Danica Ilirska

8/13/2019 Danica Ilirska

1/126


2/126


3/126


4/126


5/126


6/126


7/126


8/126


9/126


10/126


11/126


12/126


13/126


14/126


15/126


16/126


17/126


18/126


19/126


20/126


21/126


22/126


23/126


24/126


25/126


26/126


27/126


28/126


29/126


30/126


31/126


32/126


33/126


34/126


35/126


36/126


37/126


38/126


39/126


40/126


41/126


42/126


43/126


44/126


45/126


46/126


47/126


48/126


49/126


50/126


51/126


52/126


53/126


54/126


55/126


56/126


57/126


58/126


59/126


60/126


61/126


62/126


63/126


64/126


65/126


66/126


67/126


68/126


69/126


70/126


71/126


72/126


73/126


74/126


75/126


76/126


77/126


78/126


79/126


80/126


81/126


82/126


83/126


84/126


85/126


86/126


87/126


88/126


89/126


90/126


91/126


92/126


93/126


94/126


95/126


96/126


97/126


98/126


99/126


100/126


101/126


102/126


103/126


104/126


105/126

91

zah vali li, a onoga zabludyenoga P a t r i o t aszerdcheno salili. Ali ne szamo u knyigah,neg y u sivolu nahadyaju sze y dan da nashnyi lakov'a saloztna pomagyarenya; y shtonajvech chloveka tischali mora, jezt to , dasze u gdekojem drustvu chuje , gde sz e toveszelim y szmejuchim glaszom , kakti ane k-dota pripoveda. Y zaizta chlovek dojde g uztoput vu lakovo zkushavanye, da miszli, daje vec ha zasz luga biti Magyarora neg chlovê-kom Glaszi , koji od one ztrane Tisze poto-ka do nasz dopiraju, a najvishe iz Sz ab olc h-ke , Szalm arzke , Biharzke y Bkeshke va r-medyie jeszu prevech saloztni, koji y szamoga Magyara, ako je izobrasen chlovk sa -loztjum y prav'cdnum szerditoztjum podsisu .Szudcz i , szlusbeniki nemeshev iliti gozpodezeinalyzke, kaszneri, piszari sze lzk i , y pan-duri tako nemilo z chlovechanztv"om baratyu,da sze veUka k riv ny a: b i ti S z l a v e n c z e my s e l e l i o z l a l i jednako ostro y oehilo z12-24 batinami kasliguje , kakligod y k rivnya kradnye ili drugoga zlochinztva. ,,Valyada M agyari," ostroumno zapita nedavn o nekojstranzki , chujuchi, kako sze Szla ven czi bijuy guie zbog szvog materinzkoga jezi ka, valyada, veli, imaju na drugora meztu organ iliorudje govora , neg oztali lyudi?" Bilokako rau dra go , rech e nato dru gi;" nachintaj , jezik uch iti, je zt ako chemo kako priz to jno rech i , za iz ta n c c h l o v e c h a n ; a r tusze ne szarao Szlavenacz, neg y czeloc h lo v ^ e c h a n z lv o , a z nyim y rai szami bi -j emo , gulimo y szraraolimo." Y za izto , gdoto ne chuti, da sze pri ovom dogodyaju obadva s zra m ole , y e n , koj je bijen y on kojbije ? a tu s ze more szam o pila ti, komu jeod obodvih vec ha szramota , j eh onorau kojdere , ili onomu koj terpi ?

Josh manye che im kerstyenik oproztiti,da sele verozakon y bogochaztje na lo potrebovali, da ne szerdcza, neg jezik obrachatim ora ; a czirkvu na t o , da nebude skola krepozti , neg uchiHsche jezika. Bogochaztje jenebezko y tako szveto , da sze ned tak gluboko poniziti, da bude prikiadno szred ztvo(mdium) za koje god zem elyzko nam erenye .Sh to sze bogochaztja tic he , po nyem szmovszi jedan narod, to je zt : Kerslye niki; vu ovom

pogledu vsz i imamo jednake pr ed ye , JesKriztusha y nyegove Apostle , koji szu E v angelije vszemu szvetu nazvestyali. Ktyanztvô je vero zako n vszih lyudih, a jednog naroda; lyubavi, a ne zlobe; onpov eda , da sze szam o grehi y zlochinolrebiju y izkoreniju , a ne jez iki. Y pov^szega toga sze je vendar to ztrashilo miloj nashoj Vûgerzkoj y do szaraih szvetihmezt doviechi znalo. Gdo nepozna ta kvchin e, gdi je ta jabnka szvadye za vnogebosne dushe kamen szm utnye pozlala. bregih Tisze vnogi Szlav enzk o - Magyobchine prodekach zdi hav a, da sze od nyega ische, kak bers szv'ojega zvanya szlu-sbe zvershava li pochm e, da n i k a d s z l av e n z k i n e p r o d e k u j e U Zemplinzkoivarmedy ima czelih Kerstjanzkih szel , gdesze Szlavenczem szamo magyarzki prodejeli oni razu me , ili ne. Pri nekih Sz la ve nMagy arzkih obehinah je nared yeno ta ksze szlavenzka szlusba szamo vszake chte nedelye dersi , ter onda j e , po sz ve dchanztvn ontleshnyih prodekachev , vsza zir-kva puna . a drugach je navadno prazna.neholechi z tim koga uvrediti, nechemo vishsovak ovih ztalnih y nedvojnih izlin napervo-donashati ; neg szamo opominyanno v'szakoga

na on vechni zakon vszih lyudih y na ro,,Shto nechesh, da sze tebi uchini, ne


106/126

92

Bogoszlav. D ak le szi od rado zti plakal ?A shto t i sze je do go di lo , drago mo je shtote je tako obradovalo ?

Milosh. Ly ube zni o t ch e , ne i sch i , da t ikasera.

Bogoszlav. A zas hto ? Za r bi mo gal ti nasze rdc zu shto imat i , shto nebi t reba lo, da z natvo j otac z ?

Milosh. Najbolyi ot ch e Sh ta rain i sz i chez to go vo r i l , da neva lya , z uch iny e-niin dobroni ponos zi t i sze ?

Bogoszlav. Y nev aly a , szin e moj M eniszamo p r i p o v e d y, sh to t i sze je dog odilo , dasze y ja dobru tom , ako je do br o, z tobomradujem.

Milosh. Ti zah t evas h , l yubezn i o t ch e ,

morara pokoran biti. Pre d jednim cha szom ,kad szara k bratu niorau k ovczara ish al , damu veche ru o d n e s z e m , chujem , gd e negdo umedyi go vo ri ; y pr ivlechem sze k raedyi po -la hk o, da vidira , gdo je. Tu ti najdem s zi ro -mask og z la rcza na zemlyi lesechega . Pokr a jnyeg a ztalo je ve hk o breme d er v , na kojasz e je rukura nas zlon il . L ic ze rau je bilo b ledo y odv ech sz uh o , a ochi mutne od szu z.Z a medyun z to jec h i , chujem g a , gde sa loz t i -vo ovako govor i :

, ,Bose blag i Szrai luj sze nad nev olyummojum Szi ro ta seno moja Sz i ro ta detezomoja Nem ogu vam da ly e , t ako szara u ino -ra n " T o re kn e, pak padne z g lavora nabreme szvoje .

J a jo sh raalo poz tojim , y vid ec hi da jezaz pa l , p r iv lechem sze lagano k nye rau , ymctaem bratovu vecheru pokraj glave na der-va . Za tim odterch ira k m ate ri , zamolim ju ,da mi dade moju vech eru , y odn esze m ovunioniu bratu.

Ka d sze opet p ov rat im , y k m edy i , zakojum je z tara cz les al , pr iz tupim, probudi gahod moj .

, ,Sh to je to ? " povikne on, videchi kruh,szir y lon acz z niiekora. Z ar je ngel Bosjib i l ovde , namovavajuch; m en e y detcz u mi odszmerti izbaviti ? Ai" gdo sz i , da sz i , sz ladkadusho , ko ja szi pokrepiyeuye ovo za naszovde metnula , Bog nek ' te blago szlov i , B og

nek ' t i p la ti " S zu ze rau pri lora poletc nobraz.

0 a l' mene nes z re chn og , " p rodlye , , ,kako chu iz shume iz i t i , kad szara izgubil ? Neg Bog (he rae uputiti ; ta

y szara evo sel i , da pokreplenye ovdetchiczi raojoj odneszem."To r ek ne , pak j edva sze d igne , nietn

breme na iegya y pogiren zten yaju chi poche sze dalye.

Ja potechem raalo zt ran pu t icz e, tiin s z e ope t , da ga szrel ini . , ,S zrec hach er , dobri z t ar ch e " reko h rau, k adpriblisiin. M eni sz e chi ni, da t i je go rkko no szili brerae. Daj , da ti taj kruh pon esze ra M etni ruku na moje ra m ete voditi ."

Rado ztno oszu pnye n pogleda mi u och i , metne ruku na moje r am e, yB o g mi te je po szla l , sz in e mo j , dov e shume izve de sh , u kojoj szara z

Zapi tam g a , kuda c h e , y izv ed em gashume.

Z mokrinia ochima pr ipoveda m i , kaksz e je izne nad a blagi Bo g po zlara l za nyego vom zp ava ny u, n it i da mu je v i she s a l , neg sh to dobrochin i te lya sn e p o z n a . S z v a k o , v e l i , ju t ro y szvaku

cher che sz e drobna moja detcza z menye ga Bog u moli t i ; jerbo nasz je od od szmer t i g l ad a izb av i l . Y tebesz ine m o j , , ,doda jo sh k tora u," blagoszlt i , sht o szi me k delcz i mojoj up ul ilneg od glada u inru "

Odpelyal szara ga bl izu nje go ve Sz ad szara por aiszl i l , kako l i sz

szirota dechicza ob rad ov ala , kad im jkuihi do sh al , y jezt i do ne sz al , zato sszuze po t ek l e .

Szam sz i i zk a l , l yubezn i o t che dnebi nigdo sivi nishta chul o tom.

Tu Milosh zamuchi . Bogoszlav^ ga prt iszne k szvoini perszara najsze rdch enie . jxivikne uzhi tyen , szad morera radoztareti ; jerb o zn ar a, da szina oz tav iyache krepoz tany szrechan b i t i

P. Aiaiiackovic.

Bedaktor y V.: Dr. Lyudevit Gay-, Siampano pr i l


107/126

DANICZAHorvatzka, Slavonzka y Dalmalinzka.

Techaj I. Dana 20. Lipnya 1835. Br. 24.

>'ije jakost u vnoziui,Neg onde , gd su cini,Koje radja ljubav, s loga.Onde glejic jakost Boga.

PCELE.

(Po lag Brge ra ) .

