MIXER Pi{e: Milica Jovanovi}

NA[ KORAK NIJE TAKO ^VRST

Profesionalizacija patriotizma

A, iza kraja niskog neba, nalazi se kraj 20. veka u kome su

sinovi i unuci onih ratnika u la|ama, opet uludo branili

Jugoslaviju i ginuli za svoju dr`avu u me|unacionalnim,

verskim i gra|anskim ratovima, a Srbi iz Hrvatske, Bosne i

Hercegovine, Kosova i Metohije izgnani su u Srbiju, i svet,

u besku}ni{tvo, bedu, `ivotnu neizvesnost...

Dobrica ]osi}: Vreme smrti (director’s cut)

TAMO DALEKO JE SUNCEKona~no je zapo~ela dugo o~ekivana reforma Vojske Srbije. Eks-perti se trenutno bave reevaluacijom povla~enja preko Albanije,u svetlu novih saznanja koja je zainteresovanoj javnosti pred-stavio Dobrica ]osi}, na nedavnoj promociji knjige „Nevoljni rat-nici - velike sile i Solunski front 1914-1918“. U skladu sa potre-bama evroatlantskih integracija, nova vojno-bezbednosna dok-trina gradi se {irokim zahvatom u istoriju, odakle sti`u nove po-uke General{tabu i Ministarstvu odbrane. „Ne mogu da se divimpoliti~koj i dr`avni~koj mudrosti Nikole Pa{i}a, ratovodstvu istrategiji prestolonaslednika Aleksandra i vojvoda Putnika i Ste-panovi}a, koji su prepolovljenu vojsku i stotinu hiljada civila,`ena i de~aka, rukovo|eni fanati~nom idejom da sloboda i Ju-goslavija nemaju cenu, poveli u kolektivno samoubistvo za rat-ni cilj koji saveznici nisu tada prihvatali“, predstavio je ]osi}svoje {okantno otkri}e. U toku je javna rasprava o ovom strate-{kom pitanju u dnevnoj {tampi, a saznanja do kojih se postupnodolazi, sve su {okantnija - sloboda i Jugoslavija dve su najve}ezablude srpskog naroda u 20. veku, zbog kojih je pla}ena viso-ka cena, u vi{e navrata. Poslednja rata stigla je za naplatu 1999.kada je Srbija, pod bombama NATO pakta, kona~no odustala odJugoslavije. Svega toga, naravno, ne bi bilo da su srpska vojskai njen menad`ment 1915. bili pametniji i poslu{ali saveznike,umesto svoje politi~ke lidere, re{ene da srpske nacionalne inte-rese podrede ju`noslovenskim integracijama, zaklju~ak je dokog se upravo stiglo u ovoj novinsko-nau~noj raspravi.Poslednji talas viktimizacije srpstva, zapo~et osamdesetih jed-nim slu~ajnim ali ni{ta manje {okantnim otkri}em - koje }e, kakose sada ispostavlja, udariti temelje srpskom istra`iva~kom novi-narstvu - tako je napokon zahvatio i vojsku. Za razliku od naroda,koji je tokom istorije najvi{e stradao na Balkanu, a verovatno i uEvropi, pa {to da ne i na celom svetu, predstava o slavnoj srpskojvojsci, uprkos svemu, odolevala je u svom neupitnom herojstvu,mudrosti, ve{tini i nadasve moralu i ~asti. Sada se me|utim ot-kriva da srpska vojska mo`e biti i glupava i nevoljna da ratuje.

Ova razgradnja jednog `ilavog mita nema ni{ta zajedni~ko sapremisama malobrojne zajednice srpske kriti~ke istoriografije,koja se „gre{kama i zabludama srpskog naroda“, a naro~ito nje-nih intelektualnih elita, bavi uporno jo{ od prvog „ru{itelja na-rodnih ideala“, Ilariona Ruvarca, koji se ve} u 19. veku pretera-no bavio istorijskom istinom a premalo srpskim nacionalnim in-teresima i gajenjem patriotizma. Iako postavlja osnov intere-santnom zaokretu na doma}oj revizionisti~koj sceni - odjednomje, naime, do{lo vreme za protivljenje „ideolo{koj aboliciji ~et-ni~kog terora u Srbiji“, i uop{te osporavanje u~inka dvadeseto-godi{njeg paranau~nog brljanja po ulozi kvislinga i otpadakatzv. otad`binske vojske u Drugom svetskom ratu - ]osi}evi na-u~ni uvidi, me|utim, ne oslanjaju se na dokaze o zlo~inima ko-laboracionisti~ke vlade Milana Nedi}a, fa{isti~kih falangi Dimi-trija Ljoti}a ili razularenih ~eta Dra`e Mihajlovi}a, ve} na novoetno-nadahnu}e. Srpske muke 20. veka, naime, direktna su po-sledica jugoslovenske zablude s njegovog po~etka.

