BROJ

02

INTERVJU: GRADONAELNIK KRUEVCA DRAGAN JOVANOVIC... 2

AKTUELNO: REPUBLIKA SKUPTINA USVOJILAZAKON O JAVNOJ SVOJINI

....3

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Septembar, 2011JEZIK BROJKI: EFEKTI ZAKONA O FINANSIRANJULOKALNE SAMOUPRAVE 2,3

UVODNA RE

Princip supsidijarnosti i fiskalna decentralizacijapotrebama i tako pruati one javne usluge koje najvie odgovaraju njihovim zahtevima. Princip supsidijarnosti polazi ba od te pretpostavke, da odreenu javnu uslugu treba da obavlja najnii nivo vlasti koji moe obezbediti relevantno zadovoljenje te potrebe uz realne trokove. Ovaj princip nalazimo i kao temeljni u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, koju je naa zemlja potpisala i ratifikovala. Sistem lokalne samouprave u Republici Srbiji ureen je Zakonom o lokalnoj samoupravi za koji se u Nacionalnom savetu za decentralizaciju tvrdi da je u potpunosti usklaen sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, te da je postavio irok samostalan delokrug jedinica lokalne samouprave ime su stvoreni uslovi za jaanje procesa decentralizacije. U skladu sa tim treba obezbediti i nain nihovog finansiranja, jer od naina finansiranja zavisi i stepen zadovoljenja javnih potreba u lokalnim jedinicama. I to je tema fiskalne decentralizacije koja je zapoeta (ali ne i zavrena), izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Meru fiskalne decentralizacije i, s njom u vezi, ostvarenja principa supsidijarnosti, predstavljae nivo spremnosti drave da lokalnim vlastima prepusti finansijsku autonomiju u prikupljanju sredstava koja bi obezbedila finansiranje javnih usluga.

Nada Budimovi

PULS SRBIJE: U KOJOJ .. ........................... ...3OBLASTI JE DECENTRALIZACIJA NAJPOTREBNIJA ?

Javne usluge najblie graanimaVeina savremenih drava ima nekoliko nivoa teritorijalne vlasti, to predstavlja jedan od uslova savremenog dravnog ureenja, odnosno model da se obuhvati i zadovolji to vei opseg potreba graana i obezbedi kontinuirani razvoj, a u tom sklopu nii nivoi vlasti imaju sve znaajniju ulogu. Zato su i reforme u oblasti fiskalne decentralizacije prisutne danas u velikom broju zemalja. Jedinica lokalne samouprave predstavlja oblik organizovanja zajednice sredstvo za ostvarivanje, u kome graanin zadovoljava svakodnevne interese i ivotne potrebe, izvrava svoje graanske obaveze i ostvaruje svoja politika i ljudska prava. injenica je da mnoge zadatke drava moe realizovati samo na centralnom nivou. Takvi su, na primer, voenje monetarne, makroekonomske, spoljne ili politike odbrane zemlje. Ali, postoji itav niz potreba koje se na najefikasniji i najbri nain mogu zadovoljiti ba na nivou lokalne samouprave, jer lokalne samouprave mogu sagledati specifine mogunosti i resurse, potrebe i tenje svojih graana, i kreirati najefikasniji i najjeftiniji put do njihovog ostvarenja. Nivo vlasti najblii graanima moe najbolje prilagoditi budet lokalnim U Evropskoj povelji se, podsetimo, izmeu ostalog kae: Javne poslove e prvenstveno obavljati oni organi vlasti koji su najblii graanima. Ustupanje poslova drugom organu vlasti trebalo bi da se zasniva na proceni obima i prirode zadatka i zahteva u pogledu efikasnosti uprave i funkcionisanja privrede. Ovlaenja data lokalnoj vlasti e po pravilu biti potpuna i ekskluzivna. Ona ne smeju biti naruavana ili ograniena drugom, centralnom ili regionalnom vlau, osim u skladu sa zakonom.

