Da bi vam pomogli, pre nego što podete u planine, … · Web viewTitle Da bi vam pomogli, pre nego...

Da bi vam pomogli, pre nego što podete u planine, pročitatje donji tekst

Da bi vam pomogli, pre nego što podete u planine, pročitatje donji tekst. U njemu su sabrana elementarna znanja, rezultati i iskustva brojnih generacija planinara.

Planinarski savet i vodiča preporučujemo:- onima na odmoru, koji žele upoznati i poštovati planine i prirodu- planinarima, izletnicima, turistima, skijašima, daskarima, penjacima, i ukratko, svima koji bi rado i bezazleno uživali u planinskom svetu- učiteljima i školarcima, kada se odlučujete i pripremate školske izlete ili školu u prirodi.

Sadržaj planinarskog savetnika je pregledan, ali daje samo najnužnije savete i upozorenja. U njemu nema zabrana. Odluke u planini, dobre ili loše - vaše su.

Ovaj planinarski savetnik ne može zameniti odgovarajucu planinarsku literaturu, prirucnike o planinarstvu ili prirucnike i knjige za odredene planinarke discipline. Još manje može zameniti znanje i iskustvo steceno praksom. Nepotrebno je pomenuti da, ovaj savetnik, nikako ne može zameniti uživanje i lepotu boravka u prirodi i gorama.

Puno pešacite? Skijate?Rado idete u planine?Ako to cinite, onda vam Planinarski savetnik, skoro sigurno, nece biti suvišan.Priroda i planina vam uvek bogato nudi odmor, doživljaje, lepotu, uživanje, avanturu, pustolovimu ... alii skriva opasnosti

Planinarski savetnik je tu da vam za boravak u planinama da prakticna uputstva i savete, odnosno da vam prenese iskustva iskusnih planinara.U savetniku nema zabrana i pravila (osim FIS-ovih pravila ponašanja za skijaše, koja, razume se, važe i za bordere)U planinskom okruženju odlucujute sami - promišljeno, jer za svoje ponašanje i delovanje sami odgovarate.Ovaj tekst ne može zameniti temeljnu planinarsku obuku.Povežite se sa planinarskim društvima, regionalnim, republickim i saveznim planinarskim savezima, planinarskim taborima, skijaškim savezom, školama i kursevima, alpinistickim, penjackim i speleološkim društvima, klubovima i organizacijama ili GSS za obuku, tabor, kurs, znanje, pomoc ili informacije.Knjižare i izdavaštvo obiluje planinarskim štivom na našem ili stranim jezicima.

Kratki test:

Rado bi proverili svoje planinarsko znanje?Odgovorite na pitanja, odnosno ustanovite tacnost tvrdenja. Ako ste u društvu, obrazložite odgovore i polemišite:

1. Lako je zaštiti se od groma na otvorenom prostoru?2. Vremenska prognoza najavljuje hladan talas, a nebo je bleštece plavo. Zakljucujute da su meteorolozi, opet, pogrešili?3. Svuda se, pa i u planini, oslanjam na svoj odlican instinkt (osecaj) za prostor i orijentaciju?4. Na markiranom putu ili stazi ne može mi se desiti ništa loše?5. Planinarski pozvi u pomoc je davanje istog signala 5-6 puta u minuti?6. U useku sam siguran od groma?7. Kad zapocnem klizanje i kotrljanje na strmini više si ne mogu pomoci?8. Nesrece su neizbežne, takva je sudbina?9. Sa savršenom opremom savršeno sam bezbedan?10. Bivak vreca je potrebna samo vrhunkskim planinarima i alpinistima?11. Za planinarske izlete se ne treba posebno pripremati?12. Na planinarskoj turi potrebno je piti velike kolicine tecnosti?13. Promrzle delove tela trebe trljati snegom?14. Planinar spasen ispod lavine treba da miruje?15. Na padinama pokrivenim debelim snegom nije moguce dati pouzdanu ocenu opasnosti od lavine?

Odgovori na pitanja kratkog testa:Sakrijte odgovore i pokušajte sami da odgovorite na postavljena pitanja

1. Pogrešno! Od groma štiti kuca sa gromobranskom instalacijom ili automobil (efekat faradejevog kaveza)2. Pogrešno! Upravo bleštece plavetnilo neba najavljuje pogoršanje vremena i hladnocu.3. Pogrešno! Vaš osecaj za prostor, sposobnost zapažanja detalja i instinkt za orijentaciju može vam pomoci, ali karta, kompas i visinomer su vam neophodni.4. Pogrešno! Markacija ne govori ništa o težini i zahtevnosti staze. Takve informacije dobijate od onih koji poznaju stazi ili sa oznake težine staze na njenom pocetku.5. Tacno! 5-6 vidnih signala u minuti (na svakih 10tak sekundi po jedan), pa onda minut pauze, i tako dok vas ne uoce.6. Pogrešno! Useci, pukotine i vodene žile su pravac prostiranja (toka) elektriciteta po udaru groma, odnosno elektrišnom pražnjenju.7. Pogrešno! Pokušajte da se postavite u ležeci položaj - licem prema tlu, kocite, upirite se nogama i rukama, hvatajte se o bilo šta na putu. Bez vežbe ce teško ici.8. Pogrešno! Najveci broj nesreca je uzrokovan pogrešnim ponašanjem i odlukama. Najcešca je sopstvena krivica.9. Pogrešno! I najbolja cipela se oklizne pri pogrešnom koraku, a ni šlem nece pomoci pred vleikim kamenom. Za svaku opremu je vezana tehnika i uslovi njenog korišcenja.10. Pogrešno! Bivak vreca svima i uvek pomaže. Mnogi su promrzli u naizgled bezazlenim turama, u situacijama gde bi bivak vreca pomogla.11. Tacno! Izaberite svoj cilj prema svojoj snazi, kondiciji i sposobnosti. Spremni i snažni idu u visoke planine i traže izazov na zahtevnim stazama, dok manje spremni svoje zadovoljstvo nalaze u boravku u lepoti nižih i pitomijih planina. Zapamtite da je izazov planine uvek veci od mogucnosti pojedinca. Preopterecenost i nerealni ciljevi sudbonosni su kako za one snažne i kondiciono pripremljene, tako i za one koji to nisu.12. Tacno! Nedovoljno konzumiranje napitaka i tecnosti za vreme planinarskih tura štetno je za zdravlje i smanjuje telesnu sposobnost.13. Pogrešno! Lokalne promrzline se utopljavaju višeslojnim toplim materijalima, dok se opšta pothladenost i promrzline rešava utopljavanjem celog tela višeslojnim materijalima (cebicima), pri cemu se stomak oblaže termoforima ili drugim pomagalima sa velikom specificnom toplotom.14. Tacno! Pokretanje unesrecenog izaziva cirkulaciju pothladene krvi i hladenje tela, te se rizikuje gubitak svesti. Potrebno je utopljavanje i mirovanje.15. Tacno! Iskustvo i ispitivanje padina sa debelim snegom pokazuje da nema pravila i pouzdanih zavisnosti. Relativno sigurne su samo padine sa firnom.

Ocenjivanje:Svaki pravilan odgovor nosi 10 poena.150 poena - Vi ste majstor, ali ne zaboravite jedno je znati, a sasvim drugo delovati. I još nešto. Opasnost, teškoca i nesreca ne zna da je pogodila baš strucnjaka za njih.130 poena - Sasvim dobro. Niste pocetnik. Vredno planinarite i prikupljajte iskustva i znanja90 poena i manje - Vaše je znanje suviše pocetnicko da bi ste uocili opasnost i sprecili nesrecu. Ako se budete odlucili za planinarenje i dalju obuku pocnite sa ovim planinarskim savetnikom.

Okliznuce i pad

Okliznuce i pad je uzrok najveceg broja povreda u planinarenju.Mnogi planinari ni danas ne priznaju opasnost od okliznuca i pada. Cesto se može cuti nesuvislo i glupo tvrdenje: “Meni se tako našto ne može dogoditi”. Uvažavajte sledece:Teškoca je u tome da se teren, na kome se lako okliznete, ne da sasvim lako prepoznati, a to, svakako, na njemu ne piše. Mogucnosti za okliznuce i pad nije uopšte malo: strma padina, vlažna trava, provalija pored staze, snežište, led, smrznuta zemlja, krušljivo tle i mnoge druge.Za okliznuce mora biti ispunjeno više uslova: pogrešno izabran put sa koga se niste pravovremeno sklonili; razgledanje, fotografisanje ili snimanje pejzaža i detalja pri kome zaboravljate na neposredno okruženje i opreznost; branje cveca ili plodova prirode u stenovitom okruženju; umor i drugo.

Saznanje:

Okliznuce i pad nisu sami po sebi opasni ni smrtonosni. Potrebna je još i vrlo strma padinaPostavite si pitanje:Šta ce se dogoditi ako gurnem svoj ranac niz ovu padinu? Hoce li po prevrtanju stati i ostati da leži ili ce poceti da se kotrlja niz padinu?Ako vam se cini da ce se ranac otkotrljati, onda bi se to, najverovatnije, dogodilo i vama u slucaju pada. Razumljivo, samo ako to vi dozvolite, odnosno ako ne znate kako da postupite.

Vežbajte sprecavanje pada

Šta možete lako i odmah uraditi ako se okliznete, izgubite ravnotežu ili vam se odroni kamen pod nogom?

Što pre delujete vece su vam šanse za uspeh

Na raspolaganju vam je jedno dejstvo - Ležeci položaj, licem prema tlu.

Noge lako raširene, vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tle (tako se koci), sa zgrcenim rukama gurajte se od padine (oslonac).U ovom položaju ce vam, verovatno, uspeti da se zaustavite. U svakom slucaju to je položaj koji vam daje najvece izglede za zaustavljanje, a i najmanje je bolan.

1 vežba. - Potražite kratku padinu koja se završava ravninom. Vrlo je primereno da na njoj bude vlažne trave ili snega i leda. Okliznite se namerno. Zauzmite ležeci položaj. Pokušajte da kocite. Obavezno koristite rukavice.

2. vežba - Šetajte izabranom padinom i okliznite se. Po okliznucu, što pre, bacite se u ležeci položaj.

3. grupna vežba - Hodajte izabranom padinom. Na dogovoreni znak jednog od vas svi se smesta bacite u ležeci položaj.

Znacaj vežbi:

Vežbanjem lako postignete potrebnu spretnost da od neocekivanog okliznuca do pocetka kocenja protekne što manje vremena. Znajte da u glavi morate uspostaviti uslovni refleks, slican onom koji imaju vozaci (šoferi) prilikom pritiska kocnice pri uocavanju iznenadne prepreke na putu. Taj refleks mora delovati i kod vas, kada se nadete u nezgodnom položaju.Pri planinarenju, tu i tamo, pomislite o mogucim nezgodama. I to je metoda za otklanjanje nezgoda, ili bar vašu pripremu.Dakle, sneg i led na travi, steni ili strmim padinama predstavaljaju najvecu opasnost za okliznuce i pad. Vežbajte padanje, klizanje i kocenje na snežištima sa sigurnim završetkom. Ta vežba vam pored sticanja refleksa i ucenja pravilne reakcije može biti i vrlo zabavna. Konacno, posmatrajte druge planinare, one iskusne i one koji to nisu, pri hodanju po strminama i snežištima i uocavajte, pitajte i komentarišite.

INCLUDEPICTURE "http://www.gss.org.yu/handbook/slike/FIG3.gif" \* MERGEFORMATINET


Vreme

Ovo poglavlje je vrlo znacajno za planinare.

Za vaše uživanje, dobar provod i osecanje, vreme je odlucujuci faktor.

Sparina i oluja sa gromovima, mraz i snežne mecave, slaba vidljivost, kiša, magla i još ponešto, su vremenske pojave koje planinarima zadaju gadne teškoce, a u svakom slucaju su neprijatne i neželjene.

