Cudo Stvaranja -Harun Jahi

ÛDESA STVARANJA

Harun Jahi

(u zagradama su brojevi slika)

Prvi deo: @IVOTINJSKO CARSTVO

KOMARAC (14-23)

Ono {to je op{te poznato za komarce jeste da oni sisaju krv i hrane se njom. Me|utim,

to nije u potpunosti ta~no, zato {to krv ne sisaju svi komarci, ve} samo ènke. Pored

toga, ènke ne sisaju krv zato {to imaju potrebu za hranom. I mu`jaci i ènke komarca

hrane nektarom od cve}a. Jedini razlog za{to ènke komarca, za razliku od mu`jaka,

sisaju krv, jeste njihova potreba za proteinima, koje pronalaze u telu drugih organizama,

a koji su im potrebni u razvoju svojih jaja. Drugim re~ima, ènke komarca sisaju krv

samo zato da bi za{titili opstanak svoje vrste.

Ovaj razvojni proces predstavlja jedan od naj~udesnijih i najlep{ih aspekata ìvota

komarca. Kratka pri~a o transformaciji od male larve do odraslog komarca, kroz

mno{tvo razli~itih faza, glasi:

Jaja komarca, koja se tokom svog razvoja hrane krvlju, izleù se od strane ènke na

vla`ne listove ili suva jezera tokom leta ili jeseni. Pre toga, ènka najpre detaljno ispituje

teren, kori{}enjem osetljivih detektora ispod njenog trbuha. Kada na|e pogodno mesto,

ona po~inje da leè svoja jaja. Jaja, koja su duga manje od 1 milimetra, raspore|ena su u

nizu, bilo po grupama ili jedno po jedno. Neke vrste komaraca izleù svoja jaja na

poseban na~in, tako {to su spojena zajedno, pa imaju izgled splava. Neke od tih grupa

sadrè oko 300 jaja.

Ova uredno pore|ana bela jaja uskoro po~inju da tamne i postaju potpuno crna u toku

jednog sata. Ova crna boja omogu}ava za{titu larvama, ~ine}i da ne budu uo~ljiva za

druge insekte i ptice. Osim jaja, boja koè nekih drugih larvi tako|e se menja u skladu sa

njihovom okolinom, {to im pomaè da se za{tite.

1

Larva menja svoju boju kori{}enjem odre|enih faktora, pod dejstvom sloènih

hemijskih procesa. Nema sumnje, ni jaja, ni larve, niti ènka komarca nisu svesni

procesa koji se nalaze u pozaditi me-njanja boje tokom razli~itih razvojnih faza komarca.

Nemogu}e je re}i da su ovi organizmi sami od sebe razvili ovaj sistem ili da je taj sistem

nastao slu~ajno. Komarci su stvoreni sa ovim sistemima od trenutka kada su se prvi put

pojavili.

IZLAZAK IZ JAJETA

Kada se navr{i period inkubacije, larve po~inju da izlaze iz jaja skoro istovremeno.

Larve, koje se neprekidno hrane, veoma brzo rastu. Uskoro im njihova koà postaje

previ{e tesna i ne dopu{ta im da dalje rastu. To ukazuje da je do{lo vreme za prvu

promenu koè. U ovoj fazi, tvrda i krta koà lako puca. Pre nego {to larva komarca u

potpunosti kompletira svoj razvoj, ona promeni svoju koù vi{e od dva puta.

Metod koji larve koriste za hranjenje je zaista fascinantan. Larva pravi male vrtloge u

vodi sa svoja dva lepezasta nastavka, ~ine}i tako da se bakterije i drugi mikroorganizmi

kre}u u pravcu njihovih usta. Na~in disanja larvi, koje su poloène u vodi, odvija se

pomo}u vazdu{ne cevi koja je sli~na cevi koju koriste ronioci. Lepljivi rastvor koji se

izlu~uje iz njihovog tela spre~ava da voda ulazi u otvore za disanje. Ukratko, ovaj

organizam preìvljava uz pomo} mno{tva preciznih i me|usobno povezanih

mehanizama. Ako ne bi imala vazdu{nu cev, larva ne bi mogla da preìvi; ako ne bi

imala sistem za izlu~ivanje lepljivog materijala, njena vazdu{na cev bi se napunila

vodom. Nastanak ova dva sistema u dva razli~ita vremenska perioda uzrokovao bi da

ìvotinja ugine u toj fazi. To dokazuje da je komarac dobio sve sisteme odjednom, to jest,

da je bio stvoren.

Larve menjaju svoju koù vi{e puta. Poslednja promena koè se razlikuje od ostalih. U

toj fazi, larve prolaze kroz poslednji stadijum svog sazrevanja - "stadijum lutke". Lju{tura

koju nose postaje veoma tesna. To pokazuje da je do{lo vreme da larve iza|u iz svojih

lju{tura. Iz lju{ture izlazi toliko druga~ije stvorenje da je zaista te{ko poverovati da su u

2

pitanju dve razli~ite razvojne faze istog organizma. Kao {to se vidi, ovaj proces

transformacije je previ{e komplikovan i delikatan da bi bio dizajniran bilo od strane larve

ili od strane ènke komarca.

Tokom ove poslednje faze transformacije, ìvotinja se suo~ava sa opasno{}u da se

ugu{i, po{to njeni otvori za disanje, koji vire iznad vode u obliku vazdu{nih cevi, postaju

zatvoreni. Me|utim, u ovoj fazi, disanje se vi{e ne}e odvijati preko ovih cevi, ve} uz

pomo} dve nove cevi koje izrastaju na prednjem delu ìvotinje. To je razlog za{to ove

cevi izrastaju do povr{ine vode pre nego {to do|e do promene koè. Komarac u ~auri

lutke sada postaje zrela jedinka. On je spreman da leti sa svim svojim organima kao {to

su antene, surlica, noge, krila i velike o~i.

âura lutke puca na vrhu. Najve}i rizik u toj fazi jeste prodiranje vode u ~auru. Me|

utim, mesto na vrhu ~aure gde dolazi do pucanja prekriveno je specijalnom lepljivom

te~no{}u koja {titi glavu komarca od dodira sa vodom. Ovaj trenutak je izuzetno vaàn.

Po{to ~ak i najblaì vetar moè izazvati njegovo uginu}e upadanjem u vodu, komarac

stoji na vodi pomo}u svojih nogu dodiruju}i samo povr{inu vode. On to odli~no radi.

Kako je prvi komarac do{ao u posed "sposobnosti" da prolazi kroz takve

transformacije? Da li je mogla larva da "odlu~i" da se transformi{e u komarca

menjanjem svoje koè tri puta? Apsolutno ne! Sasvim je o~igledno da je ovaj mali

organizam ve} bio specijalno stvoren na takav na~in od strane Tvorca.

NEVEROVATNA TEHNIKA SISANJA KRVI (21-1,21-2, 21-3, 21-4, 21-5, 22-1a)

Tehnika "sisanja krvi" kod komarca zavisi od sloènog sistema u kojem izuzetno

sloène strukture deluju zajedno.

Kada se komarac spusti na svoju metu, on prvo ispituje mesto uz pomo} usana na

svojoj surli. Njegova àoka u obliku igle za{ti}ena je specijalnim slojem koji se skida

tokom procesa sisanja krvi.

Komarac ne bu{i koù, kao {to se misli, prilikom zabijanja svoje surle u koù. Ovde

glavni zadatak ima gornja vilica, koja je o{tra kao no`, kao i donja vilica na kojoj se

3

nalaze zubi savijeni unazad. Komarac pomera svoju donju vilicu prema napred kao

testeru i zaseca koù uz pomo} gornje vilice. Kada àoka, uba~ena kroz zasek na koì,

dospe do krvnog suda, zavr{en je proces probijanja. Sada je do{ao trenutak da komarac

upije krv.

Me|utim, kao {to znamo, najmanja povreda krvnog suda uzrokuje da ljudsko telo lu~i

enzim koji izaziva zgru{avanje krvi i prekida njeno isticanje. Ovaj enzim moè da stvori

problem komarcu po{to }e telo reagovati na rupu koju je otvorio komarac, tako {to }e

se na tom mestu krv odmah zgru{ati i rana }e se zale~iti. To zna~i da komarac ne bi

mogao da izvu~ne ni malo krvi.

Ali, za komarca nema problema. Pre nego {to komarac po~ne da upija krv on

ubrizgava specijalnu te~nost koja se lu~i u njegovom telu, u procep otvoren u telu

organizma koji je napadnut. Ta te~nost neutrali{e enzim koji uzrokuje zgru{avanje krvi.

Tako komarac upija krv koja mu je potrebna bez problema zbog zgru{avanja. Svrab i

otok koji nastaju na mestu oboda komarca uzrokovani su od strane te te~nosti koja

spre~ava zgru{avanje.

Ovo je o~igledno jedan fenomenalan proces koji name}e nekoliko pitanja:

1.) Kako komarac zna da postoji enzim za zgru{avanje u ljudskom telu?

2.) Da bi se proizvelo izlu~ivanje te~nosti u njegovom telu, radi neuralisanja ovog

enzima, potrebno je da komarac poznaje hemijsku strukturu enzima. Kako je to mogu}e?

3.) âk i kada bi nekako do{ao do tog saznanja, kako je mogu}e da komarac izazove

lu~enje te~nosti u svom telu i stvori "tehni~ku opremu" potrebnu za njeno

transportovane u surlu?

Odgovor na sva ova pitanja je jasan: nije mogu}e da komarac stvori bilo {ta od ovoga.

On niti ima potrebnu mudrost, niti poznavanje hemije, niti "laboratorijske" uslove za

proizvodnju potrebne te~nosti. Ono o ~emu pri~amo ovde jeste samo komarac,

duga~ak nekoliko milimetara, bez svesti i mudrosti, i to je sve!

4

Sasvim je jasno da je Bog, "Tvorac neba i zemlje, mora i svega {to je u njima", stvorio

i komarca i ~oveka, i obdario komarca takvim izuzetnim i ~udesnim osobinama.

(SLIKE)

- (14-1) Nektar predstavlja glavni izvor hrane za mu`jaka i ènku komarca.

- (15-1) SPECIJALNA KLE[TA ZA PARENJE

Mu`jak komarca, koji je dovoljno odrastao za parenje, koristi svoje antene, to jest

organe ~ula sluha, da bi prona{ao ènku. Antene mu`jaka komarca imaju druga~iju

funkciju od onih kod ènke. Mala perca na krajevima njegovih antena veoma su osetljiva

na zvuke koje emituje ènka komarca.

Odmah pored seksualnih organa mu`jaka komarca, nalaze se produèci, koji mu

pomaù da uhvati ènku prilikom parenja u vazduhu. Mu`jaci komarca lete u grupama

koje izgledaju kao oblaci i kada ènka komarca uleti u tu grupu, mu`jak koji uspe da je

uhvati pari se sa njom u letu. Parenje ne traje dugo i mu`jak komarca se vra}a u svoju

grupu nakon parenja. Od tog trenutka, ènki komarca je potrebna krv za razvoj svojih

jaja.

- (15-2) Kod nekih vrsta komaraca ènka polaè stotine jaja u obliku splava.

- (16-1) Komarci u stadijumu mladunca

- (16-2a) SISTEM ZA DISANJE

Sistem za disanje kod larve zanovan je na metodi gde larva udi{e vazduh uz pomo}

cevi koju izbacuje iznad povr{ine vode. U me|uvremenu, larva visi u obrnutom poloàju

pod vodom. Lepljivo izlu~enje spre~ava da voda ulazi u otvore kroz koje larva di{e.

- (18-1, 18-2, 18-3) Kada komarac sleti na povr{inu vode, njegova glava ne}e dota}i

vodu, po{to bi ~ak i jedan trenutak bez vazduha moga izazvati {ok kod komarca. âk i

povetarac ili malo talasanje na povr{ni vode moglo bi biti smrtonosno za komarca.

- (19-1, 19-2) KAKO KOMARAC ZAPA@A SPOLJNI SVET

5

Komarci su opremljeni izuzetno osetljivim receptorima za toplotu. Oni opaàju stvari

oko sebe, koje su razli~itih boja, na osnovu njihove toplote, kao {to je prikazano na slici.

Po{to njegovo opaànje ne zavisi od svetlosti, komarcu je veoma lako da otkrije krvne

sudove ~ak i u mra~noj sobi. Receptori za toplotu kod komarca dovoljno su osetljivi da

osete razliku u temperaturi manju od jednog hiljaditog stepena Celzijusa.

- (20-1, 20-2, 20-3, 20-4) Komarac ima oko sto o~iju. Po{to su o~i sloène, one su

sme{tene na vrhu njegove glave. Na gornjoj slici , prikazan je popre~ni presek tri

njegova oka. Na desnoj strani vidi se kako se slika objekta prenosi preko oka do mozga.

- (23-1) Slika male ìvotinje koja ìvi kao parazit na komarcu. Kada vidimo da pored

izuzetnih sistema kod komarca, kao {to su ishrana, razmnoàvanje, disanje i cirkulacija

krvi, koji predstavljaju samo jedan mali deo koji smo ovde analizirali, i ova va{ka tako|e

poseduje sloène sisteme i organske funkcije, moèmo bolje razumeti bezbrojno

mno{tvo primera Bo`jeg stvaranja.

PÊLA (26-37)

Skoro svakom ~oveku je dobro poznato da je med veoma koristan izvor ishrane za

~oveka, dok je samo mali broj ljudi svestan izuzetnih sposobnosti njenog proizvo|a~a -

p~ele.

Kao {to znamo, izvor hrane za p~ele je biljni nektar koji se ne pronalazi tokom zime. Iz

tog razloga, oni kombinuju nektar prikupljen u leto sa specijalnom te~no{}u koju

izlu~uje njihovo telo, proizvode}i novi oblik hrane - med - i skladi{te ga za nadolaze}e

zimske mesece.

Treba naglasiti da koli~ina meda uskladi{tena od strane p~ele je mnogo ve}a od

njenih stvarnih potreba. Prvo pitanje koje dolazi na um jeste za{to p~ela pravi "vi{ak

proizvodnje", koji izgleda kao gubljenje vremena i energije? Odgovor na to pitanje

sakriven je u "nadahnu}u" kojim je p~ela obdarena.

6

P~ela proizvodi med ne samo za sebe, ve} tako|e i za ~oveka. P~ele, kao i mnogi

drugi organizmi u prirodi, tako|e su posve}ene da sluè ~oveku.

IZUZETNA ORGANIZACIJA U KO[NICI

P~ele ìve u ko{nici, a njihova proizvodnja meda je fascinantna. Hajde da analiziramo

glavne osobine "dru{tvenog ìvota" p~ela, bez ulaènja u sitne detaje. P~ele moraju da

izvr{avaju mnoge "zadatke" i one ih obavljaju sa izuzetnom organizovano{}u.

Regulisanje vla`nosti i ventilacije: Vla`nost ko{nice, koja daje medu njegov visoki

za{titni kvalitet, mora se dràti unutar odre|enih granica. Ako je vla`nost ispod ili iznad

tih granica, dolazi do kvarenja i gubljenja njegovih za{titnih i hranljivih vrednosti. Tako|e,

temperatura u ko{nici iznosi 35 stepeni Celzijusovih tokom 10 meseca u godini. Da bi se

odràla temperatura i vla`nost ko{nice unutar odre|enih granica, specijalna grupa p~ela

preuzima odgovornost za "ventilaciju".

Kada je vru} dan, p~ele mogu lako da provetre ko{nicu. Ulaz u ko{nicu se ispunjava

p~elama koje se pri~vr{}uju za drvenu strukturu i hlade ko{nicu mahanjem svojih krila.

U obi~noj ko{nici, vazduh koji ulazi sa jedne strane izbacuje se na drugu stranu. Ovaj

dodatni ventilacioni napor p~ela provetrava vazduh u svim delovima ko{nice.

Ovaj ventilacioni sistem je tako|e koristan za za{titu ko{nice od dima i zaga|enog

vazduha.

Zdravstveni sistem: Napori p~ela da sa~uvaju kvalitet meda nije ograni~en samo na

regulaciju vla`nosti i toplote. Savr{eni sistem za{tite koji postoji unutar ko{nice

spre~ava sve da do|e do nekontrolisane produkcije bakterija. Glavna svrha ovog sistema

je uklanjanje svih supstanci koje bi mogli da izazovu formiranje bakterija. Osnovni princip

ovog zdravstvenog sistema jeste spre~avanje ulaska stranih supstanci u ko{nicu. Da bi

se to obezbedilo, dva ~uvara se uvek nalaze na ulazu u ko{nicu. Ako strana supstanca ili

insekt u|u u ko{nicu uprkos ovoj meri predostro`nosti, sve p~ele se uklju~uju u akciju

njegovog izbacivanja iz ko{nice.

7

Za ve}e strane objekte koji se ne mogu odstraniti iz ko{nice, koristi se drugi

mehanizam za{tite. P~ele "balzamuju" takve strane objekte. One proizvode supstancu

koja se zove "propolis" (p~elinja smola) pomo}u koje mogu da obave proces

"balzamovanja". Proizvodnja p~elinje smole se odvija dodavanjem specijalno izlu~enog

materijala u smolu, koju su prikupili od drve}a kao {to su bor, topola i akacija. P~elinja

smola se tako|e koristi za popunjavanje pukotina u ko{nici. Nakon {to je p~ele ubace u

pukotine, smola se su{i u dodiru sa vazduhom i formira ~vrstu povr{inu. Tako ona moè

posluìti protiv svih vrsta spoljnih uticaja. P~ele koriste tu supstancu tokom ve}eg dela

svog rada.

Ve} u ovom trenutku, mnoga pitanja se postavljaju. Propolis ima osobinu da ne

dopu{ta ìvot bilo kojoj bakteriji. To ~ini da je propolis idealna supstanca za

balzamovanje. Kako p~ele znaju da je ova supstanca idealna za balzamovanje? Kako je

p~ela u stanju da proizvede takvu supstancu koju ~ovek moè da proizvede samo u

laboratorijskim uslovima i uz kori{}enje tehnologije koja zahteva odre|eni nivo znanja iz

hemije? Kako one znaju da uginuli insekt izaziva stvaranje bakterija i da }e

balzamovanje to spre~iti?

O~igledno je da p~ela ne poseduje nikakvo znanje po tom pitanju, niti po pitanju

laboratorije u svom telu. P~ela je samo insekt veli~ine 1 - 2 cm i ona samo ~ini ono za

{ta ju je Tvorac stvorio.

MAKSIMALNO SKLADI[TENJE UZ MINIMUM MATERIJALA

P~ele izgra|uju ko{nice u kojima moè ìveti 80.000 p~ela i rade zajedno oblikuju}i

male porcije p~elinjeg voska. Sve p~elinje }elije su potpuno iste veli~ine. Ovo

inènjersko ~udo se postiè zajedni~kim radom hiljada p~ela. P~ele koriste ove }elije

za skladi{tenje hrane i zbrinjavanje mladih p~ela.

P~ele koriste {estostranu strukturu za konstrukciju }elija ko{nice tokom nekoliko

hiljada godina. Zadivljuju}e je da su one izabrale {estostranu strukturu pre nego

osmostranu ili petostranu. Matemati~ari su odgonetnuli za{to je to tako - {estostrana

8

struktura je najpogodniji geometrijski oblik za maksimalno iskori{}enje jednog prostora.

Ako bi ove }elije bile izgra|ene u drugom obliku, onda bi neka podru~ja ostala

neiskori{}ena; tako bi manje meda bilo uskladi{teno i manji broj p~ela bi imao korist od

njega.

]elije u obliku trougla i pravougaonika mogu da prime istu koli~inu meda kao i

{estostrane }elije. Me|utim, izme|u svih ovih geometrijskih oblika, {estostrani oblik ima

najmanji obim. Iako oni imaju istu zapreminu, koli~ina voska koja je potrebna za

izgradnju {estostrane }elije manja je nego koli~ina voska koji je potrebna za trouglaste

ili kvadratne }elije.

Zaklju~ak: [estostrane }elije zahtevaju minimalnu koli~inu voska u konstrukciji

skladi{ta koje moè da primi maksimalni iznos meda. Sigurno je da p~ele nisu mogle

same da do|u do ovog zaklju~ka koji je ~ovek dobio nakon nekoliko sloènih

geometrijskih operacija. Ovim malim ìvotinjama je uro|eno da koriste {estostrani oblik,

upravo zato {to su nau~ene i "nadahnute" od strane njihovog Tvorca.

[estostrani dizajn }elija je prakti~an iz mnogih razloga. ]elije se slaù jedna sa drugom

i me|usobno dele svoje zidove. Ovo ponovo osigurava maksimalno skladi{tenje uz

minimum voska. Iako su zidovi }elija tanki, oni su dovoljno sna`ni da nose nekoliko puta

ve}u teìnu od sopstvene.

Kao i u slu~aju zidova }elije, p~ele tako|e koriste princip maksimalnog o~uvanja kada

odre|uju kako }e izgraditi ivice dna.

Sa}e ko{nica izgra|ene su u obliku table sa dva reda }elija koji su okrenuti jedan

nasuprot drugom. U tom slu~aju, postoji problem spajanja u ta~ki kontakta dve }elije.

Konstrukcija povr{ine dna ovih }elija, kombinovanjem tri jednakostrani~na ~etvorougla,

re{ava ovaj problem. Kada se tri }elije izgrade na povr{ini sa}a, automatski se formira

povr{ina dna jedne }elije sa druge strane.

9

Po{to je povr{ina dna sastavljena od jednakostrani~ne ~etvorougaone vo{tane

plo~e, isti metod se koristi i za stvaranje udubljenja na dnu ovih }elija. Na taj na~in se

pove}ava zapremina }elije, a samim tim i koli~ina meda koji se skladi{ti.

DRUGE KARAKTERISTIKE ]ELIJA SA]A

Slede}a stvar koju p~ele uzimaju u obzir prilikom izgradnje svojih }elija jeste

nagnutost }elija. Izdizanjem }elija pod uglom od 13 stepeni sa svake strane, one

obezbe|uju da }elije ne budu paralelne sa zemljom. Tako med ne isti~e kroz otvor }elija.

Dok rade, p~ele su pore|ane u obliku kruga i skupljene zajedno u obliku grozda. Na taj

na~in oni obezbe|uju potrebnu temperaturu za proizvodnju smole. Male kesice u

njihovim stomacima proizvode providnu te~nost koja isti~e i o~vr{}ava tanke slojeve

smole. P~ele sakupljaju smolu uz pomo} malih kuka na svojim nogama. Oni stavljaju

smolu u svoja usta, `va}u je i prera|uju sve dok dovoljno ne omek{a da bi se mogla

upotrebiti u oblikovanju }elija. Mno{tvo p~ela radi zajedno da bi obezbedile potrebnu

temperaturu radnog mesta u kojoj }e smola biti meka i rastegljiva.

Potrebno je ista}i jo{ jednu interesantnu stvar: konstrukcija sa}a po~inje sa gornje

strane ko{nice i nastavlja se istovremeno u dva ili tri odvojena reda na donjoj strani.

Kako se plo~a sa }elijama sa}a {iri u dva razli~ita pravca, najpre se spaja dno ova dva

reda. Ovaj proces je realizovan na zadivljuju}i na~in. Dakle, nije mogu}e uo~iti da je

sa}e ustvari sastavljeno od tri razdvojena dela. Plo~a sa }elijama sa}a, koja je

istovremeno zapo~eta iz razli~itih pravaca, tako je savr{eno ure|ena da iako postoji

hiljade razli~itih uglova u ovoj strukturi ona izgleda kao jedinstven komad.

Za takvu konstrukciju, p~elama je potrebno da unapred izra~unaju rastojanja izme|u

po~etne ta~ke i ta~aka spajanja, a onda u skladu sa tim da odrede dimenzije }elija.

Kako je mogu}e da p~ele izvr{e tako savr{en prora~un? To je oduvek odu{evljavalo

nau~nike.

10

O~igledno da je nerazumno pretpostaviti da su p~ele same od sebe re{ile ovaj

zadatak, koji bi ~ovek te{ko mogao da obavi. Ovde je uklju~ena tako savr{ena i

precizna organizacija da je nemogu}e da su p~ele to u~inile same od sebe.

Ali kako su one to uspele? Jedan evolucionista je kazao da je tako ne{to postignuto uz

pomo} "instinkta". Me|utim, kakav je to "instinkt" koji moè da pokrene u isto vreme

hiljade p~ela i da u~initi da one obave zajedni~ki zadatak? Tako ne{to ne bi bilo

dovoljno ~ak i kada bi svaka p~ela radila sa svojim sopstvenim "instinktom", po{to ono

{to one rade treba da bude sa me|usobnim instinktima da bi se postigao ovaj izuzetan

rezultat. Da bi to u~inile, one moraju biti usmerene jednim "instinktom" koji dolazi iz

jedinstvenog izvora. P~ele koje po~inju izgradnju sa razli~itih mesta i onda kombinuju

svoje razdvojene poslove bez ostavljanja ikakvih {upljina i ~ine da sve }elije budu

jednako izgra|ene u savr{enoj {estostranoj strukturi, sigurno moraju primati

"instinktivne" poruke iz jednog te istog izvora!

Nije korisno insistirati samo na terminu "instinkta" da bi se prikrile jasne istine. P~ele

su vo|ene iz jedinstvenog izvora i tako one uspevaju da uspe{no obave zadatke koje

ina~e ne bi bile u stanju. To nije instinkt, termin bez definicije koji usmerava p~ele, ve}

"nadahnu}e" koje su dobili od strane svog Tvorca. Ono {to ~ine ove male ìvotinje jeste

primena programa kojeg je Tvorac uspostavio posebno za njih.

