ISSN 1452 - 9068

:asopis za decu l maj 2014 l broj 8 l godina 8

Светски дан РомаКенгур без граница

Велико спремање школе Родитељи помажу

Зоран Ерцег,кошаркашки

репрезентативац Србије,наш бивши ђак

Најуспешнијиученици школске 2013/14. године

Занимљивости из историје

2

Најстарији подаци о постанку насеља Врањево датирају из времена бронзаног доба. Оно је обухватало некадашњу пустару Вран, које се после назива Врањак. То је данашњи простор око великог магацина и долме.

У средњем веку, за време Турака овде су живели Срби пастири и бавили се сточарством.

Постоје три занимљива тумачења о пореклу имена Врањево и насељавању његовог разноликог становништва кроз различите етапе. Сва три тумачења везују се за период новог века:

Једно, по Великој сеоби Срба из 1690.године када се знатан део породица доселио са југа Србије ( из околине Врања) у данашње Врањево.

Друго, занимљиво тумачење, базира се на чињеници да након развојачења Потиско-поморишке војне границе 1751/52. знатан број Срба граничара није отишао у царску Русију, већ су дошли на леву обалу Тисе и ту се населили под командом барона Енгесхофена тј.гурернера Тамишког Баната. Они су основали Францисдорф-Фрањево које временом у словенизираној варијанти добија име Врањево. Као такво, Врањево је око век и по било у склопу Великокикиндског диштрикта са још девет околних села. Због повољног географског положаја и близине реке Тисе, брзо се развијао, јачао. Године 1806. насеље Врањево добија степен варошице у којој се нагло развијала трговина.

Треће тумачење је да је име добило по јединствено великом броју птица врана, а којих и данас има у врањевачком атару. Овај податак је пронађен у архивском извору (у виду писма) из 1782.године.

У чувеној револуцији из 1848.године под именом „ Пролеће народа „ када се „буди цела Европа“, Врањево је осетило социјалне немире који су на сву срећу превазиђени.

Кикиндски диштрикт се укида 1876.године, а Вањево мења име у Арач (Aracs) све до 1919.године и тада постаје самостална опшина са именом Врањево.

Крајем 19. века Врањево је било један од најбитнијих и најважнијих центара трговине житом у Аустро-угарској монархији.

Друштво се развијало, отварале су се банке, млинови, пилане, занатске и трговачке радње.

Културни живот Врањева се развијао почетком 20.века. Прве позоришне улоге су имали будући познати глумци. Имало је Врањево кроз своју историју изванредне учитеље, владике, публицисте, књижевнике и композитора.

Изненадне таласе, немире и неспокојства осетили су Врањевчани кроз оба светска рата-ратни вихор, патњу, разарања, бол и одлазак својих најмилијих на фронтове. Необрађене њиве врањевачког атара, сиромаштво и беда уносили су немир и страх међу становништвом.

Период опоравка после ратова ће потрајати. Врањево ће се као феникс уздићи, и уз све проблеме и недаће развијати и пружати својим Врањевчанима и њиховим гостима незаборавне моменте и тренутке вечности!!!

И зато : Врањево, у срцу остаје.

Јелена Чивчић, професор историје

ПОРЕКЛО ИМЕНА И КРАТАК ИСТОРИЈАТ ВРАЊЕВА

Главашева кућа, данас музеј

Једна соба из Главашеве куће

Врањевачка православна црква

РЕЧ УРЕДНИКА

Поштовани читаоци,

Пролеће је и месец мај, што значи да је опет време за нови број Ђачке искре. То је сада број 8.

Нумеричке књиге кажу да је осам број космичке равнотеже.Приписује му се и магијско деловање јер је састављен од два круга или прстена те садржи двоструку чаробну снагу тих симбола. Можда ће, због симболике броја осам, и ова наша осмица бити бар мало чаробна јер смо се сви трудили да свој део посла урадимо најбоље што можемо. Или , да кажем, мојих осам сарадника и ја направисмо Ђачку искру број осам. И гле случајности! Осам сарадника као осам планета Сунчевог система, па ви замишљајте како се ја као Сунце (?!) вртим око своје осе, а мојих осам помагача свако око своје, па сви заједно око мене! Па идеја по идеја, па повуци-потегни, и ево часописа пред вама. Додуше, у Сунчевом систему до скоро је био и Плутон (девети), али сад га више научници не сматрају планетом па је ваљда зато одлутао у Дизниленд. Ко би код нас могао бити тај Плутон, стварно не знам...

Било како било, Ђачка искра број 8 доноси вам старе рубрике са новим и занимљивим детаљима. Зато не часите часа, баците се на читање!

Душица Варга, професор српског језика

Ђачка искраДечији часопис основне школе ”Јосиф Маринковић”, Јосифа Маринковића 79, Нови Бечеј, тел/факс 023 771 041, zocaosjmnb@yahoo.comРЕДАКЦИЈАГлавни уредник:Душица ВаргаСарадници: Јелена Чивчић, Јасмина Гарчев, Весна Цуцућ, Драгица Бачкалић, Дражана Богданов, Павле Бобић, Милана Гаковић, Александра Јелић

Новинари: Дејна Станаћев, Ивана Тортоски, Маја Црњин, Теодора Радић,Срђан Стојановски, Матеа Шобић, Маја Пешић, Марјана Молац, Вукашин Вучетић, Милица Ђурић, Ивана Мишковић, Ања Пешаковић

Графички дизајн:“Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј

Штампа:”Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј

CIP-Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад373.3/4(497.113 Нови Бечеј)Ђачка искра: Часопис за децу/Уредник Душица Варга. - Год. 8, Број 7 (2014) - Нови Бечеј: Основна школа ”Јосиф Маринковић”, 2013. - Илустр.; 30 цм

двапут годишњеISSN 1452 - 9068COBISS.SR - ID 222383111

СадржајПорекло имена Врањево ............................................. 2Реч уредника ................................................................... 3Актуелности ...................................................................... 4Занимање васпитач .............................................. 5Кутак за природњачки тренутак ............................ 6Занимљива географија ........................................... 7Реч педагога ................................................................. 9Школске вести ......................................................... 11-12Из пера наших ученика ..................................... 13-14Маја Делић у Турској ............................................ 15Шта данас раде ђаци генерације ........... 19-20Спортски таленти наше школе ...................... 21Најрадоснији хришћански празник ....... 23Погоди ко сам .......................................................... 24-25English/Deutsch ............................................ 27-28Мозгалице ............................................................................ 29Бисери из ђачких клупа ........................................... 30Страна малишана ......................................................... 31

Редакција

3

- Р у б р и к а „Актуелности“ нашег часописа осмишљена је као обраћање директора школе локалној средини.

Када говоримо о активностима које су се реализовале у претходна три месеца од изласка прошлог броја ЂАЧКЕ ИСКРЕ па до креирања

овог осмог броја, који је пред вама, намеће се утисак да је у овом периоду рада школе, поред редовних активности, предузето низ акција у дотеривању школског простора.

Овом приликом бих подсетио само на неке од најзначајнијих активности усмерених ка подизању нивоа квалитета рада школе.

Залагањем локалне самоуправе, у фискултурној сали је, поред постављања новог грејања, адаптиран целокупан простор и сала је просто засијала на нашу, радост наших ђака, а свакако и родитеља.

Свакако највећи утисак код нас запослених у ОШ ”Јосиф Маринковић” је ентузијазам родитеља и ученика за време пролећног чишћења и уређивања школског простора.

У прошлом броју Ђачке искре најавили смо оснивање Клуба родитеља. Задовољство ми је што данас могу да констатујем да су се наше речи обистиниле. Родитељи наших ученика су се бацили на посао, организовали се по секцијама: професионална оријентација, организоање спортских и културних активности, уређење школског простора, креативне радионице , група за писање пројеката и организовање едукација на тему родитељства.

Сваки почетак је тежак, али предвиђам да ћемо малим али сигурним корацима,раме уз раме са нашом децом и родитељима успешно остваривати зацртане циљеве.

И коначно, са великим нестрпљењем очекујемо наступ хора родитеља, а поводом Дана школе. Надам са да ће сви осетити жељу и енергију чланова хора под руководством хоровође Данијеле Вребалов, који неуморно раде како би обогатили програм прославе Дана школе, али и дали свој допринос афирмацији школе.

Дакле, нека нам је свима срећан овај наш заједнички празник, а наступајући период нека нам донесе још више успеха и задовољства!

Актуелности - за рубрику говори директор школе Владимир Давидовић

4

У оквиру п р о ф е с и о н а л н е оријентације наших ученика, сталне и континуиране активности наше школе, представљамо вам овог пута веома популарно и привлачно , али ни мало лако занимање васпитача, и Надицу Блажин, која се овим послом веома успешно бави већ тридесет година . Она је,

иначе, једини новобечејски васпитач са престижном друштвеном наградом – најбољи васпитач Војводине. Ово признање добила је 2002.године, а ми смо је због те појединости изабрали за овај интервју. Васпитачица Надица позната је нашој јавности због непоколебљивог и одговорног односа према раду, али и ведрог, креативног духа, захваљујући којем сваке године направи позоришну представу са малишанима предшколског па и млађег узраста.

Зашто сте се одлучили за професију васпитача?Пуким стицајем околности уписала сам се у

васпитачку школу! Нисам уопште знала да ћу бити васпитачица. После основне школе хтела сам да се упишем у економску школу у Зрењанину, али нисам имала довољно бодова и „упала“ сам у пољопривредну, што се мојој мами уопште није допало па ме је пребацила у Кикинду. Тамо живи мој стриц и то је био главни разлог. Нисам ни слутила да ме је пребацила у васпитачку школу. Нисам баш била одушевљена, али то се временом променило. Још сам имала среће да одмах после завршене школе добијем посао. Веома сам заволела децу и посао који радим. Убрзо сам схватила да сам заправо створена за васпитача.