NE ^UVAJTE MI JUGOSLAVIJUPrincip ]osi}eve o{trice mogao bi se pokazati kao koristan instru-ment ideolo{ke ekonomi~nosti u novoj eri politi~kog pomirenjasocijalizovanih Milo{evi}evaca i [e{eljevaca sa demokratama, ko-ji imaju previ{e mo}i a premalo ideja. Ipak, dok se ove novootkri-vene nu`ne veze izme|u Pa{i-}evog odbijanja Londonskogsporazuma, Nedi}eve kolabo-racionisti~ke vlade i zlo~ina uSrebrenici, nau~no dokazujuuz pomo} „jugoslovenskog ar-gumenta“, taj bi istorijski usudtrebalo da poka`e i neku kon-kretnu politi~ku korist vladaju-}im elitama Srbije.Mogla bi to biti naznaka evro-peizacije teritorijalne gladinacionalisti~kog fronta, ko-na~ni pristanak na uslovljava-nja bezdu{nih saveznika savekom zaka{njenja, ili tekprolegomena za jednu novu definiciju srpske dr`ave i njenuemancipaciju u odnosu na imperativ plemena („dijaspori~nogsrpskog naroda“, D. ]osi}).Kako god, protest zbog Nedi}eve slike u galeriji srbijanskih pre-mijera, dobio je sada prvu ozbiljnu podr{ku iz krugova u kojimase promi{lja zvani~na ideologija. Ujedno je to i signal udaljava-

nja od tzv. antiha{kog lobija oko Pravnog fakulteta, odakle je le-tos potekla i zvani~na inicijativa za rehabilitaciju {efa kvislin{kevlade Srbije za vreme Drugog svetskog rata. Dodu{e, srbijanskiministar odbrane nedavno je saop{tio da }e po odluci suda naime obe{te}enja Nedi}evih naslednika, zbog oduzimanja imovi-

ne, biti ispla}eno 150 miliona dinara. Ipak, amnestija fa{izmakoju je zapo~ela Ko{tuni~ina administracija, ostaje bez formal-nog upori{ta, a obaveze ostavljene u nasle|e, poput generalskepenzije srebreni~kom ubici onomad, re{ava}e se u hodu.

Najva`nije popri{te ove rene-sanse dejugoslovenizacije, ~inise bez {ale, jeste Vojska Srbi-je, institucija za koju je jo{uvek prerano re}i da postoji,uostalom kao i dr`ava kojojpripada. Verovatno je zbog to-ga tako te{ko izgraditi novipatriotizam, potreban struk-turama koje tvrdoglavo ba{ti-ne zlo~ine devedesetih, u or-ganizaciji Jugoslovenske na-rodne armije i Vojske Jugosla-vije, a bez kog }e povratak podcivilnu kontrolu, modernizaci-ja i profesionalizacija, i ostali

koraci u evroatlantskom plesu, biti samo {uplja lju{tura. ]osi}evaistorijska otkri}a nude jednostavno re{enje - zlo~ini koje su u Hr-vatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu, tokom poslednje decenije20. veka, po~inili srbijanski oficiri, regruti i dobrovoljci, posledi-ca su jugoslovenske zablude, a ne dobro organizovanog zlo~ina~-kog poduhvata ~iji se repovi i dalje vuku svud po Srbiji.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 60, GOD. III, BEOGRAD, UTORAK, 9. DECEMBAR 2008.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 23. decembra

MIXER

Milica Jovanovi}: Na{ korak nije tako ~vrst

antiCEMENT

Sa{a ]iri}: @eludac humanosti

VREME SMRTI I RAZONODE

Predrag Luci}: Arap vrti gde burgija ne}e

BULEVAR ZVEZDA

BUHA, Aleksa

I BETON BR. 60 DANAS, Utorak, 9. decembar 2008.

