8/3/2019 DE Novine - Broj 07

1/4

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

jesu optine, grdovi i grd Beogrd, prem

veem Zkonu o loklnoj smouprvi, donetom

2007. godine. Teritorij i sedite jedinice loklne

smouprve odreuje se zkonom. Tkoe, optinei grdovi se osnivju i ukidju zkonom. Osnivnju

i ukidnju jedinic loklne smouprve prethodi

referendum n teritoriji te jedinice loklne

smouprve. Kriterijumi z osnivnje jedinice

loklne smouprve predvieni su zkonom kojim

se ureuje lokln smouprv. Njvii prvni kt

jedinice loklne smouprve jeste sttut (sttut

loklne zjednice). Sttutom grd moe se pred-

videti d se n njegovoj teritoriji osnuju dve ili vie

grdskih optin. Poloj grd Beogrd ureen je

posebnim Zkonom o glvnom grdu. Zkonom o

teritorijlnoj orgnizciji predvieno je d u Re-

publici Srbiji im ukupno 174 jedinice loklnesmouprve: 24 grd i 150 optin. Jedinic

loklne smouprve im svojstvo prvnog lic.

Decembar, 2011

U V O D N A R E U senci rasprave o novim

uslovima

Izostanak statusa kandidata zaulazak u Evropsku uniju, ili bar njegovoodlaganje, izvesno nee proi bez posle-dica po mnoge demokratske procese kojisu u Srbiji, iako presudno vani za razvojdrave i ivot njenih graana, naalost,

esto motivisani pre svega ispunjavan-jem uslova za evropske integracije. Ovihdana malo se o tome govori, moda izbog injenice da se iekuje najavljenifebruar kada e se pitanje kandidatureSrbije ponovo nai pred lanicama EU,ali i zbog rasprava o eventualnim novimuslovima i crvenim linijama preko ko-

jih Srbija (ne) moe prei.

injenica da nismo ostvarilistatus kandidata nee doprineti ni proce-sima decentralizacije i regionalizacije,utoliko pre to je i dosadanji tempo ovih

procesa pokazivao izvestan nedostatakstvarne politike volje da se ozbiljnijeotvore. Tom tempu ne ide na ruku niokolnost da je kao najei argument ukorist decentralizacije, a naroito region-alizacije, istican podatak o prolaznostiregionalnih projekata i regionalne sarad-nje u pristupu evropskim fondovima.Naravno, on nije bez znaaja, ali je ipak,samo jedan u nizu razloga, a veina ih setie unutarnjih kapaciteta za razvoj lokal-nih zajednica i regiona u Srbiji, zbog ko-

jih se ne bi smelo zastajati na putu sis-temskih reformi u pravcu decentrali-zacije.

U o v o j m a l o j s k i c idecentralizacionih prilika ne trebazaboraviti da ni predstojei izbori uSrbiji, u kojima, decentralizacija defini-tivno nee biti u vrhu prioriteta prediz-

bornih programa, nisu prijateljska okol-nost, te da e se sutinska nespremnostza odricanje od dela centralizovane poli-tike moi od strane politikih elitamaskirati aktuelnim goruim pitanjimasrpske politike.

Ohrabrujua je, meutim, in- jenica da je, koliko god spor i nevoljan,proces decentralizacije nezaustavljiv i da

je, kao izbor za budunost lokalnih zajed-nica, ve solidno ukorenjen u svestigraana. Sve ee objavljivane statistikekoje oslikavaju razlike u ekonomskom,

kulturnom, obrazovnom i svakomdrugom segmentu, a pre svega razlikeizmeu potencijala i realnog stanja ukojima se ivot odvija u lokalnim sredi-nama, nesumnjiva su potpora takvimraspoloenju stanovnika veeg dela

Srbije.Pomenimo, za ovu priliku samo

jedan od ovih pokazatelja. Prema statis-tikim podacima koji, dodue, datirajupre izmena Zakona o fuinansiranju lo-kalnih samouprava, u Srbiji se narashode optina troi svega oko 7 odsto

bruto drutvenog proizvoda. Primeraradi, taj procenat se u Danskoj kreeoko 33, vedskoj 25, Finskoj i paniji20, Holandiji 16, a Italiji 15.