Pc ehc e male ,

Bi li vi znale ,Gd cele piti,Vnogo dobiti

Sladcice?

Slusajte milno,Gd se obilno,Vec kak tu rodi,Krasne nahodi

Mednice

Z trave nebrojneSsale rojnePilje presladko,Krasite gladko

Kosnjice.

Hiljadom slastiMogu vas pastiLjubice jedneBogatomedne

Ustnice.

Ugodno cvtjeNosi proltje;Al' niti zimaCvt neotima

Ljubici.

Puno je slastiU Flore vlasli ;A l' kod ZebraneIzv^or neslane

Mednice.

Samo na ovoSlusajte slovo :Kad cele i t i ,Z purpura piti

Sladcicu:

Malena milaCuvajte krilaOganj je silniTaj med obilni

Ljubice.

NKOLIKO RECHIHo tom, kako sze nasha bratya Szlavenczi u

Vugerzkoj magyariju.(Produsenye).

Jedinztvene szilne chine y nyesnije (zarl)chutenye uvredyujuche dogodyaje izpm o, navodechi szamo takov e ztv ar i, szu vishe ih manye razglas hene ; da gdogod pomiszliti moga l , da szmo ovde vszono povedah , shto szmo szobchiti seleli. tina j e , da y Nem czi o Szlave nczih z ohohmgovore g laszom, kakti iz t rojnoga; y komajikoj pravichnozl Herderovu ili Shleczerovu doztigne ; ali Magyari vu tom jos h dalye iduoni o Szlav enczih gov ore z poraziteglaszom: oni szu g.pro.Palkovicha dersavnimprekershenyem potvoriti hoteh , shto spodztupil Szlavenzke novine nazvati: narodnenovine." U nekojih magyarzkih novinah pgel sze je proti tomu neki z velikum vprem da malo kash nie neg' szu vech izte ne preztale bile; ali z tim nije nishta drukazal, kak dvojverzlnu neznanozt; buduchi rech narodne'^ neznamenuje szamo naczio-nul, neg y popular, kakti Volkszeilnng , ukojem razumenyu je gozp. Palkovich ovu rech


108/126

- 94

5'potrebuval. Al i to neznam enuje vn og o, buduc h da ju j e y vu jed no m y u drugora raznienyudob ro y po pra vic zi upo lrebiti raogal. Z va ntoga vidi s ze , da zpom enuli vel iki m ag ya ro-man ideu i l it i nam iszal naroda y de rsa ve za

jednu ders i , a to szu sza szvim razl ichne ztvar i .Sz lav en cz i u Vu gerz koj ch ine narod , a l i nede rs av u; mogu dakle y pred Bo gom y predIv'udmi imali na ro dn e, a l i ne dersavnie nov ine ;y v u obchinzkom vid i nam s z e , d a j e z t r a s h -ly ivoz t zarad i zpodobnih malenih zlvaiih n e -temelyi la y nichemurna.

Tus no je to , kad cze lu kakovu dersav utakov a predszud ya oki si . To ga sa loz tnu pe ldu imamo u Vugerzkoj , kad promisz l i rao , kako sze z bra tjum sz lav enz kum bar a tye k oj ih varmed viah ima razl ichnih na ro do v, tu sz en igdo t ako nenapa z tu j e , kak Sz l ave nacz u s zu -dih , pri vra tih , na m oz tih y na p oliczii y 1. d.Ko ja uz ta ho te , da budu g oz po dz ka , t a szeszram uju obichno z Szlav^enczem g o v o r i t i ; iliako shto y p r o g o v o r e , to je odvech kratko ypo no sz i to ; p roz l i lyudi pako jes zu pro t i Sz lave nc zu p ov sz e szirov i y gr ub i , kak da bi gaposd re t i ho t e l i ; kak lo zad ozta pokasu je onoposhpol ly ivo i rae : Tt, Shlovak, a josh v i sheono za vs ze ch iove cha nz tv o szra rao tno pr irech je magyarzko : Tt nem ember, t . j . S z l avenacz n i je chlovek " U dushi mirnoga y n e -z t r anoga c h l o v e k a , kad ov ako ve dogodyajepo vul iczi videt i mora, radya sze sa lozt ivo pro t i -vorechje (cont rad ic t io ) ; j e r z j edne z t r ane nalazi priznami y hvalyenu iz t ini tozt i l i t i zresz-n o z t m a g y a r z k u , zaizta lyubav i y po hva levredi iu ; a z druge y neholechi priszilyen bivadv 'oji ti , jeh szu te visz ok o po hva lyen e magyarzke krepozt i iz nutra tak iz t ini te , kak szeizvan a ka su? i

Ch udn o je , da M agyar upr av na S z l a - vencza tako merzi : na tak rairnoga s z u s z e d a , jk o i nui zaizta nikad nishta nije na skod i l ; sh to \vi sh e , ko jega mar iy iva desznicza mu koriztdon asha , koi ga gu zlok rat z karpatzkhui s z v ojimi dervi obzkerbiyuje , koi mu verte obde la -v a , koi mu zterni za szlabu platyu se ny e, koiga szvo im platnom od ev a , koi mu v inogr adeokapa , ko i rau nyegove neme magyarzke puz ta -r e , ra vn icz e y dolin e railolywbnimi peszmaniinapunyava y 1. d . Za sh to je t ako ncza hvala n

onomu n a r o d u , komu je dusan zahval ivs ze szvoje duho vno y te lovno bo(Magjari n i szu n igdar da l i sh togod Szcz em , a najbolyi piszatelyi V^ugerzke d o ggo vsc h in e , b ih s zu Sz l a ven i : Th uro c

K o U e r , I l o r a n y, Ben czu r, Resv i , ' Jan . n o n i u s , L a s z k y, M o k r y , K o r a b i n z k i, Husz tJankov ich , K o l o n i c h , Z v o n a r i c h , ZimanyB o s k o v i c h , F i l ic zky , Pe rh cz i , Mikov inRoz gony i , Vi tz , Som sich , K o p c h a n yZ l a r a y , K o v a c h , Ve r a n c h i c h , D r a s k o v i cK ra y, S ka r i czay, Dugon ich , K i l t on i ckovich , y 1, d.) ^- Mag yar na sze l ivsh i szeS z l a v e n c z e , n ikad ni je zaizta uzr ok a iraapolusil i sz e , da szu rau ovi sz vo j jezigod narinuli naztojali , ili da szu mu szgroz i , ih koimgodir nachinom nepril ichKoliki Debreczinyani y Kechkeraetczi szlav-enzkih varnieilyiah , y nijednorau Sve nc zu ni li na paraet ne do ha dy a, da tora, kako bi ira jezik preobraz i l . Ztar i gyari imali szu zaizto toliko ch lovekolyubda szu ove z ta ros ze lcze (au loch tone s)zkih gor zajedno z jeziko m nyihov ra ir.iruoztaviv 'a l i ; al i t ira nam je vi sh e ch u dntakov e o kru lnoz t i u szad ashn ye vrernyihovih prev nuk ov v id it i moramo. nacz je t rudo lyubiv y m iran , on najvi

chinzko blago u m n o s a v a , gdo dakle mproti nye rau sht og od iraati , i li gdo mrec hi , da prav og doraorodz lva n i raa , dob ov'o ne u rechih neg u delih ili chiztat i mora. Kad jc on szvomu kralyu vernkad szv oje poglav are y z tare shin e poskad je on niaiiyivi podlosn ik szvoje doraokad on v ishny ega Boga pobosn o chaz tonda more pravichno prot i njemu gszirov b i t i , ili na to it i , da Sz lav en ac ynajproz teshe pon i senye , koje nezasz lusu jpochut i . T a , y nj'emu je blagi Bog ghivu naramena polos i l , kakogcd y vsza kom u drazumiomii istvorenju pod nebom. Pre ko mii ionov szlavenzk ih p odlo snik ov huvelichavaju j asznoz t auz t r ianzkoga prezkriv icza bi bila, da bi sz e drugi ko i koi sz amo shez tu ztran toga broja izpodztupi l perv e naro dne pra vic ze szeszvo java t i , y drugu bratvu po lep lava t i . Ly ubezna bra ty o dop uzt i le , da vsz aki


109/126

95

szvoim pulcra mirno ide. U naravi je pr ev e-lika razlika ztvorenyih y glaszov , pak vendarneveli jedna plicza drugoj: ti morash ovakopevati, kak ja"; ni jedan czvelak drugomu : ,;tiraorash tako rairisziti ili dishati kak ja ." N as hGozpodin Bog terpi v sze narode y je zi ke , azashto nebi chlo vek , josh k torau ke rsche nik?Ima U, veli Herder; gde koi narod shtogo dmiliega y drasjegaod jezika prededov szvojih ?U nyemu sive vsze nj'egovo bogatztvo miszlihy uzlraena predavanya, u nyemu dogo dovschna, bogochaztje, temelji nyegovog's ivie-nj'a , czelo szerdcze y dusha. Takovôm narodu oduzeti nj'egov jezik, ili ga poniziti,znainenuje , uzeli mu nyegovo jedino neumer-teljno iraany e, koje od roditeljev na detczuprehadj'a; gdo mi moj jezik oduzimlj 'e, tajmi hoche y moj razum , nachin sivi eny a, p oshten ye y praviczu mojega roda oteti. N era ore sze szilum uc hiniti, da z pomochum tu dy ega jezika, narod bude izobrasen; najiepsheizobras enye naroda more biti na domachojzeralji naroda y u nyegovôm naravzkom od-vetechnora jeziku."