Kamene i snežne lavine, te razdražljivost kao posledica “fenskog” vetra, odnosno srcani problemi koji se lako pojave pri sparini ili naglih promena vremena, tj. posledice koje ovi cinioci ostavljaju na ljude, nije lako predvideti i prepoznati.

Ljudi i planinari cesto govore loše o vremenu. Vreme se cesto pojavljuje u ulozi negativca, a još cešce u ulozi krunske smetnje i više, “gospodnje” sile. Naravno, vreme je tada i opravdanje za neuspeh, a ponekad i dokaz zavere i urote protiv pojedinca. U stvari, vreme nije baš tako potuljena, podmukla i nepredvidiva sila, koja samo ceka “nesrecne planinare”, vec prirodna pojava koja ima odredene zakonitosti i o kojoj postoje informacije.Pogledajmo nekoliko prostih znanja i cinjenica:

· Lako je obezbediti se od hladnoce i mraza

· grom nikada ne udara iz vedra neba

· Za orijentaciju se koristi karta i kompas a ne samo vid

· Svaki region ima žitelje koji vam mogu višestruko pomoci, a sasvim izvesno znaju trenutno vremensko stanje

· Svaki region, pa i planina, ima specificnosti i zakone koji važe samo tu

Pitanje je šta uraditi kako bi se zaista upravljalo ovim upozorenjima i pojavama.

Pre svakog odlaska u planinu upoznajte se sa vremenskom prognozom i to kako uopštenom, tako i za taj region. Vremensku prognozu izvršite sami i to na osnovu:

· hidrometeorološkog zavoda Srbije, Crne Gore i Jugoslavije

· raspitivanje kod iskusnih planinara i poznavaoca regiona i planine

· raspitivanja kod lokalnog stanovništva, bilo privatnim vezama, bilo preko lokalnog planinarskog društva ili neke druge javne službe.

· poznavanja znakova lepog i lošeg vremena.

Nikada ne potcenjujte vremenske izveštaje i prognoze. Oni su prvi na listi vašeg planiranja ture. Tek ako je ta prognoza zadovoljavajuca, raspitujte se dalje prema navedenoj listi. I tako za svaki od faktora. Konacna je odluka vaša, ali nemojte po povratku optuživati vreme.

Na kraju, stvarno su opasne samo oluja ili nalet hladnog talasa zimi. Sva druga vremenska stanja više su neprijatnosti nego direktna opasnost, gde pod direktnom opasnošcu zovemo objektivno stanje koje uzrokuje nesrecu. Time, naravno, ne govorimo ništa o mogucnosti nazeba, bolesti i nezadovoljstva, kao posledicama lošeg vremena.

Grom

Svake godine od groma stradaju ljudi i stoka i to u šumama, dolinama, planinama, selima i gradovima, ukratko, svuda, pa i tamo gde se to najmanje ocekuje.Jedina prava zaštita od groma je kuca sa gromobranskom instacijom ili automobil.

Saznanja

· Vremenska prognoza i izveštaj o vremenu.

· Slušajte izveštaje o vremenu i primetite vremenske pojave:

· Gromovi prate “Toplotne” oluje koje su najcešce s prolece i leti, kada se vazduh jako zagreje

· Hladni talas se najcešce pojavljuje pracen intenzivnim i neocekivanim olujama.

· Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci znaci da se ubrzo sprema oluja.

· Prolecna stanja sa izjednacenim vazdušnim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i elektricnog pražnjenja.

Primetite sledece vremenske znakove:

· upozoravajuci zanci - sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska

· znaci opasnosti - kupasti oblaci sa tamnom (pretecom) osnovom, zatišje vetra, udaljena grmljavina (tada je vec vrlo opasno)

· znaci krajnje opasnosti - naelektrisanje u vazduhu (kosa se diže, pucketanje vazduha ...)

POSTUPAK

Jedini lek protiv groma je da pravovremeno (trenutno) otrcite u siguran zaklon!Izgovor da oluju niste ocekivali, vrlo je moderan, ali nijedna oluja ne dolazi ocekivano!Ako hocete da budete bezbedni od gromova, svoje planinarenje planirajte tako da do podneva ili rano popodne budete u blizini sigurnog zaklona - kuca, automobil, voz.

Budite svesni

Ako vas je vec zadesila oluja morate znati da:

Posebno ste ugroženi: na vrhovima, na grebenovima, u blizini usamljenih stabala ili pod njima, oko žljebova i bujicnih tokova, u podnožjima previsnih i vertikalnih stena, u udubinama, u okapinama, pod dalekovodima.




Manje opasno (ali daleko od sigurnog) je: u dolinama, oko 15m od vertikalnih stena, previsa i litica, cucanje pod bivak vrecom, sedenje na rancu sa prekrštenim nogama. Štiteci se od groma pazite se gubitka ravnoteže i pada usled jakih udara vetra. Vazdušni udar je vec mnoge oduvao sa prevoja u dolinu.


Hladnoća

U zemljama engleskog govornog podrucja hladnoci (mrazu) tepaju: ”Tihi ubica”. Ovaj nadimak hladnoca je dobila jer najcešce ne ubija direktno, ali je uzrok brojnih sudbonosnih grešaka.

Važno je znati:

· Hladnoca umtrvi coveka

· Hladnoca pruzrokuje stres

· Ljudi izloženi hladnoci postaju apaticni

· Hladnoca oslabi cvrstinu odlucivanja

· Hladnoca ometa kretanje, pokreti su teški, tromi i nespretni

Prepoznavanje

Ako drhtite od hladnoce - dobro je. Niste u neposrednoj opasnosti. Kada drhtanje prestane vreme je da se zabrinete.Stanje je kriticno kada covek izložen hladnoci postane smeten i izgubi sposobnost razumnog odgovaranja na vaša pitanja (nesposobnost komunikacije)

Postupak

Delujte što je moguce brže da bi ste se zaštitili od hladnoceZato, neka vam i po lepom vremenu (a najbolje uvek) u rancu bude barem lagana vetrovka, “šuškavac” pantalone, topla kapa, rukavice i zaštitna folija.Ne popustite! Opirite se! Drhtite, skakucite, pomerajte se, radite cucnjeve! Ako uprkos hladnoci imate želju da mirujete i da se smrzavate, znak je da vas je hladnoca opasno nacela.Na vetru se opasnost od hladnoce višestruko povecava. Fakor hladenja sa vetrom uci nas da je pri temperaturi od svega 0 stepeni celzijusa i pri vetru od 40 km/h, isto kao na temperaturi od -20 stepeni celzijusa bez vetra (u sobi).Ako telu ne uspe da kretanjem ocuva toplotu pocece da se hladi. Ljudski organizam ima osobinu da pri ugroženosti automatski zatvara krvotok prema periferijama (ruke, noge, lice), kako bi zaštitio vitalne organe. Ako i pri tim uslovima nastupi dalje hladenje organizma, dolazi do gubitka svesti, stanja šoka, prestanka rada srca i smrti.Opasno pothladene osobe prepoznaju se po tome što sa njima ne možete smisleno razgovarati.U trenutku kada primetite da je znacajna razlika u temperaturi telesnih periferala (ruke i noge) i trupa pothladenog, nikako ga nemojte pomerati i terati na kretanje. Protok hladne krvi iz ruku i nogu kroz trup i vitalne organe rezultuje gubitkom svesti i životnom opasnošcu.Pothladenog ostavite da miruje i utoplite ga koliko god je to moguce. Ako je ikako moguce dozovite ekipe GSS, ili neku drugu pomoc koja je u stanju da pothladenog brzo i bez pomeranja (helikopterom) prenese do bolnicke nege.

Što je vetar jaci, hladnoca je veca. Ova fizicka zakonitost ima poseban znacaj za boravak u planinama. Znajte da je se na temperaturi vazduha od 10 stepeni C i pri vetru od 40 km/h (slab vetar), vaše telo hladi kao da je 0 stepeni bez vetra. Takode, pri istom vetru i temperaturi od -10 stepeni C, vama je hladno kao na -34 bez vetra.

NE ZABORAVITE. Zaštitu od vetra pružaju laka vetrovka, zaštitne pantalone, rukavice, kapa i zaštitna folija.

Koža i sunce

Opekotine od suncaUživanje koje osecate provodeci slobodno vreme na otvorenom, pod suncem, placa vaša koža. Pocetkom 20 veka rak kože je bio, skoro, nepoznata bolest, a u poslednje vreme broj obolelih rapidno i zabrinjavajuce raste. Svi vi, koji se cesto i dugo suncate morali bi cešce da kontrolišete “majcine belege” - mladeže.

Uputstva za borbu protiv raka kože

· Covekova koža pamti svaku opekotinu od sunca. Sa svakom opektotinom od sunca raste verovatnoca oboljevanja od raka kože.

· Skrivajte kožu od suncevih zraka - posebno izložene delove (nos i uši).

· Koristite pomade i kreme za suncanje sa zaštitnim faktorom

· Zapamtite, planine su “bliže suncu”. Na njima ste izloženiji svim opasnostima ultraljubicastog zracenja.

Snežno slepiloNa snegu i u magli (refleksija i difuzija) ultraljubicasti zraci su najjaci i najopasniji. Snežnog slepila postajete svesni vrlo kasno - kad ste slepi. Snežno slepilo je krajnje neprijatno i bolno, iako prolazno i bez trajnih posledica. Ipak, sasvim je dovoljno da planirano uživanje pretvori u moru, i to kako vama tako i onima koji su sa vama. Koristite naocare za sunce sa bocnom zaštitom jer one su 100% zaštita od UV zraka, iako su i obicne naocari za sunce mnogo bolje nego ništa. Zapamtite, to što do sada niste imali snežno slepilo uopšte ne znaci da ste imuni na njega, te da vam se sledeci put nece desiti.

Pazi kamen

Kamen koji se kotrlja ili pada je smtrna opasnost u planini i uvek dolazi sasvim neocekivano. Zapamtite, kada ste u planini, pored kiše, snega, groma i grada, na glavu vam može padati kamenje, stene, led, prolecni sneg, stabla, granje i drugi, sasvim neocekivani predmeti (konzerva, komadi opreme ....).

Kako se sacuvati od padajuceg kamenja i drugih objekata:Budite obazrivi - gledajte i nagoreKlonite se opasnih mesta i strana, pogotovu ako na njima ima ljudi ili životinja.

A kad kamenje pada....Šlem ce vam sigurno pomoci. Bilo kakv šlem je mnogo bolji od nikakvog. Atestirani šlem je bolji od HTZ šlema, “lepog” šlema ili onog “firmiranog”. Ako je kamen veliki, šlem vam ne može pomoci.

Prepoznavanje

Opasnost preti na strmom zemljištu cak iako je padina sa travom ili pošumljena. Ako je padina sa krušljivom stenom budite jako oprezni.Uocavajte tragove ranijeg padanja kamenja: na tlu vidite razbijene stene, “sveže” kamenje je svetlije od onog koje je tu po prirodi stvari, po svetlijoj boji prepoznajete novije odlome i nasipe.Padajuce kamenje je stalan faktor u strmim žljebovima. U toj situaciji sa njim racunate i imate dosta posla.

Ko ruši kamenje

Najopasniji su ljudi. Budite veoma oprezni kada uocite ljude na putu iznad vas. Posmatrajte ih. Razmišljajte i o tome da ste vi na putu iznad nekog drugog.Planinske životinje takode, nehoticno obrušavaju kamenje. Divokoza u begu vas može zasuti gomilom kamenja.Kamenje najcešce pada samo od sebe usled temperaturskih razlika. Tipicno je dnevno otopljenje zimi. Sunce obasja stenu, otopli je i evo nama kamenja, leda, lavine i drugih problema.