Шта уствари значи бити васпитач?То пре свега значи бити одговорна личност, што

је јако важно у чувању и неговању деце. Бити разуман и образован да би се деци пружила прва конкретна знања неопходна за укључивање у образовни процес.Бити осећајан да би се схватила сва стања у којима се деца могу наћи и саосећало са њима.. Али пре свега, васпитач мора бити особа пуна љубави према деци.

Како се осећате кад видите да је дете које сте подучавали сада успешно у учењу и понашању у школи?

Јако сам поносна, то се просто не може описати. Памтим име сваког детета, и ако их не срећем, распитујем се за њих. Њихове добре резултате доживљавам као велику срећу.

Како се према Вама понашају деца, а како Ви према њима?

Како се понашам према њима...? Ја мислим, као родитељ. Бар се трудим да тако буде. Најбоље би било да то њих питаш.

Која је тајна Вашег оволиког успеха?Овај посао ми много значи. Посвећена сам му, он

ме испуњава и надокнађује много тога што немам, што сам у приватном животу изгубила. У раду са децом дајем све од себе. Много радим на развоју говора деце. Имам углед који сам стекла самопрегором и одличном сарадњом са родитељима. Веома волим драмску активност па сваке године правим завршну представу и поред огромних материјалних проблема. Ове године је то „Бајка о маку“, са петогодишњацима. То ће бити представа за завршну свечаност и за учешће на Мајским играма у Бечеју, у ревијалном делу. За собом имам десетак учешћа на Мајским играма и једно на Змајевим дечијим играма у Новом Саду. Родитељи то знају и цене, а ја уживам док радим са децом. Мој успех је последица великог рада, љубави према професији, ентузијазма и пожртвованости, као и велике подршке моје деце, мог сина и ћерке.

Хвала Вам пуно на овом разговору!

Васпитачица Надица: Хвала вама што сте баш мене одабрали.

Разговор водила : Теодора РадинVII 2

Васпитачица Надица са својим малишанима

5

Занимања VASPI TA:

Сунчано и ветровито поподне на Сланом копову. Средина је априла. На позив Силвије Шимончик осам ученика са наставницом биологије граби крупним корацима ка визиторском центру. Наша очекивања су велика. Које птице ће се ухватити у орнитолошке мреже? Како се оне прстенују и због чега? Питања на која смо чекали одговоре. Али, закони природе тако неумољиви, стари и чврсти мењају планиране активности. Јак ветар смањује шансу да ће се у мреже, постављене уз саму трску, уловити птице. Први обилазак је то и потврдио. Разочарани враћамо се до центра, седамо на терасу да се одморимо и размишљамо шта ћемо даље. Као што то обично бива, добар познавалац природе нађе утешно решење. Надомак визиторског центра, у шумарку, колонија од неколико парова сова ушара подиже своје младе. На кратко смо им украли једно малдунче, меко и топло, по мало уплашено, по мало радознало и са „пубертетским“ правим перјем на леђима. Свако од нас је имао прилику да помази овако дивно створење први, а можда и последњи пут у животу. Вратили смо га родитељима са жељом да му природа пружи шансу да преживи. Конкуренција је ове године у колонији веома оштра.

Можда нам је баш ово пиле донело срећу. Приликом другог обиласка мреже у љубавном заносу уловио се пар мочварних стрнадица. На тераси центра прошли смо кроз кратак курс прстеновања и начина евидентирања података уловљеног пара,

попричали са орнитолозима и Силвијом и пут северног п а ш њ а к а кренули кући.

Ова посета Сланом копову донела нам је необично „ д р у ж е њ е “ са птицама и једну нову врсту душевног мира који раније нисмо познавали.

Нешто више о:

ASIO OTUS – сова утина( мала ушара), 35cm, станарица, мужјак и женка су исти. Радо се гнезди у колонијама од неколико парова у каквом шумарку листопадних и четинарских шума. Прави гнездо у дрвету.

EMBERIZA SCHOENICLUS – мочварна стрнадица, станарица, мужјак и женка се разликују; за сад још честа у тршчацима поред бара и рибњака. У време парења мужјак „стиче“ потпуно црну главу и тада, обично на највишој трсци , изводи своју лепу свадбену песму.

Драгица Бачкалић, професор биологије

6

КУТАК ЗА ПРИРОДЊАЧКИ ТРЕНУТАК

SLANO KOPOVO iz drugog ugla

Данашњу територију Србије , пре више од 520 милиона година , прекривао је огроман океан - Тетис . Он се простирао од данашњег Атлантског океана , преко Европе , Средоземног мора и северне Африке, до острва Суматре на истоку. Касније су снажним тектонским покретима захваћени периферни делови Тетиса као и Балканско полуострво. Због набирања веначних планини Тетис је формирао пространи залив од данашњег ушћа Роне , преко Баварске , Панонске низије и Влашке низије, све до Аралског језера у Азији . Овај залив је био паралелан с Тетисом и назван је Паратетиса . Издизањем Алпа прекинута је веза између Тетиса и Паратетиса , а издизањем Карпата Паратетис је подељен на Панонско и Влашко - Понтијско језеро . Ова два језера била су повезана Ђердапском језероузином . Временом, Панонско језеро почиње да отиче у ниже Влашко - понтијско језеро преко Ђердапске језероузине .

Панонско језеро прекривало је данашњу Панонску низију и ободне пределе до 900 метара надморске висине . У то време и котлине у Србији биле су под језерима . Језера у котлинама које сада припадају Црноморском сливу била су повезана отоком са Панонским језером . Језеро је отекло према истоку на море које је било на месту садашњег

Црног мора . На његовом месту је остала П а н о н с к а низија . После п о в л а ч е њ а П а н о н с к о г језера остале су веће реке - Дунав , Сава , Тиса , Морава и друге .

    Панонска низија је пространа равница смештена између Алпа , Карпата и Динарида. На територији Србије се налази мањи део Панонске низије . Најнижи део Панонске низије је Војводина, чија надморска висина , изузев планина , износи претежно између 70 и 100 м . У њеном рељефу , осим равнице, доминирају пешчаре - Делиблатска и Суботичко - бајска , Лесне заравни - Тителска, Банатска , Сремска и Телечка , алувијалне равни - Дунава , Саве , Тисе ... и ниске планине које представљају остатке потонуле панонске масе Фрушка гора и Вршачке планине. За време постојања Панонског мора оне су биле острва ....

7

Занимљива географија приредила: Јасмина Гарчев, професор географије

ПАНОНСКО МОРЕ

Школа

Школа је велика зграда жута,на стотине ђака сваки дан прогута.

Ја волим воће брано па прано,али не и да устајем рано.

Ни да се учи није лако,а ипак кажу да то мора свако.

Наставница прозива и уторком и средомда решавамо задатке на табли кредом.

Дође ми да напишем и жалбу и тужбушто ме прозива ни криву ни дужну. Марина Абазај VI 1

Свађа

Брат и сестра – Маша и Мађа-прво се играли па испала свађа.

Она хоће лопту,он јој узима меду...

Мама не зна шта ће,хвата се за косу седу.

Док тата намешта светла,по соби лети метла.

Прво правили буку,а сад се већ и туку.

Марина Абазај VI 1

8

Из пера наших ученика

Моја најдража особа Свако од нас има по неку драгу особу, а мени је то мој деда Имре који има 68 година. Мој деда је средње висине, има густу седу косу и јако лепе плаве очи. Деда ми је шаљив,

добар и увек ту да ми помогне.Често идемо заједно на пецање. Пре је био тракториста и ловац, али више није јер му је вид ослабио. Увек је у својој радионици где нешто мајсторише. Пре је вадио слез и сушио га за продају. Сада помаже људима да орежу винограде и воћке. Једина лоша особина му је што воли да попије. Деда има велику башту па кад одем тамо, помажем му око ње или у радионици. Понекад идем са дедом да беремо воће за ракију, пошто сваке године пече разне врсте ракија. Идемо да пецамо и да се шетамо. Беремо плодове из баште, а када дође јесен, помажем му да утовари огрев за зиму, а баби помажем око зимнице. Деда ме води на нека места где је ловио животиње. Понекад разгледамо шуму двогледом. Правили смо и кућицу за мачке. А зими, када сам код баке и деде, устанем рано да са дедом палим пећ или чистим снег. Свако вече зими играмо домине и правимо кулу од карата.

Ја мог деду волим јако пошто је увек ту за мене, кад год ми треба.

Филип Станаћев III2

Моја другарица из клупе

Углавном сва деца иду у школу и имају друга или другарицу из клупе. Мени је то истовремено и најбоља другарица.

Она има дугу и праву риђу косу. Зове се Милица Ђурић. Њене насмејане зелене очи цакле се кад је срећна. Има мали нос који је мени јако смешан. Средње је висине и спортски је грађена. Тренира кик-бокс и првак је Војводине. Ако је неко наљути, богами, надрљао је. Воли да се шали и насмеје нас до суза. Не воли да учи и није баш нешто добар ђак, али мени то не смета. Ових дана је веома заљубљена и насмејана. Она је моја најбоља другарица и пуно ми значи. Волим што помаже другима, поготово када одговарају. Миличини омиљени предмети су музичко, физичко и српски.

По мом мишљењу друг из клупе ти мало више значи и мало више га волиш од осталих. Ја волим Милицу јер увек добро чува моје тајне.

Валентина Јагарчев V 1

Свађа је само јачи и оштрији конфликт који може, а не мора пратити изразито негативни осећај. Често је узрокује потиснута љутња. Љутња и конфликт саставни су део сваког међуљудског односа.