Vszaki narod sze mora ztaral vishe zadobrotu, neg za vnosinu szvojih szinov-; zato je b oly e, da chuv ate vashu plemenitu m a-gjarzku kerv, y tako chete czeloj Europikakti lepi zpomenik ozla li, ako ne ve lik og a,tak barera izvornoga (originalnoga) naroda:ako ju pak znieshae , tak z tim nishta ne do -bite, dapache zgubite; jer chete SSH szebezgubili, a po tom y drugim skodlyivi y vredi-dilelyni poz tati; od dvih szebi prolivnih narod noztih (az iatz ke y europ ejzke ) nachinit'che te vi jos h jedn u novu , koja nec he biti nitimagyarzka niti sz lavenzka, kojoj nikakovorazreshenve ili razvezanj'e narodnoga sivlenya , kakovo je bilo vu vreme preszelenjanarodo v u szrednyetn ve ku , nebi ponioglo. Ida bi vasha narodno zt bila tako ztalna y szilna , da bi u szilovitom zm eshan yu szlaven zkunarodno zt potlachiti , y z evs zem a razoritim ogl a, tak bi venda r to obladanje szarao na-mishlyeno y neztalno bilo; je dno zato , shtonijedan pametan chlovek ne dersi to za veliko , kad z kvarom jednoga naroda drugi p odignuli sze seli, oszobilo onda, kad sze onomu vsze orusje oduzrae y kad sze na to do

peiya , da mu sze rechi more: chujesh , nijeti szlobodno ni braniti sz e " Drugo pak kajti y po zadobiyenom obladanj'u Magyarovszlavenzki talaszi opet nepreztano v' ze vszihztran y granicz magyarzku narodnozt obva ju , y kajli bijoj , kad bi sz e najrare po szineszi malo razshirila, vis he shkoditi mogl Gnj'uszno je chuti Szlavenczu poniagya-rena szlavênzka imena z prikerpanim ypslon-repom; n.p.Skoduy, Vranuy, SzykoraySzvoboday, Ztar/iy, Szilkay y 1. d. a po raa-gjarena dusha chini nam sze josh odurniasze pri tom taki miszliti mora: Ovaj je chlovek vchera bil Szla ven acz , danasz je gyar, zutra more Turchin ili, Bog zna, shztati ; ar koj j eda nkra t tim pulem korachi,

taj che lahko y drugi y tretji put korachili;koj szvo j vlaztoviti jezik oz ta vi , koga rBog dal na pul nye gov og s ivienya, t.aj chevnogo lakshe tudji jezik ozlavili, koga szmu lyudi dali; on che bit y vszachiji y uPravi Magjar bi moral vishe plemenite po nszilozti (Stolz) im ati, neg da sze naovakovira begunczi y Nadri-Magyari raduje,z kojimi bi sz e dapa che szrarau vati mVechkrat sze dogadja , da razumni chlovekne zn a, bi Ii sze szerditi ili szraejati moszobilo kad po Vugerzkoj na izpitavanje ilitiexamen gdegod u shkolu dojde y ch uje , uchiteij' pita: No, li Sztovak, ti Blagoszlav,li DobroVzki, Pavlovich y t. d. kasi mi, kojiszu bili nashi predji? Odgovor: Alila, Irnak,Ulurgur, Kulurgur, Ggula, Toksza, Mund-suk," reche mali nedusni Szl aven acz Tzaizto y diaka y historiu u merzku las zIjiti Shta chemo raiszlili, kad bi hotel u chi-tely historie , szvo je c htav cze ili pak po sshilelje vputili, dan . p. Gerczi od Abruma yMoyzesha izhadj'aju, ili da .szu zlaroszeiczi

amerikanzki z Kolumbom iz Spanie vu Perdoshli, y z njim vsza pulo van ja, boje v' de -lovany a zpelyali. Y ako je kakva historfalinga, ili boly e rekuch kriv icza u prosh.azt-nom vremenu y u ztranzkora narodu odurna,koliko vishe raora biti ova u szadashnyerku j ' vu onih narod ih, na koje mi szami zdamo?

{Konacz szledi:]


110/126

96

PAVUK i MRAVCLJed noc zpus t i se iz v i soko - tanke sverz i

po svojoj niti do niz ko ga pri jedn oj lerninimrav injaka ku rtast i pavuk . Okoc en s tane s ina s t e ze , kud je najvise brasno no sec ih rarav-ce v v u sv oje luknjice pre ha dja lo; ter kad biduze v rem ena mar lj iv ih de lavcev pose p r e -mis l j ava l , zazmiri gizd avo z jedn im okora ter posmehavajuc rece k m r a v ce m : Vi bedak imora le vendar nek.ikvo pros lo pokolenje bi t i ,kad se vu o vo pras no z prosl im mebnora iposusenum travun vuz ternje obrasceno niestotulikum jatum z grin jate , kak da nebi v ec nasv^tu lepsega za vas s tana bi lo; k tomu josza druge na kup hranu terpate , n ezadov oljnis tim , da st e si sara o vi zel ud ca oblozili.

upel jaki , koj i s te ovu prostu kermicu s tul ikum skerbjiim skup zna.sal i pocel i , neznate ,da , ako se mahom ne po l ro s i , na vsak i n acin zgnjili bude raorala: h a: za ovu prasnuv'u zeiulji kolibicu , i za ovu gnjilu jes lvi nu sidan na dan tul iko t ruda da jete , a ja pod su ncem i vedriin nebom na naj tensih sverzih zple-tenu imam palacu do jezero oblokov imajucu ,i jo.s z ovum nez ado volja n zpreh adjam se odcveta do cveta , od lata do l a t a , i od trave dot ra ve , t e r nov e vsev di l p rez vsak oga t rudapielera zanjke, gde proste musice raimo lele-c e , i drugi, koji moju osnov^u nepozna ju , pa -vuki poloviju se ;^ja na to doletira, ternjedrugac, neg budete vi ikada, djedjenio p o -ko l j em, i ovak na go tov e slascice dolazim.

Na to pocine curkom dezdj pad at i , pav ukve c nit da bi rc i; neg osupnjen pocrae sepo pavucnoin l a s u , po kora je iz dr ev a do.sal,nazad spinjat i , ali on nika m niti 'z m esta , ar ga je ki.sa po celu vudi ra juc nazad prekopi -tala , a vetar mu je vre prez toga, dok se ono v a k s p o i n i n a , nt od sve rzi bil pre ter gn ul;

dok on u zrak duce, kerhko nasraeju semravei iz szuhih luknjic svojih njega mirno gle-dajuc : i kada bi se on ovakpo naravi o s z r a -raocen izpod je dn e trav e do druge s kr iva l, ikad bi mu najzadnjic ne samo teipucevo , negi lopu hov o per je pr ev uz ko bilo za njega oddezdja ob ran iti , st isn ul se je pod nek akv u:rudu , koja najpotlam taajse raztal i se , i n je

ga vsega ob la t i ; onda on vu zdvojen sraz a t r a m " zk r ik ne , ter ide k mra vcemprosi t , A on i : vira gospo dina pav upod suncem, pod vedrim nebom, na tankibicah, m ed samira evljem zagradjena pdo jezero oblokov imajuca; raogu sa d ce z lepo i mirno va n gl ed ati , sta vu zra kza sta bi oni vu ovu prasnu kolibicu, v u ovslamnatu, vu ovu s proslim mehnom z grudja huticu isli svo je lenehno telo mazavuz ovo ternje b i se jos nab ost i mo gl i ; ga mi zais to nem rem o dopust i t i . Znamahom, kam to eli ja, zat o se je tak i snazad pob ral , nag roze ci s e , da i na mehn z ope t vo da doj ti ho ce ; b i t ce , pak ved rog a neba ." Ali dezdj zapo re

daa v i e v a , i taj go zpo din je najzadnjiczag lade l : nit i su vec s ta poraogle zan jje gde muh e , n i ti kak vog a kukcec a dogal , vse je dezdj raz l i ra l . Ide on b ogmk ponizenim mra vcem za m iloga Bognaj mu jesli dadu : a li m rav e i : o v o ," s ta smo mi nanosi l i , vre duze s to j i , ter je zgnjiloj lo bi n j ihovomu zeludcu nasmog lo , a za ovakve bedake, kak smo mi , da hajd valja ova prosta kermicu. Najb olje da gospod in pa vuk odidu na svoje zanjke g l edal , mozt jih pak tam prez vsakoga truda tove ceknju slascice: no i oni budu onu lodjedjernese, neg 7ni kada, zaktati i po troszn ali ." Sa d vr e o n d rug ipu t, kak da kanienom po ce lu lup i l , pocut i , kuhko je vustuk lo : ali z gladnim zeludcein tezko mje bilo na o ve rci rase rdili se , dapaza opro scen je , i zpo zna va proslih n i r avceakop rem vu prahu , vu svojoj ve nda r ni s trudo m zivucih pe rvin u pred svozraku gosp oci jum , poleg koje je s l rasno z a g l a d e l : i oni zadnjic dali su mune , dap ace on z svojim placera d obr ocev serdce tak genul i predobil j e , da su gmed se prijeli , ter im je med sibicamkrova kasni je nekuhko rub cev ze tk aovak pripelilo s e j e , da s to predi njegve fine.sezanjke bile s u , s t im su potlam horvmarljivi mravei spodobnim lenim i z rodom brisace dehh.

Pavel Stoo.*.

Bedakior y V.; l>ii. Lyudevii Gay. - Mampauo pri l-'ca i Suppauu vu Zaf;?
http://fine.se/http://fine.se/


111/126

DANICZAHorvatzka, Slavonzka y Dalmatinzkct.

Techaj I. Dana 27. Lipnya 1835. Br. 25.

Da jc do Nove, nebi bilo nikada daa.Prirechje horvatske.

NAKLON ILIROV FERDINANDU L

Sad jedni vrle s', sad drugi dlazeDaijnih sa strnah, kud se razaslira

Vlast Beca , kud iiiozno preblaguPruza sibu: adriaticeskog

Od morja pocinav' Dnstra svernoga,Lab' od zapadne Islra do juznoga. grad ovaj stolni nanieslno

Pci salju poglavare vrni.

Jel ' njih bi psinom, jel'njihovog slavit'L zrok dosalja bilo , dvoumno jc :

Rdak slucaj, tak rdke vilceSira; da novom klanjaju se kralju

Tako j e pogled jo s sv aki kazujePred' tri -sta j ' ovde s' m seca zgdilo ,

Cernim sretav svud kud se krneGlave nihom, jel' ovite grudi.

Kakvo je bilo naroda gibanjeKako za dobrog olea moljse se ,

Jos dae nek mu Bog prodizi Nista pomoc' neraoge sversi

Sv-erSi nebesni bjaliu zakljicili,Carslvo zeinaljsko - srelnora uzti mu.

Odzvat' ga, vrnosti da platjuPrinii svoj, ter onam da v iada

Evrope zivi Izbavitelj stade Uinri pravedni umjeraju takoNo jer poceti? lo bo divno

Vrh je iiaseg pozoriste glasa,.Of:lajte sladki n slogi, Ijubavi,,.Ovog se cesto sala spomnite,

,,Ja odlazimlcnvajte zkon,jBozJi 1 krpos neka vas upravija

.,Vrnim podajnim hvala na ijbavil

..Moju nek tizmuvazda ju imuse Vcni za dar n dvore stupiv

Gonije molit za sve j se ndam ''

Poslednje to su rci na posteijiOcim Ljubeznih placnim okruzenog.

Tad svira blagoslov krug klececimDav', krtinjenog sebi prizva sina.

Tajni protrsat tko b' srao razgovor?Posleda javno kazase, kazuju,

Kazat ' budu jos sto j ' LjubimeuOstavio velikom posavsi.

