RAZGOVOR: MIHAILO MEDENICA, NOVINAR

Uvodna reč glavnog urednika

Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu 1997. u Francuskoj FIFAje u Bagdad poslala dva inspektora da ispitaju trojicučlanova iračke fudbalske reprezentacije koji su tri dana

proveli u zatvoru, gde ih je čekala tradicionalna falaka – bičevanje postopalima – nakon što su od Kazahstana izgubili utakmicu koja jetrebalo da ih odvede na to prvenstvo. Za neodlazak na prethodnoprvenstvo igrači su kažnjeni tako što su igrali betonskom loptom.Kreator ovih kazni bio je ludi sin Sadama Huseina, Udai, kom je tatadao da se malo igra s iračkim fudbalom.

Srećom po ove naše zgubidane u kopačkama, u Srbiji nepostoji falaka (zasada!). Ko zna šta bi bilo da onaj nesrećniKrstajić nije bio produkt bosanskog dila – Kokeza (Sarajevo)– Dodik (Banjaluka) – Vučić (Bugojno). Mada je ovaj posled-nji verovatno bio očajan što bar nešto od onih obećanih 10miliona evra nije mogao paradno i pompezno da udeli zakakav-takav uspeh u Moskvi.

Ovako, iz predsednikove frustracije proizašle su kojekakveneprimerene i nepredsedničke izjave i ponašanje koji su na

Srbiju bacili još jednu ružnu senku. Da čovek ume da ćuti, aćutanje je zlato, možda bi od tog njegovog zlatnog doba neštomoglo i da se desi.

Uglavnom, od Hrvata možemo da naučimo kako se stvara ineguje kult reprezentacije, nauštrb kulta ličnosti, što je uSrbiji, očito, najbitniji posao medija i pratećih podguznihmušica. Tužno mi je što ga je Kolinda nadigrala pokazujući,bar iz učtivosti, diplomatsku i ljudsku širinu izjavom da navi-ja za Novaka Đokovića. Ne smeta mi što je ovaj „naš“utišavao televizor i navijao za koga hoće, nego njegova potre-ba da tu privatnu stvar saopšti medijima, sve u nakaradnompoimanju slanja nekakvih poruka. Kome, Rusima? Pa ti istiRusi su danima vrteli zastavu Srbije s grbom koji se ne koristiveć osam godina. Njihovi zvaničnici su među prvima čestitaliizbor novog čoveka na čelu FS Kosova... I niko nije reagovao!Pogotovo ovaj navijač u obliku predsednika svih gađana.Možda i jeste problem u tome što je Vučić, kao mladić, odbavljenja nekim sportom izabrao da bude – navijač. Otuda iodbija, i ne pokušavši, da reši problem huligana koji uz pomoćpolitičara i menadžera srpski fudbal drže čvrsto u šapama.

Posledice: podizanje još jednog talasa mržnje, a građanimanabildovanim negativnim emocijama lakše se manipuliše iupravlja. U režimskim đubroidima su javne ličnosti koje sunavijale za Hrvatsku nazivane „psihopatama, izdajnicima iološem“. Među takve je svrstan i Novak Đoković, da bi ga istiti mediji, nakon što je osvojio Vimbldon, obasuli panegirici-ma, kao da ga nisu već zakovali za stub srama. Šta reći oRTS-u i „Crnom Bujketu“ i sramnom sečenju hrvatskehimne?!

Da li bi posle svega Aleksandru Vučiću zagrebački„Večernji list“ trebalo da oduzme titulu „lider regiona“ kojumu je dodelio 2014. godine? Da li je on zaista „faktor region-alne stabilnosti“, kako često voli da istakne? Ili ga treba pod-vesti pod ono što je svojevremeno i rekao Gor Vidal, američ-ki istoričar: „Patriotizam je poslednje utočište velikim lop-užama.“ Onaj najgori patriotizam – radikalski!

Najuspešniji srpski sportisti, vaterpolisti, trenutno su na EPu Barseloni. Predsednik ih nije ispratio niti obećao milione zauspeh. Oni su uspešni i bez njega i njegovih besmislenihobećanja.

Poruke, pouke i licemerje

ZAŠTO SE OBMANJUJEJAVNOST KAKO JE

VENECIJANSKA KOMISIJAPODRŽALA USTAVNE

AMANDMANE?

DA LI TREBA ŽURITI SAPRAVNO OBAVEZUJUĆIM SPORAZUMOM O KOSOVU I METOHIJI?

Kosovo po diktatuNemačke

IZLAZI SREDOM GODINA I BROJ 29 18. 7. 2018. CENA 50 dinara

KONCEPT NAPREDNJAČKE DRŽAVE – PRVO MUP I BIA, PA TEK ONDA ZDRAVSTVO I OBRAZOVANJE

Policija važnija od lekara i učitelja

Radim kao perač kola, živim kao novinar

Piše: Saša Radulović

Korpa za ustavneotpatke

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Uustavnoj reformi pravosuđa Ministarstvo pravde je sebidodelilo tapiju na svu pravničku pamet u Srbiji. Odrađujućidomaći zadatak koji je stigao iz Brisela, ne haje za gledišta

naših ustavnopravnih stručnjaka, sudija i tužilaca ili akademske zajed-nice. Ne obazire se mnogo pažnje ni na primedbe iz iste one EU kojatraži parcijalnu rekompoziciju Ustava. Sledi se logika po kojoj, kad senekome može, zašto da ne?

Ovim amandmanima, kako stvari stoje, Srbija neće dobiti sve oneustavne garancije koje, u sistemu vladavine prava, grade pravni okvirnezavisnosti sudske vlasti. Osim adekvatnihustavnih garancija, međutim, potrebne su sis-temske garancije sudske nezavisnosti i pravilaodgovornosti političke vlasti za stvaranje društva ukome sudstvo može da se iskaže kao nezavisno.Valjane ustavne garancije jesu pretpostavka zasistemske, tako da ni od njih, niti od odgov-ornosti političke vlasti neće biti ništa.

Farsa od javne rasprave

To je dobačaj resornog ministarstva pred-vođenog Nelom Kuburović, mladomvanstranačkom ministarkom, kojoj je „čast biti u timu Aleksandra Vučića“, a koja se„nada da će opravdati poverenje“. Razume se, predsednikovo a ne građana, kad je većsama ustavnopravna struka i nauka toliko nebitna. Kuburovićeva je jedan u nizu min-istara pravde što se pravu uče tokom mandata jer su izvučeni iz profesionalnih zabiti,gde nisu ostavili respektabilan trag (na tome se radi dugi niz godina), ali su zato vlas-nici ispraznih, nabildovanih biografija. Verovatno više niko ne može ni da se seti kadaje Srbija na ovoj poziciji imala dokazanog reprezenta struke, nauke i njenih tekovina,iskustva, intelekta i etike; ličnost kojoj jeste bila čast da ministruje, a sa čijim dignite-tom je nespojiva bila nada da će opravdati poverenje političkog patrona.

Evropski parlament je ustavne promene za pravosuđe zatražio 14. juna prošle godine. Urezoluciji stoji da „sudska nezavisnost nije sprovedena u delo, što sprečava sudije i tužioceda sprovode usvojene zakone“. Beograd je pozvan da Ustav i zakone „uskladi sa evropskimstandardima radi smanjenja političkog uticaja“ na izbor sudija i tužilaca, a i na bazu iz koje seregrutuju.

Lativši se tako ozbiljnog posla, koji je preduslov za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 23,Ministarstvo pravde je napravilo nacrt ustavnihamandmana i sprovelo fingiranu javnu raspravu,bezmalo hvaleći se da su do teksta amandmanadošli uz pomoć Džejmsa Hamiltona, bivšegčlana Venecijanske komisije (VK). Politička ijavna rasprava o bilo kom pravnom aktu, aposebno Ustavu, u zemljama koje drže do sebe,svojih stručnjaka i građana, ima smisao u tomeda se, kroz udruživanje znanja i pameti, dođe donajboljih rešenja za državu i društvo.

Nivo samodovoljnosti i bahatosti koji su u javnoj raspravi o „svojim“ amandmanimademonstrirali predstavnici Ministarstva samerljiv je sa osionošću kojom je, podministarkom Snežanom Malović, u reformi pravosuđa 2008/10. sprovedenmasovni progon sudija i tužilaca, što je iz budžeta odnelo blizu milijardu i po dinara samo zaodštetu sudija i tužilaca koji su neustavno i nezakonito bili izgubili radna mesta. Ozbiljnije seu negdašnjim mesnim zajednicama debatovalo o samodoprinosu za uvođenje struje nego sadao kapitalnoj reformi Ustava.

Kada se pokazalo da je samo, eto, izvršnoj vlasti, oličenoj u Kuburovićkinom ministarstvu,stalo do nezavisnosti sudija i tužilaca, farsičnu i nedostojnu javnu raspravu napustili suDruštvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca Srbije, druga cehovska udruženja, pojedinipredstavnici civilnog društva... Nemali kapacitet akademske zajednice, kompetentne i poz-vane da učestvuje u kreiranju nezavisnosti pravosuđa, korišćen je selektivno, pa su na nivouglasova vapijućih u pustinji ostali predlozi najboljih konstitucionalista današnjice.

Tako je, primera radi, ignorisan dokument koji su još 2014. sačinili prof. dr Irena Pejić, prof.dr Vladan Petrov, prof. dr Darko Simović i prof. dr Slobodan Orlović, članovi Radne grupe u

okviru Komisije za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa. Analizirali su Ustaviz 2006, o čijim su manama (od pravničke nepismenosti ustavopisaca do stavljanja u Ustavodredaba kojima je mesto u zakonima) govorili i VK i naša ustavnopravna nauka. Ova anal-

iza nije postala sastavni deo ozbiljne državne platforme za reformu Ustava,kako je pledirala Radna grupa, a reforma pravosuđa kao da je završila

u korpi za otpatke Ministarstva pravde. Kako i ne bi kad, primerice, nalaze da su stavovi 3 i 4 člana 4

Ustava Srbije „sporni i nesaglasni jedan sa drugim“ – odnoszakonodavne, izvršne i sudske vlasti zasniva se na ravnoteži i

međusobnoj kontroli, a sudska vlast je nezavisna! – pa predlažuda iz protivrečne norme bude izbrisana sudska vlast zato što je neza-

visna. Ili kad kažu da, ako već ministar pravde, „čiji je politički uti-caj sasvim jasan“, mora da bude član Visokog saveta sudstva (VSS),onda bi „njegovo učešće u radu VSS-a trebalo modifikovati tako da on

bude član ’ograničenog kapaciteta’“. Ministar ne bi imao pravoodlučivanja „u stvarima koje se odnose na premeštaj sudija i izri-

canje disciplinskih mera“, a mogao bi da debatuje o budžetskimpitanjima (radi „obezbeđivanja ravnoteže između potreba sud-stva i ukupnih finansija koje Vlada predlaže parlamentu“).

Tajna lošeg prevoda

Zahteve Društva sudija Srbije, Udruženja tužilaca Srbije(činovnici Ministarstva nazvali su ih „centralnim komite-tom“) i drugih da ustavni amandmani budu pisani iznova,jer predlog Ministarstva sužava aktuelni nivo nezavisnosti

pravosuđa, odbijeni su. Ministarstvo pravde je na simbolič-ki petak 13. (april 2018) prosledilo VK svoj, suštinskinekorigovan nacrt ustavnih promena. Komisija je 22. junadonela mišljenje o kvalitetu amandmana, ali je o tommišljenju svoje mišljenje najpre obznanila ministarkaKuburović: „Mogu da konstatujem da je Ministarstvopravde zadovoljno usvojenim mišljenjem, što pokazuje

da smo bili na dobrom putu kada smo poslali predloge amand-mana. Veliki deo primedbi VK odnosi se na neke nejasnoće u samom

prevodu teksta.“ Njene reči impliciraju da su nam sudije, tužioci, NVO i akademska

zajednica možda u potpunosti lišeni svih znanja o ustavnoj materiji, te da sumesecima uzbunjivali javnost iz puke obesti, čim je VK spočitala samo nepro-

fesionalni prevod Nacrta izmene Ustava Srbije! Posle tri dana, međutim,Kancelarija Saveta Evrope objavljuje dokument sa nekolicinom od mnoštvaprimedbi VK. Premda civilizovanost i demokratičnost supsumiraju uvažavanje

reprezenata svoje zemlje, nemoguće je ne videti da ministarka Kuburović,citiranom izjavom i rečima da je VK „podržala ustavne amandmane“,

demonstrira zavidan nivo nepoštovanja ne samo pravosudnih poslenikaveć i države, njenih institucija, građana, ukupne javnosti i same VK kaošrafa u mehanizmu EU.

VK u zaključku tipski pozdravlja napore Vlade u potrazi za težnjamada se Srbija razvija kao moderna demokratija i konstatuje da

„uprkos tome postoje brojna otvorena pitanja koja bi tre-balo rešiti kako bi važan proces izmene Ustava bio adekvatno izrađen“.

Nije, dakle, reč o „nejasnoćama u prevodu“, već o nepodobnim rešenjima koja se tiču nezav-isnog pravosuđa. Onim nepodobnim rešenjima na koja sve vreme ukazuju naše sudije, tužio-ci i ostali, računajući i pojedine medije.

VK između ostalog zamera na sastavu Visokog saveta sudstva (VSS) i ulozi parlamenta unjegovom izboru jer nije obezbeđen „pluralizam unutar VSS-a“, pa traži da se nađe „drugači-je rešenje“. Nedopustiv je i enormni upliv parlamenta kod izbora Državnog veća tužilaca(DVT) jer od 11 članova poslanici biraju čak sedam, „što daje razloge za zabrinutost“. Kršese evropski standardi odredbom da se VSS raspušta ako za 30 dana ne donese određene odluke(„zastoj u procesu odlučivanja potencijalno može biti izazvan od strane članova koje jeNarodna skupština izabrala“). Ista vrsta prestupa je kod razrešenja sudija i tužilaca zbog„nestručnosti“, a posebna mana je potpuno izostavljanje disciplinske odgovornosti sudija itužilaca. VK piše da „upotrebu nejasne terminologije, kao što je 'nestručnost' koja nije pre-cizirana, treba izbeći“. Prihvatljivo je da vrhovnog tužioca bira parlament, ali se mora menjati

2 POLITIKA

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom Godina prva, broj 29 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 18. jul 2018.

DA LI JE I ZAŠTO MINISTARKA PRAVDE NELA KUBUROVIĆ OBMANULA JAVNOST TVRDNJOM DA JE VENECIJANSKA

Korpa za ustavne

Nastavlja se igra neravaizmeđu vlasti i pravosuđa.Nikakvi su izgledi da vlastodustane od amandmana koji su neprihvatljivipravosuđu i EU

rešenje za sve druge javne tužioce jer ne smeju da budu u bilo kakvoj vezi sa parlamentom.„Pored toga, i ostala rešenja iz Nacrta moraju biti preispitana i izmenjena na način kako jepreporučeno u ovom mišljenju“, piše u stavu 93 odluke VK.

Komisija izlazi van okvira amandmana, zbog člana 4 Ustava Srbije, koji kaže da je podelavlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku zasnovana na njihovoj „ravnoteži i međusobnoj kon-troli“. To kod VK „izaziva zabrinutost“ jer „reč ’kontrola’ može da izazove sumnje utumačenje uloge ostalih grana vlasti, naročito izvršne, prema sudovima i dovede do 'političke'kontrole nad sudstvom“. Izlaz je, prema VK, brisanje „međusobne kontrole“ i nalaženjeprimerenog pojma. Za utehu amandmanopiscima ostaje ona analiza četvoro naših profesora- mogu da se posluže njihovim rešenjima.

