DECA KOJA ZAHTEVAJU DODATANU PAŽNJU : Deficit pažnje...

DECA KOJA ZAHTEVAJU DODATANU PAŽNJU :

Deficit pažnjeDeficit pažnjeHiperaktivna deca

Kako se ponaša dete sa poremećajem pažnje?

• teško usmerava i održava pažnju• pažnja mu lako skreće• ne obraća pažnju na detalje i pravi nehajne greške• gubi školski pribor, zaboravlja da preda domaći zadatak• ima teškoće da završi školski i domaći rad• ima teškoće da sasluša drugog• ima teškoće da isprati višestruke zahteve koje mu odrasla osoba postavi• nepromišljeno daje odgovore na postavljena pitanja• nepromišljeno daje odgovore na postavljena pitanja• nestrpljivo je• vrpolji se• napušta mesto na kome sedi i trči unaokolo, ili se preterano penje• deluje kao da je uvek spremno na akciju, „besno” je• previše priča i teško mu je da se tiho igra• meša se i prekida druge dok govore ili nešto rade.

http://www.uskolavrsac.in.rs

� Ono je uznemireno ali se u toj uznemirenosti ne vidi smisao� Zbog brzine ruši stvari oko sebe� Sve što čuje želi da vidi� Pažnja mu se pobuđuje bez ikakve selekcije ili skale

vrednosti, koja bi nekim sadržajima davala prednost, a nekezanemarivala.

� Stalno je u pokretu, sve dodiruje i ne može duže vreme da sedi na jednom mestu

� Govori, peva i šapće samo sebi� Govori, peva i šapće samo sebi� Pogrešno tumači jednostavne izjave, ne razume mnoge reči

i rečenice� Može ponoviti izjave koje su mu rečene pre dosta vremena,

a ne može ponoviti one koje su rečene nedavno� Prelazi s jedne aktivnosti na drugu i retko kada završava

započete zadatke� Nije sposobno da sledi uputstva koja se daju celoj grupi

• Za ovu decu je tipično dadeluju neumorno, ne iscrpljujući se svojomjurnjavom... stalnom, neosmišljenom aktivnošću.

• Međutim, kada im se dazadatak da neštozadatak da neštoosmišljeno rade, na primer, da marširaju kao vojnici, ilida crtaju nešto što zahtevapreciznost pokreta i krajnjupažljivost, ona se zamoreznatno pre druge dece.

• Kod odraslih licahiperaktivnost se sreće u razlicitimstresnimsituacijama, a situacijama, a posebno kod nekihduševnihporemecaja kao sto

su histerija i manija.

Šta je to ADD-ADHD?

• To su skraćenice za attention deficit disorder-attention , deficit hyperactivity disorder.

• U prevodu na srpski: deficit pažnje, sa ili bez• U prevodu na srpski: deficit pažnje, sa ili bez

hiperaktivnosti.

ADD/ADHD DEFICIT PAŽNJE I HIPERAKTIVNOST KOD DECE

(Osobenosti-Dijagnostika-Tretman)http://www.biofidbek.com

• sve veći procenat dece kod koje je dijagnostifikovan deficit pažnje uizveštajima američkih i kanadskih zdravstvenih organizacija– taj procenat se sa 2,8 % 1990 god. popeo na 5% 1995.

– Po novijim istraživanjima od 7-10% dece uzrasta od 5-18 god. imadijagnozu ADD ili ADHD.

• Poremećaji pažnje se sa većom učestalošću javljaju kod dečaka (3:1 u odnosu na devojčice. Po nekim istraživanjima odnos je čak 6:1 do10:1). do10:1).

• Statistike zapadnih zemalja govore da ADHD zauzima oko 70% odukupnog broja dijagnoza koje dobijaju deca.

• Longitudinalne studije pokazuju da ovi problemi u 70% slučajeva ne nestaju sa odrastanjem, mada se hiperaktivnost, ako je deoproblema, smanjuje nakon puberteta

http://www.biofidbek.com

• Te studije pokazuju i to da su, bez adekvatnog tretmana, deca sa poremećajima pažnje u daleko većem riziku od: neuspeha u školi, ili uspeha ispod njihovih intelektualnih sposobnosti, ponavljanja razreda, izbacivanja iz škole.