KAKO PÊLE ODRE\UJU PRAVAC SVOG KRETANJA (32-1, 33-1

P~ele obi~no prele}u velika rastojanja i vr{e pregled velikih podru~ja u potrazi za

hranom. One prikupljaju biljni polen i sastojke meda u rasponu od 800 m udaljenosti od

ko{nice. P~ela koja na|e cve}e, leti nazad do svoje ko{nice da upozna ostale p~ele o

otkrivenom mestu. Ali, kako }e ova p~ela objasniti drugim p~elama u ko{nici gde se

nalazi lokalitet sa cve}em?

Uz pomo} plesa!... P~ela koja se vrati u ko{nicu po~inje da ple{e. Ovaj ples je oblik

upu}ivanja poruke kojeg ona koristi da kaè ostalim p~elama gde se nalazi lokalitet sa

cve}em. Ovaj ples, kojeg p~ela ponavlja vi{e puta, uklju~uje sve informacije o pravcu u

11

kom se nalazi cve}e, udaljenosti tog lokaliteta, kao i ostale detalje o izvoru hrane koji su

potrebni da bi p~ele do{le di njega.

Ovaj ples, u obliku broja "8", stalno se ponavlja od strane p~ele (vidi donju sliku).

Prilikom pravljenja srednjeg dela broja "8" p~ela ma{e repom i pravi cik-cak pokrete.

Ugao izme|u cik-cak pokreta i linije izme|u sunca i ko{nice daje ta~an pravac izvora

hrane (vidi gornju sliku).

Me|utim, poznavanje samo pravca u kome se nalazi izvor hrane nije dovoljno.

P~elama je tako|e potrebno da "znaju" koliko dugo treba da putuju da bi prikupile

sastojke za med, tako da kada se p~ela vrati od izvora hrane ona "kazuje" drugim

p~elama rastojanje do cvetnog polena pomo}u odre|enih pokreta tela. Ona to ~ini

tresenjem donjeg dela svog tela i stvaranjem vazdu{nih struja. Na primer, da bi

"opisala" rastojanje od 250 metara, ona trese donjim delom svog tela 5 puta tokom pola

minuta. Na taj na~in, ta~na lokacija izvora hrane data je u detalje, i po pitanju njegovog

rastojanja i orijentacije.

Novi problem koji o~ekuje p~elu u njenom letu jeste kada put do izvora hrane u oba

smera zahteva puno vremena. Po{to p~ela moè opisati izvor hrane samo u odnosu na

sunce, kada se ona vrati u ko{nicu sunce se ve} pomerilo za 1 stepen na svakih 4

minuta. Na taj na~in, p~ela }e napraviti gre{ku od 1 stepena za svaki minut koji je

letela do ko{nice, kada bude obave{tavala druge p~ele.

Za~u|uju}e je da p~ela uop{te nema taj problem. O~i p~ele su izgra|ene od nekoliko

hiljada malih {estostranih so~iva. Svako so~ivo fokusira veoma usko podru~je, na

sli~an na~in kao i teleskop. P~ela kada pogleda u pravcu sunca u odre|eno vreme

tokom dana, moè uvek prona}i lokaciju do koje je letela. P~ela je u stanju da napravi

takav prora~un analiziraju}i promenu ja~ine sun~eve svetlosti u odnosu na vreme u

danu. Isto tako, p~ela bez gre{ke odre|uje pravac do utvr|ene lokacije pravljenjem

korekcije u informaciji u odnosu na poloàj sunca kada do|e u ko{nicu.

METOD OZNAÂVANJA CVE]A

12

Kada uo~i cvet, p~ela moè odmah prepoznati da li je neka druga p~ela uzimala

nektar sa tog cveta, i u tom slu~aju odmah ga napu{ta. Na taj na~in, ona {tedi i vreme i

energiju. Ali, kako p~ela prepoznaje, bez proveravanja cveta, da je nektar ve} ranije

uzet?

To je mogu}e zato {to je p~ela, koja je posetila taj cvet ranije, ozna~ila cvet

ostavljaju}i kapljicu sa specijalnim mirisom. Kad druga p~ela pogleda na taj isti cvet,

ona oseti miris i razume da cvet nije za upotrebu i odlazi na drugi cvet. Tako p~ela ne

gubi vreme na istom cvetu.

KORISNOST MEDA

Da li znate kakav izvor hrane predstavlja med, kojeg je Bog ponudio ljudima preko

malih insekata?

Med se sastoji od {e}era glukoze i fruktoze, i minerala kao {to su magnezijum,

kalijum, kalcijum, natrijum-hlorid, sumpor, gvo`|e i fosfati. On sadrì vitamine B1, B2, C,

B6, B5 i B3, a koncentracija svega navedenog zavisi od kvaliteta nektara i polena. Povrh

svega, med sadrì u malim koli~inama i bakar, jod i cink. Tako|e, nekoliko vrsta hormona

nalazi se u njemu.

Med se spominje u Bibliji od strane Boga kao ne{to dobro za ~oveka. Ova nau~na

~injenica potvr|ena je od strane nauke. Otkriveno je da med, kraljevsko èle, polen i

propolis (p~elina smola) le~e mnoge bolesti. Med je kori{}en u le~enju pacijenata koji

imaju mrenu na oku, i od njih 2094 u potpunosti je bilo izle~eno njih 2002. Tako|e,

p~elina smola pomaè u le~enju mnogih bolesti kao {to su hermafroditi, problemi koè,

veneri~ne bolesti i mnogih drugih poreme}aja.

U dana{nje vreme, p~elarstvo i proizvodi od p~ela otvaraju novu granu za

istraìvanje u zemljama sa razvijenom naukom. Nave{}emo jo{ neke od prednosti

meda:

13

Lak{e se vari: Po{to molekuli {e}era iz meda mogu da se pretvaraju u druge {e}ere

(to jest, fruktoza u glukozu), med se lak{e vari i u slu~aju najosetljivijih stomaka, uprkos

svojoj visokoj kiselosti. On pomaè bubrezima i crevima da bolje funkcioni{u.

Ima nisku kalorijsku vrednost: Slede}i kvalitet meda jeste da kada se uporedi sa istom

koli~inom {e}era on daje telu 40% manje kalorija. Iako med daje telu veliku energiju, on

mu ne dodaje teìnu.

Brzo prolazi kroz krv: Kada se pome{a sa mlakom vodom, med ulazi u krvotok za 7

minuta. Njegovi slobodni molekuli {e}era pobolj{avaju funkcije mozga po{to je mozak

najve}i potro{a~ {e}era.

Pomaè u izgradnji krvi: Med obezbe|uje vaàn deo energije koja je potrebna telu za

izgradnju krvi. Pored toga, on pomaè u pre~i{}avanju krvi. On ima odre|ene pozitivne

efekte u regulisanju i olak{avanju cirkulacije krvi. On tako|e deluje kao za{tita protiv

kapilarnih problema i arteroskleroze.

Uni{tava bakterije: Ovo baktericidno (ubija bakterije) svojstvo meda nazvano je

"inhibicioni efekat". Eksperimenti sprovedeni na medu pokazuju da se njegova

baktericidna svojstva pove}avaju dva puta kada se razblaì sa vodom. Veoma je

interesantno zapaziti da se novoro|ene p~ele u koloniji hrane razblaènim medom od

strane p~ela odgovornih za nadgledanje. Kako one znaju za to svojstvo meda?

Kraljevski gel: Kraljevski gel je supstanca proizvedena od p~ela unutar ko{nice. Ova

hranljiva supstanca sadrì {e}er, proteine, masno}e i mno{tvo vitamina. Ona se koristi

kod problema uzrokovanih slabljenjem pojedinih organa ili celog tela.

O~igledno je da je med, koji se proizvodi u mnogo ve}im koli~inama nego {to je

potrebno p~elama, namenjen ~oveku. I tako|e je o~igledno da p~ele ne mogu izvr{iti

takav jedan neverovatan zadatak "same od sebe".

KAMILA (38-45)

14

Bez sumnje da sva ìva bi}a, sa osobinama koje poseduju, ukazuju na neograni~enu

silu i znanje njihovog Tvorca. U ovom delu razmotri}emo jedno specifi~no ìvo bi}e koje

je Tvorac stvorio.

Ono {to kamilu ~ini "specifi~nim ìvim bi}em" jeste njena telesna gra|a koja je

otporna i na najo{trije klimatske uslove. Njeno telo poseduje takve osobine koje joj

dopu{taju da danima preìvi bez hrane i vode, i ona moè danima putovati sa teretom

od vi{e hiljada kilograma na svojim le|ima.

Ove karakteristike kamile, o kojima }emo ovde detaljnije govoriti, pokazuju da je ova

ìvotinja naro~ito stvorena za suve klimatske uslove, kao i da je stvorena da sluì

ljudima. To je jo{ jedan o~igledan znak stvaranja za one koji èle da razumeju.

IZUZETNA IZDR@LJIVOST NA GLAD I @E\

Kamila moè preìveti bez hrane i vode osam dana na temperaturi od 50oC. U tom

periodu ona gubi 22% svoje ukupne telesne teìne. Iako bi ~ovek bio skoro mrtav ako bi

izgubio vodu iz tela koja iznosi 12% njegove telesne teìne, mr{ava kamila moè

preìveti gubljenje vode iz tela koje iznosi 40% njene telesne teìne. Jo{ jedan razlog za

njenu otpornost na è| jeste mehanizam koji omogu}ava kamili da pove}a svoju

unutra{nju temperaturu na 41oC. Na taj na~in ova ìvotinja svodi na minimum gubitak

vode u ekstremno toploj klimi pustinje. Kamila tako|e moè sniziti svoju telesnu

temperaturu na 30oC tokom hladnih pustinjskih no}i.

POBOLJ[ANJE KORI[]ENJA VODE

Kamile mogu da popiju 130 litara vode, {to predstavlja oko jedne tre}ine njihove

telesne teìne, za skoro 10 minuta. Pored toga, kamile imaju sluznu strukturu (bale) u

svojim nosevima koja je 100 puta ve}a nego ona kod ~oveka. Uz pomo} te svoje velike

sluzne strukture u nosu kamile mogu zadràti 66% vlage iz vazduha.

MAKSIMALNO ISKORI[]ENJE HRANE I VODE

Ve}ina ìvotinja ugine zbog trovanja kada akumulirana urea u bubrezima prodre u krv.

Me|utim, kamile maksimalno iskori{}avaju vodu i hranu prolaskom te ureje vi{e puta

15

kroz jetru. I krv i struktura }elija kod kamila specijalizovane su da bi omogu}ile ovoj

ìvotinji da preìvi tokom dugih perioda u pustinjskim uslovima bez vode.

Zidovi }elija kod ove ìvotinje imaju specijalnu strukturu koja spre~ava prekomerno

gubljenje vode. Pored toga, sastav krvi je takav da on ne dopu{ta nikakvo smanjenje

cirkulacije krvi ~ak i kada se nivo vode u telu kamile smanji na minimum. Dalje, enzim

albumin, koji poja~ava otpornost na glad, prona|en je u mnogo ve}eoj koli~ini u krvi

kamile nego kod drugih ìvih bi}a.

Grba je slede}a pogodnost kamile. Jedna petina ukupne kamiline telesne teìne nalazi

se uskladi{tena kao masno}a u njenoj grbi. Ovo skladi{te telesne masno}e samo je

jedan deo kamiline telesne za{tite od izlu~ivanja vode iz njenog tela - koja je povezana

sa masno}om. To omogu}ava kamili da koristi minimalnu koli~inu vode.

Iako kamile mogu pojesti 30-50 kilograma hrane dnevno, u te{kim uslovima one su u

stanju da ìve vi{e od jednog meseca sa samo 2 kilograma trave dnevno. Kamile imaju

veoma sna`ne usne, nalik gumi, koje im omogu}avaju da jedu bodljikavo i o{tro rastinje

koje moè da probije debelu koù. Pored toga, kamile imaju stomak sa ~etiri komore i

veoma jak sistem za varenje koji moè da svari sve {to one jedu. One ~ak mogu da jedu

materijale sli~ne kau~uku koji ne izgledaju kao hrana. Sasvim je jasno koliko je korisno

posedovanje takvih osobina u tako suvim uslovima.

MERE PREDOSTRO@NOSTI PROTIV TORNADA I VETROVA

O~i kamile imaju dva sloja trepavica. Trepavice se zatvaraju kao re{etke i {tite o~i

ìvotinje od jakih pe{~anih oluja. Pored toga, kamile mogu da zatvore svoje nozdrve

kako pesak ne bi u{ao.

ZA[TITA OD @ARKIH I HLADNIH VREMENSKIH USLOVA

Debele i neprobojne dlake na telu kamile spre~avaju da àrko sunce dospe do koè

ove ìvotinje. Tako|e, uz njihovu pomo} se odràva telesna toplota ìvotinje u hladnim

uslovima. Pustinjske kamile nisu pogo|ene visokim temperaturama koje prema{uju ~ak i

50oC, a dvogrbe kamile mogu preìveti veoma niske temperature i ispod -50oC. Kamile

16

ove vrste moù preìveti ~ak i u visokim podru~jima koja su 4.000 metara iznad nivoa

mora.

ZA[TITA OD VRU]EG PESKA

Stopala kamile, koja su velika u odnosu na njihove noge, specijano su dizajnirana i

uve}ana da pomognu ìvotinji pri kretanju po pesku bez povre|ivanja. Ova stopala su

dosta {iroka i izgledaju kao da su naduvena. Pored toga, specijalna debela koà

tabanima predstavlja za{titu protiv vrelog pustinjskog peska.

Hajde da razmislimo u svetlu ovih navedenih informacija: Da li je kamila sama

prilagodila svoje telo pustinjskim uslovima? Da li je ona sama formirala sluz u svom nosu

ili grbu na svojim le|ima? Da li je ona sama dizajnirala strukturu nosa i oka da bi se

za{titila od tornada i vetrova? Da li je ona sama organizovala svoju krv i strukturu }elija

po principu o~uvanja vode? Da li je ona sama izabrala tip dlake koji }e prekrivati njeno

telo? Da li je ona sama sebe transformisala u "pustinjski brod"?

Ba{ kao i sva druga ìva bi}a, kamila sigurno nije mogla da stvori ni{ta od gore

spomenutog i u~ini sebe korisnom za ljude. Sve ove osobine na najbolji na~in ukazuju

na ~in stvaranja ove izuzetne ìvotinje. Kao i sve druge ìvotinje, kamila je tako|e

obdarena mno{tvom posebnih kvaliteta i postavljena na zemlji kao znak predivnog

stvaranja od strane Tvorca.

Stvorena sa tako superiornim fizi~kim osobinama, kamila je namenjena da sluì

ljudima. A po{to je namenjena ljudima, tim istim ljudima je data mogu}nost da vide ta

~udesa Bo`jeg stvaranja i odaju po{tovanje Tvorcu svega {to postoji.

SLIKE:

- (40-41a) SPECIJALNA @IVOTINJA U SLU@BI ÔVEKA: KAMILA

Glava je za{ti}ena od peska:

17

- (40-2) Trepavice poseduju sistem za blokiranje. U slu~aju opasnosti, one se

automatski zatvaraju. Blokiraju}e trepavice ne dopu{taju da bilo kakve ~estice pra{ine

u|u u o~i ove ìvotinje.

- Nos i u{i prekriveni su dugim dlakama koje {tite ìvotinju od peska i pra{ine.

- Njen dugi vrat omogu}ava ìvotinji da dohvati i pojede li{}e koje je tri metra iznad

zemlje.

Stopala su pogodna za sve tipove tla:

- Stopala uklju~uju dva prsta spojena jednim elasti~nim jastukom. Ova struktura, koja

omogu}ava ìvotinji da ~vrsto gazi po zemlji, sastoji se od ~etiri debela jastuka. Ona je

potpuno prilago|ena na sve oblike kopnenih uslova.

- Nokti na no`nim prstima {tite stopalo od eventualnih povreda usled udaraca.

- (41-2) Koleno je prekriveno kvrgom koja je sastavljena od ~vrste i debele koè kao

kod roga. Kada ìvotinja leì na vru}em pesku, ova naborana struktura {titi ìvotinju od

izuzetno toplog tla.

Grba kao skladi{e hrane:

- Grba kamile, koja ima oblik nagomilanih masno}a, periodi~no obezbe|uje hranu

ìvotinji tokom vremena nesta{ice i gladi. Uz pomo} ovog sistema, ìvotinja moè ìveti

tri sedmice bez vode kada gubi 33% svoje teìne. Pod istim okolnostima, ~ovek gubi 8%

svoje teìne i umire za 36 sati, gube}i u potpunosti vodu iz svog tela.

Vuna koja vr{i izolaciju od toplote:

- Ova vuna je sastavljena od debele i guste dlake koja ne samo da {titi telo ìvotinje

od hladnih i vrelih uslova, ve} tako|e spre~ava gubljenje vode iz tela. Jednogrba kamila

moè odloìti znojenje pove}anjem svoje telesne temperature na 41oC. Na taj na~in

spre~ava se gubitak vode.

- Uz pomo} svoje debele vune, kamile u Aziji mogu preìveti temperature od 50oC

tokom leta i -50oC tokom zime.

ONE ÂK MOGU DA SE HRANE TRNJEM

18

Jednogrbe kamile mogu podneti temperature od -52oC u najvi{im podru~jima Srednje

Azije.

(SLIKE ZA MUVU) (46-51)

(48-49) Pogled na stotine so~iva

So~iva {estougaonog oblika koja sa~injavaju o~i jedne muve omogu}avaju mnogo

ve}e podru~je vida nego {to to moè samo jedno so~ivo. Kod nekih muva, broj tih

so~iva moè nekada biti ve}i od 5.000. Pored toga, sferna struktura oka tako|e

omogu}ava da muva vidi i iza sebe, i na taj na~in joj daje veliku prednost u odnosu na

njene neprijatelje.

(50-51) Pumpa za upijanje kod muve: Surla

Jo{ jedna specifi~na osobina kod muva jeste na~in kako one vare hranu. Suprotno od

mnogih drugih ìvotinja, muve ne vare hranu u svojim ustima, ve} izvan svog tela. One

izlu~uju specijalnu te~nost preko hrane, uz pomo} njihove surle, koja hrani daje

adekvatan oblik pogodan za upijanje. Tada muva upija hranu uz pomo} pumpi za

upijanje u njenom grlu.

PROFESIONALNI LOVCI

Kada se okrenemo oko sebe mo}i }emo da vidimo kako je Tvorac obezbedio hranu za

sva ìva bi}a. Sva na{a hrana i pi}e jesu stvari koje su "na~injene" i "stvorene". Voda

koju pijemo, hleb, vo}e i povr}e koje jedemo, sve predstavlja produkt specijalnog

stvaranja. Uzmimo, na primer, jednu jabuku. To vo}e je prvobitno stvoreno na grani

drveta, koja je u stvari, deo stabla. Drvo upija minerale i vodu iz tla, i kombinuje ih sa

energijom dobijenom od sunca. Plod koji se dobija je izuzetno koristan za ~ovekovo telo i

izuzetno ukusan i miri{ljav. [tavi{e, on je veoma zdrav i estetski lepo oblikovan.

19

Kako drvo moè da donosi takve plodove? Za{to su oni tako korisni za ~oveka? Za{to

svo vo}e sadrì neophodne vitamine koji su adekvatni za sezone tokom kojih rastu?

Za{to su oni tako ukusni, a ne gorki. Za{to su oni tako mirisni, a nisu neprijatnog mirisa?

Sigurno da jedno stablo nije svesno da proizvodi vo}e sa osobinama potrebnim za

ljudsku upotrebu. I kao {to Tvorac hrani ljudska bi}a, tako hrani i ìvotinje. U daljem

nastavku napravi}emo pregled razli~itih tehnika lova koje koriste neki organizmi u

potrazi za hranom.

Bez sumnje, te{ko je shvatiti mo} i silu Tvorca, kada se savesno istraùju, u okvirima

razuma i logike, sistemi kojim su opremljene ìvotinje u potrazi za svojom hranom. Svaka

ìvotinja koju }emo analizirati u ovom poglavlju predstavlja neke od sjajnih primera koje

je Tvorac uspostavio {irom zemlje.

Na primer, "tehnika lova" ribe, koja se vidi na slici, je neverovatna. Ova riba niti juri

svoju `rtvu, niti se tajno skriva da bi je uhvatila.Ona, na prvi pogled, ne izgleda

druga~ije od drugih riba. Ipak, ubrzo nakon {to podigne svoje gornje peraje, "la`na riba"

se pojavljuje na njenim le|ima. Kada se neka druga riba pribliì ovoj maloj la`noj ribi, ne

znaju}i ko je pravi vlasnik ovog peraja, ona postaje lak plen ribe koja je lovi.

Da li je ova riba sama od sebe dala ovom svom peraju izgled ribe? Ili, da li je

slu~ajnim procesima riba stekla ovu osobinu? Potpuno je nemogu}e tvrditi da je riba

smislila plan i napravila tako ne{to. Nema sumnje, sve osobine koje poseduju ìva bi}a

suo~avaju nas sa prostom realno{}u - postojanje Nekoga ~ije se superiorno znanje

oslikava u dizajnu u prirodi - postojanje Tvorca.

RIBA

(97- 1) Zatvoreno peraje

(97-2) Da bi privukla pa`nju druge ribe, ova riba otvara svoje le|no peraje i pojavljuje

se la`na riba.

20

(97-3) @rtva, primamljena la`nom ribom, prilazi bliè i postaje `rtva lovca kojeg nije

prepoznala.

(98-1, 98-2) PAUK KOJI SKAÊ

Kao {to svi znaju, pauci prave mreè i ~ekaju da se insekti u nju uhvate. Pauk koji

ska~e, suprotno od drugih paukova, radije sam ska~e za svojm `rtvom. On spretno

ska~e da bi uhvatio svoju `rtvu. On moè da uhvati muvu koja leti u vazduhu, pola

metra od njega, ska~u}i za njom.

Ovaj pauk uspeva da u~ini ovakav neverovatan skok uz pomo} svojih osam nogu koje

funkcioni{u na principu hidrauli~kog pritiska, tako da on moè brzo da do|e do svoje

`rtve i da je uhvati svojim sna`nim vilicama. Ovaj skok se obi~no odigrava u sredini sa

dosta biljaka. Pauk onda mora da izra~una najodgovaraju}i ugao za uspe{an skok, i da

uzme u obzir brzinu i pravac svoje `rtve.

Mnogo je interesantnije kako on ~uva svoj vlastiti ìvot nakon {to uhvati `rtvu. Ovaj

pauk moè da nastrada, jer kada sko~i da uhvati `rtvu, on se vine u vazduh i moè lako

da padne na zemlju sa velike visine (pauk se obi~no nalazi visoko na drvetu).

Me|utim, pauku se to ne de{ava. Paukov konac, koji on izlu~uje neposredno pre skoka

i koji zaka~inje za granu, ~uva ga od pada na zemlju i omogu}ava mu da se ljulja u

vazduhu. Taj konac je toliko jak da moè dràti i pauka i njegovu `rtvu.

Slede}a interesantna osobina ovog pauka jeste da otrov koji on ubrizgava u svoju

`rtvu pretvara njena tkiva u te~nost. Paukova hrana nije ni{ta drugo nego te~na tkiva

njegove `rtve.

Sigurno da osobine ovog pauka nisu pokloni slu~ajnosti. Potrebno je da on poseduje

ve{tinu skakanja, i da u isto vreme zna da napravi konac koji }e ga sa~uvati od pada.

Ako ne bi mogao da sko~i, bio bi gladan i uginuo bi. Ako ne bi mogao da napravi konac

ili ako njegov konac ne bi bio dovoljno jak, on bi se razbio na zemlju. Tako ovaj pauk

21

mora imati i telesnu strukturu sposobnu za skakanje i sistem za izlu~ivanje konca koji je

dovoljno jak da drì njega i `rtvu.

Pored toga, pauk nije samo mehanizam koji proizvodi konac i ska~e, ve} kompleksni

ìvi organizam koji mora postojati sa svim svojim kompletnim osobinama od po~etka.

Razvoj bilo koje od ovih osobina ne moè se odloìti. Na primer, moète li zamisliti pauka

koji ima nepotpun sistem za varenje?

(99-1, 99-2, 99-3) ON VIDI 360 STEPENI OKO SEBE

Slede}a izuzetno interesantna osobina pauka koji ska~e jeste njegova sposobnost

posmatranja. Mnogi ìvi organizmi, uklju~uju}i ~oveka, mogu posmatrati samo

ograni~eni deo prostora sa svoja dva oka i nisu u stanju da posmatraju iza sebe. Me|

utim, pauk koji ska~e moè posmatrati svuda oko sebe, uklju~uju}i i ono {to se nalazi

iza njega, sa svoja ~etiri para o~iju sme{tena na vrhu svoje glave. Dvoje od tih o~iju su

izduèna prema napred od sredine glave i nalik su epruvetama. To dvoje velikih o~iju

(zvanih A. M. o~i) mogu se pokretati s desna u levo, i gore i dole u svojim dupljama.

Ostala ~etiri oka, sa strane glave, ne mogu opaàti sliku u potpunosti, ali mogu

detektovati svaki pokret oko njih. Na taj na~in, ova ìvotinja lako moè prepoznati `rtvu

iza sebe.

(99-4) Sposobnost o~iju pauka koji ska~e da posmatraju nezavisno jedno od drugih

pomaè ovoj ìvotinji da opaà objekte veoma brzo. Na ovoj slici, crno oko gleda u

kameru snimatelja, a svetlo oko gleda na neku drugu stranu. Pravo je ~udo da pauk koji

ska~e ima osmoro o~iju i ugao posmatranja od 360 stepeni, dok drugi organizmi imaju

uglavnom samo dva oka. Sigurno da ova ìvotinja nije mogla sama od sebe da “shvati”

da bi to bilo veoma korisno za nju i da je tako proizvela dodatne o~i, ili - jo{ preciznije -

ove o~i nisu mogle da nastanu slu~ajno. Ovaj organizam je stvoren sa svim ovim

osobinama.