Када већ дође до свађе, много је важно на који начин се свађамо, јер од тога зависи хоће ли бити корисна или штетна. Ако нешто не можемо избећи, важно је како то радимо. Свађа и није ништа друго него посебан облик комуникације у посебним условима. Претпоставке поштене свађе су равноправност учесника и усмереност на тренутни догађај. Премда се не слажу, они се не вређају. Иако су на супротним странама они примењују само поштене облике међусобног комуницирања. Иако имају супротне интересе, поштују интересе и потребе другог. Свако је одговоран за свој део свађе, свако заступа оно што заиста мисли, а не што неко други мисли.

У неуспешној свађи учесници се не понашају природно нити им је јасан разлог свађе. Један подноси а други се свађа. Један не прихвата свађу, не стоји иза своје комуникације и понашања у свађи. Пуна је ироније и вређања, један другом унапред преписује зле намере и непоштен став. Агресивност је сакривена, прерушена и теже препознатљива. У њој се комуницира нејасно без повратних информација. Таква свађа збуњује и парализује, ствара се напета атмосфера. Деле се дијагнозе а не описују се догађаји. Оцењује се и етикетира особа, а не њено понашање.

Свађа треба да се заврши са позитивним последицама за оба учесника, она треба да служи бољем међусобном упознавању. Након „квалитетне“ свађе ближи су решењу конфликта. Само квалитетна свађа води решењу конфликта. Њихови међусобни односи и поверење треба да ојачају, а сарадња да буде интензивнија и квалитетнија. Квалитетна свађа је довршен конфликт. Након ње не постоји потреба настављати свађу у прикривеном облику, „наплаћивати дугове“ у облику међусобног осветољубивог понашања. Свака свађа која се квалитетно заврши јача пријатељство и јача осећај властите вредности.

Када је реч о „ н е к в а л и т е т н о ј “ свађи она има негативне последице, учесници су повређени, таква свађа онемогућава међусобно упознавање учесника, они се упорно држе својих непроверених негативних и искривљених претпоставки и уверења. Након такве свађе све су даље од решавања конфликта. Ту заправо не долази до решења а ни остваривања евентуално „договорених“ решења, него до продужавања и ескалирања свађе и све јачег удаљавања од решења. Последица неквалитетне свађе у нашим школама је страх од поновних свађа. Ствара се привидна хармонична, неквалитетна атмосфера. Сви се са свима слажу, због „линије мањег отпора“ и због избегавања непосредне конфронтације. Све то кочи слободни развој и учење. Све се привидно прихвата, а заправо се скривено одбија. После неквалитетне свађе учесници имају потребу за међусобним освећивањем. Један другом нешто подмећу, траже „слабе стране“, којима се обилато користе један против другог. Постају „трагачи“ за погрешкама. Након такве свађе напетост расте уместо да се смањује. Једна свађа узрокује другу. Школа се претвара у бојно поље сталних међусобних чарки.

Обележје квалитетне свађе је потпуно и јасно изражавање конфликтног садржаја. То је врло важан елемент за који је посебно одговоран учитељ. Он би морао помоћи ученику да потпуно и јасно изговори свој проблем. Разговарати у току свађе није лако јер се јављају тешкоће и поремећаји. Различита мишљења не би смела реметити односе између учесника. Они би морали научити функционисати у добрим и квалитетним односима упркос неслагањима у одређеним садржајима. Искрено комуницирање омогућава настављање односа и комуникације између учесника свађе. У квалитетној свађи се користе „ЈА поруке“: један другог поштују, не деле савете, не оптужују се међусобно, не вређају и не понижавају.

Десет савета за добру свађу:1. Допустити различита мишљења; 2. Пазити на своје речи; 3. Не препустити се бесу; 4. Допустити партнеру да говори; 5. Тражити оно у чему се слажемо;6. Признати своје грешке;7. Уверити партнера да ћемо размислити о његовом предлогу;8. Тражити помоћ и савете;9. Користити „Ја поруке“;10. Одгодити расправу и размислити о проблему.

Школски педагози: Маја Видаковић и Јелена Којчић

9

Реч педагога

ОД СВАЂЕ СЛАЂЕ

Поезија је одувек освајала многа срца. Уз њу деца расту, уче да читају, показују своје емоције, протест...Многа деца воле да рецитују и у томе налазе свој лични израз.Оне најбоље шаљемо на смотре. На тим смотрама код нас се рецитује на српском, мађарском, ромском, словачком , румунском језику... И мада не разумемо садржину свих песама, лако разумемо њихове универзалне поруке – жељу да се свету саопшти нешто лепо, топло, искрено и дечије.

Изражајно говорење поезије није нимало лак посао. За то треба поседовати беспрекорну дикцију, смисао и таленат за трансформацију (па и глуму), емотивност због самог доживљаја песме и смелост за јавни наступ. Ови атрибути врло се ретко нађу заједно у једној особи.

Наша Ивана Тортоски једна је од ретких рецитатора који су прошли селекцију на међуградској смотри у Чоки и пласирали се на

п о к р а ј и н с к о такмичење у Сечњу.Претходних година то су били Миломир Б е ж а н о в и ћ , Дејана Стојшин, А н а с т а с и ј а Попов, Рената Камберовић. За Ивану се може рећи да има све потребне адуте за добро рецитовање – сјајна дикција, ретко лепа боја гласа, доживљај песме, сценски наступ, шарм и лакоћа са којима то ради, па сјај у њеним лепим

очима... И мада није прошла на Републичко такмичење које се крајем маја одржава у Ваљеву,ја одговорно тврдим да је њена интерпретација песме „Игре“ Бранислава Црнчевића једна од најбољих које сам икада чула.

Душица Варга

10

Школске вести

Полети, песмо ...

Победници зонске смотре рецитатора у Чоки, међу њима Ивана Тортоски

Т у р н и р у к л и к е р а њ уАко нисте знали, кликери настају од прозирног стакла које се иначе користи у декоративне сврхе и то од комада

стакла када се декоративни предмети разбију приликом транспорта.Кликери су омиљене играчке многих дечака, али и девојчица.

У нашој школи се овог пролећа организовао турнир у кликерању.На ову идеју је дошао ученик седмог разреда Јован Вребалов на састанку вршњачког тима.На турниру су могли учествовати само наши ученици. Одазив је био велик. Играло се фер и поштено.Ко кога офуљи, побеђује. И наставници физичког васпитања су се кликерали и фуљили.На питање да ли је кликерање битно за развој детета, наставница Љиљана Гарчев је одговорила да није толико битно, али је забавно и развија такмичарски дух.

-Као мала, и ја сам волела да се кликерам. Ова идеја ми се јако допала јер се сви дружите, не издвајате се и лепо се играте.-рекла је наставница Љиља.

Турнир се одржао у великом дворишту школе . У среду, 30. априла био је финални дан где су проглашени победнци турнира:

1.Немања Јованић, 2.Вељко Ђуричин, 3.Слободан Павлов

Првонаграђени ученик је добио 50 кликера. Текст приредила: Ања Пешаковић VI 1

Светски Дан Рома обележава се од 1971.године, када је 8.априла у Лондону одржан први светски Конгрес Рома. Обележавање овог дана је установљено како би се указало на тежак положај Рома и да би се подстакле државе у којима они живе да обрате посебну пажњу на унапређивање њиховог положаја. Тада је за ромску химну проглашена песма „Ђелем, ђелем“, а установљена је и ромска застава са точком као ц е н т р а л н и м симболом.

У нашој школи се Дан Рома обележава сваке године јер од укупног броја ученика готово петину чине Роми (око 18%).Прошле године је за овај празник уприличена представа у Дому културе, а ове је у холу школе приређена приредба са гостима из Новог

Милошева и ученицима наше школе.Приредбу је започео хор девојака из Новог Милошева ромском химном , затим смо видели снимак са ЈУТЈУБ-а који третира малог Рома као предмет исмевања, па је публика покушала да објасни зашто је то

тако. После тога је изведена форум-представа наших ђака која је дочарала сцену насиља и д и с к р и м и н а ц и ј е ромске деце. Присутни ученици и наставници дебатовали су о овој теми. Форум –представа треба да допринесе да се ова појава уочи и нађе начин да се овакве ситуације избегну . Приредбу је завршио милошевачки хор

песмом из филма „Цигани лете у небо“, под управом Данијеле Вребалов.

Ивана Мишковић VI-1

Школске вести

11

8.APRIL, SVETSKI DAN ROMA

Дрво генерацијеОд прошле године увели смо праксу да свака генерација

ђака која завршава осми разред посади своје „дрво генерације“, које ће је симболисати .

Иницијатива је потекла од чланова природњачке секције коју води наставница Милена Грујић. Генерација `98. је прва која је реализовала ову идеју. Они су прошле године посадили дрво јабуке које ове године прелепо цветало, док су овогодишњи осмаци посадили једно дрво вишње.

Овом акцијом указујемо свим ђацима и особљу школе, па и шире, свима који ово буду читали, да би било јако лепо када би свако од њих барем једном годишње засадио дрво и тиме променио тужну истину да је у Банату најмање дрвећа у целој Европи.

Дакле, циљ ове акције није само да се памти једна генерација ђака, него да се да шири допринос угроженој природи јер без довољног броја дрвећа се ником на планети Земљи не пише добро.