• Statistike pokazuju da je – 20-30 % takve dece imalo sukobe sa zakonom,

– da nakon punoletstva imaju daleko veći broj ( 4 puta više od onih bez ADD) saobraćajnih prekršaja u kojima je neko povređen,

– da je učestalost razvoda u porodicama gde deca imaju ADD dvostruko veća,

– da je učestalost razvoda u porodicama gde deca imaju ADD dvostruko veća,

– da je veća sklonost ove dece prema bolestima zavisnosti...

• Deca sa ADD problemima su, od strane nastavnika i sredine u kojoj žive, često doživljena kao lenja, bezobrazna,nevaspitana, nemirna...što u velikoj meri utiče na njihovo samopoštovanje i formiranje negativne slike o sebi.


• ADD je skup osobina koji odražavaju detetov urođeni, neurološki zasnovan temperament.

• U “paketu” ADD osobina ima, naravno, i pozitivnih: spontanost, kreativnost, sposobnost da se hiperfokusiraju na neki zadatak koji sami odaberu.

• A ima i osobina koje mogu pretstavljati potencijalni problem: Selektivna pažnja, potencijalni problem: Selektivna pažnja, pometenost, impulsivnost i, ponekad, hiperaktivnost

• U zavisnosti od toga kako je dete sa tim osobinama opaženo i oblikovano od strane roditelja i vaspitača, ova kombinacija predispozicija se može razviti kao njegova prednost ili nedostatak.


ADD-ADHD-Poremećaji pažnje kod dece uglavnom se

ispoljavaju kroz 4 osnovne karakteristike ponašanja:

1)1)SelektivnaSelektivna pažnjapažnja: deca sa ADD funkcionišu u dvaekstrema pažnje, za razliku od većine čija se pažnja održava u srednjim vrednostima veći deovremena. vremena.

• Ona mogu imati ekstremni fokus pažnje, ali samou situacijama koje su za njih nove i interesantne(najčešće su to video igrice ili gledanje T.V.), iizrazito lošu koncentraciju kada su u pitanjusvakodnevne školske aktivnosti.


2)PometenostPometenost: lako im se pomete tok misli, privuče ih i odvuče bilo koja spoljašnjastimulacija, ili bujica ideja koje nisu u funkcionalnoj vezi sa zadatkom koji obavljaju.

3)ImpulsivnostImpulsivnost: akcija ide pre refleksije, što ih3)ImpulsivnostImpulsivnost: akcija ide pre refleksije, što ihčesto dovodi u opasnost i nevolje.

4) HiperaktivnostHiperaktivnost. Preterana aktivnost koja je neprikladna situaciji.


Česte prateće osobine ADD

• Intenzitet emocija- ADD decu često opisuju kao preteranoemotivnu decu koja prave probleme. Osobe sa ADD strukturom teško odvajaju svoja trenutna osećanja odsadržaja koji pokušavate da im prenesete.

• Skolonost ka preteranom reagovanju- Deca sa ADD • Skolonost ka preteranom reagovanju- Deca sa ADD strukturom sklona su preteranom reagovanju sa minimalnim povodom (drugima izgleda da je povod minimalan, ali njima izgleda kao maksimalni razlog za reakciju). Roditelji su često u čudu kako brzo dete može, «iz čista mira», da dođe do emotivne erupcije, a da se, za pet minuta, opet ponaša kao da se ništa nije desilo.


• Vođeni momentom- vođena samo onim što se dešava u sadašnjosti. Ona ne uče iz prošlosti, i ne razmišljaju o malčice daljoj budućnosti. Zaboravljaju pravila koja su učila u prošlosti, ne razmišljaju o posledicama koje njihove aktivnosti mogu imati u budućnosti. Kada su u neprilici, reći će bilo šta, neku nebuloznu laž, samo da se trenutno izvade iz problema, iz trenutne neprijatnosti. Važno je da se oslobode tenzije u sadašnjosti, a budućnost im nije ni na kraj pameti

