CI CENJE OD CREVNIH PARAZITA Ovo je definitivno jedna od prvih stvari koju treba da uradimo sa tenetom. Ci cenje od crevnih parazita ili kako se strucno zove Dehelmintizacija se prvi put sprov odi sa 20 dana starosti. Imajte na umu da ovo ci cenje deluje na trenutne parazite koji se nalaze u crevima psa, tj. moramo ga ponoviti za 20 dana da budemo sigur ni da cemo ubiti i moguce parazite koji su se tek izlegli. Dakle, sledece ci cenje sprovodimo sa 40 dana starosti. Ci cenje majke je takode obavezno u ovom periodu, tj prilikom oba ci cenja mladunaca cistimo i majku. U peridu do est meseci starosti tene treba cistiti jednom mesecno. Posle est meseci starosti, ci cenje teneta vr imo jednom u tri meseca. Nemojte da se zavaravate, cak iako ne vidite crevne parazite u izmetu psa, morate ga cistiti od crevnih parazi ta. Paraziti nekada mogu da borave u crevima a da u izmetu ne primetite njihovo postojanje. Jedini ispravan i siguran nacin da se utvrdi postojanje crevnih para zita je kuprolo ki pregled izmeta psa.Ci cenje od crevnih parazita se najce ce vr i tabletama, mada ima i pasta koje su za t u upotrebu. Da li treba da date celu tabletu ili samo jedan njen deo je povezano sa te inom va eg psa, naime na 10kg te ine psa daje se po jedna tableta (uglavnom). I pak proverite ta pi e na pakovanju tableta. Uglavnom psi ove tablete ne uzimaju sa prevelikim odu evljenjem. Meni je Jelena po ku avala da je "uvali" na razne nacine. Umotavala mi je unku, krila u meso, ali sam ja bila veliki namcor i stalno ih pljuvala. Jednom me je cak uhvatila da sam "k ao" progutala tabletu, ali sam je pljunula cim se ona okrenula. A onda je negde procitala super foru (meni se ovo nije svidelo)! Otvori mi lepo usta, gurne dubo ko tu tabletu, zatvori nju ku i dune u nju. Ja se naravno obli em jer mi se su i nju ka i ta tableta nekako dospe u jednjak. To je veliki rat! Ba ne volim te tablete!Ovo to smo nabrojali su naravno preventivne mere za tite od crevnih parazita. Treba da pratite svog psa i ako vidite da u izmetu ima prisustva glista, obavezno mu dajte tablete za ci cenje od crevnih parazita kao to je opisano gore. Sledece table te mu dajte za dve nedelje i pratite stanje va eg psa. Votite racuna o svom psu! O ko 60% slucajeva oboljenja debelog creva su uzrokovani prisustvom parazita u deb elom crevu. Da biste lak e mogli da pratite kada treba da psu date tabletu, mi smo Vam napravi li malu tabelu! Ci cenje crevnih parazita Starost psa Prvo 20 dana Drugo 40 dana Trece 2 meseca Cetvrto 3 meseca Peto 4 meseca esto 5 meseci Sedmo 6 meseci Osmo 9 meseci Svako sledece Svaka 3 meseca http://www.nemackiovcar.com/ciscenje_paraziti.php NAJCE CA PITANJA U VETERINARSKOJ AMBULANTI1. Da li neophodno da se i pas i macka ciste od crevnih parazita, koliko cesto i za to je cI cenje od parazita uop te potrebno ako se u stolici ne primecuju paraziti i ivotinja ne pokazuje nikakve simptome oboljenja? * Ci cenje pasa i macaka od crevnih parazita, ili kako se strucno ka e - dehelmintiz acija je jako va na mera u za titi zdravlja ivotinja, a jo vi e ljudi. Postoje odre|ene parazitske bolesti koje se mogu preneti sa pasa i macaka na ljude, kao to je na p rimer ehinokokoza, a koje su vrlo opasne i mogu da ugroze i ivot coveku. I po sam u ivotinju, a posebno po mlade ivotinje mo e da bude za ivot opasno ako su zara ene nek im od crevnih parazita. Zbog tih razloga redovno ci cenje pasa i macaka od crevnih parazita