Nivo rashoda odraava broj

drutveno i ekonomski bitnih funkcijakoje su prenete na lokalni nivo ili seobavljaju na tom nivou. to je udeorashoda lokalne samouprave vei, to jelokalna samouprava vanija za sveu-kupno funkcionisanje politikog sistemai za drutvo u celini, zakljuak jestudije o evropskim modelima decen-tralizacije profesora Haralda Balder-sheima. On, meutim, naglaava i da,kada je re o izvorima sredstava koja setroe u lokalnim samoupravama, premapostojeim evropskim modelima,

vanost lokalne samouprave u jednom

sistemu nije u direktnoj korelaciji saoslanjanjem na sopstvene finansijskeizvore.

O znaaju lokalne samoupraveu jednom politikom sistemu, dostagovore i nadlenosti koje ona ima, a u

veini skandinavskih zemalja, uz funk-cije lokalnih samouprava, uz one stan-dardne kao to su ulice, vodovod,graevinske dozvole, urbanizam,upisani su i obrazovanje, zdravstvo, so-cijalna zatita, pa i rad policije, a pro-fesor Baldersheim istie i da se, na

primer, Danska i vedska izdvajaju ikao zemlje koje kombinuju veliki znaajlokalne samouprave sa relativno vi-sokim stepenom njene finansijskenezavisnosti u smislu da se lokalnasamouprava finansira iz sopstvenih iz-

vora.

Jedinice lokalne samouprave

BROJ 07

Nada Budimovi

Kandidatura i decentralizacija

INTERVJU: JUGOSLAVSTAJKOVAC, PREDSED-NIKOPTINE ALEKSAN-DROVAC. 2

PULS SRBIJE: DALIBISTEOTILIIZSVOGGRADAUKOLIKOVAMSEPRUIPRILIKAIZATO?.......3

AKTUELNO: JAANJELOKALNIH

SAMOUPRAVA

KROZPROGRAM USAID-AZAPROMOCIJUZAPOL-JAVANJAMLADIH.........3

DRUGIPIU: DANAS.RS,BLICONLINE ...4

JEZIKBROJKI: ITELJBOGATIAPETPUTASIROMANIJIODITELJABEOGRADA........3

8/3/2019 DE Novine - Broj 07

2/4

*Da li mislite da je Srbija central-

izovana zemlja i u kojoj meri?

- Mislim da je Srbija jedna od najvie

centralizovanih zemalja u Evropi i taj

visoki stepen centralizacije, koji jenastao 90-tih godina, i dalje je veoma

snaan, iako se svi deklarativno zalau

za decentralizaciju. Pogubna politika jake cetralne vlasti ogleda se, presvega, u tome da je Srbija zemlja sa

dramatinim disbalansom u razvoju,nepravilnim demografskim kretanjimastanovnitva, to pokazuju i najnoviji

podaci popisa, i da esto u jedinicamalokalne samouprave graani ne mogu

da ostvare svoja elementarna graan-ska prava. Sve neuspehe u ovako jakocentralizanoj dravi, oni koji, inae,meritorno odluuju o decentralizaciji,

prebacuju na lokalne samouprave, a da

nemamo ni tano def inisane

nadlenosti ta je to to treba da radeorgani jedinice lokalne samouprave, a

ta organi centralnih vlasti.

*Jedan ste od predsednika

optina koji su potpisali peticijuza decentralizaciju. Zasto?

- Ja sam jedan od prvih predsednikaoptine u Srbiji koji su potpisali peti-ciju. To nisam uradio kao politiar, ve

kao ovak koji osea velike problemezbog ovako centralizovane drave. Mis-lim da optine u Srbiji vape za decen-

tralizacijom, ali da to niko u centralnoj

vlasti stvarno ne uje.