Ponašanje

Klonite se strana gde se cesto odronjava kamenje. Zaobidite ih! Preko prece naokolo bliže.Kada kamenje krene da se odronjava budite na stalnom oprezu. Nemojte se zaustavljati!Narocito je važno da za odmor izaberete bezbedan prostor.Na zahtevnim i posecenim stazama i putevima nosite šlem.Ni najbolji šlem na svetu vas nece zaštiti od velikog kamenja.

Zapamtite, kada kamenje pocne da šišti i kotrlja oko vas, momentalno potražite zaklon i zaštite glavu.

Stabla i granje

Nije retkost da se za vreme oluje strada od išcupanih stabala i granja. Nacin za izbegavanje ove opasnosti je vrlo jednostavan: Za vreme oluje nemojte ici u šumu.Ako stablo ili grana pada kao kamen, bez oluje, tada je svejedno da li je to drvo ili stena ili ledena ploca ili neki drugi objekat te velicine. Postupite kao kod padanja kamenja.

Visina

Svaka visina preko 2.500 metara je dovoljan razlog za oboljevanje od visinske bolesti. To je moguce cak i u situacijama kada ste na tu visinu brzo došli kolima ili žicarom.

Prepoznavanje

· neprestana glavobolja

· stalan osecaj umora

· povecan puls i prilikom mirovanja

Posledice

· slabost

· neprimerene odluke

· nesiguran i trapav hod

· iscrpljenost

Visinska bolest nastupa neprimetno. Kada je postanete svesni, vec je prekasno

Postupak

Budite svesni svog tela, jer kada:

· vas snažno boli glava

· kada ste zadihani iako se ne naprežete

· kada vas spopadne suvi kašalj

· kada vam u plucima krklja

tada vam pomaže samo momentalni silazak u dolinu.

Velika opasnost je oboljevanje od visinskog edema pluca (voda u plucnom tkivu)

Davljenje

Narasle vode i bujice u planinama kriju opasnosti od davljenja.Pad u zasneženi potok je moguc; narocito s proleca, kada su snežni mostovi tanki i slabi, kada nastaju rupe u snežnom bloku koji se topi. Znajte, ma koliko razmatranje davljenja u planini bilo nesuvislo, morate poznavati mogucnosti.Pri topljenju snega, potoci teku ispod snežnih blokova i pri tome se mogu stvoriti lokve. Vaš hod po takvom, može završiti propadanjem i zaglavljivanjem, te davljenjem u vodi lokve ili potoka.Može se takode, propasti kroz tanki led nekog gorskog jezera. Može se okliznuti na ivici nabujalog potoka. Može se dogoditi još mnogo toga. Vaše je da znate da opasnost postoji, da je uocite, i da budete oprezni.

Iscrpljenost

Iscrpljenost može izazvati smrt kada se potroše sve rezerve telesne energije.Takvi primeri su veoma retki jer ljudski organizam ima niz sigurnosnih mehanizama kojima se brani od potpune iscrpljenosti.Uživanje alkohola pospešuje isrpljenost organizma.Iscrpljenost u kombinaciji sa pothladenošcu opasno se približava kriticnom stanju coveka.

Sprecavanje

Uredno se hranite i konzumirajte dosta tecnosti.Povremeno se i planski odmarajteBudite toplo obuceni, jer se na hladnoci telesna energija troši na zagrevanje i time bespotrebno rasipa.Izaberite pohod i donosite odluke, koje odgovaraju vašoj fizickoj i psihickoj pripremljenosti i moci.POÐITE U PLANINE: AKO NISTE PRIPREMLJENI, IZABERITE LAKŠE USPONETo znaci: dobra telesna pripremljenost još uvek nije sve! Cak i izuzetno pripremljeni i snažni planinari mogu izabrati pretežak pohod i tako potrošiti sve svoje voljne, telesne i energetske rezerve. Nije presudno da li ste 100% fit ili ste izašli iz kancelarije, presudno je za kakv ste se pohod odlucili, odnosno kakve ste odluke na tom pohodu donosili. Planina vam nudi razne varijante. Izaberite cilj, maršrutu i tempo tako da vam bude prijatno i da uživate. Sav smisao je u tome.Zapamtite: Planina nece pobeci. Ona ce vam se ponuditi i drugom prilikom.

Skijanje

Skijanje sa raznim klizackim pomagalima bio je i bice privlacan sport i sadržaj boravka u planinama.Skijanje nije lišeno opasnosti.

Nesrecu cete lakše spreciti ako znate sledece pojave:

Magija brzine - što se brže krecete manje dobro uocavate i primecujete. Poznato je da skijanje ima posebnu atraktivnost zbog brzine koju možete postici. Pitanje je da li ste uvek svesni brzine kojom se krecete. Da li možete da kontrolišete svoju brzinu i svoje kretanje. Pri brzoj vožnji opasnost se povecava kako za vas tako i za druge na skijalištu.

Magija lepote - lepota skijanja prekratko traje. Toliko je lepo, i toliko uživate da ignorišete zamor, glad, vreme i druge faktore. Kako znate da ce noge ili kolena izdržati još jedan zaokret, skok, spust. Šta ako ipak ne izdrže. Opasnosti su brojne, povrede teške. Ugrožavate druge.

Efekat grupe - najlepše je kada skijate sa nekim. Imate želju da se: malo potrkate, ostavite lep grupni utisak. U oba slucaja skijate u neposrednoj blizini partnera. Time ste posebno izloženi opasnosti od ulaženja u “mrtvi ugao”. Ako nešto ne vidite, ne možete ni preduzeti ništa. Opasno je za oboje, a možda i za druge na skijalištu.

Efekat “zapazivanja” - Skijalište nije samo mesto za skijanje, vec i mesto gde se ljudi srecu, komuniciraju, primecuju, stide ili paradiraju. Dobar ste skijaš i željni akrobacije, ali tako da vas drugi vide, da vam se dive, da vas primete i prepoznaju? Uradicete nešto riskantno. Izabracete objekat koji nije predviden za akrobatiku (ograda, ratrak, stub žicare, grupa ljudi. lošiji skijaš...). Možda cete bit uspešni, a možda i necete. Nemojte pokušavati. Ski staza, njeni infrastrukturni elementi ili cinioci, nisu instrument za demonstraciju licne veštine i sposobnosti, kao što šibica nije za decu. Uostalom, to je vrlo nezrelo i nesimpaticno, a pre svega, krajnje opasno. Slican je efekat ako se stidite svog skijanja pred drugima pa birate nemoguce i neuredene terene, gde vas oni nece gledati. Zapamtite. Tu ste zbog sebe i svog zadovoljstva. Uostalom, i padanje je uživanje, a i plug zadovoljstvo.

Znajte

Primecujte druge skijaše. Pogledajte koliko daleko otklizavaju po padu u tesnacima, strminama i zahtevnim stazama. Isto ce se dogoditi i vama. Jeste li sigurni da znate šta da cinite po padu? Jeste li sigurni da ce vam skijanje na tim mestima biti zadovoljstvo?Vežbajte padove. Uradite vežbe opisane u delu “okliznuce i pad”.

Postupanje

FIS-ova pravila za skijaše (Ova pravila važe i za bordere):1. Obzir prema drugima - Skijaš se na skijalištu mora ponašati tako da svojim skijanjem ili drugim postupcima ne ugrožava druge2. Skijaško znanje - Ne sme se skijati napamet i bezobzirno. Brzina skijanja se mora prilagoditi sopstvenom znanju, uslovima na skijalištu i broju skijaša.3. Izbor putanje - Skijaš mora izabrati takvu putanju kretanja kojom nece ugrožavati skijaše pred sobom.4. Preticanje - Skijaš može slobodno i po volji pretice, ali na takvom rastojanju od preticanog, tako da ovaj ima prostora za skijanje.5. Spust - Pre nego što se skijaš odluci da vozi spust po stazi mora pogledati nadole i nagore i konstatovati da je spust siguran za njega i za druge.6. Zaustavljanje - Skijaš se ne sme zaustavljati na zahtevnim delovima skijališta, osim u krajnjoj nuždi. Pri tome se ima hitno skloniti.7. Koracanje po stazi - Skijaš, i bilo ko drugi, koji koracaju po skijaškoj stazi, uzbrdo ili nizbrdo, u tu svrhu koriste samo ivicu ski staze8. Uvažavanje ski-znakova - Skijaš mora nauciti i poštovati svaku oznaku (signale i znakove ski-saobracaja) na skijaškoj stazi.9. Pomoc u nesreci - Prilikom nesrece, skijaš je obavezan da u skladu sa svojim mogucnostima ponudi svoju pomoc i udovolji zahtevu povredenog ili službenog lica.10. Obaveza legitimisanja - Skijaš, ucesnik ili svedok, odgovoran ili ne, mora pri nesreci dozvoliti da bude legitimisan od strane za to ovlašcenih lica.

U odnosu na prethodna razmatranja, postoje i alternativna pravila ponašanja za skijaše, koja imaju tretman dopune FIS-ovih pravila za skijaše.

· Za “sportsko skijanje” izaberite stazu ili skijališta gde nema puno “obicnih” skijaša.

· Pazite da na mestima moguceg pada i zaustavljanja ne bude ljudi, prepreka ili opasnih strmina.

· Druge skijaše ili ljude na stazi zaobilazite u širokom luku.

· Ako ste u grupi nemojte se nabijati “u stado”.

· Zaustavljanje uvek nosi mogucnost proklizavanja i pada. Zato ako ste u grupi, skijajte pored grupe i zaustavljajte ispod nje.

· Lako ce te se pridružiti grupi po zaustavljanju.

· Izvan skijališta, ili pri slaboj vidljivosti, uvek zaustavljajte iznad grupe.

· Pre skijanja se dobro razgibajte i zagrejte.

· Kada osetite umor i utrnulost smesta prestanite sa skijanjem.

LAVINA - borba za život

Nema strucnjaka, koji bi sa pouzdanjem tvrdio da je neka padina potpuno sigurna od lavine. Izuzetak su blage padine, i one sa utabanim, ustaljenim ili uležanim snegom - firnom.Lavina je moguca vec na padinama strmijim do 25 stepeni.Najveci broj nesreca usled lavine dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35 stepeni.Posebno su opasne istocne padine. Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesreca.

Prepoznavanje

Teškoca je u tome što je potrebno se skloniti se od lavine upravo padinom koja joj je najviše izložena.Najlepši skijaški tereni su upravo na lavinoznim padinama.Osnovno pravilo samozaštite je: posmatrati, posmatrati, posmatrati.Važan pokazatelj je cinjenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prošlo vremena.

Drugi znaci opasnosti:

1.Naduvan sneg (nanos): Najveci broj nesreca se dogodio za vreme padanja snega ili neposredno po prestanku zbog plocastih nanosa snega, koje je naneo vetar. Posle padanja snega, ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na kojima je novi sneg. Naduvani sneg se prepoznaje po po obliku nanosa ili po boji, a još bolje ako ga gazite! Za opasnost od lavina u nanosima postoji prost test: podite 2-3 metra uz strmu padinu sa nanosima. Zgazite u nju postrance. Ako primetite pojavu snežnih pukotina u nanosu iznad ili ispod vas, budite sigurni da je opasno.2. Dubinski ploveci (tekuci) sneg - srež Pri niskim temperaturama i vedrom vremenu, u snežnom pokrivacu pojavljuje se temperaturni gradijent. Tada nastaju pojave zbog kojih se sneg raslojava, pojedini slojevi ili ceo pokrivac postaje krhak, a veza izmedu kristala popušta. Takav sneg zovemo tekucim ili plovnim. Prepoznajete ga po tome što se “suv” sneg rasipa po padini kao zrnca šecera u kristalu. Plocasti sneg, ili delovi slojeva koji se nadu na površinama krhkog plovnog snega, lako se otkine ili otkliza. Lavine dubinskog ploveceg snega su cesta pojava za vreme hladnih zima sa malo snega.3. Mokar sneg. Usled ojuženosti, fena, kiše i suncevog zracenja sneg se lako i brzo nakvasi i oteža, ta da se pocnu otkidati lavine mokrog ili vlažnog snega. Pažljivim posmatranjem, bez problema otkrivate kakva je vlažnost snežnog pokrivaca.