Kapacitet za ignorisanje

Tako je u vodu pala i vizija šefa države Aleksandra Vučića od 22. maja: „Evo, za mesecdana dobićemo od VK ili odobrenje ili da jednu stavku samo promenimo. Sve ostalo ćebiti u redu, i reći će: 'Okej je, dobro ste to napravili, to su velike promene nabolje uSrbiji'.“ Štaviše, VK je u uvodu naglasila da Hamilton „nije učestvovao u izradi“ amand-mana, nego je pomogao dajući informacije o evropskim standardima nezavisnog sudstvai sugerisao šta da Ministarstvo čini sa amandmanima koje je samo osmislilo.

Nastavlja se igra nerava između vlasti i pravosuđa. Nikakvi su izgledi da vlast odustaneod amandmana koji su neprihvatljivi pravosuđu i EU. Ništa neće promeniti ni to što je BiroKonsultativnog veća evropskih sudija (telo SE) zaključio, u najkraćem, da tušta i tmaamandmanskih rešenja o organizaciji sudske vlasti krše standarde SE. Isto je učinio BiroKonsultativnog veća evropskih tužila-ca. Oni doslovno traže brisanje amand-mana vezanog za izbor i razrešenje petčlanova Visokog saveta tužilaca(VST), Vrhovnog javnog tužiocaSrbije i javnih tužilaca („To treba dabude suštinski ponovo napisano“).Pišu da u VST „bar mala većina“moraju da budu tužioci, ostali da supravnici, predstavnici akademskogsveta i civilnog društva, „dok ostajesamo jedan član iz izvršne vlasti“...

Vlastima se zasad ne smanjujekapacitet za ignorisanje. Znaju da niza onu štetočinsku reformu pravosuđaod pre osam godina niko nije snosio ni simbolične posledice, da su svi akteri i dan-danaslepo uhlebljeni u državnim strukturama. Takođe znaju da se slično ponašaju, pa ipakopstaju, i vlasti u Gruziji, Jermeniji, Moldaviji, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Kirgistanu,Poljskoj, Albaniji, Ukrajini, Bugarskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, BiH, Slovačkoj iliRumuniji. Zato je iluzija da su aktuelni funkcioneri izvukli pouke iz kontinuirane reformepravosuđa koja traje duže od decenije, da će dići ruke od političkog upravljanja pravo-suđem i prihvatiti ponovljene pozive struke da zajedno krenu iz početka.

Uz to, previše je signala koji ukazuju na ustavne promene vezane za KiM, politički sis-tem, broj poslanika u parlamentu... „Šta god da uradimo, moramo da idemo na referen-dum. Kako god da menjamo i na bilo koji način, kakve god ustavne promene da donosi-mo, moramo da idemo na referendum“, rekao je 8. jula predsednik Srbije govoreći o tomeda „trenutno nema nikakav predlog za trajno rešenje“ problema između Beograda iPrištine. Pravno obavezujući sporazum sa Prištinom je uslov za ulazak u EU (u čijemUstavu piše da poštuje teritorijalni integritet svojih članica) i moguće je da nije zgoregimati politički još zauzdanije pravosuđe nego što je to sad i ovde. Ovo viđenje ima osno-va, tim više što je VK pre 12 godina konstatovala da „suštinska autonomija uopšte nijezajamčena“ važećim Ustavom Srbije.

Ustavni akt našeg severnog suseda počinje rečima „Bože, blagoslovi Mađare!“, a u pre-ambuli stoji i da „verujemo da nam je, nakon decenija 20. veka koji je doveo do moralnogposrnuća, potrebna duhovna i duševna obnova“. Tako to biva u zemljama koje osim usta-va imaju izgrađenu ustavnu kulturu, ne prate slepo standarde briselskih birokrata, većslede dokazane evropske i nacionalne ustavne vrednosti.

Za to se zalažu bojni naši ustavoznalci. Ali kabadahijski odnos prema ustavnoj reformipravosuđa, međutim, podseća na vreme u kome je čika Jova Zmaj spevao „Ustavno-uspa-vanu pesmu”, sa podnaslovom: „Peva se – ne pevala se – u Beogradu“. Tako Zmaj piše i:„Buji, paji, čedo drago, Srbijice mala,/ dosta si se naznojila, dosta naigrala./K’o potočićtiho šušti Dunav, Drina, Sava,/ samo tiho, samo tiho, naše čedo spava!“

Možda ne spava, već je hotimično hipnotisano psihopatološkim rijalitijima i grobljan-skim novinarstvom, surovom borbom za preživljavanje i kadrovskim ringišpilom navisokom nivou koji donosi dobro samo onima koji se stalno vrte u krug.

3Iluzija je da je aktuelna vlast izvukla pouke iz kontinuirane reforme

pravosuđa koja traje duže od decenije, da će dići ruke od političkog upravljanja pravosuđem i prihvatiti ponovljene pozive strukeda zajedno krenu iz početka Beogradski glas, 18. jul 2018.

Evropski parlament jeustavne promene za ravosuđe zatražio 14. junaprošle godine. U rezolucijistoji da „sudska nezavisnostnije sprovedena u delo, štosprečava sudije i tužioce dasprovode usvojene zakone“

KOMISIJA PODRŽALA USTAVNE AMANDMANE?

otpatke

(nastavak na sledećoj strani)

MIHAILO MEDENICA, NOVINAR

Radim kaoperač kola,živim kaonovinar

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: Privatna arhiva

Ne znam otkud toliko čuđenje što radim u auto-perionici jer mnogo drugihljudi, boljih ljudi od mene, radi dodatne poslove da bi u ova nesrećna vre-mena skrpilo kraj s krajem. Nije nikakva grehota niti izuzetak to što radim

gde radim jer to je moj posao trenutno, dok će novinarstvo biti moj poziv doveka.Njega doživljavam pozivom i posvećeništvom, tako da nije važno šta radite dabiste pregurali mesec dok god je reč o poštenom poslu. Radim kao perač automo-bila, ali živim kao novinar i za novinarstvo, kaže za „Beogradski glas“ MihailoMedenica, jedan od najboljih srpskih novinara reportera, koji poslednjih meseci,osim što piše za „Nedeljnik“ i svoj blog „Dva u jedan“, pere kola u jednoj beograd-skoj auto-perionici.

Otkud vi na tom poslu, iz protesta ili iz nevolje?Ne, nisam se u auto-perionici našao ni iz kakvog prkosa. Smatram da nema

mesta za njega danas. Preveliki je luksuz biti prkosan i bataliti novinarstvo, valjase i mora ostati u njemu kako bismo učinili sve da naša namučena i divna Srbijaisplovi iz vihornih vremena i ovog mraka u koji ju je aktuelna vlast uvukla. Dakle,u perače nisam otišao iz prkosa, ali ću prkosno pisati uvek, a tu sam gde sam jerse trenutno redakcije nešto i ne otimaju o mene (smeh), a da molim, kukam i pris-tajem na trule kompromise kako bih se negde uglavio na platu i zdravstveno osig-uranje i simulirao novinarstvo, ne pada mi na pamet. Pošteno radim pošten posao,poslednja četiri meseca u perionici, a pre toga sam radio noćnu smenu u traficidok, nažalost, nije zatvorena. Paralelno pišem, ne zaviseći ni od čijeg hira,milosti, želja i sugestija.

Zna li vaš poslodavac koga je zaposlio i da li je svestan da bi mogao da sereklamira i kaže „dođite da kod mene operete kola, imaćete čast da vam ihopere Mihailo Medenica, trenutno jedan od najboljih novinara u Srbiji“?

Moj poslodavac, gospodin Gudalović, zna čime se bavim, no zamolio sam da tone potenciramo jer nema potrebe za tim. Čovek mi je dao posao i zahvalan sam muna tome. Jedan sam od perača, ni po čemu privilegovaniji od drugih, jer i ne trebada budem, a da me „reklamira“, nema nikakve potrebe za tim. Vama hvala od srcana velikoj ali preteranoj pohvali, bez lažne skromnosti – daleko sam ja od jednogod najboljih novinara u Srbiji. Ja sebe ne doživljavam tako. Kada pišem, trudim seda pišem iz duše i srca, bez kalkulacije da li će mi to naškoditi ili doneti dobra. Baškao i kada perem automobile – trudim se da to učinim najbolje, kao da ih pereMeda, relativno novi momak u perionici kojim su mušterije zadovoljne, i to mi ješto se tog dela priče tiče sasvim dovoljno.

Šta kažu mušterije kada vas prepoznaju?Više se viđam sa automobilima nego sa mušterijama, ali kada se to dogodi,

najpre budu zbunjeni, nisu sigurni da li sam to ja, stidljivo pitaju, odgovorim dajesam i nastavim sa poslom, izvinjavajući se što nemam više vremena za razgovorjer posao čeka. Nedavno mi je jedan momčić onako sažaljivo rekao: „GospodineMedenica, nisko ste pali“, na šta sam se slatko nasmejao, shvatajući da nije mislioništa loše i objasnio mu da čovek nisko padne ako moralno, ljudski i karakternoposrne, a ne ako se dohvati sunđera, kofe i creva.

RAZGOVOR

(nastavak sa prethodne strane)

Kako su na ovaj posao reagovale vaše kolege i porodica?Normalno, jer nema potrebe za drugačijom reakcijom. Ko

me poznaje, zna da prezirem patetiku, sažaljevanje i sličnenepotrepštine, jer nisam na ulici, ne prosim, radim svojposao i živim za svoj poziv. Naravno da bih bio srećniji uredakciji, ali do nekih boljih vremena nisam nesrećan ni uauto-perionici. Situacija je takva da nevolje pritiskaju sa svihstrana, a kako mi je porodica svetinja, sigurno neću dozvoli-ti da trpi već ću raditi svaki pošten posao koji mi se ponudi.

Može li novinar da se ukalupi u radno vreme odosam sati?

Novinar može da se ukalupi u sve. Zbog toga i jeste nov-inar. Ne bih mogao da radim neki kancelarijski birokratskiposao, da otaljavam sate do kraja radnog vremena, ali ovajsasvim lagano radim jer koliko je fizički težak, tolikorastereti mozak na neko vreme. Veoma prija i druženje i rads ljudima koji se ne opterećuju time da sam novinar već nji-hov kolega, pa razgovaramo o neobaveznim, bezazlenim itako umirujućim temama, dalekim od svakodnevne čamotin-je u kojoj živimo. Nekako nam je svima ta perionica izgledazbeg od onoga pre i posle nje.

Ne zavisim ni od čijeg hira ili milosti

Za novinara je svako mesto nazemaljskoj kugli mesto gde može da se radii prati život. U perionici srećete puno ljudi,šta se tamo može saznati o njima i inspirišeli vas ona da nešto i napišete?

Rekoh, više viđam automobile nego ljude,ali po onome što viđam još mi je jasnije onošto sam znao i pre dolaska u auto-perionicu, ato je da ko ima – ne zna koliko ima. Mnogo jetu bahatih i osionih skorojevića koji smatrajuda su vas kupili time što plaćaju da im opereteautomobil, dok, s druge strane, oni obični,skromni ljudi predstavljaju istinski odmor ikrepkost za dušu jer u radniku ne gledajuličnog roba, već čoveka koji se trudi da ispoš-tuje njihovu potrebu, a oni njegov trud. Ainspiracije za pisanje je toliko van perionice,da mi ona dođe kao lična perionica mozga tokom tih osamsati smene.

Da li osim „Nedeljnika“ i vašeg bloga pišete još negde?Reportaže i kolumne redovno pišem za moj „Nedeljnik“, u

kojem sam spoljni saradnik od prvog broja i zaista ga smatramdrugom kućom jer ga čine ljudi koje izuzetno volim i poštujem.U njemu nikada nisam imao nikakvih ograničenja niti sputa-vanja da napišem šta želim i na tome sam beskrajno zahvalan.Pišem i za svoj blog „Dva u jedan“ kao i za neke portale iz CrneGore i Republike Srpske. Za njih pišem prijateljski jer se boreza ono u šta svim srcem verujem i živim, a to je srpstvo.

Da li objavljivanje na internetu, odnosno blogu, možeda dopre do ljudi i bude zamena za štampani tekst?

Priznajem, nevoljno sam se pre nekoliko godina upustio utu blogersku avanturu jer sam dete štampanih medija i zamene su novine – novine, papir u ruci. No, internet je zaistačudo. Medij neslućene moći, širine i mogućnosti da utrenutku odreagujete na neku vest, a da to u najkraćemmogućem roku stigne do velikog broja čitalaca. Zaista samsrećan što je blog „Dva u jedan“ prerastao mene i postao jed-nako moj glas koliko i glas onih kojima se obraćam.

Zamišljen je tako da ga ljudi dožive kao svoj jer on to i jeste.

Da li bi i jedne novine u Srbiji objavile tekstove kojepišete na tom blogu?

Mislim da ne bi. Možda i grešim, ali upravo zbog toga ipostoji taj blog – da ne zavisim ni od čijeg hira, milosti, željeili volje. Pišem kad god me naljuti nešto što se čini državi inarodu, krajnje lično i bez kalkulacija, a to ipak internetmnogo bolje trpi nego novine. U „Nedeljniku“, zatim na saj-tovima za koje prijateljski pišem, kao i u mom podgoričkom„Danu“, imam apsolutnu slobodu, ali na blogu imam prosto-ra da na dešavanja reagujem srcem, u trenu, i u tome je nje-gova prednost i snaga.

Kako doživljavate i ocenjujete novinarstvo u Srbiji danas?Neću reći ništa novo ako kažem da novinarstvo postoji još

samo u tragovima, no, nije to karakteristika samo ovih vre-mena. Malo kad je i bilo slobodnih medija, ali je evidentno

bilo mnogo više slobodnih novinara, aoni automatski i medij čine slobodnim.Nažalost, strah se uvukao pod kožu ljudi.Neka bezrazložna strepnja da se zaradstava i principa ne ostane bez, realno,toliko malo toga, na šta su novinari danasprisiljeni da pristaju kao nadoknadu zaintegritet, da me to zaista ponekad plaši.Strah me je da ukoliko se ne trgnemo kaoesnaf, ne počnemo konačno da iza svojihreči stojimo imenom i prezimenom, a nepukim potpisom – stideće nas se gen-eracije novinara koje će doći za nama, ibiti, verujem, daleko kuražnije od nas.Ne mislim da je novinarstvu kraj, aliubeđen sam da smo prešli liniju koja

novinarstvo izjednačava sa propagandom, nečim nakarad-nim, što nema nikakve veze sa onim nasušnim, a to je da smomi glas naroda i da smo tu isključivo i jedino zbog njega.

Novinarstvo postalo propaganda

Mnogo pišete na ćirilici, iz vaših tekstova oseća se veli-ki patriotizam koji je danas u srpskom novinarstvuveoma klimav jer je ljubav prema državi izjednačena sahvaljenjem onih koji njome vladaju. Ali može li se višeočekivati od novinara koji uglavnom nemaju svoje ja,svoju ličnost i slobodu?