Текст приредиле: Дејна Станаћев VIII 1, Маја Црњин VIII 2, Ивана Тортоски VIII 1

Са приредбе посвећене овом празнику

12

Позорница је место на којој други вешто говоре о нама , нашим манама и врлинама. Показују директно и индиректно како треба поступати у животу и где заправо грешимо. Позориште је зато спој маште и стварности, уметности и живота. Зато се и каже да су то даске које живот значе, јер када на сцени крене прича, у полумраку позоришне сале закуцају многа срца у ишчекивању чаролије. Публика доживљава нечију судбину, живи нечији туђ живот, што је много лакше него носити се са својим јадима, а и веома је занимљиво. Главни задатак позоришта и јесте да нас покрене, продрма, натера да мислимо о себи , али и другима, о свету који нас окружује. Да нас узбуди и убеди, забрине ако треба, а пре свега да нас оплемени и нечему научи.

И мада смо они на сцени уствари ми, само мало замаскирани и заташкани, смејемо се и уживамо док посматрамо те живе слике. Тако и треба . Још је грчки филозоф Хипократ, чија је заклетва кредо свих лекара овог света, говорио о лековитој снази смеха. Здрав смех продужава живот и тера црне мисли. Хипократов колега Аристотел говорио је да дете постаје човек оног тренутка кад се насмеје, јер смех је од свих живих бића, својствен само човеку. А у позоришту просто извире смех , и то привлачи људе.

У историји људске културе смех који је надолазио из народа често се спајао са талентима највећих стваралаца. Код нас су то били Стерија, Нушић, Душан Ковачевић... Они су и данас актуелни, такорећи универзални, јер су видели све људске слабости, без обзира на време у ком су стварали.

А да ли сте знали да је Врањево било колевка српског позоришта?

Одавде је потекао Јован Кнежевић Цаца, који је овде, у Врањеву, основао прву дилетантску позоришну д р у ж и н у ( п р о ф е с и о н а л н и х позоришта тада у Србији још није било) и са тим својим путујућим позориштем забављао публику широм Војводине, да би у јесен 1860. године гостовао и у Новом Саду.

Посета новобечејског позоришта била је пресудна за оснивање Српског народног позоришта јула 1861.године. Већина чланова Кнежевићеве

дружине остаје у новооснованом н о в о с а д с к о м позоришту, а Кнежевић је један од његових оснивача, први режисер, један од глумаца и технички д и р е к т о р (управник је био Јован Ђорђевић).

И Јоца Савић, такође В р а њ е в ч а н , био је познат у сфери драмске уметности свог

времена, не само код нас, него у целој Европи. Био је директор Краљевског позоришта у Немачкој, а новине пишу да је тада сматран најбољим сценографом јер је осмислио тзв. дубинску сцену, тј. прилагодио Шекспирове текстове затвореној сцени, а дотле су се ти комади играли само на отвореном простору.

Ако смо ми потомци ових славних позоришних прегалаца, није ли отуда наша љубав према позоришту? Драмске представе су особени знак наше школе, и то не само последњих деценија, него од много раније . Педесетих и шездесетих година прошлог века овде је радио и правио представе учитељ Миша Киселички. После њега завладало је једно затишје, да би скоро три деценије касније дошло до нове експанзије овог вида васпитног и уметничког рада са децом. Највећи успех школа је доживела деведесетих година. 1992.год. драмска секција учествује први пут на Мајским

Са представе Капетан Џон Пиплфокс

КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕНА ДАСКАМА

играма у Бечеју (највећој смотри дечјег драмског стваралаштва код нас ) са представом „Капетан Џон Пиплфокс“, и враћа се кући са неколико глумачких награда и наградом за сценско-педагошки рад режисеру). Наредне године успех је још већи. Представа „Краљевски фестивал“ проглашена је на Мајским играма за најбољу представу у целини и као таква учествује у Врању на савезном такмичењу. И оданде се екипа враћа са неколико глумачких и једном режисерском наградом... И тако, заражени позоришним вирусом , радимо и стварамо и данас. Представе су сваке године радо гледане и с љубављу и ентузијазмом прављене. Њихови творци су једне године учитељи (може се рећи сви понаособ), а друге године наставнице српског језика.

Позоришни рад са децом захтева заиста пуно рада и креативне енергије, у чему ми (бићу нескромна) не оскудевамо.И мада није лако, ми не одустајемо.

Позориште није разонода и разбибрига. То је храм мудрости и спој многих правих вредности. Ја га просто обожавам.

Душица Варга, професор српског језика и

велики љубитељ позоришта

13

С а т

Не волим кад ми звони сат.Као да ми у инатдаје шах-мат.

Сањива опипавам ту пластичну материју и дође ми да му разбијем батерију.

Па нека казаљка дође до днаи да ме више не буди из сна!

Марина Абазај VI 1

Из пера наших ученика

MOJ TAVANКао и свака кућа, и моја има ту мистериозну просторију која ми је одувек била страшна.До мог тавана долази се врло лако, преко старих трулих мердевина које су високе око шест метара. Кад сам се први пут

попео на њега, угледао сам не тако велику просторију, мрачну и испуњену хладноћом. Са леве стране био је један мали прозор кроз који се колико-толико пробијала светлост. Испод њега је било неколико кутија са којекаквим дрангулијама. У једној од њих била је моја стара јелка и много украса. По поду много парчића дрвета и играчака које сам сада први пут видео. Један авиончић одмах ми је запао за око и морао сам да га узмем. Са њега је отпадала фарба, а за своју величину био је много тежак јер је од метала. До пре неколико година таван је био остава за кукуруз, па можда због тога и сада овде има пуно мишева, буба и паукова разних величина и боја. Зидови тавана су се крунили приликом додира. Чуо се и најмањи покрет у овом тајанственом простору. У највећем сандуку налазио се велики зидни сат пун прашине, а испод њега гомила искидане одеће. Сваким кораком изгледало је као да залазим у неки нови свет где владаjу тама и туга. Испод патика ми је пуцкало стакло које је вероватно било са неке старе слике или посуде, којих је овде било превише. Напокон сам стигао до кутије са играчкама, али и у њој је било много буба.Нашао сам и један стари албум са смешним сликама мојих бака и дека.И старо весло за које сам запео и скоро пао, сигурно је чувало неку тајну мог деде који је имао чамац.Непријатан тавански мирис натерао ме је да кијам и прашина је полетела на све стране.

Многе тајне и успомене крије мој таван, који још треба да испитам.

Благоје Радонић VI 1

14

Пас Љутица

Мој пас Љутицазвани страх и трепет,у кући и ван,зубима орахе крцкакамен претвара у прах, има само једну ману:кад види мачку,много га страх.

Немања Легењи III 2

Како се пишу песме

Песме се пишу било гдеи било кад,како год да се осећаши шта год да радиш.Можеш да их пишеш док си млади кад стариш.

Љубавне се песме пишу,а могу и шаљиве.Заљубљени увек најлепше песме дају,Оне су романтичне и дирљиве.

Песме се пишу мастиломили оловком.Није битно чиме.Важно је само да има стихаи да има риме. Немања Давидовац III 2

Пролећне боје

Постоје боје шаренежуте, плаве и црвене,љубичасте, смеђе и зелене. Те боје шарене,за дугу су створене,од сунца и кише направљене.

Невена Перић , V3

ПоБеДНичке ПеСме СА оВогоДишње ПеСНичке шТАФеТе

„Песничка штафета“„Песничка штафета“ , манифестација

Градске народне библиотеке Зрењанин уз „Змајеве дечије игре“ спада у дечије манифестације са најдужом традицијом у Србији. Циљ манифестације је да омогући ученицима да своје стихове представе познатим песницима. „Песничка штафета“ ове године гостовала је у педесет и шест школа Средњег Баната и општине Тител.

Ове године у нашој школи је 4.априла гостовала 40. Песничка штафета, а гости водитељи су били Бранко Стевановић и Игор Коларов. Програм који смо припремили назвали смо „Моја породица фина“, где су наши ученици, љубитељи књижевних дружења, могли да чују песме о породици , а

написали су их песници који су до сада били водитељи Песничке штафете. Уследио је музички део програма и то Батерија перкусиониста „Ритам душе“, затим су наступили наши млади будући песници, па је уследило неизбежно дружење са нашим драгим гостима Бранком и Игором.

У знак јубилеја 40-те Песничке штафете, Градска народна библиотека Зрењанин је објавила антологију песама за децу чији су аутори песници,који су од постанка манифестације да данас били њени гости. Антологију „Зрењанински ватромет“ приредили су овогодишњи гостујући песници.

Милана Гаковић, школски библиотекар

Школске вести40. јубиларна

15

MAJA ДеЛиЋ, наша бивша ученица, тренутно је у Турској, на међународној размени преко АФС организације. овде је замрзла трећу годину гимназије и упоредо текстилне школе, а тамо учи турски језик и похађа средњу текстилну школу.

Када си отишла у Турску, а када се враћаш?

Отишла сам 6.септембра 2013. , а вратићу се око 30.јуна ове године.

Како си одлучила да одеш?

Из Турске је стигла стипсндија за једну текстилну школу преко АФС организације за размену ученика. Професорица шпанског језика Биљана Бањац обавестила ме је о томе и питала да ли желим да учествујем.После кратког размишљања и одобрења родитеља, пристала сам.

Шта те је навело да пристанеш?

Највише ме је занимала њихова текстилна школа, али у склопу АФС организације, мисија ученика је и да науче језик, културу, обичаје и начин живота људи из државе у коју су отишли.

Ко је организовао путовање?

Путовање, односно пројекат интеркултуралног учења које подразумева програм размене где

ученици годину дана проводе у другој држави организује Интеркултура Србија, АФС програм за размену ученика.

Шта си очекивала, а како си се стварно осећала кад си кретала, стигла и сада?