I tom Ljubimeu dolaze narodiAl ne Ljubimeu samo Pokojnoga,

Obcem vec o srelni LjubimceNaklanjati svoje glave gorde

Razkosje kakv^o sad V'clikog tamoDuh Franca culi blazenoin u domu

Sad , sad za Tvoj narodza as s v e Za Te moli Boga Ferdinandel

Ako se psmi Njeg bo zazva mo ,Svdok da slre nam bude Ijubavi,

Kazat ' ce , o n zn jer j ' ilirskihestje bio utociste Muzah

Ako se psmi sto vrovat moze:Evo se cistim nakianjanio TebiSerdcem neprezri Ferdinande

a s , koje Tv^om mile bjahmo predcu

O on i as rod Teb' je naiucio Zid carstva Tvga prot poliirasecu,

Vrdnieh od postanka svogaDavra sinov Ijutiloga majku


112/126

98

Kod n jeg potu nas t av i n saduKod njeg nevenno cvt je mores brati ,

Kod njeg Poboznosli i PravdiP r o s t r a n o ees polje najti s v e t o j

Tezis v r men im ' il ' t i za nadpis i ,I I 'to je serdcu narav usdilaTvomunesre lnog rad pomazes :

Dje zgodu Tebi rod il irski,-

S' jedne nes loznos t igra pa klen og a Njeg u propas tnu slermja j amr inn ;

erno s ' druge svir jepslvo s l rnCast i ned vel iko se pojmit

O kad ce sretna majka porditiOnog, koi bi t rane zvio

O na rod u , zemijo i l irskaKad ce vami bol je sunce seni l

O d s t r a n eMladeii iliricke u sveucii.tu Bcckoiu

M. T.

NKOLIKO RECHIHo tom, kako sze nasha bratya Szlavenczi u

Vugerzkoj magyariju.(Konacz).

V i seUte vash jez ik y vashu narodn ozt

raz pro ztra ni t i , do br o, uc hini le to u ime bosje ,neg szamo drugira ehloveehniira pu te ra . Lepo je to z aizta , da va sh ma terinzki jezik ta koIjubite , ali ta lyubav^ ne m or a biti ma li zl o bey kr ivicze prol i d rugo mu ; ta narod na za sg a-no zt hes zrae bit i be sz no ch a. S ht o bi varasze u tom szv etov at i moglo , je ze vs ze m akratk o ; maknite perora y g l a v o r a , a ne pesz t -n iczora , korbachemy ba t inura ; pish i te verz t -ne kn j ige , pak neche te mora t i d ruge sz i -loin k szebi za vlaszi p r iv lach i t i , neg cheteih primainiti y nehl e vam sz e protiviti raochi.Sz ra es hn o bi bilo, da bi pervi czily y n a jve ch a platya pom agya reny a bili vel iki i nuz t a -chi , raaztna hun da , duge oz tru ge , szlanina j 'ozta la zpodo bna . Ako che Sz lav enac z ovva sni kor ak u chin iti , tak je potreb no da y viiz veche ztrani nj'cmu zadovo lyno luu lomes tye -nj'e date zato, da on szvôju na rodnoz t oz t av i .Ka si te , zas hto sze Sz lav en ac z . tako rado ylahko nemachki uch i ? Olt'jknr , ch'pkuri.

p/fl/wffr govore nemachki u obchinzk j ' uuc he sz e taj jezik ob iclino , k ako szpo szve tu zprenie.Ûzrok j e , kajti szu telj'zka u z t a , koja rau tim jeziko m g o vokajli mu sz e razura z novim i ideaini y

zna nztv i , koja sze vu ovora jeziku bogati. U niagyarzkom jeziku j e chiztogachie . Sz lav en zk i jezik j e , kak je y vu re chih y vu m iszlih bogatii odzkoga , Kad Sz la ven acz z tup i u po lj e z i k a , onda mu sze nyegovo znan jv n o s a v a , neg pomanyshava y zk ra lychini mu sz e , da je iz velik oga luga p r e mstyen u malu sh um u, gde polag vs zna laz i szvoga v laz tov i toga czve t ja , j ' szvodrev il i povsze czelih, i l i okiestrenih y izkIvenih, n. p . pecsenye , p e c h e n y k a , abtuk , lok , barzda , b r a z d a , tsinlni, chini t i , ptak, p o l o k , tseld, chel jad, aszfat, z labraz, o b r a z , berctva, britva , dajka, dojmeszros, mes zar , szolga , sz luga , Ai likluch y drugih vish e jez er (glej Leshka, l enchus vocabulorum slavicoruin magjaricsus , Budae 18 2 5. y Dankovsky Lexicn m a gricum. Posoni i 1833); i l i on nenalazi z a vge nyemu poznane ztvar i izrechka , r 7is z u n e z e , nap, d a n ; knyv, knyiga y sztako nije razluke med , ,perzt , r ukav y n

jer sz e v sz e troje raagjarzki zo ve j; ili nalazi vnoge ztranzke rechi , koj ih uzkom ni je ; virtus, templom , fundam e Elephant, propluta, y 1. d. a koje sz eu nyegovom jeziku i ia laze, kakt i krepozt (c nocz i rkva (hran i ) , oszno van ye (zakiad) , szlprorok, y 1. d. pri kojih r echih Szla vjszamo sh togod misz l i , neg y chut i , budda szu sê iz dushe nye gov oga jez ika A to vs ze uzrok uje u njegovoj dush i kakvu szn iu ln yu , y nekakv o borenmeti izmed sziroinastva y bogatztva.

N a v a d n o s z e chiiju opaz iv anya , day tusbe , da Sz la ve na cz , kara god dojdvsze okolo szebe za kratko vreme u S;',lavecze preobrazi . Vidi Hsperas 1821. It. Heft 1. pag. 16. Poz nan o je ono Fcjrovo r e ch eny e : T esk o onorau sze lu , gde venc z i nas ze le , j e r on i za kra tko vrep o s z l a v e n e " - neg mi zna mo , da Sznacz n a t o nikoga ne szih, ni l i obcrlalii gle


113/126


114/126

100

v sz e narode prav ichnoz t i y c hlov echn ozt i n a- | mi kasu , shto szu vuch eni narodi y pIjnidi na sz v et u raiszlili, sh to li m is zkad z njirai ( j ez ik i ) zponiinjam sze , p rezlavij'a mi s z e , kak da sze vu tudy e npach am . A kak t i shto z ovira p rogovor im

kojega nikak nemorem paraeti t i , kad szemchiovechn dobi ti znachaj (ch ara cte r) y lepu I kak szem sz e na vc hi l , y zato rekel b i : da sz

uchi ti . N e iz t reb lyu j te j ez ike , neg z l obu ,szvojij'ubnozt j ' oholu g izdozt , koja vara nedopuscha, da y drugira siviti da te ; ne rav na j -te vashu paz l ivoz t na jez ike , neg n a s ze r d

cza v raz um ; v onda che vas ha naro dno ztsz l iku pravoga lyudoiyobnoga chu t enya . P o -gledaj te szamo na Am eriku ; kul iko tara je zik o v V narod ov bratolyub no s ive y u vs zemnapredu je ; doz volite da y m i , Magyari, Szlaveni y Nemczi mirno y bratzk i jed an p olagdrugoga napredujeino kan o Ij 'udi.

Na sz pako z vash imi pred j i z j ed iny eneH or va te , koj i kakt i pravi Szla vjani dom ovinij ' k ra l ju neozkrunjenu ve r noz t dokaza l i n igdar uzmanyk al i n is i : rao, nas z u miru puzl i te ,

da nebudem o pr i sz ilyen i nashega negda pe sz -nika Tila Brezovachkoga proti i n a g y a r o b es z n o -chi p i szane d iachke ver zus he horva tzk i po na -viy at i , med kojimi sz e y szled eche nahad ja ju :E c c e Croalarum NOinen genlemciue abolere

P a r a n l , jara Slavus, Dalmafa nullu s eri l .Sed gcnus in Scylhicum, l i ngvamque niutarier

ipsainHirsu tos m o r e s , inque s ta tuta placel ,

, Alphabetuin non exlat in orbeHunnica , quo possis scr ibere verba bene.

(fuod sep l ingenl i s totis non accidi t annis ,Id totideiu saeclis haud accidet alus.

j e z menom y rod i l , ili da szem ga iz pmatere moje i z cz i cza l ; kak bers t i z nyim go vo rim , e to t i rae vu szred moje kumojem pravom e l e inen tu , gde szvoj im lazV itiin dishera zrako ra. D . O.

N T I L O .Kak sze je t esko ehloveku raz azla ti od

on ih , koji szu mu mih j ' d r ag i V sze s zeypvcma-. a nem ore poj t i ; guz topu t po jde, pakazc ope t pov ra tya ; odhadya y oddaljava s z e ,a l i sz e vs ze nazad ogledava , vu god no rau jeV- na dim g leda t i , ko j iz o no ga rae/.ta i zhadja ,vu kojem njegovi mili siviju A po chem ja

to zian ? N i po chem drugo ra; neg po s zc -J. P i s h u c h i , gde shto u milom matere mojelez iku : nemogu, j - sal rai jc pre zta ti : pr ed -ytavijam szi , kak da sze m vu Sze rb i i , Ii vuBoBzni , pak m i j e m i l o , kojcsta z Ij-udmi z p o -/ninjali sze . Drugi j e z i k i , ko je szem szenavchi l , vu knjigah szu rai p r ed rag i , zash to

M I S L I.Cloran jedn om u narodu jezik otc in

list izvaditi ho lt i , toliko je s t , koliko i najmili i viastovite narodnosti zna c a j , p o k ojem u se razni narodi zaimno razlucuju ,s


115/126

D AN I C Z AHorvatzka, Slavonzka y Dalmatinzk

Techaj I, Dana 4. Serpnja 1835. Br. 2(5.

Uvk i.siinu ljubeciNemoj serdce izgnbiti,

Ako pravo govoreciBi se mogal omraziti;

Istina jer zna omrazaRodit V serdcu i v obrazn.

Serdce vredno i IjubljenoVrno zato ce ti biti;

Bilo za mal izguhljenuAr ce skoro oziviti.

Prava ljubav domovineXodopusca, da pogine

3. Matc.

ZORA.

Sve ziveje svud postane,Kada rujna zora svan e ,Nova jasnost je v zivienj'uNova radost u cutenju.

Mseca tam lica bldaVre zakriva gra seda,Illadiiim vtrom zrak se gibljeI po lozi Hslje ziblje.

Gerlo ptic se v lugu javlja,Svaka k poslu svom' se spravlja,Tam sum po dolu reka,Tam se pticam kara jeka.

Tam se opet psma cujePoljodelca, koj setujeNovojacen na sve dloSerdcem cistim i veselo.

Magia gusta se razhajaVre je videt' dalkog' kraja,Orum'njene zarom zoreKazu se nam stare gore.

Najedanput zlatno sunceStane na planin' verhunceS vatrum svoga zarkog" plaranaSva razsvti dosad tamna.