je neophodno i odgovornost je svakog vlasnika da titi kako sopstveno zd ravlje i zdravlje svoga ljubimca, tako i zdravlje drugih ljudi i ivotinja. Ci cenje od crevnih parazita se sprovodi prvi put kod ivotinja sa 20 dana starosti. Ci cenje mladunaca se ponavlja sa 40 dana njihove starosti. Prilikom oba navedena ci cenja neophodno je sa mladima istovremeno cistiti i majku. U peridu do est mese ci starosti tene ili mace treba cistiti u intervalima od jednog meseca. Posle est meseci starosti, cI cenje se ponavlja u intervalima od tri do est meseci.Ci cenje na svaka tri meseca se preporucuje tamo gde ivotinja puno vremena provodi sa malom d ecom, u vecim odgaivacnicima, ako pas ili macka puno vremena provode napolju i d olaze cesto u kontakt sa drugim psima i mackama. Ako se pas ili macka dr e u kuci i ako je njihov kontakt sa drugim predstavnicima njihove vrste redi, ci cenje se s provodi na svakih est meseci. Ci cenje ljubimaca od crevnih parazita mora da se vr i iako vlasnik u izmetu ivotinje crevne parazite ne primecuje. Kod vecine odraslih ivotinja paraziti u crevima ivo tinje borave a da ne izazivuja nikakve simptome, niti u izmetu dolazi od pojave vidljivih tragova njihovog prisustva.Jedini metod kojim crevni paraziti sa sigur no cu mogu da se otkriju je mikroskopski koprolo ki pregled izmeta ivotinje. 2. Da li pseca ili maceca dlaka, ako je covek proguta, mo e da dospe u unutra nje or gane coveka i da izazove oboljenje? * Postoji ra irena prica me|u neobave tenim ljudima, da dlaka kucnih ljubimaca, ako je covek proguta, mo e "da putuje" kroz organizam coveka i da dovede do razlicitih bolesti. Opala dlaka je ne iva, i ako dospe u sistem za varenje coveka, organizam ce je ili svariti, ili to je verovatnije, izbacice je sa izmetom u spolja nju sred inu. Opasnost koja postoji za coveka, a ima veze sa dlakama psa ili macke, je mo gucnost da na dlaci psa ili macke postoje jaja nekog od crevnih parazita koja ce zajedno sa dlakom biti uneta u ljudski organizam. Redevno ci cenje od glista (deh elmintizacija) pasa i macaka je najva nija mera za tite zdravlja ljudi od moguce zar aze nekom od parazitskih bolesti. Mera za tite zdravlja ljudi je i davanje psima i mackama higijensko ispravnog mesa, a nikako mesa ili jo gore iznuturica koje na sebi imaju vidljive promene i nisu termicki obra|ene tj. dobro skuvane ili ispec ene. 3. Zbog cega je potrebno da se tenci i macici ciste od crevnih parazita kada oni ne izlaze nikuda van legla i u stolici im se ne vide paraziti? * Bez obzira na to to tenci i macici u prva dva meseca ivota ne napu taju leglo, i ne dolaze u kontakt sa drugim ivotinjama, oni najce ce jesu zara nim crevnim parazitima i zato je neophodno da se prvo ci cenje mladih ivotinja obavi vec sa 20 dana njiho ve starosti. tenci i macici bivaju zara eni infektivnim oblicima crevnih parazita p reko krvotoka majke il kroz posteljicu (transplacentarno), tako da oni i pre neg o to dospeju na svet u sebi nose crevne parazite. Obicno je potrebno oko 20 dana da se iz razvojnih oblika crevnih parazita razviju crevni paraziti na koje deluj u sredstva za ci cenje i zato se i prvo ci cenje preporucuje sa 20 dana starosti mal dunaca. Istovremono sa mladima obavezno mora da se cisti i majka, jer majka jedeizmet svojih mladih, tako da ako se ne cisti i majka, krug infestacije crevnim parazitima se ponovo zatvara. Ci cenje mladih i majke se ponavlja za 20 dana od pr vog ci cenja tj. sa 40 dana starosti mladih, jer je oko 20 dana potrebno da se iz razvojnih oblika crevnih parazita na koje sredstva protiv crevnih parazita ne de luju, razviju oblici crevnih parazita na koje sredstva za ci cenje deleju. 