22

TEHNIKE MASKIRANJA

(100-1) Ako bi vas neko pitao {ta vidite na gornjoj slici, sigurno biste rekli: "Vidim

nekoliko mrava sa gornje i donje strane lista."

Me|utim, ono {to vidite ispod lista je pauk koji ska~e koji vreba da uhvati mrave. Ova

vrsta pauka koji ska~e izgleda tako sli~na mravima da ~ak i mravi misle da je u pitanju

jedan od njih.

Jedina razlika izme|u ovih mrava i ovog pauka jeste u broju nogu. Pauk ima osam

nogu, dok mrav ima {est.

Da bi otklonio taj svoj "nedostatak", kojeg oni mogu lako da uo~e, pauk isteè svoje

dve prednje noge prema napred i izdiè ih na gore. Tako te dve njegove noge izgledaju

potpuno iste kao antene mrava.

Ipak, maskiranje se ne sastoji samo od toga. Ovoj ìvotinji je tako|e potreban jedan

oblik o~iju koji }e ga u~initi sli~nim mravu. Njegove vlastite o~i nisu velike i njihova

tamna pega nije kao ona kod mrava. On poseduje jednu osobinu od ro|enja koja mu

pomaè da re{i taj problem. Pauk poseduje dve velike pege na dve strane svoje glave.

Te dve pege li~e na o~i mrava (zapazite pege na stranama paukove glave, na gornjoj

slici).

(100-2) - Na levoj strani nalaze se dva mrava i pauk koji ska~e. Ne postoji drugi na~in

da otkrijete ko je ovde mrav, a ko pauk, osim da prebrojite njihove noge.

(101-1, 101-2, 101-2) - VODENI PI[TOLJ RIBE

Ova riba izbacuje vodu iz svojih usta na insekta koji se nalazi na granama koje vise

iznad vode. Ovaj insekt pada, dospeva u vodu i postaje lak plen ove ribe. Vredno je

zapaziti da dok vr{i napad, riba ne izbacuje glavu iz vode, ali precizno poga|a mesto

svoje `rtve. Kao {to je op{te poznato, kada se ispod vode posmatra objekt koji se nalazi

izvan vode, dolazi do prelamanja svetlosti i dobija se druga~ija lokacija od one koja

stvarno jeste. Dakle, da bi se pogodila meta van vode, ako se ga|a ispod vode, potrebno

23

je znati ugao prelamanja svetlosti i pucati u skladu sa tim podatkom. Me|utim, ova riba

od ro|enja savla|uje ovu pote{ko}u i poga|a svoju metu svaki put.

(103-1) ZVEÂRKA

Detektor toplote koji se nalazi u {upljinama lica sa prednje strane glave zve~erke,

opaà infra-crveno svetlo nastalo usled telesne toplote njene `rtve. Ovo opaànje je tako

osetljivo da je u stanju da zabeleì pove}anje temperature od jednog 300-tog dela

stepena toplote koja se uo~ava. Ova zmija, uz pomo} njenog ra~vastog jezika koji

predstavlja njen organ mirisa, moè osetiti nepomi~nu crvenu vevericu koja sedi na pola

metra od nje u dubokom mraku. Fiksiraju}i besprekorno lokaciju svoje `rtve, zmija

najpre ne~ujno krene prema njoj i pribliì joj se dovoljno blizu da bi je napala, savije i

istegne svoj vrat, i tako se pribliàva svojoj meti velikom brzinom. A onda zabija zube

svoje sna`ne vilice koja se moè otvoriti pod uglom od 180 stepeni. Sve se to de{ava

brzinom koja je sli~na onoj kada jedan automobil ubrzava od 0 do 90 km/h za pola

sekunde. Duìna zmijinih otrovnih zuba, njenog najja~eg oru`ja kojim parali{e svoje

`rtve, iznosi oko 4 cm. Unutra{njost tih zuba je {uplja i povezana sa otrovnom `lezdom.

Ubrzo nakon zmijinom ujeda, mi{i}i `lezde se gr~e i velikom snagom ubrizgavaju otrov

najpre u zubni kanal, a zatim u koù `rtve. Zmijin otrov izaziva paralisanje centralnog

nervnog sistema `rtve ili uzrokuje njenu smrt usled zgru{avanja krvi. Samo 0,028 grama

zmijinog otrova dovoljno je jako da ubije 125.000 pacova. Otrov pokazuje svoje efekte

tako brzo da `rtva nema vremena da na bilo koji na~in povredi zmiju. A tada, sve {to je

preostalo zmiji jeste da proguta paralisanu `rtvu sa svojim veoma rastegljivim ustima.

Mada svako zna da su neke zmije otrovne, skoro niko ne zna kako se odvija ovaj

proces paralisanja `rtve. U stvari, samo posedovanje tehnologije, od strane jedne

ìvotinje za ubijanje druge ìvotinje, potpuno je za~u|uju}e i iznena|uju}e. Onaj ko

insistira na odbacivanju Tvorca sigurno nije u stanju da objasni kako to zmija poseduje

jednu takvu izuzetnu ve{tinu. Otrovni sistem u ustima zmije izuzetno je sloèn i

24

prefinjen. Da bi takav jedan sistem funkcionisao, zmija mora da ima specijalne "otrovne

zube", koji su {uplji iznutra, i otrovne `lezde koje su spojene sa tim zubima. Zatim, treba

da se stvori izuzetno snaàn otrov koji }e paralisati njenu `rtvu, i taj refleks treba da

funkcioni{e odmah nakon {to zmija ugrize svoju `rtvu. Ovaj sistem od vi{e

komponenata ne}e funkcionisati ako jedna od tih komponenti nedostaje. To bi u~inilo da

zmija ne uhvati svoju `rtvu prilikom lova. Izuzetne ve{tine ove ìvotinje u procenjivanju

promene temperature i mirisa ukazuju na savr{enu prirodu dizajna koju kod nje

uo~avamo.

Ovde se susre}emo sa jednom izuzetnom i neobi~nom pojavom koju jedino moèmo

nazvati "~udo". Besmisleno je re}i da je priroda mogla stvoriti ~udo koje je

"natprirodno". Priroda je ime za celokupnu ure|enost koju vidimo oko nas. Osniva~ tog

ure|enja sigurno nije sama ure|enost. Zakoni u prirodi su ustanovljeni od strane Tvorca i

oni uspostavljaju veze izme|u onoga {to je On stvorio.

(102-8) - KAKO SE ONA KRE]E PO PESKU?

Ova pustinjska zmija moè se brzo kretati po pesku. Gr~enjem svojih mi{i}a pod odre|

enim uglom ona postavlja svoje telo u oblik slova “S”.

U po~etku kretanja, ona uvija svoje telo, izdiè glavu i odràva ravnoteù u vazduhu.

Kada gr~enje mi{i}a, koje izaziva kretanje, krene prema repu, glava se kre}e prema

napred i dodiruje zemlju. U me|uvremenu, kretanje usled gr~enja mi{i}a dolazi do repa.

Novi pokret izdiè rep od peska i podiè ga na nivo glave.

Tako se zmija kre}e prema napred ostavljaju}i paralelne tragove sa nagibom od 45

stepeni, u proseku.

Tokom ovakvog kretanja, samo dva dela zmije dodiruju pesak. Sa takvim na~inom

kretanja telo zmije je za{ti}eno od opekotina koje bi nastale i usled najmanjeg kontakta

sa izuzetno vrelim i usijanim peskom.

25

(102-1-6-1 do 102-7) Po{to zmija nema vili~ne kosti, ona moè da otvori svoja usta

koliko èli. Na levoj slici moè se videti kako zmija lako guta jaje koje je mnogo ve}e od

nje. @rtva se polako guta u celosti i kao takva vari.

(104-1) - RIBA LAV

Nakon {to uhvati malu ribu u pukotini ili {upljini stene, ova {arolika riba joj zatvara

sve izlaze uz pomo} svojih peraja u obliku mreè. Uhva}ena riba tada poku{ava da

pobegne od otrovnih bodlji ribe lava. Snaàn otrov ribe lava deluje trenutno i izaziva

smrt svoje `rtve.

(105-1) - RATNA MA[INA: [KORPION

Struktura mozga proteè se od glave do repa i sastoji se od 15 nervnih nabora.

Ovakva struktura mozga daje veliku prednost ovoj ìvotinji, omogu}avaju}i joj da donesi

brze odluke, prenesi reflekse i sve potrebne odluke do svojih organa.

Otrovna bodlja - Snaàn otrov, koji je u stanju da ubije ~oveka, {korpija ubrizgava u

neprijatelja preko bodlje koja se nalazi na zadnjem delu njenog tela.

Jak oklop - Njen spoljni prekriva~, koji je obavija kao oklop, dovoljno je jak da je za{titi

ne samo od neprijatelja, ve} i od zra~enja. ôvekovo telo moè da podnese zra~enje do

600 rema, dok tolerancija koju {korpija moè da podnese dostiè 40.000 - 150.000

rema.

Plu}a - [korpija u svom trbuhu ima osam kanala za vazduh. Ona nastavlja da polako

di{e ~ak i ako je samo jedan od njih otvoren. Ona je u stanju da bude pod vodom i dva

dana, zahvaljuju}i svojim sna`nim plu}ima.

Trbuh - Sa donje strane, ènka {korpija nosi par jedinstvenih osetljivih organa zvanih

“pektini”. Pomo}u njih, ona prepoznaje strukturu terena i odre|uje najbolje mesto za

izleganje svojih jaja.

Stopala

26

Detektori na stopalima pomaù ovoj ìvotinji da zapazi svaku vrstu pokreta, buke i

vibracije. Ovi detektori su tako osetljivi da {korpija moè da oseti vibracije koje stvara

neki ìvi organizam u njenoj blizini, u hiljaditom delu sekunde.

Kle{ta - Njena kle{ta imaju zadatak da plen u~ine neaktivnim pre nego {to ga ubode.

Pored toga, ona moè da koristi svoja kle{ta za kopanje peska i skrivanje pod zemljom.

(105-2, 105-3) RIBA UDICA

Kada ova riba ho}e da lovi, ona osloba|a jedan nastavak koji je spojen sa njenom

glavom kao udica, i po~ne da ~eka. Druga riba, koja se pribliàva ovoj udici, misle}i da

je u pitanju jedna mala riba, ne moè izbe}i da bude uhva}ena od strane ove ribe koja je

lovi. Svi mi znamo da jedna riba nema znanje da napravi udicu na svom telu i da se za

postojanje takvog jednog organa ne moè dati besmisleno obja{njenje kao {to je “eto

tako, desilo se slu~ajno”.

PTICA

(106-1) - Ona ostavlja mamac za ribu

Metod lova koji primenjuje ova ptica, kojim hrani ribe, tako|e je neverovatan. Prvo, ova

ptica pronalazi mamac za ribu. Zatim ona donosi tu hranu do obale, spu{ta je u vodu i

~eka. Kada jato malih riba okruì mamac i po~ne da ga jede, ne uo~avaju}i {ta se

de{ava, ova ptica hvata ribu naglim pokretom.

(106-2) Ona stavlja mamac u vodu i ~eka.

(106-3, 106-5)Jato riba okruùje mamac.

(106-4) Ptica hvata ribu.

(107-1, 107-2) ZMIJA

Pomo}u svog spoljnog izgleda koji je veoma pogodan za maskiranje, neke ìvotinje

imaju veliku prednost u lovu. Na primer, nemogu}e je zapaziti zmiju, na gornjoj slici,

kako se krije ispod peska. Po{to ova zmija ~eka u zasedi, njoj je zaista lako da uhvati

`rtvu, koja upravo prolazi ispred njenog nosa, a da je ne prime}uje.

27

(107-3, 107-4, 107-5) RIBA

Jo{e jedna ìvotinja obdarena sposobno{}u maskiranja jeste riba posmatra~. Ova riba

se krije ispod peska na morsokm dnu. Na ustima ove ribe nalazi se zubna struktura u

obliku resa. Ona joj omogu}ava da slobodno di{e ispod peska i te{ko se moè

razlokovati od peska. Ova riba ~eka u zasedi svoju `rtvu i kada joj se ona dovoljno

pribliì, riba iska~e ispod peska i hvata je.

(108-1 do 108-7) - MAJSTOR LOVA: KAMELEON

Jezik - Jezik kameleona nalazi se sklopljen u njegovim ustima kao harmonika. U sredini

njegovog jezika nalazi se hrskavica sa o{trim krajem. Kada okrugli mi{i}i na vrhu

njegovog jezika po~nu da se aktiviraju, jezik se izbacuje. Jezik ove ìvotinje je prekriven

lepljivom te~no{}u nalik sluzi. Kada se pribliì svojoj `rtvi dovoljno blizu, kameleon

otvara usta i brzo izbacuje svoj jezik u pravcu `rtve. Lepljivi jezik, zahvaljuju}i

isprepletanim mi{i}ima, isteè se i 1,5 puta duè od duìne samog kameleona. Vreme

koje je potrebno da jezik uhvati `trvu i vrati se nazad predstavlja samo deseti deo

sekunde.

Maskiranje - Kameleon je sigurno prva ìvotinja koja ~oveku pada na pamet kada se

spomene maskiranje. Kameleon menja svoju boju u skladu sa terenom na kome se

nalazi. Sa leve strane moè se videti {ara na koì kameleona nastala kao reakcija na

paprat koja se nalazila na njegovim le|ima. Smatra se da svetlost i promene u

temperaturi imaju ulogu u reakcijama koje izazivaju ove {are. Ipak, ìvotinja nije ~ak ni

svesna da poseduje ovu ve{tinu u menjanju boje. Njeno telo je od po~etka stvoreno da

automatski uklapa svoju boju sa okolinom.

(109-1 do 109-3) TIGAR

Ovaj tigar koji je savr{eno maskiran, sa svom svojom okretno{}u, jakim vilicama,

kandàma, brzinom i snagom, predstavlja savr{enog lovca. Slede}a karakteristika tigra

jeste da nikada ne dopu{ta vetru da mu duva u le|a dok traga za `rtvom, po{to bi vetar

koji bi mu duvao u le|a preneo njegov miris do `rtve i tako uzrokovao da bude opaèn.

28

(110 do 111)NEOBI^NI LOVAC: BILJKA MUHOLOVKA

Pored grabljivica koje smo ve} spomenuli, postoje tako|e neke biljke koje "love"

koriste}i neverovatne metode. Jedna od njih je biljka muholovka koja hvata i jede insekte

koji se spu{taju na nju.

Sistem lova ove bilje funkcioni{e na slede}i na~in: muva koja traì hranu me|u

biljkama brzo se spu{ta na onu koja je veoma privla~na - muholovku. Ono {to ~ini da

ova biljka, koja li~i na par ruku koje drè ~iniju, izgleda privla~na, jeste njena lepa

crvena boja, i {to je jo{ va`nije, sladak miris koji se izlu~uje od strane `lezdi oko njenih

latica. Muva je privu~ena tim neodoljivim mirisom i sle}e na cvet bez oklevanja. I dok se

kre}e prema izvoru hrane, ona neizbe`no dodiruje naizgled bezopasne dla~ice na ovoj

biljci. Ubrzo nakon toga, biljka naglo zatvara svoje latice. Muva ostaje sna`no stisnuta

izme|u dve latice. Onda muholovka po~inje da izlu~uje te~nost za "rastvaranje tkiva",

koja uzrokuje da se muva pretvori u èlatinoznu supstancu, a onda biljka konzumira

muvu upijaju}i je.

Brzina kojom ova biljka hvata muvu je neverovatna. Brzina kojom ona zatvara svoje

latice je ve}a nego najbrè zatvaranje ruku od strane ~oveka (ako poku{ate da

uhvatitet muvu sede}i ispod svog drveta, verovatno ne}ete uspeti, ali ova biljka ho}e).

Kako onda moè ova biljka, koja nema mi{i}e ni kosti, da u~ini tako nagli pokret?

Istraìvanja pokazuju da unutar tela muholovke postoji jedan elektri~ni sistem. Taj

sistem funkcioni{e na slede}i na~in: dodirivanje dla~ica ove biljke od strane muve

prenosi se do receptora ispod samih dla~ica. Ako je taj mehani~ki dodir dovoljno jak, ovi

receptori }e poslati elektri~ne signale sve do latica, kao talase u vodi. Ti signali se

prenose do }elija motora koje izazivaju da latice na~ine nagle pokrete, da bi se kona~no

aktivirao mehanizam koji hvata muvu.

Kao dodatak ovom sistemu podsticanja biljke, mehani~ki sistem pomo}u kojeg se

klopka zatvara tako|e je savr{eno napravljen. Ubrzo nakon {to }elije u unutra{njosti

29

biljke prime elektri~ni stimulans, one menjaju koncentraciju vode u sebi. Tada }elije u

unutra{njosti klopke otpu{taju vodu iz svojih tela. Taj doga|aj je kao skupljanje

izduvanog balona. Sa druge strane, }elije sa spoljne strane klopke prihvataju vi{ak vode

i uve}avaju se. I tako se klopka zatvara na isti na~in kao {to ~ovek, da bi pokrenuo

svoju ruku, treba da zgr~i jedan mi{i}, a drugi da opusti. Muva uhva}ena unutar biljke

o~igledno dodiruje dla~ice vi{e puta, uzrokuju}i da se pogonska elektri~na sila ponovo

oslobodi, tako da se klopka jo{ ~vr{}e zatvara. U me|uvremenu, tako|e se aktiviraju

`lezde za varenje u klopki. Kao rezultat stimulacije, ove `lezde ubijaju insekta i po~inju

polako da ga rastvaraju. Tako biljka konzumira te~nost bogatu proteinima. Na kraju

varenja, mehanizam koji je u~inio da se klopka zatvori, ponovo se aktivira i otvara je.

Ovaj sistem ima jo{ jednu interesantnu osobinu: da bi se aktivirala klopka, dla~ice

moraju biti dodirnute dva puta uzastopno. Prvi dodir izaziva stati~ku elektri~nu

promenu, ali klopka se ne zatvara. Klopka se jedino zatvara prilikom drugog dodira,

nakon {to stati~ka promena dosti`e odre|enu vrednost i prazni se. Po{to radi sa takvim

duplim sistemom aktiviranja, muholovka se nikada ne zatvara bez svrhe. Na primer,

klopka se ne}e aktivirati kada ki{na kap padne na nju.

A sada, hajde da razmislimo o ovom neverovatnom sistemu. Ceo ovaj sistem mora da

postoji u isto vreme kod ove biljke da bi ona mogla da uhvati svoju `rtvu i adekvatno je

svari. Odsustvo samo jednog elementa zna~ilo bi smrt za ovu biljku. Na primer, ako ne

bi bilo dla~ica u unutra{njosti latica, biljka se ne bi zatvorila, po{to se reakcija nikada ne

bi zapo~ela bez obzira {to se insekt kre}e svuda okolo i unutar ove biljke. Ako bi sistem

za zatvaranje postojao, ali ako biljka ne bi imala svojstvo izlu~ivanja za varenje insekta,

ceo sistem bi bio beskoristan. Ukratko, nedostatak bilo kog elementa u sistemu zna~io

bi smrt za biljku.

Ova biljka, od trenutka kada je stvorena, morala je uvek imati osobine koje smo ovde

spomenuli. Ova biljka, bez sumnje, nije se mogla odjednom pretvoriti u lovca. A sigurno

30

je da ni "magi~ne ~ini slu~ajnosti" nisu mogle da u~ine da ova biljka postane takav

profesionalni lovac.

Najva`nija stvar jeste da ovaj ve{ti lovac nema sposobnost da misli. Kada ovaj

organizam ne bi bio biljka nego ìvotinja, onda bi zastupnici evolucije verovatno rekli da

se ìvotinja sama od sebe razvila uz odgovaraju}i doprinos "prirode". Ono {to mi ovde

imamo jeste sistem otkriven kod biljke, organizma bez mozga ili sli~ne strukture, koji je

sigurno nema svest. Biljka ~ak ni ne zna da lovi. Ona je ve} stvorena sa sistemom

pomo}u kojeg moè sama da se hrani bez ikakvih napora, ba{ kao i druge biljke.

(110-1) - Nekoliko dla~ica unutar latica ove biljke aktivira njen mehanizam.

(111-1) - Muva koja dodiruje dla~ice izaziva vibracije i tako zapo~inje reakcija.

(111-2) Elektri~ni impulsi, uzrokovani hemijskim reakcijama, prenose se du` lista.

(111-3) I biljka hvata muvu!

(112 do 113) BILJKA SUNÊVA ROSA

Latice ove biljke prekrivene su dugim, crvenim dla~icama. Vrhovi ovih dla~ica

prekriveni su te~no{}u sa specijalnim mirisom koji privla~i insekte. Slede}a osobina

ove te~nosti jeste lepljivost. Kada insekt krene u potragu za izvorom mirisa, prilepi}e se

za lepljive dla~ice. Kako se insekt bori da pobegne, hvataljke ove biljke po~inju jo{ ja~e

da stiskaju insekta. Insekt, koji je potpuno savladan, biva razloèn u proteinsku smesu, a

zatim svaren. Sistem hvatanja ove biljke sli~an je kao kod muholovke. Kada do|e do

vibriranja vrhova dla~ica i stabljike, elektri~ni signali koji se tu stvaraju zapo~inju

proces hvatanja.

TEHNIKE ODBRANE

(115-1) @ivotinja na desnoj strani nije zmija ve} mala gusenica. Ova mala ìvotinja

{titi se od neprijatelja uz pomo} svoje sli~nosti sa zmijom. Kada je napadne neki

neprijatelj, ovo malo stvorenje smireno okrene svoj rep prema neprijatelju i naduje ga. U

31

tom trenutku, pojavljuje se smrtonosna zmija pravo pred licem njenog neprijatelja, koji

nema drugog izbora nego da pobegne i spasi se.

Rep ove gusenice izgleda toliko nalik zmiji, da ~ak i iskre, unutar tamnih pega koje se

pojavljuju u o~ima zmije, nisu izostavljene. Iako je veoma spora i kao takva veoma lak

plen za svoje neprijatelje, gusenica uspe{no izbegava mnoge opasnosti zbog ove

izuzetne osobine na svom telu.

Kako je gusenica stekla takvu osobinu? Takav neverovatan dizajn, bez sumnje,

zahteva adekvatno obja{njenje. Zato hajde da analiziramo scenarije koji bi mogli dati

odgovor na ovo pitanje:

Scenario 1: Pre mnogo godina, gusenica je traìla na~ine da se za{titi od napada

neprijatelja tako {to je najpre posmatrala svoju okolinu. Jednog dana je zaklju~ila da se

svi njeni neprijatelji boje zmija. U tom trenutku, ona je pogledala na svoje telo i odlu~ila

da u~ini da ono "izgleda" kao zmija. (Mi ne moèmo da ponudimo obja{njenje kako je

ona uspela da u~ini da njeno telo izgleda kao zmijino, kako je ona uspela da uspostavi

njen spoljni izgled, boju njene koè i oblik svog tela da izgleda kao zmija!) Hajde da

kaèmo da je ona "u~inila najbolje {to je mogla, dala sve od sebe, i na kraju, uradila

ne{to". Me|utim, ona ima veoma ograni~eno vreme da se "promeni", po{to kratak

period svog ìvota provodi kao gusenica, a onda postaje leptir i odlete}e.

Veoma je va`no da gusenica ni{ta ne sme da izostavi kada "menja" svoje telo, po{to

ima samo jednu {ansu da testira svoj novi rep. Ako prvo isku{enje bude neuspe{no i

ukoliko ona ne prevari svog neprijatelja, svi neni napori }e propasti i na kraju }e izgubiti

svoj ìvot. O~igledno, ona mora da je preìvela tokom tog procesa samorekonstrukcije.

Slu~ajnost je bila na njenoj strani i ona nije postala `rtva svojih neprijatelja. Kona~no,

ona je ispunila teàk zadatak i "u~inila" da njen rep izgleda kao zmija.

Scenario 2: Drve}e, cve}e, insekti, nebo, voda, ki{a, sunce, i ukratko sve {to postoji

na Zemlji ujedinjeno je u uspostavljanju sistema za sebe, tako da su oni jednostavno

dodali rep gusenici unutar tog sistema!

32

Scenario 3: Velika sila pod nazivom "slu~ajnost" dala je gusenici rep u obliku zmije, na

isti na~in kao {to je dala druge razli~ite stvari svim ìvim bi}ima.

Ne treba biti previ{e inteligentan pa uo~iti nedoslednost u svim ovim scenarijima, koji

su svi zasnovani na teoriji evolucije. Niti je gusenica pa`ljiv i precizan dizajner, niti sama

Zemlja poseduje sistem koji ima sposobnost da dizajnira i stvara. Drugim re~ima, niti

moè ìvo bi}e uticati na svoje telo da bi ono steklo napredne karakteristike ili promenilo

u drugu vrstu, niti postoji mehanizam van njega koji je u stanju da tako ne{to u~ini.

Oni koji smatraju prirodu veoma ve{tom ma{inom i veruju u takve stvari kao {to su

"priroda je otkrila", "~udo prirode", "majka priroda", itd., znaju veoma dobro da ono {to

oni podrazumevaju pod "prirodom" jeste vazduh, voda, zemlja, drve}e, cve}e, insekti,

itd. Ukratko, oni misle na ceo na{ svet i Sun~ev sistem u kojem je na{ sistem sme{ten.

