladni vazduh mi jepovre|ivao o~i. Moja vizija budu}nosti - budu}nosti koja je bila sada, uvek }e biti i uvek je bila - dovela me jedovde, ali ne dalje. Iza ovog trenutka, ni{ta. Bio sam slep za budu}e trenutke, kao {to je dete koje pluta u maj~inojmaterici slepo za svetlost.

"Kopilane!" dreknu Soli. "Skloni se!"Istrgao je koplje iz Vreme~uvarovih grudi. U Vreme~uvarovom krznu bila su rupa velika kao moja pesnica i

okean krvi. Snagom Alaloija - ili mahnito{}u ludaka - Soli se saè i podiè ga iznad glave. Potom se zateturaoprema ivici pukotine.

"Ne, Soli!" povikah. Kretao sam se preko snega {to sam brè mogao, ali sam se se}ao previ{e toga da bihza{ao u sporo vreme, i prema tome kretao sam se presporo.

"Soli, ne!"Dograbio sam Solija kada je on zamahnuo Vreme~uvarevim telom i bacio ga u pukotinu. Naleteo sam na

njega; obojica zamalo da poletesmo za Vreme~uvarom. Za~uo se prasak i pljuskanje kada je telo probilo tanki,sveì morski led na dvanaest stopa ispod nas. Vreme~uvar pljusnu u crnu vodu; potonuo je kao kamen i nestao.Tajna ìvota.

"Proklet bio, Soli!"More i ribe }e unakazati Vreme~uvarovo telo i tajna ìvota }e pre}i u njih i biti izgubljena zauvek negde u

ledenim dubinama mora. Drào sam se za Solijeva krzna ~ekaju}i da Vreme~uvarovo telo ispliva, ali ono nijeisplivalo; vi{e nikada ne}e isplivati.

"Kopilane!" ispali Soli jo{ jednom najru`niju re~, dok me je zdravom rukom grabio za kosu i poku{avao dami slomi vrat povla~enjem unazad.

Tada sam i ja pomahnitao. Koliko je tanka crta izme|u ljubavi i mr`nje, razuma i besa! Soli i ja odletesmou sneg, kidi{u}i jedan na drugog kao besni psi. Slepo sam ga grabio za vrat. Udario sam ga u nos. Svojomdvoprstom {akom mora da je napipao koplje, jer okrvavljeni, smrznuti vrh sunu prema mom licu. Siguran sam dabi ga zabio u moj vrat, ali nije ga drào dovoljno dobro. Spustio sam bradu da pokrijem vrat i naglo se trgao.

Nekako mi kremeni vrh prelete preko ~ela, iznad o~iju. Osetih vreli pritisak, zvuk cepanja i krv. Kremen je bio umojoj krvi, a njegova krv, Vreme~uvareva krv smrznuta na o{trom vrhu koplja, rastapala se u mojoj krvi dok je Soligurao koplje preko moje lobanje. Imao sam sablasni ose}aj da mi krv prepoznaje srodstvo Vreme~uvarove, da miunutar moje krvi njegova krv {apu}e, dozivaju}i moja najdublja se}anja. Ili je mo`da pamtio~enje u meni otpo~eo{ok od udarca kopljem ili pak blistavi blesak sunca sa isto~nog leda - ne znam. Dograbio sam svojom rukomSolijevu dvoprstu {aku i hladna plima se}anja (i besa) potpuno me potopi.

Se}ao sam se prostih ~injenica genetike; se}ao sam se da sva ljudska bi}a dele zajedni~ke pretke. Bratstvokrvi: Soli se prevali preko mene, a grudi mu stego{e moje, pritisnuv{i me u slojeve snega. Otvorio sam usta davrisnem, ali krv koja je kapala sa njegovog nosa upade mi u usta i zagrcnu me. Progutao sam njegovu krv, svojukrv, krv njegovog oca i dede, koji je bio Vreme~uvar, tako|e deda Barda i Li To{a, mo`da ~ak i [anidarov deda,deda ~itave ljudske rase. Trideset hiljada godina je Vreme~uvar lutao kontinentima Stare Zemlje, sve vreme pune}iène koje bi uzeo bujicom iz svojih slabina. Pune}i ih boànskim semenom. Nisam mogao ni da pretpostavimkolikom broju dece je tokom vekova bio otac. Mo`da desetinama hiljada dece. A me|u njima je u svakom de~akui devoj~ici bila skrivena tajna Jeldri i preno{ena njihovoj deci i deci njihove dece i tako redom, sa oca na sina, samajke na }erku, godinu za godinom, tako da na svim okeanima i kontinentama svih ~ovekovih planeta (i nave{ta~kim svetovima) nije postojao nijedan ~ovek ili èna u kome nije ìvela velika tajna, usnula, ~ekaju}i. U meni.

Kotrljali smo se i kotrljali po snegu dok je Soli poku{avao da mi zabije koplje u vrat. Ali ja sam mu zarobioruku - bio je to zahvat kome me je Vreme~uvar nau~io kao detetu - ose}aju}i kako mu se zglobovi ko~e dok jegroktao u besu i bolu. Ali i Soli je nekada imao lekcije rvanja, i tako se oslobodio mog zahvata. Digao je koleno ipreturio se. U ustima i za vratom na{ao mi se sneg, plivao sam u snegu. Ledeni {iljci pekli su mi gola ramena iledili vrat. Poto~i}i rastopljenog snega i natopljenih komada ledene mase mrzli su mi grudi. Udarali smo jedandrugoga, vrebali, rvali se po ~istom snegu, poku{avaju}i da ubijemo jedan drugoga.

"Da li da ga ubijem?" iznenada vrisnu Soli. Ali ne, vrisak je bio u njemu, ne u njegovim ustima. îtao sammu lice; mo`da sam mu ~itao misli. Vrisak je bio u meni.

Mozak je samo alatka...Ne{to drugo me je dozivalo i ja zatvorih o~i pred Solijevim grabljivim prstima, okrenuh glavu i stadoh da

slu{am glas se}anja. Na neki na~in, podse}ao je na pesmu. Bile su tu harmonije, mikroskopski pokreti i ritmovi.Pogledao sam u svoju krv, pogledao sam niz mra~nu masu svojih hromozoma gde su bile skrivene Starije Ede.Gledao sam mesto koje su utiskiva~i ~esto posmatrali, u onu beskorisnu skupinu 'gena otpadaka' koji ~ine najve}ideo genetskog materijala svake }elije. Slu{ao sam kako mi moja krv govori da geni otpaci imaju svoju svrhu.Kodirali su i stvarali proteine za hemijsku memoriju. Nisu bili ni{ta drugo do memorija. Jeldre nisu mislile danjihova poruka bude de{ifrovana u ne{to tako grubo kao {to je ljudski jezik. Njihova tajna, tajna ìvota, morala seupamtiti.

Mozak je alatka kojom se ~itaju i izvr{avaju programi vaseljene.Svaki od nas nosi u sebi klju~ memorije. Ose}ao sam ritam u svojoj krvi, i bila je to prefinjena igra

adenina i guanina, timina i citozina, i niti memorije kodirane unutar mojih hromozoma po~e{e da se raspli}u.Negde duboko unutar mene, trake DNK su koridale alanin, triptofan i druge aminokiseline, grade}i proteine mojehemijske memorije tako da moj mozak uzmogne da je ~ita. Ili je, mo`da memorija moje DNK ve} bila kodirana uneurologicima mog novog mozga; mo`da sam zapo~eo se}anje pamtioca na gorljivi dodir elektrona umesto daobrazujem slike koje su prizivale proteinske sekvence. Proteini/elektroni - na kraju, da li je bitno kako suinformacije bile uskladi{tene? Ne, bio je bitan samo glas Jeldri, koji je {aptao ono malo delova Starijih Eda kojesam mogao da razumem. Se}anja bogova. Tajna ìvota, govorili su, jednostavna je; tajna ìvota je...

"Da ga ubijem? Dakle, odlu~i se!"ôvek je most, govorili su.Nejjednostavnije stvari je najteè razumeti. Dograbih Solija za bradu i po~eh da mu cimam glavom

napred-nazad. Osetih kako mi se svest {iri preko na{ih tela koja su se bacala u krugovima preko hladnog praha;{irila se poput sne`nog pokriva~a preko smrznutog morskog predela sveta. Bio sam svestan mnogih stvariodjednom: jutarnjeg vetra dok je zvi`dao i grlio led; belog vrha Kveitkela zarivenog u plavi trbuh neba; Solijevogvrelog daha koji mi je eksplodirao u uhu. Se}ao sam se mnogih, mnogih stvari. Se}ao sam se sebe onakvog kakavsam stvarno. Obi~no na{a svest skaku}e izme|u unutra{njeg do spolja{njeg i ponovo nazad, poput kljuna{a kojikrivi glavu ~as na jednu, ~ak na drugu stranu. @ivote provodimo svesni predmeta i doga|aja, a povremeno smo~ak svesni i samih sebe, ali retkost je da se istovremeno drè obe ta~ke gledi{ta. Se}ao sam se da sam ~ovek kojije mrzeo Solija; se}ao sam se te mr`nje kao da gledam sebe kako ga mrzim. Bilo je glupo od mene da ga mrzim.

Moji programi besa i mr`nje su me uni{tavali, zarobljavali me, oduzimali mi slobodu da mislim, ose}am i budem.Mrzeo sam to {to me je moja mr`nja uni{tavala, pa ipak nisam mogao da prekinem mr`nju.