Postupak:

1. OpremaKo se dandanas upušta u skijanje po dubokom snegu van skijaških staza i na lavinoznom terenu bez odgovarajuce opreme i sam, krajnje je neodgovoran. Pod osnovnom opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javljac, lavinska sonda, i snežna lopata sa meracem klizanja.Jednom kad vas zahvati lavina, gajke skijaških štapova ce vam se zaplesti oko zglobova, masa snega koji se kliza i kotrlja ce vas vuci u dolinu, a ako pri tom imate “lovce”, skije ce vam biti kao sidra vezane za noge.Iskusnijeg turno skijaša prepoznajete po tome što nije sam, sigurno skija u celcu, izvlaci ruke iz gurtni na štapovima, otkaci lovce sa nogu, ima pri sebi ukljuceni lavinski javljac (postavljanu na odašiljac), a u rancu lavisnku lopatu i sondu.2. Dalje od lavinskih podrucjaZaobilazite padine koje su vam iole sumnjive. Primecujte znake koji vam govore o vrsti snega i mogucnosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu štapom. Ako primetite naizmenicnost tvrdih i mekih slojeva na površini, i pri tom je tvrdi sloj na mekoj podlozi i obrnuto, odustanite.3. Na strmim padinama vozite pojedinacnoKada nije moguce uociti bilo koji znak opasnosti odlucujete se na uživanje u skijanju van ski staza, na slobodnom i neobezbedenom terenu, i po svežem i dubokom pršicu. Razumljivo je da, pri tom, ne smete zaboraviti da je vaša procena opasnosti mogla biti netacna. Razumni skijaši se na ovakvim terenima i uslovima ne skijaju u grupi istovremeno. Skijajte, uživajte, ali pojedincano, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.

UkrepanjeAko vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da cete se spasiti spustom (bežanjem). Ta mogucnost je malo verovatnija pre nego što vas lavina zahvati. Zato, cim primetite pomeranje snežnog pokrivaca ili primetite da vas sneg pod vama nosi, ako ste vešt skijaš, pokušajte da poravnate skije i spustite se, po lavini, izvan nje.Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuce unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.Ako vas je lavina uvukla i vaši pokušaji da izronite nisu bili uspešni nemojte ponavljati iste pokrete. Time samo nepotrebno trošite snagu i vazduh.Da bi ste preživeli mora biti ispunjeno nekoliko uslova:

· nemate povredu koja je opasna po život (što je prilicno cest slucaj)

· morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postižete postavljanjem ruku ispred lica. Ovo je nemoguce uraditi ako su vam gurtne od štapova na rukama.

· Drugovi koji su sa vama su vicni i uvežbani za spasavanje iz lavina. Uslov za uspeh je postojanje lavinskih javljaca (ukljucenih i postavljanih na odašiljanje), lavinskih sondi i lopata za sneg. Ako ne uspe brza drugarska pomoc, uspece brzo javljanje i akcija GSS.

· Vicite i dozivajte upomoc samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas.

Spasavanje iz lavina

Samo trenutna drugarska pomoc, koja mora biti uspešna u nekoliko minuta, povecava izglede za izbavljenje i život unesrecenog. Ovo se spasavanje odnosi na vas i vaše drugare sa kojima skijate po neobezbedenim i lavinoznim terenima.Prilikom spasavanja razmišljajte da ste na lavinoznom terenu, te da može krenuti nova lavina. Ako lavina zatrpa i vas više nema pomoci ni vama ni vašem drugaru. Postavite osmatraca i precizirajte pravac bega.Zapamtite mesto na kome je nestao vaš drugar. Ako ste to mesto zapamtili, odmah pocnite da tražite površinske znake (kapa, rukavice, komadi opreme ...) i pretražijte lavinskim javljacem. Rukovanje lavinskim javljacem i njegovo korišcenje mora vam biti poznato.1. Javljac se ukljuci na “prijem”2. Javljac se lagano pomera levo, desno i unazad i traži se pravac i smer rastuce jacine prijemnog signala.3. Povremeno se javljac pomera gore-dole da bi se eliminisala pogrešna ocitavanja.4. Detaljno traženje tik nad tlom u dva ukrštena pravca i cetiri smera5. Lavinskom sondom se odreduje ležište zatrpanog.Ako nemate lavinske javljace traženje povredenog je znatno sporije. Vrši se “cešljanje” terena lavinskim sondama. Sondira se sondama i štapovima sa kojih se skinu krplje.

Još nekoliko brzih uputstava:

· Budite svesni svog instinkta i predosecaja. Verujte mu. Ne idite na padine kojima ne verujete.

· Nikada nemojte ici na zahtevne i opasne terene bez lavinskih javljaca, sondi i lopata.

· Pre nego što napustite uredeno skijalište i upustite se u terensko skijanje, ukljucite lavinski javljac, postavite ga na predaju i proverite da li radi.

· Ruke izvucite iz gurtni na štapovima i otkopcajte lovce za skije.

· Na padinama preko 25% nagiba skijajte pojedinacno, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.

· Poslušajte savete, idite sa gorskim vodicima, instruktorom skijanja ili ski uciteljom

Problemi

Kada pocnete da razmišljate o rešavanju problema, kada se vec nalazite u teškocama, možda ce biti prekasno. Ako do sada niste razumeli, vreme je. Razmišljajte i delujte preventivno.Zamišljajte da se nalazite u problemima.Povremeno se zaustavite i u mislima rešavajte složene i kriticne situacije. Zamislite naglu promenu vremena, lavinu, pad, povredu, zalutalost, probleme u steni i drugo.1. OpremaOsnovna zaštitna odeca i bivak vreca rešice vam veliki broj problema. Videcete kako pored vas neoprezni planinari “na vrat, na nos” žure u dolinu. To cete vreme pametno iskoristiti.2. Kad ce doci pomoc?Ako ste se pažljivo pripremali na put, te o svojim planovima obavestili ukucane ili druge planinare u domu, imate sve šanse da pretpostavite da ce prilikom vašeg kašnjenja biti animirani spasioci ili milicija. Dakle, ako ostavite podatke o tome gde ste se zaputili, kojom putanjom idete, kada ste krenuli, kada ocekujete svoj povratak ili javljanje i šta ste poneli sa sobom, znajte, da ako se nadete u problemima i vreme povratka prolazi, postoje ljudi koji vas traže i koji ce vam brzo pomoci.3. Nemojte se plašiti i panicitiViše ste se puta u mislima suocavali sa problemima i teškocama. Sada vas je neka od njih zadesila. Nemojte gubiti vreme na strah, paniku ili samosažaljenje. Pomognite si. Primenite sva ona znanja koja imate. Vi najbolje znate šta u datom trenutku da uradite.Tri besmislice:- otišli ste na turu a da pri tom nikoga niste obavestili- naišavši na probleme planinarska grupa se razišla- ostavili ste povredenog samog4. Priprema bivakaZimi to nije teško. Iskopajte rupu u snegu ili napravite iglo (ako ne znate kako se to radi pitajte decu, oni ce vas nauciti igrajuci se, vežbajte, bice zabavno).Leti je teže. Bez bivak vrece, u planini, cete naci vrlo malo zaštite (napravite zid od kamena, pronadite neku okapinu, zavucite se u dno razgrante jele). Znajte da je najhladnije na zemlji. Postavite suvo lišce, granje, zaštitnu foliju, ranac ili nešto drugo.

Šta radite kada je neko u životnoj opasnosti?

· Povredeni ne diše - ocistite disajne puteve, pružite veštacko disanje

· Povredenom ne radi srce i nema krvotoka - oživaljavanje, masaža srca, veštacko disanje.

· Povredeni obilno krvari - zaustavite krvarenje, podignite udove, pritiskajte ranu, pritiskajte krvne sudove koji vode do rane, previjte ranu.

· Povredeni je u šoku - postavite u šok položaj, ublažite bol, umirite povredenog.

Pravilni položaji povredenih:na stranu- nesvest, šok, povreda lobanje

Kada pozivate u pomoc, obavestite o:

· Ko obaveštava?

· Šta se dogodilo?

· Gde se nesreca dogodila?

· Kada se nesreca dogodila?

· Koliko ima povredenih?

· Znaci kod dolaska helikoptera: Pomoc potrebna, Pomoc nepotrebna

Planiranje ture

1. Kakva je naša kondiciona pripremljenost i telesne mogucnosti - snaga?Prema njoj se upravlja dužina i težina uspona - manja telesna snaga - lakše ture i planine2. Koliko je težak uspon?Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura!Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori ništa o težini uspona. Ako oznaka težine puta postoji, ona se nalazi na pocetku markacije. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni markaciju. Potražite savet iskusnijih, i onih koji poznaju teren.3. Kada predvidjate povratak?Ovaj cete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda predvida se 350 m nadmoske visine i oko 4km daljine Pri tome se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata, odnosno kraci odmor na svakih 1,5 sati. Vreme kraceg odmora je toliko da se nešto pojede i popije, ali ne toliko da se planinari ohlade.4. Kakvo obaveštenje o turi ostavljate?Vaše obaveštenje mora sadržati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada ste pošli i kada ocekujete povratak. Takode, dobro je da informišete o tome kada želite da se alarmiraju spasioci.5. Ko ide na planinarsku turu?Uspon (staza) se prilagodava prema najmanje spremnom ucesniku. Usponi samohodaca su opasniji. Ni grupna tura nije sasvim bezbedna, jer nju karakteriše ponašanje grupe: euforije, afektacija, dokazivanje, takmicenje, borba za prestiž, svade i drugo.6. Kakvo ce biti vreme?Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu. Obavezno predvidajte vreme planinarske ture.7. Da li su vam potrebna uputstva strucnjaka ili vodic?O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Otidite do planinarskog saveza, društva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u školi skijanja. Angažujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.

OPREMA:

Osnovna planinarska oprema je:ranac, paket prve pomoci (prvi zavoj, sterilna gaza, zavoji, turban zavoj, flaster, hanzaplast, elasticni zavoj, zaštitna folija), bivak vreca, vetrovka, zaštitne pantalone, topla odeca, rezervni veš, rukavice, kapa, štapovi za hodanje, naocare za sunce, hrana i pice, signalna pištaljka, pribor za orijentaciju (karta, kompas, olovka)

Dodatna oprema za pohodi zimi je:dereze, cepin, lavinski javljac, snešna lopata sa meracem klizanja, lavinska sonda.Planinarska cipela mora biti nepromociva, duboka i cvrsta sa oštrim gumenim profilom. Sa takvom cipelom dobijte cvrst oslonac u snegu, na steni, i po travi.

Zdravstveni aspekti

Planinarstvo je tesno povezano sa zdravljem. Pre nego što se odlucite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o posledicama. Znajte da postoje neka ogranicenja zbog kojih se naporno pešacenje i penjanje u planinama ne savetuje.To su- Teške srcane mane- Prethodno odležane duže bolesti (period rekovalescencije od gripa i drugo)

Ovde cemo opisati neke od situacija pri kojima se usled napornog pešacenja i penjanja po planinama može oboleti, ali i razmotricemo i savetovati kako da cuvate zdravlje.