]OSI]EVA ISTORIJSKA OTKRI]A NUDE JED-NOSTAVNO RE[ENJE - ZLO^INI KOJE SU UHRVATSKOJ, BOSNI I HERCEGOVINI I KOSO-VU, TOKOM POSLEDNJE DECENIJE 20. VEKA,PO^INILI SRBIJANSKI OFICIRI, REGRUTI IDOBROVOLJCI, POSLEDICA SU JUGOSLO-VENSKE ZABLUDE, A NE DOBRO ORGANIZO-VANOG ZLO^INA^KOG PODUHVATA ^IJI SEREPOVI I DALJE VUKU SVUD PO SRBIJI

�Fo

to: V

era

Vujo

{evi

} �

Betoniranje u Hrvatskoj!Ve} dva meseca u saradnji Betona i zagreba~ke Bookse

(knji`are i internet portala), hrvatski kriti~ari pi{u o srpskim knjigama a srpski kriti~ari o hrvatskim. Svakog ponedeljka nova kritika na www.booksa.hr

Bauk Betona se {iri!

Odmor od istorije

II

@ELUDAC HUMANOSTIVladimir Arsenijevi}: Predator, Samizdat B92, 2008

Postojala je opasnost da bude zapam}en kao pisac jedne knji-ge, koju je dalekovido finansirala njegova ta{ta; kao najmla|i inajmanje sporan dobitnik najzna~ajnije doma}e nagrade kadasu se sa brvna ̀ irija sunovratila dva velikana, jedan klasik oven-~an cvetom tikve i jedan pro~etni~ki luft-pisac. Postojala je opa-snost da u Londonu oro{en kapljicama parfema postane D`ejmiOliver pre D`ejmija Olivera; da u uli~nim prizorima Siudad Mek-sika neprimetno sraste sa „{eta~ima, ~ista~ima ulica, policijom,uli~nim prodavcima koji nikada ne zatvaraju {tandove, transek-sualcima, kurvama, prevarantima“ ili da sa pank bendom „TheArm Strings“ bude trajno anga`ovan u klubovima Ex-Teresa i Lu-lu. Mogao je da postane po~asni gra|anin svih ex-Yu dr`ava, kaojedini poznat i ~itan uz estradno-medijske vedete i pesnike naetni~kom splavu Meduza ili profi-promoter NVO aktivizma u ze-

mlji gde se borba za vrednosti gra|anskog dru{tva do`ivljavakao uvezeno pomodarstvo ili (antiratno) profiterstvo. Mogao jeda se posveti samo izdavanju i promovisanju knjiga vrsnih regi-onalnih autora, seksualnih manjina, degenerika koje su nacistitretirali farenhajtima, a mogao je da bude tek turisti~ki vodi~,svetski putnik, hroni~ar bombardovanja, novelista-grafi~ar, ko-lumnista Politike. Od svega, postao je autor jo{ jedne prozneknjige.