Trak se zercalec u rosiOku bjih izbor nosi,

Raj je za as ovo celi,Kada zorica zabeli. Ljudevic Vukotinovic.

SELISZLAV Y LYUDMILA.U vreme vladanya Boleszlava hrabroga,

kralya Polyzkoga, sivishe sza szlavommovine proszlaviyeni szdi vojvoda,* imenoZavisha, u szv^ojem lepo uredyenom dvopri poloku Dny eztru. Szin e mu biash

priately potukal, a szmert lyubeznu szuprugu(tovarushiczu) odtergla; niti je koga vish e imod szv oje kerv i, zvan jed ne kch eri , lepproltje, a dobre kano dusha. Po dob an chi vertiaru, kojemu je mraz vsze Ij-ubim-cze poparil, zvan jednoga c z v e t k a , z koimsze szada szv a nyegova lyu bav , nye(Zrllichkeil) y pazlyivozt zabavlj-a. Marlyivoy lyubno gojil je ztari vitez szvoje jedino tesh cze . Lyudm ila takovim obrazom pdika vszih devojak u czeloj okoliczi; mchi jn nazivashe lepum y krasznura, a neszrechni y ubogi szvojum majkum y utlyiczum.

U jednom seztokom boju z Kicv^zkimknezom izgubi Zavisha szvoga vu oruSju d roga y priatelya Zmomiszla, koi mu umchi szv og a szina preporuchi. Se liszla v sze imenovashe ovo szirolchc, razviajuchkano c z v e t, ) bil je z Lyudm ilum zajodgojen, nikad sze od nye nerazlajuchig z nyum zajedno nav adn e provodechi igre.


116/126

102

Nadahnjeni jednakim chutenj'em y nagne-n je m , chinilo s ze j e , da imaju jedno sz erdcze , y jednu szamo dushu. U vszako j priliki LjudmiH sze dopazti, Sehszlavu najvecharadozt biash e; nje go v pak tolnach szlediti,Lj'udmili najveche blasenztvo. Ve chk rat, kadbi ztano vnik e gradzke jos h szan u szvojemnaruchaju Ij'ubko zibal , hodila je Ljnvdmilapred zorum u prebivalischa neszre tnih lyudih, y trudila sze je nyihove szuze utishi-telj'nimi rechmi y umilnimi dari oszushiti. Takoporani jedno jutro, izmakne sze iz sz voje pozlelye, da je nigdo nezpazi, selechi dobro dlo uchiniti; jer pravo dobrochinztvo natihom poszluje, y nahadj'a szvoje naplatjenyeu szvezti (Gevtissen), da je dobro uchinilo.

Ona sze priblisi kolibi, gde sivishe bolezlnamali z sheztero detcze, kojoj je mus u posz-lednjem boju za domovinu pog inul: kad najedanp ut zpazi Se hs zla va , koi uprav iz iztekolibe izidje, y chez shumiczu doraom po-derchi, Ona ztupi nutar y ze zn a, shto jeszama miszhia, da sze je Seliszlav pred njnirapopaschil j -neszrechne od zadnje pogibelyi zachuval. "Szuze szerchenoga chutenya y radozti zablizkaju sze u ochih Lj-udinile, j ' onadoda k chutenju delinzke Ij'ubavi, kojura jeszvoga pobratinia gerlila, josh y chutenye ti-hoga nuternyega presliraavanja.

Zavishin grad (Schloss) lesal je na vi-szokoj pechini ( z len i ) ; nj'egovi proti nebu uz-visheni tumi zadavali szu zlrah y zachudenye.Iz szev ern e ztrani bili szu dvojzlruki chver ztizidi z dubokimi endeczi (grabami) utverdyeni;iz jusne pako ztrani Dnj-ezler polok priztupilije prechil; kojega bregi z innogoverzlnin drev-jem nakityeni bili szu, u kojih je Zavisha vechkrat z detczum vreme zpro vad yal. Tu im onpripovedashe junachka dla pre dy ev, selechi

szerdcze mladicha lyubavjum domovine pod-sgati. Selis zlav je szlushal z neizgov ornumradoztjum rechi preslimanoga zlarcza; y vechszamo ime domovine zadoztno biashe zasaritiga, y predztavili mu obraz szreche vremenbuduch ih. Ali kad bi sze nyegov pogled zplavim Lyudmilinim okom szaztal, onda gajem is za l, da che ju zkoro y to sza szviiu ozlavili mo rati, zm utila, y nekoja do szad ne -pochutj'ena bol mu szuze natirashe.

Projde vreme nedusne igre y detzaufanya. S eh sz la v , koj predi niti chasza prez Lyudmile provezti nije besal je szada nyejn pogled, y nahadj'al ju szamochi vsz u szvoju radozt, Lyudje lyubila, y zvala ga je szvojim bratom; alje zderhlala, kad bi sze pogledi zaztje vech opazivala, da sze je nekakovana u szerdczu nj'ejnom dog odila ; ah je razumeti niti preszegnuti mogla.

Zavisha je obadva tochno promishlj'avy zapasival nyihovu vzaimnu ljubmishlyashe, kako biju u pervom nyejvitku zadu shil; jer mu je bil kra ly, Maszovie Szvefopolka za zeta zebral. Selisy Lj'udmila, buduch obadva one dobe

najmre nedusno al .szilno szerdcheno chulenje do ztrazti Qntssio] dohadya, chuvali szuu szvojih perszah olajnozt, koju szaszegali niszu. N a mezto predashnje radozoblada salozt nyihova szerdcza; izkernlinzkozl) projde, y vszaki pogled vasntane.

Nekoj proletni vecher pochival visha pod .szenczum razczvetene lipe; pnyega zlashe Seliszlav j - Lyudmila, uz ugoglasz lambure juna chku pevajuchi p

gde na jedan pul trubija (trubenla) z tuzatrub i, y jedan konjanik od kralyeve dsine priztupi y zachudjenoniu vojvodi krIjevo piszmo izruchi. Kad ztaracz prokrene sze k Seliszlavu g ovo rech i: . ,Gledaj , szi nk o, knezi Kievzk i uchiniti nu , j - preshli szu vech na graniezu poljzkuKralj ' seh zaszlusbe tvoga otcza u tebititi, y poztavlya te vodjum jedne chete oklopnikov. Szleduj g lasz chezti , y beri cze Davra (^MarsaJ na bojischu. Ali nnezabi. ni u najvechoj pogibelyi, da t valj-atvoju domovinu y tvoga kralya verhga lyubili."

Blago rumenilo zasari licze mladichaovih rechih . Ljudm ila prebledi y padlajucha na travu.

Taki zulradan pochme sze vsze zgov put pripraviyati; y za nkoliko danah jbilo vech vsze gotovo, Seh szlav povo vreme tusechi y neszmatrajuchi (n


117/126


118/126

_ 104 -^

iz kuce, Odkuda ti ta de rva ? Ti si ta dervaukral

Vuk se osu pne , i re ce : lugaru, ja nisamnista ukral

Nenad. N elazi, seda glavo V cera sambas skal derva i lamo dol u sumi ostavil;a ti si golova nas al, pak na pleca nape rtilSimo ta derva

Vuk. N emo j, lugaru, nije to tako. D er v-ce po dervce pobiral sam izpod snga posteno i cestno.

Nenad. L az es , malora nesrco. Simota derva

Vuk. Ta pog lej, bra te, molim t e Ovo susuhe grancice, koje sam ngdi i ngdi nalazil.

Nenad. Ukral s i , nelazi mi v is e Torekne, pak kakti besan baci iz starcevihplec derva u rku (polok .) Et o konac prav -danju, rekne s poruganjem, pak odide u ku-cu , Vuk pogleda sa zalostjum za njim, ipojde dalje s viaznima ocima.

Nom in da n, ili dv a, i zima pop usti.Led na rcki krene se. Sa nie (komadi led a)na sanie posdaju i nadmu silnu rke vodu.

Bas u najpogibeljnii mah ide Dragan Nenadovsin , iz grada preko mosta domom. Strah ganapade vetiki, kad opazi, sta od rke biva.Sm Vuk, koi je tu cun pop ravljal, svto-ival mu je, da se neusudi preko mosta iti.Al' Nenad, kad to vidi i cu je, po vikne se r-di to : amo hodi, Draganc, nece mostu nistabiti; Bog zna, sta jos taj stari zloca s tobom misH. Ho di amo

Dragan poderci. Lu pne jedn a santa uniost, lupne druga; most se pomakne; lupne

tretja, a on s dtelora zajedno vu rku . A h ,kako li je vikal otac z one strane, kako lije narekoval starac Vuk iz ove strane. Slrasno je javkalo dte u vodi i kricalo : P om ozi Bsn a voda ga je sa sobom odneslana jednoj daski kao prilpijenog, i napol uino-renog od leda. Neutisljiv dereal je Ajenad popribrczju, lupajuci nogaina u zemiju, i tukuci

se rukama u persa. Ta k ako bi se jdjati bil mogal, da ce mu ribar, kojeliko uvrdil, dte izbaviti

Al' starac Vuk skoci kao mladic u

cun, i potra ga junacki kroz sanirazvaline mosta, izbavi dte iz pro pasdnese ga otcu srecno na kopno.

Evo ti sina, rekne umiljatim glabi i bsn u zv rinu upitomiti mogalon je zdrav, neg samo malo uplasen.

Nenad, nepodufajuci se oci o'stal je pred njim nem i uko cen . Ahm i, cestni, premili starce jedva progovoobhven suzami, koje su mu proti navIjulilo lice ferkale oprosti mi mojeneclovcno baratanje A sta custiti ? odgovori Vuk Ijubezno. Nisam lidosta osvetil (ofantil?)

Nenad. Zar je dobro dlo, tvoja ouvredjeni clovce Boze, zar se cesti posten clovk tako osvetjuje.

P. Atanackovic.

PRISPODOLJENJE.

Rimska tako zvana obcinska moraztegnjena od pribrezja Eufrata cak do Allanskog oceana; od Rena i Dunaja do soptov [kalaraktih] Nila rke , i do p uskoja mejasi s Attasom, zaderzavala je 18 mlj med 24. i 56 stupajem fgrad] svene sirine : vehki zaisto i znameniti zemprostor Ali sadasnje carslvo Rusko imjosce vnogo vecju prostranosl, neg celta slara Rimska ^tak zvana obcinska mkia. Rusko cars lvo broji kamo vis

300,000 mil] svoje najvise od Slavnaseijene zem ije, koja okoprem nije da jednako bogata i naseijena , vendar vzmore, neg Rim ikada. Danasn jefrancusko kraljestvo sa svimi k njemdajucimi pristojahsci obsize jedvij 10,700 mlj , ter bi rimskim cesarom komaj za pprefekture sluziti moglo.