Када сам кретала, осећала сам се као да идем на екскурзију. Нисам очекивала ништа конкретно јер нисам знала много о Турској, осим оног што учимо у школи из периода Османлија, што наравно није ни близу онога што је Турска данас. Да сам имала превелика очекивања, лако бих могла да се разочарам, тако да сам кренула хладне главе. Знала сам отприлике шта ћу проживети (страни језик,други људи, друге навике, други обичаји, вера, другачија храна,годину дана без породице и пријатеља...), али све су то биле само речи. Сада знам шта све то и значи. Када сам стигла, знала сам само да неће бити лако, али да морам дати све од себе и да се трудим да искористим јединствену прилику у животу која ми је пружена. Сада се осећам много богатије. Осећам као да постоје две Маје, једна Српкиња и једна Туркиња.

Kaко се сналазиш без своје породице?

Осећам се много самосталније. Постоје многе ствари које пре нисам, а сада могу да урадим. Породица ми пуно недостаје, како време пролази, све више, али често се чујемо.

Мaja Делићу Турској

16

Како се породица код које сада живиш понаша према теби?

Како нам културе нису много различите, брзо сам се уклопила у начин живота, па често и не примећују да сам странкиња. Како третирају своју децу, тако третирају и мене.

Како се споразумевате?

У почетку сам покушала да се споразумевам на енглеском, али њихово знање енглеског је веома слабо, па сам прешла брзо на турски. У почетку, док нисам научила, било је тешко- ноге, руке, пантомима...али већ после неких три месеца постало је много лакше. Данас немамо проблема што се тиче споразумевања јер сам релативно добро савладала турски.

Да ли ти нешто из Новог Бечеја недостаје, и шта?

Недостаје ми кад изађем да могу да се вратим кући кад хоћу. Кад изађем у шетњу да срећем познате људе. Недостаје ми да загрлим свог меду и заспим у својој соби, на свом јастуку, уз ‘’лаку ноћ’’ на свом језику. Недостају ми школа и учење, моји другари, мамина кухиња, куповина, обичан разговор са продавцем...Недостају ми шале које нико други не може да разуме осим нас. Недостаје ми Маја из Србије. Речју, све ми недостаје. Овде не постоји ништа што је исто као у Новом Бечеју.

Да ли си успешна у школи?

Школа је стручна, текстилна. Изгледа као мала фабрика. Постоје четири смера: мехатроника, бојење текстила, ткање и израда конца. Ја учим бојење текстила. Много сам научила и професори кажу да сам успешна.

Да ли си одлучила шта ћеш даље?

Кад се вратим, завршићу гимназију. После ћу размислити шта ћу даље. Има пуно ствари које ме интересују.

Како је ово искуство утицало на тебе?

Утицало је само позитивно. Пуно сам научила и ни у једном тренутку се нисам покајала што сам се одлучила на овај корак.

Шта је, уствари, био твој циљ?

Испрва, циљ ми је био да видим како изгледа једна стручна текстилна школа, како учити од мајтора тестила, а на крају сам постигла и много више од тога.

Значи, имаћеш о чему да причаш кад се вратиш?

Наравно да ћу имати. Пре свега, моћи ћу да разбијем предрасуде које имамо о Турцима. На крају, хтела бих да позовем све ученике да се на било који начин укључе у програм интеркултуре, као породица- домаћин или ученик на размени, јер верјем да се ни у једном тренутку неће покајати. Моћи ће само са поносом да препричавају своје дивно искуство.

Мајо, хвала ти пуно што си нам пренела СВОЈЕ дивно искуство!

Било ми је задовољство.

Разговор водила Теодора Радић VII2

Српски језик - Књижевна олимпијадаVIII разредМаја Црњин – 3.местоНаставница:Дражана Богданов

Општинско такмичење из језикаV разредМаја Пешић - 2.место и пласман на окружноНикола Васиљевић – 2. место и пласман на окружноМатеа Шобић - 3. местоVI разредВељко Стамковић – 3. местоНаставница:Душица ВаргаVII разредТеодора Радић -3. местоVIII разредМилица Илић – 2. местоНаставница:Дражана Богданов

Општинска смотра рецитатораНа зонску смотру се пласирала Ивана Тортоски.Наставница :Душица Варга

Зонска смотра рецитатораНа покрајинску смотру се пласирала Ивана Тортоски.

Песничка штафетаДаводовац Немања – учешће на завршној манифестацијиЛегењи Немања– учешће на завршној манифестацијиПерић Невена – учешће на завршној манифестацијиБиблиотекар Милана Гаковић

Географија - Општинско такмичењеVII разредМарко Шијачки 2. местоИвана Блажин 3. местоVIII разредМилош Аћимовић 1. местоЈована Ташин 3. местоНаставница: Јасмина Гарчев

Енглески језик - Општинско такмичењеVIII разредНевена Мандић 3. местоНаставник : Павле Бобић

ИсторијаОпштинско такмичењеV разред Мирјана Дујин 2. место и пласман на окружноVI разредБлагоје Радонић 1.местоVIIIразред Милош Аћимовић 2. место и пласман на окружноОкружно такмичењеVIII разредМилош Аћимовић 3.место и пласман на републичкоНаставница:Јелена Чивчић

Техничко иинформатичко образовањеОпштинско такмичење Шта знаш о саобраћају

Екипно: 1. местоЕкипа Б (5.разред): Матеа Шобић, МилицаГрујић, Срђан Стојановски, Немања ПопетруЕкипа Ц (6.,7. ,8. разред):Мирела Давидовац,Дејна Станаћев,Милош Аћимовић,Стеван ПецарскиПојединачни пласман:5.разредСрђан Стојановски 1. место и пласман на окружноМатеа Шобић 2. место и пласман на окружноНемања Попетру 3. место и пласман на окружно6.разредСтеван Пецарски 1. место и пласман на окружно8.разредДејна Станаћев 3. место и пласман на окружноМилош Аћимовић без места пласман на окружноНаставница: Биљана Блажин

Математика - Општинско такмичење3.разред Сара Вуковић 1. место, учитељица Зорана Бошњак5.разред Срђан Стојановски 3. место наставница Весна Цуцић6.разред Данијел Томић 3. место наставница Весна Цуцић7.разред Никола Ђуричин 2.место наставник Станко Мађарев8.разред Дејна Станаћев 3.место, наставница Весна Цуцић

Биологија - Општинско такмичење5.разред Срђан Стојановски 3. место5.разред Јелена Пецарски 3. место7. разред Ивана Блажин 2. место7. разред Теодора Радић 2. место7. разред Никола Попетру 3. место7. разред Драгомир Адамов 3. место8. разред Далибор Шељмеши 3. местоНаставница: Драгица Бачкалић

Физика -Општинско такмичење6.разред Јелена Кокић 1. место7. разред Милош Олћан 2. местоНаставница: Милена Грујић

Хемија -Општинско такмичење7. разред Јован Милинов 3. место8.разред Марина Марковић 2. местоНаставница : Милена Грујић

Шта знаш о здрављу8. разредМарина Батањски 1. местоДраган Маринац 1. местоДејан Јоцковић 1. местоНаставница: Милена Грујић

17

Школске вести

ИЗВЕШТАЈИ СА ТАКМИЧЕЊА 2013/14. шк. год.

Одбојка - Општинско такмичењеДевојчице 1. место екипноМарина Марковић, Дејна Станаћев, Александра Јованов,Драгана Јухас, Јорана Марић,Јована Гурјанов,Јована Стојшин,Надица Нешић, Милица Стојшин, Ана Марија Кнежев,Николина МихајловДечаци 2. место екипноМарко Боберић, Далибор Шељмеши, Дејан Јоцковић, Ален Бехрамај,Василије Перић, Јован Вребалов, Недељко Нешић, Мирослав Раднов,Ђорђе Јелицки, Георгије Јагарчев,Вељко Станковић, Стеван СтевановНаставник: Срђан Стеванов

Фудбал - Општинско такмичење

Женска екипа 2. местоНиколина Абазај, Александра Рашков, Драгана Јухас, Мирела Давидовац,Дејна станаћев,Сабрина Киш, Марина Батањски,Данијела БарбулНаставник:Љиљана Гарчев

Гимнастика - Општинско такмичење5.разред Тодор Марчићев 3.местоНаставник:Исаков МилутинОкружно такмичење5. разред Огњен Вујацков 1. место5.разред Иван Кокић 2.место8. разред Дејан Јоцковић 1. место8. Разред Здравко Ковачев 2.место8.Ненад Ђуричин 3. местоНаставник: Милутин Исаков

Рукомет - Општинско такмичење

Девојчице екипно 2. местоНиколина Абазај, Слађана Влашкалин,Јована Марић, Александра Јованов,Драгана Јухас, Александра Рашков, Дуња БодрикНаставник: Љиљана Гарчев

Стони тенисОпштинско такмичење

2.место: Марина Марковић, Валентина Јагарчев, Јелена Кокић,Ивана Исаков1. место: Милош Копренов, Ален Бехрамај, Георгије Јагарчев Мирослав Раднов

8.разред 1. место: Милош Копренов8.разред 2. место : Бехрамај Ален Наставник: Срђан Стеванов

Одбојка - Општинско такмичењеДевојчице 1. местоМарина Марковић, Дејна Станаћев, Александра Јованов,Драгана Јухас, Јована Марић, Јована Гурјанов , Јована Стојшин,Надица Нешић, Ања Пешаковић, Милица Стојшин, Ана Марија Кнежев, Николина Михајлов

Дечаци 2. местоМарко Боберић, Далибор Шељмеши, Дејан Јоцковић, Ален Бехрамај, Василије Перић, Јован Вребалов, Недељко Нешић, Мирослав Раднов, Ђорђе Јелицки, Георгије Јагарчев, Вељко Станковић, Стеван СтевановНаставник :Срђан Стеванов

Атлетика - Окружно такмичењеСкок у даљ7.разред Јована Марић 3. место8.разред Страхиња Јованић 3. местоНаставница Љиљана ГарчевЗа остале учеснике такмичења из атлетике чекају се резултати.