Ćirilicu volim. Iskreno volim to divno i savršeno pismo, alijednako koristim i latinicu, verujući da se ljubav premaotadžbini i narodu ne krije u pismu kojim pišete već u onomešta pišete. Nažalost, potpuno ste u pravu da je trenutno u veći-ni medija rodoljublje na silu izjednačeno s ljubavlju premavlasti, odnosno patološkim strahom od vlasti. Međutim, to ćese upravo toj vlasti olupati o glavu jer narod se neće i ne možedoveka plašiti i strahovati od svoje reči, misli, senke... A da lise može više očekivati od novinara? Može i ima ih. Ne pre-više, ali ih ima. A ostalima što se greškom nazivaju novinarimane treba previše pridavati pažnje i gubiti živce zbog njih. Za

4 POLITIKABeogradski glas, 18. jul 2018.

Radim kao perač kola, živim kaoMIHAILO MEDENICA, NOVINAR

Ljubav prema otadžbini i narodu ne krije se u pismukojim pišete već u onome šta pišete

Inspiracije za pisanje je toliko vanperionice, da mi ona dođe kao ličnaperionica mozga tokom tih osam satismene

RAZGOVOR

Orden Puškina nije nagrada nego blagoslov

Nedavno ste od Udruženja pisaca Moskve dobili Orden Puškina. Kako ste doživeli tu nagradu, to je ipaknagrada od pisaca i šta vam znači pisac čije ime nosi?Orden velikog Puškina je za mene bio apsolutno iznenađenje i doživeo sam ga ne kao nagradu već kaoblagoslov. Zato što sam rusofil, mada ne volim previše tu reč jer zvuči rogobatno, kao dijagnoza itrenutni hir, a ja Rusiju volim ne na mah, ne danas zato što je to popularno, već čisto i bez zadrške. Zbognjene beskrajne duhovnosti, vere, ljubavi, širine duše i veličine srca ruskog naroda koji je uvek bio tu zanas, bratski, baš kao i mi za njih. Orden Puškina je jedan od najvećih blagoslova za mene, potvrda da toskromno što činim kroz svoju „reč i delo“ – kako je i formulisano obrazloženje – zaista nešto znači ibeskrajno sam srećan zbog toga. Što se velikog Puškina tiče, njegovi stihovi su, između ostalog, činili tubajkovitu stazu koja me je svojevremeno odvela put studija književnosti. Srpski i ruski pisci su najvećeblago čovečanstva što se mene tiče, tako da je znamenje sa imenom i likom Aleksandra Puškina mnogoviše od znamenja, to je potvrda onog u šta iskreno verujem i što sam doživeo nebrojeno puta – nepro-lazne i bespogovorne ljubavi dva velika naroda, srpskog i ruskog.

5Beogradski glas, 18. jul 2018.

Nije nikakva grehota niti izuzetak to što radim gde radim jer to je moj posaotrenutno, dok će novinarstvo biti moj poziv doveka. Njega doživljavam pozivom iposvećeništvom, tako da nije važno šta radite da biste pregurali mesec dok god jereč o poštenom poslu

njih je novinarstvo posao, trenutna„moć“ i strogoća koju treniraju, ali totrenutno ima svoj vek trajanja. Nazoviteme budalom i naivnim, ali još verujemu svetost ovog poziva i na sreću ima jošposvećenika u njemu. Ne mnogo, alidovoljno da ga sačuvaju za neke boljedane i neke daleko bolje od nas.

Kada će, po vašem mišljenju, bitibolje vreme za srpsko novinarstvo ikada ćete vi moći da mu se potpunovratite?

Ja iz novinarstva nisam izašao da bihmu se vraćao jer, ponavljam, onoje za mene poziv, a sve drugoposao koji se egzistencije radimora raditi. Kada ću mu se vrati-ti kroz rad u redakciji, ne znam, ai ne hitam. Volim redakciju, alismatram da je redakcija za nov-inara i pusta poljana dok god imašta da kaže, napiše, saopšti... nijevažno odakle to čini.

Prvi ste išli na Košare poslepovlačenja naših vojnika sa tekaraule. Je li to bila potrebaMedenice čoveka ili Medenice nov-inara ili to i ne može da se razdvoji?

Što se presvetih Košara tiče, naProkletije je išao Mihailo Medenica,čovek koji se još '99. zavetovao da ćeotići gore ne želeći da se zaboravi pričao herojskoj borbi naše dece, jer suKošare, uz Paštrik, najtežu i najčasnijubitku, izvojevala neustrašiva deca,momci na odsluženju vojnog roka,starešine tek nešto starije od njih i nikaddovoljno opevani ruski dobrovoljci. Nemogu se zaista u tom slučaju, kao i u jošnekoliko sličnih, odvojiti čovek i nov-inar, jer novinar je čovek, a ne tek pukotrčkaralo za banalnom senzacijom.Košare su bile moj zavet, baš kao iKruma i svaka reportaža sa presvetogKosova i Metohije. To su teme koje sepišu srcem, što nije ni fraza ni floskula,i dok mogu, pisaću o tome bez zastan-ka. Za mene je Kosovo i Metohijakolevka i grob Srbije, mesto gde serađamo i vaskrsavamo i dužnost jesvakog od nas da pišemo o tim vekovi-ma prošlim, tako jasno i blagoslovenosabranim na jednom mestu, zaradbudućih vekova čitave Srbije

Gotovo svakodnevno građani Srbije zatrpani su porukama vlasti kako jeKosovo izgubljeno, kako ga je izgubila prethodna vlast, kako se nemožemo mnogo nadati, kako je jako teško u pregovorima, a sa druge

strane kako treba požuriti sa pregovorima, kako su pritisci veliki. Ova nelogičnapriča plasira se narodu kao da vlast pokušava da ga „skuva kao žabu“ i pripremaza nešto. Pri tome, niko ne zna o čemu se pregovara, šta je naša platforma pre-govora, niti se zna ko nas pritiska i čime nas pritiskaju. Nadam se da grešim, aliizgleda kao da vlast pokušava da pripremi građane na nešto na šta se većobavezala: priznanje kvazidržave Kosovo koja bi da postane deo Albanije.

Sa strane međunarodne zajednice, glavnu ulogu u pregovorima imaNemačka, koja svoju spoljnu politiku vodi pod plaštom EU i koja pokuša-va što pre da dođe do pravno obavezujućeg sporazuma. Nemačka seozbiljno investirala u Balkan jeftine radne snage i glavni je politički igračna celom Balkanu, uključujući i Kosovo i Metohiju. Nemačka ima interesda konsoliduje ceo balkanski prostor pre svega oslanjajući se na svoje tradi-cionalne saveznike iz dva svetska rata. SAD i Velika Britanija su priličnopasivne u ovom trenutku, zaokupljene više sve očiglednijim geopolitičkimzatezanjima između sebe i Nemačke i krnje EU koju Nemačka predvodi.

Da li Srbija zaista treba da žuri? U svojojizjavi Fonetu Zoran Ivošević, bivši sudijaVrhovnog suda, kazao je: „Treba biti mudriji isačekati bolje vreme jer kako se sada nudi da sereši pitanje Kosova i Metohije, to je za svagda.“Geopolitička slika sveta se menja. Srbija jeprespavala pad Berlinskog zida i platila ogrom-nu cenu za to. Ne bismo smeli prespavati i ovupromenu. Svet je danas obeležen novim kon-fliktom među zapadnim silama: SAD i VelikeBritanije sa jedne i Nemačke i krnje EU sadruge strane.

I zaista: o čemu pregovara predsednik Srbije,na osnovu kojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja i šta mu je cilj? Građanibukvalno ništa ne znaju o tome. Pitanje Kosova i Metohije rešava se jed-nom – za generacije. Da bi zaštitila svoje legitimne interese na Kosovu iMetohiji, Srbija bi pre svega sebi morala da dâ odgovor na tri suštinskapitanja.

Prvo pitanje je: Koje interese branimo, šta hoćemo da postignemo io čemu pregovaramo? U prevodu: platforma. Stvari saznamo tek kadase objavi šta je sve naša vlada dala, od članstva Kosova uMeđunarodnom olimpijskom komitetu do telefonskog pozivnog broja.A šta je Srbija dobila?

Kao osnov svih razgovora o budućnosti Kosova i Metohije Srbija bimorala da otvori sledeća pitanja: popis imovine i zaštite imovinskih pravakako fizičkih lica tako i svih pravnih lica i Crkve; nadležnost Beogradanad srpskim spomencima kulture na Kosovu; suštinska autonomija, neZSO, kao garant ostanka i opstanka Srba i drugih nealbanaca na Kosovui Metohiji; zaštita svih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca naKosovu; ukidanje svih ekonomskih barijera između Kosova i ostatkaSrbije i izgradnja jedinstvenog ekonomskog prostora.

Ove interese sve druge zemlje mogu da razumeju. „Kosovo je srceSrbije“ niko ne razume jer emocije nisu predmet pregovora. Protiv ovihpregovaračkih principa zasnovanih na interesima Srbije prilikom rešavan-ja pitanja Kosova niko, pa ni zemlje Zapada, ne može da ima nijedanargument. Jer reč je o nespornim, civilizacijskim vrednostima na kojimasu i njihove zemlje zasnovane.

U najmanju ruku je čudno da se Vlada nije setila da postavi pitanjenadležnosti nad srpskom kulturnom baštinom, našim crkvama, manastir-ima, spomenicima kulture, da popiše imovinu na KiM i postavi pitanjeimovine pravnih i fizičkih lica pre nego što je potpisivala ove sporazume.Recimo, pre sporazuma o telefonskom pozivnom broju ili energetici.Zašto se na njih pristalo pre nego što je rešeno pitanje kulturne baštine?Jer vreme za rešenje tih pitanja bilo je tada, a ne sada kada su sporazumiveć potpisani. Tome vas uči zdrava logika i sve uspešne tehnike prego-varanja za koje je iko ikada čuo. Da smo rešili pitanje nadležnosti nadnašim spomenicima kulture, članstvo Kosova u Unesku nas i ne bipogađalo. Zašto bi nama bio problem da albanske kulturne spomenike naKosovu štiti neka kosovska kulturna institucija?

Kako sada stvari stoje, Srbija izgleda radi ono što joj kaže Nemačka unadi da će je Nemačka uvesti u krnju Evropsku uniju. Građanima se pro-daje slika blagostanja koje ih čeka čim zatvorimo sva poglavlja u pristu-panju nemačkoj EU. Ovako bi se kratko mogla opisati politika VladeRepublike Srbije i predsednika Srbije.

Drugo pitanje je: Da li je na Kosovu i Metohiji za Srbiju zaista sveizgubljeno? Kratak odgovor je: daleko od toga.

Teritorija Kosova i Metohije je pravno postala deo države Srbije nakon

Balkanskih ratova. Međunarodnim ugovorom. Kraljevina Jugoslavija jeizmeđu dva rata naseljavala Kosovo i Metohiju. Između ostalih, i mojdeda je sa porodicom dvadesetih godina prošlog veka iz Crne Gore došaou opštinu Dečane. Tamo mi se i rodio otac. Nakon Drugog svetskog ratanova vlast nije dozvolila povratak naših ljudi na Kosovo. Za vreme soci-jalističke Jugoslavije demografska slika se značajno promenila, što kaorezultat iseljavanja Srba i drugih nealbanaca, što kao rezultat izuzetnovisokog nataliteta Albanaca. Tokom ratova 90-ih naša država se na KiMnije ponašala kao država. To što je OVK činio zločine nad Srbima na KiMnije opravdanje da država Srbija prikriva i štiti ubistva i zločine nad alban-skim civilnim stanovništvom i da razne službe šalju kriminalce dapljačkaju i zastrašuju. Država ne može da štiti, kažnjava i presuđuje ponacionalnom ključu – jer onda nije država.

Takvim ponašanjem država Srbija je dala izgovor svima koji imajuinterese suprotne interesima Srbije da ukinu nadležnost države Srbije nadteritorijom Kosova i Metohije. KiM je pravno prestalo da bude deopravno-političkog sistema države Srbije od izgubljenog rata,Kumanovskog sporazuma i kapitulacije Srbije 1999. godine. Nadležnostnad KiM prešla je na Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na osnovuRezolucije 1244. To je takođe međunarodni ugovor koji su zajedno pisalezapadne sile i Rusija. Promenjeno je i ime, tako da je od Kosovo iMetohija ostalo samo Kosovo. Po tom novom međunarodnom ugovoru,jasno je da Kosovom ne upravlja država Srbija i njene institucije i da naKosovu ne važe zakoni Srbije. Ta rezolucija, međutim, ne kaže da jeKosovo nezavisna država ili da će to postati. To su velike sile ostavile zasvoja dalja međusobna natezanja.

Osim Zapada, u poslednje vreme uglavnom Nemačke (SAD i VelikaBritanija su se gotovo potpuno ućutale po ovom pitanju), koji forsirapravljenje nezavisne države od Kosova, interesantna je diplomatskapozicija Rusije zbog strateških veza koje je uspostavila s Nemačkom.Rusija je zajedno sa Zapadom kreirala Rezoluciju 1244. Rusija se naprimer Kosova pozvala kada je anektirala Krim. Rusi čine preko 90odsto građana Krima, isto kao što danas, nakon etničkog čišćenja iz2004. godine, Albanci čine preko 90 odsto građana Kosova. Činjenicaje da je Krim bio ruski ida ga je Hruščov 50-ihgodina prošlog vekakomunističkim dekretompreneo Ukrajini. Ali jetakođe činjenica da jeRusija priznala svepostsovjetske republike unjihovim tadašnjim grani-cama. Jedino pravno opravdanje aneksije Krima je protivpravnipresedan koji je Zapad napravio na Kosovu. Uz saglasnost Rusije kojase nije protivila Rezoluciji 1244.

Kosovo može zvanično i pravno postati međunarodno priznata nezav-isna država ili novom odlukom Saveta bezbednosti ili odlukom Srbije daprizna Kosovo. Treći način ne postoji. Činjenica da je Kosovo priznalavećina država članica Ujedinjenih nacija ništa ne menja na faktu da jemeđunarodni pravni status Kosova i dalje određen Rezolucijom 1244 i daKosovo formalno i pravno nije međunarodno priznata država.

Treće pitanje je: Da li Srbija treba da žuri? Odgovor je nedvosmisleno– ne. Geopolitička slika sveta se menja. Ovo je prva tektonska promenanakon pada Berlinskog zida. U žurbi je Nemačka da cementira svojupoziciju na Balkanu. Protura se i smešna teza da bi trebalo da se„otarasimo“ Kosova i Metohije zbog kriminala na severu. I zamenimoga kriminalnom na jugu?

Da li je u interesu Srbije da trampi Kosovo i Metohiju za ulazak ukrnju EU pod dominacijom Nemačke? Mislim da se odgovor na ovopitanje sam nameće.

Šta nam je onda činiti?Spoljna politika svake uspešne zemlje zasnovana je na jasno iskazan-

im interesima i razumevanju interesa drugih zemalja, posebno velikihsila. U spoljnoj politici, isto kao i u ekonomiji, ne postoje prijatelji.Postoje samo interesi. Interesi velikih geopolitičkih sila su se promenili.Vuku se nove-stare linije podele, „začuđujuće“, po istim šavovima kaopre gotovo 70 godina. Srbija bi morala postaviti i zvanično objavitisvoju platformu za pregovore i javno je objaviti i usvojiti u Skupštini.Platformu zasnovanu na civilizacijskim vrednostima. I voditi računa danas istorija ponovo ne zatekne na pogrešnoj strani geopolitičkih podelakao prilikom pada Berlinskog zida. Srbija u svojoj istoriji nikada nijesudbonosno morala da bira između Rusije i Zapada. U dva svetska ratabirali smo između zavađenih zapadnih sila. Tako je i danas.

Kosovo po diktatu Nemačkenovinar

Zaista sam srećan što je blog „Dva u jedan“ prerastao mene i postao jednako mojglas koliko i glas onihkojima se obraćam

Srbija bi morala postaviti izvanično objaviti svoju platformu za pregovore ijavno je objaviti i usvojiti uSkupštini

DA LI TREBA ŽURITI SA PRAVNO OBAVEZUJUĆIM SPORAZUMOM O KOSOVU I METOHIJI?ko

lumna

Piše: Saša Radulović

6 EKONOMIJABeogradski glas, 18. jul 2018.

Piše: Branislav Krivokapić

Od svih zemalja Centralne iIstočne Evrope (CIE),samo u Srbiji medicinske

sestre zarađuju manje od prosečneplate u državi. Vučićeve „reforme“, bolje rećipreraspodela budžetskih sredstava ka pojedin-im sektorima, formalnim i neformalnim grupa-ma bitnim za opstanak režima, svakoj medicin-skoj sestri su tokom poslednje četiri godine uproseku otele od 2.500 do 3.000 evra. Kad bi senjihova zarada podigla samo do proseka CIE(1,1 prosečna plata u državi), sestre bi mesečnoprimale 7.000‒8.000 dinara više nego sada.Umesto njima, taj novac je otišao u sektorbezbednosti, za pripadnike MUP-a i BIA, zakoje se grade i stanovi po posebnim uslovima.Tako je Srbija barem po nečemu lider – ni ujednoj evropskoj zemlji prosečna plata u polici-ji ni je 40 odsto veća oddržavnog proseka, 26 odstoveća nego u sektoru obrazo-vanja, a čak 33 odsto veća negou zdravstvu.

