d.bandic Vampir

8/13/2019 d.bandic Vampir

1/23

U RELICIJSKIM SHV T NJIMJUCOSLOVENSKIH N RODUVODNE NAPOMENE

Predstave o mrtvacu h j 4 ustaje iz groba i vrafase medu pripadnike svoje aajednice, uklopljenesu u reLigijske dste me mnogih n a r d na ra-znim krajevima svetal). Ovo bi k je, po svojptilici, bilo poznato i Sl wm im a jog za vremenjihovog boravka u sta roj postojbini. Ono sepoanSmje veC u Ne&aovoj hronici ie XI vekaa konstatwam je i svi ,danagnjih sloven-skih narada p d oazivima koji, &&ledno, imajuzajedmah osmom: kod nai%h narada [prmvla-dvje termim vampir kod V e l h m s a i Uikraji-nwa upir i vapir, kad J3elorusa vulpor, bad Po-ljlake upior, upierzica, ko Bugara v w i r iva-prir itdq. Potrebm je, mehtim, napommuti dase nigde na .sl ov ms km etmi&m pnwto m pred-stave vampim nisu razvile do te mere i do-&gle takvo bcgatstvo detalja kao llcod j u h o -slovenhg iivlja naskmjenog na teritoriji naSezemljes).Za p d a v a a j e na&h mmodutih v e n w ~ j avaanpiru stoje nam na raslpolaganju dve vrstevet objavljenih izvora - rhivski i aaratiylli.A r h i d i izmri4) w d d e s ta rh i d h vem-* F Krauss, Abhandlungen Uber Clauben, Gewohnheitrechte Sitten BrUuche un die Guslarenlieder der~ ildsl& en, ~ e i ~ z i g908 124. participaciji mrtvih Utivotu njihove druStvene zajednice videti: L Levy-Bruhl, Primitivni mentalitet, Zagreb 1954 46-50; SZarkovif, Primitivni mentalitet. Beograd 1945 35--36 48.3 S. Zefevif Kult mrtvih i samrtni obifaji u oko-lini Bora Ch sni k Etnografskog muzeja 38 Beograd1975 154 isti, Mitska bifa srpskih predanja, Beograd1980 (u rukopisu), 129.3 Pod jugoslovenskim narodima podrazumevamojuZnoslovenske narode na teritoriji naSe zemlje. Nanekim mestima uzeli smo u obzir odgovarajufa ve-rovanja Vlaha (severoistofne Srbije) i Roma koja suuglavnom identifna jutnoslovenskim.) Pregled arhivskih izvora u T. Dordevif, Vampird ~ g a ifa u naLm narodnom verovanju i preda-nju, Srpskt etnografski zbornik LXVI, Beograd 1953150-153.


2/23

DUSAN BANDICvamja i o nj' ihovom h t i n u i t e t u u okvirima na-jrodne rel igije . U tim davori~ma se, na ia lm t,mogu pronaCi sa,mo odredene vrste podatak a(najviSe o pra~ ksi ,ubi#janja m arnpi,ra). Stoga jenjihwa v,rednost ogramiha. Mnogo ce1,ovitijuslikv o vampiru pruiaju maun narativlmi izvori"),lroji nu jedni,m d e l m nastali kao proirvod si-eteanabkih etnografskih Ltraiivenja. Iailco ~gradaiz ~p omenutih zvora Iuna , D e ,uobieajene (u rite-ratu ri Eesto pominjaneO) nedostafke, da nas ra-spolaiem,~.iajenifni.m fo~ndo~mkoj.i m'oie d a po-slu2i kkao tomova za dublja razmatr,anj . Uprkostome, verwam ja o ovcm biCu jog uvek nilm ud~ovoljn~ojner,i r az j agnjena.Relativmo sru retka its6raZivanja koja sv0ji.m sa-driajem izlaze iz o~kviradeskripcije. Takva istraiivanja najveCim u delom p80sveCenautvrdi-vanju lo,rmalnog i,dentiteta vampira. Mojemo ihpodeliti na dva osnovna tipa. UopSteno gleda-juci, i,straiiv aajirna prvog tipa tei i se identifi-kacijli vam pira na horilzontalno~m plen ui) a fs-traiivanj~ma drugog tipa mje,govoj ldentifikacijina ve rt ik al nm planus). Navedeni ti povi prouEa-va(nja omvog mitsk80gbiCa mogu se trettirati i ka.0dve faze u procesu njegovog nauEnog obja-Snjenja. OEigledno je, nai'me, da temelj.no po-znavanje i~denti.tetavampira na hoisizontalnomplan u ,psedis,tavlja neopho'd'atn pred~ul olvza mje-govo istraiivanje po verti'kali.Nema sum nje da su dosadagnja isbraiivanjava~mlpira dovela do znaEajnih rezu ltat a. Medu-t5m,ni'je teSlko uoEiti i izvesne ned ost atk ~ S jed-ne strane, problem identiteta ovog biCa nijerazmotren u pottpunost,i nl n a sasvim adekva-tan nafi~n.S dmge strane, atnaliza vampira Eve-dena je na formalne olkvire. Dmgi a~mektipo-menutih verovamja ostali su uglavnom van do-mena naucno~g intereso yanja.Osnovni cilj maSeg rada je da ar de li mi hoopuni navedene praznine. U skladu sa tomintenoijom, usmerikemo naSe izlaganje u dv apravca. U p r v m delu ra~da pozabavikemo s eponovo pitanjem identifikacije vampira. U dru-gom delu proSirifenno golje aaaldtze na proble-me komunikacijs~luih i funkcioa alnih maEenjapredstava o ovom demonu.) Pregled narativnih izvora u istom delu, 154-219.9 Na primer, Z RajkoviQ, ObiljeZj?, etnogr aiskegrade i metode njezina terenskog istrazivanja. Etno-loSki pregled 12 Ljubljana 1974: M. Fili~ovi6,Narodnapesma i narodk Zivot, Etnoloski pregled 8-9, Beo-grad 1969.7 Na nrirner. T. Dnrdevit. navedeno delo. 149-219:I? -


3/23

t DUS N B NDIC

LDENTIFIKA~CIJA VM PL RAI ~ t r a i i v d i koji su se bavili problemtima iden-tifikacije vampira hili u suofeni sa velikimtedkofama. VeC letimiean pogled na prikuplje-nu g ~ a d u ovoljen je d a atikrije svu sloienostnjihovog zedatka. Evidmtan je, na primer, plu-ralitet naviva za ovo bife. DoduSe, preovla-duj e nauiv vampir, ali se mogu ivt i i mnogadruga lakalna h e n a : vopi~r,upir, lampir, lam-pijer, vukodlak, kodlak, tenac, gromnik itdg).Uporedo sa pluralitetom naziva, jasno je izra-ien i pluralitet sadriaja. Narodne predstave ovampiru u velikoj su meri neujednaeene, po-nekad i protivrefne. One variraju od kraja dokraja, od sela do sela, u izvesnim slufajevimai od kuCe do kufe. Dakle, Dsnovnu teSkoCu priidentifikaciji ovog bifa predstavlja velika ter-mindoSka i sadriajna izdiferenciranost: za ra-zlifite nazive vezani su razlifiti sadriaji.M'ed~~tirn,patrebno je naglasiti da ta neujedn,a-Eeno8slt sa, driaja ni je ,,apsolubna . UoEljiv,o je dase predmstave o nekam omd itni'h svojstava vam-pira, upr'kols widenhnim razl;lkama, skoro uvelkmogu otkaratkterisati ikao varijante jednog o,p-Stijeg, zajedini(f'kog shvat anja o ovom bicu, shv a-ta nja k'oje je u p rav ilu isto (i'li ba r csliEno). nacelom i,spitivanom po~dmfju.Talfo se, na pri-mer, delovenje vampi8ra u raznim krajevimarazliEito zamislja. Njemu se prip i,suje Sirokashala .aikitivno.wti, 08d unigtava nja ljudii i stokedo relatimvno bezazlenih post,upaka ka'o Sto suza,sit,raSivanje urku6alna ili rv an je sa prolaenici-ma. Navedena verovanja se, naravnrr, medu1sob-no ra~zliikuju ali istovremeno izr aia vaj u opStiju(i opSte raspr~~stranjenu)amisao o antagoni-stirEk'm 06d1nolsu va mpira prem a Ijuldima. Ima-jufi u vi~du ovaj i sLiEne prime#-e mo-iemo pretposta$?ti da se pojam vampira najednom (pojedinaenom) nivou ispoljava kaoskup relaltivno ~razlifitih,a na dru$om (opStesm)nivau ikao islkup ,relativno ujedna,fenih pred-stava.U dosadaSnjim nastojanjima ga se utvrdi iden-titet vamp lra nije s e vodilo dovoljno raEurnao ovoj pr ot kr eh os ti . T Dordev:C. na prlmer,navoldi sv e (njom u poenate) var i ainte pomenu-t ih v ero va nj a, ali ~ r iom ne ukazuje dovoljnona njihove zajodniEke osobenostilO) dok, recimo,F. Kraus neke lokalne varijante tlh shvatanjaneolpravdano prikazuje kao olpSte karekteristilkevampira ). U prvo m sluEaju naglasak je na in-var ija ntn mr~ predstava a zanemaruie se onoSto im je zajedni3ko; u dmgom slueaju teii se

) T Dordevie. navedello delo. 150lo Isto 154 219.

m F Krauss navedeno delo. 124 136.


