8/3/2019 DE Novine - Broj 05

1/4

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

je inicirnje ili pokretnje postupk odluivnjod strne grn. Moe imti neformlni iformlni oblik. U neformlnom obliku ostvrujese kroz prvo n obrnje orgnim drvne vlsti.To je individulno prvo grn i nezhtev ispunjvnje formlnih uslov. Orgnidrvne vlsti imju obvezu d rzmotrepredstvke grn i obveste ih o preduzetimktivnostim, li nemju i ob-vezu d n os-novu neformlne inicijtive pokrenu postupkodluivnj. Kd nu d postoje oprvdnirzlozi z pokretnje postupk odluivnj,orgni vlsti g smi pokreu. Podsticj z pod-noenje predlog potie neposredno odgrn, li oni nisu formlni predlgi odlukeve je to neki drugi subject.Nrodn inicijtiv moe imti i formlni oblik.To je prvo bir d, pod uslovim utvrenim

ustvom i zkonom, podnesu predlog zdonoenje ustv, zkon ili drugog optegprvnog kt koji donosi predstvniko telo(npr. sttut i drugi opti prvni kti kojedonose regionlne ili loklne vlsti). Ostvrujese ko kolektivno prvo grn. Predlog morpodrti odreeni broj bir utvren ustvom,zkonom ili sttutom regionlne ili loklnezjednice. Nrodn inicijtiv je pogodn oblikneposrednog ue grn u odluivnju uloklnim zjednicm.

INTERVJU: DRSNEANAOREVI, PRO-FESORKAFAKULTETAPOLITIKIHNAUKA.. 2

PULS SRBIJE: TAPOKA-ZUJUGRAANI BEOGRADAPREMAGRAANIMAIZOS-TALIHGRADOVASRBIJE?....3

AKTUELNO: U ZAVRNICIPROJEKTALOKALPRESADECENTRALIZACIJAUSRBIJI......3

Novembar, 2011

DRUGIPIU: E-NOVINE,ISTINOMER.4

U V O D N A R E Saimanje Srbije

U Srbiji je tokom popisa stanov-nitva u prvoj polovini oktobra, popisano7.524 lica, odnosno oko 575,5 hiljada manjenego u 2002. godini. Podatak, reklo bi se, nijeneoekivan, ba kao ni uporedni podaci poregionima. Pranjenje Srbije, ili, tanije re-eno, saimanje Srbije na uzan prostor beo-gradskih predgraa proces je na koji seukazivalo i pre popisne potvrde Republikogzavoda za statistiku. Upozoravajue crvenosvetlo na karti Srbije su optine u kojima je broj popisanih porastao u odnosu na 2002.godinu, zgusnute oko prestonice, dok ostatakzemlje, sa malim izuzecima, u bledim obri-sima govori o naputanju porodinih ognjita.

Evo kako manjak od preko pola mil-iona popisanih izgleda rasporeen po re-gionima: Beogradski region jedini koji je2011. godine zabeleio za desetak hiljada veibroj popisanih stanovnika u odnosu na 2002.

U Vojvodini je taj broj manji za oko 133.000graana. Region umadije i Zapadne Srbije u2011. ima 2.138.909 popisanih, ili za 182.000manje nego u prethodnom popisu, dok je napodruju June i Istone Srbije popisano1.675.699 lica ili oko 271.000 osoba manjenego 2002. Neravnomerni regionalni razvoj,dakle, doveo je posledino i do neravnomerneregionalne rasporeenosti gubitka stanov-nika. Pad ivotnog standarda na podrujimacentralne i istone srbije, uruavanjeprivrede, infrastrukture, egzistencijalnih pre-duslova, obrazovnih i kulturnih kapacitetakumovali su uruavanu ljudskih (itaj i stru-nih) potencijala.Velika podruja zemljepostala su, sada i sa statistikom potvrdom,

mesta poslednjeg izbora, uglavnom zato tosu u njima aktuelnim sistemom upravljanjapravo izbora uglavnom suspendovano izbora koji su pitanje ekonomskog kultur-nog, socijalno, obrazovnog razvoja, zadovol-javanja potreba za koja smo u nekim drugimizborima svoj suverenitet poverili nekimakoji nam danas prete prstom kad spome-nemo graansku inicijativu ili zatraimoreferendum.