Opterecenje zglobova

Hodanje po planinama i padinama, a posebno silazak sa teškim rancem na ledima, veoma opterecuje sve nožne zglobove. Brojni planinari vec u srednjim godinama imaju problema sa skocnim zglobovima, kolenima, kukovima i kicmom. Ovo je zbog toga što se u mladosti nisu cuvali, ali i nije bilo odgovarajuce opreme.Uvek se trudite da opterecenje na zglobove smanjite odmerenim i ravnomernim hodom. Znajte da visoka cipela štiti skocni zglob, dobar ranac smanjuje opterecenje na kukove i kicmu, korišcenje štapova za hodanje (teleskopski štapovi) smanjuje opterecenje na kicmu, korišcenje elasticnih zavoja na kolenima deluje i preventivno. Ipak, najbitnije je lagan, oprezan i gibak hod.

Konacno, zglobove cuvate:1. nosite lagan ranac - ponesite sa sobom samo najnužnije2. nizbrdo idite polako i oprezno - ne trcite3. prilikom spuštanja po kaskadama silazite polako - nemojte skakati4. upotrebljavajte teleskopske štapove za hodanje5. kad ste u mogucnosti, penjite se pešice, a vracajte se žicarom ili vozilom6. Pre silaženja dobro zagrejte zglobove na nogama7. dišite mirno i duboko, taman toliko koliko je potrebno vašem telu.

Opterecenje srca i krvotoka

Planinarske ture, najcešce, ne opterecuju znacajno srce i krvotok. Ipak, u slucaju srcanih mana to opterecenje može biti sasvim dovoljno za opasnost. Zato pre odlaska u planine otidite do sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi postojanje tegoba, srcanih mana, te mogucnost preopterecenja.Stalno slušajte sopstveni organizam. Naše telo je mehanizam koji ima jasne znake upozorenja i uvek vam saopštava granice. Tako cete najbolje znati kada je dosta. Nemojte se takmišiti i dokazivati na planinarenju. Vi ste tu zbog uživanja.Napredujte takvom brzinom da sa lakocom i bez zamora možete razgovarati sa društvom.Pravilno hodanje po planinama smanjuje opasnost od srcanog udara usled preopterecenje srca.Opterecenje srca se vidi kroz puls. Naredna tabela vam daje normalne i dozvoljene vrednosti. Ako se zamarate i pri tom primetite da vam je puls veci od dozvoljenog, priuštite si odmor i izbegavajte taj intenzitet napora.Starost Dozvoljen Normalan20 200 130-17025 195 127-16630 190 123-16235 185 120-15740 180 117-15345 175 114-14950 170 110-14555 165 107-14060 160 104-13665 155 101-13270 150 96-124

Hronicna stanja organizma

šecer, bubrezi, epilepsija, astma, bronhitis

U planine sa decom

Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama?Ovo pitanje ukazuje na probleme do kojih lako dolazi, ako svoj cilj postavljate po svaku cenu, a sa vama su deca.Ako su deca dovoljno motivisana mogu izaci i na viši vrh, ali deca nisu obucena za uspone u visokim planinama. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote. Oni ce zavoleti planine samo ako im je u njima lepo. Kasnije ce štošta nauciti, obuciti se i otici sa svojim društvom. Planina nece nigde pobeci i revnosno ce sacekati da deca porastu i osvoje je.Zapamtite, deca bi se u planini rado:zabavljalatu i tamo malo zaustavila i poigralaponegde zaustavila i vratilabavila drugim stvarima od onih koje vas zanimaju

Uskladivanje želja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Jako je bitno da zapamtite da su deca nestašna, nedovoljno uporna, rade samo ono što im je zanimljivo, nestrpljiva, nejaka, a iznad svega, nesvesna opasnosti u planinama.Slobodno vodite decu u planine, ali pri tom racunajte na njih kao na ravnopravnog clana planinarske ture, te prema njima odredite planinarski uspon. Strogo pazite na opasnosti kojim se izlažu. Vaše pravo oružje za odnos sa decom su upravo njihov nedostaci: strpljenje, upornost, mudrost, smernost, principijelnost i znanje planine.

Priroda

Trudite se da vam se u prirodi ne desi ništa loše, ali brižno doprinosite priodi i budite joj ljubazni cuvar!

Šuma

Šume stare i oboljevaju. Procesi koji se u šumama odvijaju su veoma spori. Za razliku od toga, moderna civilizacija je dinamicna. Covek može mnogo toga uraditi brzo, cesto neoprezno i na štetu svog okruženja koga postane svestan tek kada je za to kasno. Podmladivanje šume, ili pošumljavanje, je mukotrpan i dugotrajan proces koji se lako može ugroziti. Neki od faktora na koje pojedinacno ne možemo uticati su suše, oluje, poplave, grad i drugo. Postoje, medutim i stvari koje možemo uciniti. Na primer, možemo izbegavati lomljenje malih stabala i žbunova, možemo izbegavati rubljenje skijama preko mladica.Mislite i na to da se u šumama odvijaju šumski radovi (sece, transport stabala, gradnja šumskih puteva), te da vam od njih može pretiti opasnost.Konacno, vodite racuna o tome da šumski rasadi predstavljaju složen eko sistem, te da su šumski plodovi mnogim njenim stanovnicima jedina hrana. Mislite na potrebe šumskih stanovnika, onhih vidljivih i onih nevidljivih, pa budite umereni u branju šumskih plodova.

Gorsko rastinje

Pod gorskim rastinjem podrazumevamo biljni svet iznad granice šume. Posmatrajte ovu floru drugacijim ocima. Vidite li da je ona pravo cudo prirode i izdržljivosti. Znate li da opstaje i u prilikama u kojima bi ste vi davno napustili isti teren. Njihova svrha je zaštita od erozije. To rastinje se teško sadi i obnavlja. Za obnovu uništenog gorskog rastinja cesto je potrebno i nekoliko stotina godina. Zato: nemojte se kretati precicama preko rastinja, ako vec postoji staza, jer kretanje precicom obrazuje novu stazu na kojoj nema rastinja, a koja je tzv. erozivni jarak.I zapamtite. Gorsko cvece nigde nije tako lepo kao u gori. Zato neka ostane tu. Neka se i drugi njemu dive, neka ga uoce i neka im ulepša planinu. U vašoj vazi ili herbarijumu ono ne služi ni vama ni planini. Ako ste baš naumili da ga trajno zapamtite - snimite ga kamerom ili foto aparatom.

Divljač

Period od marta pa do kraja juna je vreme radanja mladunaca raznih vrsta planinskih životinja. U istom periodu mladunci cine prve korake, i zato, u tom periodu zaobilazite cestare, mlado rastinje, velike jele i svoje pse vodite na povodcu.Zapamtite da je opasnost dvostruka. Sa jedne strane vi ugrožavate mladunce i porodice gorskih životinja i ptica, a sa druge strane, možete se izložiti opasnosti od zaštitnicki raspoložene majke neke opasne zverke.Znajte da pri begu divljac upotrebi mnogo energije koja joj je potrebna za život. Znajte da i životinje oboljevaju od stresa. Znajte da se panika životinje povecava sa iznenadnošcu njenog susreta sa vama. U vezi sa poslednjem, zapamtite da hod u tišini nije poželjan, kako se to cesto misli. Normalan razgovor i šuštanje pri hodu otkriva vaše postojanje životinjama, te se one na vreme postave na oprez i lagano se uklone. Ako se “šunjate” iznenadicete neko nedužno stvorenje. Naravno to ne znaci da treba da galamite i namerno proizvodite nepotrebnu buku. Ponašajte se normalno.Konacno, ako ste u šumi zimi, saznajte gde su hranilišta za životinje i nadaleko ih izbegavajte.

PA, HODITE PLANINAMA SREĆNO I SA UŽIVANJEM, I VRAĆAJTE SE KUĆI SA LEPIM USPOMENAMA.

1. Prvi koraci

Planinarstvo je više od gledanja divnih predela, iskustva boravka u divljini, traženja i ispitivanja podzmenih oblika, penjanja. Planinarstvo je i izazov, opasnost i teskoba. Planinarstvo nije za svakoga. Oni koje pohode planinama mogu ih naći uzbuđujućim i neodoljivim, ali i frustrirajućim i, ponekad, čak smrtonosnim. Postoje kvaliteti u planinarstvu kojima smo inspirisani i koji nas drže u ubeđenju da je aktivnost u planini više od razbibrige, više od traćenja slobodnog vremena, više od sporta, od takmičenja. Da li je to strast? Sigurno da, ponekad i više - opsesija - mentalna prinuda.

"Koja je to sila koja me je obuzela?" - pita se jedan čuveni planinar. "Nešto kompleksno i nedefinisano, čežnja i atrakcija nesigurnog i nepoznatog." Jedan drugi čuveni planinar, Britanac George Leigh Mallory, mnogo ranije je ponudio drugačije viđenje planinarske privlačnosti - "Šta dobijamo od te fatalne privlačnosti?" - pitao je - "tek potpuno i savršeno zadovoljstvo."

Udaljeni pogled na planine govori o avanturi, ali retko je to tek slutnja zadovoljstva i "muke" koja nas očekuje kada smo jednom pod i na njima. Ako želite da pohodite gorama, pripremite se na okruženje potpune prirode - ono koje ne mari za ljude, ono gde vladaju samo večne i moćne sile prirode. Tamo vas čekaju oluje, ali i nežni povetarac. Čeka vas trnovito žbunje ali i cveće u steni. Dosadni i insekti i cvrkut ptica. Sve zajedno - pomešano. Penjanje po planinama je vrlo mučan način za "ubijanje" slobodnog vremena, i svi koji to rade tačno znaju šta je veliki poljski alpinista Voytek Kurtyka mislio rekavši "Planinarenje je umetnost mučenja". Planinarenje se odvija u okruženju koje je potpuno neosetljivo i bezobzirno prema ljudskim potrebama, te je mali broj onih koji koji su spremni da plate cenu "maltretiranja" i neudobnosti za bogatu spiritulanu i fizičku nagradu koja sledi.

1.1. "Sloboda gora"

Sloboda gora je koncept kojim se kombinuje potpuno i jednostavno zadovoljstvo bivstvovanja u planinama sa veštinom, opremom i snagom potrebnim za pohod do proizvoljno izabranog mesta bez opasnosti i ugrožavanja nas samih, drugih koji su sa nama i oko nas, te okruženja u kome se nalazimo.

Ova knjiga i naše težnje su upravo okrenute prema konceptu slobode u gorama i slobode planina. Zato i objavljujemo informacije za planinare svih interesovanja i svih nivoa znanja i obučenosti, od početnika do naprednih. Ona predstavlja kombinaciju iskustava i znanja mnogih generacija planinara sa svih mesta na svetu. To ne znači da je ona bogom dana, niti da je biblija. Iako je saznanje na osnovu iskustava drugih vrlo vredno i potrebno, praksa i vaš odlazak u planine je jedini način da sami donesete svoje stavove, obrazujete sopstvena tumačenja, naučite svoje učitelje i, naravno, uživate. Planine i planinarstvo, kao i sve oko toga definitivno nije uređeno znanje i nabrojivi skup podataka. Ne, oko planina učimo mi učite Vi. Postoji tek nekoliko principa koje ćete saznati. Sve drugo se menja - vaše znanje, vaš stav, tehnike, oprema, pa čak i sama planina.

1.2. Briga o divljini

Do sada smo govorili o planinama kao objektu našeg interesovanja, a sada postavimo stvari malo drugačije. Stavimo se u poziciju planina. Njihova lepota i divljina koja očarava je i njihov najveći protivnik jer nas privlači i zove. Planina nas trpi i jednom dodirnuta sa naše strane ona postaje manje divlja, manje nevina - ukroćena. Samim tim ona postaje manje privlačna i tako smo sami sebi ograničili mogućnost uživanja. Iako je moć planina daleko veća od naše, ona nije neograničena. Moć divljine se koristi od strane ljudi sve više, sve nepažljivije, sve alarmantnije. Konzumirajte divljinu, ali je i pazite kako bi ona i dalje bila divljina. Kako bi vas i dalje oduševljavala i kako bi ste svoje oduševljanje mogli podeliti sa drugima i onima koji dolaze posle vas.