4. Da li treba da cistim od glista gravidnu kuju ili macku i kada? * Vecine sredstava koje se koriste za ci cenje pasa i macaka od crevnih parazita n e preporucuju se za upotrebu kod gravidnih ivotinja zbog mogucih tetnih dejstava n a razvoj plodova. Sredstva za ci cenje od crevnih parazita mogu toksicno da deluju na unutra nje organe plodova, a narocito na jetru i bubrege. Upotreba odredenih p reparata za ci cenje od crevnih parazita dozvoljena je kod gravidnih ivotinja ali s amo uz strog nadzor veterinara i ako veterinar proceni da je ci cenje neophodno. N ajbolje bi bilo kuju ocistiti pre parenja, a sledece ci cenje od glista treba pono viti sa 20 dana starosti tenaca. 5. Culi smo da postoje "srcani crvi" Da li je to istina i da li redovno ci cenje p asa od parazita deluje i na te "srcane crve" * "Srcani crvi" ili kako se bolest strucno naziva Dirofilarioza je parazitarna b olest. To je bolest koja se najvi e opisuje u Americi, ali se sve ce ce javlja i u E vropi. Komarci su glavni prenosioci ove bolesti. Uzrocnik ovoga oboljenja je par azit, mikrofilarija Dirofilaria immitis. Parazit mikrofilarija kojji se nalazi u organizmu komarca, prilikom ujeda komarca biva prenet na psa. Larve mikrofilari je migriraju kroz organizam psa sledecih sto dana.Mladi odrasli paraziti dospeva ju u cirkulaciju domacina. Mikrofilarije se umno avaju u organizmu psa i pocinju d a se gomilaju u desnoj srcanoj komori domacina. I kod macaka je moguca infestaci ja ovim parazitom ali se za sada javlja re|e nego kod pasa. Predpostavlja se da su macke po prirodi otpornije na infestaciju ovim parazitima jer se kod inficira nih macaka u organizmu pronalazi znatno manji broj odraslih parazita nego kod pa sa. "Srcani crvi" mogu dosta dugo da parazitiraju u organizmu psa a da ne dovode ni do kakvih simptoma. Prvi znaci koji se kod obolelog psa javljaju su ka alj, ote ano disanje, zamaranje, pas te ko podnosi svaku fizicku aktivnost. Vrlo cesto dolazi i do porasta telesne temperature. Ako se bolest pravilno ne dijagnostikuje i ne l eci, pas posle perioda bolovanja uginjava. Dijagnoza ovoga oboljenja zahteva citav niz pregleda obolele ivotinje koji ukljuc uju fizicki preged, rentgenolo ki pregled, pregled uzoraka krvi i imunolo ke testove . Na alost, dijagnoza ovoga oboljenja cesto biva postavljena tek prilikom obdukci je ivotinje. Postoje protokoli lecenja i preparati koji se koriste u terapiji ovoga oboljenja , neki od njih su na bazi arsenika. Ba zbog toga, terapiju mora strogo da sprovod i veterinar koji je upoznat sa prirodom ove bolesti i njenom terapijom. U podrucijima gde se ova bolest cesto javlja preporucuje se preventivno davanje sredstava koja deluju na ove parazite na svakih est meseci. U na oj zemlji nije jo vek dobro proucena rasprostranjenost ove bolesti tako da se op ta profilaksa pasa za dirofilariozu ne vr i. uNikoleta Novak, veterinar specijalistahttp://www.vetnovak.com/vise.asp?clanak=42 PreventivaPod preventivom podrazumevamo zastitu pasa i macaka od pojave nekih oboljenja. N ajcesce se ovaj pojam kod vlasnika pasa i macaka poistovecuje sa vakcinacijom al i nista manje bitna nije ni preventivna zastita od crevnih i koznih parazita. VAKCINACIJA Vakcinacijom