MESO@DERSKO KLUPKO„Sedam poglavlja zajedni~ke povesti“ u Arsenijevi}evom Preda-toru ra|aju zapitanost: zbirka pripovesti, novelisti~ki ciklus, ro-man; {ta je knjiga koju ~itamo? Od svega pone{to. Poglavlja suodelite celine koje te{ko funkcioni{u potpuno samostalno; tekulan~ana otkrivaju motivacioni mehanizam radnje ili dopunju-ju biografske lakune likova. Niti pojedina~nih sudbina osta}eneupredene - kratkotrajni kontakti, obnovljena poznanstva,slu~ajni susreti i nesigurna se}anja ~ine okvir neukorenjenih eg-zistencija koje promi~u ispred nas s jednog meridijana na drugi.Upravo spoj ravnodu{nosti sveta u kome su likovi prepu{teni sa-mi sebi i disperzivne naracije koja ostavlja dovoljno praznine iz-me|u pojedina~nih `ivota, dopu{ta da zaklju~imo kako se ro-man osipa iako pri~e te`e jedna drugoj. [to nije nedostatak Pre-datora. Naprotiv.Savremena srpska knji`evnost doima se neizle~ivo provincijal-nom: i pisci slabo putuju, pro{lost mami jurodive i mitomane,proza kaska za publicistikom u katarkti~kom razotkrivanju tra-umati~nog i u obra~unu sa ur-fa{izmom. Predator iskora~uje i uimaginarne prostore srpske literature uvodi Kurdistan, repeti-raju}i povla{}eni areal egzila i teme emigracije i narkomanije.Na bezbednoj udaljenosti, u pozadini Arsenijevi}eve naracijestoji model avanturisti~kog romana kod koga je geografski i kul-turni prostor pripovedanja neutralan, irelevantan i lako zame-njiv dekor. Ipak, dinamika radnje jeste skriveni motor ove knji-ge. Brzi kadrovi zlo~ina na Kosovu, emigrantskog kampusa uDanskoj, levi~arskih protesta u Berlinu, masovnog ira~kog te-rora nad Kurdima, raskida veze i rastanka ljubavnika u Engle-skoj, smrti narkomana u Barseloni predstavljaju apartne kom-pulzije sveta koje u na{oj recepciji izazivaju mu~ninu: nasilje izlo~ini sastavni su deo svakodnevice, {tavi{e, oni su njen tam-ni krvotok i genetska mapa. @rtve su slu~ajne ili dobrovoljne: gi-ne se pod to~kovima automobila organa reda ili za smotuljaknov~anica. Staviti sebe, svoje telo, svoje meso na pladanj rudi-mentarne gladi ne ozna~ava perverzni trijumf animalnog; to jemomenat ekstaze banalnosti, banalnosti koja osloba|a. Po pra-vilu, kao kod Kafkine porodice na kraju „Preobra`aja“, vitalnostonog ~iji }e `eludac intimno upoznati tela trojice ljudi rezulti-ra}e iskorakom ka ozdravljenju. Iako u sudbini Oahu D`ima, po-pularnog televizijskog voditelja, dobrovoljne `rtve Nihil MuseBaksija, mo`emo lako i{~itati svojevrsnu kulturolo{ku ironiju -~ovek iz zemlje izobilja i svetske hegemonije bi}e doslovno po-jeden od predstavnika Tre}eg sveta, degradiranog, obespravlje-nog i gladnog.

O STEREOTIPIMA, ’LADNOM PE^ENJU I MALICIOZNIM IGNORANTIMA„Kada bi ova knjiga imala ukus“, pita novi kulinarski dodatak Bli-ca, „osetila bi se kao mnogim aromama fino za~injeno pe~enjekoje se prebrzo ohladilo“, odgovara Mladen Veskovi}, ~inovnik uMinistarstvu kulture, grobar edicije „Albatros“ i, u slobodno vre-me, kriti~ar, knji`evni. Roman koji minuciozno i `ivopisno tre-tira kanibalizam, u kome se ljudsko telo „prvo se~e, secka, me-lje, lupa, zatim marinira, za~injava, {pikuje, podvezuje, panira,onda kuva, pr`i, pe~e, gratinira, pa garnira, preliva, poslu`ujei - kona~no - jede, jede, jede, jede, jede“ (236), kriti~ara asoci-ra na fino za~injeno ali prebrzo ohla|eno pe~enje. Fascinantno.Da se kojim slu~ajem za mi{ljenje pita kanibal Nihil Musa Baksi,

antiCEMENTPi{e: Sa{a ]iri}

BETON BR. 60 DANAS, Utorak, 9. decembar 2008.