Čizma glavu čuva, znanje izdravlje je kvare, očigledan jemoto odnosa naprednjačke vlastiprema državnim službenicima. Ili,što reče kolega Mijat Lakićević,važniji su „specijalci“ nego „speci-jalisti“. Na pogubne posledice ovakve politike ukazaoje nedavno i Fiskalni savet u analizi zarada udržavnom sektoru, ali je ovaj značajan dokumentzavredeo minornu pažnju medija, čak i onih koji sediče da nisu pod Vučićevom šapom. U tom dokumen-tu posebno je analiziran disparitet između zarada upoliciji (prosek 73.000 dinara) i zdravstvu (prosek55.000 dinara). Za razliku od policajaca koji su,mereno relativnim odnosom između prosečne plate uMUP-u i proseka u državi, za 15 odsto bolje plaćeniod svojih kolega u zemljama CIE, zdravstveni radnicipo istom kriterijumu zarađuju za oko 20 odsto manjeod proseka CIE. Da je zdravstvosektor koji je naprednjačka vlastnajviše unazadila, o čemu čak iopozicija retko govori, potvrđuječinjenica da je iz državnogzdravstva samo u poslednje trigodine (2015‒2017) otišlo višeod 6.000 ljudi ili oko pet odstoukupno zaposlenih, te da svakatreća medicinska sestra učinemački u nadi da će uskoronapustiti Srbiju.

Prema analizi Fiskalnog saveta, sve tri kategorijezdravstvenih radnika – medicinske sestre (tehničari),lekari opšte prakse i specijalisti – manje su plaćeni odkolega iz zemalja CIE. Dok medicinska sestra u Srbijiprima tek 90 odsto prosečne plate u zemlji, prosekCIE je 110 odsto, dok uČeškoj medicinskitehničari dobijaju zaradučak 20 odsto veću oddržavnog proseka. Iznavedenih podataka

moglo bi se zaključiti da srednje medicinsko osobljenigde nije naročito dobro plaćeno, što je znatnimdelom i tačno ako se barata relativnim odnosima kojikazuju da i u Sloveniji medicinska sestra zarađujejedva prosečnu platu u državi. No, kada se posegne zaapsolutnim iznosima, stvari stoje bitno drugačije:prema najsvežijim statističkim podacima, medicinskasestra u Sloveniji zarađuje nešto manje od 1.100, anjena koleginica u Srbiji ni 400 evra.

Uz dobru platu i beneficiran radni staž

U još nepovoljnijem položaju su lekari opšteprakse, koji u Srbiji zarađuju samo dvadesetak odsto

više od proseka u zemlji (u zemljamaCIE 40 odsto iznad proseka) i lekarispecijalisti čija je zarada oko 50 odstoveća od prosečne plate (u zemljama CIE80 odsto više). I dok ova razlika i nedeluje tako strašno, poređenje apsolut-nih iznosa totalno degradira naše lekare:sa 700‒800 evra zarade vrhunski srpskispecijalista osam puta je manje plaćenod specijaliste u Nemačkoj, čija brutozarada ide i do 6.000 evra, i to bez

dodataka za prekovremene sate, rad vikendom ipraznikom. Zbog tako destimulativnog sistema zara-da, konstatuje Fiskalni savet, ionako nizak kvalitetzdravstvene zaštite u Srbiji dodatno se pogoršava umnogim segmentima. Takođe, pogoršava se strukturazaposlenih u kojoj sa više od 20 odsto učestvujenemedicinsko osoblje, dok istovremeno imamo man-jak hirurga, anesteziologa i drugih specijalista i med-icinskih tehničara. Tako, na primer, Klinički centarSrbije, najvažnija zdravstvena institucija u zemlji,ima deset odsto manje radnika nego što je zakonompredviđeno.

U ništa boljoj situaciji nije ni sektor obrazovanja, ukom je prosečna plata (58.000 dinara) za 26 odstoniža nego u MUP-u. Posle Hrvatske, nastavnici uSrbiji, kako u osnovnom, tako i u srednjem obrazo-vanju, najlošije su plaćeni u čitavoj Centralnoj i

Istočnoj Evropi. Za raz-liku od uporedivihzemalja CIE, gde suzarade nastavnika za odsedam do deset odstoveće od prosečnih zara-

Policija važnija od Iako u prosveti 70 odsto zaposlenih ima

fakultet, a u MUP-u manje od 20 odsto,prosečna plata u MUP-u je za 26 odsto veća

Vrhunski lekar specijalista uSrbiji zarađuje osam puta manjeod svog kolege u Nemačkoj

Poređenje plata u zdravstvudržava medicinska sestra lekar opšte prakse specijalistaSlovačka 1,0 1,5 2,0Češka 1,2 1,5 2,0Slovenija 1,0 1,2 1,3Prosek CIE 1,1 1,4 1,8Srbija 0,9 1,2 1,5

*Plate su izražene u broju prosečnih plata u državi

Procena prosečnih primanja u 2018.

sektor prosek (din)MUP 73.000Odbrana 62.000Obrazovanje 58.000Zdravstvo 55.000Državna uprava 53.000

Nevidljiva BerzaZnate li ko je direktor Beogradske berze? Ne znate! Pitate se da liberza u Srbiji uopšte postoji! E, pa niste u toku. Direktor Berze jeSiniša Krneta, koji je 1997. na Fakultetu za menadžment diplomi-rao sa prosečnom ocenom 9,90 (još jedan student generacije i,kakva slučajnost, još jedan kolekcionar vina) i koga je nedeljnikNIN 2002. svrstao među ljude „koji će promeniti Srbiju“. Skoro tridecenije nakon što je na Beogradskoj berzi obavljeno prvo trgovan-je akcijama, Krneta je nedavno najavio da bi se na Berzi uskoromogle pojaviti i akcije nekih viđenijih srpskih kompanija. Timpovodom jedan internet komentator napisao je: „A šta ste čekali 28godina? Da prvo postanete kapitalisti, pa onda da proglasite kapital-izam!“

Beogradska berza godinama posluje kao „nevidljiva ruka tržiš-ta“. Kao onaj F-117, oboren kod Buđanovaca, srpsko tržište harti-ja od vrednosti ubuđalo se od dosadnih transakcija i pada prometa(2007. dve milijarde, 2017. 500 miliona evra). Što reče Krneta, „nepostoji izveštaj o stanju ekonomije jedne zemlje koji na drastičnijinačin odslikava to stanje od dnevnog berzanskog izveštaja“.

Nevidljivi ministarInformacija da se ministar privrede Goran Knežević, posle odsustvazbog zdravstvenih problema, vratio na posao, najbolja je vest kojanam je u 2018. stigla iz Vlade Srbije. A dok se potpuno ne oporavi,što mu od srca želimo, Knežević neće imati potrebe da preteruje sposlom. Jer nekoliko meseci Vlada je normalno funkcionisala i bezministra privrede, a među privrednicima ministrovo odsustvo malo jeko primetio. Od vremena kada je Aleksandar Vučić bio prvi pot-predsednik Vlade izreka „to može da ti završi samo ministar“ sasvimje izgubila na težini. Danas je srpska privreda u stanju da nesmetanoposluje i kad je resorni ministar na lečenju i kad igra golf naZanzibaru. I kad ga „zamenjuje“ predsednik države.

Nevidljivi „mozak“Prerušen u ministra privrede Vučić se pojavio i u mojoj ulici, ufabrici „Teleoptik žiroskopi“. Saznadoh tako da fabrika za koju samživotno vezan (u njoj su radili moj otac, brojni rođaci i poznanici, ipored koje svakodnevno prolazim) predstavlja „mozak sistema našeodbrambene industrije“. Kako je moguće da tako nešto nikadanisam primetio ili makar naslutio? Pretpostavljam da je to stoga štoje mozak organ koji se nalazi u unutrašnjosti lobanje, pa se njegovopostojanje otkriva tek kada on emituje određene signale.„Teleoptik“ se, dakle, nalazi u lobanji naše odbrambene industrije,a mi ga ne vidimo, iako ga svaki dan gledamo, ne zato što se nerazumemo u nanotehnologiju, već zato što, zahvaljujući mudrojpolitici našeg predsednika, živimo u miru, pa nema nikakve potrebeda „mozak naše odbrane“ emituje bilo kakve signale.

Komšija, jedan od onih koji su od propasti „Teleoptika“ krajemprošlog veka preživeli tranzicionu golgotu i jedva dočekali bednupenziju, ne veruje u ovakvo objašnjenje. U pitanju je, kaže,„mozak“ koji emituje budalaštine, a jedina je istina da radnici radeza izuzetno male plate, toliko male da se čak ni Vučić nije usudioda pomene njihov iznos.

Predozirana KomoraZa razliku od direktora Berze, ministra privrede i drugih državnihzvaničnika koje predsednik u svom „48 sati svadba“ radnom danuredovno „zamenjuje“, prvi čovek Privredne komore Srbije MarkoČadež predozirao je pojavljivanje u javnosti. Najmlađi predsedniku istoriji ove institucije toliko se navukao na „zlatno doba“, pagotovo svakodnevno halucinira o uspesima Vučićevih „reformi“.Skromnih kvalifikacija (diploma nepoznate Akademije za market-ing i komunikacije iz Frankfurta) i bez dana rada u privredi, ali sdugogodišnjim iskustvom portparola nemačke ambasade uBeogradu, razbarušeni Čadež o ekonomiji govori kao da je upravostigao sa „Egzita“. Euforično i ponosno, kako i dolikuje posetioci-ma vinskog podruma vrhovnog di-džeja.

KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

KONCEPT NAPREDNJAČKE DRŽAVE – PRVO MUP I BIA,

7Beogradski glas, 18. jul 2018.

Neuređenost sistema zarada u javnom sektoru danas je veća nego što je bila u momentu dolaska na vlast Srpske napredne stranke, a za to su najodgovorniji Ana Brnabić i Branko Ružić

da, srpski nastavnici zarađu-ju u proseku za šest odstomanje od proseka u zemlji.Ovaj jaz posebno dobija naznačaju kada se uzme uobzir činjenica da u prosvetipreko 70 odsto zaposlenihima visoku stručnu spremu,a u MUP-u tek nepunih 20odsto.

Fiskalni savet, takođe,ukazuje na činjenicu da jeprosečna dužina radnogstaža u policiji i vojsci (saprosekom od 62.000 dinaraodmah iza MUP-a) kraćanego u drugim sektorima.Prema podacimaDržavne revizorskeinstitucije, u 2016.godini beneficiraniradni staž u MUP-uimalo je 84, a uMinistarstvu odbrane 72 odsto zaposlenih.Zahvaljujući tome, radnici u ovim ministarstvimaranije i po povlašćenim uslovima odlaze u penziju,iako dobrim delom obavljaju iste ili slične poslovekao i zaposleni u drugim državnim organima, kon-statuje Fiskalni savet uz ocenu da su međusek-torske razlike u primanjima toliko izražene da seteško mogu objasniti čak i razlikama u nivou rizikai napora. Kao primer navodi se posao medicinskesestre koji nije ni lakši ni manje rizičan od admin-istrativnog posla u bezbednosnom sektoru, niti jepravni i kadrovski posao u bezbednosnom sektorunaporniji od istog posla u nekom drugom segmen-tu državne uprave.

Neprekidno odlaganje reforme

Objašnjavajući da je prosek u MUP-u od 73.000dinara izračunat uzimanjem u obzir velikih iuglavnom netransparentnih dodata-ka na osnovnu platu, Savet kon-statuje da su podaci o prosečnimzaradama u MUP-u nepouzdani (ikad postoje), te su najčešće agregi-rani s drugim delovima državneuprave, a samim tim nepogodni zaanalizu. Konačno, svi dodaci uMUP-u, bez izuzetka, veći su negošto to važi za ostali deo javnog sek-tora: uvećanje za noćni, prekovre-meni i smenski rad je 28,6 odsto (kod ostalih 26 i25 odsto; za rad praznikom 121 odsto, a kod ostal-ih 110 odsto), za zamenu rukovodioca 10 odsto do10 radnih dana i 15 odsto ako zamena traje duže od11 dana (za ostale ovaj dodatak nije predviđenpropisima).

Kad se čovek udubi u „sistem zarada“ u javnomsektoru, koji počiva na 23 različite osnovice, višeod 500 osnovnih koeficijenata i 190 osnova zadodatno uvećanje osnovnog koeficijenta, više jenego jasno da se reforma u ovoj oblasti namernoodlaže uprkos pogoršanju strukture zaposlenih upojedinim vitalnim sektorima. Vlada ne samo da

odlaže reforme već, kon-statuje Fiskalni savet, poje-dinim svojim potezima, kaošto je višegodišnja zabranazapošljavanja, produbljujepostojeće probleme. Kao danas ima 70 a ne sedam mil-iona, Vlada neprekidnoodlaže (najnoviji rok jepočetak 2019) uvođenjereda u javni sektor, izradukataloga radnih mesta idefinisanje koeficijenata zasvako radno mesto. Nakonšto je Kori Udovički, kaoministarka za državnuupravu i lokalnu

samoupravu, prečetiri godine uradilad o k u m e n t„Moderna država –racionalna država:koliko, kako i

zašto“, dalje od toga se nije odmaklo. Nasledniciministarke Udovički, prvo Ana Brnabić, a potomBranko Ružić, samo su pogoršali stvari, pa jedanas, konstatuje Fiskalni savet, neuređenost sis-tema zarada u javnom sektoru veća nego što je bilau momentu dolaska na vlast Srpske naprednestranke.

A da su hteli, nisu morali previše da se trude.Dovoljno je bilo da slede dobru praksu Slovenije,gde je odnos između najniže i najveće osnovnezarade zaposlenih u opštoj državi 1:12 (isti sistemima i Rumunija) i čiji sistem državne uprave imaistorijsku povezanost sa sistemom Srbije. No, kadase zna da Slovenija ima otvoreni internet portal sdetaljnim uvidom u broj zaposlenih, ukupna izdva-janja za plate i strukturu primanja u svim organimadržave, uključujući bezbednosni sektor, jasno jezašto Vučićevim „reformatorima godine“ nijeodgovarao takav model.

Zaključak je poražavajući.Aktuelna vlast je „sistemom zarada“ u javnom sek-toru jasno odredila prioritete. Ostali mogu da učejezike i spremaju se za beli svet. Uprkos svakod-nevnim šarenim lažama, rijaliti obećanjima inapadima na polumrtve političke protivnike, jasnoje da Vučića apsolutno ne zanima što potencijalsrpske naučne dijaspore danas premašuje razmerenaučne zajednice Srbije, a samo u SAD živi i radiviše od 2.000 srpskih doktora nauka (podaci profe-sora Vladimira Grečića). Jer on ima Stefanovića,Malog, Jorgovanku i ostale svoje „doktore“. Iuveren je da su mu oni dovoljni da dugo vlada.

lekara i učiteljaPA TEK ONDA ZDRAVSTVO I OBRAZOVANJE

Kako bankakrši zakone

Ceo PDV ode na plateIako ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru nije previsok (6,7 na100 stanovnika), čak je nešto manji nego u zemljama CIE (7,5 na 100stanovnika), rashodi za zaposlene u državnom sektoru iznose neštoviše od 3,5 milijardi evra (9,5 odsto BDP-a) što je, posle izdvajanja zapenzije, drugi najveći budžetski rashod. Na plate svojih zaposlenih drža-va potroši skoro sve što tokom godine prikupi od privrede i stanovništ-va na ime poreza na dodatu vrednost (PDV), što je desetina svega štoprivreda Srbije stvori za godinu dana.