Bcdakior, i V,: Dr, l.jndevit Gay, - Siampano pri Franji Suppanu va Zagrel>u.


119/126

DA N I C Z AHorvatzka, Slavonzka y Dalmatinzk

Techaj I. Dana 1 1, Serpnja 183 5. Br. 27.

Kolo, Kolo na okolo,Hilrii, Ijubno i veselo I

P O S K O C N I C A .Kolo igra vu Horvatskom, {opci= :,:)Njim se pese v Ilirickom. : ,:

Kada druzlv'O igra kolo,Svi se verte na okolo. :

To jest peda kolobara, :,;Kazuc ljubav nam kotara.

Pobratimslvo kano v'nac, ;Kaze, da mu nije konac. :

Da nevri nima mesta, :,:Za losoga da je cesta. :,:

Kolo svidgi obije biva, :,:Sveta vatra iz njeg' siva. :,:

Ona gleda podaviti, :,:Svakog' krivog' pogaziti. :,:

Bozja mu je hoja lice, :,:Proklinjanje izdaicc. :,:

Budle dakije kolu virni, :,:Mila bratjo, raed vam' mirni f : , :

Knez J. II *. c.

SELISZLAV Y LYUDMILA.LKonacz.J

Za dugim y sezlok im borenycm pochmuPoiyaczi, po broju szlabu, po malo odzlu-j f.ti. Na jedanp ut chuje sz e glasz : Krayjc u pogibelyi." Bers e li to zachuje Seh slav ,taki sza szvojimi vernimi zkochi, put szipreko mertvih telsz mechera naehini ykralya szvojimi jteTsYt zasch ili. Poiy aczi ,koji szu predi dzluplyali, szad a na nov onavale y preobladaju. Kie v je bil o sz v o -jen, kraly izbavlyen, a z tim y rat doken-

chan. Nadarivshi ikraly bogato szvoga izbavitelya, pohitri u szvoju ztohczu, ukov. A y Se liszlav odide sza szvchetom u szvoju domovinu.

Tamna, ztrashna noch pokrivashe iyu, kad sze Seliszlav k pechnam [zfenamjszv oga domachega grada priblisi. On idlahko putem szebi dobro poznanim uz I po lok ]; jer radozt y tuga zajedno zmashe nyegovo szerdcze. Izza chemih oblakov izide meszecz; Seliszlav pogledszvo j kervjum poskro plyeni ps z y prochta : Vern a tebi do sz m ert i," szecz izchezne, y preveKka tmreza obuzmeV' njeg a y nye gov o drus tvo. V erna teszmerti " ponovi Seliszlav, zaizta vern szamti ja , leplo nad lepo laini; ali ti Z mutnim y saloztnim sziutenyem fAhnungdojde y do mo zta. Czeli grad btizkashevnosina nakityenih szhisitelyev derchashe szimo tamo u poszlu. Sh to to znamenu jeta szam s zeb e y ztupi u dv orisch e gSzlusiteij ' ga j'edan pozna y odvede u ka plu. Tu Lyudmila klechi p red oltarom y szvoju ruku drugomu. Se liszlav preble ;ali kaszno, venrftanye je vech zvershenoBaczi szv oj pun pog led na Lyudmilu y vNeverinczo " Lyudmda kIone zvan szebe naztupaje oltara. SzHko " progovori Zavisha, ovaj vez, koi sze danasz chini, os

va kraly, nyegova volya jezt meni szvetaona ima y tebi tako va biti. Tvoju tugubro znam; glaszom dusnozti vtasila je mojajedina poszlushna kchi, szva lajna chutenyaszvojega szerdcza. Poztup aj y ti tako ykas i , da jnnak ne szamo n epriatelye szvdomovine, neg y szvoje vlazlovite ztraz[LeidenschaftenJ preobladati more. Ovd eztoji pred tobom Szvtopolk, knez Maszmoj zet; zagerii sze z nyim, kano sza szvjiBi bratom."


120/126

106

Pred szmert ," povikne Seliszlav, ybaczi rukaviczu pred neg kneseve. Akoszi jun ak ," rekne Seliszlav pun szerditozti,,,'izidi zutra predi sz un cz a, da sze o sivoluy szmerti borim o." To rekne y odide iz

kapele.Radozit izchezne iz grada, izgube szeszvati, y glasz salozli raznesze sze povszih puztih hodniczah [ganj'kih], Seliszlavsze zkrie u jednu oddalyenu szo bu , y p osh -lye Lyudmili onaj be li, z kervjum szvojumoskropiyeni p sz , z ovim p iszmom: Uzmiovaj zpomen ak nazad, koi me szamo na m oju neszrechu zpominya. Moja ke rv oztajena nj'em; ona nek' te vszig dar na tvoju n e -veinozt y nezta lnozt opominya. Zutra chuja, more biti, rukom tvoga szupruga [tovarus ha ] pog inuli; zutra szi ti szupru ga mogaub oic ze. Ali umirajuchi tebe chu Ij'ubili, ymoja poszlednj'a rech biti che tvoje ime."

Urecheno jutro zabeli. Szvtopolk od nekoga nepoznanoga dozna, daga Seliszlav naodiuchenom meztu cheka; on sze posuri tamo, y najde szvog a protivnika czerno ob u-ohnog, z belim pszom po okiopiu Dvobojpochme. Sven k orusja zadade zlrah ztan ov -nikom grada. Zav isha prileche z vnogimivitezi y szlugami na bor isch e; ah prek aszno : u kervi szvojoj lesa sheS zvc lopo lkov pro -tivnik. Zkinu okIop, j - poznadu, da je Lyudmila. Zachudenj 'c , salozt j ' oszupnenye obuzme vsz e gledatelye. Lyudmila bishe joshsiva; nyejno polumertvo oko ische Seliszlava,y zpazi ga pred szobom , gde joj szmerto noszn uranu szvojim pokriva rubczein. Szlabira j 'neinochniii glaszom govo ri rau o na : ,,Se li-szla ve ja uniirain, ali verna tebi do szmerti.Po zapovedi kralyevoj y moga otcza mora-la szara ruku moju knezu M aszov ie dati. Jaszara znala, da che jedan od vasz poginuli,

y da bi domovina jednoga junaka izgubila:Z Bogom Ij'ubezni otche; kad ti szerdczeod salozli puczalo bude, poiniszii, da je rao-ja szmert po trebna hila ; drugach bi bila ne-vernicza oztala. T gubish kcher; ali ti Seliszlav szin oztaje. A y ti , lyubezni m oj ,z Bo go m prom iszh, da ti domovini sz lu-sish. Uzmi natrag ovaj p sz , mojum ke rvjum oskropiyeni: }a ni?zain ucvernicza. Z Bo-

I gom v s z i To rekne, obrati ochi ni bo y izdahn e. Za vish a, od tuge^ lozti na zkoro za tim umre, y vszegszvojega blaga naszlednikom imennjeszlava, koi oztane szada szam u grad

govo szerdcze neprijimashe vech nikakoradozti. Gde Dnye ztar z mirnim szlapokitnyazte livade protid ie, tu Seli szlav szlyubavi zpomenik podigne. Turobniczobszenyavashe ga, a okolo nyega ravugodno cxvetje^ koje je on szam zasdj'ival y gojiL Tu on vszako jutro y cher szedyashe na hiadnom inramoru, zpoinyajuchi sze na blasena szv oja vrem enona szu juoshla, kakligod salozt j ' tuga prolazi y kakligod szladka peszma mine razueshena zrakom. Kadkad mu sze je nilo, kak da Lyudmilu pred szobom vidu szveilo-beloj opravi nyega inilini bosanzt-venim okom gleda, Z takovinii valrene szvonan&zlyivozt obrazi zabavlyen szedel jmo nekoje jutro, kad najedanput preveliktuga nyego ve kervi techaj uzt avi , y nyc"u vechni szan zanesze.

T / K A P L J E.[Poiag franciiskoga,]

Emir Jessam, peharnik Salta Jeheiui tiizlocnih Indiah, zbludii se je jednoc na lovuu veiikoj su mi, blizu vara sa Delfi. i zadnjic lrudjen pod jedno drevo, jtlc jeod velikoga truda na skorom dubokspal. Kad se je zbudil, zpazi jedno s>-doga starca kod seb e, koi ga zap ita, buje \i kako vo okr plcnje? Kad je Emgovo ril , da trebuje, dnese mu starac odracasu bistre vode iz zviranjka , u kojujednoga maloga stekia [flasiee] Iri kapije prlijal. Em ir p ita , zasto su one tri kapistarac zresnin glasom odgovori, da imaju

vs e bolesti prelirati. Nev erujuc Irese glavora Emir, ali vendar izpije casu, i s onenjem spazi, kak vnogi seijani k dohadjaju i njega za pomoc i zdravje prese. Vsaki je dobil flasicu dragocvrac tva s napuljenjem , da sarao pkapljice u casi skore [friskej vode uziinlje ,i 24 vu re ni.sla nejde . Em ir se saraobjacen, i premisljavajuci cudnovitu moc tog


121/126

lor vractva, oslavi planinskoga lkara [vracilelja],

Sah Jehen je rad vino pi l , a Eiir Jessam je moral s njim po gusloput i to vnogopiti. Vino je peharniku naskodilo, on po stane boleslan , i buduc da su se dvo rni vr ac i-

telji zabadava Irudili njega ozdraviti, dde seodnesti k gori spomenutomu vraciteiju u pla-ninu, i prosi ga, da bi mu bolezt izlecil,, .Rado ," odgovori sdi starac, vzeniite vsakidan po tri kapljice mojega vralva jed-Hoj casi vode, a vina nepijte ni kapije , drugac vaiB bude umreti."

Sah dopusti peharniku sest mesecov kodplaninskoga lkara os ta l i , i njegovo cudo-tvoTBO vractvo ga je .za kratko vreme takopomoglo, da je Emir vsaki daa jacji i zdr avi -ji p ostaj al.

Kad je pak povsem a izvracen bil, povrati se nazad u d.vr svoga gospodina. SahJtiieH je komaj prepoznal svoga peharnika izacudjen nad krpostjum toga cudnovtogavractva, posaije staromu vraciteiju u planinulepu op rav u, i zap ove rau, da se u njegovdvor postavi. A on je i doshaL

Priatelju," rece S'aA, ,,povej mi istini to , kako si ti to cudnovito vractvo dobil?"

Gospodine," otlgovori starac, ,,ja nimamnikakove carobie, nit satrie ; moc mojega

srds tva stoji vu skrovn osti njegove n.ira ve;a da se njegova naravno.st zezna, odmah hise i njegova moc izgubila."