Ljudska bi}a moraju se osloboditi, {aputale su Ede u moje unutra{nje uho, ona moraju biti slobodna."Dakle, odlu~i se!"Soli mi dohvati obraz noktom; rasecao je slojeve moje koè jedan po jedan. Jeknuo sam od bola i setio se

da postoji izlaz, put koji sam jednom video na Zimskom Prstenu, put stvaranja. Mnogi su pre{li taj most stvaranjapre mene. Setih se prvog ènskog pesnika-bojovnika, Kalinde, nje koja je volela cve}e i ìvot toliko silno da jepobegla od oboàvatelja smrti do isceliteljskih okeana Agatange. Tamo su joj ljudi-bogovi izmenili mozak kaomeni. Pobegla je sa svetova ljudi, pobegla daleko u mnogostrukost. Ogolela je mozak od okova koè i kostiju kojisu ga okruàvali. Delovima asteroida i planeta koje je upijala, pove}avala je neurologike svoga mozga. Stvarala jesvoj mozak i gledala kako raste, vek za vekom, raste i stvara se sve dok joj mozak nije postao veliki kao mesec, azatim mnogi, mnogi meseci. Pogre{no nazvana Tranzistorskim Entitetom, setih se dok sam leào u ispreturanomsnegu, nekada je bila ljudsko bi}e kao i ja; bila je devoj~ica koja je volela da stavlja cve}e u kosu.

Glasovi se}anja, glasovi starog ~oveka na smrti: Bogovi su varljivi, i kada preprave ~oveka, uvek ostavene{to nedovr{eno.

Soli po~e da poseè unazad da bi dohvatio koplje napola zakopano u snegu. To je bila gre{ka. Osetihkako mu telesni programi pulsiraju pod snegom zapra{enim krznima, kako teku du` njegovih tvrdih mi{i}a premaruci. Zaka{ljao sam se na gorkom vazduhu kada sam se okrenuo i podmetnuo svoju ruku ispod njegove, a zatimpreko njegovog vrata. Polunelson je prvi zahvat kome }u te nau~iti, {aputao mi je Vreme~uvar u uvo, i ja samponovo bio isku{enik koji je stenjao na belim krznima Vreme~uvareve Kule. I mla|i: bio sam de~ak Kelkeme{ kojise rvao sa svojim ocem, [ame{om, na planinskom lacu na Staroj Zemlji. To je dobar zahvat, ali puni nelson jesmrtonosan zahvat. Gurnuo sam drugu ruku ispod Solijevog pazuha, na pola puta prema njegovom vratu."Kopilane!" vrisnu on i ja se setih stvari koju Agatangijanci nisu dirali: odre|enja moje sudbine. Mogao sam dabiram. Mogao sam da prepravljam i ponovo pi{em svoje programe; mogao sam da stvorim sebe, ovde, u ovomtrenutku besa i hladno}e, dok sam se kotrljao i kotrljao po snegu.

Ali cena ro|enja je smrt, {aputale su Jeldre.Da, mogu da stvorim sebe, ali da bih stvorio, moram najpre da uni{tim. Umreti zna~i ìveti; da bih ìveo,

umre}u. Mogu li biti ubica? Moj ìvot, ja sam - tim putem nije moglo biti povratka; moglo je do}i samo do velikogputovanja, sve dalje i dalje prema beskona~nim stvarima, do potrage bez granica i kraja. Setih se svoga obe}anjaEntitetu. Kako, pitao sam se, da na|em snage da `rtvujem svoj strah?

Postoje beskona~ne mogu}nosti. I beskona~ne opasnosti."Da ga ubijem? Odlu~i se sada!"Spojio sam obe ruke u gustoj, mokroj kosi iza Solijevog vrata. Znoj mu se ledio dok sam uplitao svoje

prste i po~eo da pritiskam naniè, guraju}i mu glavu prema grudima. A u mojim prstima, velika snaga, snaga kojusu tu stavili Soli i moja majka, ~ak i seka~ Mehtar. Moram mu slomiti vrat, {aputao sam sebi, moram ga slomitikao {to bih to u~inio sa par~etom lomnikovog drveta, jer je on ubio Barda i ubijao mene, jer je vaseljena hladna inepravedna, jer sam, na kraju krajeva, vi{e od svega voleo svoju ljudskost. Moram odabrati smrt. Nije va`no {tome je nekoliko nemogu}ih slu~ajnosti dovelo do ovog rvanja po snegu. Na kraju krajeva, nisu li slu~ajnost isudbina dve strane istog lica? Zurio sam u lice sudbine i otkrio da je to moje sopstveno lice. Ima li ~ovek slobodnuvolju? Moè{ li ~itati programe vaseljene, beskona~ne mogu}nosti? Tamo, tog hladnog, vetrovitog jutra dubokezime, setio sam se sebe i video kako mi tu`no, vetrom i{ibano, najzad samilosno lice uzvra}a osmeh. Da, mogu,pro{aptao sam. Ja ho}u - izbor slobodno napravljen pod slobodom dubokog neba.

I tako, trenutak popu{tanja, odvajanja i slobode. ûo sam slamanje koje sam ~ekao ~itavog ìvota. Soli je~u~ao na nekoliko stopa od mene i drào komade koplja sa obe strane svog savijenog kolena. Zavitlao ih jedaleko u sneg. Protrljao je zadnji deo vrata i rekao: "Mogli smo da poubijamo jedan drugoga, zar ne? [ta to nije uredu sa nama, pilote?"

Pritisnuh rukom posekotinu na ~elu da zaustavim krvarenje. Dahtao sam kada sam reko: "ûj, Soli, ta...izan|ala tautologija, ipak ne toliko izan|ala: tajna ìvota je... ìvot."

Soli ustade i pri|e pukotini. Pogledao je dole. "Vreme~uvar je mrtav", promrmlja napola za sebe. înilo seda nije ~uo {ta sam mu rekao. "Tvoja tajna, i ona je mrtva. Za{to nisi mogao da me se kloni{? Da, zbog ~egakrug... zbog ~ega se nastavlja? Ali ne, ne}e se nastaviti, kunem se, vi{e nikada."

Bio sam zagledan u Kveitkel dok su se}anja grmela u meni. Slu{ao sam i gledao kako svetlost prelamaboje na iskri~avom snegu. Sve - ruì~asti granit severnog vrha planine, sveì, beli prah, sam plavi vazduh - sve jeizgledalo novostvoreno. Stajao sam kao ~ovek o{amu}en sko~em, pijan od lepote sveta. Vi{e nije bilo besa ili

straha. Okrenuh se prema istoku, gde je beskrajni pokriva~ leda plamteo zracima jutarnjeg sunca. Negde tamo,pod crvenom loptom vatre koja je klju~ala nisko na obzorju, bila je Nikadija. Beskona~ne mogu}nosti, pro{aptalami je.

Soli iznenada kle~e, spusti se na ruke i kolena i pa`ljivo po~e da pretresa sneg oko sebe. Setih se da jeVreme~uvar bacio prst u sneg.

"Ne, Soli, nemoj se mu~iti da ga na|e{. Nema vi{e potrebe.""Za{to ne, pilote?"Brzo, dok je moja telesna toplota topila sneg koji mi se na{ao na krznu, ispri~ao sam mu o svojim

se}anjima."Ali to nema smisla, ne?" re~e Soli. "Zbog ~ega su Ede {ifrovane kao pam}enje? Ukoliko su Jeldre èlele

da nam kaù svoju poruku, zbog ~ega nisu izabrale jednostavniji na~in?"Jedan od ko{~atih Vreme~uvarovih pasa do{eta do mene i ja ga potap{ah po slabinama. On onju{i

vazduh prema pukotini i po~e da cvili. "[ta bi moglo biti jednostavnije, Soli? Jeldre su podelile svoju mudrost sasvima. Zapravo, to je prava ironija: one su se pouzdale u na{u inteligenciju i verovale da }emo se setiti njihoveinteligencije. Mora da su mislile da je za ~oveka najprostije da nau~i pamtio~ku ve{tinu. I trebalo je da to u~inimo,pre mnogo hiljada godina. Nisu ni sanjale da }emo biti toliko glupi."

Beskona~ne opasnosti. Bacih pogled na sever, prema crnoplavoj zavesi neba koja je visila nad smrznutimledenim bregovima. Slu{ao sam {aputanje Jeldri.

Soli ustade i zviznu ostatku Vreme~uvarovih pasa. I kada je preko svakoga od njih pre{ao svojim rukama ipogledom, on upita: "Da li se ovako zavr{ava? Potraga?" A zatim se i on zagleda, `mirkaju}i, prema sveèm vetru.

Okrenuo sam glavu. Prema jugu, nebo je bilo glatko i belo poput koè bebe Alaloija. Nije bilo krajaju`nom ledu [tarnbergerovog mora. "Nastavlja se i nastavlja", odgovorih neodre|eno.