Neusklađivanje donetih zakona sa drugim zakonima i podza-konskim aktima građanima Srbije može doneti glavobolju.Tako je i M. Z, upravnik zgrade u Ulici Pariske komune na

Novom Beogradu, to doživeo kad je nov Zakon o stanovanju iodržavanju zgrada stupio na snagu, te je imao obavezu da u banci,gde stambena zajednica ima otvoren račun, izvrši izmenu postojeće,statusne dokumentacije stambene zajednice.

Izmena statusne dokumentacije u banci podrazumevala je daupravnik zgrade dostavi PIB potvrdu, OP obrazac, rešenje registra,zapisnik sa sednice skupštine vlasnika stanova i podatke o vlasnici-ma stanova, i to: ime i prezime, datum i mesto rođenja, JMBG i pre-bivalište/boravište svakog vlasnika stana.

M. Z se našao između dva zakona, Zakona o zaštiti podataka oličnosti, kojim se zabranjuje davanje ličnih podataka koje neko liceprikuplja (u ovom slučaju upravnik zgrade), i Zakona o sprečavan-ju pranja novca i finansiranja terorizma, koji u članu 18. nalaže dabanka proveri identitet lica građanskog prava, kao i da iz člana 81stav 1 tačka 2 i 15 pribavi podatke: ime i prezime, datum i mestorođenja, prebivalište ili boravište,JMBG. Ukoliko upravnik zgrade nedostavi podatke vlasnika stanovabanci, stambena zajednica više nećemoći da koristi svoj žiro-računotvoren u toj banci.

Upravnik zgrade se pisanim putemobratio Narodnoj banci Srbije –Centru za zaštitu i edukaciju korisnikafinansijskih usluga tražeći obrazložen-je zakonskog osnova banke za priku-pljanje podataka svih vlasnika stanovaod upravnika stambene zajednice, kojinema prava da prikupljene podatkedostavlja drugim pravnim licima, i pitao da li treba stambenu zajed-nicu tretirati kao pravno lice građanskog prava ili kao pravno lice uskladu sa novim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.

Uprava za sprečavanje pranja novca izjasnila se dopisom daZakon o održavanju stambenih zgrada po kojem se stambena zajed-nica smatra licem građanskog prava, u skladu sa čime su bankedužne da prilikom utvrđivanja i provere identiteta klijenata – licagrađanskog prava traže spisak članova lica građanskog prava (stam-bene zajednice) sa svim navedenim podacima, ne važi otkako jedonesen važeći Zakon o stanovanju i održavanju zgrada (Sl. glasnikRS, br. 104/2016).

Uprava još navodi da prema Zakonu o sprečavanju pranja novcai finansiranja terorizma, banke imaju obavezu da utvrđuju i prover-avaju identitet pravnog lica i zastupnika pravnog lica (u konkret-nom slučaju upravnika stambene zajednice) prilikom uspostavljan-ja poslovnog odnosa ili vršenja transakcije.

Ovim je i pokret „Dosta je bilo“ ukazao na problem, čime jerešen problem svih upravnika stambenih zajednica RepublikeSrbije, te u su svetlu gorenavedenog banke u obavezi da izmenesvoje interne akte i dosadašnje prakse, i da ubuduće utvrđuju iproveravaju identitet samo upravnika zgrade. To znači i da prilikomotvaranja računa stambene zajednice u banci nije potrebno dostavl-jati zapisnik sa sednice skupštine stambene zajednice niti podatke ovlasnicima stanova u zgradi (konkretno datum i mesto rođenja iprebivališta), već samo podatke upravnika stambene zajednice irešenje registra.

Zoran Madžarević

Za četiri godine Vučićeve „reforme“su svakoj medicinskoj sestri otele od2.500 do 3.000 evra

Upravnikzgrade netreba dadostavljabanci ličnepodatke ostanarima

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 18. jul 2018.

Koga ćemo da uselimoOvog vikenda useljena je prva zgrada, kula A „Beograda

na vodi“. Da je brzo, nije brzo. Pre tri godine počelo jekopanje temelja. Da je jasno ko je tu šta i kome platio, nije.Ono što znamo jeste da smo svi mi platili infrastrukturu za tih296 nosilaca stanarskog prava i da su zbog tog useljenja isel-jene železnička i autobuska stanica. Nove, koje bi mogle nor-malno da prihvataju putnike u gradu od milion i po žitelja,nisu sagrađene. Daleko od toga da je to cela šteta od uselja-vanja kule A. Tek će svima nama da izađe na nos „Beogradna vodi“, ali da vidimo ko će se zbilja tu useliti?

Znamo da su stanovi, po strukturi, od dvosobnih dopetosobnih, da postoji zatvoreni bazen, teretana, igraonica,dve bašte zatvorenog tipa na otvorenom, na drugom i četvr-tom nivou, podzemna garaža, zajednička recepcija, lokali,kafići i restorani u prizemlju. Hajde baš da vidimo koliko ćeprozora dobiti zavese i koliko će ih noću uopšte biti osvetl-jeno. Naša je prognoza: malo.

Za šta nisu nadležniNa bazenu „11. april“ nedavno je pala velika ventilaciona

cev i samo pukom srećom niko nije povređen. Goran Vesić,zamenik gradonačelnika, rekao je da Grad nije nadležan zataj incident, već opština Novi Beograd, ali uputili suinspekcije da provere stanje bazena. Mi verujemo da će Vesićodmah da se proglasi nadležnim za kritiku Šapića ako muinspekcije nešto nađu. Novi Beograd je opoziciona opština, aopoziciju treba saterati pod zemlju. Ili makar pod vodu.

Šta smo srušiliOsam hiljada stanara Bloka 9a na

Novom Beogradu potpisalo je peticiju pro-tiv rušenja upravne zgrade „Ikarusa“,sagrađene 1938. godine po projektu FranjaJenča, poznatog zemunskog arhitekte.Uspeli su i javnu raspravu da organizuju.„Lepo smo se pripremili, s druge strane subili predstavnici Grada, urbanizma, onikoji bi trebalo više od nas da vode računa o

gradskom građevinskom nasleđu, ali dok smo izlagali, odjed-nom se čula muzika. Bila je to čista opstrukcija“, ispričao jeDragan Velimirović, stanar Bloka 9a, na TV N1.

Ništa im sve to nije vredelo. Zgrada je porušena da bi se tupodigao stambeni blok. „Bila je to jedinstvena zgrada uBeogradu, jedina u art deko stilu, koje sada više nema. Onošto nisu uspeli da nam unište za vreme Drugog svetskog ratasami smo, svojim nemarom, uništili“, kaže SlobodanMaldini, arhitekta. „Reč je o nemaru institucija jer Zavod zazaštitu spomenika nije zaštitio tu zgradu.“

Stanari Bloka 9a obratili su se Vazduhoplovnom muzeju,Muzeju nauke i tehnike, Zavodu. Zavod za zaštitu spomeni-ka poslao je navodno dopis da se obustave predviđeni radovi,ali „dopis je ostao da lebdi u vazduhu jer nikom nije poslat“,kaže Velimirović.

„Do te mere Beograd uništava sebe, da čak žrtvuje i svojevodoizvorište. Makiš je vodoizvorište, a mi danas tamoimamo planove za izgradnju najvećeg grada na Balkanu“,kaže Maldini. „Danas kroz Beograd idete kanjonima gdenema sunca, ulicama gde ne možete da parkirate. Imali smobeogradskih porodičnih kuća, vila u zelenilu, a danas seprave minijaturni stanovi jer niko nema novca da plati velikei skupe. Investitorski urbanizam je stavljen ispred potrebagrađana, ispred normalnog života. Toliko smo dehumanizo-vali našu urbanističku sredinu, da smo je pretvorili u jednuamorfnu masu koja služi interesima investitora. Beograd jekroz istoriju građen na kosinama, okrenut ka reci, da nikonikome ne zaklanja pogled, da svi imaju pogled na reku.Danas je Beograd izgubio svoj identitet kao grad, tužno je štoje struka doprinela svemu tome.“

Šta puštamo niz voduGoranu Vesiću, zameniku gradonačelnika, sigurno ne

smeta što strašan smrad svakodnevno pokriva Karaburmu iMirijevo. On ne živi u tom delu grada. Za problem zna, pačetiri godine je bio gradski menadžer, ali za njegovog vaktataj smrad nije stigao na red. I neće, ako ga dobro razumemo.

„Miris potiče od rukavca Ade Huje, koji je fekalan. Kadase ima otvorena fekalna kanalizacija, oseća se smrad, a prob-lem je u tome što trećina Beograda nema nikakvu kanalizaci-

ju, kao i u tome što naši kanali i reke služe kao otvorenafekalna kanalizacija. Izgradnja kanalizacije košta više odmilijardu evra jer moraju da se podižu i fabrike za preraduotpadnih voda“, objasnio je Vesić kad su ga novinari pitali najednom od redovnih nastupa, tokom kojih uglavnom diže unebo gradsku i republičku vlast.

KUD „BRANKO CVETKOVIĆ“ BIO JE 73 GODINE U ISTOJ ZG

Piše: Ružica Me vo rah

Sve je preč

Bila je to jedinstvena zgrada u Beogradu u art deko stilu

Panorama Karaburme

9Beogradski glas, 18. jul 2018.

Šta kaže gradonačelnik Mislim, kao i građani, da su veliki problem gradski sao-

braćaj i gužve u gradu. Taj problem je tridesetogodišnjii mora se rešiti u narednom periodu.

Važna je i obilaznica. Prestonica je jedan od retkihgradova u kojem tranzitni, najvažniji put u ovom deluBalkana i Evrope prolazi maltene kroz centar grada.

Mnoge stvari koje želimo da razvijamo u fokusu suEvropske unije i to je dobar osnov i pravac gde može-mo naći novac.

Političke pozicije često su izazovne i vode čoveka danapravi malu distancu u odnosu sa ljudima, ali ja ću setruditi da to ne uradim i voleo bih da ostane upamćenoda sam u tome uspeo.

U mom timu su uglavnom novi, mladi ljudi, anonimni,kao i ja.

Radoholičar sam i uvek se osećam dobro kada imamizazov i potrebu da rešim neki problem.

Nemam omiljeni deo grada, promenio sam više adresa,ali uživam u prirodi. Mesta pored reka i Košutnjak su

neki od delova grada koje volim. (Zoran Radojičić,gradonačelnik Beograda, u intervjuu za Tanjug)

Ko nam vodi kulturuIzmeđu dva broja „Beogradskog glasa“ popunjena su neka

radna mesta u gradu. Damir Handanović (29), srednjoškolacpo obrazovanju, pop i folk kompozitor, aranžer i producentvezan za TV „Pink“, imenovan je za direktora Centrabeogradskih festivala (CEBEF). Kulturna javnost se slaže daHandanovića apsolutno ništa ne kvalifikuje da bude na čeluustanove preko koje se finansiraju Bemus, Belef, Fest i svi

drugi gradski i opštinski festivali kulture, svi praznični kon-certi na otvorenom i mnogi drugi javni umetnički sadržaji.Osim činjenice da je član SNS-a. Ili ga kompetentnim čini tošto je potpisao neke hitove Svetlane Ražnatović?

Ko je na čelu„Štark arene“

Novi v. d. direktora beogradske „Štark arene“ je GoranGrbović (57), bivši košarkaški reprezentativac, ali, ono što jevažnije, i kandidat za odbornika na nedavnim beogradskimizborima sa liste Aleksandra Vučića. Videćemo hoće li bivšiigrač „Partizana“, „Borca“ i IMT-a izvući iz dugova „Štarkarenu“ i učiniti da bolje posluje, ali već vidimo da SNS vraćaizborne dugove. Za razliku od nekih drugih nosilaca liste,Grbović je, kažu, pozvao Vučića i rekao mu da je spreman daga podrži na beogradskim izborima.

Šta predviđa rebalansbudžeta

Između dva broja „Beogradskog glasa“ Skupština gradausvojila je rebalans budžeta za 2018. godinu. Možete da gavidite (beograd.rs), što je dobro. Na ono što u rebalansu nevalja ukazuje Demokratska stranka.

Budžet predviđa više od 23 miliona dinara za reparaciju

postojeće novogodišnje rasvete, navodi DS u saopštenju. Toznači da su se ukupni troškovi za te svrhe od 2014. godinepodigli na više od pola milijarde dinara. Ukupna izdvajanjaza postavljanje jarbola sa zastavama iznose 450.751.599dinara, 3,8 miliona evra. Sa druge strane, budžetska izdva-janja za osnovno obrazovanje i vaspitanje i srednje obrazo-vanje i vaspitanje beleže smanjenje predviđenih sredstava za10,43 i za 11,57 odsto. Da li je važnije da Beograd imanajskuplju novogodišnju jelku na svetu ili da se deci obezbe-de bolji uslovi za život, pita DS.

GRADI. IZBAČENI SU NA ULICU, A GRADSKA VLAST SE PROGLASILA NENADLEŽNOM. A ZA ŠTA SU NADLEŽNI?!

Posle velikih kiša: Gradonačelnik dr Zoran Radojičić u obilasku grada

Goran Grbović

Pevačica Darija Stanojević i Damir Handanović

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika i gradski menadžer

če i važnije od građana

Više para za jarbol: Jarbol sa zastavom trebalo bi da bude visok 120 metara; Poslovni centar „Ušće” (141 m)

najviša je zgrada u Beogradu

Ako je u opisu radnog mesta gradskog menadžera najvažnijaaktivnost održavanje i razvoj gradske infrastrukture, mislimda je opravdano pitanje iz naslova. A evo i zašto.Svakodnevno se krećem delovima najužeg centra grada, ukojima se „vrše“ radovi na opravci gradske infrastrukture.Takva dva primera su: pločnik, odnosno trotoar na ugluNušićeve i Dečanske ulice, gde su pre dva meseca počeliradovi na obnovi. Međutim, ljudi, prolaznici, među njima istrani turisti, danima preskaču neke prepreke, gaze popesku, šljunku, pa i blatu, dok se radnici pojavljuju s vremenana vreme… Slično je i na kraju Knez Mihailove ulice, isprednovog TC „Rajićeva“. Tu se radovi takođe „odvijaju“ skorodva meseca, na površini od nekih 200 kvadratnih metara, stim da pešaci, opet i strani turisti, moraju da obilaze tajograđeni prostor, koji je pred samim ulazom u Kalemegdan.Lično sam se uverio da se takvi poslovi, slični po obimu, unormalnim zemljama i gradovima po pravilu završavaju zajedan ili dva dana.Da li je gradski menadžer ikada obišao ove radove?

(Pismo čitaoca dnevnih novina)

Gde je gradski menadžer?

„Investitorski urbanizam stavljen je ispred potreba građana, ispred normalnogživota. Dehumanizovali smo grad, pretvorili ga u amorfnu masu.“

Slobodan Maldini, arhitekta

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 18. jul 2018.

Napisao: Živorad Jovanović (Izvor: „Srbiju volimo“)

Za vreme nemačke oku-pacije od 1789. do 1791,kada je posle mira u

Svištovu Beograd ponovo vraćenOtomanskoj imperiji, na Savskojjaliji bilo je nekoliko starihtrošnih turskih brvnara, nasel-jenih bostandžijama, lađarima iCiganima. Po tim starim trošnimkućama nazvan je taj kraj Kavanaili Savska jalija, za razliku odDunavske jalije na istočnomkraju varoši.