*Na elu ste jednog lokalnog poli-

tickog pokreta. Kako, sa te

pozicije, ocenjujete pitanje de-

centralizacije politikih partija u

Srbiji?

- Na elu sam Pokreta za upu i u

Aleksandrovcu je Pokret za upu navlasti, ali su politike partije koje su na vlasti na republikom nivou pokuale

da pritiscima promene vlast u Aleksan-

drovcu, zastupajui jednu posvepogrenu tezu da vlast u optinama

mora po vertikali da bude ista kao na

nivou Republike. Ja to zovem su-

manutom tezom koja direktno ugroava

izraenu volju graana da sami birajupredstavnike na lokalnom nivou, jer

takav diktat vodi u diktaturu, a nadam

se da je ona prevazidjena u 21. veku. U

Srbiji je, naalost, partokratija kljunioblik upravljanja i upravo je taj nepra-

vilan razvoj u zemlji dobrim delom inastao zato to se sredstva usmeravaju

po politikom nahoenju, a ne po real-

nim potrebama i uz sagledavanje re-sursa na svakom pedlju teritorije.

*Sa kojim se konkretno prob-

lemima optina Aleksandrovac

suoava zbog centralizovanog sis-

tema upravljanja?

-Kao i sve druge, i optina Aleksan-

drovac je imala mnogo problema oko

realizacije odreenih projekata. Misvake godine kod ministarstva za NIP

konkuriemo sa 20-tak projekata, ali se

odobri jedan ili nijedan. Osim toga,imamo primere da ministri dolaze,

poseuju svoje partijske centrale i u

medijima govore sa ministarske

pozicije, a da se ne javljaju oficijelnomoptinskom rukovodstvu koje je narod

izabrao, to bi bilo nonsens za svakuzemlju. Osnovni problem je taj to su

stvaranjem jake centralne vlasti opti-nama uzeta prava, a ostavljeni prob-

lemi. Jo uvek nema valjanih kriteri-

juma na osnovu kojih se izraunava ste-pen ekonomske razvijenosti lokalnih

samouprava i prava koja po tom osnovutreba da ostvaruju, pa i prava na raspo-

delu transfernih sredstava jedinicamalokalne samouprave, naroito kada su upitanju nenamenski transferi. Zakonomo finansiranju lokalnih samouprava

predvieno je da 1,7 odsto BDP budeopredeljeno za nenamenske transfere.Taj zakon ne potuju ni oni koji su ga

donali. Sutina je u tome da se i dalje

sredstva prema lokalnim samou-pravama usmeravaju u zavisnosti od

naklonosti ministarstava prema odred-

jenim politikim opcijama. Tako sedeava da se neki projekti u lokalnimsamoupravama realizuju preko poli-

tikih partija umesto preko legalno

izabranih organa. Izgradnja internata uAleksandrovcu je konkretan primer gde

je prilikom opredeljivanja sredstava

Ministarstvo prosvete potpuno zaobilolegitimne organe Optine.

*Medju manjim optinama u

Srbiji postoji neslaganje okoefekata izmena Zakona o finan-

siranju lokalnih samouprava.

Kakva su iskustva Aleksan-

drovca?

- Mi smo se obradovali kada su usvo- jene izmene zakona prema kojima je,umesto 40 odsto, jedinicama lokalne

samouprave pripalo 80 odsto porezana zarade. Ali su nam istog momenta

za, praktino isto poveanje, umanjenitransferi, tako da je efekat te izmene u

naoj optini potpuno anuliran.

*Kakve efekte oekujete od Za-

kona o javnoj svojini?

- Ne oekujem mnogo koristi. Mislim

da je taj zakon dosta nedoreen i mojprvi utisak da je vie donet pro

forme, radi ispunjenja nekih meu-narodnih obaveza. Normalno je da jed-inicama lokalne samouprave treba

vratiti resurse kao to su ume, vode,

normalno bi bilo da one ubiraju pri-hode od tih dobara, ali se to nije

dogodilo. ume i dalje pripadaju Srbi-jaumama, pa, na primer, ako treba da

se na jednom aru umskog zemljita

postavi neki trafo ili bazen, moramo daekamo i po dve godine na odobrenje

od Srbijauma. Tu imamo dosta prob-lema, a ovaj zakon ih nee reiti.