DRUGI PIU: NARODNE NOVINE , ISTINOMER ..4

Mali renik decentralizacije

Princip supsidijaritetaNivoi mree lokalne vlasti su:

Optine Okruzi Regioni

U zemljama Evropske unije se izmeu ovih nivoa vlasti gradi jedan sasvim novi tip odnosa uspostavljanjem principa Supsidijariteta. Ovaj princip obuhvata demokratsko ureenje i racionalno korienje javnih sredstava. Supsidijaritet podrazumeva da se prvenstvo u obavljanju odreenih poslova uvek daje nivou vlasti koji je najblii graanima (princip demokratinosti), a tek ako taj nivo nije u stanju da realizuje date poslove, oni se prenose na vii nivo (odozdo ka gore). Tako posao obavlja onaj nivo vlasti koji ga moe najkvalitetnije i najefikasnije realizovati (princip ekonominosti i racionalnosti u korienju javnih sredstava)

INTERVJU

Dragan Jovanovi, gradonaelnik Kruevcaodluke lokalnih organa redovno dobijane saglasnosti (posle viemesenog ekanja i stalnog urgiranja), kao i da nije bilo osporenih predloga odluka, smatram da su nadleni organi i slube u Kruevcu kompetentni i potpuno spremni da preuzmu punu odgovornost za upravljanje i raspolaganje imovinom koja im je poverena, a na dobrobit Kruevljana. Koliko e Kruevac imati koristi od izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i na ta ce prevashodno biti utroena dodatna sredstva koja e stii u budet po osnovu poreza na zarade? - Deo poreza na zarade koji e od prvog oktobra, po novim propisima, pripadati lokalnim samoupravama, Kruevcu e meseno donositi oko 45 miliona dinara. Taj novac postaje sastavni deo budeta Grada Kruevca, odnosno predstavlja uveanje prihodne strane budeta i raspodeljuje se na korisnike, odnosno namene, kako je to isplanirano prilkom usvajanja budeta i kako e biti planirano rebalansom budeta koji se upravo priprema. Budet Grada za 2011.g. obezbeuje nesmetano funkcionisanje svih potrebnih institucija, organa i slubi, ali ima i naglaenu razvojnu i socijalnu komponentu. Gradsko vee e predloiti Skuptini Grada da, kroz najavljeni rebalans, uveani prihod koji se oekuju od poreza na zarade budu najpre i najvie raspodeljeni za namene investicionih-kapitalnih ulaganja i socijalnih davanja graanima. Koji su, po vaem miljenju, pravci na kojima u procesu decentralizacije kao proklamovane dravne orijentacije treba raditi? - Smatram da je jedan od najvanijih aspekata decentralizacije fiskalna, odnosno finansijska decentralizacija. Postojee stanje, uglavnom centralizovanog prikupljanja poreza i preputanja vrlo malog dela javnih prihoda lokalnim samoupravama, ali i centralizovanog finasiranja najznaajnijih javnih funkcija (zdravstvo, prosveta, policija, sudstvo...) znai da lokalne samouprave raspolau malim prihodima, ali imaju i srazmerno malu odgovornost za funkcionisanje bitnih segmenata zajednice. Prava decentralizacija podrazumeva prenoenje veih nadlenosti, ali i srazmerno veih obaveza i odgovornosti na lokalne samouprave.

EFEKTI AMANDMANA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNIH SAMOUPRAVA NA PRIMERIMA OPTINA LAJKOVAC i ARILJE Da li novi Zakon o finansiranju lokalnih samoprava moe da doprinese ravnomernom regionalnom razvoju? Optina Lajkovac je klasifikovana meu najrazvijenijima (stepen 1) i u 2010. je beleila prosenu zaradu 63 613 RSD, daleko iznad republikog proseka (47 450 RSD). Ovo je posledica toga to mnogo zaposlenih radi u rudarskom kombinatu "Kolubara", ali i u privatnim preduzeima u industrijsko-poslovnoj zoni Lajkovca, na primer u "Borverku" i "Nodelu". Procena broja stanovnika u 2010. je bila 17 062. Ako bi vaili podaci za 2010. i u 2012., prema novom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava Optina Lajkovac bi dobila 120,65 mil. RSD vie od poreza na zarade. Nenamenski transferi bi joj bili smanjeni za 17,63 mil. RSD, ali bi dobila ranije nepostejei transfer solidarnosti u visini od 6,72 mil. RSD. Ukupno bi njena primanja bila vea za 6 432 RSD po glavi stanovnika.