Optine koje su zabeleile najveipad broja popisanih stanovnika iste su onekoje zauzimaju poslednja mesta na statis-tikoj listi zarada po zaposlenom: CrnaTrava, Alibunar, Majdanpek, Babunica,itite, Nova Crnja,Raanj, Rrekovac. U istojgrupi su i one u kojima je popisno preko 10odsto manje domainstava nego 2002.:

Kurumlija, Trgovite, Svilajnac, Topola,itoraa, Odaci, Bela Palanka...

Nasuprot njima, meu 11 optinakoje su imale najvei porast popisanih, ak 8pripadaju beogradskom regionu, 2 su no-vosadske i jedna je Novi Pazar, a od 12 onihu kojima je broj popisanih domainstava

najvie porastao, opet je 8 beogradskih, doksu 4 preostale novi Pazar, Novi Sad,Vrnjaka Banja i ajetina.

Prve zvanine rezultate popisastanovnitva u Srbiji, sprovedenog u prvojpolovini oktobra, saznaemo ovih dana, na- javljeno je iz Republikog zavoda za sta-tistiku. Neke druge pokazatelje, kao to su

Mali renik decentralizacije

Narodnainicijativa

BROJ 05

kako ivimo, koliko nas je zaposleno i primazaradu, imamo li kompjutere i znamo li sanjima, doznaemo u narednih godinu dana. Onoto ve sada znamo, jeste da nemamo vremenada ekamo statistiku. Vreme je da je menjamo, ato obuhvata i promenu stanja sa pravom na iz-bore o kojima smo ve govorili.

NadaBud

imovi

JEZIKBROJKI: U CRNOJTRAVI 28 ODSTOMANJE,AU SURINU 15 ODSTOVIEPOPISANIH.....3

8/3/2019 DE Novine - Broj 05

2/4

*Uestvovali ste u istraivanju Ce-SID-a i KNSD o tome ta graani

misle o konceptima decentrali-zacije i regionalizacije. Kako viocenjujete njegove rezultate i tanam oni govore?

- Ovo istraivanje je dalo dobru sliku

koliko su graani upoznati sa pitanjem

decentralizacije. Oni uglavnom imaju

oseaj da je to bitno pitanje, vezano za

demokratizaciju, modernizaciju, za po-

dizanje kapaciteta itavog drutva za

razvoj, za demokratske odnose, ali se

isto tako vidi da ne znaju dovoljno o

tome. Na osnovu toga moete da vidite

da politika elita nema decentralizaciju

kao prioritet. Glavni politiki lideri, ast

izuzecima, ili izbegavaju tu temu, ili su

protiv nje. A protiv nje su zato to hoe

centre moi iz kojih putem partokratije

i centralizacije u dravi, mogu da odlu-

uju, naravno, na mnogo zgodniji nain

po njih.

Decentralizacija je jedno sasvim druga-ije drutvo, ona uvodi u mnogo odgo-

vornije drutvo, u drutvo gde politiari

moraju javno i odgovorno da rade, da

pokazuju ta rade, kako troe novac,

koji su efekti, ali je to i drutvo koje

graanima najvie donosi.

*Koji bi model decentralizacije, po vaem miljenju, bio najprihvatl-jiviji za Srbiju i njene graane?