Фудбал - Општинско такмичењеДечаци 2. местоСтрахиња Јованић, Здравко Ковачев, Василије Перић, Далибор Шељмеши, Јован Вребалов, Мирослав Раднов,Ален Бехрамај, Драган Јованов, Ђорђе Марић, Слободан ПавловНаставник Срђан Стеванов

Рукомет - Општинско такмичењеДечаци 2. местоЈован Вребалов, Марко Боберић, Недељко Нешић, Далибор Шељмеши,Ђорђе Марић, Василије Перић, Ален Бехрамај, Милош Копренов, Ђорђе Јелицки, Милош АћимовићНаставник Срђан Стеванов

18

Најуспешнији ученици школске 2013/14. године

19

ШТА ДАНАС РАДЕ ЂАЦИ ГЕНЕРАЦИЈЕТатјана Цуцић - ђак генерације 2007/08.

СВЕТСКА, А НАША Да ће бити ђак генерације, видело се још давних дана, можда и на самом почетку њеног школовања. Већ је онда блистала њена интелектуална зрелост која се заиста ретко среће, и зато је свака диплома била логична и природна. Није се борила да диплома буде много, али је свака од њих потврђена на такмичењу високог ранга. Избор предмета које је за такмичење одабирала,показивао је још тада да ће њен животни позив бити везан за природне науке. Јер- ту је Тања била, а и данас је, врхунска. Као круна свих њених успеха из основног и средњег школовања, дошао је пријемни испит на Природно-математичком факултету, који она као од шале решава са максималних 100 поена и првим местом на ранг-листи. Поноси се својим успесима, али заиста ненаметљиво. Сваки успех је за њу нормална ствар. Радила је и ради, али и воли да живи пуним плућима и узме све што живот лепо нуди. Сачувала је скромност и лакоћу комуникације са целим светом. А како и не би, кад је Тања полиглота неукротивог духа. Изучила је енглески језик на свим нивоима, стекла сертификате са Кембриџа признате у целом свету (осим у Америци), и има и тамо највише оцене (увек А) . Необавезно,

за своју душу, научила је италијански, и говори га перфектно. Прошла је досад „пола света“. Била је у Црној Гори, Мађарској, Грчкој, Турској, Француској,Италији, Швајцарској, Чешкој, Пољској, Тунису, Америци...да би прошле године доспела чак у Јапан! Она само спакује кофере и дигне сидро. Али, где год да оде, Тања је прави амбасадор српске памети и културе. С љубављу и искреношћу презентује своју земљу и људе. Кад је први пут стала пред Јапанце, обучена у банатску народну ношњу, и прозборила о природним лепотама,историји, религији, култури, уметности, традицији и брендовима своје Србије, фасцинирала је публику и разбила предрасуде о непознатој, малој земљи са тамо неког Балкана. Где год да су је водили, била је запажена. Једном скупу обратила се и на јапанском. Њен боравак у земљи излазећег сунца биће и њој самој незабораван за цео живот. Тако је убедљиво и импресивно презентовала Јапан у извештају о свом боравку тамо , да ју је ЛАЈОНС наградио тронедељним боравком у Лондону , и тако нехотице испунио једну (поред Египта) од њених животних жеља . На моје питање шта сматра својим највећим успесима, Тања каже да су то они обични, школски. Титулу ђака генерације сматра добродошлом и заслуженом. Увек јој је била подстицај, никад терет и обавеза да се доказује. Волела би да се бави просветом, али на вишем нивоу или научним радом. Тако обично прича ова необична девојка авантуристичког духа, која је наше горе лист. Наша Тања, која није имала , нити има конкуренцију.

Разговор водила Душица Варга, Тањина бивша разредна

20

МАРИНА БУГАРСКИђак генерације 2008/09.

Кад би могло да се врати оно време...

У основној школи била је веома ангажована и у настави , и у ваннаставним активностима.Редовно је ишла и на часове енглеског језика. Памтићемо је као сјајног рецитатора и још бољу глумицу. Учествовала је у свакој представи која се у то време у школи правила. Како каже, то је и највише волела јер никад није било досадно и сви су уживали, а припремање

представе подразумевало је и оправдано изостајање са редовних часова,што је такође понекад било слатко.Правдање часова било је домен њеног разредног старешине Јаноша Фабиана,који ју је увек подржавао и разумео, као и све њене другове кад су били у неком проблему. Зато је он за Марину најбољи старешина.

Да Марина стекне добре радне навике, допринела је њена учитељица Споменка Кочиш. Најбоља другарица из основне школе била јој је Ивана Вребало, која је ту

титулу задржала до данас, а најбољи друг Дарко Стојић.Њих троје били су нераздвојни, и мада нису ишли у исте средње школе, и даље се активно друже.

Од свих предмета, Марина је у вишим разредима заволела биологију , а са њом и наставницу Драгицу Бачкалић, захваљујући којој је стекла сјајну основу за медицину коју данас студира.Обожавала је биолошку секцију и часове биологије.

До краја основног школовања стекла је пет специјалних диплома: из биологије, географије, техничког, српског и физичког. Каже да ће јој основна школа увек бити у лепом сећању, као и сви наставници, другари, свако такмичење, манифестација, одмори, ужине... Увек се радо сетитог времена и волела би да може да се понови.

Тренутно студира и томе је потпуно посвећена. Факултет је изнад свих њених очекивања, јако јој је интересантно све.Има пуно праксе и свашта је видела за кратко време. Мада има доста да се учи,то за Марину није проблем јер је добро организована. Води садржајан и здрав живот. Понекад оде у теретану или на трчање и – све стиже!

СТЕфАН БЛАжИНђак генерације 2009/10. И Стефан је не тако давно изашао из

наших клупа, а његову бистрину и изузетност примећивали су сви наставници.Све је усвајао са лакоћом,ненаметљиво, опуштено...Међу друговима омиљен, увек спреман да помогне. Уз редовне обавезе. Уз редовне обавезе у основној школи тренирао је рукомет, приватно усавршавао свој енглески, научио италијански, радо читао књиге са историјским садржајем... Како каже, често се сети лудих дечијих дана и свакаквих авантура везаних за овај период. Његови најбољи другови из основне школе су Коста Станковић, Марко Њагрин и Милан Дан. С њима је проживео пуно тога што ће памтити цео живот.

Да је Стефан свестран у својим интересовањима потврђују његове дипломе на крају осмог разреда: из физике, математике, биологије, српског и физичког. Све те дипломе потврдио је више пута. Тренутно завршава језичку гимназију у Сремским Карловцима и спрема се за Правни факултет у Новом Саду, смер криминалистика. Ми му желимо да оствари све своје амбиције. Он то заслужује.

Разговор са Марином и Стефаном водила Душица Варга

MИЛАН ШОБОТнаш бивши ученик,

сада тренер женског кошаркашког клуба Борац из Бања Луке

После завршене основне школе уписао је гимназију у Новом Бечеју али се после другог разреда са породицом сели у Бања Луку. Тамо завршава чувену бањалучку гимназију, а затим и Факултет физичког васпитања и спорта, одсек за кошаркашког тренера. Тренутно је на првој години постдипломских студија. Као тренер почео је да ради у Кошаркашком клубу Партизан Т8 у Бања Луци (то је огранак београдског Партизана који постоји и у Скопљу). До сада је тренирао све млађе категорије- од школице кошарке до јуниора, да би септембра прошле године потписао уговор са Женским кошаркашким клубом Борац из Бања Луке, где води сениорски тим. Његови планови везани су пре свега за посао који ,очигледно, веома успешно и одговорно ради.Машта да му сезона буде што успешнија, а планира да на крају сезоне заврши и своје постдипломске студије. Ми му то од свег срца желимо.

Милан Шобот са својом екипом

ЗОРАН ЕРЦЕГ кошАРкАшки

РеПРеЗеНТАТиВАЦ СРБиЈеКошарком је почео да се бави још у трећем

разреду основне школе, на наговор свог друга Марка Аврамова, чија је мајка водила женску кошаркашку селекцију новобечејског „Јединства“. Убрзо бива запажен и улази у мушку селекцију КК „Јединство“. После основне школе уписује средњу машинску техничку школу у Новом Бечеју, да би уз школу могао да се посвети тренирању кошарке, која постаје његова главна преокупација. У то време стиже и позив из Кошаркашког клуба ФМП из Железника где Зоран проводи шест година и изграђује се у кошаркашког аса којег траже многи елитни клубови.Три године је играо за атински Олимпијакос, једну годину за Бешикташ из Истанбула, годину за ЦСКА из Москве да би поново доспео у Истанбул и заиграо за Галатасарај. За нашу кошаркашку репрезентацију играо је на европском првенству у Шпанији.

Његова сећања на Основну школу „Јосиф Маринковић“ везана су највише за другове и другарице – Александра Латића, Дејана Митића, Владимира Стојанчева, Биљану Кромпић, Марину Сабо, Тању Танасковску и још доста њих. Учитељица му је била Споменка Судчевић, а разредна Софија Гарчев. Из Новог Бечеја отишао је у трећем разреду средње школе, коју је завршио ванредно и након тога уписао факултет за менаџмент у спорту, који полако приводи крају. Кошарци се посветио свим својим бићем.

Зоран Ерцег у акцији

21

СПОРТСКИ ТАЛЕНТИ НАШЕ

ШКОЛЕ

В А С К Р С - Х Р И Ш Ћ А Н С К А П А С Х А (грч:Χριστιανικό Πάσχα) - највећи х р и ш ћ а н с к и празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе

над смрћу.Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: “А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша” (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: “јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети” (1Кор15,22).