Kako to b iva ?"Ja sam vec u mojoj miadosti zapazil ,

da namisijivost [Einbildungskraft] ima neogra-nicenu oblast nad Ijudi. Nije nicesa na svtu,sto si nebi namisijivost slabie ili jacje. p5eHi gertlje predstavili mogla. Na daljc samspoznal. da iz nasladnosti i lakomosli najvishe telesnih boleslih zhaaja, koje zivlenje-tiovecansko pokratjuju, i Ijude be rzje u grobspravijaju. Vsa del narave su izverstna,ter ako mi proti njihovim viastovitiin naredbam baralanio , pribavimo si zuhke bolesti , koje as zadnjic na nista sprav e. N arava ravno napinja svoje moc i, da jed na-kosl opet do stign e, ter izgubljeno zdravjednese , ali se mi prolivimo ovomu tersenjuz nasim nacinom zivlenja , i zamelavaniosrd stva , koja nase tel o, dapace i.stu nasu

dusu izlciti mogu. Kak berze koi bolestnikk meni dojde , taki sudim, da je od nar avske slaze odstupii, i nenahadjam nista naravzki., neg da ga opet na istu slazu Ijam. Neumcrnozt se samo po zderzavanjii

zvraciti more. Ali buduc da je ovo vracprevec pro sto, nikakov e moci nad namivostjum imati nemore; ter ravno zato, tije p ro st o , polrebuje otajstveni z asto r, jkakovu moc, koja zaufanost zbutljava, i kojunaravski vraiteij stanovioiuu vraclvu pripi-avati cini se. Odtud dohadja, ila moje vract vo , koje samo iz trih kapljie ste vodesostoi, zbilja cudesa zrokuje, ar ova namis-Ijena lekarska krepost skupa s naravskirauredni z


122/126

108

Sto t , b ra te , n imas , b ra t tvo j ima ,Tvih pak lepih darov brat tvoj nima,Z mnjkanja potrebne zversenost i .Zvi ra po t reboca druzbenos l i .

Ak o bi vs e ono drugi im al ,S cm Bog brata njegvog' ni prestimal,Samo na svu basen bi se genul ,Z brata srce nigdar nespomenul .

Brate nemoj anda kr ivi t ' Boge,Da ti krate bratov dar v n o g e ;Vel iku ees hasen t i dobi t i ,Samo s brat jum druzben moras bi t i .

F r. , . . c ,

I Z V O R Ii t i

Zviranjki P o z a ble nj a.O da bi se mogal , rekne Milutin iz p o

toka pozablenja nap i t i ; i tako n a jed an putoslobodit s e od onih z alo stnih spominanj ih,koja mi vwaki cas moj z ivo t ogor cavaju .Zelja t i se izpunili m oz e , rek ne n a to sta ra cZornn. Odo vde t ri daa hoda prost i ra sejedna posvet jena l ipova s u m a , u kojoj prebiva jedan vilenik , moj star i prialeij . Hodik n j e m u , on te le odpeijati k zv i ran jkom.Taki se Miliilin na pul spr em i i tretji dan nav e c e r prispeje vu naz nac enu sumu . Vilenikga I jubezno p r im e, kak berz ime Zoranasvoga priateija z a u j e , i o b e c a , da ce muodmah zutradan njegovu zelju izpuni l i : zblazenim pokojs tvom poslusa on pr ipovstzivot:i Milutinovoga, sa s inovnum zauf anos t -jum pripoved anu , i odv ede utrudjenoga pu tnika do poslelje iz niehnja [mahovinej i l ipo-V (lira listja , da si tu po ci ne , i da s e z a z u -Irasnji pul okrcp i . Je dv a perv e luci sun ca

kroz grane sve toga luga p rob iu , zveri v i l enik svoju juternju moli tvu i odput i se sa svojim gostom na odiuceno ms to . Na vec erdojdu vu jed nu , raed visokimi planinami l e -y.ecu , guslum sunuim obrastjenu dol in u, gde


123/126

DANICZAHorvatzka, Slavonzka y Dalmatinzk

Tecaj I. Dana 18 . Serpnja 1835. Br. 28.

Ljubav mori, ljubav stvori.Prirecje borvatsko.

SKROVNOST USPOMENE.Na La M r u.

[Iz .ScbilIera.J

Vkoni Ijubil usa tvoja medna,Odkud je ta zelja prekoredna?Odkud nasladnosl, tve sape piti,Vu te, kad se pogled v pogled hiti,

M ertav se razli ?

Je r nelele odraah duhi raoji,Kano suznji, koje si osvojiVi t ez , predajuc se u krotkoci,Preko zitka moga u berzoci,

Kad le zpaze oci?

Povetl j , zasto mestru svom'utcu ?

Mozbit tamo k domu svojem lcu,Hi mzt su bratja razdruzena ,Od svog' udnog' veza oddeijena,

Vu tebi skrivena?

Je r se bitje nase skup vre vilo?Za to li je serd ce nas e bilo ?ir je V kresu sunca zgasnjenoga,V danih razkosja jur zbavljenoga ,

Nastala ta sloga ?

Nastala jest Zivo ti mi bise

Sdruzena u sv l ih , kih ni vise ;Na prosastja tamnoj tabli, VilaMoja vidi, pisana su bila:

Jedno ti i milaI ta bitja zivo sknpazvita,Tak osupnjen citali cudnovita,B i s e B o g , zivljcr.je stvarj.njuce ,Za do bec , kamgod ih serdce v u ce ,

Svta toga kljuce.

Naprot ama tkose obilniRajskog napilka potoci silni,Tajnost stvarih odkrismo moguci,K suncnom berdu istine goruci ^

Kreljut zdigajuci.

Placi , Lauro Boga tog ' nestade,Mi smo njegve razvaline mlade,A vu ama zelja nevtiljiva,Ka zgubljeno bitje skupzaziva,

Da k bozanstvu pliva.

Oiltud, Lfiuro zelja prek ored na,Vkom Ijnbit usa tvoja medna ,Odtud nasladnost, tve sape piti,Vu te, kad se pogled v pogled hit

Mertav se razli.

Zato lete odmah duhi moji,Kano suznji, koje si osvojiVitez, predajuc se vu krotkoci,Preko zitka moga u berzoci,

Kad te zpaze oci.

Zato samo mestru sv'om utcu ,Jerbo k tebi, domu svojem, lcu,Od sv'Og' udnog' veza oddeijenaCeliiju se br.ntja razdruzena

Opet zjedinjena.Neg i ti kak berz si me zazrla,Zasto ti je lica kerv oblla ?Nismo r oba, kak da srao rodjaki,Kak za dugim putem dvM zemljaki,

Sklopih se taki ?Dragttiiu RaTvOvcc.


124/126

lio CERNOGORCL

Slavjanski r a tn i obr a z.[Iz ruskib Bulgarinovili iHsmoivorev,]

Oto ma nsk a Po rta , vojujuc s Rusijura [v^iltu 1 8 0 7 ] podzigala je nep rijaleljslv o medsvm i nasimi jedno vrnim i, osebujno pako medSlav jani . Pa sa Skad arski nakani l je pokori t i

^ e r n o g o r c e za lo , s to su poboznimi syojinimolilvaini slavili v i tez tvo rusko . Ci taveherp e lupeznih Arb anas ov i T ur k ov , sk i la lesu se na niedjah ce rnogor sk ih , kano gladnivu c i , t razec i vs e moguce na c in e , kako bi seuviekh vu nuternje s t rane, da s i ugase kervjumzedju sv oje osv cte i li ti fantenja , a lu pe z-tvom i plenjanjein da poisu u cirkvali bozjih

svoju hasen.M ed goraini i dolinami proplitje se s ta -zica iz Cernegore na s i roku ravnicu, oi i ie ja-senuz jedne s t rane skadarsk im jezerom a z dr t i -g e slerminami g r pokritinii gus tum umum.Na samoj granici ernogorskoj t e te po lok ,predirajuci slazicu, nad kojum z obedvn slrnvisece kl isure (pecinej pokri te hrastjem i tan-kirai jelami nar avs ke cine bo l le , vu verh una nkol iko seziijev raz le rgane .

Sunce je vec zaslo bi lo za gore, i po-s lednj i t raki njegovi ozaroval i su verhunce naj-visjega d rv ja. V u daljini culi je bilo buc anjestd [credj i friile pas tirov , koji su se iz p a-snikov^ domo m n av ra tjal i , i vikan je seijan ov .Gla si su se ma lo p o malo uraril i; zadnj c s eje sve ut is i lo , i sunirak pokril je zeinlju.

N a klisrah [pecinah] po obodvh s t rnahstazice, skr i la su se vu germje dva cernogor-ska s l razana . Zam otavsi .se vu kabanice , l e -zahu na zemlji, imajuci u rikali zdra vo nabi tesa ran i ce fpuske j . Z a daa nekrenu nit oka zdol ine, a kada je vec tmica nas t a j a l a , p os lu -

saju i na najinanje uztreplenje listja, ter idu nakraj klisu re. Zatira pribli/.avsi se drtg s drii-gora z obedvih klisr, pociralju raed s ob omtaj pologlas ni r azg ov or

, ,Jes i l i t i lo Ju rk o ?" , ,Jesara ato s i ti Ja nk o? D ob ro , da si se jav io ; m eni se cini, ko da sam cuo neki sura doli ,i ho to sam vec pustit z er no , pak sto B ogd : " Z a p r a v b o g a ; t r eb a s e pervlje o g l a -,sli: to sam ti se ja vuk ao po ge rm ju."