DEZERTERI U DU@NI^KOM ROPSTVUZa razliku od ideolo{ke, tehni~ko-operativna reforma vojske upra-vo je nai{la na nepremostivu prepreku. ^itavih {est milijardi di-nara deli je od potpune profesionalizacije sastava, najavljene dokraja 2010. godine. Najve}em bud`etskom korisniku dodeljeno jesvega 70 milijardi dinara, po`alio se ministar odbrane Dragan [u-tanovac, {to }e biti i presudan razlog za odlaganje predvi|enogroka. Novi Nacrt zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi,navodno nema ni{ta s tim, iako se analize sla`u da u Nacrtu nemani traga obe}anom ukidanju regrutnog sistema. Splasnuo je i po-~etni entuzijazam „dijaspori~nog naroda“, kome je Ustavom omo-gu}eno da na osnovu ose}anja pripadni{tva srpskom bi}u dobijesrpsko dr`avljanstvo, bilo gde da se zadesi u svetu - a time valjdai ~asnu obavezu da odslu`i dug bi}u organizovanom u neki oblikdr`ave. Oni koji su od njenih malignih oblika be`ali tokom deve-desetih, odbijaju}i da nose pu{ku u Vukovaru, Sarajevu, Srebre-nici ili lopatu u Batajnici, i dalje se tretiraju kao kriminalci.„Za mene je uvek bila i bi}e obaveza i ~ast slu`enje vojnog rokaza svoju zemlju. Zato i svojim ro|acima u dijaspori savetujem dado|u i odrade taj posao, kao {to sam i ja u~inio“, objasnio je mi-nistar odbrane prilikom nedavne posete Parizu, i time vratio napo~etak vi{egodi{nje poku{aje da se kona~no razre{i status voj-nih obveznika koji `ive u inostranstvu a nikada nisu regulisalivojnu obavezu. Ovo vojno-patriotsko du`ni~ko ropstvo uprkosevroatlantskim namerama, sa~uvao je prvi reformski ministarodbrane, sada{nji predsednik („Ne volim one koji izbegavajuslu`enje vojnog roka“), i po svoj prilici, op-sta}e kao mera domoljublja i narednih go-dina. U me|uvremenu, oni koji su pobegliod ratova koje Srbija nije vodila (ve}, sva-kako, Jugoslavija), i dalje }e biti krivi~nogonjeni. Od nesu|enih regruta devedese-tih, danas odraslih ljudi sa dr`avljanstvomzemalja u kojima su na{li uto~i{te od rat-nog ludila Srbije, i dalje se o~ekuje da do-zvolu za boravak u inostranstvu tra`e odGeneral{taba, a svoje porodice i karijereostave na ~ekanju dok peru klozete po ov-da{njim kasarnama.[utanovac je ~etvrti ministar odbrane koji sepredomislio i po~etna obe}anja o amnestijidezertera, otkupu vojnog roka i profesionali-zaciji zamenio patriotskim narativom. Ipak,sude}i po ~lanku o Vojsci Srbije na engleskojVikipediji, ministar je svakako svestan da odanketa, po kojima doma}a javnost najvi{e ve-ruje upravo vojsci, nema nikakve vajde - pro-sek godina reprezentativnog uzorka za ispiti-vanje stanja nacije ne odgovara regrutnomuzrastu. Viki je u pravu, „ve}ina mladih Srbase protivi obaveznoj regrutaciji, smatraju}ida ona naru{ava njihova ljudska prava“. Nji-ma se svakako pridru`uju i ~lanovi porodicaregruta, koji su i sami obuhva}eni kaznenimodredbama Nacrta zakona o vojnoj, radnoj imaterijalnoj obavezi.Ministar je, ipak, poentirao tamo gde sera~una - ~itaoci najtira`nijeg beogradskoglista, koji je ujedno i popri{te „nau~ne“kritike Jugoslavije, proglasili su ga politi-~arem nedelje. „Bori se za svaki dinar u bu-d`etu. Vratio ugled vojsci i vojnom pozivu.Iskreni borac, pravi profesionalac“, glasiobrazlo`enje.A reforma je mogla biti tako laka - i vojscii Srbiji samo je potrebna temeljna de}osi-zacija �

Vreme prostoraAutor: Dobrica Be}kovi}-[tulaIzdava~: SKZ (Srpska kalemarska zadruga)Broj strana: PrevelikISBN: 666 999Povez: Tvrd kao Gvozden u rovuCena: Od neprocenjive vrednosti

�� OVO JE KNJIGA: o ve~noj borbi Dobra i Zla u kojoj je autoruvek stajao na strani Krvi i Tla. Na{ `ivi klasik i legenda kojajedva hoda ovim memoarskim bele{kama, koje su vi{e odistorije jednog doba a manje od autobiografije, definitivno seupisuje u Knjigu Ve~nosti. Novo remek-delo na{eg killing-barda svedo~i o surovoj epohi koja nije imala nimalo

razumevanja za vekovne, ali sasvim razumne te`nje srpskognaroda da svoj `ivotni prostor pro{iri do granice ludila.Paralelno sa burnim istorijskim doga|ajima, pratimo istorijuli~nog `ivota na{eg velikana, kojom dominira kockarskastrast: od malih komesarskih nogu voleo je da igra ruski ruletpunim {ar`erom sa tu|im glavama, ali nikada nije imao sre}ena kartama Velike Srbije.

�� [TA JE PROBLEM OVE KNJIGE: Ima ih vi{e: to {to je uop{tenapisana, olovo sa njenih stranica se lako topi u bojevumuniciju, nije dovoljno te{ka da poslu`i umesto kamena kojise koristi pri ki{eljenju kupusa.

�� PRVA RE^ENICA GLASI: Srbi dobijaju u ratu, a gube u miru,al’ jebe se za na{e muke ravnodu{nom svemiru.