4/23

DUSAN BANDICuolpstavamju, aLi se ispui5taj.u z vida p-jr a d f e.Da bl se prevaziele pmenute jednostranosti,nmphodno je razmotriti predstave o vampiruna oba nivoa ojedina- i opSrteonlg. PoSto su, kao Sto je istaknuto. predstave o ovomb i h na pojedinahom dvo u neujednaeene,hnafno utvrdiwanje n j e g m g identiteta rnoguCeje samo a a apStem nivcru. Staga se iznala imjezajednipkih, opStih adredbi u pojedimaEnimprebtavaana name kao prvr i amovni zada-tak pri identibilkaciji vampira.Videli smo da se vaanpk na naSem etniEkompnastoru r m i o u veoma s loieno, vi3-io-nalno biCe. Stoga se i na nivou, koji smu, usiov-no oanaEili kao mi mogu pojaviti razlitite,fak crponentne ideje. U t m slufaju neophadnoje dal je uapWawanje. isve do onog stepena CQStasti na k m e a~oaici iamedu ideiama nestaie.Meja, predstavljate 'bvom prihk6m13) km.aCamcilj identifitkacije vampira.Kao Hto se ~moZevideti iz dosadahjeg izlaganja,wtvrdivanje identiteta vampira u ovom radu za-snivaCe se na sleddim pcstupcima:(a) Mvajanje cenovnih varijanti predsta.va ovampi~u,(b) tnalaZenje ideja zajalikih t predsta-v m a ,(c) eventualno penavljmje gasrtupka uorp5tava-nj.a do n ivw a a kome ideje o v m p i m pwtajuhomogene,Cd) logi6ko povezivamje tih homogenih. elemen-t ideja u Sire idejne celine.Ovim je naSe izlaganje metadski, ali ne i te-mahski (tj. predmebno) odredeno. ViSedimenzio-nalnost pojma vampira u naSoj narodnoj reli-giji zahtw a kako ograniravanje, tako i r la-njivanje tematskog padruEja, koj e Ce biti ,?red-met iqitivmja. Drugim relima, patrebno je iadvojiti karakteristike ovag biCa relevanhe zauitvrdivmie nieeovae: identiteta. Kao hristamputokaz Gg led u moZe nam posluiiti vet.~ ~ m e n u t aordevi6wa sistemati~aoii~a.oduSe,k zvesne lrorekcije na te rm in ol G i na sa-

odnosu pojedinafnog i opBteg videti B. SeSif,Osnovi metodologije drustvenih nauka, Beograd 1974.31-33.Y Trebalo bi utvrditi i formalnf odnos vampira w e -ma ostalim bielma iste kategorije npr. nekfitencima,pogibaocima, talasonima). Medutfm. to bi zahtevaloprethodno identifikovanje pomenutih bi6a na naEinkakav ovde ~ rime n]uj emo na vampiru. Ovakav za-datak ofigledno prelazi okvire naBeg rada.

84


5/23

dr iaj nam planu ). Oslanjajuki se delimiEno nastavove ovag autora, usrnerikemo p a h j u na t e-tiri grupe predsbva lkoje su, u stvari, od,govorina su$tim&a pitmja sadriaju pajma vampira:1) predstave o os ab ma koje se pmle smrtipretvaraju u vampira,

3) predstave o egzistencijalnim svojstvima van-&a,

Prve dve grupe predstava daju odgovor na pi-tanje ,,kako postaje v mp ir , dok druge dvegrupe odgovaraju na pitanje ,,Bta je to vam-pir . SluieCi tie napred izlcrienim metodom, Ta-zmatriCemo s v a h od navedenih gmpa predsta-va ponaosob.(1) U akvire pojma vmpira gotovo su redovnoukljuZene i predstave o vrstarna ljudi, koje seposle w r t i p re tva~a juu ovo bike. Kada s unagem n x d u govori o vampiru, uvek s imana umu -reha csoba, najPeSCe prilpa~dnikdo ti be druStvene zajednice (porcrdice, sela). Za-vim0 od kraja, m&e Be povampiriti i mu&oi iensko, i atam i mlado, jednom r d j u svakoljudsko bidei&). Medutim, po opStem shva tanj u,niko n&e poststi vampir bez nakog narditog,,razlogav. Predstave o tim razlozima mnolgo,broj-ne s u i razlifite.V e a a testa se pretvaranje u vampira za~mi-Slja kao posledica neobihog, nesrebnog sticaja&ohm ti, koje mogu da zadese Eoveka u Siro-kom vreme~~skomntervalu od rodenja do uko-pa. m e g d e se recimo, veruje da prewdammoie da bude vet. s m naEin dolaGka Jjzlldskogbika na svet (ako se, na primer, rodi ,, kd u-ljioi ). Vampire se takode lica ~ koja su tolkomiivota hila izloiena delwamju vratanja ili pro-kliejanj a, zahim Ib a koja s u doSla u dodir sa,,neEistimn bikima i predmetima, koja su bolo-vala od odredenih iboles~ti itd. Do p retvaran jaEovaka u vampira mo% da dovede i lsam imumiranja (ako je ovo naisbwpilo pre vrmena,nasillnim putem ili b a propisanih obreda) alii neki drugi dogadaj posle toga, sve do$ po-smntni ostacj ne budu ukopani ( a h ih, na pri-mer, preslkdi k a h a Zivotinja ili s gr&o njilhn& dodaje)15).

M T. Dordevif, navedeno del0, IV (sadrZaj).ma) E. Lilek, navedeno delo. 703: T Dordevlf, nave-den0 delo. 164.) T. Dorde vif navedeno delo 164--172 i tarno nav.lit.; S . ~ e ~ e v i f ,amrtni ritua1. 155; Isti. Mitska bi6a.130-131. E. Lilek nav edeno de lo . 702-703. F. Krauss,navede;ao d elo, li5-126: S KuliSi6. P 2 Petrovih. N.Pantelif, Sspski mitoLo3kl seEnik. Beograd 1970 s.v.Vampir.


6/23

DUSAN BANDICDo :prebvaranja neke osobe u vampira ne dov,o-de sauno sipoljne ork~ lno~st i. erujce se da uzrokmo ie da bsude i u aamom Coveku, odno,sno unjeg ovn n ponaSa.nju. Ako je neki Eovek w e -krSio rnorallne n o m e (ubio, ukr,ao, .prevario) ilirelig~ijsk~eprapise (nije we pridriavao o~drededhtabua, izbegavao izw5avanj.e odredenih obreda),ofeku je se da ce posle :smrti pastati vamp ir ida Ce u t cln o~bli~kuastaviti da pri'finjava ne-v d je svojim baifnjim. Meduitim, ne vampir e s.esa mo lica ko'ja ,,greSolaJ' d~e l~u ju,et i ,oms kojatako lmisle i .osBe6aju.To se lpolsebno odncsi naljudse k~oji sa ovog sv eta adla ze ne8sreCni i ne-zadovoljni (zbo~g meizvrSeniih o.baveza, nei'spu-njeni~h elja i ssl.), jer oni ztivimde ii vim 3 i t eiecda im lna~p ako ate~ ~).OEigledno je da se sva ova, na izgled razno-rodna verwamja o umocima .,radanjam vampi-ra mogu ~svestin a dve o~pstije i~deje.S jednestra ne, va~mpimre se lju,di koji su , bez svoje kri-vice, postati irt ve zlih uticaja ili nesrecniho'kolnosti; s druge stra ne, to se deSava i 1j.u-dima koji .su sa mi izazivali ili iele li da izazovozlo. Raldi se, dakIe, o dva razli,filta ti,pa poje-dinaca ljudima koji su ir tv e zla i ljudimakoji s u ievoir d a . Medutim, polsmatrana n a Si-rem druStvenom planu, sva ta 1ju.dska bitaimaj,u ~neStozajedaiEk80. I u jednom i u dmgomSl~uEaju, to sru pojedi~nci koji bsu u neposrad-na m do 'dim .sa nesr& om i zlolm, koji su naneki nafia obeleieni zlim fatumom. Kao takvi,oni se suStinski razlikuju od ostalih ~pripadnikasvoje druStvene zajednice, odstupajuci od tra-di'cijom ultvrdenog ,protoltilpa ,,urbi~Eno,g , ,,pro-sehnog pojedinca. Ukrabk,o, vam pire s ljudikoje je njihova zajednica o,karakteri,sala kaoaberaatne.(2) Predstave o aafitnu na koji se pokojnikpretlvaira u vampira takode nisu jedinstvene,ali mnogo manje variraju od verovalnja wrocima takvog dogadaja. Rasprolstraqjena suuglavnoun dva osnovna shvatanja. P r m a prvomod njih, porkojaik se vampiri tako Sto u nje -govo telo ude neko nahpriradno bXe (najEeStezamiSljano kao ,,davoW li ,,davolski ,dub ) ). Tobike panwo udahne iivot u mrtvaca, odnosnoobnovi njegove bioloGke, iivotine funkcijei8).Prema drugom shvatamju, do vampirenja do-lazi zato Sto duSe pojedinih pdco jnika ne m o mda odu u svoje prirodno boraviSte, u svetmntvih, v d ae vracaju ili ostaju vezalne za nji-hovo telo. Talkvo telo se ,ne raspajda; ono i da-lje oskaje na izvestan lnacin ii vo i alotivnoi .