Iz Savamale srpski ustanici saKarađorđem na čelu zauzeli su1806. godine varoš Beograd i toulaskom Konde Bimbaše iUzun-Mirka Apostolovića krozSava-kapiju, koja se nalazila gdesu današnje Velike stepenice uKarađorđevoj ulici. Po propastiKarađarđeve Srbije 1813.godine došao je za veziraMarašli Ali-paša, rodom izAzije, koji je posle Drugog srp-skog ustanka 1815. godinezaključio usmeni sporazum saknezom Milošem. Kraj od Sava-kapije pa do Tri ključa (krajblizu Mostara) bio je većimdelom pod vodom, sa bezbrojlivada i pašnjaka. Ceo taj terendobio je knez Miloš od Marašli-paše u ličnu baštinu. Miloš jeubrzo podigao na savskoj obalimali savamalski kraj – prvuJatagan-malu u Beogradu – kojise sastojao od 150 bednih kućer-aka u kojima su živeli begunci izBugarske i Mađarske, bosanskilađari i srpski Cigani.

Stara Savamala prostirala seod Varoš-kapije ka savskojpadini, Karađorđevom ulicom,Nemanjinom do MilošaVelikog, celom donjom stranom iste do Tri ključa, zatimAbadžijskom čaršijom (danas Ulica kraljice Natalije), paBalkanskom, Prizrenskom do kafane „Zlatno burence“,Kosmajskom do Pop Lukine ulice. Za vreme vlade knezaMiloša preduzete su mere da se na grebenu prema Savi vanšanca i palisada izgradi Srpska varoš. Zato je 1828. godinepreseljeno groblje sa Varoš-kapije na Tašmajdan. Tada,prvi put u istoriji Beograda, varoš se pomerila na savskupadinu. Neprekidno do tada, kroz celu istoriju Beograda ustarom, srednjem i novom veku, od Rimljana pa domađarskih, turskih i nemačkih osvajanja, varoš se razvijalana dunavskoj padini. Knez Miloš je prvi promenio ovajistorijski razvoj i savska padina ostala je i do danas lepša iizgrađenija nego dunavska.

Da bi podigao Savsku ili Srpsku varoš i ozidao veći brojdržavnih građevina, knez Miloš je naredio Savamalcimada se odatle isele. O tome Cvetko Rajović, upravnik poli-cije, izveštava kneza Miloša 11. februara 1834: „Objaviosam u soglasiju suda ovdašnjeg žiteljima savamalskim dase odande sele i sojedine novo naselenije njihovo saPalilulom, gdi ćemo u dogovoru suda ovog izići, razmeritinovim naseljenicima udobna i potrebna mesta po mogućelepo ustrojenom pravilu, o čemu ćemo pre izvršenja Vašoj

Svetlosti ponizno donesenije učiniti na milostivijeodobrenje.“

Međutim, Savamalci u početku nisu hteli da se isele iposle godinu dana, kad je rok za iseljenje istekao, knezMiloš je došavši u Topčider bio veoma ljut zbog neizvršen-ja njegove naredbe. Po opisu dr Vartolomeja Kuniberta(1800‒1851), knez-Miloševog ličnog lekara, on je hteo dase odmah i bez odlaganja pristupi poslu. U tom smislu senjegovi momci pridružiše Savamalcima, „te pesnicama ipetama sravniše sa zemljom za nekoliko časova ovestraćare, ispletene od pruća i izlepljene zemljom. Njihovivlasnici prešli su u nove kuće u Paliluli, ponevši sa sobomnešto od nameštaja. U podne istoga dana Savamala jepredstavljala gomilu truleži i razvalina. A potpaljena vatrauništila je i poslednje ostatke...“.

Posle tog nasilnog iseljenja knez Miloš je počeo graditiSrpsku varoš na tom zemljištu. Podigao je Konak za svojesinove i park, gde je docnije bilo Ministarstvo finansija;Veliku kasarnu, u kojoj je zasedavala 1920. godineUstavotvorna skupština; Šivaru, koja je najpre bila artiljer-ijska kasarna pa docnije Zavod za šivenje vojne odeće;Đum-rukanu na Savi, gde je bilo prvo pozorište; i Velikupivaru, u kojoj je zasedala 1858. godine Svetoandrejska

skupština. Docnije je knez Mihailo,za druge svoje vlade, podigaoVaznesensku crkvu i Višu ženskuškolu, a knez Milan zgraduNarodne skupštine na uglu ulicaMiloševe i Narodnog fronta, u kojojje 1912. godine objavljen Balkanskirat, i zgradu Železničke stanice.

U Savamali su postojale i dvepijace: Topčiderska iza artiljeri-jske kasarne i Mala pijaca ispredBeogradske zadruge. Na prvoj suse prodavala drva i stoka, a na dru-goj sve ostalo.

Centar Savamale činile su uliceBosanska (danas Gavrila Principa),Sarajevska i Karađorđeva. U timulicama nalazile su se stare kafane:„Čokot“, „Deligrad“, „Kragujevac“,„Venecija“, „Liman“, „Bosna“,„Kičevo“, „Bosfor“, „Zlatna lađa“,„Kraljević Marko“ i mnoge drugeu kojima je strujao veseo i bujanživot, jer su Savamalci umeli dažive i vesele se. Od „Bristola“ iŽelezničke stanice do blizu Triključa sve uza Savu bila jeCiganska bara, koju je jedanduhoviti Savamalac nazvaoBarom Venecijom. Gde je hotel„Bristol“, bio je čuveni Paranosovhan, u kume je odsedao VasaPelagić. Han je srušen 1899.godine da bi se regulisalaKarađorđeva ulica. Malo daljeotvorio je 1874. godine MilošDimitrijević, frizer, toplo i hladnokupatilo. U Karađorđevoj ulicinalazile su se poznate trgovinekožom i gvožđarijom Paranosa,Perovića, Zdravkovića,Krsmanovića, Miljkovića.

U savamalskim ulicama bile sustare tipične kuće, naherene sa stot-inu „partaja“, štala, sa bunarima iličesmama na sredini dvorišta okokojih je ogromna bara sa dugošijas-tim guskama i govorljivim ženama

koje peru veš. Jedan stari Savamalac opisujući ovaj krajkazuje: „Sa sirotinjom prešla je ovamo i ona falanga star-ih gazdarica, žena ’u srpski’, udovica sitnih činovnika,starih prečanki koje su prodavale svoje vinograde pakupivši nameštaj počele izdavati ’srbijanskim’ đacima itrgovačkim pomoćnicima stanove ’za samca’. One suzauzele one jednolike i bezbrojne kućerke u dnu dugul-jastih avlija punih blata, slame i konjskog đubreta, avlijakoje su sve vodile ka danas lepom bulevaru izmeđuželezničke stanice i hotela ’Bristol’. Ko se od starihstanovnika ovoga kraja ne seća onih velikih razglavljenihkapija koje su vodile u dvorište sa ’partajama’?! Kroz njihse decenijama prolazilo kao kroz kakav trgovački ’pasaž’slobodno i bez zazora od veša koji se sušio u dvorištu ilidevojaka koje su bose i u starim suknjama tresle jastuke. Imnogobrojne taljige pune robe svakog su časa češalezidove ovih kuća i kapija žureći da tako prečicom izbiju naželezničku stanicu. Nije bilo retko da se vidi da tudalagano i umorno prolaze užičke kiridžije sa svojimdobroćudnim i izdržljivim konjićima na čijim se repovimajoš videlo suvoborsko i kolubarsko blato. Za njima je dugoostajao u dvorištima miris pršute i užičkog kajmaka koji jedražio prazne stomake studioznih ’študenata’.“

Vremeplov Savamala

11

POMOZIMO KOMISIJI ZA SPOMENIKE I NAZIVE ULICA I TRGOVA SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA!

Beogradski glas ovim idejama za nova imena beogradskih ul ica i t rgova daje svoj skromnidoprinos naporima naprednjačke vlast i da još malo unakaze prestonicu:

Spomenik besplatnim sendvičima, Avenija veličanstvenih dočeka, Trg gratis diploma, Bulevar vazduplohova,Luka odbačenih migranata, Sokače novogodišnjih jelki, Aleja žrtava stranih investitora, Ulica raspevanih fontana,Auto-put tinejdžera-preduzetnika, Preletačka padina, Rijaliti plato, Mauzolej podobnih akademika, Venac grdnognapretka, Palata ličnog međuliderskog prijateljstva, Toranj neprekidnog obraćanja naciji, Šetalište fantomki navodi, Divizija zbrinutih figura, Kej novinarki koje kleče, Ćoše kod tetki, Hadži Veberov put, Kladenac svetih srp-skih granica 4. deo, Prolaz lopova i secikesa, Magistrala gradskih pašnjaka, Staza odliva mozgova, Krkobabićapolje, Čučuk Anina, Most Prvoboraca neoliberalizma, EU obilaznica, Kružni auto-put.

Pomoć drugu Vesiću

IZLOžBA ODBIJENIH ZAKONA NA NOVOM BEOGRADU

Forum mladih „Dosta je bilo“ predstavio je izložbuodbijenih zakona građanima Novog Beograda usubotu 14. jula na Savskom keju.

Posetioci izložbe imali su priliku da se upoznaju sa 26eksponata, odnosno predloga zakona koje je poslaničkagrupa DJB podnela, ali ti zakoni nikada nisu usvojeni, nitisu bili na dnevnom redu skupštinske rasprave.

Osim zakonskih predloga, DJB je podneo i predloge zaosnivanje anketnih odbora koji treba da ispitaju lošeposlovanje preduzeća koja se finansiraju našim novcem,kao što su RTB Bor, „Srbijagas“, EPS, ŽelezaraSmederevo, „Er Srbija“, zatim izborni materijal inepravilnosti tokom glasanja na izborima 2016. i 2017.godine.

„Naišli smo na jako dobre komentare i izazvali pozi-tivne utiske kod ljudi koji zbog medijskog mraka iopstrukcije rada parlamenta nisu mogli da saznaju kojimse problemima bavimo i da je cilj našeg političkog delo-vanja uređeno društvo i zemlja u kojoj ljudi ostaju“, kažuza „Beogradski glas“ organizatori ove neobične izložbe.

Vladajuća većina je odavno obesmislila raspravu uSkupštini, tako da građani ne znaju šta se stvarno dešava,nemaju priliku da se informišu o brojnim zakonima idrugim inicijativama koje predlažu opozicioni poslanici.

Izložba odbijenih zakona biće dostupna javnosti u višebeogradskih opština i gradova Srbije, a najave se mogupratiti na zvaničnoj „Fejsbuk“ stranici „Dosta je bilo“ i„Tviter“ i FB stranici Foruma mladih DJB.

Iz medijskog mraka na kej

Beogradski glas, 18. jul 2018.

Zoran Blažina, red. prof. i dekan Fakulteta primenjenih umetnosti

u Beogradu

Govor nedelje

UBeogradu je 27. juna u Muzeju primenjenihumetnosti otvorena diplomska izložba 70.generacije studenata Fakulteta primenjenih

umetnosti. Prisutnima se obratio dekan ZoranBlažina porukom koju je vredelo zabeležiti i objavi-ti.

„Sedamdeseta generacija Fakulteta primenjenihumetnosti u vremenu i na mestu kada se ponovomnogo toga prelama u društvu.

Fakulteti su zbunjeni činjenicom da se upisujesvake godine sve manje studenata. O tom se glasnoćuti. Da li su razlog devedesete od kada stopa natal-iteta drastično opada, a migracija mladih ljudi raste,ili se interes društva za fakultete smanjuje sa siste-mom vrednosti koji se urušava bez nade da će biloko stati tome na put?

Da li je poslednji trenutak da se pojave neki noviVuk ili Dositej, reformator kog će politički establiš-ment i narod slediti i podržati?

Da li će se pojaviti snaga sposobna da nešto menjakao što su staru Evropu menjali reformatori Kant,Dekart, Spinoza, Volter?

Da li ćemo se zamisliti nad etabliranim autoriteti-ma, arhitipima i institucijama ukorenjenim u patri-jarhalnom duhu naroda?

Da li će nauka, kultura i obrazovanje dobiti pred-nost nad primitivizmom svih boja koji izvire izsvakog dostupnog medija?

Šta ćemo sa upropaštenim generacijama kojeodrastaju na vrednostima medijski eksponiranihrijaliti zvezda?

*Šta je Fakultet primenjenih umetnosti danas?Šaka entuzijasta a koja vidi dalje od sopstvenog

nosa i stomaka.Oaza visokih umetničkih i kulturnih vrednosti.Mesto gde se baštini bogata umetnička tradicija

srpskog naroda.Obrazovna institucija na kojoj se izučavaju i prak-

tikuju najsavremeniji umetnički postupci zasnovanina novim tehnološkim dostignućima i naučnimistraživanjima.

Međunarodno priznata i cenjena državna instituci-ja sa sve više zainteresovanih stranih studenata.

Fakultet koji krpi kraj s krajem.Institucija nacionalnog značaja.Još uvek odolevamo.“

Čekajući novog reformatora

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 18. jul 2018.

ZAŠTO SE SAVEZ SINDIKATA, UMESTO NA POSLODAVCE I LOŠE ZAKONE,

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Uz buljuk policije, sudski izvršitelj je 4. jula izbaciona ulicu KUD „Branko Cvetković“ iz Beograda, nanalog Privrednog suda donet po zahtevu Saveza

samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kao vlasnika arhitekton-skog bisera u srcu prestonice – iako su redovni sudoviutvrdili da je taj biser vlasništvo države. Na odijum javnostiu zemlji i dijaspori, vlasti su, čini se, požurile da zataškajubruku ne bi li izbegle nepoželjnu buku.

KUD „Branko Cvetković“ obreo se usred paradoksalnog,višegodišnjeg rata koji Veće SSSS-a vodi protiv Srbije, ospo-ravajući joj svojinu nad monumentalnim zdanjem u UliciMiloša Pocerca broj 10. Zgrada je nadomak tek useljivog„Beograda na vodi“, koji je, uz ostalo, podigao cenu nekret-nina u tom delu grada. Paradoksalno je, zatim, što privrednosudstvo ignoriše presudu redovnog sudstva – jedinonadležnog za pitanja svojine – da je ova višespratnica vlas-ništvo države. Previđa se da KUD „Branko Cvetković“ baš-tini stogodišnju tradiciju železničara i brodara, koji su 1936.podigli tu višespratnicu (Dom železničara i brodara), a sadasu odatle izbačeni.

Igrom slučaja je istog dana (4. jula), povodom otvaranja

Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, premijer-ka Ana Brnabić u intervjuu za „Večernje novosti“ poručila:„Pokazali smo tzv. eliti, koja nas proglašava za 'bezubenaprednjake', da smo kulturu vratili u fokus, što je izuzetnoznačajno i zbog ekonomije.“ Reakcije na samohvalu idu odtoga da „naprednjaci nisu 'bezubi' nego 'krezubi'“ do pitanja:„A što ste kulturu izbacili iz fokusa, je l' vi to radite samo kadvas neko pozove?“

Geneza ovog problema svedoči o javašluku i drugimodlikama disfunkcionalnog poretka koji je u dubokoj kolizijisa vladavinom prava, uprkos dnevnim proklamacijamazvaničnika o sve novim postignućima. Ovde imamo školskiprimer bezakonja, idealan za izučavanje u praktičnoj nastavina pravnim fakultetima.

„Slučajno prolazeći, video sam na ulazu u naše prostorijeviše od 20 policajaca, izvršitelje, pravnike Veća SSSS-a,bravare, čak i dva svedoka“, kaže za naš list Jovan Šijački,predsednik KUD-a „Branko Cvetković“. „Pitam šta se zbiva,kažu da nas iseljavaju. Obili su vrata, ušli nam u prostorije,izvršitelj je tražio da stvari iznesemo na ulicu. Odbili smo.On je popisao imovinu i upozorio nas da ne pravimo sebi

trošak: iseliće nas i to naplatiti.“Šijački ceni da je iseljenje za tada planirano zbog očeki-

vanja da je KUD na turneji jer su okončani školska godina ijunski rok za studente. Osim dečjeg ansambla, međutim, svisu još bili u gradu. Članovi KUD-a su se odmah sjatili, istevečeri je započela ulična odbrana prostorija.