U{li smo u Vreme~uvarovu kolibu i Soli stavi vodu za kafu. Oprao je ranu na mom ~elu vrelim,natopljenim komadima pamuka; otopio ju je, o~istio i za{io par~etom ìle tuljana. Nakon {to smo popili kafu,nahranio je i sredio bolesne pse dok sam ja pretraìovao unutra{njost ku}ice. Tragao sam po Vreme~uvarovimstvarima dok nisam na{ao knjigu. Skupa sa nekoliko ~eli~nih pera i staklenom loptom punom mastila, bila jeumotana u koù i za{u{kana me|u nagomilanim krznima na uzglavlju njegovog kreveta. Bila je to debela knjiga uko`nom povezu, veoma nalik knjizi pesama koju mi je nekada dao. Otvorio sam je i osetio miris stare koè. Ledeninalet vetra dunu kroz pukotine u zidu i zatrese njenim belim listovima. To nije bila knjiga pesama. Vreme~uvar jebolno - agoniziraju}e - prekrivao stranice knjige, red za redom, slovima koja je ocrtao (i slagao) sasvim sam. Biloje to izuzetno kaligrafsko delo, delo ~oveka koji nije nimalo mario ho}e li provesti ~itav sat iscrtavaju}i jednu jedinure~. @ivotno delo. Okrenuo sam naslovnu stranu knjige. Tamo, ispisano crnim slovima, debelim poput pse}ihkandì, pro~itah:

REKVIJEM ZA HOMO SAPIENSAODHORTIJA HOSTOHAVREMEÛVARA I LORDA ÂSOLOGAOD REDA MATEMATIÂRA MISTIKAI DRUGIH TRAGAÂ ZA NEIZRECIVIM PLAMENOM

Okrenuo sam stranu i otkrio da knjiga po~inje slede}im re~ima: "Ovo su moje Ede." Prelazio sam o~imaslede}e strane knjige, neprekidno ~itaju}i. Poslednja stranica, videh, bila je nedovr{ena. Vreme~uvarov niz re~izavr{avao se usred re~enice, a nakon toga najmanje stotinu stranica knjige ostalo je prazno.

Soli, koji nikada nije nau~io ve{tinu ~itanja, pri|e mi i upita: "Zbog ~ega bi Vreme~uvar èleo da ima tuknjigu?"

Zatvorio sam knjigu i lupio po omotu svojim pilotskim prstenom. "Ova knjiga, ove re~i - to su njegoveEde."

"Pri~aj mi o Edama", zatraì Soli. "Ne o Vreme~uvarevim Edama. To bi me previ{e rastuìlo. Pri~aj mi osvojim Starijim Edama, poruci bogova."

Ispri~ao sam mu sve {to sam znao. Evo {ta sam rekao: Ede su bile uputstva Jeldri za ljudska bi}a, kako dapostanu bogovi. ôvek je most izme|u majmuna i boga a Ede su predstavljale konstrukciju mosta koji se ne}esru{iti u sne`nu pra{inu. Ljudi su morali da postanu bogovi zbog toga {to smo tako stvoreni. Boànski programodvija se duboko u na{oj rasi, duboko kao primitivna DNK iz koje smo proiza{li pre vi{e mililjardi godina. Moramo

nau~iti kako da upravljamo tim programima, jer je to na{a sudbina. Saop{tio sam mu tu prostu stvar kada mi jegurnuo vr~ sa kafom u ruke. Ali postoje beskona~ne opanosti, dodao sam. Kada bi ~ovek pogledao boànskimputem mahnitim o~ima, same zvezde bi eksplodirale i pale sa neba. Ludi ljudi-bogovi, ludi bogovi - vaseljena jepuna ludila; ludilo vreba svuda, poput ludog, ljudo`derskog kljuna{a koji ~eka da pro`dere svako malo boànstvokoje poseduje veliku inteligenciju i mo}. [to je sloèniji program organizma, ve}a je opasnost od ludila. Vrlo je,vrlo te{ko biti bog. Udahnuo sam bogata isparenja kafe i rekao da je to bio poklon Jeldri koji je trebalo dapomogne ~oveku da pre|e most. Zbog toga {to smo samilosna bi}a, da, ali i zbog toga {to je deo cilja na{egpostojanja i to da spasemo vaseljenu od mahnitosti.

"Razume se, ~ovek ve} i jeste delom bog", napomenuo sam. "A mi smo delom ludi, {to je razlog zbogkoga se petljamo u prirodni ìvotni ciklus zvezda. I prema tome: Vild. Zbog toga {to smo neznalice, Soli, zbog toga{to ne znamo. Ne vidimo. Postoje pravila; Ede su pravila, pravila o postojanju, o odre|ivanju na{eg mesta uekologiji."

Duboka struktura vaseljene je ~ista svest.Soli je klimao glavom i pijuckao kafu dok me je slu{ao kako govorim i dok je dan prelazio u no}. Po~etak

svega, rekao sam, jeste reprogramiranje na{ih mozgova. âk i na{ starinski ljudski mozak moè se ponovoprogramirati. Mi moèmo da pi{emo svoje glavne programe; postoje tehnike da se to uradi; Starije Ede dajupravila za te tehnike. Na kraju, moèmo da prepravimo svoje mozgove, a ako teìmo ve}oj svesti, onda to imoramo, jer {ta je mozak nego mala pregr{t materije koja koncentri{e svest? Materija/energija; vreme/prostor;informacija/svest - svest; postoje osnove koje opisuje divna, jednostavna matematika Jeldri. Na neki na~in,materija je sle|ena energija, koja plovi na ledenom polju vremeprostora. A svest je na~in na koji materija ure|ujesebe; svest je svojstvena svakoj sne`noj pahuljici, atomu, kapljici krvi, fotonu i zrnu peska, svakom susedstvu uvremeprostoru, od oblaka Device do Perdido Luca. Svest je svemu svojstvena, pro{aptao sam; svest sve odre|uje.Matematika reda: postoje pravila za odre|ivanje iznosa uklju~enosti/du`nosti /poistove}enja me|u svim ìvimorganizmima i neorganskom materijom u vaseljeni. Tat tvam asi, ti koji jesi, a {ta ja dugujem strancu ili tu|inu?Mome ocu? Krvnom crvu? Udaljenoj zvezdi? Kakvo je ~ovekovo mesto u univerzalnom planu? Velika opasnost,rekao sam, krije se u la`nom vi|enju razli~itosti drugih stvari. Tada }emo ~upati krila muvama, ubijati tuljane ilidruga ljudska bi}a; tada bismo mogli da uni{timo i zvezde.

"Moè se pomo}i Vildu, Soli. Postoji re{enje, izlaz. Postoji jedinstvo... svesti. Na neki na~in, materija jesamo stoje}i talas svesti, i energija, svaki deli} gama zra~enja zvezda Vilda, svaki foton, taj pokretni talasni front -sve je to stvoreno delovanjem ljudi, i prema tome moè se poni{titi. Ili bi trebalo da kaèm, ponovo stvoriti. Dabude napravljeno u drugom obliku, razume{? Zapravo, to je deo te ekologije."

"Stalno govori{ o toj ekologiji", primeti on i otpi jo{ kafe. "O kakvoj ekologiji?"Postoji ekologija informacija. Zvezde }e umreti; ljudi i bogovi }e umreti, ali informacija opstaje.

Makroskopske informacije raspadaju se u mikroskopske informacije. Ali mikroskopske informacije se na krajukoncentri{u. Ni{ta se ne gubi. Bogovi postoje da bi pro`dirali informacije. Niè inteligencije sre|uju, filtriraju iorganizuju informacije. A bogovi se hrane.

"Pilote?""Izvini, ne{to sam se... se}ao." Oblizah kafu sa zuba i nastavih: "Postoje prirodni zakoni koji odre|uju na{e

mesto u ekologiji. Ako bismo dekodirali univerzalni program, pro~itali namere vaseljene, onda...""Ne odgovara{ na moje pitanje.""Poku{avam. Vild - to nije namera vaseljene. [ta ljudska bi}a znaju o anankeu? Uvek postoje

nesavr{enosti i ludilo. Kitovi ubice..."[ta?""Na Agatangi, kitovi ubice su mo`da ludi, a mo`da i nisu, ali igraju klju~nu ulogu u ekologiji te planete. I

tako, razmotri Vild: okean energije koja se moè upotrebiti."Kao {to je Entiet stvorio hiljade crnih tela da uskladi{te energiju Gehene Luc, tako mi moèmo da

iskoristimo energiju Vilda. Informacije se mogu kodirati u signale i slati svuda, samo ako ima dovoljno energije.Slati svuda, taj me|utok informacija. Mogli bismo da vodimo razgovore sa maglinama - mozgovima u na{ojgalaksiji. Mogli bismo da pro{irimo informacionu ekologiju na{e galaksije. Mi - svako ljudsko bi}e, Frava{i,ostriga, svesna bakterija, virus ili tuljan - mogli bismo da preokrenemo kolektivnu svest preko dva milionasvetlosnih godina me|ugalakti~ke praznine prema informacionim ekologijama susednih galaksija, Andromede,Mafei i Prve Lava - sve galaksije lokalne grupe bile bi ìve od inteligencije i vibrirale mislima organizama kao {tosmo mi. Jednog dana bi do{lo vreme da se poveèmo sa ekologijama drugih galakti~kih grupa. U deset milionasvetlosnih godina od supergalakti~ke ravni lokalne supergrupe nalaze se mnogi grozdovi galaksija. Kanes Venatici,

Pavo-indus i galaksije Ursa - ti usplamteli, blistavi oblaci inteligencije i drugi okruùju na{u malu galaksiju sferomsvetlosti pre~nika ~etiri stotine miliona svetlosnih godina. Razgovor sa tako udaljenim galaksijama zahtevao bienergiju supernove, mo`da mnogo desetina hiljada supernovih.