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Црква пева:”Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.”

ВАСКРШЊИ ПОСТ

Пре празника Васкрса, траје дуг припремни период покајања и поста који, према садашњој православној пракси, укључује преко десет седмица. Најпре долазе четири узастопне недеље (недеља о митару и фарисеју, недеља о блудном сину, недеља месопусна и недеља сиропусна) претходних припрема, а затим шест седмица или четрдесет дана Великог или Васкршњег поста, за чим следи Страсна или Страдална седмица. Назива се још и Велики пост (због посебне

важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.

Прва недеља поста зове се Чиста прва недеља Васкршњег поста, слави победу над иконоборцима и успомену на поновно успостављање поштовања икона . Друга недеља је Пачиста. Ова недеља је посвећена св. Григорију Палами, византијском теологу, атоском монаху, архиепископу солунском и чудотворцу. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста и тада Црква слави узвишени пример испосничког живота који представља подвижник Јован Лествичник,. Пета недеља поста се назива Глувна у којој православни хришћани прослављају св. Марију Египћанку. Својим подвигом она указује да за сваког има наде, уколико се за своје грехе на време покаје . У ову недељу се не раде велики послови, не одлази на пут, не тера стока на пашу, не гради ништа, чак се ни на мобу не иде. У ову недељу се не свира, не игра и не пева, па назив Глувна (глува) недеља и одатле долази. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим. Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Страдална недеља.

СТРАСНА (СТРАДАЛНА) СЕДМИЦА

На Велики понедељак слави се спомен целомудреног Јосифа, кога су браћа из зависти продала у Египат, као праслике Христове, и тога како је Господ проклео неплодну смокву, као праслику јудејског зборишта које је Господа предало на смрт.

У Велики уторак спомиње се прича Господа о десет девојака и о талантима, други долазак Господњи и страшни суд.

22

NAJRADOSNIJI HRI{"ANSKI PRAZNIK

23

У Велику среду спомиње се како је жена грешница помазала Господа у Витанији, у дому Симона губавога, а истовремено се спомиње и Јудино издајство. У песмама се дирљиво и

поучно пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника.

Велики четвртак спомен је Тајне вечере и смирења Господњег, које се изразило кроз прање ногу својим ученицима и установљење Свете Тајне Тела и Крви Његове.

Велики петак, петак Страсне (Страдалне) седмице, је дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Распни Га!”; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: “Оче, опрости им, јер не знају шта раде”; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње. На Велики Петак се не ради (и ништа не једе до вечери, када се узима храна спремана на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је он себе принео на жртву, из љубави према свима нама.

У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни. На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

ВАСКРШЊА ЈАЈА

Симболика Васкршњих јаја је спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је девојка која је са Пресветом Богородицом непрекидно била уз Христа у току

Његовог голготског страдања и којој се Христос првој јавио по васкрсењу) путовала у Рим да проповеда Јеванђеље и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима: “Христос Васкрсе!”. Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Фарбање Васкршњих јаја је један од најлепших и најрадоснијих обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, Васкршња јаја фарба на Велики Петак, у дан када се иначе ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења од људи, у Јерусалиму и на Голготи.

Офарбана јаја се једу на Васкрс (не треба прихватити савет како „ваља за стомак” појести јаје на Велики петак, јер то нема никаквог утемељења у Православљу).

Туцање офарбаним јајима представља велику радост за децу. Приликом туцања јајима изговара се „Христос Васкрсе!” и „Ваистину Васкрсе!”

Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак и тога дана се носе Васкршња јаја на гробове преминулих предака. То сведочи о народној вери да су сви људи пред Богом живи и да наши упокојени преци треба да осете Васкршњу радост и славље.

На Васкрс се пева Васкршњи тропар: „Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова!” и Хришћани се поздрављају најрадоснијим поздравом:

„ХРИСТОС ВАСКРСЕ!” „ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!”

Текст приредили: Срђан Стојановски, Маја Пешић, Матеа Шобић и Вукашин Вучетић са учитељицом Миром Стевковић

24

Поштовани читаоче,Учествуј у нашој забавној игрици. Овог пута одабрали

смо за тајанствене личности неке од ученика који су на било који начин обележили ову генерацију.

Препознај свог друга са слике , повежи његову фотографију са именом , а затим ...ОСНОВНИ НИВО : Обој рам за слику ; СРЕДЊИ НИВО : Слободно нацртај бркове ономе за кога

сматраш да треба да их има ; НАПРЕДНИ НИВО: Додај свој, по могућности , паметан коментар.УПОЗОРЕЊЕ: За сваку увреду добијају се негативни поени.

Овај даса витког стасаза девојке прва класа.Зврк је прави, хода на глави,куд год крене чуда прави.

Моја фризура сад се фура.За фудбал рођена,

звездом среће вођена.Бићу Бекам, једва чекам!Женски Роналдо сам ја,

па шта!?

___________,__________, Сунце ли ти жарко!

Све што радиш, радиш наопако!

Можда није шик,Ал ја тренирам бокс кик.Омиљена ми је боја зелена.А име ми је __________________.

МИРОСЛАВ РАКИТА

ЕЛЕНА БЕХРАМАЈ

СТАНИМИР БЛАЖИН

ДРАГАНА ЈУХАС

МАРКО НЕСТОРОВ

Девојке ме јуре, и наше, и стране.Мексиканка Изадораза мене је ноћна мора.Дечко сам без мане, сви ме зову __________________.

25

На ликовном мрак, а на акцији и степениште боји чак.Нека свако знаде, да је благо разредној која га имаде!Познат вам је свима овај тићКоји се зове Миша _________________.

Нисам мала, ал ме зову Беба,Причам и кад треба, и кад не треба.Од мог гласа све се заталаса,А каже статистикаДа ми је омиљени час физика.

Компјутере само воли,За друге ствари га уво боли.Кантери,кантери, то су праве ствариИгрице и фејсбук,За то само мари.

Ало, погрешан број,Није прави спој!

Тако вели телефон мој,Јој, јој ........

МИОДРАГ ПАВИЋ

САБРИНА КИШ

СРЂАН МАРТИНОВ

МИЛЕНА ПЕЈИН

За Вас стихове клепале, од смеха се цепале, никад не дремале, само се задевале,

Ваши анђели чувари и будна стража,Ваше наставнице Д_ _ _ _ и Д_ _ _ _ .

26

Школске вести

Из пера наших ученика

Велико спремање школе26.04.2014. године имали смо по календару рада ненаставну суботу, коју смо искористили као радну и организовали

велико спремање наше школе. Била је то коренита промена. Учестовали су ђаци од другог до осмог разреда са својим родитељима и наставницима. Родитељи су први пут учествовали у оваквој акцији на идеју новооснованог Клуба родитеља. Свако је имао свој део посла. Док су једни чупали траву и уређивали околину школе, други су бојили зидове и тиме улепшали школско двориште. Родитељи су уређивали ентеријер тако што су офарбали рукохвате на степеништима. Директор је обезбедио услове рада и материјал. Сви су ажурно и тимски обавили свој посао. На крају рада покупљен је сав отпад. Дивили смо се својим рукотворинама и тражили најлепши рад. Пале су похвале од стране наставника, а ми смо са осмехом и задовољством кренули својим кућама.

Текст приредила: Маријана Молац V 1

МАТЕМАТИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ КЕНГУР БЕЗ ГРАНИЦАНа такмичењу „ Кенгур без граница“ је учествовало 86 ученика наше школе. Најбољи пласман у нашој школи су имали следећи ученици:I разред – Милан Милојковић II разред – Јован ПетровчанIII разред - Сара ВуковићIV разред – Маријана РакитаV разред - Маријана МарковићVI разред - Милан ВујадиновVII разред – Никола ЂуричинVIII разред - Марина Марковић

Памтићу док сам живУ животу сваког детета важно је да буде што више смеха. Без смеха све би било досадно и нико се

од нас не би осећао срећним. И ја могу да се похвалим многим смешним догађајима. Било је то једног лета у аутобусу. Мој брат и ја смо били у гостима код тетке у Новом Саду. Пре него

што смо кренули, она нам је спаковала по један кувани кукуруз за пут. Чим смо кренули, ја сам добио апетит и почео да се предомишљам да ли да га једем. Убрзо сам послушао свој стомак и почео да једем кувани кукуруз. Таман када сам сласно напунио уста, добио сам страшан нагон за кијањем. Покушао сам да се суздржим, али је то било неиздрживо. На крају су ми сузе кренуле. Подигао сам главу и тако јако кинуо да се сав кукуруз из мојих уста разлетео по људима у аутобусу. Сви су у том тренутну погледали у мене, не можете ни замислити са каквим изразима лица. Неки су се слатко смејали, док су ме старији гледали са прекором, чистећи кукуруз са својих одела. У том тренутку нисам знао где да гледам и како да се понашам. Наравно да сам, црвен од срамоте, сишао на мојој станици.

Због овог догађаја решио сам да никад више не једем у аутобусу. Срђан Стојановски V 1

27

English & DeutschРубрику уређују: Павле Бобић и Александра Јелић

Interesting facts about English language

* More English words begin with the letter ‘S’ than any other letter of the alphabet

* Mandarin Chinese is the only language spoken by more people around the world than English

* The word “alphabet” comes from the first two letters of the Greek alphabet: alpha, bēta

* In English, the @ symbol is usually called “the at sign” or “the at symbol”

* The shortest complete sentence in English is the following: “I am.”

* The only planet not named after a god is our own, Earth. The others are, in order from the Sun, Mercury, Venus, [Earth,] Mars, Jupiter, Saturn, Uranus, Neptune

* The following sentence contains all 26 letters of the alphabet: “The quick brown fox jumps over the lazy dog.”