- Pria o modelima je jedna fina, sofisti-

cirana pria u koju vi ulazite kada ljudi

razumeju i ta je nadlenost i koji su

nivoi vlasti i zato region i ta taj region

treba da radi - da to nije tek neki nivo

koji slui da se nabije neka birokratija

tamo - za to graani nemaju interes. Ali

imali bi kada bi shvatili da je to vaan

nivo koji je sposoban da doprinosi re-

gionalnom razvoju, da ozbiljno dopri-

nosi razvoju itave zemlje i ukoliko

shvate da je proces decentralizacije put

prema odgovornijoj vlasti koja e njih

da ukljuuje kao graane u proces od-

luivanja, da e oni onda biti zadovoljniji

uslugama i moi da trae ta im treba.

Kod svih tih sofisticiranijih ili sloenijih

pitanja videli smo da je veliki broj ljudi

suzdran i nije siguran, ali se ipak vide

neke pravilnosti. Veliki broj graana

siguran je u to da demokratizaciju trebavoditi u pravcu jaanja optina i gradova.

I to je divno, jer to je istina i samo po

sebi ohrabrujue.

Kad se ide na regione, graani se malo tu

sekiraju kad vide Kosovo. To je jedno

optereenje i, po mom miljenju politi-

ari su spretno to koristili, poto mi, ug-

lavnom, imamo politiku elitu koja se

rukama i nogama borila za deregionali-

zaciju. Suzdrani su i kada se spomenu

regioni iznad nadlenosti Vojvodine, a

pri tome, budite sigurni da niko u stvari

ne zna koje su zaista nadlenosti Vo-

jvodine.

*ini se da su graani malouplaeni i oko legitimiteta ikvaliteta rada lokalnih vlasti i pi-tanja kako e one sprovesti decen-tralizaciju?

- Ja moram da kaem da decentralizacijune mogu sprovesti lokalne vlasti same,

nego samo zajedno sa dravom. Dakle, to

mora biti zajednika misija. Tu i drava i

sve lokalne vlasti timski moraju raditi na

ukljuivanju graana u procese od-

luivanja, na obezbeivanju kvalitetnih

usluga, jer oni u krajnjoj liniji, rade

jedan zajedniki posao pruanja usluga

graanima i obavljanja nekih javnih

poslova za koje smo ih i birali i dali im

kroz poreze sredstva da ih finansiraju.

*Koliko mi, kao drutvo, imamo vremena za uenje i postupnekorake u procesu demokratizacije idecentralizacije, s obzirom na poli-tiki trenutak u kome se nalazimo i

vreme koje smo ve izgubili?

- Ja mislim da su sporost pristupanja

Evropskoj uniji i sporost sprovoenja

reformi, samo dva lica iste stvari. Mi smo

mogli nau zajednicu decentralizovati idemokratizovati bre. Politiki su in-

teresi bili politikih elita da to ne rade.

Taj proces ide sporo zato to su veliki

otpori, zato to se velikom delu politike

elite topi mo odluivanja sa procesom

decentralizacije, sa demokratizacijom,

posao politiara postaje odgovorniji, a to

njima ne odgovara. I, moram i to da

kaem, ipak su slepi za opti interes. To-

liko argumenata pretee na stranu puta

decentralizacije u pogledu razvoja zem-

lje, opteg dobra graana, da centralis-

tiki koncept nema u tom sueljavanju

nikakvu ansu. Zato svi koe debate. Ni

mediji ne rade svoj posao, bilo zbog pri-

tisaka centara moi, a moda i zbog toga

to mnogi novinari i ne shvataju koliko

je to bitno.

Ako budemo imali politiku elitu koja je

hrabrija, mislim da emo imati ansu da

u te procese bre uemo.