"La ilaha il Allah", zaklju~ih, "a svi smo mi jedan deo toga.""ûj, pilote, uop{te te ne razumem."Slu{ao sam {apat no}nog vetra oko ku}ice i jo{ ti{i {apat u svojoj unutra{njosti. Zaista, najve}i deo Eda

nisam razumeo ni ja. Najve}i deo svega toga bio je - nema druge re~i - baljezganje. Jo{ nisam imao mozak da torazumem. Na trenutak, ~itava prostrana arhitektura nadolaze}ih informacija prostrla se preda mnom, sloj zaslojem ideja, biolo{kih sistema i informacionih struktura koje su se {irile, otvarali poput stranica knjige. Bilo je toushi}uju}e i divno, ali ja sam podse}ao na crva koji gmiè po prvoj stranici knjige i poku{ava da ~ita slovo poslovo na osnovu dodira mastila po trbuhu. Shvatio sam mo`da jednu stranicu od miliona stranica Eda. A sameEde, sabrana mudrost bogova, predstavljale su samo deo tajni koje je sadràla vaseljena, bezna~ajan poputpojedina~ne pahuljice u me}avi.

Poku{ao sam da kaèm Soliju sve to, ali ne mislim da je stvarno èleo da shvati. "Kaè{ da su ta se}anja usvakome od nas? îtave Ede?" Gledao je pravo iznad sebe dok je kle~ao na podu i pekao baldo orah na {kriljcu.

"Da", rekoh, "prenose se sa oca na sina. Zbog toga je Vreme~uvar pobio ostale besmrtnike. Nije èleo daiko kaè ljudima {ta je u njima. Zato {to je on znao."

"Znao - {ta?""Da se most moè pre}i samo u jednom smeru. I znao je da bismo poèleli da ga pre|emo da smo slu{ali

se}anja.""Nije lako se}ati se", re~e on."Mogao bi da se seti{ Eda, samo kada bi èleo.""Da li je to istina?"Gledao sam kako mu se plamen odraàva u o~ima. Mora da ga boli, pomislih, da toliko dugo gleda bez

treptanja. "Mogao bih da ti pokaèm kako da se seti{", dodadoh posle kratke pauze.Dugo je `vakao baldo orah pre nego {to ga je progutao. "Ne", re~e on, "dovoljno je se}anja. Prekasno je,

zar ne?""Nikada nije prekasno.""Da, prekasno je."Ispio sam ostatak kafe i obrisao usta. "[ta }e{ onda da radi{?"Jedan trenutak je sisao prste da ih ugreje. "îtav ìvot - bio je to dug ìvot, zar ne? - proveo sam

poku{avaju}i u svakom trenutku da otkrijem za{to sam ìv. Moja sopstvena, privatna potraga, pilote. Sada kaè{da su Ede u meni; kaè{ mi da samo treba da se prisetim i... i {ta onda? Kaè{ da }u spoznati tajnu ìvota navi{em nivou postojanja. Ali ìvot je ìvot, zar ne? Uvek postoji beda, da; a {to je nivo postojanja ve}i, i beda jeve}a. Dosta mi je - razume{? Meni, Leopoldu Soliju... Meni. Meni je, kao i Vreme~uvaru - dosta. Kako moèuop{te da bude odgovora?" Protrljao je nos i pogledao me. "îtavog ìvota mislio sam da u~im kako da ìvim. Alinisam znao ni{ta, zar ne? Justina je znala sve. Da, oti}i }u sankama do Kveitkela i ìveti sa Devakijima, ako midopuste. Bili smo tamo nekada sre}ni, Justina i ja. Se}a{ li se?"

Kasnije smo ~uli reànje medveda daleko na ledu. Soli je mislio da je to mo`da isti onaj koji je povukaopse u smrt u pukotini. Oti{ao je napolje da potraì par~ad svoga koplja za medvede koje je pobacao u sneg. Kadase vratio, drào je slomljeni kraj koplja za njegov vrh. "Ba{ je bilo lakomisleno od mene {to sam slomio koplje. Alibar se kremen moè spasti. To je dobar komad kremena."

Blago sam pre{ao prstima po posekotini na svom ~elu. "Dobar komad kremena", sloìh se. "Zamalo dame ubije."

"Da", re~e on, zamahnu pesnicom i izbi komad snega sa krova. Neko vreme je gledao kako sne`napra{ina upada kroz otvor pre nego {to je po~eo da se trese. ustao je da zakrpi rupu, rekav{i: "Jo{ kada smo se prviput sreli, pitao sam se: za{to?"

Isekao je novi blok snega, obradio ga i stavio na mesto. Seo je preko puta mene na Vreme~uvarov krevet.Poku{ao je da mi pogleda u o~i, ali nije mogao. Lice mu je bilo otvrdlo od ose}anja, mi{i}i su mu se gr~ili kao dasu po~ela da rade dva suprotna programa. @eleo je da mi kaè koliko me mrzi, kako se gadi samog mogpostojanja. Re~i su mu bile gotovo na usnama. O~i su mu bile blistavo plave, sjajne kao more. Otvorio je usta.@eleo je da kaè: "Da, hteo sam da te ubijem; bio sam spreman da te ubijem; voleo bih da sam te ubio." A zatimpro|e dugi trenutak dok mu je lice omek{avalo, da bi kona~no protrljao o~i i rekao drugu stvar, stvar za koju jemislio da ne èli da je kaè: "Ne, ne bih mogao da te ubijem. Kako ~ovek moè da ubije sopstvenog sina?"

Bio sam zagledan u vatru dok se ku}ica punila ti{inom. Stavio je ruku preko o~iju, trljaju}i slepoo~nice."Za{to ti, pilote?" upitao najzad. "[ta }e biti s tobom?"Sedeo sam tamo sa njim, jeo baldo orahe i otkrio mu poslednju tajnu. Onda je izgledalo da je sve po~elo

da lupa: moje srce, njegovo srce, molekuli vazduha spolja koji su udarali u smrznuti sneg. Slu{ao sam udaranjezvezda Vilda koje su me zvale i rekao mu, koliko god sam mogao samilosnije, da je sudbina njegovog sina dapostane bog.

30. NIKADIJA

Jedan dan, bez obzira na to da li je bio pre {est ili sedam dana ili pre vi{e od {est hiljada godina, isto jetoliko blizu dana{njici kao i ju~era{nji. Za{to? Zbog toga {to se vreme sadrì u trenutku sada{njem.

Govoriti o svetu kakav je stvorio bog sutra ili ju~e predstavlja besmislicu. Bog stvara svet i sve stvari uovom trenutku sada{njem. Vreme koje je proteklo pre hiljadu godina sada je prisutno i blisko bogu kao i sam ovajtrenutak.

Johanes Ekehart, ~asolog Mongolskog stole}a

Sutradan Soli protrlja svoje zakrvavljene o~i i izjavi da }e uzeti Vreme~uvarove sanke i pse i po}i doKveitkela. Mogu odmah da se okrenem, rekao mi je, i da lovim tuljane ~itavim putem do Nikadije. AliVreme~uvarovi jadni psi nisu bili u stanju da vuku sanke. Tri su patila od promrzlina, a svi su skapavali od gladi.

"Po}i }u sa tobom do Kveitkela", rekoh mu. Podesio sam sne`ne nao~are i pogledao prema planini. U~istom vazduhu, njena svetlucava kupa izgledala je mnogo blià nego {to je svarno bila. "Bilo bi najbolje da ovdeostavimo Vreme~uvareve sanke; bolesni psi mogu da se voze u mojim; ostali mogu da nas slede."

Zapravo, nijedan od nas nije bio siguran da }e Devaki do~ekati Solija dobrodo{licom, a ja nisam èleoda ga ostavim na cedilu sa zapregom bolesnih pasa. I zato sam ga pratio na poslednjem delu njegovog puta.Trebalo nam je dva dana da do|emo do ostrva. Sagradili smo ku}icu na tridesetak metara od neravne obale. Jurimi je pre tri godine rekao - ~inilo se kao pre tri ìvota - da nikada ne}u biti dobrodo{ao na Kveitkelu. Vrlo dobro,ne}u ni dota}i nogom obalu. (Osim, razume se, ako mi medved ne raspoluti ku}icu i pojuri me u draèsno judrve}e nad obalom.) Soli je po{ao u {umu na skijama. Isri~a}e Devakijima neku izmi{ljenu pri~u o tragediji iàlosti, o tome kako su Justina, Bardo i moja mati pre{li na drugu stranu. Vrati}e se slede}eg dana, rekao je, sakoàma punim baldo oraha za moj povratak ku}i i sa mesom za pse, ukoliko je za Devakije godina bila dobra iukoliko budu raspoloèni za dare`ljivost.

êkao sam tri dana i no}i dok je vetar duvao i zamalo mi zatrpao ku}icu. Po~eo sam ozbiljno da sebrinem, a onda se, popodne ~etvrtog dana, nekoliko sanki pojavilo na rubu {ume. Jedne skliznu{e naniè premaobali mora. Stajao sam i rukom {titio o~i od podnevnog sunca. Pa`ljivo pogledah sanke. Terao ih je Soli i nije biosam.

"Ni luria la!" povikah prema njima. Nisam znao {ta drugo da kaèm. @mirkao sam i piljio u sanke. Najpremi se u~inilo da se sa Soliljem na nagomilanim koàma punim baldo oraha vozi malo me~e. Onda sam pogledaopa`ljivije. To nije bilo-me~e; bilo je to Devaki dete umotano u rundav~eva krzna. Nisam mogao da zamislim zbog~ega bi Soli povezao dete za sobom.