Ako neko kaè da su sva ìva bi}a "nastala od strane sveta" ili da ih je "proizvela

zemlja", on se najverovatnije {ali. Me|utim, propaganda koja koristi re~i "priroda" i

"kosmos" ~ini da ljudi misle da je priroda skoro ne{to kao svesno bi}e. Ne sme se

zaboraviti da je priroda ime za izuzetno ure|en i savr{en sistem koji vidimo, a ne ime

Onoga koji je to stvorio i koji je davalac ìvota. Bog je stvorio sva ìva bi}a na zemlji i

ona nastavljaju da ìve, zajedno sa osobinama kojima ih je Tvorac obdario.

U ovom poglavlju analizira}emo sisteme odbrane nekih ìvotinja. Dok to budemo

~inili, treba imati na umu veoma va`nu stvar: veliki deo prirode zasnovan je na stalnoj

povezanosti izme|u organizama koji love i onih koji su ulovljeni. Ta veza po~iva na tako

osetljivoj ravnoteì da iako je tokom nekoliko hiljada godina milione vrsta posluìlo kao

hrana drugim vrstama, ipak nijedna od njih nije zbog toga izumrla. Ako bi jedna od

va`nih vrsta unutar ovog lanca lova i{~ezla, do{lo bi do velikog poreme}aja. Na primer,

kada bi vrste mravojeda izumrle, tada bi mravi preplavili velika podru~ja za kratko

vreme.

Taj odnos grabljivica-`rtva me|u ìvim bi}ima moè da bude poreme}en jedino

me{anjem ~oveka. Najva`niji elementi u ovom sistemu koji odràvaju ovaj balans jesu

33

mehanizmi lova i odbrane kod tih ìvotinja. U prethodnom izlaganju videli smo da su

neke ìvotinje stvorene sa izuzetnim ve{tinama lova i da su tako "obezbe|ena". Ako bi

cela priroda bila ispunjena organizmima koji su opremljeni takvim agresivnim sistemima,

tada bi oni prekomerno progutali ìvotinje koje su `rtve lova i u~inile da one nestanu.

Kada bi te ìvotinje i{~ezle, one koje su se njima hranile uginule bi od gladi i priroda bi

zavr{ila u potpunoj destrukciji.

Me|utim, ovaj problem je ve} re{en unutar sistema kojeg je Tvorac uspostavio. Onako

kako su ìvotinje "lovci" opremljene savr{enim sistemima napadanja, potencijalne `rtve

su tako|e opremljene savr{enim sistemima odbrane. Ve{tine obeju grupa ìvotinja ~ine

da postoji ravnoteà me|u njima. Osim toga, ove izuzetne osobine pruàju ~oveku

mogu}nost da upozna neograni~enu mo}, mudrost i znanje Boga, Tvorca svih tih

ve{tina.

Svaki organizam je stvoren sa razli~itim ve{tinama odbrane. Neki organizmi su

veoma brzi tako da se mogu spasiti beànjem. Neki ne mogu da se kre}u, ali su

prekriveni sna`nim oklopom. Neki imaju neverovatne mehanizme "zastra{ivanja", kao u

slu~aju gusenice koju smo opisali malopre. Neki izbacuju otrovne, zapaljive ili neprijatne

gasove na svoje neprijatelje. A neki drugi su obdareni sposobno{}u da se pretvaraju da

su mrtvi. Postoje tako|e neki koji su stvoreni sa telima koja su izuzetno sposobna za

maskiranje.

U nastavku }emo analizirati neke od najinteresantnijih primera ovih sistema odbrane.

Nije potrebno naglasiti da su to samo specifi~ni primeri i da i ostali organizmi poseduju

hiljade interesantnih sistema koje nije mogu}e sve ovde pomenuti, od kojih mnogi ~ak

nisu ni otkriveni od strane ~oveka.

GUSENICA

(115-2) - Ova ìvotinja, koja li~i na smrtonosnu zmiju, u stvari nije ni{ta drugo nego

gusenica koja je duga~ka samo nekoliko centimetara.

34

119 - LA@NA SMRT ILI LA@NA POVREDA

Osim u nekoliko izuzetaka, ve}ina grabljivih ìvotinja bira ìve ìvotinje kao `rtve.

Le{evi ìvotinja se izbegavaju. Ovakva tendencija predstavlja osnovu na kojoj se brane

neke ìve vrste.

(119-1) Tigrasti leptir se tako|e pretvara da je mrtav. Me|utim, on primenjuje jo{ jednu

taktiku. Kada padne na jednu stranu, onda postaje vidljivo njegovo narandàsto telo. Ova

svetla boja predstavlja upozorenje za lovca koji pretpostavlja da je ovaj leptir lo{eg

ukusa. Bez sumnje, leptir ne poseduje ni mudrost da izabere ovu “taktiku”, niti

sposobnost da pretvori boju svog tela u onu boju koja }e ukazivati njegovom neprijatelju

da ima gorak ukus. On je jednostavno stvoren sa takvom ve{tinom.

(119-4) Ova zmija se brani tako {to se pretvara da je mrtva. Ona okre}e naopako

svoju glavu, drì otvorena usta i stoji nepokretna u tom poloàju kao da je u pitanju

mrtva zmija.

(119-2, 119-3) Da bi oterala ìvotinje koje napadaju njene mladunce, ova ptica spu{ta

jedno krilo kao da je slomljeno i privla~i neprijatelja ka sebi, vuku}i svoje krilo po zemlji

kao da je povre|eno. Ona dopu{ta da je neprijatelj prati sve dok gnezdo nije potpuno

sigurno. Kada je potpuno sigurna da je neprijatelj dovoljno daleko od gnezda, ona

prestaje da glumi i vra}a se svojim mladuncima.

(119-5) @ivotinja zvana oposum stvorena je na takav na~in da sebe {titi pretvaraju}i

se da je mrtva. Misle}i da je u pitanju samo le{, njen neprijatelj je ostavlja. Ona se tako

dobro pretvara da se njeni otkucaju srca usporavaju do ta~ke zaustavljanja. Ova

sposobnost usporavanja otkucaja srca bez sumnje nije ve{tina koju je ìvotinja sama

dostigla, ve} joj je ona data prilikom njenog stvaranja.

HEMIJSKO ORU@JE

35

Neki organizmi mogu da proizvedu u svojim organizmima veoma sloèna hemijska

jedinjenja, koja ako bi ~ovek hteo da napravi, bila bi mu potrebna visoka tehnologija i

laboratorijska preciznost; a ìvotinje ih prave veoma lako. Evo nekih od njih:

(120-1) BUBA BOMBARDER

Ime ìvotinje koju vidite na slici jeste "buba bombarder". Na~in odbrane ove bube nije

kao kod drugih ìvotinja. U trenutku opasnosti, me{avina dve hemikalije (vodonik-

peroksida i vodonik-kinolina) koja je prethodno sme{tena u komori za skladi{tenje

prenosi se u eksplozivnu komoru. Sa efektom ubrzanja od strane specijalnog katalizatora

(peroksidaze) koji su lu~i iz zidova "eksplozivne komore", ova me{avina se pretvara u

sna`no hemijsko oru`je sa temperaturom od 100oC. Ispe~en od strane klju~ale

hemijske supstance koja se izbacuje pod pritiskom, neprijatelja hvata panika i po~inje

da beì.

Ako poku{amo da odgovorimo na pitanje "kako je ovaj izuzetno sloèni mehanizam

odbrane nastao?", vide}emo da je nemogu}e da je organizam razvio ovaj mehanizam

"sam od sebe".

Kako moè insekt da napravi formulu od dve razli~ite hemikalije koje eksplodiraju u

svom kontaktu? Hajde da pretpostavimo da je insekt to u~inio, ali kako je mogao da ih

izlu~i i uskladi{ti u svom telu? Hajde da pretpostavimo da je i to u~inio, ali kako je

mogao da napravi komoru za skladi{tenje i eksplozivnu komoru za te hemikalije u svom

telu? âk i da je "dostigao" sve to, kako je mogao da smisli formulu katalizatora koji

ubrzava reakciju ove dve hemikalije? On mora tako|e, nakon svega, da izoluje zidove

svoje "eksplozivne komore" i zidove kanala kroz koje izbacuje ovu me{avinu pomo}u

materijala koji je otporan na vatru da ne bi sebe sprìo.

Operacije koje izvodi ova buba ne moè izvesti ~ak ni obi~an ~ovek, ve} samo

hemi~ar. Bez sumnje, hemi~ari mogu da izvedu jednu takvu operaciju, ali ne u svom

telu, ve} jedino u laboratoriji!

36

Sigurno je nerazumno smatrati da je ova buba jedan takav specijalizovani hemi~ar i

izuzetni dizajner koji bi bio u stanju da organizuje svoje telo u skladu sa reakcijom

koja }e biti zapo~eta. O~igledno je da ova buba izvodi ove operacije samo kao refleks,

nesvesna njegovog rezultata. Nijedno stvorenje sa tako superiornom silom i mudro{}u

ne postoji u prirodi. Ljudi ne mogu da stvore takvo stvorenje. Ne samo da nau~nici ne

mogu da stvore takvo jedno kompleksno stvorenje, ve} ~ak nisu u stanju da stvore ni

jedan protein - jedan od najprostijih osnovnih sastojaka ìvih bi}a - mada imaju uzorak u

svojoj ruci.

O~igledno da je Onaj koje poseduje znanje i silu stvorio ovu ìvotinju. Buba

bombarder, kao jedan od milijarde drugih organizama koji su stvoreni, samo je jedan

primer Njegove neograni~ene sile i savr{enog stvaranja.

(121-1) ODBRANA GUSENICE UZ POMO] KISELINE

Ova gusenica crvenog lica, koja ima sli~an sistem odbrane kao i buba bombarder,

izbacuje kiselinu koju proizvodi u svom telu, prema napada~ima. Ona tako|e, kao i buba

bombarder, nije neki vrsni hemi~ar, mudri biolog ili vi~ni dizajner, ve} “znak” koji je

stvoren kao dokaz postojanja i mo}i samog Tvorca.

(121-2, 121-3) “MIRI[LJAVE” BOMBE TVORA I [ARENE BUBE

Jedinstvena osobina hemijske supstance koju tvor (sa leve strane) izbacuje na svoje

neprijatelje jeste njegov uàsan miris. Ovaj odvratni i dugotrajni miris dovoljan je da ga

za{titi od neprijatelja. [arena buba sa gornje slike predstavlja jo{ jednu ìvotinju sa istim

sistemom odbrane.

PREDNOSTI USLED SLI^NOSTI

(122-1, 122-4) Slika na vrhu pripada p~eli, a ona ispod pripada muvi. Zahvaljuju}i toj

sli~nosti, neprijatelji muve beè daleko od nje misle}i da je u pitanju p~ela. Pored toga

{to ova muva li~i na p~elu, ona ima osobinu zujanja kao p~ela. [tavi{e, kada biva

37

napadnuta od strane neprijatelja, ova muva zauzima agresivan poloàj p~ele podiù}i

svoja krila na gore i izvijaju}i svoje telo prema napred.

(122-2, 122-3) Leptir sa leve strane, dobrog je ukusa za ptice. Ipak, njegova sli~nost

sa kraljevskim leptirom (gore) uveliko ga {titi od napada ptica.

(122-5, 122-6) Riba Aspidontus ima korist od sli~nosti sa ribom ~ista~em (na donjoj

slici prikazane su obe ribe jedna iznad druge). Ona se pribliàva blizu ribi koja se nada da

}e joj peraja i rep biti o~i{}eni.

OKLOPI I BODLJE

Neke ìvotinje se kre}u veoma sporo i nemaju {anse da pobegnu i sakriju se od svojih

neprijatelja. Zato postoji jo{ jedan odbrambeni mehanizam koji im je dat - njihovi oklopi i

bodlje. (123-3)

(123-2) U trenutku opasnosti, ovaj gmizavac stavlja svoj rep u usta i zauzima okrugli

oblik. U me|uvremenu, oklop prekriva celo njegovo telo {tite}i ga od svih vrsta spoljne

opasnosti.

(123-1) Je` je najpoznatiji od svih ìvotinja kada je u pitanju za{tita pomo}u bodlji. Ova

ìvotinja, koja se kre}e veoma sporo, sigurno bi odavno izumrla da nije bila za{ti}ena na

ovakav na~in. Sistem za{tite koji jeù omogu}ava da preìvi sigurno nije bio “izmi{ljen”

niti “proizveden” od strane njega samog, niti je nastao slu~ajno. Ova ìvotinja je

jednostavno tako stvorena.

(123-4) Ova buba koja se uvija unutar sebe, zadobija oblik lopte u trenutku opasnosti i

biva za{ti}ena zahvaljuju}i njenoj sna`noj lju{turi.

(123-5, 123-6) ^vrst oklop mravojeda izgleda kao {i{arka. Kada se uvije u sebe,

mravojed je spreman da se brani. Skoro nijedna ìvotinja ne moè otvoriti ovaj oklop sa

o{trim ivicama.

MASKIRANJE

38

Neke ìvotinje su za{ti}ene svojom telesnom strukturom i izgledom, koji su izuzetno

prilago|eni njihovoj ìvotnoj sredini. Osobine maskiranja, kojima su ove ìvotinje darivane

od strane Tvorca, tako su uskla|ene sa njihovim stani{tima da kada posmatramo njihove

slike te{ko je razlu~iti da li su u pitanju biljke ili ìvotinje. Nekada nije mogu}e razdvojiti

ìvotinju od njene okoline. Ovo maskirajne je tako efikasno i ve{to da je o~igledno u

pitanju specijalno dizaniran i “stvoren” mehanizam odbrane.

(sve 124) DA LI TO SUVI LIST ILI LEPTIR?

Na prvi pogled, iako izgledaju kao suvi listovi, ove slike (gore i dole) o~igledno

predstavljaju leptire. Krila u obliku lista, sa mno{tvom detalja na sebi - ìle i suvi delovi,

kao i raspored boja - predstavljaju odli~nu za{titu za leptire.

Zaista je nemogu}e zapaziti ovu neverovatnu sli~nost izme|u leptira i lista (nisu ~ak

izostavljeni ni ìle ni suvi delovi lista) i nazvati je “slu~ajno{}u”. Tako|e je potpuno

besmisleno re}i da je leptir sam u~inio da izgleda kao list.

(sve 125, i sve 127) Ovi leptiri su maskirani na drve}u.

(sve 126) BOGOMOLJKA

Bogomoljka je samo jedan od insekata koji je stvoren u skladu sa njenim stani{tem.

Ona se nekada sakriva me|u li{}em, a nekada me|u granama. Jedino oru`je koje ona

poseduje jeste oblik i boja njenog tela. Na taj na~in ona se krije od svojih neprijatelja.

Ova bogomoljka izgleda tako sli~no kao i list na kojem se nalazi, da leptiri koji dolaze

da uzmu nektar sa ove biljke - ne prime}uju je. O~igledno da }e oni zbog toga platiti

svojim ìvotom.

(128-1) Ova grana, koja izgleda kao prepuna cve}a, u stvari samo poseduje mno{tvo

gusenica na sebi.

(128-4, 128-5, 128-6) Nije lako raspoznati ùtog pauka koji se krije da bi uhvatio

muve, od cveta na kome leì.

(128-2, 128-3) Biljna va{ izgleda kao bodlja.

39

(129-1, 129-2, 129-3) @ivot skakavaca koji se hrane li{}em prolazi u miru me|u tim

li{}em. Po{to boja njihovog tela li~i onoj kod li{}a, njihovim najve}im neprijateljima,

kao {to su gu{teri i ptice, nije mogu}e da ih primete. Tako skakavci ìve i hrane se u

sigurnosti.

Niko ne moè re}i da su se skakavci transformisali i “postali nalik li{}u” zato {to

provode vreme izme|u li{}a, ili su nekako pretvorili sebe u li{}e.

Jasno je da su skakavci koji se hrane li{}em bili stvoreni zajedno sa takvom

sposobno{}u maskiranja da bi mogli preìveti.

(130-1) Slede}i primer organizma sa sposobno{}u maskiranja jeste àba koja ima

potpuno istu boju koè kao i obrazac drveta na kojem se nalazi.

(130-2) Zeleno li{}e i zelena àba.

(130-3, 130-4, 130-5) Ovo je gusenica me|u li{}em!

(130-6) Gusenica sa leve strane moè se lako sakriti od svojih neprijatelja zahvaljuju}i

svojoj velikoj sli~nosti sa granom drveta. Na gornjoj slici vide se ~etiri gusenice me|u

granama.

(131-2, 131-3) Gusenica koja li~i na pti~ji izmet.

(131-1, 131-4, 131-5) @ivotinje na ovim slikama tako|e opstaju zahvaljuju}i svojoj

sposobnosti maskiranja.

(132-1, 132-2) Ova riba se ne razlikuje mnogo od stena prekrivenih mahovinama i

planktonom.

(132-3) Te{ko je zapaziti ovu ribu me|u kamen~i}ima, ~ak i u plitkoj bari.

(132-4) Me|u ovim kamenjem nalazi se ta~no 13 malih gmizavaca.

(133-1, 133-2, 133-3, 133-4) Zmija sa leve strane u stanju je da se savr{eno maskira u

{umskom li{}u. Boja njene koè omogu}ava joj veliku prednost prilikom lova, kao i

prilikom odbrane.

(133-5, 133-6, 133-7) Veoma je te{ko prepoznati zmije me|u li{}em.

(sve 134, 135-1) PROMENA BOJE KRZNA U SKLADU SA GODI[NJIM DOBIMA I STANI[TEM

40

Osobina zajedni~ka za pticu na gornjoj slici i zeca na donjoj, jeste da se boja njihovog

perja i krzna menja u skladu sa godi{njim dobima. Ove ìvotinje imaju ~isto beli ogrta~

tokom zimskih meseci, a poprimaju novi izgled na prole}e u skladu sa bojom tla i

vegetacije.

Menjanje boje u skladu sa stani{tem odvija se kroz veoma sloène mehanizme u

telima ovih ìvotinja. Ti mehanizmi, za koje se moè re}i da su sli~ni sa potamnjenjem

~ovekove koè pod dejstvom sunca, izazivaju promenu boje perja i krzna kod ìvotinja.

Ba{ kao {to ni mi ne moèmo spre~iti da na{a koà potamni ili izgori pod dejstvom

sunca (osim ako ne koristimo specijalne metode za{tite), tako ni ìvotinje ne mogu

kontrolisati promene u njihovim telima. Va`na stvar je da ova promena perja i krzna

omogu}ava ìvotinjama veliku za{titu. Postaju}i belo tokom sne`nih zima i narandàsto

tokom drugih godi{njih doba, njihovo krzno i perje obezbe|uje im odli~no maskiranje.

Mogu}e je i suprotno; ìvotinja moè imati narandàstu tokom zime, a belu tokom

leta, ili da nikada ne menja svoju boju. Ukratko, o~igledno je da postoji plan i dizajn u

promeni boje perja i krzna u skladu sa godi{njim dobima. @ivotinja ne moè odre|ivati i

kontrolisati taj mehanizam. Sigurno da je Onaj koji je stvorio ìvotinje, obdario ih je i

takvom za{titom.

(135-2) - Boja gazele, koja je ista kao i pa{njak, predstavlja veliku pogodnost ovoj

ìvotinji.

(135-3, 135-4, 135-5) Boje i obrasci perja ptica koje legu jaja na zemlji obezbe|uju im

savr{eno maskiranje me|u li{}em. Jaja ovih ptica tako|e imaju istu vrstu boje i obrasca,

tako da i ona mogu ostati neopaèna.

(sve 136) PRIVILEGIJA CRVENE BOJE

Za{tita nekih ìvotinja zavisi od negativnog uticaja crvene boje. Na primer, u trenutku

opasnosti, skakavac okre}e prema neprijatelju svoja crvena le|a, dok rak otkriva crvenu

boju na svojim kle{tima. Interesantno je da se crveni deo tela ìvotinja, koji se nalazi na

41

takvom mestu koje se obi~no ne vidi, lako moè pokazati u trenutku opasnosti. To joj

pomaè da stvori efekat koji }e “{okirati” napada~a.

(137-1,137-2) RIBA DIVLJI KESTEN

Ova riba je opremljena interesantnim mehanizmom odbrane. U trenutku opasnosti,

ona guta veliku koli~inu vode i naduvava se. Bodlje koje se pojavljuju na svakom delu

njenog tela dovoljne su da obeshrabre njene neprijatelje.

(137-3, 137-4) PRAVI SE DA IZGLEDA MNOGO OPASNIJI NEGO [TO JESTE

U trenutku opasnosti, gu{ter na slici se naduje i u~ini da njegovo telo izgleda ve}e

nego {to jeste. Kada se tako naduje, griva koja se nalazi oko njegove glave izgleda

jo{ stra{nija.

(sve 138) LA@NE OÎ

Slede}i neverovatan i fenomenalan metod odbrane jesu “la`ne o~i”. Postoje figure na

telima nekih ìvotinja koje se mogu nazvati “la`nim o~ima”. “La`ne o~i” su tako

uverljive da druge ìvotinje koje èle da uhvate ove ìvotinje ne mogu pobe}i od

zaklju~ka da se susre}u sa mnogo ve}om ìvotinjom. Sa druge strane, ìvotinje koje

poseduju ove “la`ne o~i” bivaju bezbedne zahvaljuju}i osobini koje nisu ni svesni.

Kada neki leptiri otvore svoja krila, moè se uo~iti par o~iju, sa svom njihovom

simetrijom i detaljima. Ove o~i su vi{e nego dovoljne da ubede njihove neprijatelje da

ìvotinja sa kojom se susre}u nije leptir. U nekim slu~ajevima, laàn izgled nekih vrsta

leptira, kao {to su oni prikazani dole, tako je savr{en sa svojim o~ima koje svetlucaju,

crtama lica, namrgo|enim obrvama, ustima i nosom, da je celokupna slika potpuno

obeshrabruju}a za ve}inu njihovih neprijatelja.

Neozbiljno je tvrditi da je ova neverovatna slika nastala kao rezultat “slu~ajnosti”.

Kada se donja slika detaljnije analizira, dolazi se do jasnog zaklju~ka da ove osobine lica

nisu mogle nastati slu~ajno. Moè li slu~ajnost stvoriti simetri~nost? Moè li slu~ajnost

formirati iste boje i dizajn na dva razli~ita mesta? Sigurno ne. Tvrditi tako ne{to je

potpuno besmisleno i nenau~no.

42

Da li je leptir mogao da formira jedan ovakav obrazac sam od sebe, zato {to je

smatrao da }e mu to biti od koristi? Odgovor na to pitanje je sigurno “ne”.

Vi{e je nego jasno da gusenica, sa svojim ìvotom od nekoliko sedmica, ne moè

formirati boju, dizajn i crteè koji bi iznenadili ~ak i umetnike, i upotrebiti ih u svrhu

odbrane.

Kao i sva ostala ìva bi}a, Tvorac je stvorio i ove organizme koji imaju “la`ne o~i”.

(139-1) Ova ptica, koja ìvi u tropskim {umama, naglo otvara svoja krila kada

neprijatelj napada njene mladunce, njena jaja ili nju samu. Nagla pojava dva svetlo

obojena polja na njenim krilima, nalik o~ima, obeshrabruje njene neprijatelje.

(139-2, 139-3, 139-4) La`ni organi ne sluè samo za pla{enje neprijatelja, ve} tako|e i

za beànje. Repni deo moljca, na donjoj slici, ima izgled glave sa antenama. Ovaj oblik

usmerava napada~a u pravcu repa moljca, misle}i da je u pitanju glava. Moljac tako|e

zavarava napada~a okre}u}i mu le|a. Ovaj proces zavaravanja neprijatelja omogu}ava

moljcu da ima dovoljno vremena da pobegne. Ista “la`na glava” tako|e se moè videti

kod leprira na donjoj slici.

(139-6) Ova riba pliva okrenuta u pravcu svog gnezda, tako da joj rep viri. Na repu se

nalazi par “o~iju” opasne ribe morune. Druge ribe oko nje ne usu|uju se da joj se pribliè

po{to la`ne o~i na njenom repu izgledaju kao stvarne.

(139-5) Na gornjoj slici prikazana je glava i o~i prave ribe morune.

(139-6, 139-7, 139-8) Ova zelena gusenica se {titi od neprijatelja pomo}u la`nih o~iju

na svom repu.

PREDIVNE ARHITEKTE

Na prethodnim stranama analizirali smo ~udesne osobine p~ele. Videli smo kako

kolonija p~ela izgra|uje veliko arhitektonsko ~udo ko{nice, komplikovane i ve{te

43

planove koje primenjuje u njegovoj izgradnji, kao i poslove koje p~ele automatski

izvr{avaju, koji su veoma te{ki ~ak i za ~oveka.

Kao {to je prethodno napomenuto, p~ele su u stanju da u~ine taj izuzetno teàk

posao ne zato {to su pametnije od ~oveka, ve} zato {to su osposobljene za tako ne{to.

Ina~e, nije mogu}e hiljadama nesvesnih ìvotinja da postignu tako te{ku i komplikovanu

operaciju koja zahteva kontrolu i nadgledanje iz jednog centra.

Me|utim, p~ele nisu jedine izuzetne arhitekte u prirodi. U nastavku }emo analizirati

druge ìvotinje koje veoma ve{to obavljaju izuzetno komplikovane i te{ke

"konstrukcione" poslove, koji su teì od onih koje rade p~ele. Te ìvotinje, sli~no kao i

p~ele, koriste znanja kojima su obdarena i izgra|uju arhitektonska ~uda uz pomo} nekih

interesantnih kvaliteta koji su im dati prilikom njihovog stvaranja.