Vest se munjevito raširila, KUD je dobio masovnupodršku mada mediji mahom ćute. Na društvenim mrežamaje odijum, oglašavaju se poslenici kulture poput LjiljaneStjepanović, Ivana Bekjareva, porodice Bosiljčić, MirkeVasiljević i brojnih mladih glumaca. Glas su digli Dragi Jelić(YU grupa), prof. dr Danica Grujić, mnoga amaterska društ-va iz Beograda i Srbije, ansambli iz BiH i dijaspore. „Kolo“ćuti, ali je njihov prvak Goran Mitrović, najbolji igrač uSrbiji, u Sarajevskoj ulici zaigrao kolo sa izbačenim kolega-ma. Folkloraši iz cele Srbije javljali su hteli da dođu auto-busima i zaštite kolege. Naredne večeri na ulici je bilo oko

800 folkloraša i građana.„Kad je Ljubisav Orbović, predsednik SSSS-a, rekao da

smo iseljeni zbog duga od milion dinara, našli smo se u prob-lemu“, priča Šijački. „Dug ne postoji, naš račun nije bloki-ran, ali brojni prijatelji folkloraši iz dijaspore zovu i tražebroj računa. Zvali su iz Manhajma, Malmea, Pariza i saraznih strana jer smo više puta obišli ceo svet. Kažu,skupićemo pare da platite dug i da vas ne izbace! Kako da imdamo broj računa kad dugova nema, pa nećemo valjda da ihvaramo?!“

Zbog zaključanih nošnji od kolega su pozajmili opremu daVeliki ansambl ode na prestižni festival u Španiji. Isto čekahor, koji se sprema za Valensiju, kao i decu koja imaju kon-certe u Rumuniji. Trećeg dana je, u rano prepodne, na protestdošao i Vladan Vukosavljević, ministar kulture.

„Stajao je sa nama sat i po ispred ulaza, pitao šta se zbiva“,priča Šijački. „Rekli smo sve, pa i da postoji presuda da jeSrbija vlasnik zgrade iz koje nas je sindikat izbacio.Objasnili smo da problem pravi Republički geodetski zavod(RGZ) jer su iz njega rekli da možemo poslati urgenciju zaupis državnog vlasništva nad zgradom, ali neće moći da

reaguju pre decembra, zatrpani su poslom. Preneli smo rečiBorka Draškovića, direktora RGZ-a, da brže može ’jedinoako me pozove neko odozgo’. Ministar ga je pozvao, ali jedirektor RGZ-a tražio da sve ima napismeno. Onda je min-istar pozvao svoj kabinet i naš advokat je nekome izdiktiraotekst urgencije, koja je za 45 minuta bila na Draškovićevomstolu.“

Kroz šest dana RGZ upisuje Srbiju kao vlasnika i ostavljasindikatu zakonskih 60 dana za tužbu (da u upravnom sporuoduzme državi vlasništvo). Inače, predstavnici KUD-a suministra izvestili i da su se već obratili Katarini Žeželj, grad-skom zaštitniku građana, uz čiju pomoć su za dva sata dobiliurgenciju Olivere Stanimirović, državnog pravobraniocaSrbije, da se iseljenje KUD-a obustavi kao nedozvoljeno.

„Urgenciju smo odneli u Privredni sud, ali izvršitelj BojanIsoski nije hteo da je primi“, priča Šijački. „Otišli smo u nje-govu kancelariju, tamo je predali i dobili prijemni pečat.Sutradan nas u Privrednom sudu pita sudija: ’Što se nisteiselili 2010, kad vam je rečeno da se iselite?’ Pokažem pre-sudu da nije sindikat vlasnik već Srbija, a ona kaže da pod-nesemo papire, da će videti i odlučiti.“

Zato odlaze Jovanu Jovanoviću, predsedniku Privrednogsuda. Izvršni sudija je promenjen, nova sutkinjatražila je dopunu dokumentacije da ima osnov zaponištenje rešenja o izvršenju (iseljenje KUD-a),koje je 2010. doneto na zahtev sindikata.Rukovodstvo KUD-a je, u nameri da ubrza povrataku prostorije, do sada bilo na tri sastanka uMinistarstvu kulture, gde su, kažu, primani veomapredusretljivo. Mada su tenzije nešto splasnule,„cvetkovićevci“ su još na ulici.

Sindikat godinama vojuje za 9,07 ari placa izgradu sa jednim nivoom ispod zemlje, prizemljem,tri sprata i potkrovljem. Površina zdanja je oko4.500 kvadrata, a KUD koristi 600 kvadrata.Aktuelna diskoteka „Teatro“ je na mestu nekadašnjesale, uređene kao mali „Kolarac“ (između 1.000 i1.500 kvadrata), gde je KUD nastupao sedamdesetihi osamdesetih godina prošlog veka. Za streljanu jeizdato oko 300 kvadrata, koje je KUD koristiošezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a iodatle su najureni.

„Još dva lokala se izdaju, jedan je kafanica, drugije za punjenje kertridža“, veli Šijački. „Priča se daovaj drugi drži Orbovićev zet, što nije proverena

informacija, pa pozivamo sindikat da pokaže ugovor, komeje to dato u zakup. Takođe, na spratu neko drži prostor zaosiguranje i za registraciju kola.“

Da bi ostali u prostoru koji pod ovim imenom koriste 73godine, rukovodstvo KUD-a sakupilo je dokumentaciju oistorijatu zgrade. Tako su otkrili kako je došlo do problemakoji upravo eskalira. Taj istorijat je, inače, u velikoj meriuključen u obrazloženja presuda Višeg i Apelacionog suda.

Društvo, osnovano 3. maja 1945, nosi ime projektanta naželeznici i u brodarstvu ubijenog 1941. Ali postoje tragovi spočetka 20. veka da su među negovateljima tradicije uKraljevini Jugoslaviji bili Igračka grupa „Železničar“ iPevačko društvo „Brodarac“. U to doba viđene profesije,železničari i brodari su od 1932. do 1936. podigli velelepnozdanje u današnjoj Ulici Miloša Pocerca broj 10, namenskigrađeno za kulturu i fiskulturu.

Posle rata i revolucije, MUP 1945. ukida Oblasnoudruženje železničara i brodara, a zgradu daje na korišćenjeSindikatu saobraćaja i veza. Pravo na imovinu, danas vrednumilione evra, uzurpira 1989. Veće sindikata Jugoslavije, alije zbog zahteva železničara i brodara da im zdanje vrate – u

Železničari i brodari su od 1932.do 1936. podigli ovo velelepno

zdanje namenski građeno za kulturu i fiskulturu

Bezakonje pod okriljem

Šta će državi deca„Bili su mi iz tog KUD-a pre dve

godine, pa sam u toku s proble-mom“, kaže Ranka Savić,predsednik ASNS-a. „Pokušalasam da posredujem u nalaženjurešenja i nisam uspela zato štosu tu interes i želja da se zarađu-je novac anulirali humanost i ljud-skost. Država se bori protivnarkomanije, dilera i kriminala, anama je potrebno da takav KUDživi kao mesto za sklanjanje našedece u ambijent sa drugačijimnačinom življenja, sa drugačijimvrednostima koje se neguju.Država je morala da reagujemnogo brže, da stopira sve što jeSSSS radio.“

13Beogradski glas, 18. jul 2018.

državeOKOMIO NA FOLKLORAŠE?

zemljišne knjige 1993. uneta zabrana otuđenja iopterećenja do završetka deobnog bilansa.Rastakanjem države Veće SJ postaje Veće SSRJ,pa Veće SCG, a na kraju Veće SSSS.

Iz pravosnažne presude Višeg suda, donete2013, vidi se da su VSSS i Savez sindikata CrneGore 23. aprila 2007, deleći imovinu sindikalneorganizacije SCG, zaključili sporazum po komesrpski sindikalci imaju pravo korišćenja na zgradiu Miloša Pocerca broj 10. Sporazum je sa našestrane potpisao Ljubisav Orbović, zastupniksindikata i njihov sekretar. Već 9. maja sindikatpodnosi zahtev za promenu prava vlasništva.Katastarska komisija to prihvata, pa sindikat2007. postaje vlasnik celog zdanja („vrsta prava:svojina, oblik svojine: privatna, obim prava: celo pravo“).

„Upis prava svojine... izvršen je na osnovu sporazuma 01broj 233 od 23. 04. 2007“, utvrđuje Viši sud. „SSSS svojinuna predmetnoj nepokretnosti nije stekao na način propisanzakonom, odnosno, sporazum sklopljen između SSSS iSaveza sindikata Crne Gore ne može biti osnov za sticanjeprava svojine jer imovina koja je predmet sporazuma nijebila u njihovoj svojini.“

Ostaje nejasna alhemija kojom je sindikat uspeo da pravokorišćenja zgrade, notirano u političkom sporazumu sacrnogorskim kolegama, preobrazi u svoju, privatnu svojinu.Takvom pravnom čudu analogno bi bilo pravljenje zlatnihpoluga od heljdinog brašna. No, kako je Viši sud utvrdio da jesporna imovina državno vlasništvo i naložio sindikatu da seiseli u roku od 15 dana, kao zastupnik sindikata Orbović ulažežalbu. Apelacioni sud 24. februara 2016. potvrđuje da je taimovina državna, a preinačuje odluku Višegsuda o iseljenju sindikata: vraća im pravo dakoriste zgradu jer „zahtev za iseljenje možepodneti samo lokalna zajednica“. To je, inače,opština Savski venac, čija je katastarskakomisija omogućila sindikatu nezakonito sti-canje svojine.

Otkud, međutim, problem sindikata sadecom i omladinom koja neguju tradiciju i kul-turu ovog podneblja?

„Od 2006. imamo ugovor da prostor koristi-mo besplatno i plaćamo komunalne usluge“,objašnjava Šijački. „Ali još 2009. Orbović

počinje da prazni zgradu podizanjem kirije. Polako je, sa dvasprata, izbacio železnicu iz zgrade koju su gradili železničari.Nama zbog neplaćene vode otkazuje ugovor 2010, pa zbogduga od oko 800.000 dinara odlazimo u blokadu. To smovraćali više od dve godine, a za to vreme dug je premašio dvamiliona dinara. Međutim, 2010. smo se organizovali iprikupili svu dokumentaciju o zgradi. Videvši kako su seuknjižili nismo mogli da verujemo! Još nam te godine šalju

zahtev za iseljenje i raskid ugovora!“Tada traže susret s Draganom Đilasom, gradonačelnikom,

koji dolazi u KUD. Čuvši o čemu je reč, rekao je da ne mogubiti izbačeni, poziva gradskog pravobranioca i svog šefakabineta da pomognu i prate zbivanja. Pravobranilac ihupućuje na advokata Strahinju Kastratovića, ovaj na repub-ličkog pravobranioca.

„Njemu se obraćamo 2012“, nastavlja Šijački. „Kad je

video dokumenta, iste sekunde rekao je da je to prevara i za24 sata podneo tužbu Višem sudu, tražio brisanje sindikata,uknjiženje države kao vlasnika i iseljenje sindikata u roku od15 dana. Njegovi zahtevi su usvojeni 2013, pa Orbović ulažežalbu i te godine pokušava da nas iseli preko zahteva koji jepodneo Privrednom sudu, a koji je usvojen na bazi katas-tarskog papira da je zgrada vlasništvo sindikata. Tada smosprečili useljenje, uspeli smo da se odbranimo.“

Insistiranje Republičke direkcije za imovinu i KUD-a dase izvrši odluka Višeg suda urodilo je plodom tek 12. febru-ara ove godine: iz katastra je stiglo rešenje o brisanjusindikata i upisu države. Na to se sindikat žali već pomenu-tom RGZ-u, pa 4. jula aktivira osam godina star

zahtev za iseljenje KUD-a u Privrednom sudu, koji dopresude Višeg suda drži kao do lanjskog snega: njima jesindikat i dalje punokrvni vlasnik!

U svemu ovome na margini je ostalo pitanje zašto je„cvetkovićevcima“, kao pravnim sledbenicima železničarai brodara iz 1936, rečeno da zdanje ne mogu dobiti restitu-cijom „jer im nije oduzeto zakonom nego aktom ministrapolicije“. Ili zašto za njih nije važio član 18 Zakona oudruženjima, po kome udruženja imaju pravo na svojinusrazmerno udelu u finansiranju gradnje – koji je ovde svih100 odsto.

Tako izgleda vraćanje kulture u fokus aktuelne vlasti,čime se vlast hvali, a na primeru KUD-a koji je ovenčanOrdenom zasluga za narod.

KUD „Branko Cvetković“ obreo se usred paradoksalnog, višegodišnjegrata koji Veće SSSS-a vodi protiv Srbije, osporavajući joj svojinu nad monumentalnim zdanjem u Ulici Miloša Pocerca broj 10

Gumirani Obrović ćutiŠta je stvarna pozadina ove epopeje? Do Orbovića je ovih dananemoguće doći. Šijački kaže da „ne zna da li je Orbović treba-lo da odradi neki prljav posao“.„Njemu je problem to što za velike pare od 1989. iznajmljuje tudiskoteku i drugi prostor, iako sindikat nije vlasnik“, zaključujeŠijački. „Čovek ima platu 180.000 dinara, a pre je bio VK gumaru rakovičkom ’Rekordu’. Strašno je to što kao sindikalni vođanije odbranio radnike ’Rekorda’, gde su oni sada?“

Iseljenje planirano zbog očekivanja da je KUD na turneji jer su okončani školska godinai junski rok za studente

14 FORUMBeogradski glas, 18. jul 2018.

Fudbalska reprezentacija Srbije ispraćena je na Svetskoprvenstvo uz mnogo optimizma, ali se iz Rusije vrati-la već posle grupne faze, brže nego što je otišla.

Umesto uspeha dobili smo izneverena očekivanja navijača,što se uklapa u iščašenu matricu po kojoj nam već dvadese-tak godina funkcioniše reprezentativni sastav, dok su državai njen aparat kao nemoćni da se izbore sa navodnim huligan-ima.

Još od dvehiljaditih tradicionalno propuštamo evropskaprvenstva, a na svetskim učestvujemo u proseku na svakihosam godina. Uvek se dogodi isto. U reprezentaciji sumahom fudbaleri koji igraju u klubovima iz najjačih ligaEvrope, klubovima koji se u nacionalnim ligama visoko koti-raju. Naši fudbalski gastarbajteri su čak nosioci igre u takvimklubovima. To je dovoljno za podgrevanje nade u dobar plas-man reprezentacije Srbije, pa se poneko usudi da nam prog-nozira četvrtfinale ili polufinale, međutim, svaki put budemoveoma brzo zaustavljeni već u grupi. Onda nas teše da bi tre-balo da smo srećni što smo uopšte i otišli.

Naime, iz Fudbalskog saveza Srbije (FSS) krene dobropoznata mantra po kojoj smo mala zemlja, da je za nas uspehveć i to što smo se plasirali na prvenstvo, da je budućnostipak naša, a da su za debakl krivi sudija, dvoglavi orao isreća koja nam je okrenula leđa. Takvim spinovima izbega-va se otvaranje pitanja odgovornosti sportskih funkcionera, aistovremeno se, za svaki slučaj, na udaru medija nađu ovi ilioni igrači koji se, tobože, nisu borili za reprezentaciju, nisuizgarali i „ostavili srce na terenu“, niti su pružili ono što dajusvojim klubovima u inostranstvu...

Koliko je to na staklenim nogama i da se može drugačije,pokazali su na minulom Svetskom prvenstvu pre svega tim-ovi Švedske, Japana, Hrvatske ili Urugvaja. Za postizanjeuspeha potrebni su dobra atmosfera, kompetentan stručništab, zdravi međuljudski odnosi u timu, timski duh i, tek nakraju, individualni kvalitet igrača. Već dugo Srbija ima samoovo poslednje, a hoće se uspeh. Nikako da nas napusti osećajda više od nekih drugih zaslužujemo dobar rezultat.