Isto kao u prethodnoj napomeni.) Uporediti na primer V. S KaradZif Srpski rje f-nik i1818 ~ e o g r A d 966, s v Vukodlak.

* T. DordeviC nave deno delo. 164 i d.' Isto


7/23

Navedena shvat anja par ed evid,emtnih ra-zli,ka zraiavaju u olsnovi istu i,deju o po-stanlku vampira. oba slueaja se pod valmpi-renjem p od r a m ev a poaovno o~iivl javanje elapakojnika, oiivljasvanje koje je i~nicirano pri-sustvom nekotg .n,emateri.alsncng, diuhovnog bi f au nj,emu.3) Na ovakvu predstavu o vamp~renjunodo-vezuje se adgcrvarajuea predstava o caljem,, iivl jenjuV povarnpisenog polkojniika. Aik'o jetelo umrlog oiivelo zbog zadriavanja njegoveduSe (odnosno infilitr iraa ja n ek e dru ge druSe iLiduha), onda se njegova dalja egzistencija motezamisliti salmo kao koegzistencija sqprotnihprincipa naterijalaog i nematerijab nog tele-snog i duhovnog.

Posmatrana sa tog srtaaovigta, egzistencija vam-pi ra o~dgovara egzbsrtenciji iivo g fovek a. Medu-tim, varnpir i~ pak nije ii v f'ovek, ve t ii v po-kojnik. Zatmo n jegov o iivl jen j'e nui no popri,ma ineke specifiEne dirnenzije. pretpostavljenimvremenakim okv,iri


8/23

DUSAN BANDICh a t r a se da je telo pasivnog vampira, kaouastdom, i telo iivog Poveka, samo materija~lni,, aa ta E nemahrijalnog biCa koje iivi u nje-mu i koje ga Eini iivian. Qvo shvatanje s po-sebno jasno iqpoljava kroz nardme predstavevezane za p r a k u ,,ubijanjaP' vampira. Naime,ra dj e je u mgim krajwima bio r d k e n olbiPajprobadamja, lspaljivanja i - uop5te miSta-va'nja ili dteCivanja tela povampirenog pokoj-nhka. To se Einilo sa i e l j m da se dob od i ilipratera u n j m u nastamjena d d a , odnmno ne-ko drugo duhovno biCt4). Vampir se, dakle,ubijoo razdvajaajem njegovwg materijalnog inematerijalnog dela. Umesto iivog mrtvaca os-talo bi beiivotno t d o s jedne strame i du5a(ili, recimo, ,,&avov), kao nematerija lno bikekoje nestavlja da iivi, s dmge strane.I vamipilr u a k t i m m stamju je, po narodnomshvatamju, saPinjan ad materije. Njegwa ak-tivnost jeste aktivnost kara'kteristiena za ma-terijalaa bika: on u~bij~ajude i staku, hrani senj ih ov m kmlju, up d t a se u fiziPki obraEunsa pojedincima, stupa u polne odnose sa s v bjom i e n m , sa kojmn moie da ima i porod,obara i raabija posude i $1. ) Ljudi se, uostalom,i odnose prema aktivnom varnpiru kao prernarnaherij~ahom- ibu. U iel ji da ga u biju, onipokuSavaju da uniSne ili oStete njegova telo(na primer, 'pucaju u njega iz v,at renog m i j a

i ~ 1 . ~ ~ ) ) .Medutim, po c p h n verwanju, tdo &ivnogvampira nije ,,makerij~aho u uobimEajenomma-Eenju te relji kao Sto je to, recimo, sluEaj saovim bi te m u paisivnom ~sltarnju. Napuitajukigrabe7), vampir m m ja svoja egzistencijalnasvojstva. Pre svega, njegovo telo postaje tadarelativno nedostupno lj d s k i m Pulima. Po pra-vilu magu da ga vide samo odredene iivotinje iliodredene vrslte Ij'udi @a primer, oni koji surodeni u suboitu ili m i ~ka ji ,,potii5un z njego-) Ovo verovanje je u nekim krajevima izrateno ieksplicitno. Tako M. MiliCevie navodi da su seljaci,prilikom probadanja vampira, mahali granama da seUavo koji se nalazio u njegovo m tel u, ne bi&vukad i utekao. (M. Milieevie. Zivot Srba seljaka,Srpskt etnografski zborntk I Beograd 1894. 326 . V.Cajkanovie smatra da je uovampireni uokojnik prvo-bitno probadan sa namerom da se prikuje z grob,a ne da se ubije (V. Cajkanovie, navedeno delo249 i d.). Medutim, svoju tezu nije mogao da potkrepiodgovarajueim argumentima.) Pregled zamibljenih aktivnosti vampira u T. Dor-devik navedeno delo 173-183 i tam0 nav. lit.; F~ r a u i s . avedeno delo . 12E-130: S Zefevie, Kult mrt-vih, 156; 1sti; Mitska biea, 132 itd.

3 T. Doruevie, navedeno delo, 204-205.) Veruje se da vampir i telesno napubta grob. Kadse raskopani grob nade prazan, to je znak da jepovampireni pokojnik nekuda otibao. (Isto. 216 .


9/23

vog &osa sa Zaamam)). Osim toga, v W ii obli$ tela ahtimag vampha krajnje sy pro-naljivi, napostojani. n se u t ra m m&e sma-njiti i prdi kroz mpiau na grobu ili kroz kljY-Eaonicum). Spasoban je tzkode i da se potpunotramformiSe. ~retvarajutise u razlirite vr steEivatinja ili'predmetai). U adredenim okdno-stim dda zi i d o nj ez we demateriializaciie. Akoga, aa primer, &odi nako iz p&e, - ivnivampir iSfezava otpuno ili delimiho. Obi&no preostaje samo grumen usirene krvi ili pi-htijaste masen). V m j e se, dakle, lda telo vam-pira u aktivnom stanju h a neke osobenostLkoje su inaee, svojstvme nematerijalnim, du-ho vd m bitima. Name& se pmtpustavlca da nje-govo telo predstwlja samo rnaterijalnu f o mu kojoj se javlja mjegwa duSa, asno n&adruga duSa ili duh. a)Kako pakazuje dosadahje izlaganje, padmomi ektivnom stamju valrmpira odgovaraju ramliEItkadnosi imeUu dve strame njegovog biCa ma-terijahe i nemarterijalne. Te razlike se ispcrlja-vaju na dva nivoa:a. Vampir u pasivnm stamju zamiglja se k a ~oduhwljeno telo; vampir u ~aktivnom tanju za-m i q a se kao otelotvorena duBa (ili drugo du-hovno bite).b. U lprvom YluEaju telo i d d a ~ko egzW rajukao dva spojena ali, istovremeno, i zasebna,odvojiva realiteta; u d'mgm sluPaju kl o dugsintegrisani su u jedinstvenu, monolitnu, neod-vojivu c e l h . Samo telo vmp ir a je njegavaduSa - obmuto.4) Znarajnu odrednicv pri i'dentifikaciji mekagnatprirodnag biba (samim tiun i vampira)mStavljaju i shvakamja o zmi&ljenom o b w u ko-

ji se uspostavlja izmedu ljudi i tog bit a. Ova-kav odnm moZe se pasmatrati sa dva stamovi-W Isto 157-158. M. Filipovid, P. Tomid, Gornja Pa-nja, ski etnAgra ski rbornik LXVIII. Beograd 1955.104; D. DordeviC, kivot i obitali narodni u Lesko-vafkni Mnravi. Sras ki etnoorafskt zb omtk LXX.- . -.~ e o ~ r & d958 565- F;.Vukano'GiC; ~ vampiI u verova-njima i obidajima kod Cigana u Kosovsko-metohil-skol oblasti. Glasntk Muzeja Kosova t Metohije 11.