Dabrovi su prvi me|u izuzetnim arhitektama u prirodi koji nam padaju na pamet. Ove

ìvotinje izgra|uju svoje ku}ice u mirnim jezerima, ali ta jezera su posebna jer su

ve{ta~ki stvorena pomo}u brana koje dabrovi izgra|uju du` vodenog toka.

Dabrovi izgra|uju branu da bi blokirali vodeni tok i formirali mirno jezero u kojem mogu

izgraditi svoju ku}icu. Iz tog razloga, oni najpre ubacuju debelo granje u korito reke.

Zatim gomilaju relativno tanje grane preko onih debljih. I tada, oni se suo~avaju sa

problemom da ova pokretna voda moè odneti ovu gomilu granja. Ako se brana ~vrsto

ne pri~vrsti za re~no korito, voda u pokretu }e ubrzo odneti branu. Najbolji na~in da se

spre~i da se brana ne ruinira od strane vode jeste zabiti kol~eve na dno reke i sagraditi

branu na tim kol~evima. Iz tog razloga, dabrovi uzimaju velike kol~eve kao glavne

podupira~e kada izgra|uju svoje brane. Me|utim, oni se ne boje da }e vodeni tok odneti

njihove kol~eve zato {to ih fiksiraju u vodi stavljaju}i na njih kamenje. Kasnije, oni

pri~vr{}uju grane koje su sakupili uz pomo} specijalnog maltera kojeg prave od gline i

otpalog li{}a. Taj malter je otporan na vodu i veoma ~vrst u odnosu na korozivne efekte

vode.

44

Brana koju izgra|uju dabrovi blokira vodu pod uglom od ta~no 45o. To zna~i da ova

ìvotinja ne izgra|uje svoju branu slu~ajnim bacanjem grana u vodu, ve} na precizno

isplaniran na~in. Ono {to ovde zasluùje pa`nju jeste da sve savremene hidrocentrale

danas se izgra|uju pod istim uglom. Pored toga, dabrovi ne prave gre{ke pri svom

blokiranju brane. Oni izgra|uju branu na takav na~in da ona zadràva vodu na èljenom

nivou i ostavljaju specijalne kanale kroz koje vi{ak vode moè da pro|e.

(141-143) Dabar je izuzetan primer specijalnog dizajna za izvr{avanje posla kojeg

obavlja.

Glavni alat ove ìvotinje jesu njeni zubi. Dabar pravi brane pomo}u grana koje glo|e i

odseca. Prirodno je da }e se njegovi zubi brzo tro{iti i lomiti. Kada dabar ne bi bio

opremljen sa specijalnim sistemom za taj posao, on bi ubrzo ostao bez svojih zuba i

uginuo od gladi.

Me|utim, kao {to moèmo videti, ovaj problem je od po~etka re{en. êtiri prednja

zuba dabra, koje koristi pri glodanju drve}a, nastavljaju da rastu tokom njegovog ìvota.

Kako su njegovi zubi do{li u posed takvih osobina? Da li je dabar odlu~io da oni

izrastu nakon {to je video da mu se zubi lome? Da li su zubi dabra, koji je napravio prvu

branu, po~eli naglo da rastu? O~igledno da je ova ìvotinja stvorena sa takvim

osobinama. Ono {to moèmo zaklju~iti jeste da je specijalno stvaranje odgovorno {to

veli~ina zadnjih zuba kod dabra ostaje stalna. Ako bi svi zubi kod ove ìvotinje rasli,

zadnji zubi koji se ne tro{e postali bi prekomerno veliki, vr{e}i pritisak na vilicu ove

ìvotinje, tako da bi usta bila beskorisna. Me|utim, samo ~etiri prednja zuba rastu, to jest

oni koji se koriste za glodanje drve}a.

Pored njegovih zuba, i mnogi drugi organi dabra specijalno su stvoreni za posao koji

obavljaju. Oni imaju providne kapke koji {tite o~i od povreda prilikom rada pod vodom,

specijalne zatvara~e koji spre~avaju vodu od ulaska u nos i u{i, {iroke zadnje noge koje

mu omogu}avaju da se kre}e pod vodom kao riba, i ravan, {irok i snaàn rep. Ovo su

45

neke od specifi~nih osobina koje ova ìvotinja poseduje od trenutka samog njenog

stvaranja.

TORNJEVI TERMITA

Uloga termita me|u arhitektama prirode je neosporna. Termiti, koji izgledaju veoma

mali kao mravi, ìve u velikim gnezdima koja prave od zemlje. Ta gnezda dostiù visinu

od preko 6 metara, i {irinu od preko 12 metara. Najinteresantnija stvar jeste da su ove

ìvotinje slepe.

Materijal za konstrukciju gnezda je veoma otporni malter kojeg termiti prave tako {to

me{aju svoju pljuva~ku sa zemljom. Najfascinantniji aspekt umetnosti konstrukcije od

strane termita jeste taj da oni obezbe|uju protok vazduha za koloniju i odràvaju toplotu i

vla`nost neverovatno konstantnim. ^vrsti i debeli zidovi njihovog tornja, koje prave od

zemlje, ~uvaju unutra{nji deo gnezda od spoljne toplote. Za protok vazduha oni prave

specijalne koridore du` unutra{njih zidova gnezda. Sa druge strane, pore na njima stalno

filtriraju vazduh.

Da bi se podmirile potrebe za kiseonikom, stanovnika gnezda srednje veli~ine,

potrebno je 1.500 litara vazduha svakoga dana. Ako bi se vazduh direktno koristio u

gnezdu, temperatura gnezda bi se pove}ala do nivoa koji bi bio izuzetno rizi~an za

termite. Me|utim, oni primenjuju mere predostro`nosti po tom pitanju, kao da znaju {ta

bi moglo da im se desi.

Oni prave vlaàn podrum ispod gnezda kao za{titu od prekomerne toplote. Vrste koje

ìve u pustinji Sahari kopaju kanal za navodnjavanje 40 metara ispod zemlje i na taj

na~in obezbe|uju da voda do|e do gnezda svojim isparavanjem. Debeli zidovi tornja

pomaù u odràvanju unutra{nje vla`nosti.

Kontrola temperature, kao i kontrola vla`nosti, vr{i se na veoma racionalan i osetljiv

na~in. Vazduh izvan gnezda prolazi kroz tanke koridore koji se nalaze na povr{ini

gnezda, ulazi u vla`ni podrum i dolazi do prostorije na vrhu gnezda; ovde se vazduh

46

zagreva u kontaktu sa telima ovih insekata i izdiè se. Tako je uz pomo} jednostavnih

principa fizike obezbe|en jedan cirkulatorni sistem koji se stalno proverava od radnika u

koloniji.

Spoljni deo gnezda, krov - koji je nagnut kao za{tita od bujica - i oluci, upadaju u oko.

Kako su ovi organizmi, sa mozgovima manjim od jednog kubnog milimetra i li{eni

vida, uspeli da naprave tako sloènu konstrukciju?

Rad termita sigurno predstavlja rezultat kolektivnog rada ovih stvorenja. Re}i da su

"insekti iskopali nezavisne tunele i desilo se da su se oni uklopili jedni sa drugim" bila bi

~ista besmislica. U ovom trenutku, me|utim, mi postavljamo pitanje: kako je mogu}e da

ove ìvotinje rade u takvoj harmoniji dok izvr{avaju ovaj sloèni posao? Svi mi znamo da

kada takvu konstrukciju pravi ~ovek, najpre arhitekta skicira konstrukciju, zatim se ti

planovi prenose radnicima, i celokupna konstrukcija se organizuje na radnom mestu.

Kako mogu termiti, koji nemaju takvu komunikaciju izme|u sebe, i koji su, na kraju

krajeva, slepi, da naprave tako veliku konstrukciju rade}i u harmoniji?

Jedan eksperiment po tom pitanju pomo}i}e nam da dobijemo odgovor na ovo pitanje.

U tom eksperimentu, u prvom koraku, gnezdo termita koje je tek po~elo da se gradi,

bilo je podeljeno na dva dela. Unutar konstrukcije, dve grupe termita su bile spre~ene

da me|usobno kontaktiraju. Rezultat je bio iznena|uju}i. Ono {to je na kraju moglo da se

vidi nisu bila dva razdvojena gnezda, ve} dva dela jednog gnezda. Kada su ovi delovi bili

spojeni zajedno, bilo je uo~eno da se svi koridori i kanali uklapaju jedni sa drugim.

Kako se to moè objasniti? Prvo, o~igledno je da ne poseduju svi termiti potrebnu

informaciju o konstrukciji kompletnog gnezda. Jedan termit moè imati znanje samo o

jednom delu procesa u koji je uklju~en. Mi onda moèmo zaklju~iti da mesto gde se

nalaze sve informacije jeste zajednica termita kao celine. Dakle, mi ovde moèmo

govoriti o velikom znanju. Za takvo znanje se moè re}i da postoji samo na nivou

zajednice pojedinaca iste vrste. To nije jedini primer. Na primer, kada lete u masi,

skakavci obi~no pronalaze pravi pravac i po~inju da lete u jednom pravcu. Ako bismo

47

uzeli jednog skakavca iz te grupe i stavili ga u kutiju, on bi odmah izgubio svoju

orijentaciju, i u panici bi po~eo da leti u svim pravcima. Ako bismo stavili ovu kutiju u

masu koja leti, ovaj skakavac bi na{ao pravi pravac i po~eo da leti u jednom pravcu, u

pravcu u kojem leti cela masa!

Ukratko, informacija koja se odnosi na kolektivnu organizaciju i rad pojedinih

organizama otkrivena je samo na nivou zajednice. Ona ne postoji individualno. Drugim

re~ima, ìvotinje koje prave kolektivnu "konstrukciju", kao {to su p~ele i termiti, nisu

svesne {ta one rade kao pojedinci. U pozadini svega ovoga neki drugi um ih kontroli{e i

stvara savr{en rezultat, rukovode}i radom svih njih zajedno.

Videli smo u prethodnom razmatranju da postoji Tvorac koji je obdario p~ele

mogu}nostima da proizvode med. Ista je situacija i sa radom termita i drugih ìvotinja.

Kona~no, ovi izuzetni procesi bili su "nau~eni" od strane ìvotinja i one su

programirane da obave taj posao. ôvek moè uspeti da napravi neverovatne gra|evine

tek nakon dugogodi{njeg arhitektonskog podu~avanja i kori{}enjem mnogih tehni~kih

alatki. O~igledno je da ove ìvotinje ne poseduju razum i svest kao ~ovek, i da su bile

stvorene specifi~no za taj posao, i na taj na~in pokazuju neograni~eno znanje i mo}

njihovog Tvorca.

Onaj koji je dostojan hvale i divljenja za velika arhitektonska ~uda koja se izgra|uju

sigurno nisu ova mala stvorenja, ve} Tvorac koji ih je stvorio sa svim tim sposobnostima.

(sve 145) Iako su veli~ine samo nekoliko centimetara, termiti mogu da izgrade

tornjeve visoke nekoliko metara bez kori{}enja bilo kakvog alata. Ovo neverovatno

gnezdo savr{eno {titi koloniju termita, koje broji preko milion stanovnika, od njihovih

neprijatelja i nepovoljnih spoljnih uticaja.

(146-1a) UNUTRA[NJOST GNEZDA TERMITA

(147-1) POLJOPRIVREDA U TORNJU

Neki termiti gaje gljive u vrtovima koje prave u svojim tornjevima. Me|utim, ove gljive

osloba|aju toplotu, zbog prirode njihovih ìvotnih aktivnosti, koja remeti ravnoteù u

48

temperaturi koju odràvaju termiti. Zato termiti treba da uravnoteè ovo pove}anje u

temperaturi. Termiti koriste interesantne metode da bi se oslobodili toplote koju oni sami

otpu{taju, kao i one koja se osloba|a usled metabolizma gljiva koje rastu u njihovom

vrtu. Oslobo|ena toplota prolazi kroz glavni toranj (odàk) gnezda. Vazduh cirkuli{e i

prolazi pomo}nim kanalima prolaze}i kroz male prolaze blizu zidova. Ovde dolazi do

unosa kiseonika, a ugljen-dioksid koji se osloba|a od strane termita i gljiva - izbacuje se.

Na taj na~in, gnezdo termita funkcioni{e kao veliko plu}e za celu koloniju. Vazduh se

hladi kako se kre}e kroz sistem kapilarnih kanala.

Tako ohla|en i kiseonikom oboga}en vazduh prolazi brzinom od 12 centimetara u

minuti, pa unutra{nja temperatura ostaje stalno 30oC.

Pogled na vrt gljiva koje gaje termiti.

MRAVI TKALCI

Mravi tkalci ìve u ki{nim {umama Afrike. Za razliku od drugih mrava koji grade svoja

gnezda pod zemljom, ovi mravi grade svoja gnezda od li{}a na vrhovima drve}a.

(148-1, 148-2) Napravljeno da bude spremno za spoljni napad, ovo gnezdo je nekada

tako veliko da se pruà preko tri drveta. Gnezdo je tako pripremeljeno da je spremno za

sve situacije. Ono ima mno{tvo odelenja - od de~jih soba do osmatra~nica.

(149-1 do 149-5) Mravi se najpre razi|u po drvetu na kojem planiraju da se nastane

(slika levo). Nakon odre|ivanja lokacije gde }e graditi gnezdo, oni odmah po~inju da

rade. Oni preklapaju listove koje }e koristiti kao zidove. Da bi spojili listove, oni prave

suspenziju pomo}u kojih ih drè zajedno (videti desno i dole). Prvi mrav u lancu

pridràva list na njegovom vrhu i dodaje ga drugom mravu u nizu. Ovaj proces prenosa

odvija se sve dok vrh lista ne do|e do poslednjeg mrava i dok se dva lista ne preklope

jedan preko drugog.

(149-6) MO@E LI LARVA DA NAPRAVI MA[INU ZA [IVENJE?

49

Dok nekoliko mrava drì vrhove listova svojim nogama i ustima, drugi donose

polurazvijene larve iz gnezda.

Larva sa svojom pljuva~kom funkcioni{e kao sredstvo povezivanja. Kada odrasli mravi

postave larvu na vrhove li{}a, larvine `lezde za izlu~ivanje, koje proizvode konce,

po~inju da rade. Mravi pomeraju larve napred i nazad kao igle, sve dok se listovi ~vrsto

ne spoje jedan sa drugim (videti dole).

MISTERIJE U RAZMNO@AVANJU @IVOTINJA

Da bi ìva bi}a mogla da nastave svoju vrstu neophodno je da njihov sistem za

razmnoàvanje perfektno funkcioni{e. Me|utim, nije dovoljno da ljudi i ìvotinje imaju

sistem za razmnoàvanje; njima su tako|e potrebni specijalni instinkti, zvani seksualni

instintki, koji ~ine razmnoàvanje privla~nim. Isto tako, mnoge ìvotinje ne poku{avaju

da se razmnoàvaju iako imaju mogu}nosti za to. Kada postanu svesne da }e nastupiti

problemi prilikom ra|anja, izleganja jaja i tokom perioda inkubacije, one izbegavaju da se

pare kako bi izbegle sve to.

Seksualni nagon sam po sebi nije dovoljan. Iako ìva bi}a ulaze u seksualne odnose i

donose na svet nova ìva bi}a, njihove vrste bi izumrle da oni nisu tako stvoreni da

poseduju instinkte za za{titu i brigu svojih mladih. Kada roditeljska ljubav, koju poseduje

ve}ina ìvih bi}a, ne bi postojala, vrste bi izumrle. Po ovom pitanju, oni koji zastupaju

evoluciju govore o “svesnosti generacija koje se razmnoàvaju”. Po njima, ba{ kao {to

svaka individua ulaè odre|ene napore da za{titi sebe, tako ona ulaè napore i za

odrànje svoje vrste. Me|utim, o~igledno je da ìvotinje ne mogu da razmi{ljaju, u stilu:

“Moja vrsta mora da se nastavi nakon mene, zato ja treba da u~inim ono {to mogu.”

@ivotinje {tite i brinu se o svojim mladima ne zato {to se one ne~emu nadaju ili

o~ekuju neku budu}u korist, ve} zato {to su tako stvorene.

Sa druge strane, neka ìva bi}a nemaju takav odnos i napu{taju svoje mlade ubrzo

nakon {to ih donesu na svet. Te ìvotinje u odre|eno vreme donose na svet mno{tvo

50

mladunaca, a neki od njih preìve bez ikakve za{tite. Da su ove ìvotinje stvorene sa

instintkom za za{titu svojih mladih, do{lo bi do eksplozije populacija kod njihovih vrsta i

ravnoteà u prirodi bi se poremetila.

Ukratko, razmnoàvanje, preduslov za nastavak ìvota, je sistem stvoren od strane

Tvorca koji èli da se ìvot nastavi. Tvorac je “Davalac ìvota”. On je Onaj koji je stvorio

sva ìva bi}a i koji stvara nova ìva bi}a od onih koje je ve} stvorio. Sva ìva bi}a duguju

zahvalnost za svoj ìvot upravo Tvorcu. Ona nisu svoje ìvote dobila od svojih roditelja,

kao {to se generalno pretpostavlja, ve} od Tvorca koji je stvorio njihove roditelje,

ba{ kao i njih.

U nastavku }emo analizirati neke sisteme za razmnoàvanje kojim je Tvorac obdario

neka ìva bi}a. Ova ìva bi}a se suo~avaju sa velikim pote{ko}ama u obezbe|ivanju

opstanka svojih vrsta. Ona bez sumnje ~ine to {to ~ine, ne zato {to su upotrebili logiku,

u stilu “mi èlimo da obezbedimo opstanak na{ih vrsta”, ve} zbog ljubavi i milosti kojim

su darivani od strane Tvorca.

Ove ìvotinje, koje imaju neke neverovatne sisteme, samo su neki od primera. U

stvari, razmnoàvanje svakog ìvog bi}a je ~udo samo za sebe.

(151-1) OSA BU[A^

Ova vrsta ose hrani svoje mladunce larvama ose druge vrste, zvane osa sireks. Ona se

tu suo~ava sa jednim problemom: osa sireks svoj larveni period provodi na dubini od

oko 4 cm ispod kore drveta. Iz tog razloga, ènka ose bu{a~a treba prvo da otkrije larvu

ose sireks koju ne moè videti.

Da bi otkrila larvu ose sireks, ova osa koristi veoma osetljive senzore sme{tene u

svom telu i tako je prvi problem, to jest otkrivanje larve - re{en. [ta je sa drugim

problemom? On se re{ava bu{enjem kore drveta.

Organ kojeg ova osa koristi u bu{enju kore drveta zove se “ovipozitor”. Taj specijalni

organ duì je od celog tela ose. On je formiran kombinacijom dva izra{taja koji izlaze iz

51

repa i poseduje o{tar kraj kao onaj kod noà. Kraj ovog “noà” ima zase~enu strukturu u

skladu sa svojom svrhom.

Ubrzo nakon {to osa bu{a~ otkrije osu sireks u kori, ona usmerava svoje nastavke za

bu{enje u smeru mete na najkra}i mogu}i na~in. Ova dva izra{taja bu{e koru

pokretima napred i nazad kao testera. Ubrzo nakon {to ova osa do|e do ose sireks, ona

polaè svoje jaje u larvu, kroz ovu bu{otinu.

Mlada osa po~inje svoj ìvot rastu}i u larvi koju je prona{la njena majka i koristi je i

kao izvor hrane i kao skloni{te. Da li je potrebno dalje nagla{avati da takav savr{eni

dizajn nikada ne moè nastati kao rezultat slu~ajnih procesa, ve} upravo suprotno,

predstavlja delo mo}nog Tvorca.

(151-2) OSA GRNÂR

Osa na slici hrani svoje larve u gnezdu koje je veoma ve{to napravila od blata. Ona

najpre pronalazi debelu gusenicu i ubada je na devet klju~nih mesta koja se odnose na

centar za pokretanje. Zbog takvog delovanja, ova gusenica ne umire, ve} biva

paralizovana i dugo ne moè da se pokre}e. Osa onda veoma pa`ljivo prenosi gusenicu,

koja je nepokretna kao da je mrtva, u svoje gnezdo. Paralizovana gusenica postaje izvor

hrane za larvu sve dok ona dovoljno ne odraste da napusti gnezdo.

(sve 152 i 153) PINGVIN: @IVOTINJA STVORENA ZA POLARNU KLIMU

Temperatura na Antarktiku, gde pingvini ìve, moè nekada biti nià od -40oC. Tela

pingvina prekrivena su debelim slojem masno}e tako da mogu preìveti tako hladne

uslove. Pored toga, oni imaju visoko razvijeni sistem za varenje koji je u stanju da hranu

svari veoma brzo. Ova dva faktora obezbe|uju da telo pingvina ima temperaturu +40oC

{to ih ~ini neosetljvim na hladno}u.

SVE ZA MALOG PINGVINA

Pingvini se izleù tokom polarne zime. [tavi{e, mu`jaci su ti koji se brinu o mladima, a

ne ènke. Osim velike hladno}e koja dostiè -40oC, mu`jak i ènka pingvina suo~avaju

52

se u to vreme godine i sa lednicima. Tokom zime, lednici stalno rastu i na taj na~in

pove}avaju rastojanje izme|u mesta izleganja i obale, gde se nalazi najbliì izvor hrane

kojeg pingvini mogu na}i. To rastojanje nekada moè biti i ve}e od 100 kilometara.

@enka pingvina izleè samo jedno jaje, prepu{ta mu`jaku da se brine o njemu i vra}a

se u more. Tokom ~etiri meseca inkubacije, mu`jak pingvina treba da izdrì sna`ne

polarne vetrove koji nekada dostiù brzine i preko 100 km/h. Po{to ~uva jaje, on nije u

stanju da lovi. U svakom slu~aju, najbliì izvor hrane je na rastojanju od par dana

putovanja. Ostaju}i ~etiri puna meseca bez imalo hrane, mu`jak pingvina gubi pola

svoje teìne, ali on nikada ne napu{ta jaje. Mada ostaje bez hrane tokom nekoliko

meseci, on ne odlazi u lov, ve} trpi glad.

Nakon kraja od ~etiri meseca, kada jaje po~inje da puca i da se otvara, ènka

pingvina se iznenada pojavljuje. Tokom tog vremena ona nije gubila vreme ve} je radila

za svoje mladun~e i prikupljala hranu za njega.

Me|u stotinama pingvina, majka lako pronalazi svog mu`jaka i svoje mladun~e. Po{to

je majka u me|uvremenu bila u lovu, ona ima pun stomak. Sada ona prazni stomak i

preuzima posao brige oko mladunca.

Na prole}e, lednici po~inju da se otopljavaju i otvaraju se rupe u ledu, ispod kojih se

pojavljuje more. Pingvini roditelji uskoro po~inju da love ribu kroz te otvore i tako hrane

svoje mladun~e.

Hranjenje mladunca je teàk posao; nekada roditelji ne jedu ni{ta tokom dugog

vremena da bi nahranili mladun~e. Nije mogu}e napraviti gnezdo kada je sve

prekriveno ledom. Jedina stvar koju roditelji mogu da u~ine da bi za{titili svoje

mladun~e od hladno}e jeste da ih stave na vrh svojih stopala i da ih greju svojim

stomakom.

Datum u godini je tako|e veoma vaàn za izleganje jaja.

Za{to pingvini izleù jaja u zimu, a ne u leto? Postoji razlog za to: ako bi oni izlegali

jaja u leto, onda bi se razvoj mladunaca odvijao u zimu, kada su mora zale|ena. U tom

53

slu~aju, roditelji bi imali pote{ko}a u pronalaènju hrane zbog neugodnih klimatskih

uslova i zbog toga {to su mora, izvor hrane za pingvine, veoma daleko.

(152-1 do 152-8) Ako je priroda zaista onakva kako ju je Darvin opisivao, to jest, da

svaka individua treba da se brine samo za svoj vlastiti ìvot, onda nijedno ìvo bi}e ne bi

tro{ilo tako mnogo vremena i energije, i trpelo toliko dugo glad, da bi za{titilo i

nahranilo svoje mladun~e.

(153-1 do 153-4) Da bi se za{titili od polarne klime koja je izuzetno hladna, pingvini se

skupljaju blizu jedan drugoga. Na taj na~in mladi ~lanovi zajednice imaju {ansu da se

susretnu dok bivaju za{ti}eni od uticaja hladnih vetrova.

(sve 154 i 155) JUNAK PRIÊ O NEOBI^NOM RO\ENJU: KENGUR

Sistem za razmnoàvanje kod kengura potpuno je druga~iji u odnosu na druge sisare.

Embrion kengura prolazi kroz odre|ene stadijume svog razvoja izvan materice. Ti

stadijumi se ina~e normalno odvijaju u materici.

Ubrzo nakon oplodnje, slepi mladunac kengura, koji je otprilike dug jedan centimetar,

dolazi na svet. Obi~no se, u odre|eno vreme, ra|a samo jedan mladunac. Na tom

stadijumu, on se naziva “neonat”. Iako svi sisari prolaze kroz taj stadijum u materici

majke, mladun~e kengura dolazi na svet kada je duga~ko samo jedan centimetar. On

jo{ uvek nije razvijen: njegove prednje noge su u fazi oblikovanja, a zadnje noge

izgledaju kao dva mala izduènja.

Bez sumnje, mladun~e ne moè da napusti majku u takvom stanju. Izlaskom iz

materice, neonat po~inje da se kre}e na gore po maj~inom krznu, pomo}u svojih

prednjih nogu, i dostiè do maj~ine torbe nakon tri minuta putovanja. Za ovog mladog

kengura torba zna~i isto {to i materica za druge sisare. Ipak, ovde postoji va`na razlika.