smanjujemo mogucnost pojave vrlo opasnih zaraznih oboljenja koja mo gu ozbiljno da ugroze zivot pasa i macaka.Vakcinacija se najcesce vrsi polivalen tnim vakcinama sto znaci da postoji vise antigena kombinovanih u jednoj injekcij i koji stimulisu razvijanje imuniteta za vise bolesti. Tipicne vakcine su sa oznakama DHLPPCv. Ove oznake nam pokazuju bolesti za koje se podstice imunitet. D-canine distemper virus (stenecak)-virusna infekcija H-hepatitis-virusna infekcija uzrokovana sa dva srodna virusa koji napadaju jetr u L-leptospiroza-bakterijska infekcija koja napada bubrege.Jako je bitno da ova bo lest je prenosiva i na ljude. P-parainfluenca-virusna infekcija koja zajedno sa Hepatitis virusom moze prouzro kovati infekciju gornjeg respiratornog trakta P-parvoviroza-najcesca virusna infekcija koja napada sluznicu intestinalnog trak ta Cv-corona-virusna infekcija slicna parvovirozi ali ne tako fatalna Vakcinacija se vrsi sa 6 nedelja, nakon cega sledi davanje jos jedne ili dve vak cine u razmaku od 2-4 nedelje u zavisnosti od preporuke veterinara. Davanje godi snje vakcine se vrsi prve godine a zatim svake 3 godine.U Srbiji i Crnoj Gori ob avezna je godisnja vakcinacija protiv besnila svake godine. Kuja stvara antitela kao odgovor na unosenje inaktivisanih antigena i preko mlek a ih predaje stencima koji na taj nacin sticu pasivni imunitet.DEHELMINTIZACIJA Ovaj pojam oznacava ciscenje pasa i macaka od crevnih parazita. Crevni paraziti pasa i macaka su zarazni i za ljude pa je ovaj postupak veoma bitan za vlasnike pasa. Pored obicnih glista koje mogu i da se vide u izmetu, stenci i macici su pren osioci i veoma opasne pantljicare koja kod ljudi izaziva ehinokokozu-veoma opasn o oboljenje. Ova pantljicara je veoma mala pa se i ne vidi u izmetu pasa i macak a kod kojih boravi samo u digestivnom traktu za razliku od ljudi kod kojih moze da dovede do ozbiljnih problema na nekim vitalnim organima kao sto je npr. jetra . Ovo su dovoljni razlozi da jednostavnim davanjem tableta, na preporucene inter vale od strane vaseg veterinara, zastitite i vaseg kucnog ljubimca i sebe. Kako prepoznati psa zarazenog "glistama"? Promene koje izazivaju ovi paraziti mo gu da se krecu od proliva i povracanja, ponekad i sa parazitima u sadrzaju, pa d o promene opsteg stanja-suve dlake, mrsavljenje, apaticnost. Medutim, problem je sto vecina parazita samo kao odrasli oblici zive u digestivnom traktu pasa i ma caka a da se kao larve nalaze u obliku cista negde u organizmu pa tada i ne mora biti vidljivih simptoma. Ipak najjednostavniji nacin je pregled izmeta koji cevas veterinary uraditi i bez mnogo muke otkriti da li postoje jajasca ovih paraz ita i odrediti vrstu parazita.KONTROLA BUVA Unistavanje buva nije veliki problem ali kako zastititi psa ili macku da ih ne d obiju ponovo jeste. Na srecu postoje preparati koji uz pravilnu upotrebu mogu na praviti zastitu i do tri meseca od ove napasti ali i mesec dana od jednog drugog koznog parazita-krpelja..Ovi preparati imaju drugi problem-cenu. Ako se zbog to ga odlucite za koriscenje preparata koji ce samo trenutno unistiti buve potrebno je da se ipak pridrzavate nekih principa-ne tretirati mlade, skotne ni bolesne zivotinje, pored tretiranja same zivotinje potrebno je tretirati i sredinu u koj oj pas boravi. Nekad i pored svraba koji izaziva ujed buve moze da se javi i alergija koja se m anifestuje crvenilom i otokom koze koju je potrebno