) T. DordeviC, navedeno delo. 179.Isto. 153. 154. 158. 17E-179: S. ZeEevM. S a m r M rit u a l 1k5. T. ~uka novi 6, navedeno del o 156; M. Fi-lip obi^ \era i crkva u Zivotu ~a n at ik ih Hera (uknj. Banatske Here. Novi Sad, 1958). 156.

'1) ViSe primera u T. Dordevid, na vedeno ' delo.201-204.'la) Nile teSko uot iti izvesnu ~ro ti vr er no stu narod-niin vl?iovanjima: vampir nap'uSta grob u telesnomobliku (nap. 21) a, naSavSi se van groba. egzistira kaoinkarnacija njegove duSe. odnosno nekog drugog du-hovnog biCa (Sto ~odrazumevaostajanje~njegovog e-la u grobu). Medutim, ovakve protivreEnosti nisuretke u narodnim religijama, posebno u kultu mrtvih.


10/23

DUSAN BANDICma: u kolnkretnom slufaju kao stav vampiraprerna l jztdima i kao ~ t a vjudi prema vmpku.U p r v m islnfaju ovaj odnos se ispoljava krozzamiSlljen3u aktivmost vam pira; u dmgom slu-Eaju unanifestuje s e kroz stv ern u aktivnost Ijwdi.Vet je rd en o da vvarrupir, po naradnom vero-vanju, u t h nofi ustaje iz groba i vraca semedu iive. Pri tom se midi na njegov povratalkmedu pripadnike sq st ve ne druStvene zajednice.Vemjg se, naime, da pwampireni polkojnik obif-no dolxi svojoj kuCi, odolasno svojoj porodici.mekad se, medultian, zami.5Jjeni radijus njego-w g krdan ja i delovanja groSiruje i na cdo~ e l o ~ ~ ) .toga se odnos ovag bifa prema ljudimauslovno moZe tretirati kao odnos prema pri-padnicima njegove uie, porodiene ili Sire, seo-ske zajednice.

Aktimmt vampira oclreduje ga uglavnm kaobiCe koje je neprijateljaki nastrojeno premaljudiana, adnosno pripadnicima svoje zajedaice.Spisak prdstava o neprijateljdkim lpostwpcimapovaqirenolg pokojnika dugafak je i ramovr-stana3). Pa ipak, fita vu tu njegovu alktivnomoguCe je svesti na nekolilko osnovnih tipova,koji izraiavajru razlifite Btupnjeve njegove ag-resirnosti. Najv~iirjstupanj agrasimosti grimtanje u shvatanjima da v m p i r nbija ljude i st ui hrani s njihovom kmlju). Paralelno sa navedenian, ras pms trmje na s u verovanja da ovobite napada ljude ali ih ne ubija, odnosno dazastrahje ljwd,e aIi i ne napadaJ4). Potre bmje nqpornenruti da zatmiSl jana ak ti mo st vampi-ra ulije uvek nnaprijateljdka. Ta ko su, na pri-mer, u m og im krajevim8a za be le ha verwanj .ada varnpir stupa u polne odnose sa svojom Zenom, d a se pr2kazuj.e ljusdima ili oglaSava svojeprisustvo u kuCi bez iikakvih drugih mamera),da polnekad obavlja domafe paslove Ii ~ l . ~ ~ ) .z napred d e n o g sledi da aktivncvst vampiratzraiava podvojen mtagmistii3ki i neanta-gmi8sti i tav w a g biEa prema ljudimaiako se, doduSe, antagonisti6ki stav moie sma-trati prewladuju6im. Medutim, da bi se dabilapotpuma slirka o prirodi delwanja ovag bifa,p ot re h o je ud it i j jednu njegovu dimenziju.U naSim krajedrna rasprofiitranjeno je shvata-nje da svatki kmtakt sa pwampirenim pokoj-~l ik om , bez obzira na njegove namere, p red-stadia izwetnu opasnost za Cweka. U litera-tu ri se Cesto navode podaci o osobama koje sunepusradno pwle susreta sa vampirm oboleleili umrle, o Zenama koje u pmle polnih od-

'3 To se vidi iz celokupne faktografije o aktivnostivampira.) Videti literaturu u nap. 25

) Isto.


11/23

DUSAN BANDIC

nma sa n j h p&le d blede i venu itd. Jednam r d j u , i antagrmistiEki i neantagonistiEkim ot i v is m delovan je ovog biCa ima jednu, ja-sno iz ra iw u osobenast mo je uvek opmnoS6).Verwanje u oipasnast, koju donosi prisustvovampira; nu in o- izaziva cdgovarajubu rurea kcijuugroiene druStvene zajednice (porodice ili sela).~ o duiTIoslovenskog st a n m i s tv a naBe zemljerazvio se sloien i ra ~ gr an at dbrambeni sistemprativ ovog bifia. U okvire sistema uklopljmje veliki broj magijsko-religijskih progisa ko-jima se regulige ponaSanje pripedniika zajed-nice u kritihom periodu, sa ciljem da se one-mom& v m p i m j e pokojnika, adnosno aeutra-liSe delovanje pakojnika koji se vet pretvoriou vampiras7). Medutim, bez obzira na to da lse radi o prwentivnoj ili internenbe aikt;?-nosti, okosnicu Liitavog ovog sistema najEe5Ceje predstavljala te inj a da se telo vampirabilo stvarno, bilo simboLiEno mi5tiS8) .Ma kmo , daWe, zakljueiti da odnos izmedu lju-di i vaunpira karakterik hraziti antagonizam.T h v 0s obdeien je dvema komplemen-tam im ildejm a: s jed,ne stran e, idejom o vam-pim kao opasnom demonu a s druge straneidejom o potrebi njegovag ,,fizilSkog9' unistenja.

RamotrivSi Zldiri gnupe predstava o na jma taj -nijism kara~kteristikaana vampira dosli smo doEetiri elementame, o s n m e ideje na 'kojtma se,po naSem milljaju, zasniva identikt ovog de-Ihm kag biCa. Alro se ovo g1ediSt.e prihvati kaoopravdaao, &a se identitet varnpira mok iz-raziti na dede6i mabin:1 Vampir je biCe u koje se posle smrti pre-tvara pusebna vrsta l j d i . To su osobe koje jenj ih wa zaj&ica okararkrterisala kao aberantne.2. Vampis je bi6e koje ,dp&aje zahvaljujuCipradtuienoj iLi ponuvo uspostav ljanoj koemi-sknuji njegovog tela i njegove dCu3e,odnosllonekog drugag duha ili demona.3. Vampir je bite koje ,,pastojin kroz pravilnosmenjivamje dva egzis tenci jaha oblika du-hovljenog h l a i otelotvorene d u k (ili nekogdrug= duhovnog biCa) odnasno k o z m e -njivanje dva t i p odnosa telesnog i duhhwnagprincipa (odnosa uporedme koem{stenaijc i oidnosa identifikacije).

Y T Dordevif navedeno delo 180. 183.


12/23

DUS N BANUIC

4. Valmpir je bite Eiji su odnosi sa 31judhaobddeni amtagonkmom. Ove &nose karaJcte-rSu kmaplementarne predstave o 0pamm-1 de-lovanjru vampira i o potrebi njegovog fizilEkogmia ava n a.

Dlementarne ideje, kaje se adnose na isto mitsko bite, ne mogu se pmmatrati izolovmo. Popravilu medu njima partoji smhaona poveza-nost. Kao &to je vek nagovegteno, takva pove-zanast postoji i medu elementarnim idejamao vampiru. UoiYjivo je da se pornen* idejemom gruipisahi olko dva kmple lusni ja idejnajengra. Takva jeagra saehjavaju parmi ixleja,koje m o u napred izloienom pregledu omnaEillibrojevima 1 i 4 odnosno brojevima 2 i 3. Ka-snije idagamje t e pokaaati da se prvi par idejaodnosi na ,,hddividualitetnvampira a drugi parna n j e g m ,,egzistencijalnostl'. Ova dva idejnajevgra (ili idejna sprega) prerMavQaju oCigled-no dva omovna aspekta identiteta vampira.ga ib moiemo uzeti kao dva osnovna temat-ska ukvira za dalju a~zalirm.