Dok drugi sisari dolaze na svet kao bebe, kengur je samo jedan embrion kada iza|e iz

materice. Njegove noge, nju{ka i mnogi drugi organi jo{ nisu dostigli svoje kona~ne

oblike.

54

Kada mladun~e do|e do maj~ine torbe ono se prika~inje za jednu od ~etiri dojke koje

se tu nalaze i po~inje da sisa.

Na tom stupnju, majka izbacuje jo{ jednu jajnu }eliju iz jajnika i dolazi do formiranja

novog jajeta u njenoj materici. @enka se jo{ jednom pari i novo jaje biva oplo|eno.

Ovoga puta, jaje ne po~inje odmah da se razvija. Ako je velika su{a u Srednjoj

Australiji, kao {to je to ~esto slu~aj, oplo|eno jaje u materici ostaje nerazvijeno dok se

su{a ne zavr{i. Me|utim, ako do|e do velikih ki{a i bogati pa{njaci bivaju dostupni, onda

razvoj jajeta ponovo zapo~inje.

Na ovom stupnju, suo~avamo se sa pitanjem: ko je napravio ovaj prora~un; ko je

uredio razvoj jajeta u skladu sa spoljnim uslovima? Jaje nikako nije moglo da samo

napravi takav raspored; ono nije kompletno ìvo bi}e; ono nema razum i potpuno je

nesvesno spoljnih vremenskih uslova. Majka nije mogla da napravi tako ne{to, jer kao i

sva druga ìva bi}a ona nema kontrolu nad razvojem koji se odvija u njenom telu. Ovaj

neverovatni doga|aj u potpunosti je kontrolisan od strane Tvorca koji je stvorio i jaje i

majku.

Kada vremenski uslovi postanu pogodni, trideset tri dana nakon oplodnje, novi neonat,

koji je veli~ine zrna pasulja, po~inje da puzi od otvora materice i dostiè torbu ba{ kao i

njegov ro|eni brat.

U me|uvremenu, prvi neonat u torbi znatno je izrastao. On nastavlja svoj ìvot, a da ni

na koji na~in ne ugroàva svog ro|enog brata koji je dug samo jedan centimetar. Kada

postane star 190 dana, on je dostigao dovoljnu zrelost da napravi svoje prvo putovanje

izvan torbe. Od tada, on po~inje da provodi ve}inu svog vremena izvan torbe i ostavlja

torbu zauvek 235. dana nakon svog ro|enja.

Ubrzo nakon ro|enja svog drugog mladunca, ènka se ponovo pari. Prema tome, ènka

ima tri mladunca koji su svi zavisni od nje. Prvi se moè hraniti travom, ali povremeno se

vra}a majci da bi sisao; drugi mladunac se jo{ uvek razvija sisaju}i; tre}i je neonat, koji

je i najmla|i.

55

Ono {to je jo{ neverovatnije jeste da sva tri mladunca, od kojih je svaki na

druga~ijem stupnju razvoja, i koji svi zavise od majke, hrane se druga~ijim tipom mleka

u skladu sa svojim veli~inama.

I dok je mleko, koje mladunac sisa ubrzo nakon {to do|e do dojke, providno i bezbojno,

ono ubrzo postaje sve vi{e belo i po~inje da li~i na pravo mleko. Koli~ina masno}e i

drugih sastojaka u mleku pove}ava se paralelno sa razvojem mladunca.

U isto vreme dok jedno mladun~e sisa mleko pripremljeno za njegove potrebe, mleko

koje se mnogo lak{e vari izlazi iz dojke koju sisa drugo mladun~e. Na taj na~in, telo

majke istovremeno proizvodi dva tipa mleka sa razli~itim sastojcima. Kada se rodi tre}e

mladun~e, proizvodei}e se tri tipa mleka sa razli~itim sastojcima: najhranljivije mleko

za starije i mleko sa relativno manje masno}a i hranljivih sastojaka za mla|e. Slede}a

stvar koju ovde treba zapaziti jeste da svako mladun~e pronalazi dojku koja je specijalno

namenjena za njega. Ukoliko bi on sisao mleko sa koli~inom hranljivih sastojaka koje mu

nije namenjeno, to bi na njega delovalo negativno.

Ovakav sistem ishrane veoma je zna~ajan i o~igledno predstavlja specijalan produkt

stvaranja. Majka ne moè, ni na koji na~in, da sve ovo svesno uredi. Kako moè jedna

ìvotinja da odredi sastojke mleka koji su potrebni za svako mladun~e razli~ite

veli~ine? âk i kad bi to mogla, kako ona moè da ga proizvede u svom vlastitom telu?

Kako ona moè da ga prenosi preko tri razli~ita kanala?

Nema sumnje da ènka kengura nije u stanju da u~ini bilo {ta od ovoga. Ona ~ak nije

ni svesna da tri razli~ita tipa mleka izlaze iz njenog tela. Ovaj predivni proces

nesumnjivo proizilazi iz stvorene prirode ove ìvotinje.

(sve 156 i 157) KAKVA VRSTA MAJKE JE KROKODIL?

Briga koju posve}uje krokodil, jedna divlja ìvotinja iz reke, prema svojim mladuncima,

zaista je zadivljuju}a.

56

Najpre, ova ìvotinja kopa rupu za izleganje svojih jaja. Temperatura ove rupe nikada

ne sme da pre|e 30oC. Mali porast temperature mogao bi da ugrozi ìvote mladunaca u

jajima. Krokodil uvodi mere predostro`nosti tako {to rupu u koju sme{ta svoja jaja

postavlja na neko mesto pod senkom. Me|utim, to nije dovoljno. Zbog toga, ènka

krokodila ulaè dodatne napore da bi dràla jaja na konstantnoj temperaturi.

Neke vrste krokodila grade gnezda od korova na hladnoj vodi, a ne kopaju rupe (kao

{to se vidi na slici levo). Ako temperatura gnezda i dalje raste uprkos ovim merama,

onda krokodil hladi svoje gnezdo prskaju}i ga mokra}om. Kada jaja po~nu da pucaju,

velika buka po~inje da dopire od gnezda. Ta buka upozorava majku da je do{ao kriti~an

trenutak. @enka krokodila izvla~i jaja i pomaè mladuncima da iza|u iz ljuske koriste}i

svoje zube kao kle{ta. Najsigurnije mesto za novoro|ene mladunce jeste za{titna kesa u

ustima majke koja je specijalno dizajnirana da ih za{titi.

(156, 157-1, 157-2) Uprkos njene nezgrapnosti i divljeg izgleda, ènka krokodila

iskazuje najve}u brigu za svoje mladun~e. Ona obezbe|uje sigurno skloni{te za svoje

neza{ti}ene bebe u specijalnoj kesi u svojim ustima.

Kao {to se vidi, postoji velika kooperacija i samopo`rtvovanje me|u ìvotinjama. Za

razumnog ~oveka, savr{ena harmonija u prirodi jasno otkriva znake postojanja

superiornog Tvorca. To jest, znake Onoga koji je Stvoritelj svega {to je na nebu i na

zemlji.

(sve 158 i 159) TEHNOLOGIJA ZAGREVANJA PTICE MEGAPODE

Ptica zvana "megapoda" koja ìvi na Pacifi~kim ostrvima, priprema jednu interesantnu

"ma{inu za gajenje" svojih mladunaca.

Tokom letnje sezone, ènka ove ptice izleè jedno jaje svakih {est dana. Me|utim, jaja

ove ptice su relativno velika u odnosu na njenu veli~inu, i velika su skoro kao nojeva

jaja. Iz tog razloga, ènka ove ptice gaji samo jedno jaje. Dakle, svakih {est dana novo

57

izleglo jaje je u opasnosti da ugine zbog nedostatka toplote. Me|utim, to nije problem za

ovu pticu, zato {to je mu`jak stvoren sa sposobno{}u da napravi jednu ma{inu za

gajenje, koriste}i najizobilniji materijal u prirodi - pesak i zemlju.

U tu svrhu, {est peseci pre nego {to nastupi sezona izleganja, mu`jak ove ptice

po~inje da kopa rupu pre~nika 5 metara i dubine 1 metar uz pomo} svojih velikih

kandì. Zatim, on ispunjava rupu sa vla`nom travom i li{}em. Glavna svrha toga jeste

kori{}enje toplote za zagrevanje jaja koju proizvode bakterije pri raspadanju biljaka.

Me|utim, postoji poseban na~in ure|enja ove rupe koji omogu}ava da se odvija ovaj

proces. Glavni razlog za{to se biljke raspadaju i osloba|aju toplotu jeste oblik rupe nalik

levku koju je napravio mu`jak u gomili biljaka. Ta rupa omogu}ava ki{nici da oti~e u

gnezdo i odràva organsku supstancu vla`nom. Zbog vlage, dolazi do raspadanja biljaka

ispod peska i osloba|a se toplota. Neposredno pre prole}a po~inje su{na sezona u

Australiji i mu`jak po~inje da provetrava raspadnuti sloj biljaka. Time se odràva

ravnoteà u toploti. @enka povremeno obilazi ovu rupu i proverava da li mu`jak radi ili

ne. Kona~no, ènka izleè jaje na pesak iznad raspadaju}eg bilja.

OSETLJIVI TERMOMETAR MU@JAKA PTICE MEGAPODE

Za razvoj mladunaca u "ma{ini za gajenje" potrebno je odràvati temperaturu na

konstantnih +33oC. Da bi se to postiglo, mu`jak ove ptice stalno meri temperaturu

peska uz pomo} svog kljuna, koji je osetljiv kao termometar. Ako je potrebno, on otvara

ventilacione otvore da bi snizio temperaturu. Ako malo zemlje padne na pesak, mu`jak

odmah nabacuje dodatni pesak pomo}u svojih stopala i spre~ava da do|e i do najmanje

promene u temperaturi. Mladun~e dolazi na svet pod takvim za{titnim merama. Novoro|

ene jedinke tako su razvijene da mogu leteti samo nekoliko sati nakon izleganja iz jaja.

Kako ova stvorenja uspevaju da urade takav jedan posao koji bi ~ak i ~ovek te{ko

u~inio? Po{to znamo da ìvotinje nemaju svestan racionalni intelekt kao ljudi, jedino

obja{njenje ovog doga|aja jeste da su ova stvorenja specijalno "programirana" za takav

zadatak i prvobitno stvorene da budu u stanju da u~ine tako ne{to. Ina~e, bilo bi

58

nemogu}e objasniti kako su se oni mogli pripremiti za taj posao {est meseci unapred, ili

kako su znali za prirodu ovog sloènog hemijskog procesa. Za{to oni zapo~inju tako

teàk posao za{tite svojih jaja, jeste slede}e pitanje. Jedini odgovor nalazi se u èlji da

se razmnoàvaju i za{tite mladun~e.

(158-1, 158-2) Mu`jaci ptice megapode kopaju rupu za svoja jaja.

(159-1a) - Dok mu`jak ptice megapode kopa rupu za jaja, ènka samo nadgleda.

Kada do|e reme izleganja, jaja se izvla~e iz peska.

(sve 160 i 161) PTICA KUKU

Da li znate da ptica kuku leè svoja jaja u gnezdima drugih ptica i zavarava te ptice da

~uvaju njihovo mladun~e?

Kada do|e vreme za izleganje jaja, ènka ove ptice izgleda kao da je u trci sa

vremenom. Hitro i oprezno, ova ptica se krije me|u li{}em i posmatra druge ptice koje

prave gnezda. Kada ugleda sli~nu pticu kako pravi gnezdo, ona odlu~uje kada }e izle}i

svoje vlastito jaje.

Kada ptica kuku ugleda kako ta druga ptica leè svoja jaja, ona kre}e u akciju. Po{to

ptica uskoro napusti svoje gnezdo, ptica kuku odmah dole}e do gnezda u spu{ta svoje

jaje u njega. Zatim ona radi ne{to vrlo inteligentno, izbacuju}i jedno od jaja koje pripada

gnezdu. Time spre~ava da vlasnik gnezda bilo {ta posumnja.

@enka ptice kuku razra|uje strategiju sa precizno utvr|enim vremenom {to joj

garantuje da njeno mladun~e sigurno zapo~ne svoj ìvot. @enka ptice kuku izleè ne

samo jedno jaje ve} vi{e jaja u sezoni. Prema tome, potrebno je da na|e mno{tvo

roditelja koji }e ih gajiti, da ih {pijunira i utvrdi pravo vreme da podmetne svoja jaja.

Po{to ènka ptice kuku izleè jedno jaje na svaka dva dana i za svako jaje joj je potrebno

pet dana da se formira u njenom jajniku, ova ptica ne gubi vreme.

Pucanje jajeta nakon perioda gajenja od dvanaest dana, ptica kuku posmatra veoma

pa`ljivo. Prva stvar koju onda uradi jeste da izbaci ostala jaja iz gnezda kada vlasnici

59

gnezda odu. Vlasnici gnezda su dotle pa`ljivo hranili ovo mladun~e kao da je njihovo. U

toku {este nedelje, nakon {to mladun~e napusti gnezdo, uo~ava se interesantna stvar

kod ove ptice - velika ptica se hrani od strane dve male ptice.

Hajde da razmislimo za{to ptica kuku prepu{ta brigu o svom mladuncu drugoj ptici.

Da li ova majka pribegava takvoj praksi zato {to je previ{e lenja ili zato {to nije dovoljno

ve{ta da izgradi gnezdo? Ili je to mo`da zato {to je jednom, kada je pravila i gnezdo i

brinula o svom mladuncu shvatila da je to veoma teàk zadatak, i onda otkrila ovaj

metod? Da li je ptica u stanju da sama napravi jedan takav plan?

(sve 160) @enka ptice kuku leè svoja jaja pored jaja druge ptice. Iz tog razloga, ona

prou~ava veli~inu gnezda kojeg bira. Ubrzo nakon {to vlasnik gnezda ode, ona

neprimetno polaè svoje jaje u gnezdo. U me|uvremenu, ona izbacuje jedno jaje iz

gnezda tako da se ni{ta ne primeti.

(sve 161) ÎJE JE OVO MLADUNÊ?

(161-1) Iako je pro{lo {est sedmica i mladunci su porasli tako da su postali nekoliko

puta ve}i, ènka gnezda bri`ljivo obavlja svoju materinsku du`nost.

(161-2) Prva stvar koju mladun~e ptice kuku u~ini kada se izleè iz jaja jeste da izbaci

ostala jaja iz gnezda. Tako }e vlasnici gnezda hraniti samo mladun~e ptice kuku.

(sve 163) RAT OSE "PEPSIS" SA BOGOMOLJKOM

Tokom perioda razmnoàvanja, velika osa zvana "pepsis" ne optere}uje se izgradnjom

gnezda ili ~uvanjem jaja, u odnosu na druge ìvotinje. Ona je opremljena potpuno

druga~ijim mehanizmom razmnoàvanja. Ova osa hrani i {titi svoja jaja koriste}i

najve}eg i najotrovnijeg pauka na zemlji zvanog bogomoljka.

Bogomoljke se obi~no skrivaju u tunelima koje kopaju ispod zemlje. Me|utim, ova osa

je opremljena specijalnim senzorima osetljivim na miris bogomoljke. Na taj na~in njoj

nije te{ko da otkrije svoju `rtvu. Me|utim, bogomoljka nije organizam na koji se ~esto

nailazi. Iz tog razloga, osa nekada mora da traga po zemlji satima da bi na{la jednu

60

bogomoljku. Tokom tog putovanja, ona ne zaboravlja da o~isti svoje senzore da ne bi

izgubili osetljivost.

Kada ova osa prona|e bogomoljku, dolazi do sukoba. Glavno oru`je bogomoljke jeste

njen snaàn otrov. Na po~etku borbe, bogomoljka odmah ujeda osu. Ipak, ove ose su

za{ti}ene protiv otrova bogomoljke posedovanjem specijalnog protivotrova koji se

izlu~uje u njihovom telu.

U tom trenutku, bogomoljka ne moè da u~ini ni{ta vi{e protiv ose. I tada, osa

uzvra}a udarac. Osa ubada bogomoljku u gornji levi deo njenog stomaka i tu izlu~uje

svoj otrov. Interesantno je da osa posebno bira taj deo tela bogomoljke zato {to je to

njen najosetljiviji deo. Najinteresantniji deo ovog doga|aja nastupa nakon toga: otrov koji

je osa izlu~ila ne ubija bogomoljku ve} je samo parali{e.

Osa zatim odvla~i paralisanu bogomoljku na odgovaraju}e mesto, iskopava rupu i

ubacuje bogomoljku u tu rupu. Onda osa priprema mesto na stomaku bogomoljke i na

njega sme{ta samo jedno jaje.

Za nekoliko dana, mladun~e ose izlazi iz jajeta. Mladun~e provodi vreme na telu

bogomoljke i stvara skloni{te na njenom telu sve do larvenog stadijuma kada }e

pretrpeti metamorfozu.

Ova osa mora da na|e bogomoljku za svako od dvadeset jaja koje }e izle}i tokom

sezone razmnoàvanja.

Ovaj neverovatni metod nam pokazuje da je sistem za razmnoàvanje ove ose

specijano stvoren u skladu sa prirodom bogomoljke. Ina~e, ne bi bilo mogu}e objasniti

prisustvo antiotrova u telu ose protiv otrova bogomoljke, ili postojanje osinog otrova koje

parali{e bogomoljku.

(163-1, 163-2) Osa ubada otrovnog pauka tarantulu u gornji levi deo njegovog

stomaka. To je najodgovaraju}e podru~je za ubod da bi se tarantula paralizovala.

(sve 164-171) MIGRACIJA PTICA

61

U ovom delu naro~itu pa`nju }emo posvetiti pticama selicama; analizira}emo kakve

savr{ene odnose one uspostavljaju na nebu, kao i sisteme u njihovim telima kojim su

obdarene od strane Tvorca da bi mogle da "putuju po nebu".

KAKO PTICE ODRE\UJU VREME ZA SELIDBU?

Kako i za{to ptice po~inju da se sele i {ta uti~e na njih da "donesu odluku za selidbu",

dugo vremena predstavlja predmet interesovanja kod ljudi. Neki nau~nici navode da su

razlog migracije - sezonske promene, dok drugi smatraju da je razlog - potraga za

hranom. Ono {to zasluùje razmatranje jeste - kako ove ìvotinje bez posebne za{tite,

tehni~ke opreme i obezbe|enja, ve} samo sa svojim telima, mogu preleteti tako duga

rastojanja. Selidba zahteva neke specijalne ve{tine kao {to su orijentacija, skladi{tenje

hrane i sposobnost letenja tokom dugog perioda. Nemogu}e je da se jedna ìvotinja,

koja ne poseduje te osobine, transformi{e u ìvotinju koja je u stanju da se seli.

Jedan od eksperimenata koji su napravljeni da bi se ispitalo ovo pitanje jeste slede}e:

slavuji su bili predmet eksperimenta u laboratoriji gde su unutra{nji uslovi, kao {to su

temperatura i osvetljenje, bili menjani. Unutra{nji uslovi su bili pode{eni druga~ije od

spoljnih uslova. Na primer, ako je napolju bila zima, u laboratoriji je stvarana prole}na

klima i ptice su prilago|avale svoje telo u skladu sa tim. Ptice su skladi{tile masno}u kao

gorivo, ba{ kao {to to ~ine kada se pribliàva vreme za selidbu. Mada su se ptice

organizovale u skladu sa ve{ta~kim uslovima, i prepremile kao da }e i}i da se sele, one

nisu po~injale sa selidbom pre nego {to do|e vreme. One su se pridràvale spoljnih

uslova. To je bio dokaz da ptice ne donose odluku za zapo~injanje selidbe u zavisnosti

od sezonskih uslova.

Kako onda ptice odre|uju vreme za selidbu? Nau~nici jo{ uvek nisu na{li odgovor na

ovo pitanje. Oni veruju da ìva bi}a imaju "satove u svom telu" koji im pomaù da

prepoznaju vreme i u zatvorenim sredinama i da razlikuju sezonske promene. Me|utim,

odgovor da "ptice poseduju satove u svojim telima pomo}u kojih odre|uju vreme

62

selidbe" je nenau~ni odgovor. Kakva je to vrsta sata, koji organ tela je uklju~en u to, i

kako je on nastao? [ta }e se desiti ako taj sat prestane sa radom ili se pokvari?

Po{to je uo~eno da isti sistem funkcioni{e ne samo za jednu vrstu ptica selica ve} za

sve ìvotinje koje se sele, o~igledno da je potrebno vi{e pa`nje posvetiti tim pitanjima.

Kao {to je dobro poznato, ptice selice ne zapo~inju svoju selidbu sa istog mesta i

nijedna od njih se ne nalazi na istom mestu kada do|e vreme selidbe. Ve}ina vrsta se

najpre sastane na odre|enom mestu i onda zajedno kre}u u selidbu. Kako su one uspele

me|usobno da usklade svoje vreme? Kako su ti "satovi u njihovim telima", koje navodno

poseduju, tako ujedna~eni? Da li je mogu}e da je jedan takav ure|en sistem mogao da

nastane sam od sebe?

Nemogu}e je da se planirana akcija odvija sama od sebe. Pored toga, u nijednoj ptici

ili drugoj ìvotinji koja se seli nije prona|en sat bilo kakve vrste. Svi organizmi koji se sele

~ine to svake godine u vreme koje je za njih odre|eno, ali oni to ne ~ine na osnovu

satova u njihovim telima. Ono {to ljudi zovu "satom u telu", jeste Bo`ja kontrola nad tim

ìvim bi}ima.

@ivotinje koje se sele prate Bo`ji red ba{ kao i sve drugo u univerzumu.

KORI[]ENJE ENERGIJE

Ptice tro{e velike koli~ine energije prilikom leta. Iz tog razloga, one zahtevaju vi{e

goriva nego morske i kopnene ìvotinje. Na primer, da bi preletela rastojanje od 3.000

km izme|u Havaja i Aljaske, jedna ptica peva~ica, koja je te{ka nekoliko grama, treba da

zamahne svojim krilima 2,5 miliona puta. Pored toga, ona treba da ostane u vazduhu 36

sati. Njena prose~na brzina tokom ovog putovanja je otprilike 80 km/h. Tokom ovog

napornog putovanja, koli~ina kiseline u telu ptice se prekomerno pove}ava i ptica se

suo~ava sa opasno{}u da se onesvesti zbog rasta njene telesne temperature. Neke

ptice u toj situaciji sle}u na zemlju. Kako onda one, kada prele}u preko velikih okeana,

mogu da se spasu? Nau~nici koji prou~avaju ptice zapazili su da pod takvim

63

okolnostima ptice maksimalno {ire svoja krila i rashla|uju se odmaranjem na takav

na~in.

Metabolizmi ptica selica dovoljno su jaki da to podnesu. Na primer, metaboli~ka

aktivnost u telu jedne male ptice peva~ice dvadeset puta je ve}a nego kod slona.

Telesna temperatura ptice dostiè 62oC.

TEHNIKE LETA

Kao dodatna stvar, da bi mogle da podnesu tako naporno letenje, pticama su tako|e

podarene ve{tine koje im omogu}avaju da koriste pogodnost vetrova.

Na primer, rode lete iznad 2.000 metara dostiù}i toplija strujanja vazduha i onda

lebde du` njih do slede}ih toplih strujam bez mahanja svojim krilima.

Slede}a tehnika leta koju koriste rode jeste letenje u formaciji "V" oblika. Na taj na~in,

velika sna`na ptica na po~etku formacije sluì kao {tit protiv sna`nih vazdu{nih struja i

priprema put slabijima. Inènjeri aeoronautike tvrde da takvom organizacijom rode

postiù u{tedu energije do 23%.

LET NA VI[IM VISINAMA

Neke ptice selice lete na veoma velikim visinama. Na primer, guske mogu leteti na

visini od 8.000 m. To je neverovatna visina u svetlu ~injenice da je ~ak na 5.000 m

atmosfera 63% re|a nego na nivou mora. Lete}i na toj visini, gde je atmosfera tako

retka, ptica mora da ma{e svojim krilima brè i stoga joj je potrebno vi{e kiseonika.

Me|utim, plu}a ovih ìvotinja su stvorena na takav na~in da maksimalno iskoriste

kiseonik koji je dostupan na tim visinama. Njihova plu}a, koja funkcioni{u druga~ije

nego ona kod sisara, pomaù im da dobiju vi{e energije iz re|eg vazduha.

SAVR[ENO ÛLO SLUHA

Tokom selidbe, ptice tako|e uzimaju u razmatranje atmosferske fenomene. Na primer,

one menjaju pravac svog leta da bi izbegle oluje. Nau~nici su istraìvali ~ulo sluha kod

ptica i uo~ili da neke ptice mogu ~uti zvuk veoma niskih frekvencija, koji dolazi sa

veoma velikih daljina u atmosferi. Ptice selice tako mogu ~uti po~etak oluje sa udaljenih

64

planina ili zvuk tornada na okeanu koji je udaljen stotine kilometara. Pored toga, poznata

je ~injenica da ptice pa`ljivo biraju putanju svoje selidbe daleko od regiona gde su

atmosferski uslovi rizi~ni.

ODRE\IVANJE PRAVCA

Kako ptice odre|uju pravac svog leta bez pomo}i karte, kompasa ili nekog sli~nog ure|

aja tokom svog leta dugog nekoliko hiljada kilometara?

Prva teorija koja je predloèna po tom pitanju bila je da ptice pamte karakteristike

zemlji{ta ispod sebe i tako dostiù svoja odredi{ta bez problema. Ipak, eksperimenti su

pokazali da je ova teorija neta~na.