Ljudi na rubu {ume nisu me pozdravili. Stajali su kraj svojih sanki, napola zaklonjeni ju drve}em i gledaliprema moru. zbog odbleska, nisam mogao da im razaznam lica.

"Ni luria la", odvrati mi Soli i pri|e bliè. Za`mirkao sam i video da je dete de~ak mo`da tri godine star. Ukrilu je drào lutku od drveta. Kada sanke za{kripa{e i zaustavi{e se, spustio je pogled i stao da prou~ava lutkustidljivim àrom.

Soli ostavi de~ka na sankama, a onda mi pri|e, obra}aju}i mi se jezikom Devakija. "@ao mi je {to simorao da ~eka{."

"Ko je de~ak?" Ali ~im su mi re~i napustile usne, znao sam ko je de~ak."Usvojenik Haidara i ândre", odvrati on.Na pominjanje po-roditelja, de~ko diè pogled i nasme{i se. "Haidar mi padda moru ril Tuwa", izgovori on

bez razmetanja i ispri~a mi pri~u kako je njegov poo~im prethodne zime ubio mamuta. "Los pela manse, miHaidar, mi Haidar lo li wos."

Bio je to lep de~ko, sna`nog izgleda, sa lakim osmehom i brzim plavo-crnim o~ima boje neba u sumrak.Nije mnogo podse}ao na drugu decu Alaloija koju sam video. Kada sam mu se nasme{io, sva stidljivost mu se utrenutku istopi. Ponosito me je gledao, kao da me zna ~itavog ìvota.

"Boja Katarininih o~iju, pro{aptah u sebi. "Kako se zove?" upitah rapavim, nesigurnim glasom.De~ko se nasme{i i pokaza ravne, bele zube. "Padda", re~e, "ni luria la; ti los mi lot-Padda?" - ("Dobro

do{ao, o~e - jesi li mi ti stvarno otac po krvi?")"Nemogu}e", promucah zbunjeno, iako sam znao da je u ovoj ~udnoj vaseljeni u kojoj obitavamo malo

toga nemogu}e.Soli mi {kripavo pri|e kroz sneg i dohvati me za ruku. "On mi ne moè biti sin", pro{aputah mu u uho.

"Anala je izvadila fetus iz Katarine dobrih ~etrdeset dana pre nego {to je bilo vreme. Se}a{ li se? Nije mogao dapreìvi."

"Nije li?" promrmlja on i okrenu se de~aku. "^vrst je kao dijamant. To je moj unuk. îtava loza Solijevih -te{ko nas je ubiti, zar ne?" Zastav{i za ~asak, on dodade: "Pogledaj ga! Seka~ ti je uobli~io lice, ali ti nije diraohromozome. Kako moè{ da sumnja{?"

Po~istio je par~e leda sa svoga krzna i ispri~ao mi {ta se dogodilo. "Kada su videli da im prilazim, Devakisu se iznenadili. A onda su oni mene iznenadili, jer su priredili gozbu meni u ~ast. Pekli su mamuta - proteklihgodina imali su sre}e sa krdima mamuta, iako je jedan veliki mu`jak zgazio Jurija pre dve godine i zdrobio mulobanju. Ali svi su se se}ali {ta je Juri rekao onog dana i zato su mi poèlili dobrodo{licu. Oprostili su mi, moè{ lito da zamisli{, pilote?"

"Tuwa wi Lalunye", oglasi se de~ak i obliznu usne, gledaju}i nas. O~igledno je mislio da mi Soli pri~a omamutskoj gozbi.

Soli protrlja potiljak i produì. "Anala mi je rekla. Za de~ka. Nijedna èna Devakija nije o~ekivala da }epreìveti, ~ak ni ândra, koja ga je pazila nakon {to je Katarina... nakon {to smo se vratili u Grad. Ali preìveo je.Pravo ~udo, zar ne?"

Gledao sam de~aka dok se igrao i gurao malo koplje od kosti u zakrivljenu pesnicu lutke... Njegova dugabrada, video sam, mogla je biti moja brada pre nego {to sam se pretvorio u Alaloija; talasasta kosa mu je bilacrna i pro{arana ri|im.

"Ali oni su ubili Katarinu!" uzviknuh. "Zvali su je satinka. Za{to nisu udavili bebu i zakopali je podsnegom?"

"Nije to njihov na~in, zar ne?""Nikada nisam ni pomislio da je mogao preìveti. Nikada to nisam video. Nikada nisam ni pomislio.Soli se po~e{a po krvi ispod nosa i zaka{lja. "Bio je izdr`ljiva bebica, reko{e mi. ândra mi je ispri~ala da

je retko plakao, ~ak i kada je ispekao ruke na {kriljcima."Zatreptah umorno o~ima. "Katarina... Pre nego {to je umrla, morala je videti da }e de~ak preìveti. Za{to

mi nije rekla?""Skrajerska posla.""Kako se zove?" upitah potom, zaboraviv{i da Devaki ne nadevaju imena deci dok ova na napune bar

~etiri godine."Jo{ mu nisu dali ime", odgovori Soli, "ali Hajdar pri~a da bi da ga nazove Danlo Mla|i, prema dedi. To

jest, prema Haidarovom dedi."Zatvorio sam o~i i zavrteo glavom. "Ne", rekoh odlu~no. "Bi}e pilot, a ljudi }e ga zvati Danlo Mirotvorac

zbog toga {to }e povesti misiju za Vild. Nau~i}e brojeve i geometriju, a imena zvezda jo{ uvek ne zna, ali }e...""Ne", usprotivi se Soli blago. Zatim se okrenuo prema de~aku, koji be{e zavukao ruku u ko`nu vre}u,

izvadio baldo orah i gurnuo ga u usta. Zdrobio ga je izme|u svojih tvrdih malih zuba i nasme{io mi se."On mi je sin!" povikah gnevno."Ne, on je sada Haidarov sin. Njegov usvojenik, istina, ali on ga voli kao i sve ostale sinove. Haidar je

jedini otac za koga zna. Bi}e dobar...""Ne!" uzviknuh ponovo i napravih korak prema sankama. "On mi je sin, i kada prvi put vidi Grad,

povika}e: 'O~e, stigao sam ku}i!'"Soli zavrte glavom i pokaza prema crti debelog, rebrastog leda nad obalom. Haidar, Vemilo, Seif, Jonat i

ôklos stajali su po plavim ispup~enjima i komadima kore i gledali nas. Bili su odeveni u lova~ka krzna, a svakood njih nosio je koplje za rundavce. Digoh otvorenu {aku prema njima, ali mi samo mali ôklo - vi{e nije bio takomali - uzvrati osmeh. ôklo mi se uvek dopadao.

Soli nastavi sa pri~om: "Kada sam u{ao u pe}inu i kada mi je Anala pokazala de~ka, rekla je da je Haidaroti{ao sa Vemilom i ôklom u lov na rundavca. Zbog toga mi je trebalo toliko dugo da se vratim, jer je trebalopitati Haidara. Kada se Haidar vratio iz tog lova, rekao je da bih ja mogao da povezem de~aka na sankama. Dase oprosti - Haidar je to rekao, razume{ li? Rekao je da de~ak treba jednom da vidi svog oca po krvi pre nego {tose zauvek oprosti."

Zurio sam u sneg, jer sam znao da }e Soli to re}i, pa ipak sam bio o{amu}en kada je to i izgovorio.Pri{ao sam sankama i podigao de~aka. Bio je teì nego {to je izgledao.

"Padda", re~e on. Neobi~an izraz pre|e njegovim licem, i on mi dugim prstima pro|e kroz bradu,razgledaju}i crvene vlasi koje je tamo na{ao. "Padda", ponovi on. Ali nije bilo ose}anja u njegovom glasu.Izgovorio je Devaki re~ za oca kao da je u pitanju neka apstrakcija, kao da je nau~io ime neke ~udne noveìvotinje.

"Danlo", rekoh {to sam ne`nije mogao i poljubih ga u ~elo koje je imalo isti oblik kao moje nekada. "Mojsin."

Spustio sam de~aka na sneg, a on otr~a do ku}ice i otpuza kroz tunel da vidi {ta bi mogao tamo da na|e.Digoh pogled prema nebu, }utljivom i plavom iznad mene. Te{ko progutah, jednom ili dvaput. O~i su mi goreleod bola; bio sam iznena|en da su suve kao ledeni vazduh oko mene. Mo`da, pomislio sam, moja prokleta,izobli~ena du{a vi{e nije sposobna za suze.

"Ne mogu ga povesti sa sobom", upitno se obratih Soliju."Ne.""Moj sin - odra{}e misle}i da je deformisani Alaloji."Soli protrlja nos i ni{ta ne odgovori.Iz ku}ice dopre razdragani kikot. Otpuzao sam kroz tunel i nasme{io se Danlou, koji je sedeo na uzglavlju

moga kreveta. Na{ao je Vreme~uvarovu knjigu. Okretao je jednu po jednu stranu, prstom poku{avaju}i da dohvatislova, kao da misli da su crvi}i.

Pogledah kroz senoviti, ledeni vazduh ku}ice na beskona~ne mogu}nosti i ugrizoh se za usnu. Blago,izvukoh knjigu sa njegovog krila. "Li los knjiga", procedih kroz zube.