INTERVJU

Dr Sneana orevi, profesorka

Fakulteta politikih nauka

je skrenic od frncuske sintgme No-menclature des Units Territoriales Statis-tiques i predstvlj sistem z sttistikuklsifikciju teritorijlnih jedinic. Ured-bom EZ br. 1059/2003 Evropskogprlment i Svet o utvrivnjuzjednike nomenklture prostornih jedinic z sttistiku (NUTS) od 26. mj2003. godine, definisn je nomenklturprostornih jedinic z sttistiku (NUTS)ko hijerrhijski sistem klsifikcije

teritorij EU u okviru ncionlnih,regionlnih ili dministrtivnih grniczemlje, koji z rezultt im formiranjesttistikih region, regionlnih jedinic ipodregionlnih jedinic. NUTS, nime,predstvlj osnovicu z prikupljnje,rzvoj, usklivnje i unpreenjeregionlne sttistike unutr EU. N osnovutih podtk, Evropsk komisij u okvirubudetskog ciklus (prem budetskoj per-spektivi z period 20072013) utvruje jedinstvenu listu rzvijenosti region svihzemlj lnic EU n nivou NUTS 2, de-

lei ih n nerzvijene regione (regione kojiimju ispod 75 odsto BDP po glvistnovnik u odnosu n prosek EU) irzvijene regione (regione koji imju iznd75 odsto BDP po glvi stnovnik u odnosun prosek EU). Prv ktegorij NUTS 1obuhvt podruje n kome ivi preko trimilion stnovnik, NUTS 2 podruje nkojem ivi izmeu osmsto hiljd i trimilion stnovnik, NUTS 3 podruje nkome je nstnjeno izmeu trist hiljd iosmsto hiljd stnovnik. Osnovnikriterijumi z NUTS klsifikciju jesupostoje uprvno-teritorijln podel

odreene drve i broj stnovnik, dokpovrin tih jedinic im mnje znjnuulogu.

Mali renik decentralizacije

NUTS

8/3/2019 DE Novine - Broj 05

3/4

Naelna podrka decentralizaciji, ali i ne-dostatak informacija i sumnje u efikasnostkoncepta, rezultati su istraivakog rada se-

damnaest lokalnih redakcija tampanihmedija u okviru projekta podranog od straneNED, ulo se na skupu u Kragujevcu. Buduipravci projektnog delovanja - monitoringtroenja dodatnih sredstava u lokalnim budetima, decentralizacija u pojedinimoblastima, kao to su

obrazovanje, zdravstvo i kultura, kao i is-traivanje modela izbora elnih ljudi u lokal-noj vlasti.

Istraivaki projekat Decentralizacija u

Srbiji imao je za cilj da ispita stav lokalnihzajednica u Srbiji, njihovih politikih, kul-turnih i strunih javnosti, ali i graana o kon-ceptu i efektima decentralizacije, ulo se naokruglom stolu kao zavrnoj aktivnosti ovog

estomesenog projekta koji je AsocijalcijaLokalpres sprovela u saradnji sa svojim lani-cama.

Ono to se, nakon serije istraivakih tekstovaiz sedamnaest lokalnih sredina iskristalisalokao zakljuak, jeste da, generalno, decentrali-zacija u Srbiji, shvaena kao prilika da se olokalnim problemima, potrebama i pri-oritetima odluuje u lokalnim sredinama, teda se za njihovo reavanje obezbedi stvarnanadlenost lokalnih organa, ima podrkugraana i rukovodstava tih zajednica, ali i dakonceptu decentralizacije nedostaju informa-cije i jasne strategije koja bi mogle dati odgo-vore na njihove strahove i nedoumice.

esto izraavane sumnje tiu se, pre svega, buduih finansijskih kapaciteta lokalnih za- jednica, naroito nerazvijenih, za kapitalneinvesticione zahvate i realizaciju prenetih

Odran okrugli sto u Kragujevcu

Aktuelno: U zavrnici projekta Lokalpresa Decentralizacija u Srbiji

Puls Srbije: ta pokazuju graani Beograda prema graanima iz ostalih gradova Srbije?