Iako se ponekad ponašamo drugačije, mi moramo shvatiti da smisao postojanja planina nije da bi se mi zabavljali. One nam ništa ne duguju i ne traže ništa od nas. Mnogi od iskusnih planinara koji su penjali najviše krovove sveta osećali su da sama planina ima "dušu", te da uspeh duguju nekom čudnom sporazumu sa planinom. U stvari, mnogi od njih su se po porvatku osećali kao da ime je planina baš tada "dala dozvolu" za penjanje i da ih je pazila i čuvala. Najmanje što svaki od nas može činiti kako bi se zahvalio za ovaj "sporazum", za "dozvolu", je da planinu iza sebe ostavi u istom stanju u kojoj ju je i našao. Nemojte ostavljati svoja obeležja, svoje znake. Potrudite se da niko za vama ne prepozna da ste bili na istom mestu. Srodite se sa mestima na kojima se nalazite. Proučite ih i uočite njihovu ranjivost. Tek tada se penjite, krećite, ponirite i boravite tako da se vaš uticaj ne oseti.

Privilegije koje uživamo u gorama imaju i svoje obaveze. Budite učtivi i pažljivi. Naučite da ponekad pokupite nečistoće i za drugima. Branite gore i divljinu kako bi one i dalje postojale. Budite njihova straža i kada niste na njima. Informišite se o štetnim ili potencijalno štetnim projektima i radovima koje urbanizacija i civilizacija donose na naše i vaše gore. Planine su nemušte ali vide i osećaju. Ne dozvolite da ih ugrožavaju oni koji ih ne vide, oni kojima one samo smetaju.

1.3. Znanje i veština

Kao deo naše dozvole za odlazak i boravak u planinama potrebno nam je znanje i veština da taj put i taj boravak budu sigurni - slično vizi i osiguranju.

Zbog nas samih, zbog svih koji su sa nama i zbog okruženja u kome smo mi učimo i saznajemo veštine, tehnike i opremu za logorovanja, bivakovanja, hodanja, penjanja, osiguravanja, orijentacije, izbora puta, sidrenja, spuštanja u podzemlje, spasavanja, i svega drugog što činimo u planinama.

Ovu knjigu možete shvatiti kao uputstvo i osnov za učenje.

1.4. Fizička priprema

Planinarstvo je vrlo zahtevna aktivnost, kako fizički tako i mentalno. Penjanje i jamarenje važe za posebno naporne, specijalno kako se penju ili osvajaju sve teži i teži detalji i objekti. U oba slučaja se svakodnevno postižu rezultati koji su do pre kratkog vremena bili nezamislivi. Mnogi koji se ozbiljno bave penjanjem uporno treniraju u posebnim vežbaonicama i na veštačkim podlogama. U svetu alpinizma penje se sve više najviših vrhova bez kiseonika, najtežim smerima i u rekordnom vremenu.

Najveći broj nas, običnih planinara, penjača, alpinista i pećinara posmatra ove vrhunske rezultate sa strane uz divljenje i nauk. Nama nije neophodno da posvetimo svo vreme na svetu i cele živote planinarenju, ne bi li uživali i bavili se aktivnostima u planini. Mera naše kondicije odrediće ciljeve koje postavljamo i stepen uživanja u njihovom ostvarenju.

Nivo kvaliteta raste ne samo kod vrhunskih planinara, već i kod rekreativaca. Dobra fizička kondicija je jedna od ključnih činilaca uspeha i može napraviti svu razliku između uživanja u određenoj aktivnosti i teškog mučenja i trpljenja u istoj. Možda još važnije od ovoga jeste da vaša muka i vaša nespremnost ugrožava i izlaže opasnosti celu ekipu sa kojom ste. Najmanja posledica je ako ste krivi za neuspeh.

Zapamtite da budete objektivni u proceni svojih moći, jer je jedna ekipa jaka koliko njen najslabiji član. Nemojte dozvoliti da budete balast svojoj ekipi.

Najveći broj planinara redovno trenira. Razne aerobne vežbe: trčanje, biciklizam, plivanje, lauf skijanje, treking, i drugo, su potrebna i popularna vrsta treninga. Mnogi penjači rade u teretanama za sticanje snage i istežu se za dobijanje elastičnosti. Neki specifični treninzi koji podstiču fizički sklop za penjanje su možda najbolji za penjače, ali ne i za opšte planinarenje.

Zapamtite da je dobra fizička pripremljenost osnov za savladavanje svih napora u aktivnostima koje primenjujete u planini.

1.5. Mentalna priprema

Mentalni stav i profil je često taj koji pravi presudnu razliku između uspeha i neuspeha našeg pohoda. Onog trenutka kada smo fizički adekvatno pripremljeni "glava" je ta koja odlučuje da li ćemo učiniti taj pokret, prevazići tu krizu, popeti taj detalj ili ćemo se povući.

Moramo biti pozitivni, optimistični, realni i iskreni prema sebi. Naravno potrebno je biti uporan, strastven, odlučan i samouveren, ali je potrebno imati i osećaj za opasnost - strah.

Potrebno je, u stvari, naći dobru ravnotežu, dobar balans između "ja to mogu" stava, koji može predstavljati opasno precenjivanje sebe, i "čekaj malo" stava, koji predstavlja procenu opasnosti i realnu procenu sopstvene vrednosti.

Nemojte se obeshrabriti na početku. Ako ste preterano oprezan početnik tada će stav "čekaj malo" biti preovlađujući, ali ćete dodatnu samopouzdanje i hrabrost steći podrškom drugih koji su sa vama. Ako ste kao početnik previše "napaljeni", tada ćete stalno misliti "ja to mogu", ali će tu biti stariji koji vam neće dati da to probate. Sa "kilometražom" i sa "stažom" postaćete stariji i sami ćete biti u ulozi da ohrabrujete jedne a hladite druge.

Mnogi stari i uspešni planinari reći će vam da su najveći izazovi upravo oni mentalni. Odluke koje ćete doneti su te koje vas guraju napred ili vraćaju. Zato je jedna od najvećih istina o planinarstvu ona koja kaže da dok tražite slobodu planina Vi se nalazite suočeni, lice u lice, sa samim sobom, svojim strahom i svojom željom.

1.6. Procena i iskustvo

Knjige i predavanja iznose osnove tehnike i opreme i predlaže načine za učenje kroz praksu. Međutim, vaša mogućnost procene, koja je svakako najvažniji mentalni kvalitet u planini, razvija se iz vaše sopstvene sinteze znanja i stečenog iskustva.

Najveći broj veština koji su vam potrebni su one koje se mogu naučiti. To su one koje predstavljaju vašu sposobnost da se nosite sa uslovima okruženja, sa lošim vremenom, dugim hodom, gustim žbunjem, izrazitom eksponiranošću na steni, i slično.. To su sve stvari koje se uče i za koje postoji manje ili više jasan algoritam postupanja. Kako iskusimo ovakve situacije i spoznamo njihove osobine, mi postajemo bolji procenjivači i donosioci odluka. Sada imamo referencu i imamo mogućnost upoređivanja sa sledećom takvom situacijom. Znamo šta ćemo i gde ćemo.

Nove i izmenljive situacije se, ipak, stalno pojavljuju. Njih nismo iskusili, nemamo prethodna znanja, nismo očekivali. Nismo u mogućnosti da damo automatski i siguran odgovor. Naša reakcija će biti ili intuitivna ili asocijativna. Opet nemamo odgovor šta je bolje. Ponekada, kada novonastala situacija zahteva momentalnu reakciju dobro je reagovati instinktivno - odmah, jer će vreme utrošeno za razmišljanje biti fatalno.

Ipak, takve su situacije dosta retke. Vi se morate naučiti da stvari uočavate, previđate i unapred razvijate scenarije i obezbeđujete rešenja. To je ono što će vam razviti mogućnost dobre procene i kasnije dobre odluke. Procenjuje se novonastala situacija i to sa aspekata opasnosti koje nosi i sa aspekta "kvaliteta" grupe sa kojom ste. Potom dolazi odluka o tome šta je činiti. Upravo u ovoj nesigurnosti i nepredvidivosti krije se najveći deo šarma i izazova u planinarenju - naravno tu je i najveći deo rizika i potencijala za nesreće.

1.7. Neka "Zlatna pravila"

Pre mnogo godina razvijen je na različitim mestima različit skup osnovnih pravila - uputstava za sigurno ponašanje ljudi u planinama. Ovaj skup uputstava baziran je na statistikama i analizama nesreća, te uočenim navikama iskusnih planinara. Ova uputstva su razvijena za alpiniste i penjače, ali sa manjim modifikacijama može služiti za svaku vrstu aktivnosti u planini. Na žalost, autori ovih uputstava nisu uzeli u obzir naš mentalitet (za koji autori misle da nije posebno bitan i toliko različit kod drugih), no verujemo da je ono što je dobro za druge mora biti dobro i za nas. Ova pravila nemojte smatrati nefleksibilnom doktrinom, ali ih se držite dok ne ustanovite nešto drugačije. Zapamtite da je dogogodišnje iskustvo pokazalo da su dobra.

· Minimalan penjački navez ima tri člana, osim ako na penjačkoj lokaciji postoji dogovorena podrška. Na glečerima se preporučuje postojanje bar dva odvojena naveza. (U planini nisi sam)

· Navežite se na uže na svim eksponiranim mestima i prilikom penjanja na glečerima. Uvek usidrite osiguranje.

· Grupa mora ostati celovita. Slušajte vođu grupe ili poštujte stav većine.

· Spoznajte granice svojih sposobnosti. Nikada ne napadajte smeri izvan vaših mogućnosti i veštine.

· Nikada ne dozvolite da prevelika želja potisne objektivnu procenu u izboru putanje ili o potrebi odustajanja.

· Sa vama stalno mora biti neophodna odeća, oprema i hrana.

· Osmislite i detaljno isplanirajte i organizujte svoju aktivnost u planini još dok ste kod kuće.

· Proverite opremu i krenite pripremljeni.

· Najavite svoju aktivnosti i ostavite plan aktivnosti i uputstva za potupak kod odgovornih.

· Stalno se pitajte "šta ako", uočavajte i razvijajte mentalne scenarije i pitajte starije, makar bili i dosasni.

· Podsetite se i napamet naučite kako reagovati u slučaju incidenta. Budi unapred i stalno pripremljen.

· Poštujte pravila i principe razumnog planinarstva koja su navedena u knjigama ili prema priznatim merilima.

· U svim prilikama i na svakom mestu se ponašajte na način koji prikazuje vašu ljubav prema planini.

Ova pravila nikako nisu formula kojom se korak po korak osvajaju vrhovi, već tek načelna uputstva kojima se obezbeđuje sigurno i razumno planinarenje, pećinarenje i penjanje. Svi planinari se ponekad usprotive postojanju pravila u aktivnostima čija je sama suština i privlačnost upravo u tome da nema formalnih pravila. Ipak, iskustvo nas uči da je mnogo teških nesreća moglo biti izbegnuto ili su bar posledice mogle biti ublažene da su se poštovala navedena uputstva. Ova su pravila izgrađena na pretpostavkama da svi planinari, pa i vi i mi, žele da imaju velike izglede da sigurno i uspešno ostvare svoj cilj, čak i u situacijama koje su pune opasnosti i sumnje, te da imaju mogućnost greške i siguran izlaz iz situacija kada je njihova procena bila pogrešna.