Rezultati stalno izmiču. Zašto? Dovoljno je setiti se da jeselektor Slavoljub Muslin kroz kvalifikacije izborio plasmanu Rusiju, u atmosferi u kojoj je maloko verovao u nacionalni tim.Kvalifikacije su okončane na jesen2017, ali već u novembru Muslin jenajuren umesto da bude ovenčanlovorikama, uz besraman i nein-teligentan izgovor – da nam igra nijebila dovoljno atraktivna! To nisuprogutali ni najnaivniji. S jednestrane, zna se da su u današnjem fud-balu i najjače svetske ekipe fokusirane na rezultat, a ne nalepotu igre i vez na terenu, a sa druge strane je i sam odlazećiMuslin rekao da ne pristaje na to da mu polusvet sastavljatim. Na njegovo mesto doveden je čovek bez ijednog danaradnog iskustva kao trener bilo koje ekipe, ali i bez otklonaprema pomenutom polusvetu. Onda je na spisku reprezenta-tivaca osvanulo nekoliko imena koja to nisu zaslužila,dočim, nigde nije bilo nekih igrača koji su igrom u kvali-fikacijama zaslužili put u Rusiju. Iz maglovitih, nedovoljno

razjašnjenih razloga promenjen je i kapiten reprezentacije.To se događa nekoliko meseci pred početak prvenstva, a

od igrača se očekuje da ipak odigraju najbolje. Kako dagledaju one koji su se u reprezentaciju ušunjali na malavrata, što je svima jasno, pa i fudbalerima koji su miljenicionog polusveta? Kako da svi skupa pruže dobru igru kadselektor ne zna ništa o tom poslu? Fudbal je kolektivna igrau kojoj je postojanje dobrog sistema preduslov da igračipokažu umeće, veštinu, znanje i iskustvo. U takvom sistemuigraju svi naši reprezentativci u stranim ligama. Jednoj

Argentini nije dovoljan jedanMesi da sruši ovu istinu, a mise nadamo – čemu? Zašto sebipucamo u noge ovakvimpoigravanjem sa reprezentaci-jom koja, valja naglasiti, pred-stavlja celu zemlju, a ne samoonaj polusvet o kome govoriMuslin?

Tražeći odgovor dovoljno jeda bacimo pogled malo unazad. Sećate li se izjave predsednikaAleksandra Vučića da država nema snage da se izbori sa fud-balskim huliganima? Naravno da tu nije reč jedino o huligani-ma, već o čitavoj razgranatoj mafiji u srpskom fudbalu, o krim-inalcima koji imaju svoje igrače i vrše pritisak da ih uguraju ureprezentaciju ne bi li ih kasnije bolje prodali. Ko iole prati fud-bal zna da je to javna tajna. To je ono što Muslin nije hteo dadopusti jer ima ime, karijeru, reputaciju. Svakako da predodlazak na Svetsko prvenstvo ne bi pristao ni na degutantno

Izvor: „Južne vesti“ (M. Jovanović)foto: Građani Niša

Građani su rešili da još jednom skrenu pažnju nadležni-ma na to koliki im problem prave udarne rupe koje seu Nišu nalaze na svakom koraku, pa su isprobali nešto

kreativniju metodu – zasadili su cveće u njima. Raznobojnihbiljaka ima svuda po gradu, pošto su se ljudi odazvali akciji„Masovno ulepšavanje Niša sađenjem cveća u udarne rupe naulicama“. Uz to, oni su kreirali i mapu sa udarnim rupama kakobi Direkciji za izgradnju grada, kako kaže pokretač akcije bivšinarodni poslanik Miloš Bošković, olakšali posao.

„Građani Niša zasadili su ukrasno cveće u udarne rupe nakolovozu širom grada u znak protesta što se ovaj ozbiljan prob-lem mesecima ne rešava. Naime, Direkcija za izgradnju gradaobećala je da će problem rešiti ’sa prvim danima proleća’, alirupe su i dalje tu, iako smo ušli u leto“, kaže Bošković.

Nišlije mesecima imaju brojne pritužbe na kratere počitavom gradu jer, kako kažu, ometaju vozače i predstavljajurizik za oštećenje vozila, a putem aplikacije „Prijavi problem“gotovo svakodnevno stižu žalbe redakciji „Južnih vesti“ naneku od njih.

Iako u Direkciji za izgradnju grada stalno najavljuju krpljen-je rupa, građani su, čini se po komentarima, sve nezadovoljniji.Krajem maja bilo je najava direktora Direkcije Nebojše Lovićada se kreće u popunjavanje rupa „punom parom“ .

Podsetimo, ovo nije prvi put da se na ovaj način protestujeprotiv nemara Grada za rupe, budući da je prošle godine rupa nauglu Vizantijskog bulevara i Naserove u Nišu „procvetala“ .

Smrdljive kopačke fudbalskog POLITIZACIJA FUDBALA: ŠTA SE DESI KADA PREDSEDNIK DRŽAVE POSTANE

U Nišu „niklo“ cveće KAD NARODU DOZLOGRDI NEMAR VLASTI

Muslin svakako ne bi pristaoni na degutantnofotografisanje i koketiranjeigrača i stručnog štaba sapredsednikom Srbije uočiSvetskog prvenstva

15Beogradski glas, 18. jul 2018.

ŠTA SVE TONE SA STEČAJEM AZOTARE?

Političko–policijskidilovi

Koliko košta gas? A koliko transport gasa? Kako za dug uzeti fabričku luku i prideželeznički čvor? Može li se kupovati đubrivo na državne subvencije? I ko može a ko ne?Da li je zakonito od tajkuna pozajmljivati u robi, pa plaćati robom? Mogu li se naduvanecifre investicija potpisati, pa za resto stvarati dug i preuzimati državna imovina? Je l’ okejda privatna firma plaćanjem gasa (sirovine) kupi proizvodnju? Može li se računati da zeml-ja u kojoj vlast trubi o poljoprivredi kao motoru razvoja ostane bez svoje najveće fabrikeveštačkog đubriva i jedine fabrike amonijaka? Kome ne smeta da se još više stotinaPančevaca otpremi, a radna mesta nestanu?Ne bi trebalo biti genijalan, dovoljno je raditi po zakonu. Nije nužno biti biznismenmađioničar i virtuoz, nego samo raditi pošteno. Za platu. Ne praviti moćne političko-poli-cijske dilove, nego uspešne svakodnevne poslove.HIP Azotara je posle neuspešne privatizacije, zapamćene po pljački preko prodaje„Karbamida 2“, pred stečajem. Prinudno rešenje predložilo je Ministarstvo privrede, azbog prezaduženosti.Azotaru je još u vreme Borisa Tadića na upravljanje dobio SPS. „Srbijagas“, odnosnoDušan Bajatović. Njegovi menadžeri su uspešno iz Azotare na ime duga za gas oteli luku.Vlasništvo je „Srbijagasa“. Na isti način „Srbijagas“ je postao i značajan suvlasnikAzotare.Zbog drugih milionskih detalja pojedinci iz najmanje dve garniture Azotarinih direktoraprošli su i prolaze kroz sudske istrage. Neki i kroz suđenja.Na početku društvena, pa državna, neuspešno privatizovana pa poverena državnom pre-duzeću, razvučena, osiromašena i uz državnu pomoć razlivanu i na privatne račune,Azotara je ipak opstala. Kao značajan igrač na tržištu i značajan poslodavac u Pančevu.Ministarstvo privrede zahtevom za stečaj rešilo je da torpeduje tu i takvu Azotaru. A fondza plate 900 azotaraca iz „Južne zone“ daleko prevazilazi ono što je nemački ZF planiraoda isplaćuje za 500 radnika kada završi 80 miliona evra skupu prvu fazu u „Severnoj zoni“.U pogrešnom naprednjačkom vozu sve su stanice pogrešne. Ni Pančevo tu nije izuzetak.

Gradski odbor „Dosta je bilo“ Pančevo

fotografisanje i koketiranje igrača i stručnog štaba sa predsednikom Srbije. Tako smo aktuelno Svetsko prvenstvo žrtvovali zbog lične koristi nekoliko ljudi, mada imamo

generaciju koja je pre tri godine osvojila svetski šampionat za mlade, pobedivši u finalu Brazil.Zašto je Vučić uopšte pomenuo nemoć države? Ko je taj polusvet? Otkud na čelu FSS-a SlavišaKokeza, inače član SNS-a, čovek bez ikakvih dodirnih tačaka sa fudbalom? Šta je bilo saZvezdanom Terzićem, koji je svojevremeno pobegao iz zemlje zbog optužnice u vezi sa prodajomigrača iz vremena dok je bio predsednik OFK Beograda? Šta je danas sa OFK Beogradom i zaštoga moramo tražiti uz pomoć lupe? Terzića eno na čelu „Crvene zvezde“, opet vedri i oblači srp-skim fudbalom, a dobar je i sa predsednikom...

Na stadionima „Crvene zvezde“ i „Partizana“ odavno se ne ore navijačke pesme protiv aktuelnevlasti. Da li je i to slučajno? Setite se napada na novinare tokom predsedničke inauguracije: štamislite, ko su nabildovani momci? Znate li da „Partizan“ ima i navijačku grupu sastavljenu odbivših navijača drugih klubova, računajući i „Crvenu zvezdu“? Koliko juče smo u „Insajderu“videli šta u stvari znači biti vođa navijača i čime se te vođe stvarno bave. Mnogi imaju po višedesetina krivičnih prijava, u lepezi od nasilničkog ponašanja do ubistva, ali slobodno šetaju, nema-ju ni nanogice. Znate li da su u upravi „Crvene zvezde“ i „Partizana“ dobrim delom ljudi iz poli-tike, koji su veoma dobro povezani sa tim mafijaškim polusvetom? Na kraju, dok država „nemasnage“ za obračun, ceh plaćaju građani.

Takvo je stanje u fudbalu, gde je, ipak, koliko-toliko javno sve što se zbiva, a na stadionima i uprenosima možemo svojim očima videti i prosuditi koliko je neko uspešan trener, direktor,predsednik kluba ili FSS-a. Šta se događa tamo gde su novci još veći, a sve je bitno dalje od očijujavnosti, poput „Er Srbije“, „Srbijagasa“, RTB-a Bor? Koliko je verovatno da ih vode ljudi odkojih nemamo bolje ili se i tu guraju nečiji poslušnici kad već država, je li, „nema snage“? Ili sviti poslušnici rade za račun ljudi koji su na vlasti/bliski vlastima? Ni ovde nije enigma ko plaća nji-hovu podobnost, nesposobnost i korumpiranost. Mada smo skoro pa navikli na ovakve stvari, tojoš ne znači da su normalne, da ih ne bi trebalo menjati. Istina, možemo kao i prošli put: da čekamodok ne upropaste apsolutno sve, a da onda nešto promenimo.

Stefan Popović,OO „Dosta je bilo“ Zvezdara

polusveta

u udarnim rupama

VRHOVNI SELEKTOR REPREZENTACIJE?

16REPORTAŽABeogradski glas, 18. jul 2018.

Kuća je za posetioce otvorena utorkom, sredom, petkom isubotom od 10 do 17 časova, četvrtkom od 12 do 20 i nedeljom od 10 do 14 sati. Ulaznica košta 200 dinara, a za đake, studente, nezaposlene i penzionere staje 100 dinara

VAN TURISTIČKE RUTE – MUZEJ JOVANA CVIJIĆA

Piše: Radenka MarkovićFoto: Muzej Jovana Cvijića i Vladimir Popović

Početkom prošlog veka Kopitarevagradina bila je elitni deo Beograda ukome su mnogi tadašnji univerzitetski

profesori i umetnici podizali kuće. Međunjima i geograf Jovan Cvijić, jedan od prvihprofesora Beogradskog univerziteta i njegovrektor u dva mandata, predsednik Srpske kral-jevske akademije, počasni doktor i član najs-tarijih akademija i univerziteta Evrope.

Kuća koju je podigao 1905. godine udanašnjoj Ulici Jelene Ćetković 5. sada jeMuzej Jovana Cvijića. Budući da je,osim dara za nauku, Cvijić imaoizražen osećaj i za umetnost, odDragutina Inkiostrija Medenjaka,zidnog dekoratera, naručio jeizradu enterijera kuće. Tako jekuća ukrašena brojnim detaljimatada popularnog secesionističkogstila, ali i srpskim narodnimmotivima, kao što su oni sa pirot-skog ćilima, te motivima flore ifaune. Zbog zidnog slikarstva, kojeje kuća u najvećoj meri zadržala i

sačuvala, ona je proglašena kulturnim dobrom.U kući se čuva Cvijićev nameštaj, gde se lepotom i originalnošću izdvajaju fotelje, lusteri i

sofe. Naučnikov pisaći sto, nažalost, nije sačuvan. Tatjana Korićanac, kustos Muzeja Jovana Cvijića, ispričala nam je da su sto i mobilijar koji

je Cvijić koristio prebačeni uGeografski zavod kako bi se sačuvaliod bombardovanja u Drugom svet-skom ratu. Međutim, bomba je palaupravo na Zavod i te stvari suuništene. U radnoj sobi je ipak saču-van kartotečki orman.

– Salon porodice Cvijić bio jepravi salon jedne građanske porodicetog vremena. U njemu su Jovan iLjubica ugostili tadašnje najvećeličnosti i umove, ne samo izBeograda nego iz cele zemlje i inos-transtva, tako da je ovo bio jedanpoznat dom i salon – objašnjavaTatjana Korićanac dok kroz salonprolazimo ka sobi Cvijićeve suprugeLjubice. Soba je nameštena u stilutadašnjih manira, prekrivena tkanina-ma izvezenim srmom. Posebnu pažnjuprivlači neobična sofa-fotelja zaćaskanje napravljena u oblikulatiničnog slova „s“.

Iz ženske sobe ulazi se u prostorijukoja je i kraj stalne postavke, a gde su

sačuvane Cvijićeve beležnice i fotografije sa putovanja. Ona su, poznato je, ispunjavala i najvećideo njegovog života. Najviše je putovao pešice i na konju, a tek kasnije kolima. Kuda je sveputovao po Balkanu, predstavljeno je na posebnoj Karti ekskurzija Jovana Cvijića, na kojoj jeposebnim bojama označeno kada je i koliko putovao.

Posetioci – za koje je Muzej upunom sjaju ponovo otvoren prošlegodine nakon pauze napravljenezbog rekonstrukcije – mogu davide izbor Cvijićevih geografskihkarata, njegova sabrana dela, ukojima je objavljen najveći deoonoga što je uradio i napisao, tenaučnikova brojna odlikovanja idiplome. Takođe, tu je i nekolikolepih umetničkih dela, akvarel BeteVukanović „Venčanje JovanaCvijića“, ali i portreti JovanaCvijića koje su radili Uroš Predić,Emil Kostić i Ilija Šobajić.

U vreme kada su u kući živeliJovan Cvijić i njegova suprugaLjubica, njeno dvorište sa punodrveća bilo je jedno od najlepših ukraju. Jedno od najlepših je i sada,a najviše zahvaljujući izuzetnolepom japanskom drvetu. Zasadioga je lično Jovan Cvijić, a osim štoulepšava ovo dvorište pravi i lephlad u vrele letnje dane.

Cvijićeva kuća najlepša u kraju i posle sto godina

Voleo je Karađorđeviće, a i oni njega

U ulaznom holu kuće je klupa presvučena kožom. Na njoj je, priča TatjanaKorićanac, sedeo lično kralj Aleksandar Karađorđević i čekao JovanaCvijića da se spremi kako bi ga povezao.– Kada je izbio Prvi svetski rat, prvo vozilo koje je kralj poslao bilo je onokoje je poslao po Jovana Cvijića da ga vozi za Niš. Cvijić je bio u veomadobrim odnosima sa dinastijom Karađorđević. Bio im je odan, a i oni sunjega poštovali. Kada je bio teško bolestan i na samrti, kralj Aleksandardolazio je da ga obiđe, donese mu ponude i pita za zdravlje, što je Cvijićaveoma radovalo.