U dos ada hje m ida gan ju id&tet vaanpira tre-tirali m o kao skurp elementarnih (medusobnopov-ih) i'deja, koje su zajednieke razliEitianvarijantarna narodmih verovanja o o v a demo-nu, verwanja zalbdehnih u taku XIX i XXveka. Drugian rd im a, identit& vampira raana-tran je na sinhronom, odnosno h o ~ i z m t a h mplmu. Potrebno je, anedutim, racnmotriki ga iu njegovoj dijahronoj, ve~t ikalno j dimenziji.Verovanje povmpi renog pakojnika veoma jestaro. Ono je nastalo negde u dllbhama pra-6storijeso) a kaiko je ve t pamenuto biloje dfobro poznato 1 na&im precima jog u njiho-voj s taroj postojbimi. Sloveni su ga bez sumnjeaoneli na Balkansko poluostrvo kao deo svogkdhrnog nasleda. Pamato je, medutim. da jeslovenska lrmMura po do laah na Balkan bilavelikim delom izmenjena i urazn01iEena~~). o-me su evakako dolprheli i mafni procesi l d -turne infuzije koji su dolazili iz razlifitih imora,odvijajluki se razliEitian prirodnim i is~torij-a i m uslovima. Ti procesi svakako nisu mimo-i51i ni ve rw an ja o vampim. tome, uostalom,re& govori ,i njihova Qdiferanciranmt. Da-) Tome u vrilog ROVOrl rasprostranjenost predstavao ovom tipu pokojnlka u prlmitivnlm rellgljama.) Sire o tome M. Gavazzi Sudbina stare slauenskebaitt ne kod Juf nih Slaven a Blblioteka EtnoloSkogdruStva Jugodavije 2 Beograd 1050


13/23

na4s se ma koje ad ovih verovanja, uzeto pcma-osob, t&o m d e okarahterisarti bilo kao ,,izvor-no , slovmsIfo, M o kao tude, dmosn o primlje-no sa strane.Konstatovali smo v& da heterolgmast predsta-va o va~rrmpimnije apmlutna: sve one se zasni-vaju na ndkaliko zajedniakih, W t i j ih ideja.Namde se utisak d a je proanmama zahvaCens ovfilnski sloj ovih verovmja, dok jenjirhova sultina ostala ndaknuta. To je sasviunu skladn sa mehanizmcun, po k m e se odvijakulkuma hfwija. Panato je, naime, da svakalj-ka grupa rihvatajuCi kul 'h me ho va-cije eii da ih uklopi u kontekst svoje kul-ture, da ih integrile u posbojeke obrasce mli-Sljenja, o s dm j a, p ~ d a n j a ~ ~ ) ) .ravdana iestaga pretpxtavka da SL i n d i preci, usvaja-juCi vremenom tuda shva tanja o vampiru, na-stojali da ih pnilagode svojoj, jol u s t a w po-stojtbini izgradenoj slici omg demma, da ihdovedu u sklad sa mnuwnirn idejama na koji-ma je ta dik a pdivalla. Malo je v erw atn o dasu ove amovne, eleimentarne ideje bitno izme-njene. Imajuei t u vidu, moiemo bar priMiZTloizjednrariki identitet ,,jugoslovenskog vampirasa identitdoan o w g demona iz verovanja nalihslovenskih predaka.

KOMUNIKACIJSKI I FUNKCIONALNIASPEKT VAMPIRAndividualitet vampira

U uvodnmn delu rada napomenuli smo da sudcrsaddnji p u w a j i nauEnog o bjah jenj a vaan-p i ~ a ezmi uglavlnm za okvire formalne ana-llze. Iskazano temiaima, koje smo wn pri-l i k m primenjivali, radi se o utvrdivanju for-malaog identrikta vampira na horimtabnom ina vertikahom plaw. hrnenlutim pitanjima bi-lo je p v d m o i prethodno izlagaaje. MeUutim,po nalean milljenju, za potrputnije rammevanjemag mibskog biCa neaphodna je jedma svestra-xuije h c i p i r a n a maliza.Kao svr sish alno polazno adredi&te za dalja ra-zmatran ja uzeCemo osnuvne odredbe. ko mm i-kacijske teodje kulture. okvirima ove teari-je, kulturmi fenmemi tre ti ra ju se kao k m n i -kaaijski fenommi, kao stvari koje o ,,netemug o ~ o r e ~ ~ ) .retpmhvlja se, na primer,' da je-dan mit, obred ili verovanje sadrie oclredmu,najEdCe glmiven~u poruku. Teorijski, poliljaoci) E. HaP AntropoloSke teorije I B eograd80-100 1 4 itd.

Videti U. Eko Kultura tnfo~macija.komunikacijaBeograd 1973 11-12; M. Vodop ija Matur irgn je kaorite de passage Narodna umjetnost XIII. Zagreb 19787a-19.


14/23

DUSAN BANDICte poruke u davno pomrli preci a priunaoci supripadnici da'ndnjih generacija. Pri tom ni po-Siljawi ni primaoci ne rnoraju da h d u svesnite pomke, h j a ponekad i nije u saglasnosti sasvesnim i s ~ k o h m ~ ~ ) .osmaltrane u tom svetlu,omlovne i~dejeo vampiru magu se tretirati kaoneka vmta medijuma preko koga se mpoatav-Ija W un ik ac ij a m d u vremenski rudaljeniungeneracijama, kau, sredstvo kojim se, s kobnana kaleno, prenme druBtveno znaeajne poruke.Kao Wo je ve6 na'g wdt eno , dve od Eetiri ele-rnentarne ideje o vampiru sa6hjavaju idejnispreg, ,koji se odnosi na indivi~dualitetovog de-mma. Citalv taj idejni spreg najpagodnije semoie izraziti u oblilku trorlan og stava ): 1)aberantmi pojedinci se posle smnti pre tva rajuu vampira 2) vampir je opasan za pripad-nike svoje M v e n e zajectnice 3) vampiratreba ulbiti taiko prakinuti njegov k aM sanajednicnun.UcpTrteno, gledajuti, ovaj idejni (spreg g m r io pmmrtmoj s db i ni spe cifihi h ljud~iu spedfi6nh-n okalncrstima. U pitanju je, dalde, speci-f i h a valrijanta @ te religijske hncepcije o pro-duietklu Ijudskog Zivota preko granica koje jepostavila priroda, kancepcije koja je karakte-rilsti6na za religijdte naizore gatovlo svih F n a -tih primitivnih (i ne samo primitivniih) druSta-va. Stoga pomenute ideje o vampim moiemosazumeti samo kao integralni deo tag Siregkonceptualnag &viraKako polkazuje o b i m a etnagrafska grada, uprimitivnim religijama se posmrtna egzktenci-ja fov&,a naije&&e zarniSlja kao nep wre dannastavak njegove .,zemaljlske egzistendje. Pritom s e me gostavlja s a m pltamje egtzistmcijal-nog loontinwiteta h e k a ve6 i pitanje prirodetog hntinuiteta. Nije samo r d o tome da IiIjwdYko bi6e nadZivljava smrt vet i k a ~ h enadZiwljava: u kojoj meri se menja ili ne me-nja njegova lih , njegova individluaM.Druglm rdiuna, pitanje egzi~s~tencijalnog mt i-nuikta podrmmeva i pitanje persmalnwg km-tinuiteta. Na to je u izvermam m i s hukazao i poanati s o v j W etnolog S. A Tokar-jev, raspravljaiu6i o dr ah u primitim ih ljudio svojih umrlih saplemeni'ka. Tokarjev je ea-pazio da se m i ne ,plaSe p o d i d ~ n a h svalrogpakojnika. S trah i za ai va i~ glavnom m i pdkoj-anici kaji m 10.3 pre s mrti stekl i adr edm u, istvar-nu ili iunaginamu m . o rdima ovog irstra-i?iv&a, , . z n b g EaveRra se ne boje zato to jeon m dav , ved zato Slto su ga se bojali d& jebio Z~V '~).43 E. LIE Klod Levi-Stros Beograd 1972 71 73.

4) Ideja o odnosu vamnira i nieeove zalednice sa-stoji se u stvari iz eve ko m~lem entar ne cleje.7 S. A. Tokariev. Rani oblici reliq iie njihov raz-voj Sarajevo 1978. 189.