Bio je ljut na mene zato {to sam mu oduzeo novu igra~ku. Dugo je piljio u mene. Upla{ih se besa kojisam spazio u njegovim o~ima, besa koji se usecao u mene poput koplja. A onda mu se radoznalost vrati i on senasme{i. "Ki los kiga?" upita me.

"Knjiga", objasnih mu, "to je samo skupina ukra{enih listova vezanih skupa. Ni{ta bitno. Ba{ ni{ta."Kasnije, kada sam natovario sanke, dok je Soli drào Danla za ruku radi kratkog puta nazad prema obali,

pro{aputao sam Soliju u uvo: "Nemoj da mi sin odraste u neznanju. Reci mu da svetla na nebu nisu samo o~imrtvih. Reci mu za zvezde, vaì?"

Okrenuo sam sanke prema istoku i dohvatio tvrde, smrznute oslonce."Da", re~e Soli, "Re}i }u mu.""Zbogom, Danlo", rekao sam kada sam se sagao i podigao ga u vazduh. Zbog toga {to mu je kosa tako

lepo mirisila poljubio sam ga jo{ jednom. Dograbio sam Solijevu golu {aku i rekao i njemu zbogom."Da, zbogom", otpozdravi mi on. A onda u~ini zapanjuju}u stvar. Sna`no me je povukao za ruku i naglo

se sagao kada sam se ja skoro zateturao. Poljubio me je jednom, ~vrsto, u ~elo. Osetih kako mu njegove ispucaleusne peku hladnu koù; do dana dana{njeg ose}am kako me peku. "Padaj daleko i padaj sre}no, pilote", re~e.

Podviknuo sam psima i poterao sanke niz vetar u blistavu sne`nu ravnicu koja se otvarala preda mnom.Nisam se nijednom osvrnuo, iako sam se ~esto osvrtao u mislima i snovima. Nisam verovao da }u ih ikada vi{evideti. Nikada, do|e {apat, nikada vi{e. Vazduh je bio tako hladan i gorak da su mi o~i bile pune suza pre nego{to sam pre{ao pola milje prema Nikadiji.

Dolazim, do kraja svoje pri~e. Malo se toga moè re}i o mom putovanju ku}i. Psi i ja pojeli smo baldoorahe i meso mamuta i posle toga smo bili gladni. Iako sam otvorio mnogo aklija da lovim tuljane, vi{e nisuskakali na moje koplje. Uglavnom je bilo vrlo hladno. No`ni prsti su mi se dvaput smrzli; do dan danas moji no`niprsti ne podnose hladno}u. Kada sam bio gotovo nadomak Grada, me}ava me zate~e nespremnog. Petnaestdana sam leào u{u{kan sa svojim polusmrznutim psima u sne`noj ku}ici napravljenoj na brzinu, ~itaju}iVreme~uvarovu knjigu i oslu{kuju}i oluju. Arne i Bela uginuli su pored mene od promrzlina i gladi. Ostavio sam ihsahranjene u snegu.

Negde je zabele`no da se devedeset prvog dana duboke zime godine 2934. Malori vi Soli Ringes, neuspev{i u svojoj potrazi za Starijim Edama, vratio u grad svog ro|enja. (Re~eno mi je da se tako zavr{ava slavna

Sarojinova fantazija, Neuropeva~i.) Vratio sam se jednoj od najgor~ih ironija svoga ìvota: lordovi i majstori, kao ive}ina ostalih, nisu èleli da poveruju da sam se 'setio' Starijih Eda. Njih nekolicina, naro~ito Lord Utiskiva~,ismevali su me. Odnosno, to su ~inili dok poslednjeg dana godine najve}i od na{ih pamtilaca, Tomas Rejn, nijesvukao svoju odoru, zatvorio o~i i oti{ao da lebdi u jednom od tankova manastira Ruì~aste Materice. Se}anjimase vratio u mra~nu pro{lost. Prizvao je se}anja koja su unutar svakoga od nas i oslu{kivao, onako kako sam jaoslu{kivao, {apat Starijih Eda. Sa rado{}u (i velikim ponosom) nau~io je mnoge druge pripadnike svoje profesijeda ih se sete. Vesti o tom velikom pamtio~enju brzo su se pro{irile Akademijom. Danima nisam mogao da klièmni najzaba~enijim klizoulicama, a da neki isku{enik ne povu~e {kolskog druga za rukav i sa strahopo{tovanjempokaè na mene. âk i neki primernici, koji ni pred jednim ~ovekom ne ose}aju strah, jedva da su smeli da mepogledaju u o~i dok su razgovarali sa mnom. Bilo je to vrlo neprijatno. Zaista, vi{e mi se dopadalo ismevanjenego strahopo{tovanje.

Ubrzo potom Savet lordova me je proglasio Lordom Reda. Smesta sam organizovao ponovnu izgradnjuPe}ina svetlosnih brodova i okolnog grada, razru{enog bombom. Poslao sam robote u planine iza Urkela da isekuvelike koli~ine kamena. Do dvadesetog dana prole}a sredozimlja bili su postavljeni temelji velikog tornja (neki kaùveli~anstvenog). Dok su sivi, sne`ni dani prolazili, igla ruì~astog granita uzdizala se nad novoizgra|enim [upljimpoljima, nad zgradama i kulama onoga {to }e biti nazvano Novim Gradom. Za godinu dana, kada toranj budegotov, bi}e najvi{i u ~itavom Gradu. Nazvao sam ga Solijevim tornjem, na iznena|enje i zgraànje svih koji sumislili da znaju koliko sam mrzeo oca.

Za to vreme poveo sam malu ekspediciju u zape~a}enu Vreme~uvarovu Kulu. Uspeo sam se stepeni{temdo privatne Vreme~uvarove odaje. Sneg be{e napadao kroz razbijene prozore i nagomilao se, prekriv{i stotineVreme~uvarovih satova. Sa~uvao sam satove. Naredio sam da se sneg ukloni, a prozori ponovo naprave, i to odstakla. îtava Kula, odlu~io sam, bi}e muzej.

U podrumu Kule otkrio sam mnogo, mnogo drevnih knjiga, ~itavu biblioteku plesnjivih, u koù uvezenihknjiga. îtao sam te knjige; do dana dana{njeg ih neprekidno ~itam. Kora~ao sam dugim, kamenitim hodnicimakoji su spiralno silazili do najdubljih nivoa Kule. Stigao sam do svoje stare ]elije i pogledao u nju, prise}aju}i se.Otvorio sam te{ka vrata susedne }elije, }elije u kojoj je pesnik-bojovnik napravio pesmu svoje smrti. Ose}ao sezadah pra{ine, ìvotinjskog izmeta i smrti. Na{ao sam njegove bele kosti koje su blistavo o~istila prikradala ~ije surupe i{le duboko ispod zemlje. Njegov crveni bojovni~ki prsten i njegov pesni~ki prsten blistali su na dugim,zakrivljenim kostima prstiju. I tako, pomislih, pesnik-bojovnik je zaista umro. Onda se setih da me je naterao daobe}am da }u mu poslati telo na rodnu planetu. U svoj zbrci rata, zaboravio sam na njega. Naredio sam da muse kosti iznesu i zamotaju u njegov ratni~ki ogrta~. Roboti su isekli kov~eg od crnog mermera i gla~ali ga dok nijezablistao kao ogledalo. Ja sam li~no uklesao re~i pesme njegove smrti u zaglavlje. Isku{enici koji su me gledalikako radim u mra~nom podrumu - a mo`da i svi ostali - mora da su mislili da sam dve tre}ine {enuo pame}u.Kada su mislili da ih ne slu{am, smejali su mi se. Ali oni jo{ nisu razumeli kako je va`no da se mrtvima, svimmrtvima oda po~ast, i jo{ vi{e, da budu upam}eni. Ovde moram da ispri~am o svom obe}anju boginji Kalindi i~udu koje me je nateralo da odrìm to obe}anje. ûdo: pedeset {estog dana la`ne zime, Bardova Blagoslovenapreljubnica izletela je iz mnogostrukosti i spustila se u novosagra|ene pe}ine svetlosnih brodova. Ve} mnogo dana[uplja polja bila su ponovo otvorena za reku {atlova sa dubinskih brodova i daljinskih brodova koji su ìvotodavnakrv Grada. I jedan po jedan, svetlosni brodovi pilota koji su tokom potrage putovali daleko preko galaksije po~e{eda se vra}aju. (Mnogi piloti, razume se, ostali su dosledni potrazi i nisu videli Nikadiju od dana kada jeVreme~uvar obznanio svoj poziv. Njihova imena su cenjenija od svih.) Najpre se mislilo da je i Blagoslovenapreljubnica jedan od tih brodova. Ali onda je jedan pripravnik lemilac prepoznao velika, spu{tena krila i zatupastinos i poslao isku{enika da me obavesti. Sreo sam Barda u Pe}inama, ali je on odbio da odmah objasni ~udo svogpostojanja.

"Bardo!" povikah kada je kro~io iz kabine svoga broda. "Kako je to mogu}e?""Malecki!" Zagrlio me je i potap{ao po le|ima, kao i obi~no. Bio je masivno ~vrst - stvaran - kao i uvek.

Otvoreno je plakao. Krupne suze su mu klizile niz obraze. "Mali druè!" govorio je. "Mali druè! Tako mi boga,dobro je biti kod ku}e!"