What’s that in your veins? Ceca

I’m coming out from your apartmentAll in tears, all in tearsI know that there some other womanLast night was drinking tasty beers.

What, what, what, whatWhat is that in your veeeiiinsThat pushes you to other female friendsWhat is that in male bloodThat makes me go mad?

When I call you on the phoneThe line is busy until the dawnAnd my heart then tells meThat you’re having secret talks.

What, what, what, whatWhat is that in your veeeiiinsThat pushes you to other female friendsWhat is that in male bloodThat makes me go mad?

A lot of girls are around youSo tears are running down my faceAnd you just tell me that I’m crazyAnd that all of them are your sweet friends.

What, what, what, whatWhat is that in your veeeiiinsThat pushes you to other female friendsWhat is that in male bloodThat makes me go mad?

Our peers need helpPoor economical conditions in Serbia are the situation everyone is

familiar with. Today in Serbia it is hard to find a permanent job and fine payment. That is a problem for all citizens, especially for children with health problems. Medications are something that is really expensive and for people with no decent amount of money, getting them is very hard to do. For people with cancer, it is actually very hard to get a surgery, simply because of how expensive it is. They usually need to travel to other countries or even other continents to get it. These things are extremely expensive and they are hardly affordable. We can see people trying to get money for surgeries by showing up on television, telling other people their stories and then some people donate money; or they don’t donate, not because they don’t want

to but because their financial situation is horrible. Everything is coming down to one thing: people not having enough money, but still trying to help our peers.

Despite all these things, some people get the money they need. Sometimes the government gives it to them. Even people from other countries hear about it and they send them money. We had a boy with cancer in our school and we all donated money so he could have a surgery. His family got enough money and the boy is now healthy as much as he can be after surviving the battle with the cancer. Nevena Mandić

Prilagođeni prevod: Jovana Tašin, Ivana Tortoski, Marko Boberić, Miloš Koprenov, Dalibor Šeljmeši i nastavnik Pavle Bobić

28

DIE AUFSÄTZE DER SCHÜLER

Mein FreundMein Freund heiβt Jovan. Er ist dreizehn Jahre alt. Sein Gesicht ist rund. Seine Augen sind klein und braun. Seine Nase ist lang. Seine Ohren sind klein. Seine Haare sind kurz und braun. Sein Körper ist durchtrainiert und muskulös. Seine Figur ist schlank. Jova ist sportlich. Er ist auch kontaktfreundig und geduldig. Sehr oft ist er humorvoll und das gefällt mir.

Jovana Vukelja VII2

Meine FreundinMeine beste Freundin ist Aleksandra. Sie ist 14 Jahre alt. Sie ist am 5. Oktober geboren. Ihr Sternzeichen ist Waage. Ihre Figur ist harmonisch. Ihr Gesicht ist rund und schön. Ihre Augen sind grün. Ihr Mund ist schmal. Ihre Nase ist dick. Aleksandras Ohren sind klein. Ihre Haare sind lockig und blond. Sie ist kontaktfreundig und Humorvoll. Aleksandra ist ein bisschen faul und extrovertiert. Sie ist sehr sensibel und aktiv.

Milica Sabovljev VII2

The Goose with the Golden EggsOne day a countryman going to the nest of his goose found there an egg all yellow and glitter-ing. When he took it up it was as heavy as lead and he was going to throw it away, because he thought a trick had been played on him. But he took it home on second thoughts, and soon found that it was an egg of pure gold.

Every morning the same thing occurred, and he grew rich by selling his eggs. As he grew rich he grew greedy; and thinking to get at once all the gold the goose could give, he killed it and opened it only to find nothing

Moral (pouka): Greed often overreaches itself.

The Fox and the GoatBy an unlucky chance a Fox fell into a deep well from which he could not get out. A Goat passed shortly afterwards, and asked the Fox what he was doing down there. “Oh, have you not heard?” said the Fox; “there is going to be a great drought, so I jumped down here in order to be sure to have water by me. Why don’t you come down too?”

The Goat thought well of this advice, and jumped down into the well. But the Fox immediately jumped on her back, and by putting his foot on her long horns managed to jump up to the edge of the well. “Good-bye, friend,” said the Fox.

Moral (pouka): Never trust the advice of a person in dif-ficulties.

The Wind and the SunThe Wind and the Sun were disputing which was the stronger. Suddenly they saw a traveller coming down the road, and the Sun said: “I see a way to decide our dispute. Whichever of us can cause that traveller to take off his cloak shall be regarded as the stronger. You begin.” So the Sun retired behind a cloud, and the Wind began to blow as hard as it could upon the traveller. But the harder he blew the more closely did the traveller wrap his cloak round him, till at last the Wind had to give in despair.Then the Sun came out and shone in all his glory upon the traveller, who soon found it too hot to walk with his cloak on.

Moral (pouka): Kindness affects more than severity.

Рубрику уређује Весна Цуцић, професор математике

29

* Кад је ухватим за руке оне су јој меке као дормео јастук.* Кад је видим нешто ми прокључа у стомаку.* Ја стално добијем ноћне море у ноћ.* И то је један чуперак плави који у моју главу уђе.А ди је ваш?* Његов чуперак црни ми се умотао у глави и неће да изађе.* Пубертет сам добио у 5. разреду основне школе.* Ја када сам је угледао мени су се одмах почели да се врте неки лептирићи у стомаку. И да ме нешто сврби.* Порука песме „Марко Краљевић и вила“ је: Уради нешто лоше њему или неком ближњем њему па ћеш видети.* Марко је био плачљив, плашљив и борбен борац.* Особине Марка Краљевића: пун дуката, пун блага, пун пара.*Марко не прави разлику између сиротиње и богатиње.* Свако има жељу да буде нешто после школовања или нешколовања.* Кажу да школа није затвор а ми ни криви ни дужни добили осам година. * Спремамо се за малу матуру и сви смо у заблуди шта ћемо и како ћемо.* Плакали смо јер нисмо више са особом са којм смо провели зло и наопако.* Доста сам спортова тренирао али сам мањивао.* Спадам у шешир код оних људи који кад нешто смисле то и учине.* Једна од мојих врелина је доброта.* Тамо је оставио тек ожењену вереницу.* Почео је да плаче без престанка.* Ја сам по природи друштвени човек.* Почео је да плаче двадесетак минута.* Њена кожа је мекана као гумена бомбона.* Миона је школовала децу да не остану слепа до краја живота.* Кад је погледам у очи видим неку тужноћу.* Таван има два велика прозора са којих видим њиве и друге атмосфере.* Сунце осветљава звездане стазе по којима се шетамо.* Неочекивано смо чекали аутобус.

30

Nastavni;ki biseri* Летећеш напоље и уписаћу те у час. * Катерина, изађи пред табле. * Пишите следеће нотне. * Већ сам реко разредну да ти зове оца и матер. * Можелмо да скратимо? * С киме ћемо скратити?* Пишите те ваше иксове и оксове.

Без намере да било кога исмеје или увреди, материјал прикупила Милица Ђурић V1

Бисери из ђачких клупа

{TO NA UM, TO NA DRUM

Посетили смо и ове године предшколску установу „Пава Судаарски“ и предшколцима постављали разна питања. Ево шт су нам малишани одговарали.

Шта би волео/волела да будеш кад порастеш?

-Васпитачица.-Наставница географије.-Као Марион да спасавам свет.-Новинарица.

Који предмети те чекају кад кренеш у школу?

-Математика.-Српски и географију.-Неке.-Цртање.

Шта ћеш учити на хемији?

-Биљке и цвеће.-Да читам књиге.-Слова.

Штаа су падежи?

-То је презиме. -Нешто што ме мучи.-Јело.

Шта је троугао?

-Нешто округло.-Има овде једно, овде једно,овде једно, као кров од куће.

Шта се учи из анатомије?

-Коцка.-Планете.-То се учи у школи.-Поправљају се аути.

Ко је био Милан Обреновић?

-Велики краљ.-Дечак.-Ја видим Милана, тамо се игра и има покварене зубе.

Шта је низија?

-То је равно и пада киша.-То су планине и земља и сија сунце.

Шта су страни језици?

-То су Енглези.-То су Мађари.

Ко је био Никола Тесла?

-Наставник.-Бавио се школом и вртићима.-Неки човек. -Па ено га Никола, он мене удара цео дан.

Шта је Мона Лиза?

-Цвеће у саксији.-Инструмент.-Нека мама.-Жена поред дрвета.

Чиме се бави Новак Ђоковић?

-Игра тенис.-Јак музичар.-Он је певач.-Неки деда.

Разговор водиле: Дејна Станаћев VIII 1 и Ивана Тортоски VIII 1

КЕФАЛИЦЕ

Бисерчићи са тетирања за упис у школуБудући прваци одговорили на питање ШТА ЈЕ СУПРОТНО ОД ...

хладно - да идем код бака Љубице слободан - неслободан, може да се игра напоље, кад неидеш у вртић

добар - недобар, будеш неваљао

ШТА ЈЕ : мама - највећи род, кад даје да једемо, кад нас родисунце - кад идеш да се купаш, кад једемо сладоледчовек - живо биће које уме да хода, мој чика Јоцаживот - ако будеш мртав онда ниси жив, живот је кад са неким живиш

www.osjosifm

arinkovic.wordpress.com

Ана Марија Мате III3

Игор Скрофанов VII2

Николина Михајлов V2

Јован Шаргин III3

Марија Исаков III3

Валентина Јагарчев V1

Филип Станаћев III3

Александра Станковић VIII2

Марија Исаков III3

Одабир радова: Тијана Чолаков и Смиљана Радин