*Koja su jo, po vaem miljenju,

kljuna pitanja decentralizacije u

Srbiji?

- Sutina decentralizacije za koju se jazalaem jeste stvaranje uslova da

graanin moe da ostvari sva svoja

prava u jedinici lokalne samouprave, a

to znai i pravo na zdravstvenu zatitu,obrazovanje, informisanje, kulturu,

bolji ivot, lokalnu infrastrukturu i

mnoga druga. Smatram, takoe, daproces decentralizacije mora da prati i

proces depolitizacije. Ta dva procesa

moraju da se odvijaju zajedno i da imprethodi promena izbornog zakona, jer

postojei, proporcionalni, stvara par-

tokratiju, a narodni predstavnici seovakvim izbornim sistemom otuuju

od graana koji su ih birali. Oni, posleizbora, ne sluaju graane ve svojepartijske centrale koje im diktiraju

kako treba da se ponaaju. Mislim da je

od sutinske vanosti da se proporcion-alni izborni sistem zameni veinskim.

Graani treba neposredno da biraju

svoje predstavnike, i poslanike i od- bornike, jer, ako bi bili neposredno

izabrani, oni bi se zalagali za auten-

tine interese svoje, uvaavajui i prob-

leme drugih sredina.

INTERVJU: Jugoslav Stajkovac, predsednik Optine Aleksandrovac

Optinama uzeta prava, a ostavljeni problemi

8/3/2019 DE Novine - Broj 07

3/4

Memorandum kojim su pokazali zainteres-ovanost da podre preduzetnitvo i bre zapol- javanje mladih, potpisali su predstavnici

optina Aleksinac, Aleksandrovac, Blace, Bor,Brus, uprija, Knjaevac, Kurumlija, Negotin,Pirot, Rekovac, Sokobanja i Kruevac.

Potpisivanjem Memoranduma o razumevanjusa 13 gradova i optina u Srbiji, USAID-ov Pro-gram za jaanje ekonomske sigurnosti nedavno je, na sveanoj ceremoniji u zgradi SkuptineGrada Kruevca, zapoeo saradnju sa lokalnimsamoupravama u stvaranju uslova za brezapoljavanje mladih.

Direktorka Kancelarije za ekonomski razvoj

USAID-a u Srbiji, Suzan Kutor, ocenila je dazapoljavanje mladih u Srbiji, kao i svuda usvetu veliki izazov koji oteava sve veakonkurencija i nestabilno ekonomsko ok-ruenje.

- Ovaj izazov je naroito veliki u Srbiji gde se 40odsto populacije mladih, a u pojedinim sredi-nama i do 70 odsto, suoava sa problemomnezaposlenosti. Sada inimo korak u preuzi-manju odgovornosti i stvaranju uslova i po-drke mladima da na to bolji nain kreirajusvoju budunost - rekla je Suzan Kutor, koja jeizrazila zadovoljstvo saradnjom sa kancelari- jama za mlade i Ministarstvom omladine isporta u realizaciji programa u okviru koga supredviene i dodatne obuke za koordinatorekancelarija za mlade, direktan rad sa mladimpreduzetnicima i pomo lokalnim zajednicamau implementaciji akcionih planova za omladin-sko preduzetnitvo.

efica odseka za saradnju sa mladima u Min-istarstvu omladine i sporta, Zorica Labudovi,naglasila je da Strategija za mlade, prva koju jeSrbija donela, ima 11 stratekih ciljeva, od kojih

Aktuelno: Jaanje lokalnih samouprava kroz program USAID-a za promocijuzapoljavanja mladih

Puls Srbije: Da li biste otili iz svog grada ukoliko vam se prui prilika i zato?

Facebook anketa: Po vaem miljenju, zbog ega mladi naputaju svoj grad?