ta e za Kruevac znaiti donoenje Zakona o javnoj svojini, sa aspekta raspolaganja sopstvenim resursima? - Zakon o javnoj svojini e sigurno pozitivno uticati na efikasnost, odnosno skraivanje procedura u postupcima raspolaganja zemljitem i objektima koji budu vlasnitvo lokalnih samouprava. Na osnovu propisa koji su sada na snazi, Grad Kruevac je duan da pribavi pisanu saglasnost republike Direkcije za imovinu, odnosno Vlade Srbije, ne samo u sluajevima otuenja i davanja u zakup nekretnina koje su joj date na korienje, ve je takva saglasnost neophodna i u postupcima pribavljanja nepokretnosti. Pribavljanje obaveznih saglasnosti traje jako dugo, u proseku nekoliko meseci, a zabeleeni su i postupci koji su trajali nekoliko godina. Zbog toga esto u praksi imamo situacije da se pojedini investicioni projekti ili dobra ekonomska reenja ne realizuju (ili se dogode sa ozbiljnim zakanjenjem) zbog proceduralnih, odnosno birokratskih razloga. Da li je lokalna samouprava Kruevac spremna za povean nivo nadlenosti, ali i odgovornosti koju sobom donosi ovaj Zakon? - Lokalna admistracija u Kruevcu je organizovana kao jedinstvena Gradska uprava sa vie odseka u svom sastavu. Skuptina Grada i Gradsko vee, u okviru svojih nadlenosti, i po trenutno vaeim propisima donose odluke o raspolaganju, odnosno korienju imovine kojom Grad raspolae, a na osnovu podataka, informacija i predloga koje saine nadleni odseci i, naravno uz naknadno dobijenu saglasnost republikih organa. Ovi isti organi i slube e na isti nain i po ve utvrenim procedurama donositi odluke i nakon donoenja Zakona o javnoj svojini, osim to e te odluke biti konane i nee biti predmet naknadne centralne verifikacije. S obzirom da su i na dosadanje

Marek Miku, doktorant na katedri antropologije, London School of Economics Optina Arilje je takoe klasikovana meu najrazvijenijima (stepen 1) i ima slian broj stanovnika kao Lajkovac - 19 784 u 2010. Meutim, za razliku od Lajkovca su ovdanji radnici u 2010. u proseku zaradili samo 30 162 RSD. Arilje je posle 5. oktobra beleilo privredni bum i pre nekoliko godina su mesni privrednici zapoljavali i ljude iz okolnih optina. Najznaajnije grane privrede su proizvodnja tekstila i gajenje malina i slinih vrsta voa sa dobrim eksportnim potencijalom, ali uslovi delovanja su se tokom zadnjih nekoliko godina drastino pogorali do mere koja je izazvala velike proteste malinara ove godine. Kao posledica toga bi izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, prema podacima za 2010., donela Arilju samo 68,4 mil. RSD vie od poreza na zarade. S obzirom na nizak nivo zarada to je otprilike za polovinu manje nego u Lajkovcu. Meutim, smanjenje nenamenskih transfera bi bilo duplo vee nego u Lajkovcu (38 mil. RSD) i transfer solidarnosti isti (6,72 RSD). Ukupno bi se tako primanja ariljskog budeta poveala samo za 1 624 RSD po glavi stanovnika, to predstavlja samo etvrtinu porasta lajkovakog budeta! Oigledno je da e novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava ne samo ouvati neke razlike u primanjima optinskih budeta, nego ih e i produbiti.