leciti.Veterinar ce uz nalaz buva ovu alergiju,koja je vrlo cesta kod pasa,vrlo brzo i lako resiti uz vasu p omoc i pridrzavanje dobijenih saveta. http://www.veterinakg.co.rs/ordinacija/preventiva.htmlCi cenje od crevnih parazita i displazija kukova Odgovara: Ana Jovanovic, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovica 1v, B eograd P: Imam veliki problem. Kupila sam 5 nedelja staro tene labradora. Pocela sam da primecujem da drhti i da ne hoda dobro, zvala sam veterinara i on je rekao da su gliste. Tako je i bilo, 4 dana smo ga cistili od glista, stra no koliko ih je ima o. Par puta se desilo da je jako drhtao i izlazila mu pena na usta, ali je stoja o na nogama. Posle je poceo da vuce zadnje dve noge, a sada jedva se pomera, sam o spava i le i, jede normalno ali je jako tu an, oci su mu suzave i jedva gleda, mal aksao je. Veterinar je posumnjao na displaziju kukova, ali je rekao da mu damo j o anse 10 dana. Pije kafortan tablete 1 na dan. Jako sam zabrinuta jer uop te ne izg leda dobro. A kad jede stavi glavu na tanjir i le eci jede. Jako je stra no gledati kako se muci. Volela bih da me posavetujete, ili da ka ete bi moglo da bude. Da li da promenim veterinara? Ne bih volela da ugine. Jako s am zabrinuta! Pomozite. Hvala, Renata. O: U ovakvim slucajevima, kada se na osnovu klinicke slike ne mo e doneti konkretn a dijagnoza, neophodno je da se urade jo neke dodatne analize, koje veterinaru da ju vi e informacija. Krvna slika, biohemijske analize krvi, rendgenska dijagnostika, ultrazvucna dija gnostika, parazitska pretraga fecesa, mogu znatno pomoci pri postavljanu dijagno ze. Od velike je va nosti i anamneza, tj. odgovoriti veterinaru na sva pitanja koj a mogu biti znacajna: cime se pas hranio, koliko je obroka imao, kakvog je apeti ta, da li je dehelmintisan, izgled urina i fecesa, frekvencija uriniranja i defe ciranja, raspolo enje psa itd. Kod infestacije crevnim parazitima, ispoljavanje klinickih simptoma varira od st taepena infestacije, starosti ivotinje i njenog op teg zdravstvenog stanja. Pri inten zivnoj infekciji zapa a se mr avljenje, anemija i poremecaj digestivnog trakta. Apet it je obicno smanjen, cesto i izopacen, proliv se smenjuje sa zatvorom i u izmet u se cesto mogu primetiti izbaceni paraziti. ivotinje cesto povracaju i u povrace nom sadr aju se katkad mogu primetiti paraziti. Takode, dolazi do zaostajanja u ra stu, povecanja obima trbuha i stanja slicnog rahitisu. Za vreme migracije veceg broja larvica kroz pluca, mogu se zapaziti znaci bronho pneumonije. O crevnim parazitima pasa i ci cenju od parazita smo pisali ovde, ovde i ovde. O displaziji kukova smo pisali ovde. Savetujem vam da psu obezbedite to kvalitetniju hranu, jer ste naveli da mu je ap etit ocuvan, kako bi konzumiranjem iste uneo u organizam sve to mu je potrebno. Od hrana superpremium kvaliteta Vam preporucujem Brit Care (Brit Care Puppy All Breed), Hill's, Royal Canin, Trainer, Pro Plan itd. Neophodno je da tene odvedete kod veterinara, kako bi ga iznova pregledao, a spec ijalnim metodama pregleda upotpunio dijagnosticki postupak. Nakon pregleda i konsultacije sa veterinarom, mo ete koristiti hrane koje slu e za o poravak tenadi nakon bolesti Hill's P / D. Medicinska hrana P/D utice i na pravil an razvoj kostiju tenaca velikih rasa. Ova hrana je pripremljena u vidu granula, a granule mo ete omek ati potapajuci ih u vodu ili ih preliti razbla enim sadr ajem A/D konzerve.