�� POSLEDNJA RE^ENICA GLASI: Kad se osvrnem na svoju

bogatu spisateljsku DB karijeru, mogu slobodno da ka`em:„Bolje da sam tucao kamen, bar bi ljudi put napravili“.

�� KADA BI OVA KNJIGA IMALA UKUS: bio bi to pravoslavniukus srpske sarme, spravljene od pirin~a iz Mao Ce Tungovohpolja smrti i mlevenog topovskog mesa doma}eg porekla.

��OVA KNJIGA MIRI[E: na mnoge stvari, ali ne miri{e na dobro.

�� PRONA\ITE SLI^NE KNJIGE: Na |ubri{tu istorije, desno odsabranih dela Vojislava [e{elja.

�� PREPORUKA ZA ^ITANJE: Nije za udobnu naslonja~u idu{eke meke. ^itati u polumra~noj utrobi kamiona samaslinastozelenom ciradom, dok se ste{njeni izme|urezervista u maskirnim uniformama, truckate ka svetoj srpskojzemlji.

BLIT

ZKRI

EGBO

P

Flower Power

III BETON BR. 60 DANAS, Utorak, 9. decembar 2008.

BULEVARZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

BUHA, ALEKSABUHA, dr Aleksa (Ribari, Nevesinje, 21. 11.1939), filozof, germanista, politi~ar. Krajem se-damdesetih - marksista, ranih osamdesetih -hegelijanac, poznih osamdesetih - adornovac,tokom devedesetih - karad`i}evac, dvehiljadi-tih - evropejac. Diplomirao je na Filozofskom fa-kultetu u Sarajevu gde je i doktorirao. Na istomfakultetu je po~eo da radi 1971. Predavao je isto-riju filozofije od Kanta do Huserla. Bio je dugo-godi{nji urednik filozofske biblioteke „Logos“.Jedan je od osniva~a SDS-a. Kao i ve}ina srpskihintelektualaca iz Bosne, vezao je svoju sudbinuza Radovana Karad`i}a i projekat stvaranja Re-publike Srpske: od 1992. do 1995. bio je posla-nik u svim sazivima Narodne skup{tine RS, mi-nistar inostranih poslova RS od 1992. do 1998,kao i predsednik SDS-a u periodu od 1996. do1998. Bio je jedan od najbli`ih Karad`i}evih sa-radnika, hard lajner njegove politike, jedan odpredstavnika RS prilikom potpisivanja Dejton-skog sporazuma kao i svedok mnogih „tajnih“dogovora, o kojima danas rado govori. U javno-sti je ponovo postao prisutan nakon hap{enjaRadovana Karad`i}a, kada je iza{ao sa tezom opostojanju sporazuma Holbruk-Karad`i} iz jula1996, o ~emu nas izve{tava i Florens Artman(Mir i kazna, 2007). Dr Buha ka`e da je Holbrukdo{ao na ideju da umesto zabrane SDS-a nago-vori Karad`i}a da se povu~e sa svih funkcija ivo|stvo prepusti Biljani Plav{i} i njemu, tj. Buhi.On navodi da je tom prilikom, na dogovoru u Be-ogradu, Holbruk rekao da je Ha{ki tribunal, {tose ti~e Radovana Karad`i}a - pase. Tako|e, drBuha izjavljuje da je ne{to sli~no potvrdila i Me-dlin Olbrajt u razgovoru sa Biljanom Plav{i}. Me-|utim, dr Aleksa Buha, kao i Karad`i}ev drugiministar - Toholj, nikada se nije distancirao odpolitike koju je vodio sa svojim {efom tokom de-vedesetih u Bosni. Na pitanje o genocidu koji jepo~inila srpska vojska u Bosni, on navodi da totreba smestiti u du`i vremenski raspon i da to ni-je ni{ta u odnosu na genocid nad Srbima tokomposlednja dva veka. Isto tako, navodi kako su„istra`ivanja pokazala da Srbi iz okoline Srebre-nice po broju ̀ rtava ne zaostaju iza broja musli-manskih `rtava“. Karad`i}evu ratnu politiku iodbijanje Vens-Ovenovog plana pravda nasto-janjem bosanskih Srba da ne ostanu bez „rud-nih bogatstava i minerala“ (Omarska npr, prim.prir.). I pored velikih dr`avnih briga, dr Buha ni-kada nije zanemario svoju akademsku karijeru.Njegov nau~ni rad, me|utim, pun je kontrover-zi koje spajaju nespojivo: s jedne strane, pisaoje o marksizmu Karla Kor{a i prevodio Adorno-vu knjigu Minima moralia (1987), bavio se eti-kom nema~kog klasi~nog idealizma, kao i delomMartina Bubera, dok je s druge strane u{ao u ratza srpski duhovni prostor (Ideje versus Istorija,1990, Argumenti za Republiku Srpsku, 1996. itd).Nastupa kao ogor~eni protivnik Zapada (Zapad iRusija, 2004) i globalizacije, dok ga pa`ljiviji is-tra`iva~ mo`e prona}i u savetu Evropske eks-pertske grupe, gde zajedno sa Vladom Divcem iMomirom Bulatovi}em „promovi{e reformskipotencijal na{e zemlje za pristup evropskim ievro-atlantskim ekonomsko-politi~kim i bez-bednosno-odbrambenim integracijama“. DrBuha danas ̀ ivi u Beogradu, predaje na Filozof-skom fakultetu u Banjaluci. Prevodi Kanta. Do-pisni je ~lan ANURS i nosilac visokih odlikovanjaRS: Ordena Nemanji}a i Ordena Njego{a I reda.Lju{i}eva Enciklopedija srpskog naroda ga bele-`i kao zna~ajnog dr`avotvornog Srbina, sme{ta-ju}i notu o njemu, slu~ajno ili ne, uz omiljenusrpsku odrednicu - „bud`et“�

VREME SMRTI I RAZONODE

ARAP VRTI GDE BURGIJA NE]E(iz Pariske bele`nice Mome Stupora)

Pariz vi{e isti nije:Na Pigalu galabije,S Ajfelovog minaretaHod`a vr{i smotru ~eta.

[etam neznan pored Sene,Svud Arapi oko mene,Pro|em Sen @ermen d Pre,Bez da ~ujem ljudsko „bre“.

Na Poljima JelisejskimKao u Sahari Eskim,Na koju god krenem stranu,Krme sam u Teheranu.

Ispred Luvra piramida,Pod njom ~ete D`and`avida,Umesto u „Mona Lizu“Gledam Hamdu, Avdu, Rizu...

Sav svet u Bulonjskoj {umiKlanja ko da je na d`umi,Be`im na Il de la Site...I dospevam me|’ sunite.

Da ga sretnem na Monmartru,Platio bih pi}e fratru...Da bar pijan muje tera[to dalje od Sakr-Kera.

Glavni imam Bin SarkoziSitroen-kamilu vozi,Mi{len osta bez svog lika,Sve je gumiarabika.

Spade svet na niske grane,To je da ti pamet stane:Da bele`nik jedne AneSad bele`i muslimane �

lirika utoke Pi{e: Predrag Luci}

~iju je enigmu nemogu}e svesti na obi~ajni milje porekla ili ve-roispovesti, ali ni na nihilizam (Kruno Lokotar) ili na ~udovi{nipotencijal razornog u nama (Vlada Arseni}), dakle, ~ija enigmaostaje o~uvana uprkos ovim izrazima humanisti~ke zastra{eno-sti, on bi se mo`da saglasio sa olfaktivnom asocijacijom kriti~a-ra Blica. Ali, dodao bi da je sklon pe~enju tek kad ima vremenada ga pripremi, neuznemireno posve}en ispunjavanju ambisasvoje gladi. Ina~e preferira sirovo (meso), konzumiraju}i ga ha-lapljivo i kao u nekom magnovenju. Na ovogodi{njem Sajmuknjiga u Beogradu M. Veskovi} je obnarodovao finansijsku po-dr{ku Ministarstva, izme|u ostalog i „konstruktivnoj kritici“ (!).Iako u afirmativnom maniru pokajni~ki sadim svoj cvetni antiCe-ment, ne}u se prijaviti na konkurs(?) Ministarstva za konstruk-tivnu kritiku. Ko zna, mo`da molioce-namernike po holovima ikabinetima Ministarstva slu`e „mnogim aromama fino za~inje-nim pe~enjem“ (toplim, ne vrelim, taman da se topi u ustima),ali treba vazda imati na umu basnu o lavljoj pe}ini: mnogi pute-vi vode do Ministarstva, a nijedan van. I jo{ malo od istog degustatora. Mladen V. u svojoj kritici do-daje da je knjiga Predator, kao i prethodne Arsenijevi}eve knji-ge, „previ{e politi~ki korektna, to jest puna standardnih CNNpogleda na svet“; da „ulazi u idejni kli{e“ dok su likovi la`nibuntovnici, „navodno se konfrontiraju sa vladaju}im zapadnimsistemom vrednosti, a zapravo ba{tine njegove vrednosti“. Da-kle, ovako, da popi{emo zbitija u Predatoru: jedan Amerikanacse svojom voljom prijavljuje da bude pojeden, jedan Kurd po-staje kanibal, jednog Albanca sa Kosova u Berlinu usmrti auto-mobil nema~ke policije, u Danskoj jedan bosanski narkomanmaltretira jednog a ubije drugog narkomana iz Srbije, jedan ko-sovski pesnik na tribini u Berlinu sti~e simpatije nastupaju}ipomalo kao