Putem Facebook stranice Nacionalne koalicije za decentralizaciju i

Junih vesti graani su odgovorili sledee:

- Netrpeljivost 2 glasa- Omalovaavanje 51 glas- Razumevanje zbog nezadovoljstva 5 glasova- Nezainteresovanost za stanovnitvo van Beograda 71 glas- Simpatije 2 glasa- Saaljenje 2 glasa

nadlenosti, graani na lokalu malo veruju udoslednu fiskalnu decentralizaciju, a zbogneravnomernog razvoja, strahuju da u

proces decentralizacije nee sve sredine uina jednakim osnovama. Smatraju da pravedecentralizacije ne moe biti dok se ne de-mokratizuju institucije u Srbiji i dok osvemu odluuju politke stranke, a ne pojed-inci. Iako se istraivanje nije eksplicitno bavilo i regionalizacijom koja ini deo de-centralizacije, sagovornici u ovom serijalu suse opredeljivali i prema ovom pitanju, a krozodgovore je strah od regionalizacije kaohrane separatistikih tenji, iskazivan uznatno manjoj meri u odnosu na nacionalnidiskurs. Moe se, ipak, rei da se kroz odgo-

vore sagovornika mogao nazreti stav nji-hove politike opcije kao dominantan,mnogo vie nego kada se govorilo o decen-tralizaciji.

Moglo bi se rei da se istraivanje o decen-tralizaciji iz ugla graana, koje je za potrebeKancelarije Nacionalnog saveta za decen-tralizaciju uradio CeSID, u velikoj meripoklopilo sa rezultatima koji su dobijeni uprojektu Decentralizacija u Srbiji. Obaistraivanja pokazala su da je, pre svega,potrebno da se vakuum u razumevanju

procesa decentralizacije, pa i regionalizacije,popuni jasnom vizijom tog procesa kojatreba da proistekne iz nacionalne Strategije,uz oslukivanje potreba i elja graana,donosilaca odluka i strune javnosti.

Na skupu zu Kragujevcu dogovoreno je da seprojekat Decentralizacija u Srbiji nastavimonitoringom troenja dodatnih sredstavakoja su u lokalne budete stigla nakom iz-mena Zakona o finansiranju lokalnihsamouprava, da se posebnim projektimaistrai decentralizacija u pojedinim oblas-

tima kao to su zdravstvo, obrazovanje, kul-tura, mediji, kao i da se istrai miljenjegraana o modelu izbora gradonaelnika ikljunih optinskih funkcionera.

Optine sa najveim padom broja popisanih u od-nosu na 2002. (u procentima) Optine sa najveim rastom broja popisanih u odnosu na

2002. (u procentima)

1. Crna Trava 72,3 1. ukarica 102,42. Alibunar 77,7 2. Barajevo 103,13. Majdanpek 78,8 3. Zemun 103,84. Babunica 79,3 4. Petrovaradin 105,15. itite 80,0 5. Grocka 105,16. Nova Crnja 80,2 6. Rakovica 105,2

7. Seanj 80,5 7. Palilula 105,58. Odaci 80,8 8. Zvezdara 107,0

9. Raanj 81,00 9. Novi Pazar 111,110. Rekovac 81,5 10. Novi Sad 113,3

11. Surin 115,0

U Crnoj Travi 28 odsto manje, a u Surinu 15

odsto vie popisanih

Ako se u obzir uzme i prethodni broj stanov-nika u optinama sa manjim brojem i onima saporastom broja popisanih, doi e se do velikihdispariteta u faktinom broju osoba koje suostale u prvim, odnosno dole da ive u drugamesta. injenjica je da je, zbirno gledano, udesetak optina Centralne i June Srbije u

proseku 20 odsto manje stanovnika popisanoove, u odnosu na 2002. godinu, dok je u osambeogradskih optina broj upisanih porastao uproseku za 10 odsto.

Jezik brojki

Svoj odgovor je putem internet ankete dalo 186 graana

8/3/2019 DE Novine - Broj 05

4/4

Direktor Republikog zavoda za

statistiku Dragan Vukmiroviizjavio je da je popis pokazao da

Srbiji ima 7.120.666 stanovnika

to je 377.000 manje nego na pre-

thodnom popisu 2002. godine

"To su prvi rezultati koji e se delom

promeniti kada doemo do konanih

rezultata, u skladu sa obradom i me-

todologijom koja se sprovodi", kazao je

Vukmirovi u izjavi za Radioteleviziju

Srbije.