• Potreba za čestim nagradama i pohvalama - Kod njih ne • Potreba za čestim nagradama i pohvalama - Kod njih ne pale retke i odložene nagrade. Da bi sistem nagrađivanja dao efekta u vaspitanju, nagrade i pohvale moraju biti veoma česte. To znači na svakih nekoliko minuta. Vremenom se može smanjivati učestalost negrada-pohvala


• Loš rukopis- veoma česta pojava kod dece iodraslih osoba sa ADD strukturom. Roditelje inastavnike zbunjuje to što deca mogu imatiodličnu motornu koordinaciju, mogu odlično dacrtaju, ali im je rukopis nečitak

• Dosada, «smaranje»- Od svakog deteta ćetepovremeno čuti da mu je dosadno, ili kako se to danas kaže «smorno», nešto što radi. Deca saADD strukturom će to reći za gotovo svakuaktivnost. Ona ne podnose stvari koje se odvijaju sporo.


• Ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti - Kod ADD struktura postoje ekstremna kolebanja pažnje, nivoa uzbuđenja, osećanja i radnih sposobnosti. Iako kada pomislimo na ADD-ADHD decu obično zamislimo dete koje je impulsivno i hiperaktivno, možemo reći da su ADD strukture veći deo vremena zapravo pod niskim nivoom fiziološkog uzbuđenja. Zato im je i potrebna stalna stimulacija da bi im održala pažnju i nivo budnosti.

• Slaba sposobnost da se saslušaju drugi- «Na jedno uvo • Slaba sposobnost da se saslušaju drugi- «Na jedno uvo uđe-na drugo izađe» je izreka koja dobro pristaje osobama sa ADD strukturom. Pored nestrpljenja da se saslušaju drugi, ono što se čuje brzi «izvetri», zaboravi se.


• Zaboravnost- Osobina koja se uklapa sa prethodnom. Ono na šta dete nije obratilo pažnju, što mu je samoprošlo kroz glavu, brzo se i zaboravlja. Nije ništaneobično da takvo dete zaboravi u školi jaknu ili čakcipele, knjige, sveske, šta ima za domaći.

• Loš osećaj za vreme- ADD klinci mere vreme prema svom interesovanju, a ne prema satu. Imaju veoma slabo razvijen osećaj za to koliko je vremena stvarno prošlo u određenoj aktivnosti. Još slabiji im je smisao za uvremenjenost neke aktivnosti. Obično sve rade u pogrešno vreme.http://www.biofidbek.com

• Egocentrizam- nesposobnost osobe da

se stavi u poziciju druge osobe, da pogleda na situaciju iz ugla gledanja drugoga. Deca sa ADD strukturom će se često žaliti da neko prema njima nije bio fer. Vršnjaci, nastavnici ili roditelji. Kada saslušate njihove žalbe, jasno možete saslušate njihove žalbe, jasno možete videti da je dete doživelo tuđe ponašanje kao nekorektno zato što je očekivalo da i drugi misle i osećaju isto što i ono.


Svetla strana ADD-ADHD-Spontanost (umesto impulsivnosti)

-Kreativnost (čak i kad luta po raznim oblastima. Malo discipline i doslednosti, kada se razviju, mogu dovesti do izuzetnih postignuća)

-Brzo mišljenje: Sposobnost da se vidi šira slika, suština, da se brzo uoče skrivene veze između pojava.

-Hiperfokus: Intenzivna koncentracija na nešto što ih interesuje

-Upornost: jedan od aspekata liderske strukture

-Visok energetski naboj: može voditi do hiperproduktivnosti


Razlika između hiperaktine i nestašne decedece

Prof. dr Svetomir Bojanin, dečji psihijatar,http://www.yumama.com/dete/

• Hiperaktivno dete je zarobljeno u svojim nemirima. Ono se jednako ponaša i kada odemo u goste i kada gosti dođu kod nas.

• Uvek je onako kako se očekuje: • Uvek je onako kako se očekuje: neorganizovano i izvan atmosfere koja vlada u datoj situaciji.

http://www.yumama.com/dete

• Nestašno dete ume da bude samo. Ume da se zaigra gradeći i razgrađujući svoje kombinacije igračaka. Ume da se igra i sa drugima u tišini - u skladnom radovanju, u živahnosti akcija. Ono je slobodno u živahnosti akcija. Ono je slobodno u svojim načinima odnosa prema drugima i prema sebi.

http://www.yumama.com/dete

Tretman ADDTretman ADD

� Strategije za modeliranje ponašanja (Praktični načini da se oblikuje ponašanje deteta kako bi naučilo da samo vodiračuna o sebi i svojim obavezama.