JEZIK BROJKI: EFEKTI NOVOG ZAKONA OFINANSIRANJU LOKALNIH SAMOUPRAVAOptina Lajkovac stepen razvijenosti broj stanovika u 2010. godini prosena zarada u 2010. godini poveanje po glavi stanovnika u 2012. godini nakon primene novog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava 1 17 062 63.613,00 din 6.432,00 din Optina Arilje 1 19 784 30.162,00 din 1.624,00 din Optina Temerin 1 28 275 36.041,00 din 4. 144,00 din Optina ajetina 1 15 628 35.030,00 din 2. 204,00 din Prema oceni Fiskalnog saveta, predloeni model fiskalne decentralizacije e poveati republiki deficit za blizu 40 milijardi dinara u 2012. godini.Najvie koristi od primene novog Zakona e imati kako najrazvijenije optine, gde e poveanju uglavnom doprineti poveani poreski prihodi na zarade, ali i malo razvijene optine 3.i 4. stepena. Ukupan efekat je taj da e siromane optine sa veim brojem stanovnika, dakle i veim brojem graana koji su hendikepirani siromatvom svojih opina, dobiti manje od marginalizovanih optina sa manjim brojem stanovnika. To naravno jo produbljuje neefikanost postojee strukture lokalne samouprave i novousvojeni Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Nakon rebalansa ovogodinjeg republikog budeta (koji je Vlada usvojila 18.9.2011.) kojim su predvieni prihodi od 707,35 milijardi dinara i rashodi od 850,9 milijardi, ukupan deficit e iznositi 142,7 milijardi dinara, odnosno 4,5 odsto bruto domaeg proizvoda .

Aktuelno: Republika Skuptina usvojila Zakon ojavnoj svojiniZakon o javnoj svojini, posle viegodinjeg ekanja, usvojen je sa 133 glasa poslanika stranaka vladajue veine i LDP-a, dok su protiv zakona glasali poslanici DSS-a, a nisu ga podrali ni poslanici Saveza vojvoanskih MaaraNosioci svojine u Srbiji, prema usvojenom zakonu, bie republika, pokrajina i lokalne samouprave, u ijoj nadlenosti e biti ulice, trgovi, parkovi, optinski putevi i nekategorisani putevi. U javnoj svojini su prirodna bogastva, dobra od opteg interesa za koja je zakonom utvreno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, pokrajine i lokalne samouprave. Meu njima su vode, vodotoci, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, rezerve mineralnih sirovina i drugi, a zakon predvia da se na prirodnom bogatstvu moe stei koncesija ili pravo korienja, dok naknada za to pripada republici, pokrajini ili jedinicama lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi to bogatstvo. Zakonom se ureuju dobra od opteg interesa i dobra u optoj upotrebi, poput uma, umskog i vodnog zemljita, zatiena prirodna dobra, kulturna dobra u javnoj svojini, a propisuje se i da je mrea, kao nepokretna stvar namenjena protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvoenja od korisnika, dobro od opteg interesa. U svojini Vojvodine e, shodno usvojenim amandmanima administracije ove pokrajine, biti putevi drugog reda, kanalska mrea koja nije na plovnim putevima, pojedini objekti u inostranstvu i objekti koji su graeni sredstvima za kapitalne investicije, a na osnovu usvojenog amandmana Lige socijaldemokrata, pripae joj i sredstva stvorena ulaganjima pokrajine koja su joj potrebna za ostvarivanje njenih nadlenosti. Amandmanom koji je podela poslanika grupa LDP-a, a koji je prihvaen od strane predlagaa, precizirano je da se direktori javnih preduzea biraju na javnim konkursima i da se zabranjuje korienje dobara od javnog interesa u privatne ili partijske svrhe, a prihvaen je i amandman SRS kojim se iz zakona brie odredba da je administrativni prelaz dobro u optoj upotrebi. Nezadovoljni to Vojvodini nije pripao deo eleznike infrastrukture na njenoj teritoriji, za Zakon nisu glasali poslanici Saveza vojvoanskih Maara, dok je Liga socijaldemokrata Vojvodine, iako takoe nezadovoljna ovom injenicom, podrala njegovo izglasavanje. Protiv donoenja zakona izjasnili su se i poslanici DSS-a. Skuptina je, kako je i najavljeno, istovremeno sa Zakonom o javnoj svojini, donela i Zakon o restituciji, a neposredno pred njihovo izglasavanje oglasila se Mrea za restituciju, traei da se oba zakonska predloga povuku iz procedure jer, kako je obrazloio koordinator mree, Mile Anti, njihovo usvajanje znai grubu povredu prava bivih vlasnika. Mrea prvenstveno zamera izostanak supstitucije kao oblika obeteenja bivih vlasnika, a Anti je, u svojoj izjavi konstatovao i da je Vlada "na brzinu" pripremila nacrte zakona o obeteenju bivih vlasnika i javnoj svojini, a potom od Skuptine zatraila da po hitnom postupku usvoji te zakone, pravdajui to meunarodnim obavezama i preporukama Evropske unije. Izvor: Tanjug, Beta

Puls Srbije: U kojoj oblasti je decentralizacija najpotrebnija?