maneken-`rtva a potom provodi no} sa srpskompesnikinjom sklonoj alkoholizmu, jedna danska lezbijka dobijasidu, jedna beogradska emigrantkinja posle vi{egodi{nje vezeostavlja svog partnera u Engleskoj i vra}a se u domaju... Kao{to vidite, sve CNN headline do headline-a, sa potpisom Kristi-jane Amanpur. Za{to se jedan kriti~ar, koji ina~e po pravilu pi-{e pohvalno i neinventivno, odva`io da sa nama podeli svojumalicioznost - ne znamo. Ono {to znamo jeste da u ime Mini-starstva kulture predstavlja na{u zemlju na sajmovima knjigaod Toronta i ^ikaga do Frankfurta i Sofije. Ne znamo da li se nana{em {tandu na ovogodi{njem Frankfurtskom sajmu slu`ilope~enje, ali da se na{ poslenik i kriti~ar nije vrnuo doma infici-ran „vladaju}im zapadnim sistemom vrednosti“, u to, kao {tovidimo, ne treba nimalo sumnjati.

JO[ MALO TOCILA ZA O[TRA^A NO@EVAArsenijevi}ev problem jeste {to je on autor koji se jo{ uvek tra-`i u literaturi. @ongliranje beogradskim argoom ili kori{}enjedrugog lica jednine u naraciji; sklonost da detaljno, brendola-trijski opi{e kako je odeven njegov junak; da do~ara do`ivljajnisvet gledalaca koji se po prvi put preko video rekordera susre}usa filmskom iluzijom; jednosmerna epistolarna forma: }erkaobolele od AIDS-a pi{e ocu koji ne odgovara; humoreskna pri-vi|enja Bogorodice, ~iji lik je od{tampan na kesi koja lebdi kaobalon, sve su to izrazi autorske graditeljske pasije, ponegde bez`eljenog efekta ili pripovedne svrhe. Prva dva dela polilogije Cloaca Maxima behu deo privatnog i li~-nog narativa o propadanju i „mrcvarenju“ `ivota u Srbiji 90-ih,meksi~ki ratni dnevnik - dokumentarno svedo~anstvo i odbranaod stvarnosti, I{mail - kolektivna stilska ve`ba i intermedijalni po-kus. Knjigom Predator Vladimir Arsenijevi} je napravio iskorak izintimnog i konceptualnog ka fikciji kao konstrukciji referencijal-nog. Time je presko~io zloduh kobi autora koji obe}ava i preporu-~io se kao pisac od koga se ne{to ozbiljno mo`e o~ekivati �

Da Mekdonaldsi i ambasade u Beogradunisu napravljeni od lomljivih i lako zapaljivih materijala, Ko{tunica nikada ne bi dobio nagradu za dru{tvenog radnika godine. Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECA

B

^i

ta

jt

e

u

ov

om

b

ro

ju Tema broja:

Kako pre`iveti sa predsedni~kom platom

Intervju:Bojan Kri{to: Kako sam prizemljen, a nisam mnogo leteo

Kolumne:Mladan Dinki}: Nije kriv vuk nego ovcaVelja Ili}: Kraduckanjem protiv malih plata

Lifestyle:@ivot u upravnom odboruPredlog za izlazak: Restoran Narodne skup{tineZanimanje ambasador - pe~albarski lebac sa devet kora

Crna hronika:Privatizacija javnih preduze}a - apokalipsa sadaPosle 15 godina u upravnom odboru ostao na ulici

�Fo

tom

onta

`a: R

ecyc

le B

in L

aden