"Reci mi {ta ti se desilo. Jesi li sam? Gde je Justina - da li smem da pitam?"Tu`no se nasme{io kada se dohvatio za stomak i zavrteo glavom. Osim blage sedine na slepo~nicama i u

bradi, izgledao je potpuno isto kao {to sam ga se se}ao. "Oh, svakako da moè{ da pita{", re~e on. "Ali ne ovde.Tako sam èdan - dugo nisam ni okusio pivo. Umirem od èlje da mu osetim ukus. Ho}e{ li sa mnom doHofgartena da popijemo ne{to piva?"

Na dan blistavog sun~evog sjaja i toplog planinskog vetri}a oti{li smo do Hofgartena da pijemo pivo isko~. Sedeli smo za ugla~anim drvenim stolom u na{oj omiljenoj odaji koja je gledala na morske litice. Spoljnjiprozori bili su otvoreni da bi pustili unutra vazduh i tople zrake sunca. Sedeli smo kraj prozora, pili svoja pi}a irazgovarali.

"Ah, ovo je ba{ dobro", promumla on i prinese vr~ piva ustima. Oblizao je penu sa brkova i zatim ispio jo{nekoliko krupnih gutljaja. "Tako dobro. Treba da ti ispri~am o Justini. Ona je dobro. Oti{la je na Lekoas, da posetisvoju majku i da drì predavanja u elitnoj {koli. Ne}e se vra}ati u Nikadiju, kakva {teta."

Pijuckao sam svoj sko~, ali mi to nije bogzna kako prijalo. Ukus mi je skretao pa`nju sa va`nih stvari okojima sam morao da pitam Barda. "Po~ni od po~etka", zatraìh. "Kako si preìveo bitku? [ta je bilo sa zvezdom?"

"Da ti pri~am o bici? Kako to da sam jo{ ìv? Postoji jednostavno obja{njenje, prijatelju moj. Bili smospaseni. Entiet nas je nekako spasao - ne znam kako. Jednog trenutka padali smo u srce zvezde i pekli smo se kaocrvi}i na vatri. Umirali smo, razume{. Slede}eg trenutka - pa, bili smo slobodni."

Dokusurio je svoje pivo i naru~io jo{ jedno. Njegovi debeli obrazi bili su vrlo rumeni, od piva ili od toga{to mu je bilo neprijatno, bilo je te{ko re}i.

"A onda?" upitah."A onda smo pobegli, boga mu! Eto, sad sam ti rekao. 'Kukavica Bardo' - to misli{, znam. Na~inili smo

mapiranje nazad do padoputeva, a zatim prema Lekoasu. Nismo mogli da ostanemo zajedno na takav na~in,Justina i ja. Jednom }u morati to da ti opi{em, kakav je to pakao kada izgubi{ sebe u nekom drugom. Jednom.Vreme~uvar je bio u pravu. Ne valja za pilote da dele isti brod. Oh, mora da me mrzi{, malecki, zbog toga {tosam bio takva kukavica!"

Zaista ga nisam mrzeo; voleo sam ga zato {to je kukavica. "Drago mi je {to si ìv", rekoh ozbiljno.Nije hteo da kaè ni{ta vi{e o Justini, i zato sam mu ja ispri~ao sve {to se desilo nakon bitke. Bilo mu je

drago {to je Vreme~uvar mrtav, a jo{ draè {to sam sada ja bio Lord Reda. Zbog mog otkri}a Starijih Eda mu nijebilo drago. Bardo, moj neverni, svetovni prijatelj, do{ao je do toga da nema poverenja u bogove.

"Za{to ne pije{ svoj sko~?" upita on i tresnu rukom o sto. "Pij, malecki, a ja }u ti pri~ati o Entitetu i {ta mi jeu~inio. Ona je razgovarala sa mnom! Ja, Bardo, princ Letosveta i uskoro majstor-pilot, to jest, ako Lord Pilot budesmatrao da to zavre|ujem - govorio sam sa boginjom i vratio se da ti ispri~am!"

Podigoh svoju ~a{icu sko~a. Prineo sam je usnama i omirisao, ali nisam pio, zbog se}anja. "[ta èli{ dami kaè{, Bardo?"

Podrignuo je, a licem mu pre|e kiseli, bolesni izraz. Ve} je bio malo pijan. "Ah", re~e on, "nisam biopotpuno iskren prema tebi. Boginja mi nije rekla da me je spasla sa zvezde. Rekla je da me je stvorila. Prisetila mese, boga mu! Justina i ja - bili smo mrtvi, rekla je. Na{ divni brod uni{ten. Oh, kakva {teta! Eto, malecki, {ta mi jerekla. Rekla je da se prisetila konfiguracije svakog atoma, svake sinapse na{ih prokletih tela i mozgova. Ponovome je stvorila, rekla je, iz vodoni~nog gasa, ugljeni~nih molekula i zvezdane pra{ine. Spasla me je od smrti.Vaskrsenje, rekla je, druga prilika. Da li je to mogu}e?"

"Ne znam.""Da li je mogu}e? Boga mu, reci mi, malecki."Uzeo sam u usta gutljaj sko~a i pustio da mi se te~ni }ilibar sliva preko jezika. Slu{ao sam razgovor

izme|u ~ula i se}anja, se}anja sadrànih u svakom molekulu sko~a. Alkoholi i estri progorevali su svoj put krozruì~aste papile u moju krv. Ukus etra i prodorni aldehidi se}ali su me na planetu Uradet, na kojoj je sko~napravljen pre ~etrdeset godina. Osetih miris krckavih zrna je~ma koja su se pekla nad vatrom treseta, je~menislad koji je fermentirao, da bi sama njegova su{tina bila destilovana u zlatnu te~nost se}anja. Progutah i videh~oveka koji je kosio je~am; ~eli~ni srp mu je odraàvao o{tru, plavu svetlost. Uradetovog sunca. U stabljikama ipolenu je~ma bili su atomi ugljenika, deli}i daha bezborjnih ljudi koji su kolonizovali Uradet. Deli}i Stare Zemlje injenog ùtog sunca, zvezdanog vodonika, kiseonika stvorenog u dalekoj zvezdanoj vatri bez imena koje bi menibilo poznato - grananje se}anja i bi}a bilo je beskona~no, a od razmi{ljanja o granama koje su se preplitale vrtelomi se u glavi. Se}anje o svim stvarima je u svim stvarima. Zaka{ljah se i ispljunuh gutljaj vatrenog sko~a po stolu.Kapljice se rasu{e po uljastom drvetu, lomnikovom drvetu koje je u {umi Alisalije posekao davno umrli crvotrka~.Da, pomislih, ona, boginja, pravila je ~oveka tako lako kao {to bi ~ovek izrezbario omiljenu drvenu lutku koje sese}ao iz detinjstva.

Kroz svest, bogovi stvaraju; stvaranje je sve."Mogu}e je", rekoh najzad.

"Oh, kakva {teta", izusti Bardo. "To je najgora stvar. Kakva {teta, kakva prokleta {teta. Savr{enainformacija je mogu}a, ~ini mi se, i prema tome Bardo nije vi{e ~ovek kakav je nekada bio. [ta sam ja, onda?Kako }u ikada saznati?"

Bio je to stari problem, stari strah. Ali kona~no, ovde u du{i i telu moga starog prijatelja, javila semogu}nost novog re{enja.

"Ti si onaj koji jesi", rekoh mu. "Ti si Bardo, moj najbolji drug. I to je dovoljno."Kapljice znoja blistale su mu na isturenom ~elu. "A ko je Malori Ringes?""Ja sam onaj koji jesam."Obliznuo je rumene usne i tresnuo vr~em o sto. Zavrteo je glavom i kucnuo pilotskim prstenom po

prozoru, rekav{i: "Entitet mi je rekao da treba da ti prenesem poruku, da }u istovremeno biti i glasnik i prokletaporuka. Da te podseti na tvoj cilj. Na {ta je mislila?"

"Obe}ao sam da }u joj se vratiti, Bardo.""Za{to?"Odgurnuo sam ~a{icu sko~a od sebe. Skliznula je gotovo bez ikakvog trenja po vla`nom stolu. "Bi}e mi

te{ko da objasnim, ali }u morati da poku{am. Kalinda je bila pesnikinja-bojovnika pre nego {to je postala boginja.Pesnici, u svom pohodu za savr{enim ljudskim bi}em, nekada davno izmenili su svoje hromozome. Jo{ gore,izostavili su ono {to su smatrali beskorisnim informacijama, tamo i amo po genomu. U svom neznanju, izostavili suvitalnu stvar. I u tome je tragedija. Svaki pesnik-bojovnik, ~ak i Kalinda - naro~ito Kalinda - ne moè da se setiEda. Zbog toga {to tamo gde one u nama {apu}u, u njima nema ni~ega."

"Kakva {teta.""Kalinda - Entitet - ona je ono {to Jeldre nisu èlele: boginja koja je postala ono {to jeste bez prednosti

njihove mudrosti."Nagao se na prozorski okvir da udahne sveèg vazduha. Podrignuv{i jo{ jednom, on upita: "Ali Entitet

mora da je znao kako da dekodira Ede. Pomisli na pilote koji su se izgubili u njoj. Ah, pomisli na mene. Ako jeumela... dakle, ako je stvarno umela da me stvori, onda mora da je bila u stanju da pro~ita svako par~ence mojeDNK."

"Zapravo, ja verujem da ona zna sve o Edama... sada. Ali prekasno je, zar ne vidi{? I pored sve njenemo}i, i pored sve njene slave, ona je pomalo luda.