U jednom eksperimentu sa golubovima, kori{}ena su neprovidna so~iva kojima je bio

zamra~en pogled golubovima. Na taj na~in, oni su bili spre~eni da odre|uju pravac leta

na osnovu terena na zemlji. Pa ipak, golubovi su uspeli da prona|u svoj put ~ak i kada su

bili udaljeni nekoliko kilometara od svog jata.

Naredno istraìvanje je pokazalo da Zemljino magnetno polje uti~e na ptice. Razli~iti

eksperimenti su pokazali da ptice poseduju veoma napredne sisteme magnetnog

opaànja koji im omogu}avaju da prona|u svoj put kori{}enjem Zemljinog magnetnog

polja. Taj sistem pomaè pticama da odrede svoj pravac opaàju}i promene Zemljinog

magnetnog polja tokom svoje selidbe. Eksperimenti pokazuju da ptice selice mogu

registrovati ~ak i 2% promene Zemljinog magnetnog polja.

Na taj na~in se poku{alo objasniti da ptice poseduju neku vrstu kompasa u svom telu.

Me|utim, glavno pitanje leì upravo tu.

Pitanje glasi: Kako su ptice postale opremljene "prirodnim kompasom"? Mi smo svesni

da je kompas "pronalazak" i delo ljudske inteligencije. Kako je onda kompas - instrument

proizveden od strane ~oveka koji je vekovima prikupljao znanja - mogao da nastane u

telima ptica? Da li mogu}e da su ptice pre nekoliko godina, dok su tragale za pravcem

svog leta, razmislile o kori{}enju Zemljinog magnetnog polja i proizvele magnetne ure|

65

aje u svom telu? Ili su mo`da ptice, pre nekoliko godina, postale slu~ajno opremljene sa

takvim mehanizmima? Sigurno ne.

Niti su to ptice mogle same od sebe da u~ine, niti je slu~ajnost mogla opremiti ptice

sa takvim izuzetno razvijenim kompasom. Telesna gra|a ptica, njihova plu}a, krila,

sistem za varenje i njihova sposobnost da prona|u pravac leta jesu primeri savr{enog

stvaranja od strane mo}nog Tvorca.

(sve 167) Ova ptica je visoka samo pet centimetara.

(168-1, 168-2) Formacija letenja u obliku slova “V”.

(168-3) Kada se ptica podigne do toplijih vazdu{nih struja, ona po~ne polagano da

lebdi na dole. Ovo joj poma`e da u{tedi veliku koli~inu energije.

(169-1) Gornja ilustracija prikazuje dvanaest povoljnih faktora za let ptice:

1. Sunce,

2. Ose}aj za vreme,

3. Polo`aj zvezda,

4. Ultraviolentni zraci,

5. Polarizovana svetlost,

6. Zvuci vrlo niske frekvence,

7. Zvuci kao {to su talasi i gromovi koji dolaze iz daleka,

8. Zemljino magnetno polje,

9. Gravitacija,

10. Meteorolo{ka procena,

11. Povoljni vetrovi,

12. Karakteristike terena ispod ptice.

(170-1) PUTEVI SELIDBE DUGI HILJADE KILOMETARA

(sve 172-175) NEVEROVATNO PUTOVANJE KRALJEVSKIH LEPTIRA

66

Pri~a o selidbi kraljevskih leptira, koji ìve u jugoisto~noj Kanadi, mnogo je sloènija

od one kod ptica.

Kraljevski leptiri obi~no ìve samo 5-6 sedmica nakon {to se razviju od gusenice.

Tokom jedne godine ìve ~etiri generacije kraljevskih leptira. Tri od te ~etiri generacije

ìve na prole}e i leto.

Sa dolaskom jeseni, situacija se menja. Selidba zapo~inje na jesen i generacija koja se

seli ìvi mnogo duè nego druge generacije koje ìve tokom iste godine. Leptiri koji se

sele predstavljaju ~etvrtu generaciju u godini.

Veoma je interesantno da selidba zapo~inje ta~no u no} jesenje ravnodnevnice.

Leptiri koji se sele na jug ìve {est meseci duè nego prethodne tri generacije. Njima je

potrebno da ta~no toliko dugo ìve da bi kompletirale svoje putovanje i povratak.

Leptiri koji krenu na jug ne razilaze se sve dok ne ostave hladno vreme iza sebe.

Nakon {to prelete pola ameri~kog kontinenta, milioni leptira se naseljavaju u srednjem

Meksiku. Ovde se nalaze grebeni vulkana koji su prekriveni veoma raznolikim biljkama.

Sme{teno na visini od 3.000 metara, ovo mesto je dovoljno toplo za ìvot leptira. Tokom

perioda od ~etiri meseca, od decembra do marta, oni ni{ta ne jedu. Po{to se hrane

masno}om uskladi{tenom u njihovom telu, oni samo piju vodu.

Biljke koje cvetaju na prole}e veoma su va`ne za ove leptire. Nakon ~etiri meseca

gladovanja, njima }e sada biti na raspolaganju biljni nektar. Oni sada mogu da

uskladi{te dovoljno energije da se vrate u Severnu Ameriku. Ova generacija, koja svoj

ìvot produàva sa dva na osam meseci, ne razlikuje se po drugim pitanjima od

preostale tri generacije. Oni se pare krajem marta, pre nego {to krenu na putovanje. Na

ravnodnevnicu, kolonija po~inje da leti na sever. Uskoro nakon {to zavr{e svoje

putovanje i stignu u Kanadu, oni umiru. Me|utim, pre nego {to uginu, oni ra|aju novu

generaciju koja je neophodna za opstanak njihove vrste.

Novoro|ena generacija je prva generacija u toj godini i ìvi oko jedan i po mesec. Onda

dolaze druga i tre}a generacija. Kada do|e ~etvrta generacija, selidba po~inje iz

67

po~etka. Ova generacija }e ìveti {est meseci duè nego ostale i lanac }e se nastaviti

na isti na~in.

Ovaj interesantni sistem navodi na mnoga pitanja: kako to da svaka ~etvrta

generacija ovih leptira ìvi {est meseci duè? Kako to da se ova ~etvrta generacija uvek

poklapa sa zimom i tako u krug tokom nekoliko hiljada godina? Kako to da ovi leptiri

uvek zapo~inju selidbu na ravnodnevnicu? Kako je njihova priroda tako osetljiva ili oni

mo`da koriste kalendar?

Bez sumnje, ne postoji odgovor na ta pitanja u okviru "teorije evolucije" ili drugih

varijanti te teorije. Leptiri su morali posedovati takve interesantne karakteristike od

trenutka kada su nastali. Da prva ~etvrta generacije ovih leptira na Zemlji nije imala tu

karakteristiku da duè ìvi, onda bi svi leptiri uginuli te zime i ovi organizmi bi izumrli.

Ovi leptiri su morali da postoje sa ovim neverovatnim osobinama od trenutka kada su

bili stvoreni. Sigurno je da "slu~ajnost" nema takvu sposobnost da organizuje generacije

ìvotinja u skladu sa selidbom. Sa druge strane, tako|e je nemogu}e da leptiri odlu~e da

naprave svoju ~etvrtu generaciju da ìvi duè, i da urede svoje metabolizme, DNK i gene

u skladu sa tim.

O~igledno je da su ovi leptiri bili stvoreni sa takvim osobinama.

(sve 174) Kada hiljade kraljevskih leptira sleti na drvo, ono postaje nevidljivo.

(sve 176-187) PRIRODA I TEHNOLOGIJA

Svakoga dana ~ovek pravi novi napredak u tehnologiji, stvara ~uda u dizajnu i

proizvodnji. Ljudska bi}a mogu da dizajniraju i proizvedu nove proizvode zahvaljuju}i

ve{tinama koje im je Tvorac podario. Ta stvar zasluùje posebnu pa`nju, jer ih je Tvorac

obdario takvim ve{tinama da oni nemaju pravo da budu ponosni na svoje ve{tine i da

budu arogantni.

Priroda predstavlja jedan od dokaza za to. Svaki onaj koji pa`ljivo posmatra oko sebe

moè videti da je Tvorac obdario prirodu bezbrojnim ~udima. Svuda oko nas, svako ìvo

68

bi}e, od biljaka do ìvotinja, na zemlji i u moru, opremljeno je neverovatnim osobinama.

U ovom poglavlju, gde }emo ìva bi}a posmatrati kao primere tehnologije, èlimo da

pokaèmo da stvari za koje ljudi smatraju da su ih dostigli svojim ve{tinama, ve} postoje

u prirodi, i podse}aju nas kako je pogre{no da ~ovek bude hvalisav.

Neki dizajni koje je ~ovek proizveo nakon vi{e godina istraìvanja, napora i

tehnolo{kog razvoja, postoje u prirodi tokom nekoliko hiljada godina. Nau~nici koji su to

postigli, analizirali su prirodu tokom dugog vremenskog perioda i ono {to su uo~ili u

prirodi koristili su u svojim pronalascima. Oni su po~eli da razvijaju nove modele

posmatraju}i primere iz prirode. Uvideli da postoji velika razlika izme|u tehnika koje su

oni koristili i savr{enih tehnika koje se koriste u prirodi. To ih je navelo da priznaju

postojanje Tvorca superiorne mudrosti koji vlada prirodom. Oni su shvatili da sve te

ve{tine nisu mogle nastati slu~ajno.

Na primer, nakon {to su prou~avani delfini, izduènje koje nazivamo "delfinova

nju{ka", bila je dodata pramcima brodova koji su prvobitno pravljeni u obliku slova "V".

Dizajneri su shvatili da je struktura delfinove nju{ke idealna za najbolje hidrodinami~ko

presecanje vode. Nema sumnje da ne samo struktura nju{ke, ve} sve osobine delfina

jesu idealne, zato {to svaka od njih predstavlja delo Tvorca.

U ovom poglavlju, napravi}emo pregled onoga {to su dizajneri proizveli imitiraju}i

prirodu, kao u slu~aju delfina. Obrati}emo pa`nju na fascinantnost Bo`jeg stvaranja.

Ove osobine ìvih bi}a, koje svako predstavlja ~udo dizajna, veoma su va`ne da bi se

razumela mo} Tvorca. Osobine ìvih bi}a koje }emo ovde spomenuti postoje tokom

nekoliko hiljada godina, to jest, od kada su i stvorene. Me|utim, ~ovek je u stanju samo

da imitira neke od tih osobina u zadnjih nekoliko vekova. Oni koji su u stanju da vide

dokaze Tvor~eve mo}i, zapazi}e da je sve u prirodi obdareno takvim osobinama.

(176-1) Roboti i bube

Nau~nici koji razvijaju tehnologiju robota prou~avaju gra|u buba. Ovi roboti, koji

koriste noge buba kao model, imaju ~vr{}u ravnoteù kada stoje na zemlji. Takvi roboti,

69

koji imaju mehanizme za pri~vr{}ivanje na vrhovima svojih nogu, mogu hodati po

zidovima i plafonu kao muve.

(177-1) Zakop~avanje i ~i~ak.

Inènjeri su razvili novi sistem zakop~avanja, nazvan Velkro zakop~avanje, imitiraju}i

~i~kove. Nakon {to su dugo vremena prou~avali na~in na koji se ova biljka prika~inje

za njihovu ode}u, inènjeri su odlu~ili da primene sistem prika~injanja ove biljke u

tekstilnoj industriji. Oni su napravili isti sistem zakop~avanja kod kaputa tako {to su

stavili bodlje ove biljke sa jedne strane kaputa, a kovrdè ìvotinjskog krzna sa druge

strane. Zbog fleksibilnosti ovih bodlji i kovrdà, ceo sistem se lako spaja i odvaja bez

o{te}enja. To je razlog za{to oprema dana{njih astronauta poseduje Velkro

zakop~avanje.

(178-1, 178-2) - KONKORD I DELFIN

Delfinova nju{ka je tako|e posluìla kao model pri dizajniranju aviona tipa Konkord.

Prilikom prou~avanja kako da smanje trenje vazduha na spoljnoj povr{ini Konkorda,

inènjere je inspirisao vretenast oblik delfinove nju{ke. Pored toga, repno peraje ove ribe

funkcioni{e kao motor. Na sli~an na~in, motori Konkorda bili su sme{teni pozadi, po

ugledu na pogonsko peraje delfina koje je nalik motoru, i dobijeni su izvrsni rezultati.

(178-3, 178-4) PRAMAC BRODA I DELFIN

Nju{ka delfina je bila uzeta i kao model za izgradnju pramca kod savremenih brodova.

Umesto pramca u obliku slova “V”, danas se u konstrukciji velikih brodova koristi

struktura sli~na delfinovoj nju{ki. Ovakav tip pramca se mnogo efikasnije probija kroz

vodu, omogu}avaju}i time brù plovidbu uz manju potro{nju energije. Pramac u obliku

delfinove nju{ke vr{i u{tedu 25% goriva.

(179-1-2) SONAR I DELFIN

Delfini osloba|aju zvu~ne talase od 200.000 herca (vibracija u sekundi) iz specijalnog

organa koji se nalazi u prednjem delu njihove glave. Uz pomo} tih vibracija, oni ne samo

da uo~avaju prepreke na svom putu, ve} tako|e, uz pomo} eho signala, procenjuju

70

pravac, udaljenost, brzinu, veli~inu i oblik objekta koji je u pitanju. Princip rada sonara je

isti kao i ova karakteristika delfina.

(179-3) PODMORNICE I DELFIN

Izduèna i okrugla struktura tela delfina omogu}ava im da se veoma brzo kre}u kroz

vodu. Nau~nici su otkrili jo{ jednu osobinu koja ima veliku ulogu u brzom kretanju ove

ribe - koà delfina je sastavljena iz tri dela. Spoljni sloj je veoma tanak i fleksibilan.

Unutra{nji sloj je debeo i izgra|en od fleksibilnog vlakna koji mu daje izgled plasti~nog

~e{lja. Tre}i sloj u sredini izgra|en je od sun|eraste supstance. Snaàn pritisak vode koji

deluje na koù delfina prilikom brzog plivanja ublaàva se prilikom prenosa do

unutra{njeg sloja. Nakon ~etvorogodi{njeg istraìvanja, inènjeri su uspeli da naprave

ve{ta~ku oblogu sli~nih osobina. Ova obloga napravljena je od dva gumena sloja izme|u

kojih su postavljeni mehurovi sli~ni }elijama koè delfina. Pove}anje brzine kod

podmornica od 250% postignuto je kori{}enjem ovih obloga.

(179-5) IZOLACIJA DIMNJAKA I KOPRIVA

Unutra{njost koprive prekrivena je ~vrstim slojem izgra|enim od kre~njaka i

silicijuma. Ovaj specijalni sloj {titi biljku od nagrizaju}e te~nosti koju proizvodi ova

biljka. Jedna kompanija je po~ela da primenjuje ovo za{titno svojstvo koprive u

konstrukciji fabri~kih dimnjaka.

(179-4) SKELET SUN\ERA

Skelet sun|era poseduje isprepletanu strukturu izgra|enu od staklastih vlakana i

igli~astih struktura. Ovaj skelet {titi sun|er od svih vrsta promena uslova ìvota u vodi.

Mnoge dana{nje zgrade, koje su izgra|ene kori{}enjem sli~nih tehni~kih re{enja,

veoma su slaba{ne u pore|enju sa strukturom skeleta sun|era koji ìvi u vodi.

(180-1) HELIKOPTER I VILIN KONJIC

Kompanija MBB koja proizvodi oru`je i rakete, primenila je aerodinami~nu strukturu i

stil leta vilinog konjica kao model u izgradnji helikoptera tipa BO-105. Kompanija

“Sikorsky Helicopter” razvila je novi dizajn direktno primenjuju}i metode, koje vilin konjic

71

koristi prilikom leta, na helikoptere. Taj proces je prikazan na gornjoj slici sa svojim

prelaznim stadijumima prilikom dizajna helikoptera.

(180-2, 180-2) KRILA AVIONA I VILIN KONJIC

Godine 1930., inènjeri su po~eli da modifikuju rubove krila aviona da bi eliminisali

vibracije uzrokovane vazdu{nim tokovima koji bi mogle da izazvovu o{te}enje letelice.

Dvadeset godina kasnije, nau~nici su otkrili da je taj sistem ve} prisutan kod krila

vilinog konjica. Male crne }elije na vrhovima krila vilinog konjica imaju istu funkciju kao i

teg na vrhovima krila aviona.

(180-4, 180-5) PTICA GRABLJIVICA I AVION

Ptica grabljivica otvara perje na vrhovima svojih krila, kao prste na ruci, i tako

smanjuje vazdu{ne vrtloge koje formiraju njena krila (slika levo). Donja slika prikazuje

model koji primenjuje istu aerodinami~ku strukturu kao {to je ona kod aviona.

(181-5, 181-5) RADAR I SLEPI MI[

Po{to ima tako slab vid da se moè nazvati “slepim”, slepi mi{evi emituju zvu~ne

talase veoma visoke frekvencije zvane ultrazvuk. Ti zvuci, koji imaju frekvenciju preko

20.000 herca (oscilacija u sekundi), ne~ujni su za ljude. Zvu~ni talasi koje emituju slepi

mi{evi odbijaju se od ptica u vazduhu, ìvotinja na zemlji i drugih objekata koji se nalaze

na putu slepim mi{evima. Slepi mi{ odre|uje pravac svog kretanja i orijenatciju u skladu

sa tim odbijaju}im vibracijama. Radari rade po istom principu.

(181-1-3) AVION I RIBA RA@A

Pljosnat oblik ribe raè, koji je hidrodinami~ki veoma ekikasan, uzet je kao model za

dizajn aviona. Danas se pljosnati modeli ~esto koriste i u vojnoj industriji i u civilnoj

avijaciji. Na primer, model aviona “Orijent Ekspres” izgleda kao riba raà. Pljosnat oblik

ovog novog modela omogu}ava brzinu koja je dva puta ve}a od brzine zvuka, a

otpornost vazduha tokom leta svodi na minimum.

(181-9) SEME BILJKE VODOPIJE I PADOBRAN

72

Semena biljke vodopije imaju dug put lebdenja u vazduhu zahvaljuju}i svojim krilima.

Princip rada padobrana je isti kao i kod ove biljke.

(181-7, 181-8) SEME JAVORA I PROPELER

Oblik semena javora omogu}ava mu da rotira oko sebe veoma brzo kada pada na

zemlju. Ovaj oblik inspirisao je Dòrdà Kejlija (Georges Cayley), jednog od prvih

eksperata u avijaciji.

(181-4) PODMORNICA I NAUTILUS

Kada èli da roni, nautilus ispunjava sa vodom male komore u svom telu. Kada èli da

iza|e na povr{inu, on pumpa specijalan gas koji proizvodi u tim malim }elijama i tako

izbacuje vodu. Isti tip komora, kao {to je ovaj kod nautilusa, koristi se kod podmornica,

gde se voda izbacuje uz pomo} motora.

(182-1-2) USTA MUVE I ZIBZAR

Pre oko sto godina otkriven je zibzar. Ipak, muve koriste sistem zibzara tokom

nekoliko hiljada godina, od kako su stvorene, za zatvaranje svojih donjih usta. Surla

muve je pro{irena na svom vrhu i tako nam pomaè da uo~imo njen prirodni zibzar.

(182-7) TELESKOP, PÊLA I SA]E

Sa}e p~ela sluè kao model za okvire teleskopa. So~iva teleskopa, koja su dizajnirana

da prikupljaju X-zrake koje emituju nebeska tela, napravljena su od {estostranih

ogledala, imitiraju}i tako ko{nice. Razlog zbog kojeg su uzeta {estostrana ogledala jeste

{to sa tim oblikom nijedno podru~je nije izgubljeno, a kombinacijom {estostranih

ogledala poja~ava se uvid u generalnu strukturu objekta. Pored toga, sekvence izgra|

ene od {estostranih ogledala omogu}avaju {iroko polje posmatranja i dobijanje

teleskopa visokog kvaliteta. Tako|e je interesantno da su o~i p~ela izgra|ene od

{estostranih deli}a, pre nekoliko hiljada godina kada su stvorene, ba{ kao i teleskop.

(182-3-4) LEPTIR I SLAMKA ZA SOK

Surla leptira predstavlja napredno sredstvo opremljeno mno{tvom tehni~kih detalja.

U trenutku odmora, surla se uvija kao opruga u satu. Kada leptir èli da jede, jedan

73

specijalni mi{i} u surli po~inje da dejstvuje. Kada se surla odmota i dobije oblik cev~ice,

leptir moè da sisa nektar i iz najdubljih latica. Slam~ica koju mi koristima da bi pili sok

funkcioni{e po istom principu.

(182-5, 182-6) ARHITEKTURA I PAUÎNA

^vrsta struktura pau~ine napravljena od strane pauka ne dopu{ta da do|e do pucanja

mreè. Danas je ova osobina mreè otkrivena od strane inènjera koji koriste isti sistem

uz pomo} bodljikave ìce. Terminal na aerodromu u Dèdi i zoolo{ki vrt u Minhenu

predstavljaju samo dve gra|evine od mnogih koje su konstruisane kori{}enjem ovog

principa.

(183-1-2) FLUIDONOST I PLAVA PASTRMKA

Jedan vatrogasac dodao je supstancu zvanu “Jolioks”, koja je sli~na viskoznoj

èlatinosnoj supstanci koju proizvodi plava pastrmka, u rezervoar za vodu svog

automobila. Ova supstanca je pove}ala brzinu vodenog toka u crevu za prskanje. Ovaj

sistem pove}ava zapreminu vode koja se prska za 50%. Sluzava te~nost koja prekriva

koù plavih pastrmki smanjuje trenje na isti na~in i pomaè ovoj ribi da lako prolazi kroz

vodu uprkos velikoj otpornosti vode.

(183-3-4) AJFELOV TORANJ I LJUDSKA KOST

Dok je dizajnirao ovaj poznati toranj, arhitekta tornja bio je inspirisan butnom kosti,

najlak{om i najja~om kosti u ljudskom telu. Rezultat je bio sna`na struktura sa

samoventilacijom. Butna kost, koja je bila izvor inspiracije za ovaj toranj, ima oblik cevi,

tako da je ona najuà u sredini, a na svojim krajevima se pro{iruje. Ovakva struktura

obezbe|uje fleksibilnost i lako}u kostima, a da ipak ne dolazi do gubitka njihove ja~ine.

Prilikom gra|enja na ovakav na~in dolazi do u{tede materijala, a cela konstrukcija dobija

na ~vrstini i fleksibilnosti.

(16-3) APARAT ZA DISANJE I LARVA KOMARCA

74

Larva komarca koja se razvija u vodi zadovoljava svoju potrebu za kiseonikom pomo}u

vazdu{ne cevi koja dostiè do povr{ine vode. Dla~ice oko ove cevi spre~avaju ulazak

vode u cev, ba{ kao {to to ~ini i zapu{a~ na vrhu podvodnog aparata za disanje.

(183-5-6) ROBOT I CRV

Istraìva~i su koristili gra|u crva kao model i napravili robot nalik crvu koji se sastoji

od nezavisnih komponenti. Ovaj robot moè ulaziti u kanale u koje ~ovek ne moè

ulaziti, utvr|ivati isticanje vode ili vr{iti merenja.

(184-1) CVET I TERMOMETAR

Cvet pod imenom {afran poseduje bio-termometar. Ova biljka se otvara kada

temperatura dostigne povoljan nivo i po~inje da se zatvara kada ona padne ispod te

vrednosti. Jedna kompanija, koja je imitirala osetljivost ovog cveta na temperaturu,

proizvela je termometar koji moè meriti promene temperature od ~ak 0,001oC.

(184-3) KOREN KUKURUZA I OPTI^KI KABLOVI ZA PRENOS SVETLA

Ekvivalent opti~kim kablovima za prenos svetla postoji ve} nekoliko hiljada godina.

Istraìva~i su tek nedavno otkrili da kablovi mogu prenositi svetlost. Mlada biljka koja se

formira od semena kukuruza moè preneti dnevnu svetlost do najdubljih delova korena i

na taj na~in pomo}i u razvoju semena kukuruza. Opti~ka vlakna, koja poseduju ovu

osobinu preno{enja svetlosti, na{iroko se koriste u mnogim podru~jima, od

saobra}ajnih znakova do prenosa podataka kod kompjutra.

(184-2, 184-4) OLIMPIJSKI STADION U MINHENU I PAUKOVA MRE@A

U konstrukciji krova olimpijskog stadiona u Minhenu kori{}ena je struktura

ku}e }ubastog pauka koji je pravi tako {to razastire mreù preko trave i `bunja.

(185-1) OLIMPIJSKI STADION U MINHENU I KRILA VILINOG KONJICA

Uprkos tome {to je tanko, krilo vilinog konjica je veoma jako jer je sa~injeno od

otprilike 1.000 delova. Zahvaljuju}i ovoj izdeljenoj strukturi, krila ove ìvotinje se ne

kidaju i otporna su na vazdu{ni pritisak. Krov minhenskog olimpijskog stadiona

napravljen je u skladu sa istim principom (videti malu fotografiju).

75

(185-2) PAUK I INDUSTRIJA KONCA

Nau~nici jo{ uvek rade na imitiranju konca pauka, koji je tanak, ali ipak ja~i od

~eli~ne niti iste debljine.

(185-3, 185-4) SLAMA I STRUKTURA ZGRADA

Unutra{nja mreàsta struktura slame ~ini je fleksibilnom i jakom. Ista tehnika

konstrukcije koristi se i pri savremenoj konstrukciji zgrada.

Drugi deo: ÔVEK

(sve 52-61) STVARANJE U MATERICI

Ako ~ovek ne koristi zdrav razum, a postavi sebi pitanje: "Kako sam ja nastao?"

mogao bi na njega nelogi~no da odgovori: "Nastao sam nekako..." Sa takvim

razmi{ljanjem, on bi zapo~eo da vodi jedan ìvot u kojem ne bi imao vremena da

razmi{lja o takvim stvarima.