210 glasova putem InternetaNajzanimljiviji odgovori na FACEBOOK mrei: Da li mislite da je Srbija centralizovana zemlja?Zato? Totalna usmerenost na razvitak glavnog grada i zanemarivanje ostalih delova (71 glas) Zato to su svi tokovi novca u Beogradu (19 glasova) Jeste, zbog razvia osnovnih i naprednih institucija glavnog grada (17 glasova) Zato to cela Srbija plaa izgradnju "nacionalnog projekta", hrama Svetog Save (5 glasova)

Drugi piu

Za Beograd!

proizvod koji jedva dostie 80 procenata srpskog proseka, a 27 optina spada u devastirana podruja. Za Ni i okolinu je upozoravajue da su meu optinama koje imaju bruto proizvod koji dosee tek 60 procenata Republikog. Tu spadaju i optine Blace, Aleksinac, Vlasotince Jo je gora situacija sa devastiranim optinama iji bruto proizvod ne dosee ni polovinu srpskog. Od 27 takvih optina, dobar deo je u direktnom zaleu Nia, ili u blioj i daljoj okolini: Gadin Han, Babunica, Bela Palanka, itoraa, Meroina, Svrljig, Raanj, Medvea, Lebane, Kurumlija, koja uz Vladiin Han ima i najmanja prosena primanja u itavom regionu Jugoistone Srbije. Prosena Kurumlijska plata jedva da je esnaest i po hiljada dinara, za dvesta dinara vie nego u neto junijem Vladiinom Hanu. O tunom junom svedoi i to da je odnos parametara u razvijenosti jedne Meroine i Beograda 1:10. Odnos razvijenosti izmeu Beogradskog regiona i regiona Jugoistone Srbije je 3:1. Na jugu Srbije se ostvari tek 14 procenata nacionalnog bruto proizvoda. Kada je region Jugoistone Srbije u pitanju treba dodati da on zahvata gotovo treinu teritorije zemlje, ali u njemu ivi tek etvrtina stanovnitva. Godinama unazad ovaj region belei demografski minus od 6,8 procenata, a neslavni rekorder u toj oblasti je optina Crna Trava u kojoj je broj

stanovnika prepolovljen. Junoj pruzi na ruku ne ide ni kvalifikaciona struktura stanovnitva. Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, tek 4,3 odsto itelja Regiona June i Istone Srbije ima visoko obrazovanje, dok je 5,6 odsto stanovnitva nepismeno. Na jugu je muka nai i posao. Gotovo etvrtina stanovnitva je bez posla, a i onaj deo koji radi uglavnom je orijentisan prema Niu kao najveem centru regiona. Od ukupnog broja zaposlenih, 26 odsto radi na teritoriji Niavskog okruga, a od toga je 21 procenat u samom gradu Niu. Loe i za jug i za Ni. Jer ako se takav trend nastavi, Srbija e se zaista svesti na Beograd i jo par velikih gradova, dok e ostatak drave biti velika bela mrlja. Regionalne razlike nisu strane ni zemljama EU. ak i u jednoj Velikoj Britaniji koja od Evrope prihvata samo ono to hoe, polovina bruto nacionalnog dohotka stvara se u prestonici Londonu. No ovaj problem zemlje EU reavaju preko kohezionih i strukturnih fondova. Srbija za to trenutno nema ni para ni plana. No, ako nita drugo, u Vladi su svesni da, ako ne elimo da drava postane devastirano podruje, moramo da uradimo neto. Uskoro bi trebalo da se usvoji Strategija ravnomernog regionalnog razvoja, a prvi put bi trebalo da se sastane nedavno formirani Regionalni razvojni savet. Na elu Saveta je, ako je to dobra vest, niki gradonaelnik Milo Simonovi.