Iskusni planinari često modifikuju ova pravila, drže se svog skupa proverenih pravila, ili biraju sopstvene postupke koji su kombinacija razumevanja opasnosti, uočavanja istih i veštine kojima se one kontrolišu. Ova pravila se posebno preporučuju početnicima koji još nemaju iskustvo za izgradnju svog skupa pravila.

Ako naučimo da pohodimo i boravimo u planinama sigurno i vešto, kada svoje telo i duh uskladimo sa divljinom, bićemo u mogućnosti da razumemo i prihvatimo doživotnu pozivnicu koju nam je uputio i preneo John Muir pre mnogo godina: "Penjite se po planinama, osvajajte vrhove" - rekao je - "i saznajte njihove dobre novosti. Mir prirode i divljine osvetliće vas i prodreti kroz vas, kao što sunčeva svetlost prodire kroz krošnje drveća. Vetrovi će vam udahnuti svoju svežinu, oluje će vam podariti svoju energiju, a vaše brige će sa vas otpasti kao jesenje lišće u vašoj gori."

2. Sigurnost u planini

Planinarstvo, i sve u vezi planinarstva, je sport sa kontrolisanim rizikom. Planinari, alpinisti, penjači, speleolozi, i svi drugi koji pohode i borave u planinama suočeni su sa mnogim rizicima i opasnostima, koji su uzrokovani što prirodom i planinom, što sopstvenim greškama. Opasnosti u planini su, slično opasnostima u bilo kom drugom okruženju, u najvećoj meri predvidive, te je najbolje nositi se sa njima dobrom procenom, poznavanjem i veštinom. Po ko zna koji put govorimo o svesti, odnosno o tome da čovek bude svestan svog okruženja - planine, da je poštuje, uvažava i u svakom trenutku zna šta je i koliko opasno. Upravo u tom smislu govorimo o kontrolisanom riziku kod planinarstva u bilo kojoj formi. Na vama je da ga prihvatite ili batalite celu stvar.

Neupućenima će spisak opasnosti u planini ličiti na popis i zabeleške o katastrofama. Kada se budu uputili u opasnosti, spoznali njihove uzroke i posledice, saznali kako ih predvideti, kako zaobići, kako izbeći, kako prevazići, šta činiti.tada će kontrolisati sopstvenu sigurnost. Jasno je, govori se o više različitih aspekata kontrole sigurnosti:

preventiva - "bolje sprečiti nego lečiti" - opasnosti predvidite unapred (kratkoročno ili dugoročno) i klonite ih se. Tako nemate potrebu za nošenjem sa opasnošću i rešavanjem problema koji je posledično prate.

reakcija - "lečenje u slučaju potrebe" - suočeni ste sa neposrednom opasnošću ili ste pogođeni njome. Mora se znati prava reakcija, pravi lek koji će ukloniti ili minimizirati dejstvo posledica.

organizacija i vođstvo - ovo je, možda, najviši nivo u kontroli sigurnosti. Razviti sposobnosti za organizovanje i vođenje grupe znači obezbediti sigurnost cele grupe - preventivno i reaktivno raditi na nivou cele grupe, ne samo pojedinca. Od organizacije i vođstva zavisi kako sigurnost, tako i udobnost i uspeh cele grupe.

Stav o opasnostima oko nas nije dogmatski stav. U stvari, opasnost i rizik su deo lepote, deo čarolije, deo okruženja sa kojim se suočavamo. Dok god su opasnosti potencijalne (oko nas a ne "na" nama"), i dok god smo ih potpuno svesni, one su onaj deo "priče", koji oplemenjuje. Sada su pitanja:

Šta činiti da bismo ih bili svesni?

Šta činiti da bismo iz zadržali potencijalnim (da bismo se od njih zaštitili)?

I konačno, ako se potencijalna opasnost dogodi, ako se ovaplodi, onda se pitamo:

Šta činiti da bismo sanirali posledice?

Odgovor na prvo pitanje uslovno je: "Obuka i učenje". Na drugo: "Preventiva i tehnika". Odgovor na treće pitanje je "Pomoć i spasavanje".

Obuka, trening i praksa u svim planinarskim disciplinama insistiraju na principima i tehnikama koje obezbeđuju sigurnost. Ipak, kada se incident dogodi, kada se neko povredi, onemoća ili razboli, to će se, najverovatnije dogoditi usled niza uzročno posledično vezanih grešaka. Konačno, greške se dešavaju, i nesreće se dešavaju. I to je deo ambijenta koji smo izabrali.

Na kraju, u sve što radimo u planini mora biti uračunat rizik i sigurnosni mehanizmi za nas same, svih koji su sa nama, onima koji su oko nas i za okruženje u kome se nalazimo.

2.1. Opasnosti

Planinari se prilikom pohoda, penjanja i boravka u planinama suočavaju sa dve osnovne grupe opasnosti: opasnosti planinskog okruženja - objektivne opasnosti, i opasnosti kojima je sam uzrok - subjektivne opasnosti. Ovu podelu shvatite uslovno, jer šta znače objektivne opasnosti: oluje, hladnoća, visina, mrak, lavine, životinje, biljke, sunce,.ako vi niste izloženi njima. Sve to jeste opasno, ali samo ako niste predvideli, niste izbegli, niste reagovali. Ništa od toga nije opasno za vas ako čujete o tome na vestima ili posmatrate na bezbednoj udaljenosti. Ipak, uzrok ovih opasnosti je planina, priroda, i zato ih zovemo objektivnim opasnostima - opasnostima okruženja. U skladu sa prethodnim razmatranjem možemo reći da su to u stvari potencijalne opasnosti okruženja.

Opasnosti čiji je uzrok sam planinar zovu se subjektivnim. One su mnogo manje predvidive, manje merljive. Grubo govoreći, one uključuju stanje, veštinu (obučenost), znanje i mogućnost procene svakog od planinara. U stvari, čovek je taj faktor, koji se sopstvenim delovanjem može izložiti dejstvu potecijalnih opasnosti okruženja.

Planinar je taj činilac koji objedinjuje uzroke opasnosti i koji je predmet posledica.

2.1.1. Objektivne opasnosti - potencijalne opasnosti okruženja

Potencijalne opasnosti okruženja su prirodni procesi i dešavanja u planini, koji mogu, sami ili u kombinaciji sa drugim činiocima, biti opasni za ljude zahvaćene njima. Dakle, prirodni procesi se dešavaju bez obzira da li uključuju ljude ili ne, bez obzira da li su uzrokovani ljudima na bilo koji način. Mrak, hladnoća, vetar, grmljavina, oluja, mećava, padavine, lavine, strehe, visina, padanje kamenja, glečerske pukotine, sunce, životinje, biljke itd., su snažne i moćne prirodne pojave ili sastavni deo okruženja, odnosno stanje okruženja koje vrlo lako može ugroziti čoveka izloženog njima. Ove, objektivne opasnosti su večno prisutne i promenljive.

Prirodnim silama i stanjima ne možemo upravljati, ali ih možemo biti svesni, prepoznavati ih i izbegavati ili minimizirati mogućnost da postanemo predmet njihovog dejstva, i konačno umeti da saniramo posledice njihovog dejstva.

Cela ova knjiga obiluje detaljnim informacijama i podacima o tome kako se nositi sa potencijalnim opasnostima u raznim fazama boravka i raznorodnih aktivnosti u planini. Logično je da se o potencijalnim opasnostima okruženja govori na mestima na kojima se govori o određenim aktivnostima koje nas manje ili više izlažu njima. Na tim mestima nalazite metode kojima se nosite sa raznim opasnostima, počev od neprijatne izloženosti visini na eksponiranoj steni, preko krušljive stene, lavina, ledničkih pukotina, strmog leda, i mnogo čega drugog. Na tim mestima se nalaze i saveti za prepoznavanje i izbegavanje nevremena, opasnih reljefnih detalja, opasne flore i faune i mnoge druge potencijalne opasnosti okruženja.

2.1.1.1. Opasnosti od reljefnih detalja:

Nije teško prepoznati opasnosti od reljefa. Odmah se uoče strme litice, krušljivo stenje, sipari, odseci, ponori. Reljef se relativno sporo menja i zato ga je lako spoznati i uočiti, a potom i zaobići. Spoznaja se vrši u nekoliko koraka. Prvo kod kuće, preko karti i razgovora sa onima koji poznaju teren, a zatim sagledavanjem na terenu.

U opasnosti od reljefnih detalja ubrajamo:

eksponiranost - uključuje neprijatnost, poremećaj ravnoteže i strah, koji mogu dovesti do uzbuđenosti i neracionalnog ponašanja i pada. Izbegavajte stajanje na ivicama. Ne gledajte gore i dole već pravo. Koncentrišite se i nosite se sa strahom. Osigurajte se i osigurajte druge. Upozorite druge. Ne bacajte kamenje. Ako osiguravate sa eksponiranog štanda, tada morate proceniti sve slučajeve, sve pravce dejstva sila, sve alternative i moguće otkaze, te postaviti takvo sidrište i pozicionirati se tako da možete sigurno reagovati i apsorbovati bilo kakav trzaj i pad.

okliznuće i odron kamena (pećinskog oblika) - odnosi se na klizave i krušljive površine po kojima se krećete. Krušljiva stena se lako uoči. Po njoj se ne ide. Ako oborite kamen vičite. Budite spremni. Trava, mahovina ili lišajevi na steni su vrlo klizavi - posebno ako su vlažni. Oprez. Zaobiđite.

pad kamena - kamenje pada samo od sebe usled vlage, leda i prskanja. Češće je da se kamen obori prilikom kretanja užeta ili nepažljivog gaženja. Kamen retko ruše životinje. Pazite kako prelazite sipare i pazite da iznad vas nema planinara. U jamama je potreban poseban oprez. Ko sruši kamen dere se. Imajte šlem i tražite zaklon. Penjite samo rano ujutru dok nema sunca.

velika visina - odnosi se na problem sa visinskom bolešću.

2.1.1.2. Opasnosti od vremenskih prilika:

Vremenske prilike su brzo izmenljive, te je problem uvida u stanje teži. Potrebno je predviđati i pouzdati se u prognoze. Ako lošeg vremena postanemo svesni kada je ono nastupilo, tada smo mu izloženi. Tada je kasno. To je manje ili više opasno, u svakom slučaju je smetnja.

Vremenske prilike (ili neprilike) odnose se na:

Padavine - dramatično menjaju uslove boravka i penjanja, te iako nas ne ugrožavaju direktno (bar ne više od obične neprijatnosti), značajno povećavaju rizik u penjanju, traženju puta, bivakovanju.

Vetar će komplikovati manipulaciju užetom, čujnost partnera, možda i ravnotežu.

Magla i noć - lišavaju nas bitnog čula - vida.

Mećava ili hladnoća - može životno ugroziti.

Toplota ili jako sunce - mogu dovesti do premora, dehidracije ili opekotina.

Grom - iako retko opasan, svakako predstavlja razlog za brigu.

Zato je potrebno predvideti vremenske uslove za period koji nam treba. I tu postoje rešenja. Postoje sinoptičke službe, zovite. Imate satelitske snimke frontova polja niskog pritiska (ciklona) i polja viskogo prisitska (anticiklona). Imate planinare sa dugim iskustvom na odabranom lokalitetu. Imate lokalno stanovništvo. Konačno, imate znake dobrog i lošeg vremena, koje uočavate, kao i način njihove procene i tumačenja koje primenjujete u cilju dobijanja zaokružene informacije o vremenu koje predstoji. Ako vas neka vremenska neprilika zahvati vi morate znati kako se zaštiti, kako reagovati, kako uskladiti svoj cilj sa novonastalom situacijom. Za to vam je na raspolaganju oprema, iskustvo, tehnika i zdrava pamet.