Osnovni zadatak vaspitača nije da kontroliše dete, već da ganauči kako da samo kontroliše sebe.

Boreći se protiv kontrole koju vaspitač sprovodi nad njima, ADD deca (a često i deca bez ADD) ne razvijaju samokontrolu, većdeca (a često i deca bez ADD) ne razvijaju samokontrolu, većnačine kako da kontrolišu kontrolore.

Često pomaže kada im se jasno predstavi da ono što već činezahteva više energije od onoga što treba da čine, s tim što

naviknuto ponašanje ne dovodi do pozitivnih rezultata.


�Porodično okruženje-podešavanje porodice zauspeh (organizacija porodice prema uživanju u zajedničkom življenju. Dete će imitirati onajmodel za koji oseća da donosi zadovoljstvoživljenja.

�Strategije učenja-metakognitivne strategije�Strategije učenja-metakognitivne strategije(učenje kako da se uči) (Ove tehnike treba dapomognu detetu da nauči kako da efikasnije uči ida preuzme odgovornost za sopstvenopostignuće.


�Psihosocijalni tretman ADHD-a uključuje

� broj bihejvioralnih strategija kao što su: sistem nagrđivanja poenima, tajm-aut

� kognitivno- bihejvioralni tretman samokontrola, verbalne instrukcije upućene sebi, strategije rešavanja problema, strategije podsticanja sebe

http://www.uskolavrsac.in.rs

Zadatak roditelja i vaspitača je da budupozitivni, da promatraju, komentarisu inagrađuju dobro i poželjno ponašanje.

Kako to učiniti?

• Pohvala mora neposredno slediti poželjno ponašanje• Pohvala mora biti povezana s konkretnim ponašanjem• Pohvalite dete smeškom i pogledom, ali i samim• Pohvalite dete smeškom i pogledom, ali i samim

rečima. • Uz samu frazu, pomilujte, zagrlite ili poljubite dete• Primetite i pohvalite dete svaki put kada se dobro

ponaša, nemojte čuvati pohvale samo za savršenoponašanje

• Pohvalite dete i pred drugima.

Saveti nastavnicima i vaspitačima-Smestite hiperaktivno detetu blizu vas.

-Obratite pažnju na način predavanja (jednostavne instrukcije, smanjenobim zahteva, strukturisanost, unapred davanje izvoda iz lekcije).

-Izdvojte najvažnije i to zapišite na tabli.

-Zapisujte domaće zadatke detetu u svesku, inače ih neće izvršiti.

-Pomozite mu da složi svoje knjige pre i posle časa.

-Potkrepite dobro ponašanje deteta.

-Ignorišite neodgovarajuća ponašanja pogotovo ako su u vezi sa nepažnjomili nespretnošću ili sa ciljem privlačenja pažnje razreda.

http://forum.burek.com/index.php/

Saveti roditeljima

-Vaše dete nije bezobrazno, već ima problem.

-Postavite realna očekivanja: ne očekujte perfektne ocene i vanserijske rezultate.

-Nabavite što više društvenih igara i vežbajte sa vašim detetom socijalne veštine.

-Sarađujte sa školom u koju vaše dete ide i pratite njegov plan i program.-Sarađujte sa školom u koju vaše dete ide i pratite njegov plan i program.

-Organizujte vreme van škole do detalja - višak ne organizovanog vremena, veća verovatnoća da će se pojaviti simptomi ADHD.

-Pomozite mu u obavljanju zadatih aktivnosti.

-Nagradite ga za svaki uspešno obavljen zadatak ili pohvalu koju dobije od nastavnika.

http://forum.burek.com/index.php/

DECA KOJA ZAHTEVAJU DODATANU PAŽNJU : Deficit pažnje...

Documents

Transcript of DECA KOJA ZAHTEVAJU DODATANU PAŽNJU : Deficit pažnje...