On je naveo da je osnovni razlog smanjenja

stanovnitva negativan prirodni prirataj,zbog ega je skoro 300.000 stanovnika

manje nego pre deset godina.

Broj popisanih stanovnika je znaajno

manji i zbog bojkota popisa u Preevu, Bu-

janovcu i Medvei, ali i zbog toga to se

deo stanovnika odselio u inostranstvo,

rekao je Vukmirovi i istakao da je rezultat

"ipak oekivan".

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

I Kikinda e jednom biti grad

Obrenovieva 59/4/44, 18 000 Ni, Srbija

E-mail: info@decentralizacija.org.rs,Telefon: +381 18 244894 , www.decentralizacija.org.rs

Srbija, zemlja koja odumire

Drugi piu

Drugi piu

Komentar istinomera

Zakonom o teritorijalnoj organizaciji, koji je

usvojen krajem 2007, 24 naseljena mesta u

Srbiji dobila su status grada. Iako je po tome

to je sedite upravnog okruga i po broju

stanovnika i Kikinda mogla da dobije taj

status, to se nije dogodilo. Ubrzo posle toga

ministar za dravnu upravu i lokalnu

samoupravu izjavio je da bi Kikinda mogla

da dobije status grada do polovine 2011,

nakon usvajanja izmena Zakona o

teritorijalnoj organizaciji Srbije.

Nezadovoljni takvim raspletom stanovnici

Kikinde su naredne godine prikupili 7.000

potpisa sa inicijativom da se njihovoj optini

dodeli status grada. Ni to nije pomoglo.

Kikinani su zatim, zajedno sa Piroancima,

koji takoe smatraju da im je nepravedno

uskraen status grada, reili da pokrenu

zajedniku akciju i izbore se za vii rang.

Krajem februara 2010. zahtev je zvanino

predat Ministarstvu za dravnu upravu.

No, nita se nije izmenilo.

Sada je, konano, istekao i rok u kojem je,

po reima ministra Markovia, trebalo da

Zakon bude izmenjen. Taj pravni akt nije

ni pipnut, a Kikinda je daleko od dobijanja

statusa grada. Zato izjavu ministra

Markovia ocenjujemo kao neispunjeno

obeanje.

Prema njegovim reima, za 10 odsto i

vie smanjilo se stanovnito skoro 50odsto optina Srbije, naroito na

istoku, "poev od Banata pa nanie, u

Kladovu i Majdanpeku".

Vukmirovi je rekao da e podaci o

popisu biti sukcesivno objavljeni sredi-

nom naredne godine, a u junu e biti

poznati podaci o nacionalnom sastavu,

veroispovesti i maternjem jeziku. Na-

ravno s izuzetkom Albanaca iz

Preevske doline koji su iz protesta

zbog loeg poloaja i nereenih prob-lema na tom podruju masovno bojko-

tovali popis.

Tokom popisa je od 1. do 20. oktobra

popisano ukupno 7.524.164 ljudi, ali je

Republiki zavod za statistiku ukazao

da je pravi broj znatno manji jer su

neki stanovnici popisani po dva puta.

Najvie duplo popisanih je meu stu-

dentima koji su registrovani i na ro-

diteljskim adresama, i tamo gde ive

tokom studija.

Kompletni rezultati popisa bie ob-

javljeni dve godine po zavretku popisa

- do kraja 2013. godine.

Ministar za dravnu upravu o mogunosti daKikinda dobije status grada. (Kurir, 14. 5. 2009.godine)

"Optina Kikinda moi e da dobijestatus grada tek kad se usvoje izmeneZakona o teritorijalnoj organizacijiSrbije. Takav postupak moe seoekivati za dve godine, dokad biKikinda mogla da se pripremi."