Tako mi Boga, meni je to mucno, se zabadava vlazi barulfprahj u cv i. Gledajsanio, vec su dva daa i dv e n oc i, da mineda de prov erlat ni jedna turack a glaE j va lja, da im nec e tak sko ro na umda s e po tak vo m go.stjeiiju, s kakvim prek jucer podvor i l i , opet u nase gore spipocm u. Valjalo bi k njima ici; nem oguzat i kak o to men e se rd i , s to se nemar kimpoherva t i , a moja tela [kuglje] brez posu cv i, bas ko da su mi sred ser dc a. D santi ja Serdaroin i l i Poglavarom, sabrao bi kolo , i predloz io bi upr av ici na S ka dbi popalio, i izsk ao . . ." Tko li zbilja Jako Alije viadika [biskup] drugaci je zapoSpo min jes li se, kako nan j e gov or io : , ,Dl

cuvajte i stedite |.sparajlej c is tu kerv s lav jsku, jedna je njejna kapija skupi ja , negol i sel turack ih glv ah. Bijte se nepres tali se sarao ond e bijte, gd m oz ete pnep ri ja te l ja , a ne onde , gd on mo ze poviti va s siloin, ka no u z dol sipajuca s ejake dubo ve . Rc n jegov a , j es t rc [p r av i ce j . Nije to stog od olici u Ska dar : lmo su tve rd e i vis ok e s tcn e, a na ziditopovi- topu neprovertas koie kano n iedvdu ili strlcu " l st in a, da nam Vnije zapovdio med nepriiateijc se bacili , rkav si nam izza pecinah ter izza dervcali , neg on nam sv tuje kano dobri otai cuva zivot na.s, ali zard iis necuva svojcravlast i toga. N e , brate Juiko, nek s i gotko sto hoce, nije tako uso Ino ubiti iz puskecetiri Tu rcin a , ko jed no ga posc i. Uolea mojega razvseno je po s lcnah osa mse t l.ibijah, izmed kojih picko polovice dobije altihanom i han dzaro ra. Otac moj opau slavnoj bitvi u Krusi, gd je g izdavi Mnuit-Pa.sa s 30 ,00 0 Turkah plat io z iv

zkad r sku oholnu naraisal , da ce pokori t i asslobodnc C e i n o g o r c e ; neg zato su dva iijakamoja ukrasili dom na.s s dva desetirai Inrack"avanii, i ujak fvujacj S tpa n darovao je rodu samoga P a s u , koj se sada cuva u i n o -nastiru Ce linsko m. J a jo s nisam ilatsam duzaii za smert otea moga : o k e r v a vIjena n jegova ko.sulja jos nije sakrita u zeinnagrozena os v ta i kle tva , koju je moja miz rek l a , j o s n ije i zpu n jena Ah Ju rk o , kal o


125/126

111

mi s e j e prohllo zasci ii najgustje mnoztvôna.sih zlo cin ca h, m akar bi i sara poginuli m or a n , neg sam o tol iko , da padnem na tlesihneprijalljah mo jega otea i baba jka, i da semijem s njibovoin ke rv jo in . " N e Jan ko

najglavnija je s tvar o t o m , kako bismo izkoreni l i sve nepri ja le l je nase vre i s lobode,a kako izkorenili to je sve jedno . N era ogu brez smha spomnut , kako .sam prkjuerpolozivsi na nki kamen moju cervenu kapu s-deci za drugim kamenom Turke na zemiju vi-Ijao k ano pospane t e t r eve |Au e rh ahn | . K oliko su ti oni krugijih spIe.Scili na 'noni k an i e -nu , da zr us e moju k ap u, i kak o su rad ost nozakri knu li , kad se je moja kapa zva l i l a , p r obi ta skroz i skro z kano rese to Neg t i s j e ,lisje, uprav rai se cini kano, da cujem, da nstopleska u vodi. ,,Zaisto ngdo pre laz i p reko po to ka , " r ece J a n k o : De rz ' uho o s t roJurko , j a cu se dol spusti l i , i ako nadojd emna neprija telja , sp ruz it cu pislolu , a ti ondabz' k nasini i pucaj , da buku pod ignu, z a mese neboj nis ta . Ja se z iv ne da m , niti cu sebrez polrbe na sraer t pred at i ." Jan ko se sp u-sti doli po kanienju i po visecem smr kovju ,i predi neg je izisal z hrastja na slazicu , z pazil je clovka, koj uprav k njemu stupase nabrg. Vtmici ni je mogal Janko razpoznat i opraveprihodnika, neg sam o zpaz il je , da j e na raslupostal i da se okolo zgledavâ i nemirno poskisa .

[Ualye .szledi:]

OPISANJEZIVOTA ZUMALACARREGUYEVOGA.

D on Tomas Ziimalacarreguy je bil rodj enlela 178 ) vu Orraaisleguyu , u Guipuzkoajskojkrajini, gd je nje go va obilelj [Fam ilia] u ve likom pre-slimanju z ive la . U ono do ba , kad jefrancuska voj .ska pod Napoleonom u Spanjol-

sku navalila b i la , slusal je u Pampioni prava,ali je ostavil dije n a u k e , i pridru.zil se jebraniteljein dom ovin e. Zatira nahadjam o , daje bil kapitan pod Minum. K ak o se je pakpod vladanjem korteskiin zad erza val , to serazl icno *poveda. Neko j i vele , da je bil k on -stilucionalskoj s t rani nagnjen, a drugi svedoce,da je lela 1822 prestupil k vojaki vire podQuesadum , te r da je u njoj koraaiidanloni j koje je po svojem biokaiju zakcn i los l i , pod

jed no ga batal iona bil posta l , Za upeljanumneobmejasenum monarkium je bi l oberstiajnantu regimenlu vojnickih redov, a zat im ober-s tar u regim enlu od Eslre m adu re (15 . rel inie) i raonovan. Oficiri Ferd inanda VH. su

Zutnalacarregvya derzal i za dobrog a up ravlelja : a prave vojnicke unitnosti nisu u njemunahailjali. K ad je po pripetjenjih pri G rpod minisleriumora Zea, l e la 183 2 vo jska b j ôc i s t j ena , 1. j . kad su oni oficiri, od kojih je znalo i sum nji lo , da su Don Kaiiu n a g -njeni, od pus ljen i, bil je i Zunialncarreguy medonimi, koji su sluzbu zgubi i . Zuui/tlacar-reguy odid e zatira u Pamplonu nazad, gde rauje zena z ivela . Kad su po smert i Fer din aVI I . Baskajanci za svoja prava oruzje prbil vre iz predasnj ih bojev p oznan i Sa nLa dr n , pe rv i , ko i se j e na ce lo puntapostavi l . Ov oga su Kris l inci oboruzjanoraulovili i pog ubili . Z a njim je sldil Eraxo,koi je ven dar na sko rom prisi l jen bil u Fcusku vugnut i se . Sa d je Ituralde, j edan b oga t i N av ar re z , s jed ini l razper hane os taKa rl is tov pr i Pue nl i la R ey ni , gd se j e k arlislinska J u n t a s loz i la , i odkuda je cela N avarra na oruzje pozvana bila, Takaj.se Z u m a -laca rreg uy se je na to poz ivan je dig nu l, isu nekoj i n jega za ver hn og a poglavicu p rrucali . Ali se je Itura lde v re do sada za kov oga derz a l , a pokle se j e Er aso iz Frcuske povrat i l , ocitovali su se vsi jednoglasno,da hte njega za vodju iniati. Era so ve nd ar , jc do sada sarao harraicarskim seregom zaidal, odstupi cedno od ver hn og a poglavar.s tvapreportuM Z u m a l a c a r r e g u y a . koj je vre nndjednim regimentoin zapov eda l , i ko jega ve rs tnost poznal j e , najprikladniega za najvecjvodju. S ad su vsi bili za Zunialacarreguv'a ,koj je od se dob e u Bask ajskih krajih i u varr i ravna l uzdignut je . Ka k je ov novi ver

vo jvoda , skoro prez vsa ke pomoci vo j sku sa -kupil , oru zje do bav il , i sa svojura no vo urenuin vojskura najbolje kraljicine genrale m u l l ,je vec drugdi zadoztno razlozeno. Slo se t i ce p o -li t ickoga nii.slenja Zumalaga r r eguyevoga , sverhutoga ni je nis ta s ta lnoga odkriveno. N ez na na kol iko je bil za Don Karla z a v z e t ; i jelirau nij' D on Kaiios s'uzil sarao kakt i irae_,
http://takaj.se/http://takaj.se/http://takaj.se/


126/126

112

piralo boj za pravice Biskjijske i N a v a r r e s k e ,to jo s dokon can o ni je . Cini s e , da su K ris l inci skusal i svoga s i lnoga neprialeija na svojustra n dobiti , kak se je navias ti to jed an pu t culo,

da su se tersil i kroz brala Zunia lacar reguyevog ' ,koj je veliki l iberalac i presid ent aud ienc ieu Burgosu vu dog ova ranj a s njira pus liti se .Ali Zuraalacarreguj ' je oslal s l a lan u du go -^ k j u , koje je sa vsura jakos tjura bil p re du -zel . Nje gov s lavni z ivot je u srd ho j a , pri

zap aze na jedno j l ivadi s l ras nog a [os la ] s vuses i tolikinii , kolikih jos lje n ije v id il . Zb og cesa jako razvese l jkavica : , ,ne hodm o dal je ," rece Slavulju , ,

railoserdna su db ina dal a nain se je n a snamri l i ; p ok ih do b, s lojeci sva znave r s t i sida vu c i i jenju, gdo ce nara bolnj eg a, raoci dali prav ican i nijed nosudak ? I re ce no , ucinjeno , polete nizku hr us ku , i s t isnuv si krel jut i , po

komu je vsigdar u osobi nazoca n bi l , svoj , njejnih gra nah . Zat i ra p rose ponizno mkonac dosl ighl . Da na 18 . Lipnja [J u n ia ], kad ( ca, da bi ira izvolil zado voljn i su njegovi sereg i nekoj i pre dv ara s Bi lbaos kina jur is osvoj i l i , bil je raiijen zernoin [ k u g -l u r a ] , i umeii je od iste ran e daa 2 5 ' ob 11vuri pred poldan. Karl is t in ska javlanja zve rhunjega risaju s lede ci kip od n j eg a : Zun ia l a -carr'o;uy nije bil ja k o ve lik , i bil je poceldebel postaja ti . Iraal je zna cni obr az, ziv ahn eostrozonie oci : njegov i gori zavernje ni n iu -s tac i , n jegova s i roka brada davas e mu jako junacki izgled. St o se njeg ovo g duhat i c e , b il je neulrudl j iv, n jegova pamet , cude-nj& v r e d n a ; vs aki vojak od njego ve voj ske ,bil rau je bolje u g lav i neg vu popisu

hu nj ihove prav de. M ag ara c, kojemvise hotlo j e s l i , neg li njira za sdca bjedv a malo podigne tezku glavu odter ju opet dol zpus t i ; i s l rcsuc i g l a v ozarop otje dva pula slras no s usimrazuinti dv im perusem [pravdasera j ,on dan suda ne derzi . Ali oni ga tol iko , da se zadnjic od pasenja zdizec i g lavu go re , a use t ine uprav okakti god zajec kaila supa . P va j le drece ," i zur i to se ; kada vas budem za l cu vara moje zbiljno mneiije. se pe rva priprav i i r e c e : , ,pazi te d o b r o , g

od vojske zabi lezen. Pisal je redkok rat , n je - spodin e sud ce na lepolu mojega pgovi listi na svoju zeim b i l i su povsema kratki , ce le sada cut i , a ve rhu s ve ga iinajle pomu s ledece m obl icaju . , , Ja se dobro nahad jam; na uinleljnosl [kunstfer t igkei l j , kojum glabudi mirna. Pos il jam iiasoj kcer i dva ce lo-va [ks se ] "

slazeni . 1 krik nuv si zatim osara il deset k k h l t j

Danica Ilirska

Documents

Transcript of Danica Ilirska