2.1.1.3. Snežne opasnosti:

Ovo je posebna kategorija opasnosti koja se vezuje za snežno okruženje u kome se nalazite. Odvojeno je kao posebno jer opasnosti uvek predstavljaju kombinaciju reljefa i vremenskih prilika. Tipične opasnosti o kojma se govori su:

Pucanje lavine - sigurno najveća opasnost u planini i najčešći uzrok nesreća. Ima puno znakova prepoznavanja lavinoznog terena. Odlučujući su reljef terena, kvalitet snega i raniji i trenutni vremenski uslovi. Ispupčeni i akumulativni oblici su opasni. Nagibi između 30 i 50 stepeni. Struktura tla pod snegom. Tragovi ranijih lavina. Debljina snega. Kompaktnost snega. Pršićasta lavina guši a teška lavina melje. Izbegavajte sve što liči na lavinozan teren. Ako morate, idite ranim jutrom - pre sunca. Jedan po jedan. Razvezani. Ako mora osiguranje, onda sa štanda. Ide se pravo na gore. Uočavajte zaklone. Ako se seče, onda pri vrhu. Otkopčajte sve što imate, oslobodite ruke i pripremite lavinsko uže. Podesite lavinske tragače. Svi za istim koracima. Svi gledaju - ako pukne viču. Koga zahvati pliva u stranu i na gore. Baca sve redom sa sebe. Zaklanja usta i nos. Dok se lavina kreće traje borba. Guraj sneg da oslobodiš vazdušni džep. Kada stane - stani. Smiri se. Štedi vazduh i snagu. Ne galami. Spasavanje odmah. Svi gledaju gde je lavina zahvatila čoveka, gde je nestao pod snegom i gde se ta masa snega zaustavila. To je linija traženja. Postavite jednog javljača neke druge lavine. Izaberite vođu. Potražite predmete. Ne pravite suvišne tragove. Linija i disciplina. Sve o Lavinama nalazi se u odvojenom poglavlju.

Snežne strehe - usled vetra na grebenima. Opasno je propadanje. Postoje razne jezive slike tragova preko strehe. Kada se nalazite na grebenu koji niste videli sa svih strana držite se nisko ispod njega. Obuzdajte želju da vidite preko. Sve što treba videćete sa cilja unazad.

Glečerske pukotine - javljaju se u glečerima - rekama leda koje se sporo kreću, lome u pucaju. Opasno je upadanje u pukotine pokrivene snegom. Pazite na talase. Obavezno navezivanje. Mora se poznavati tehnika kretanja, padanja, zaustavljanja pada i spasavanja.

2.1.1.4. Opasnosti od biljnog i životinjskog sveta:

Navođenje ovih opasnosti, često, sa manje ili više prava, izaziva podsmeh. Opasnosti od bilja i životinja su ili tek neprijatnosti, ili su vrlo retke. Problem je što se određene opasnosti potcenjuju, dok se druge precenjuju.

Opasnosti o kojima se govori su:

Ujedine i povređivanje - ovde je posebno izražena razlika u gledanju: Na primer, urođena odvratnost i strah prema zmijama čini da se ujed zmije smatra velikom opasnošću. To nije tako. Čak i krajevi gde vrlo obilno rađaju vrlo otrovne zmije, na primer Hercegovina, imaju sasvim beznačajan procenat smrtnih slučajeva kao posledicu zmijskog ujeda. Međutim, mnogo je veća smrtnost od davanja seruma protiv otrova zmije. U načelu, neprijatni su ubodi insekata i škorpija. O tome, ipak, ne možemo ozbiljno govoriti kao o opasnostima - to je pre jedna kategorija problema u prirodi. Postoje i razne druge životinje koje nas okružuju u prirodi i planini. Neke su na tradicionalno zlom glasu - više vukovi - manje medvedi. Naša praksa ne poznaje slučaj planinarske nesreće uzrokovane napadom vukova ili medveda, pojedinačno ili čoporativno, na goloruke planinare, alpiniste, penjače, speleologe. Uslovno opasnom životinjm može se smatrati divlja svinja.

Šteta - Ovo je isto vrsta neprijatnosti, retko opasnost. Možda vredi napomenuti neprijatnost koju izaziva divlja svinja kada zađe u planinarski logor. Ona ume da razvali i izriška dosta toga. Tu su, naravno, i miševi i puhovi koji vole da kradu hranu od planinara.

Spoljašnja i unutrašnja trovanja - Kada su u pitanju biljke, onda se govori o dve kategorije problema, biljke žarulje - tek neprijatnost, i otrovne biljke. Prva kategorija je sasvim bezazlena, otprilike koliko i ubod insekata - malo manje. Druga kategorija je nešto ozbiljnija, a može biti i smrtonosna. Naravno to se odnosi na bilje, posebno gljive, koje se beru, pripremaju i jedu. Savet je kratak, nemojte jesti nikakv plod prirode ako niste sasvim sigurni šta je.

2.1.1.5. Opasnosti od vode:

U vezi sa prethodnim, može se govoriti o vodi kao prirodnoj opasnosti !?! Da, ali ako pijete nečistu vodu. U našim krajevima ovaj problem nije izražen. Naše gore su relativno čiste. Planinski potoci su najčešće pitki. To nije slučaj na nekim drugim mestima. Savet: ponesite filtere i prešišćače za vodu i koristite ih.

2.1.1.6. Opasnosti od drugih ljudi:

Posebnu kategoriju potencijalnih problema okruženja vezujemo za druge ljude u njemu. To mogu biti domoroci ili drugi planinari, ili lovci, ili službenici šumskih gazdinstava, nacionalnih parkova, ili neki sasvim drugi ljudi i turisti. Potencijalni problemi su raznorodni.

U nekim našim krajevima poslovična je sumnjičavost lokalnog življa. Dobra je tradicija da se sa lokalnim življem komunicira, upozna, porazgovara, zdravi. Uvek se valja raspitati za ovo ili ono (zdravlje, vreme, tipičnosti kraja, druge grupe.), valja ponuditi pomoć, možda pokloniti neku sitnicu (supu, kafu, cigarete, čokoladicu.). U svakom slučaju potrebno je razviti pozitivan odnos, steći poverenje, umereno prihvatiti gostoprimstvo i ugostiti po potrebi. Ista je ili slična situacija sa nekim drugim ljudima u okruženju. Nećemo ulaziti u nabrajanja mogućih međuljudskih odnosa, kao ni u tehnike odnosa sa javnošću. Razvijajte pozitivne odnose čak i kada vam se to ne mili. Sa svoje strane učinite sve da slučajan susret ostane prijatan, odnosno da boravak u okruženju drugih ljudi bude tolerantan. Čuvajte se krađe, svađa, tuča.

Druga kategorija problema je vezana za administrativne zabrane koje mogu ugroziti vaš plan istraživanja podzemlja ili kretanje u nacionalnom parku ili korišćenje nekih staza.

Odvratnost, iako ne direktnu opasnost, predstavlja đubre koje drugi planinari ostavljaju za sobom i tome ugrožavaju mogućnost vašeg boravka na istom terenu. Taj se problem dramatizuje kada neko ruinira ionako ograničeno mesto i resurse za bivakovanje koje imate u pećini ili steni.

Čest problem predstavlja kamenje koje vam na glavu obrušava neko od vaših ili drugi planinara ili pećinara. Ovo zahteva posebne mere opreza.

2.1.2. Smanjenje rizika

Za izbegavanje rizika od potencijalnih opasnosti okruženja morate biti svesni opasnosti, prepoznati je, znati kako se izbegava i kako se nosi sa njom. To važi za sve: reljef, vremenske uslove, sneg, bilje i životinje, vodu i druge ljude. Naučite koje su potencijalne opasnosti, uočite ih, izbegnite ih ako je moguće, znajte i primenite pravu tehniku za prelaženje takvih detalja, znajte kako da sanirate posledice ako ste lično pogođeni ili ako je pogođen neko drugi.

Jedna od ključnih stvari koju morate posedovati pri odlasku u planine je pozitivan mentalni stav i pripremljenost. Pozitivan mentalni stav se odnosi na pribranost, zdrav razum i samouverenost. Ovo se ističe kao apsolutan prioritet za odnos pojedinca prema svom okruženju. Iznenađujuće je koliko ukupnoj sposobnosti čoveka u suočavanju i rešavanju problema u planini doprinosi njegova mentalna moć, još jednom: pribranost, zdrav razum i samouverenost. Sa ovakvim stavom planinar će ne samo preživeti, već pomoći drugima da prežive i naći najbolje rešenje u bilo kakvom škripcu.

Pripremljenost se odnosi kako na svest o postojanju opasnosti, tako i na posedovanje sve potrebne opreme, odeće, hrane. Svaki boravak u planinama može iznedriti neočekivane opasnosti, potrebu za zaklonom - bivakom. Sva zaštitna oprema, osnovna spasilačka oprema, prva pomoć i drugo neće vam biti ni od kakve koristi ako u datom trenutku nije tu, sa vama. Kada govorimo o pripremljenosti, mislimo i na mentalnu pripremljenost. To znači da vas nikakav scenario ne sme iznenaditi. U svojoj glavi, u svim prilikama, razvijajte "filmove" o mogućim događajima. Pretpostavite događaj, kako ćete reagovati? Razvijajte i uvežbavajte scenario po svim događajima, u svim detaljima, u svim varijantama. Rezultat je vaša mentalna pripremljenost na svaku eventualnost, a time i samouverenost.

Zapamtite da šta god da činite u planini to morate raditi planski, nakon dobrog razmišljanja i analiziranja. Morate znati da drugo rešenje - alternativa, uvek postoji. Vi uvek imate cilj. Plan je način ostvarenja tog cilja. Imajte uvek bar dva plana - A i B. Može postojati i C i D. Svaki od njih vodi vas do cilja. Imajte uvek i odstupnicu za slučaj povlačenja po pokušaju. Na kraju, ne libite se ni od kompletnog odustajanja, pre bilo kakvog pokušaja, ako sve pođe kako ne treba.

Konačno, sveopšta svest i poznavanje opasnosti ne može se steći čitanjem knjige. Opšte je prihvaćen stav da je najbolji učitelj upravo iskustvo. Jednu vrstu iskustva steknite tako što proučavate iskustva drugih. Zatim, izvolite u planine, prvo vođeni, a zatim kao vođe.

2.1.3. Subjektivne opasnosti - planinar

Nesreće uzrokovane greškama čoveka su najčešće, pogotovo u kombinaciji sa opasnostima okruženja. U stvari, tragični scenario je najčešće takav da čovek u nedostatku znanja, iskustva, veštine ili dobre procene načini grešku koja aktivira neku od potencijalnih opasnosti okruženja. Planinar koji na turu nije poneo bivak vreću ili dodatnu odeću ne bi se pothladio da nije bilo tog užasnog i iznenadnog talasa hladnoće. Ako vam se više sviđa, stvari se mogu postaviti i obrnuto: Hladni talas ne bi izazvao nikakvih problema da se nekim slučajem nije ukrstio sa putem našeg planinara bez bivak vreće i tople odeće. Da li se razumemo?

Svi prirodni procesi, stanja i pojave su stalno prisutni, sastavni deo okruženja i najčešće potpuno bezopasni za čoveka ukoliko on nije na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Na takvom mestu, u takvom trenutku potrebna je samo mala ljudska nepažnja, banalna greška, i posledice su fatalne. To su subjektivne opasnosti. Moramo shvatiti da su planine predmet divljenja i obožavanja upravo zbog svih tih stanja, procesa, pojava. Tako su napravljene, to su one, zato su takve, to je naše okruž

Da bi vam pomogli, pre nego što podete u planine, … · Web viewTitle Da bi vam pomogli, pre nego...

Documents

Transcript of Da bi vam pomogli, pre nego što podete u planine, … · Web viewTitle Da bi vam pomogli, pre nego...