Mali renik decentralizacije

Fiskalna (poreska) decentralizacija

Izvor: Narodne novineSrbija ima razvijeni Beograd i nerazvijenu Srbiju. Ni je u krugu razvijenih, ali na leima ima devastirane optine, ili jednostavno sirotinju. Daba i Strategije i Saveti ako se Srbija sutinski ne decentralizuje, a to znai vie para na lokalu, a manje u Beogradu. Di su nai novci- omiljena je reenica Nenada anka, lidera socijaldemokrata Vojvodine, ali to bi uglas mogla da pita itava Srbija. I to sa punim pravom. Prema merilima koje je nedavno usvojila Vlada Srbije, osim Beograda, svi ostali regioni u Srbiji ne mogu da dostignu proseni bruto proizvod. Na tunu satisfakciju Nenada anka, u nerazvijene spada i Vojvodina. Ali, da se manemo Nenada anka i gledamo svoje pare, ako ih ima. Da vidimo gde smo mi Nilije u toj prii o razvijenosti. I bogami, u najboljem smo drutvu. Po razvijenosti, Ni sa jo 18 lokalnih samouprava spada u gradove i optine iznad republikog proseka. Uspeh za Ni nije mali ako se zna da Srbija ima 150 optina i 23 grada, ali je po Srbiju porazno da od tih 150 optina 93 ima drutveni bruto

je sutinska komponenta svih vidova decentralizacije, a posebno devolucije. Decentralizovane jedinice lokalne vlasti ne mogu realizovati svoje poslove nezavisno sem ako nemaju dovoljne i stalne finansijske izvore, kao i vlast da donose finansijske odluke (da utvrde vrstu poreza, da odlue o stopi poreza i da ih samostalno prikupljaju). Ovaj tip decentralizacije podrazumeva jaanje politike i finansijske autonomije lokalne vlasti.

No daba i Strategija i Savet ukoliko se ova drava sutinski ne decentralizuje. Sutinska decentralizacija sutinski znai vie para za lokalne samouprave, a manje za centralnu vlast. A onda emo znati di su nai novci .

Istinomer

Dinki i depolitizacija

Komentar IstinomeraPohvalno je to se stranka G17 plus poslednjih meseci zalae za depolitizaciju javnih preduzea, odnosno da na njihovo elo dolaze profesionalci, ali je zanimljivije to to pre nekoliko godina njen lider nije bio za depolitizaciju.

"Mi predlaemo da se svi direktori javnih preduzea biraju na konkursu, ukoliko DS i DSS to prihvate. Ako ne prihvate, jasno je da prema izbornim rezultatima tri predloga daje DS, dva DSS, a jedan G17 plus."Politika, 13. 9. 2007. godine

"Narod opravdano mrzi partije zbog injenice da su monopolizovana mesta u javnom sektoru i da niko ne moe da se zaposli ukoliko nije lan neke stranke. Ja u tome neu da uestvujem, mislim da je taj sistem pogrean." Predsednik G17 plus o depolitizaciji javnih preduzea. (Politika, 21. 8. 2011. godine)

"Tamo gde su ministar i njegovi saradnici dovoljno kompetentni, tu nije problem da se zadri pristup koji je vaio i u Kotuniinoj vladi, odnosno da svi budu iz iste stranke."Standard, 1. 6. 2007. godine

Kad god bi se naela tema o raspisivanju konkursa i postavljanju profesionalaca Dinki je isticao da je on "za", ali da ostale stranke u vlasti nisu za to.

I nakon izbora 2008. stranka G17 plus se drala istog principa, te je na elo javnih preduzea, koja su joj pripala u stranakoj raspodeli (Aerodrom "Nikola Tesla", "Elektromrea Srbije", "Skijalita Srbije" i "Srbijavode"), postavljala partijske kadrove. Zbog toga Istinomer zakljuuje na Dinki nije dosledan kada govori o depolitizaciji.

Nacionalna koalicija za decentralizacijuObrenovieva 59/4/44, 18 000 Ni, Srbija E-mail: info@decentralizacija.org.rs, Telefon: +381 18 244894 , www.decentralizacija.org.rs