15/23

DUSAN BANDICOva teaa innplicira jedan qpStiji stav. h ekoljWIco bi6e pode smrti zadriava mobenosti,koje su izazivale strah kod drugih, anda se ta-kav kmtimuitd bg i h o prokZe i na sve dr um3 e (U njihovim dia na) predstavljalo sastav-ni deo njegove lihosti a njegwe f i d k e ipsihieke karalrteristhke, na njegove d d t v e n eveze i abaveze, na njegovu ,,sudbin8uW td.Ukrartiko, u primiav nim drustvima umrli h v d ks zarniSlja oaakvi~mkkaav je bio i za B i ~ a t a ~ ~ ) .On nadiivljava svoj bioloLki hraj kao manjeili viSe korrnpletan individuum.S pravom se moie pretpostaviti da pm en ut oshvatanje vaii i za ljude kaji se vampire p d esrnrM. To bi znaEilo da se individualitet abe-ramtnih pojedinaca zad dav a i u nj ih ov m po-smrtnwn obliiku, ,,li&ostiW vampira. Svaki po-jedhi vampir, dcukle, j e s t e atberamitan poje-dinac samu u novam, pasmrtmom izdanju. Stogase i isvcuka evenrbualna poruka. hoja bi biJasadriama u preds tavarna o ov,iun ~demoniana,mora shvatiti kao poruka a nj ih ~v im iiv*im,,prethadnicima . Iz napred rd en og dedi dap r d t a w e o vaarqpiru mom biti specifiha, reli-gijdka forma u kojoj su iskazane odredene YO-ruke o ,,odstqpajufim , aberantnim pojedin-cima.N w d e n i zaklj'uE& pred'stavlja, k i g l d m , kljuEza desifrovanje poruka iategrisan'ih u idejnispreg, h j i s odmosi na indivisdualitet povam-pirenog pdkojnika. Sh&o napred r d m ~ m ,porulke se mom ddifmvati ako pojam vaqp5rau pomenutiun idajama zamenimo po j m m abe-rantnog pojedinca. Pmovimo, pre svega, idejekoje saEinjavGu w a j ide jni ~ r e g :

2 Vampir je qpasm za pripadnilke woje dru-Stvene -zajednice.3. Vampira treba ubiti i tako prdkinuti degwkmt& sa za;jednicom.Zannenom pojrna vm pi ca pojmom a b e r d a npojedimac, dabZeuno sledebe pmuke:1. LiEnost abberanhog pojedimca ne meaqja s nig d e mrti2 Abermtm pojedimac je p ts n za prigadnikesvoje dmavene zajedniee.3 Aberamtnog ,pojed:mca treba ublti, adnosino~prdkkiaulrtinjegov kontakt sa zajednicom.* psiholoSkim osnovama Ovakve DredStaVe o wkojniku videti: S Frojd. seksualnoj teod jl - To-tem 1 tabu Planak Animizam. magija i svemo6 mi-sli), Novi Sad 1B69 216.


16/23

DUS N B NDIC

U dusadagnjenn ,izlaganju razrnotren je samoIcmuni~kaclj.dkim kt verovanja u vamira.

njkacijskog obuhvata i fiuakcim i m e k t ra-zmatranih pojava. D r u g h retima. hl tu rn i fe-nomeni detenminilu se- i njihovom d ve nmfunkcijom. Pdrebno je pri tom napanepwti dase s a m m pajmu funkclje pxddaju razliEita ma -Eenja. P,reana venijf, koju smo ovde mvojili,p d fmkcijm nakog kulhrnog fmomena po-drazumeva se njegov daprinos zadovoljavanjuadreUene vrst e drugtvenih p reba4'). Pamna-trama sa navedenog stanovilta, verovanja uvampira mogu se okarakterilsati kao specifiEamhlt ur ni im men t , koj im se odredeno dm-btvo s l d da bi zadovoljilo neke svoje virtalnepotrebe. Ovakav tretman poanenutih verovamjaodreduje bar do izvesole mere Dravacdalj,ib xazmatran ja. Nastojaeemo da o ijeanonjihovu drul,tvenu fu nk ij u, vrimenjuju6i d e-d d e d k e :

(2) utvrdivanje raison d'btre takvih potrebau tipmima dml tva , u kuj,ima su razvijene wed -stave o pv am pi re nm pokojniku.(3) urtvrdivanje naEina delovmja ,pradstawo vm pi ru a a pomenuh v u drumvenih po-txeba.(1) Neka dosada5nja istraZiva~nja~~)aju .razlo-ge za -miHljenje da kmu nik aci jsk i s adr iaj kul-turnih pojava preddavlja reletivno pouzdanorijentir za iznalaienje njihovog funkcianalnogsadriaja. Shodno tome, apravldano je prebpo-staviti da su dm vene potrebe o kojima gw or everovmja u vampira, istovreaneno i pt r e b ena koje ta verovanja deluju Cili bar treba dadeluju). Videli smo v d o Eemu gw ore p m e -nuta verovanja: ona ,,prenoseWporuku o opa-s n d i koju donmi p rism ko aberantnag poje-dinca, o potrebi njegovog i ljuEenja iz zajed-nice. b prihvatimo pretpostavku o idmtiE-nosti komunilkacijrskog i i c i m aqncm g ~ a~ dr i a j apredstava o vamgiru, cmda se one moraju po-smatrati u tesnoi vezi sa ~atrebomodredmogdruStva za otklanjamjem aberacija Pi kon-kretnije a ~o tr eb om azrdavanja konflikt-nag osa na- relaaiji drultvena Gje dni waberantan pojedinac.) Videti B. Malinovskl. Nauhra teorija kulture Beo-grad 1910 106 d.: V. Mi116. SorioloSkf metod Beo-grad 1965 556568: 2 Pdif-Golubovi6. Antrbpologijakao druLtvena nauka Beograd 1967. SW6.

Na primer. M. Vodoplja. nauedeno dolo 78


17/23

DUSAN BANDIC(2) Priradno je pretpostaviki da potraba za otkla n~ mj em k a c i j a predstavlja jam0 izraienukarakterisrtiu dmdtwa u k m e egeistiraju pred-stave o va-iru. UopStem gledajuki, pmenu-te prectstave se mogu vezati za dva tipa druSltvarodovsko+plemensko i se1jeBk0~~). zmeduovih tipova pcxstoje evidentme razlike ali, istotako, i maea jne podudamosti. StaviSe, premaLansmovoj i R a di er m a j polarirzaciji idealnihti pw a druStvene orgamimci e, i rodwsko-ple-mensko i seljaako dru5rtvo mo m se podvastipod zajednihki, obuhvatniji pojam ,,badicional-nog tipa dn&tva5O). Ovaj tip druStvene oxga-nizacije karakterile, im ed u ostalog, i m e t n ovisuk sterpen homogencxsti re svega socijal-ne i profesbnalne, a samim tim, i moralne,kieolo3ke itd.51) Talkva homogenmt je svakakoneophodan ~r ed usl ov omtanka u mecifienimokoinostima,- u kalc vha pm en ut a dL5tva eg-zistiraiu. Stoga ie sasvim rammliiv niihov otpar piema &a#& pojedinou, koj i u dilo Eemuodudara od svojih bliinjih. Vet -amn j e g o ~prisustvo preti da naruSi homagenast zajedni-ce. Opaisnost je utoliiko veta, 3 su gotow uveku pitanju malobrojne lj d s k e gmpe, u kojimaaberacija pojdinca dobija znaEajne druStvenedimenzije.Na asnow napred rethmg, moiemo zaMjuEitida dru3tvene potrebe izraiene u prdstavamao vampiru odgovaraju stvlwnh potrebama dru-Stva u kome su te predstave, inaEe, razvijene.13 U dosaclahiern izlaRanilu akarahteri~salismodr u~ tv en u u&ciju v&cw-mja u vampira kaon j i h v dcnprinos zadovoljavanju odredenih dru-Stvenih potreba odnomo, konkretnije rdeno,kao dolwrincrs ~revazillaienkkonflikbih odnosrfimnedu- neke -r&v&e iii smsk e zajednice injiholvih aberantnih pripadnika. Medutim, mijoS uvak ne ma mo u Eemu se sastoji ta t dopri-nos. JoS uvek nnismo ut v~ di li kako pomenutaverovanja deluju, funkcion;Su. K m teorijskiokvir za analizu njihovog funkcionisanja mogunam poshiiti pomati stavovi R. Mertona o chsnovnim tlpovima funkcija kulhrnih pojava. PoMertolmvm anigljenju. postoje dva osnovna ti-pa iunkci ja manifastne i latenhne. U ma-nifestne on ubraja funkcije koje nastaju sve-3 Posmatrano u globalu. za ova dva tipa drustvamote se vezati cel ok u~ an razvitak nase narodnereligije.3 0 . Lapson E. Rogers Rural Society in Transition:The americai Setting ( knj. J. Coon. Our ChangingRural So-iety: Perspecttves and Trandes, Ames, I.S.U.Press, 1964.) 39-67.- it. po Tipologija ruralnih sredi-n i u Jugoslaviji, Zagreb 1972. 20.) Uporediti E. HaE navedeno delo, 258: E. Dirkem,podeli dmitvenog rada, Beograd 1972. 201-202: J.Cazeneuve, Polam arhaiskog drustva (u knl. G. Gur-vit ch Soc tolo gija Zagreb 1966). 455: S Suvar, 11-m e ~ u aireoka t m egalopoltsa, Zagreb 1973. 21 itd.