1. Zbog posla i novca 64 glasova

2. Zbog fakulteta i veih mogunosti studiranja 8 glasova

3. Zbog ljubavi 3 glasa

4. Zbog nonog ivota 1 glas

je najznaajniji podsticaj zapoljavanja, samo-zapoljavanja i preduzetnitva mladih, te da 30odsto nezaposlenih mladih ljudi zainteresovanoza omladinsko preduzetnitvo.

Gradonaelnik Kruevca, Dragan Jovanovi,rekao je, pozdravljajui napore USAID-a dapomogne razvoju optina i gradova u Srbijiuopte, a naroito u reavanju kljunih prob-lema kao to je nezaposlenost mladih, da jeKruevac jedan od etiri grada u Srbiji u komee biti organizovana ovakva ceremonija.

- Kruevac je prepoznao problem nezaposle-nosti kao najvei problem sa kojim se suoavajumladi. Nadam se da e oni iskoristiti mogu-nosti za sticanje novih vetina i znanja neo-

phodnih u profesionalnom razvoju koje im nudiovaj program - naglasio je Jovanovi, poz-dravljajui uesnike skupa.

Kroz treninge iz vetina potrebnih za uspenukarijeru preduzetnika USAID-ovog programado sada je prolo vie od 1550 mladih iromSrbije, a od poetka projekta do danas 23optine u Srbiji usvojile su akcione planove zarazvoj omladinskog preduzetnitva koji su po-mogli da vie od 6000 mladih stekne osnovnepreduzetnike vetine.

Projekat za jaanje ekonomske sigurnosti vre-dan je 24 miliona dolara i osim podrkemladima obuhvata i pomo malim i srednjimpreduzeima koja posluju u najugroenijimsredinama da izlaskom na nova trita uveajuproizvodnju, otvore radna mesta i jaaju lo-kalnu ekonomiju.

Beograd: 71 milijarda

Ni i Novi Sad: vie od 5 milijardi

Kragujevac i Subotica: 3 milijarde

4 lokalne samuoprave-vie od 2 milijarde

18 lokalnih samouprava-vie od 1 milijarde

29 optina-vie od 500 miliona

30 optina-manje od 200 miliona

Crna Trava: 54 miliona

Jezik brojki: itelj Bogatia pet puta siromaniji od itelja Beograda

Svoj odgovor je putem internet ankete dalo 174 graana

Budetski prihodi optina i gradova u Srbiji u 2011 od 71 milijarde do 54 miliona dinara

Partnerstvo potvrdilo 13 lokalnih samouprava

injenica je da se ovako velike razlike u budetima baziraju i na velikimrazlikama u broju stanovnika, ali kada se iznosi uporede sa brojemstanovnika, dobija se podatak da je, na primer, itelj Bogatia pet putasiromaniji od itelja Beograda. Naime, prihod po glavi stanovnika uBeogradu iznosi 45,1 milion dinara, dok je u Bogatiu on najmanji iiznosi 9,7 miliona. Prema ovim pokazateljima, samo etiri lokalnesamouprave u Srbiji (osim Beograda jo Novi Sad, Lajkovac i ajetina),imaju prihod po glavi stanovnika vei od 30 miliona dinara, dok je u 80optina od ukupno 145, taj iznos manji od 15 miliona.

8/3/2019 DE Novine - Broj 07

4/4

- Gradska vlast ima zakonsku obavezu daizmeni Statut nakon to je republikaskuptina usvojila set zakona o lokalnojsamoupravi. Takoe, graani su podneliinicijative za reorganizaciju gradskih optina,

a Ujedinjeni regioni Srbije inicijativu za for-miranje sedam novih gradskih optina. Ko-misija e imati zadatak da ispita ekonomskuopravdanost i izdrljivost formiranja novihoptina. Uvaavamo inicijativu graana, ali igraani treba da znaju da decentralizacijagradske vlasti nije jeftin projekat, i da jemoda neprimeren trenutku u kom senalazimo za to. Mi emo sve zahteve anal-izirati i napraviti procenu koji delovi grada

mogu da funkcioniu samostalno kao novegradske optine. Ovaj saziv skuptine nema

mogunost da donese odluku o formiranjunovih optina a nema ni dovoljno vremenado kraja mandata - izjavio je predsednikSkuptine grada Aleksandar Anti.