Ponovo je podrignuo. "Dakle, jo{ ne razumem."Ustao sam i odgurnuo stolicu od stola. "Divan je dan", rekoh. "Hajde da se pro{etamo do obale."Zbog toga {to je bio pijan, obrglio mi je rame rukom i napola se teturao, a napola me vukao ka izlazu.

I{li smo niz ledenu stazu koja se usecala izme|u obronaka prema obali. Ispri~ao sam mu o svom planu dapo{aljem misiju u Vild. Najbolji piloti na{eg Reda, rekao sam, vodi}e misiju. Bi}e mnogo svetlosnih brodova, bi}etu i semenski brod koji }e nositi istori~are, programere, mehani~are, eshatologe, i pamtioce, pre svega pamtioce -punu skupinu majstora koji predstavljaju sve profesije na{eg Reda. Civilizova}emo Vild. Ili bolje, civilizova}emo ipodu~iti divlje ljude Vilda da ne uni{tavaju zvezde. Pokaza}u pilotima dokaz hipoteze, pa }e oni podu~avativarvare ve{tini matematike. A negde me|u ostacima Vilda, majstori sa semenskog broda }e osnovati novuAkademiju, mo`da mnogo akademija u kojima }e se podu~avati novi piloti. Podu~avati, prosvetljavati, otpo~injati -to je moto na{eg Reda, i to }e ostati njegov moto bez obzira na to koliko daleko na{i piloti pali.

"Ali zra~enje Vilda - ono se {iri, zar ne? I {ta je sa Maripenovom zvezdom? I svima ostalima? Na kraju }esvetlost uni{titi ~itavu galaksiju."

"Ne, ne}emo dozvoliti da se ta budu}nost dogodi." Zatvorio sam za trenutak o~i. "Napravi}emo noveoblike ìvota koji ìve od svetlosti. Delom bakterije, delom kompjuteri, delom fotoelektri~ne }elije - roj novog ìvotakroz ~itavu galaksiju, koji }e se hraniti fotonima, {tititi, postati deo ekologije. Takva inteligencija - ne moè{ nizamisliti."

"A onda?" upita Bardo.Stajali smo na obali i gledali prema Fjordu. Ose}ao se miris soli i starog snega, bogati, bezvremeni

ferment mora. Morski led se uglavnom rastopio; talasi su nailazili, penili se i udarali o kamenitu obalu. U vazduhuiznad nas ~uli su se krici dva sne`na galeba. Podizali su se uvis, obru{avali i klizili nad zapenjenim pli}acima.

"Jednog dana", nastavih, "previ{e skoro, napusti}u Grad. Po}i }u do nje, kao {to sam obe}ao. A onda }uporasti. Do}i }e do... sjedinjenja, na neki na~in. Do ven~anja, ako ti se tako dopada. Ako se meni dopada.Usamljena je i pomalo luda i prema tome: nova ekologija informacija. Napravi}emo ne{to novo, ne{to {to nikadanije vi|eno, nikada u okviru ove vaseljene. A postoji jo{ ne{to. To - te{ko je to objasniti - to pretvaranje koga sam

se toliko dugo pla{io, a sada vi{e ne. Zbog tebe, sada vidim. Mi smo ono {to jesmo. Sve, svaka èna, ~ovek, dete,tuljan, kamen, misao, teorema, ~estica pra{ine - sve se ~uva, sve se stvara. Eto {ta bogovi ~ine, Bardo."

Birali smo put izme|u stenja i peska, trude}i se da ne nagazimo lepe oblutke i glatke {koljke naplavljenedu` linije plime. Bardo je dahtao i te{ko disao; nagao se napred sa rukama na kolenima. Lice mu je prebledelokao kod autiste. Mislio sam da }e povratiti. "Oh, jadni moj stomak", zagrokta on. "Pio sam previ{e piva." Onda sesetio svog dostojanstva, ispravio se i oslonio na moje rame. Teìna mu je bila vrlo velika, vrlo umiruju}a, vrlopoznata.

Turobno je zurio u vodu, a zatim se okrenuo i zagledao u moje lice. "Pogledaj se! ôvek u telu pe}inskogpra~oveka, a u glavi ve} dve tre}ine bog!"

Udeli; budi samilostan ,rekla mi je Katarina."Bog je samo jedan, a svi smo mi njegov deo", rekoh zami{ljeno.Jedan trenutak je }utao a zatim je podigao kamen i bacio ga u vodu. Kao de~aci, ~esto smo igrali igru

àbica. "Tri àbice", re~e on. Spustio je vla`ni, peskom prekriveni kamen u moju {aku. "Da vidim moè{ li ti danapravi{ ~etiri."

"Ne, Bardo, nisam do{ao ovamo da bismo se igrali àbica."Lice mu se zacrvenelo od besa i on podiè ruì~astu, spiralnu lju{turu i tresnu je o stenu. Razbila se u

par~ad. "Zbog ~ega uvek radi{ ono {to ne treba?" povika on. "Gde ti je ose}aj? Oh, kakva prokleta {teta!""@ao mi je.""Ne, ti si bog, a bogovima, kako mi se ~ini, nikada nije ào.""Ja sam ti prijatelj."Bacio je pogled gore i dole po obali, najpre prema nekoliko isku{enika koji su se dràli za ruke kraj vode,

a zatim prema tuljanima na njihovoj steni. Tu je bilo devet krupnih tuljana koji su se sun~ali sa crnim nju{kamausmerenim pravo u nebo. Spustio je glas, kao da mi odaje tajnu. U dahu su mu se ose}ala isparenja, gorko slatkizadah piva. "Ne, malecki", re~e on. "Moè li ~ovek da bude prijatelj sa prokletim bogom?"

Pogledah talase koji su zapljuskivali obalsko stenje. Sa iskri~ave vode odraàvala se svetlost, boje koje onnije mogao videti. "Da bih ìveo, umirem", pro{aptah.

Mislio sam da me nije ~uo, jer je iznervirano {utirao mokri pesak. Brada mu se skupila uz vrat i nije hteoda me pogleda. A onda re~e: "Ne, ti nikada ne}e{ umreti - nije li to Katarina prorekla?" Zagladio je pregibe svojekamelaike na trbuhu. "Ali ja, Bardo - ja sam samo ~ovek, i ukoliko ubrzo ne nahranim ovo svoje divno telo, ja }use sparu{iti i umreti. Hajda da na trenutak zaboravimo te bolne shatologije i ve~eramo kao ljudi pre nego {topotpuno i{~ilimo. Idemo nazad do Hofgartena da naru~im ve~eru. A posle }u biti ne malo pijan, ve} veli~anstvenopijan. Ide{ li sa mnom, malecki?"

Jer na kraju sami biramo svoje budu}nosti, govore skrajeri."Mo`da kasnije", odgovorih mu. "Trenutno nisam ba{ gladan.Slegao je ramenima, naklonio zvani~no glavu i po~eo da se penje nazad prema Hofgartenu. Gledao sam

kako mi se najbolji prijatelj - taj glasnik bo`ji, to ~udo kreacije - tetura me|u crnim stenama koje je izvajalo more.Istina je, sada znam, sve je kreacija. Kalinda je poslala Barda da me podseti na to. Stvorila ga je iz

se}anja, a jednog dana i ja }u nau~iti tu ve{tinu. Jednog dana, seti}u se Katarine i vratiti je u postojanje, jerbogovi se bave stvaranjem. Svi se bavimo time. Svako od nas - bog, ~ovek, crv u trbuhu ptice, u svakoj na{oj misli,ose}anju i postupku, koliko god oni bili trivijalni ili osnovani - stvaramo ovu ~udnu vaseljenu u kojoj ìvimo.Stvaramo boga. Na kraju vremena, kada vaseljena postane svesna sebe, priseti}e se pro{losti i sve i svako ko jetrpeo bol ìvota bi}e iskupljen. To je moja nada; to je moj san; to je moj cilj.

Stajao sam na obali i sanjario, sa hladnim okeanom pred sobom. Stegao sam pljosnati, glatki kamen kojimi je dao Bardo i zavitlao ga ispod ruke u talase. Udario je u vodu okre}u}i se i zatim odsko~io ~etiri puta.Protekao je samo jedan trenutak izme|u poslednja dva sokoka, a tokom tog trenutka, uzvitlano so~ivo galaksijeprenelo me je hiljadama milja kroz svemir. A sama galaksija nastavljala je svoje putovanje sve dalje od nepomi~neta~ke stvaranja i ja sam padao kroz vaseljenu. Padam do dana{njeg dana, ne u onu naopaku ve~nostnepostojanja i o~aja, ve} kroz drugu vaseljenu, u kojoj su zvezde blistave i nebrojene, a potraga za ìvotom, akove} ne za smislom ìvota, nastavlja se i dalje.

Verujem da svakog trenutka umiremo, ali se svakog trenutka i ponovo ra|amo, idu}i u susretbeskona~nim mogu}nostima. I tako, tog divnog dana la`ne zime, platio sam kona~nu cenu i okrenuo lice vetru.Kao i obi~no, od slane vodene pra{ine sam ogladneo. Oti{ao sam nazad obalom prema svom treptavom Graduda se pridruìm Bardu na ve~eri, da ponovo budem veli~anstveno ljudski, bar jo{ na kratko.

Dejvid Zindel, Nikadija

Documents

Transcript of Dejvid Zindel, Nikadija