18/23

DUS N BANDICsno, jer se p m o h njih i Wi za nj u n ogkcmkmtnog, poimatog cilja. Pod lakenhim pcdrmumeva fwkcije, kojih d m h nije svesnoili ih sawim pagreSPho turnaEi, Pretlpcrstatvka jeda je m a ni f m a funkcija ne bg M tum og fe-nomena s m o prividna f om a njegave stvarneali skriveme, latentne fmkcijes2). P r i h d j u 6 inavedene Mertonwe stavove, bez t M a mo-Zemo zmisll ti mehanizam d e h m j a predetavao vampiru: mab Sto vemju u o w demona,l j d i se ponabaju na odreden naein; njihovopmahlnje hna odgovarajde dd v e n e p x l edice, h j i h oni po pravau nisu svasni.Predstave o idividualitetu vanypira (koje suinaee, predmet nabeg rmatranja) magu sekao tn je vet is ta hu to adelihi na dve gru-pe. Prva gnupa predstava a d m i se na uzrokev a r q p h j a . Pr-ve dmg e grupe gwore, ia-meUu ostalog, o swdbini povampirenog pakoj-nikaPredstave o u roci n vampiremja u njihovmkankretnoan obliku, prikaauju nam se kao po-pis ramoradnih patupaka, emotimih stanja,skrivenih namera, neobibnih dogadaja i situa-cija, koji vode polmenutoan khcdu. Te predstavedilgledno nLu nSta chug0 do specifiha upo-zorenja, odnwlsno pravila ponaganja. hj i h sesvaki pojediaac moxa prlddavati ukolilko neieli d on s h , ili neko cd njegovih blihjih,posle srnrt 1 postane vampir. .Iz toga sledi dashvatanja o uzrocima v-irenja is lde spreEa-vanju vacmpirenja.TO hi, medutim, bila samo njihova manifewtnafunkcija. PosmatrajluCi i na viSem stupnjuawtraktnosti, ukazali srno veC na njihovo dwb-lje, skrivenije zndenje. IsrtahYrto je, ,pre svega,da se uzroci vampirenja na a~pstrsktnijemni-vou ispaljavaju kao luzm i aberacije. Verujutid svojim pmagmjem iabegava (s m v e n o ilitude) pretvarm je u vampha, ,pojedhac u stva-ri astaje unutar granica tradicijom utvxdenogporetka i t s h W a n j a mogub konflidcta 5asvojom druZAvenm sredinom. Sprdavanje talc-vag koaflilkta je, kako je v d nagovdteno,st vm a, latentna hk c i j a pmnenutih verovmja.Dn.8g.u grupu pr ava karalkterse shvatanjeo srehoj sudrbini vmpira. Naime, vampirse zamiSlja kao wasno biCe, od kaga se trebaZAiti'ti a. r o mogu tvu. i kazniti ga. Ia o v s k v ~shvatanja pro ti ~e odgovaraj e po nd mj ewipadnbka nlegove drudtvene zajednice: ~ o v a m -pi nog pako-j6ka izbegavajru, brane se d nje-ga xaznovrsnim magijakim i lcultah radnjama,ponekad se upu3taju i u f i i m u borbu s njiun.9 R. Merton tedjskoj ~odolog(ji,Zagreb 197980-152. videti V. Milib, navedeno delo, 586


19/23

DUSAN BANDICCentralni EQ ove p r a k , ujedno i njen vrh,u-nac, predstavlja hle ht iv no ubijanje vapp ira,to jest, ,stvarno ili siarubolibno unaavanje nje-govog tela. Manifestma fumkcija ovog Eha jejams: vampir s rulbida zato da bi se onemo-guCio njcgov kantaht sa i i v h a .Ne traba, medutim, fngubiti iz vida da je ubi-janje po~amp iremog pdcojmika, p asma trmo ua ~ a k t n i j i m kvirima, to, Sto i ubijanje a,&rantnog pojedimca. Radi se da'lule, o sianibolie-nom f h u , koji m d e da ima razlitite d~uStvenekcr ise hen ce. Wig ledno je da simboJiEno, po-smrtno mi 3t av mj e aberamtmag lpojediaca pred-stavlja pre svega supstiituciju za njegovo sktvar-no ulniStavmje. U drugtvima tradiciooahog ti-pa, u k o j h a najCeSCe ne postoje odgovarajiubasredstva za o b r a b sa takvim pojedincem ddkje joS Ziv, navedenim pcstupkcmm se uvdk iz-nova, na updatljiv, svakom razumljiv naiin,ukazuje na pwledice koje fe'kaju pricpadnilcazajednice ujkaliko ovaj prekdi navedene dru-Istveme prcpise i tako izade i dozvoljenih &ira

~poaxdamja.Na usnow ncupred rde m g, m o h o kmstato-vati da su d ve navedene g r w predstava o ,,lie-nosti" vampha, u s tvari, dva m e h b n o pwe-zana dela jedimstvenog, iracionalnag mehanizmaporn koga se a ,sa potreb0.m dru-Stva za snsrdavanjem aberaciie m e r a v apona lanje -prip&ika odredene ,,tradicionalne"zaiedlnice. Predstavam a o uszrocima va m iren iaogram~ava se delokm g a ktivncwti priGadmikado tih e zajednice; predstave o d b i n i vanypiragaramcija su da Ce t a ograniEenja biiti uvaiava-na. Onemog&avajuCi aberaciju pojedhca, po-menuta v e r m j a &lamjaju eventuahi ken-flikt na relaciji zajednica rojedimar, a u kraj -njoj limiji, i mogu6nost poremekaja homogenestmkture gruipe.

Drugi par elementamih predstava o varrvpinrodnosi se na proces ~ a d a n j a " ,,Zivljenja"ovog demma. Radanje vampira xamiblja se kaopraluiavanje, m o onovno ~ a v l j a n j ekoegzistencije njegovog tela sa njegovan duSomili nekim drugim duhovnim bi6em. Zivljenjevampira zamiSllja se lkao vrernanski ogranieenotraja nje t e pommtne koegzhtencije. Ove dv eprectstave su, digledno, samo dva razlifita ob-lika ist ideje a egzistencija vampira jestehegz isten ci a dva suprotma aepdkta egovog,,biCaV': el m o g i duhovnog materijdnog i ne-materijalnog.Poiam vanrpira a bu hv ah n je. digle dno , Sirimpojmom pckojmika. S b g a emo pr-avitida se predstave o n j e g m j egzistenciji zamivaju.


20/23

na ~p5tijir-n eligijsrkim h c e p t i m a o egzisten-ciji Wajnika uopSte. U literahmi se obibiEnop6misij a dva takv a koncepta. S obzinom na nji-hanu Idejnu m v u , m&emo ih nazvati anima-tistiEkim i animistif ki mZa animatizam je karakterktiho shvatanje dasu sva bika, sve stvari, sve pojave, isto tako,,iivi kao Sto je t i sam Ewek. U skladu sao v h ap5utim shvatanjem, i telo umrlog fovekaM a j e iivo. Dakle, svako ljndsko bike nastav-lja i pasle smrti da egzistira u telesnom oblikuka.o ,,iivi lefi , odnosno ,,iivi mr t v a ~ ~ ~ ) .arazliku od animatizma, animizam karak-teriSe ideja o podvojenoj, materijalnoj inematerijalnoj prirodi sveta. U svakom 5ivomi neiivom objektu postoji (u principu) nemate-rijaho, nevidljivo bike koje predstavlja njego-v su5timu i koje ga Eini iivim i aktivnim. Tah-vo biCe obiEno se ozna fava e baS najade-kv ah ij im terminom ,,duSaV. Shodno ovomshvatanju, Eovek m i r e kada nje gwa duSa na-pusti njegwo telo. Telo ostaje 'mrtvo a Eoveknastavlja da iiv i u du ho ma m ob1ilkuS4).Razlike imneUu anirnatistirng i animi&i&kogkoncepta ,posrnrtne egzistencije ljudskog biCamogu se prikazati na sledeCi naEim:

A) Oblik u kome egzistira pakojnikani,matisti&i kmcept: po~kojnih egzistira u te-lemom oblikuamhkti&i m e p t : pakajnik egzist ira u duhw -nom oblilku{B klmos telwnog i du hw na g aa&kta pakoj-nika

animatisti&ki k m c q t : razlika ne pastojianimLtiEki kcnncapt: razlika postoji

U litera,hri s pojam varnpira povenvje i saanimat istiekim sa animisti&kim konceptom,dakle, sa greddavom o iivom mrtvacu i sapredstavom o duSi umrlogs5). Nije, meau tim,teSko mEiti d a Ise povem pireni pakojmik, tpo svo-jim egzistencijalnim svojstvima, uklapaoba navedena kmcepta. Odnos izmeU3 a-7 Lj. Zivkovib, Uvod u istoriju ljudske sv esti IBeograd 1957 8-6. animatizmu uopgte K . Birket--Smith, Putevi kulture. Zagreb 1960 340 i d .U Lj. ZivkoviC, navedeno delo, 170 i d . animizmuuopSte, J . ErdeljanoviC, pofecima vere i o drugimetnoloskim ~roblemima.Posebna izdanja Stpske kra-ljevsk e akadenlije CXXIV, Beograd 1938.9 porediti na primer. V . Cajkanovlb navedeno delo,2 5 6 2 5 2 : S . z e ~ e v i b ,Mitska biba, 1 3 d 1 3 1 . IndirektnoB. DrobnjakoviC Etnologija naroda Jugoslavije I~ e o g r a d 960. 167.


21/23

DUSAN BANDICnimistiEke i amimistilfike lkomponente ,,bi6aWvampira jasno s m i e v ideti eko se de ta ljd j er a n d r e preddave o njegovoj egzktemijalno-eti. Kao Sto je ktak nuto , postoje b i~tne raalikeizmedu vampira u pasivnom i vampira u aktiv-nom stanju. V-r u pasivnom stanju egzisti-ra ikao oduhodjeno telo; vampir u alktivnomstanju egzistira kao otelotvorena duSa. U prvomsl da ju telesola i d u m a sfera njegovog bi6ajarno se razlikuju; u d m g m s ld aj u razlikenema. Ako uporedimo navedene 'karakteri~stikev a m i r a sa karakteristilkama atlimati~bi6ki ianimistiaki shvabenog pokojnika (prikazanim navrethodnoi tabeli). do& femo d o sl edd ih za-

Predstava o vampiru u pasivnom stanju is-pdjava s kao animatistii5ka stav u A a kaoanimistihka u stavu B.rdtsbva o vampiru u sktimcun stanju sko-ro jc h v e m a pethadaoj. U stavu A m a sernoie okarahtelnisati i kao animatistitka i kaoani,mir;ti&ka,dok je u d a m B njen animakisbiekikarakter newporan.

z napred r de no g jasno s e vidi da povampireniwk ojn ik ez obzira na ,,stanjen u kome senalazi predstavlja sintezu pmeo luta dvashvatanja. PI om nije teSlko utvrditi ni pri-rodu d n m a im e d u mimatistieke i ainimistitdkekom pan mt e njegovog bifa. ka,o pasivain, ikao alktivam, vampir se pojavljuje u te le sn mobhilh, ali se ta njegova vsobnost ,,tdesnogiivljenja objaajava u ainimistiEkom duhu. Telovampira u pasivnom sta nju Ev o je zato &to seu n j m u nalazi njegma d d a irli n&o drugoduhovno bite. Telo vampira u arkbivmoun stanjuzanviSlja se kao materi jalna lnkarnacija nje-gove duSe, oduwsno nekolg drugog duha ili de-m m a .Dalje razj ah je nj e o v a h a g adnnasa m0gui.e jeportraiiti na jednom mgm planu. Po millje-nju nekih istraidvaea, animatilstiliko shvatanjepokojnika starije je o mimlsti6kolg. Kako, naprimer, kutiee Lj. Zivkovie, ta dva shvatanjamorela su lnastati sukces imo, u razlicirtim fa-zama razvitka spomajnih moguhosti Eoveka50).Usvajajufi ovo miSljenje kao tatno (i5i bar kaoverovatno), moiemo pretposta viti )da je povam-pireni poikojnik, u stvari, fiv i mrtv> ac koji jehasnije; uporedo sa preovladivanjem animistic-kog kmcepta. clolbio i odgovarajuba animistit-


22/23

DUSAN BANDICPredstava o vampiru, kao animizova,noj vemijiZivog mrtvaca, odriala se u religijskim tshvata-njima jugoslovenslkih narada i do novijeg vre-mena, ponegde i do nd ih dana. I b t re ho jenaDomenu4i da cwakvo b i b okvicima n a knakxine, animisltiEki kmiipirane religije53,aradstavlia dieledan anahroniaam. 11 ie ne-kojrim mi&&i&kitn shvatamjem pos&rtnogiivvta. Staga se namd e \p ih je : zaito se vam-pir ipak zamiSlja kao ,,ZeLesnop*,materijalno bi-Ce? ZaMo je animatisti&a prectsltava vmfp i rasamo delimibo animizovana a ne jednasitavnozamenjena p r e o v l a d u j ~ ni,misti&om pred-stavom poikojmbka u d,uhomom, nemaiterij-ainomobliiku?Pre nego to d a m direlotan adgovor na ovapidanja moramo uPinilti jednu malu digresiju.U prethcodmom izlaganju je MaLknh da se po-jam jedaag mitsk cg biCa amlm tlm i pojamv q r a moZe s hv at it i k m s ku p v erwa njakoja u mebusahno poveaana i koja, weta za-jedno, rime smisamisamuelinu. Neka od tih vero-vanja, isama p sebi, magu n m zgledati melo-gifna, pa i besmiiena. Medutim, ako ih posma-tramo u karelaaiji sa crstalim verovanjima o do-tienom bieu, neCe nam bi ti t d k o da otikrijemonj ihw smisao, njih ovu 1agigiEku zasnovanast.RmatrajuCi pltanje idenfiteta vannpira, pri-kazaLi smo ga kao s h p raznorodni'h predstava,koje se mom svretati u dve asnovne grupeu pred5tawe o njegovom iradivi~dualitetu pred-stave o n j e g m j e&zi&enaijalnasti. M a d u sanapred reEenim, predstave prve gmpe bile bikljue za razumevanje predstava davge gPoci t5e?no dadale, od pre tpastavke da je shvata-nje v a w a kao bZa koje egzist ira u te lesnm,m a ~ i j a ~tdirlru, tesno vaano za shvafanjeprimd e njegove ,,libas ti .Videli smo v& da se povanmpireni pakojnfi nafonmalnmn planu m o 5 identiiikavati kao abe-r a n h pojedinac u posmrtnom iadanju, ckao pM a c koji je capasan za a ta l e pripedmikesvoje dmstvene zajedmice, samim tim i kao biteprema $ m e ta z a j h c a muziuna antagmistiakistav. Ovakav stav prerna v a m p h kpaljava sena ikomuniikaaijskom 1 funkcionahom planu kaostav dru&va p r m a svakam pojedirncu koji jeokarakterisam kao aberantm pa, pirema tome,i d r u h e n ~ pwan. ,,Ubijamjem vampira, adno-n o m r l o g a~bemmta, prirodan je i reklibh no W Z a n naEin da se p a n a u stavizrazi.Preds tava lpovampirenog pakojnbka u duhomomobliiku memogueila bi izvodenje ovog kLjuikmgPina. TeSlko je, naime, i zamisliti ,,ubi)anjen ne-90 nimistifkoj osnovi naSe narodne religije. S Ku-liSiC, Stara srpska religija i mitologija uvodna studijau Srpskom mitolobkom rehiku), XVI


23/23

DUS N B ~ I C

Eeg tarko nevictljivog i meupipljivog kao Hto jeto Ijudska d d Da bi se pokojnik spalb iliprabo glogovh kocem o mora analognotivom veku a t i telo. Neaphadmo je, da-kle, zamisliti ga u telesnom obliku, kao nekuvarijm'tu iinag m h a c a . Upravo truko se vam-pir z d l j a u nagirn krajeviana. FigurativnoreCeno, povampireni pakojaik zadr2ava svojearhaiho, materijaho oblieje da bi ga njegovinajblifi mogli ubitd. Njegwa egzistencijalnostnutam je pro ukt njegovag individualiteta.

d.bandic Vampir

Documents

Transcript of d.bandic Vampir