Aktuelni Statut donet je oktobra 2008. Inici- jativu za izmenu Statuta podneli su Ujedin- jeni regioni Srbije u septembru ove godinekoju je podralo oko 130.000 graana i tomprilikom kao najvanije potrebe istakli for-miranje novih optina i vraanje dostojan-stva mesnim zajednicama.

- Zalaemo se da ubudue graani nepos-redno biraju predsednike mesnih zajednica jer se dogaalo da pojedini predsednici neive na teritoriji kojom rukovode - izjavio jeMiroslav Rajli, predsednik odbornikegrupe URS.

Za razmatranje o izmenama Statuta predvi-en je period do kraja februara narednegodine. ef Odbornike grupe DSS-a AndrijaMladenovi smatra da rok od tri meseca nije

realan jer u meuvremenu moe doi dopromene gradske vlasti.

- Problem je u tome to vlast predlae iz-menu Statuta na kraju mandata i na taj nainobavezuje one koji e doi nakon nje - rekaoje Mladenovi.

Nacionalna koalicija za decentralizacijuObrenovieva 59/4/44, 18 000 Ni, Srbija

E-mail: info@decentralizacija.org.rs,Telefon: +381 18 244894 , www.decentralizacija.org.rs

Komisija predlae nacrt statuta

Drugi piu

Zadatak komisije je da napravi nacrt o izmenistatuta grada do kraja februara sledee godine.

Odbornici Skuptine grada usvojili su na

jueranjem zasedanju Predlog za izmenu

Statuta Grada Beograda. Inicijativu za iz-menu statuta podneli su Ujedinjeni regioni

Srbije, a predlog je usvojen veinom od 56

glasova. Formirana je i sedmolana Ko-

misija za izradu nacrta odluke o promeni

Statuta grada, a predsednik komisije je Mi-

roslav Rajli, ef odbornike grupe URS.

Celu vest proitajte na http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/296068/Rasprava-oko-izmene-Statuta-Beograda

Gradski parlament imenovao je Komisiju

koja e u narednom periodu biti zaduena

da napravi Nacrt novog Statut Grada Beo-

grada, kojim e biti zamenjen postojei.

Razlog za to je usklaivanje sa drugim za-

konima koji su u meuvremenu doneti, ali

novi Statut e obuhvatiti i promene koje bi

omoguile formiranje novih optina u Beo-

gradu.

Komisija zaduena za izradu ovog do-kumenta dobila je rok do kraj februara 2012.godine da zavri ovaj posao. Poetakdananje sednice obeleila je burna raspravaizmeu stranaka, budui da je preovladavalomiljenje da se promena Statuta vriprvenstveno zbog formiranja novih optina.

U koaliciji DSS-NS istakli su da im predlognije dostavljen na vreme i da bi bilo u redu

da im je to predoeno ranije, a ne ne-postredno pred sednicu.

- Legitimno je da se izlazi sa ovakvim pred-lozima, ali nije u redu da se predlae netona kraju mandata ove skuptine. Naravno da je za ovo potreban politiki dogovor, ali nemoete sada svima nama da nameete dauestvujemo u tome rekao je ef odbor-

nike grupe DSS-a Andreja Mladenovi, ista-kavi da u ovome vidi politiki kampanjuUjedinjenih regiona Srbije.

U ovoj koaliciji istiu da treba razmotriti idruge naine poboljanja rada optina,poput uvoenja elektronske uprave, osni-vanja uslunih centara, a ne da sutina budesamo u formiranju novih optina i uveanjuadministracije.

U URS-u kau da nije tajna da su seprikupljali potpisi za izmenu statuta i da je

129.000 graana podralo da do toga idoe.

Rasprava oko izmene Statuta Beograda