Me|utim, ~ovek koji koristi zdrav razum razmi{lja}e o tome kako je nastao i razume}e

zna~enje svog ìvota u skladu sa tim. Dok bude o tome razmi{ljao, on ne}e biti upla{en,

kao {to je to slu~aj sa nekim ljudima, kada do|e do zaklju~ka: "Ja sam stvoren." Ljudi

koje smo gore spomenuli ne èle da imaju nikakvu odgovornost prema Tvorcu. Oni se

boje menjanja svog na~ina ìvota, pona{anja i ideologije koju su prihvatili, u slu~aju da

priznaju da su stvoreni. Dakle, oni beè od poslu{nosti svome Tvorcu.

Sa druge strane, osoba koja procenjuje svoje postojanje sa mudro{}u i zdravim

razumom, vide}e u sebi znake Bo`jeg stvaranja. On }e priznati da njegovo postojanje

zavisi od zajedni~kog delovanja hiljada sloènih sistema, koje on nije stvorio i ne

kontroli{e. On }e shvatiti da je "stvoren" i uz pomo} svog Tvorca poku{a}e da razume

sa kojom svrhom ga je On "stvorio".

Naredne stranice uklju~uju razli~ite informacije, za one koji su mudri i koriste zdrav

razum, koje pokazuju kako je "sve to bilo stvoreno" i ~udo njihovog stvaranja.

76

Pri~a o nastanku ~oveka po~inje na dva razli~ita mesta koja su veoma udaljena

jedno od drugog. Ljudsko bi}e zapo~inje svoj ìvot spajanjem dve odvojene tvari koje se

nalaze kod mu{karca i ène, koje su stvorene potpuno nezavisno jedna od druge, pa

ipak u savrenoj harmoniji. Sigurno je da sperma u telu mu{karca nije proizvedena voljom

i kontrolom mu{karca, na isti na~in kao {to jajna }elija u telu ène nije formirana voljom

i kontrolom ène. Zaista, oni nisu ~ak ni svesni onoga {to se de{ava.

O~igledno je da obe ove tvari, koje dolaze od mu{karca i ène, jesu stvorene da

odgovaraju jedno drugom. Stvaranje ovih dveju tvari, njihovo sjedinjenje i transformacija

u ljudsko bi}e, jesu zaista velika ~uda.

TESTISI I SPERMATOZOIDI

Spermatozoid, koji predstavlja prvi korak u stvaranju novog ljudskog bi}a, stvara se

"izvan" tela mu{karca. Razlog za to jeste {to je proizvodnja spermatozoida jedino

mogu}a u sredini koja je dva stepena hladnija od normalne ~ovekove telesne

temperature. Da bi se temperatura stabilisala na tom nivou postoji specijalna koà na

testisima. Ona se skuplja kada je hladno i {iri kada je toplo, odràvaju}i temperaturu

kontantnom. Da li mu{karac sam "reguli{e" i ure|uje ovaj osetljivi sistem? Sigurno ne.

Mu{karac nije ~ak ni svestan toga. Oni koji odbacuju ovu ~injenicu stvaranja mogu

jedino re}i da je to "neotkrivena funkcija ljudskog tela". Termin "neotkrivena funkcija"

nije ni{ta drugo nego samo izgovor.

Spermatozoidi se proizvode stopom od 1.000 u minuti i imaju specijalan dizajn

napravljen za njihovo putovanje do jajnika ène, putovanje koje napreduje kao da

spermatozoidi "znaju" za to mesto. Spermatozoid je sastavljen od glave, vrata i repa.

Njegov rep mu pomaè da se kre}e u materici kao riba.

Njegov glaveni deo, koji sadrì jedan deo bebinog genetskog koda, prekriven je

specijalnim za{titinim oklopom. Funkcija ovog oklopa se otkriva na ulazu u matericu:

ovde, sredina je veoma kisela. Jasno je da su spermatozoidi prekriveni za{titinim

77

oklopom od strane "Nekoga" ko je svestan ove kiselosti. (Svrha ove kiselosti sredine

jeste za{tita majke od mikroba.)

U matericu dolazi vi{e miliona spermatozoida, ali ne sami. Oni dolaze zajedno sa

me{avinom razli~itih vrsta fluida. Ovi fluidi sadrè {e}er koji obezbe|uje energiju

potrebnu spermatozoidima. Pored toga, njeni sastavni elementi imaju razli~ite zadatke,

kao {to je neutralisanje kiselosti na ulazu u matericu i odràvanje sredine klizavom za

kretanje spermatozoida. (Ovde ponovo vidimo da su dve razli~ite i nezavisne tvari

stvorene u skladu jedna sa drugom.) Spermatozoid prevaljuje teàk put unutar tela

majke dok ne do|e do jajne }elije. Bez obzira na to kako spermatozoidi {tite sebe,

otprilike samo hiljadu od 200-300 miliona spermatozoida, stiè do jajne }elije.

JAJNA ]ELIJA

I dok je spermatozoid dizajniran u skladu sa jajnom }elijom, jajna }elija je, sa druge

strane, pripremljena da bude seme ìvota u potpuno druga~ijoj sredini. I dok èna nije ni

svesna, jedna jajna }elija, koja je sazrela u jajniku, odlazi u trbu{nu {upljinu i onda se

zaka~inje za dr{ke sme{tene na kraju nastavaka zvanih jajovodi, u materici. Nakon

toga, jajna }elija po~inje da se kre}e uz pomo} pokreta treplji, unutar jajovoda. Ova

jajna }elija ima veli~inu kao polovina jednog zrnca soli.

Mesto gde se jajna }elija i spermatozoidi susre}u jeste jajovod. Ovde, jajna }elija

po~inje da lu~i specijalan fluid. Uz pomo} ovog izlu~enja, spermatozoidi pronalaze

mesto gde se nalazi jajna }elija. Ovde je potrebno da budemo svesni jedne stvari: kada

kaèmo da jajna }elija "po~inje da lu~i", mi ne govorimo o ~oveku ili nekom svesnom

bi}u. To se ne moè objasniti slu~ajno{}u - da se mikroskopska proteinska masa

"odlu~uje" na takav potez "sama od sebe" i onda "priprema" i islu~uje jedan hemijski

sastojak da bi privukao sebi spermatozoide. To je o~igledno ve} dizajnirano da

funkcioni{e.

Ukratko, sistem za razmnoàvanje u telu dizajniran je da spoji jajnu }eliju i

spermatozoid. To zna~i da je sistem za razmnoàvanje kod ène stvoren u skladu sa

78

potrebama spermatozoida, a da su spermatozoidi stvoreni u skladu sa zahtevima

sredine unutar maj~inog tela.

SPAJANJE SPERMATOZOIDA I JAJNE ]ELIJE

Kada se spermatozoidi, koji nameravaju da izvr{e oplodnju, pribliè jajnoj }eliji,

jajna }elija ponovo "odlu~uje" da izlu~i specijalan fluid, pripremljen specijalno za

spermatozoide, koji rastvara za{titni oklop spermatozoida. Zatim, kesice enzima

rastvara~a, koje se nalaze na krajevima spermatozoida i koje su specijalno napravljene

za jajnu }eliju, bivaju otvorene. Kada spermatozoidi do|u do jajne }elije, ovi enzimi

probijaju njenu membranu omogu}avaju}i spermatozoidu da u|e. Iako se oko jajne }elije

nalazi mno{tvo spermatozoida, uglavnom samo jedan od njih oplo|uje jajnu }eliju.

Interesantno je zapaziti da nije sam fluid, koji sadrì spermatozoide, taj koji vr{i

oplodnju jajne }elije, ve} samo jedan njegov deo. Jedan spermatozoid jeste agens

oplodnje, odnosno hromozomi u spermatozoidu koji predstavljaju jedan njegov deo.

Kada jajna }elija prihvati jednog spermatozoida, drugim spermatozoidima vi{e nije

mogu}e da u|u. Razlog tome je elektri~no polje koje se stvara oko jajne }elije. Podru~je

oko jajne }elije je negativno naelektrisano, a ubrzo nakon {to spermatozoid u|e u

jajnu }eliju ovo naelektrisanje se menja u pozitivno. Dakle, jajna }elija, koja ima isto

naelektrisanje kao i sperematozoidi izvan nje, po~inje da ih odbija.

To zna~i da elektri~no naelektrisanje ove dve supstance, koje su nastale nezavisno i

odvojeno jedna od druge, tako|e je u skladu jedno sa drugim.

Kona~no, DNK mu{karca u spermatozoidu i DNK ène u jajnoj }eliji se kombinuju.

Sada, to je prvo seme, prva }elija novog ljudskog bi}a u utrobi majke - zigot.

GRUDVICA SE DR@I ZA MATERICU

Kada se spermatozoid mu{karca sjedini sa jajnom }elijom ène, kao {to je gore

opisano, formira se su{tina bebe koja }e biti ro|ena. Ova jedna }elija, poznata u biologiji

kao "zigot", odmah }e po~eti da raste i uskoro }e postati "malo telo".

79

Zigot ne provodi svoje vreme razvoja uzalud. On se pridràva za matericu ba{ kao {to

su korenovi biljaka sna`no pri~vr{}eni za zemlju. Preko te veze, zigot moè dobiti od

tela majke supstance neophodne za svoj razvoj.

I kada se tako savr{eno pri~vrsti za matericu, zigot po~inje da se razvija. Materica se

u me|uvremenu ispunjava te~no{}u zvanom "amnioti~ki fluid" koja okruùje zigot.

Najva`nija funkcija amnioti~kog fluida u kojem se beba razvija jeste za{tita bebe od

spoljnih uticaja.

U me|uvremenu, embrion koji je prethodno izgledao kao ìtka masa, tokom vremena

se transformi{e. U po~etnoj mekoj strukturi po~inju da se formiraju ~vrste kosti koje

omogu}avaju telu da stoji uspravno. ]elije, koje su u po~etku bile iste, po~inju da se

razdvajaju: neke formiraju }elije oka koje su osetljive na svetlost, neke formiraju

nervne }elije osetljive na hladno}u, toplotu i bol, a neke bivaju osetljive na zvu~ne

vibrazije. Da li }elije same odlu~uju da se razdvajaju na ovakav na~in? Da li one same

odlu~uju da najpre formiraju srce ili oko, a onda krenu da izvr{e taj teàk zadatak? Sa

druge strane, da li su one stvorene adekvatno za takvu svrhu? Mudrost, intelekt i duh

predstavljaju drugu alternativu.

Na kraju tih procesa, kada beba kompletira svoj razvoj u maj~inoj utrobi, ona se ra|a i

dolazi na ovaj svet. Sada je ona 100 miliona puta ve}a i 6 milijardi puta teà nago {to je

bila u po~etku.

Ovo je pri~a o na{em prvom koraku u ìvotu, kakvog nema nijedan drugi organizam.

[ta moè biti va`nije za ~oveka nego otkrivanje svrhe takvog neverovatnog stvaranja?

Nelogi~no je tvrditi da se sve ove sloène funkcije odvijaju na osnovu "njihove

sopstvene volje". Na{e telo, koje po~inje od "kapljice spermatozoida" koja se transfori{e

u ~oveka, poseduje milione osetljivih sistema. Iako mi nismo svesni njihovog postojanja,

njihova izuzetna sloènost i osetljivost omogu}ava na{em telu da preìvi. Svi ti sistemi

su dizajnirani i funkcioni{u zahvaljuju}i ~ovekovom Tvorcu, po ~ijem je obli~ju ~ovek i

80

stvoren. Nakon {to ga je stvorio, Tvorac nije ostavio ~oveka da nekontrolisano

funkcioni{e bez ikakve svrhe.

MAJÎNO MLEKO

Ishrana novog ljudskog bi}a, koje je izraslo transformisanjem jednog spermatozoida u

bebu, jeste ~udo svoje vrste. Maj~ino mleko jeste najbolji mogu}i oblik hrane i ono se

proizvodi bez ikakvog posebnog maj~inog uticaja.

Zahvaljuju}i supstancama koje je sa~injavaju, maj~ino mleko je i izuzetan izvor hrane

za novoro|en~e i supstanca koja pove}ava otpornost na bolesti kako majke, tako i bebe.

Lekari se slaù da se ve{ta~ka hrana za bebu moè preporu~iti jedino ako maj~ino

mleko nije adekvatno, i da se beba treba hraniti maj~inim mlekom, naro~ito tokom

prvih meseci. Analizirajmo sada osobine ovog mleka:

- Najinteresantniji aspekt maj~inog mleka jeste da se njegova koncentracija menja u

skladu sa razvojnim fazama bebe. Koli~ina kalorija i sadràj hranljivih sastojaka menja

se u skladu sa tim da li je ro|enje bebe bilo prevremeno ili na vreme. Ako je beba ro|ena

pre vremena, koncentracija masno}a i proteina u maj~inom mleku ve}a je od one koju

beba normalno zahteva, zato {to prevremeno ro|ena beba zahteva vi{e kalorija.

- Elementi imunolo{kog sistema koji su potrebni bebi, daju se bebi kao ve}

pripremljeni u maj~inom mleku. Ba{ kao profesionalni vojnici, oni brane telo od onoga

{to mu ne pripada i {tite bebu od bolesti.

- Ono deluje protiv bakterija. Iako se bakterije proizvode u normalnom mleku za {est

sati, ako se maj~ino mleko ostavi na sobnoj temperaturi da stoji tokom istog

vremenskog perioda nijedna bakterija ne}e biti proizvedena u njemu.

- Ono {titi bebu od arteroskleroze.

- Beba ga brzo vari.

Danas se zna da nijedan od ve{ta~kih oblika hrane, proizveden u laboratorijama od

strane stru~njaka za hranu, nije tako koristan kao prirodno maj~ino mleko. Postavlja se

pitanje: "Ko je proizveo ovo mleko za bebe u maj~inom telu dok majka nije bila ~ak ni

81

svesna njene proizvodnje, i koje je mnogo bolje od onog stvorenog u laboratorijskim

uslovima?" Sasvim je jasno da je maj~ino mleko stvorio sam Tvorac koji je pripremio

bebi ono {to joj je potrebno.

SLIKE

(sve 54) Sperma i unutra{njost testisa

(56-1) Spermatozoidi oko jajne }elije

(56-2) Trenutak spajanja

Jedan od spermatozoida ulazi u jajnu }eliju da je oplodi, nakon dugog i te{kog

putovanja.

(56-3, 56-4, 56-5) Kada se spermatozoid koji }e oploditi jajnu }eliju pribli`ni

jajnoj }eliji, ona iznenada izlu~uje specijalnu te~nost koja rastvara za{titini omota~

spermatozoida. Zbog toga se otvaraju kesice enzima rastvara~a. Uskoro nakon {to

spermatozoid do|e do jajne }elije, ovi enzimi probijaju membranu jajne }elije,

omogu}avaju}i tako spermatozoidu da u|e.

(57-1, 57-2) Rast oplo|ene jajne }elije koji po~inje sa jednom }elijom i nastavlja se

stalnim umno`avanjem }elija.

(57-3) Zigot (oplo|ena jajna }elija) posmatran kako je pri~vr{}en u materici majke.

(58-1, 58-2) TRI TAMNA REGIONA

Nakon oplodnje, razvoj deteta odvija se u tri razli~ita regiona. Ti regioni su:

1. Jajovod: ovo je region gde se spajaju jajna }elija i spermatozoid, i gde se jajnik spaja

sa matericom.

2. Unutra{njost zida materice za koji se zigot pri~vr{}uje da bi se razvio.

3. Region gde embrion po~inje rast - u kesici punoj specijalnog fluida.

(58-3-5) PERIOD FORMIRANJA O^IJU

U po~etnom stadijumu oko bebe izgleda kao tamna mrlja, a svoj kona~ni oblik dobija

za nekoliko meseci.

82

(60-3, 60-4) Lice ~oveka tokom njegovih prvih dana u maj~inoj utrobi i njegov

kona~ni oblik.

(61-1) REFLEKS SISANJA

Dete izlazi iz maj~ine utrobe sa refleksom za sisanje. Njegovo ve`banje sisanja, koje

po~inje sa sisanjem palca u maj~inoj utrobi, ima ìvotni zna~aj za hranjenje bebe nakon

ro|enja, po{to ne postoji drugi na~in da beba uzima mleko koje predstavlja njen jedini

izvor hrane.

(sve 62-87) MEHANIZMI U NA[EM TELU

ôvek predstavlja jedno od ìvih bi}a u prirodi sa najsavr{enijim, najsloènijim i

najneverovatnijim sistemima, stvorenih u pravilnom odnosu od strane samog Tvorca.

Ljudsko telo je sastavljeno od mekog tkiva i kostiju, koje otprilike teì 60-70 kilograma.

Kao {to je dobro poznato, meso je jedno od najkrhkijih materijala u prirodi. Kada se

ostavi na otvorenom, ono se raspada za nekoliko sati, postaje prepuno larvi za nekoliko

dana i po~inje nepodno{ljivo da zaudara. Ova nejaka supstanca sa~injava veliki deo

~ovekovog tela. Me|utim, ona se odràva bez kvarenja i bez raspadanja, tokom otprilike

70-80 godina, zahvaljuju}i cirkulaciji krvi koja je hrani, i koì koja je spolja {titi od

bakterija.

Sa druge strane, mogu}nosti ~ovekovog tela su zaista impresivne. Svako od pet ~ula

predstavlja ~udo. ôvek se upoznaje sa spoljnim svetom kroz ta ~ula i vodi svoj ìvot u

miru zahvaljuju}i sveobuhvatnosti tih ~ula. Detalji sa kojima se susre}emo kada

istraùjemo ~ula vida, mirisa, dodira, sluha i ukusa, i njihov savr{eni dizajn,

predstavljaju dokaze koji potvr|uju postojanje Tvorca.

ûdesne strukture ljudskog tela nisu ograni~ene samo na ovih pet ~ula. Svaki od

organa koji nam omogu}ava i olak{ava ìvot predstavlja odvojeno ~udo. Svi oni

funkcioni{u samo da bi zadovoljili na{e potrebe. Poku{ajmo da zamislimo kako bi nam

teàk ìvot bio da smo bili stvoreni bez ruku. [ta bi se desilo kada ne bismo imali noge, ili

83

kada bi na{a tela bila prekrivena bodljama, krlju{tima ili ~vrstim spoljnim slojem umesto

koè?

[tavi{e, postojanje sloènih sistema u ljudskom telu, kao {to su disanje, hranjenje,

mehanizmi za razmnoàvanje i za{titu, kao i lepota ljudskog tela, predstavljaju ~uda

svako za sebe.

Kao {to moèmo videti, postoji mno{tvo osetljivih ravnoteà u ljudskom telu. Savr{en

odnos svakog od ovih nezavisnih sistema sa drugim sistemima u telu omogu}avaju

~oveku da izvr{ava svoje ìvotne funkcije bez problema.

[tavi{e, on sve to ~ini bez ulaganja bilo kakvih dodatnih napora ili suo~avanja sa bilo

kakvim te{ko}ama. Tokom ve}eg dela vremena, ~ovek nije ~ak ni svestan da se sve

doga|a. ôvek nije svestan mnogih stvari: trenutka kada po~inje i kada se zavr{ava

varenje u njegovom stomaku, otkucaji njegovog srca, preno{enje potpuno adekvatnih

sastojaka na prava mesta od strane krvi, kao i njegovo posmatranje i slu{anje.

U ~ovekovom telu je uspostavljen besprekoran sistem tako da telo funkcioni{e

besprekorno. Ono je delo Tvorca, Koji reguli{e sve {to postoji na nebu i na zemlji. Tvorac

je stvorio sve {to postoji, svaki detalj i svako ìvo bi}e u univerzumu. Dizajn sa kojim se

suo~avamo kada detaljnije istraùjemo ljudsko telo predstavlja dokaz jedinstvenog i

besprekornog dela Bo`jeg stvaranja.

Neki od miliona fino pode{enih ravnote`nih sistema jesu:

Pet ~ula koja su uspostavljena i koja su u potpunosti u skladu sa ~ovekovim

potrebama. Na primer, uho moè osetiti samo one zvu~ne vibracije koje se nalaze

unutar odre|enih granica. Na prvi pogled, mo} slu{anja u okviru {irokog opsega moè

izgledati veoma korisna, pa ipak su ove ~ulne granice - zvane "zvu~ni prag" - regulisane

sa odre|enom svrhom. Kada bismo imali previ{e osetljivo ~ulo sluha, svakog momenta

slu{ali bismo buku, po~ev od otkucaja na{ega srca do {u{kanja mikroskopskih buba na

podu. U tom slu~aju, ìvot bi nam bio veoma iritiraju}.

84

Ista "poreme}ena ravnoteà" desila bi se i po pitanju ~ula dodira. Nervi osetljivi na

dodir, koje se nalaze ispod ljudske koè, napravljeni su tako da budu osetljivi na najbolji

mogu}i na~in i rasprostranjeni su po celom telu. Nervi su vi{e zgusnuti uglavnom na

prstima, usnama i seksualnim organima. Tako na primer, "manje va`ni" regioni na{eg

tela, kao {to su le|a, imaju manje nerava. To ~oveku daje velike mogu}nosti. Zamislimo

kada bi slu~aj bio suprotan: da na{i prsti budu manje osetljivi, a da je ve}ina nerava

grupisana na le|ima. Bez sumnje, to bi bilo veoma iritiraju}e, jer tada ne bismo bili u

stanju da efikasno koristimo na{e prste, a na na{im le|ima bismo ose}ali i najmanje

promene - na primer, nabore na na{oj ko{ulji.

Razvoj organa jeste jedan primer te "precizne ravnoteè". Na primer, razmislimo o

kosi i trepavicama. Mada oboje u principu predstavljaju "dlake", one ne rastu jednako

tokom istog perioda. Zamislimo da trepavice rastu brè od na{e kose. One bi nam

smetale da gledamo i ulazile bi u na{e o~i, o{te}uju}i tako jedan od najvitalnijih organa.

Trepavice imaju odre|enu duìnu koja ostaje konstantna. Ali u slu~aju nezgode, kao {to

je paljenje ili neki drugi nesre}ni slu~aj, one brzo izrastu i dostignu svoju "idealnu"

duìnu, i ponovo stanu sa rastom.

âk je i oblik trepavica veoma vaàn. Po{to su malo savijene na gore, one ne remete

vid i daju oku lep izgled. Kada trepavice rastu, one su prekrivene neobi~nim uljnim

izlu~enjem od strane posebnih `lezda sme{tenih na rubu o~nih kapaka. To je razlog

za{to na{e trepavice nisu neravne i imaju pravilan oblik, nalik tankoj ~etkici. Sli~na

takva "savr{ena pode{avanja" postoje u svakoj ta~ki na{ega tela.

Proces stvaranja je naro~ito uo~ljiv kod novoro|enih beba, kao i kod dece u

pubertetu. Na primer, kosti lobanje novoro|ene bebe su meke i mogu se, do odre|ene

mere, kretati jedna preko druge. Ova fleksibilnost omogu}ava da beba iza|e iz maj~ine

utrobe bez ikakvih povreda. Ako bi kosti njene lobanje bile nesavitljive, one bi pukle

prilikom ra|anja i izazvale ozbiljna o{te}enja u mozgu bebe.

85

Sa istom besprekorno{}u, svi ostali organi ljudskog tela razvijaju se u harmoniji jedni

sa drugim tokom procesa razvi}a. Na primer, tokom razvoja glave, lobanja koja

opkoljava mozak raste zajedno sa njim. Lobanja koja bi se razvijala malo sporije nego

mozak izazvala bi njegovo stiskanje i uzrokovala smrt za kratko vreme.

Sli~ne pojave ravnoteè uo~ljive su i kod drugih organa, kao {to su srce, plu}a i

grudni ko{, oko i o~na duplja.

Iz tog razloga, korisno je prou~iti neverovatne strukture na{eg tela da bi jo{ bolje

upoznali umetnost i silu stvaranja. Svaki deo na{eg tela, kao i strukture koje su mnogo

savr{enije nego najnaprednija fabrika koja je opremljena sa najnovijom tehnologijom,

ukazuje na besprekorno stvaranje od strane Tvorca i potvr|uje Njegov suverenitet nad

na{im celim telom.

Ako samo na kratko analiziramo sisteme i organe u ljudskom telu, odmah }emo se

susresti sa dokazima besprekornog i uravnoteènog stvaranja.

VARENJE

Pljuva~ka koja po~inje da se lu~i na po~etku procesa varenja, vlaì hranu tako da se

ona moè lako `vakati od strane zuba i kretati sa lako}om na dole niz jednjak. Pljuva~ka

tako|e predstavlja specijalnu supstancu za pretvaranje skroba u {e}er, zahvaljuju}i

svojim hemijskim osobinama. Zamislite samo {ta bi se desilo kada se pljuva~ka ne bi

lu~ila u ustima. Mi ne bismo bili u stanju da bilo {ta progutamo, pa ~ak ni da govorimo

zbog na{ih suvih usta. Ne bismo mogli da jedemo ni{ta tvrdo, ve} bismo jeli samo ono

{to je te~no ili ne{to nalik tome.

Tako|e postoji izuzetna ravnoteà u èluda~nom sistemu. U èludcu, hrana se vari

pomo}u hlorovodoni~ne kiseline kiseline koja se tu lu~i. Ova kiselina je tako jaka da bi

mogla da razloì zidove èludca kada hrana u|e u njega. Ipak, stvoren je jedan rastvor za

~oveka: supstanca zvana sluz, koja se lu~i tokom varenja, oblaè zidove èludca

obezbe|uju}i izvanrednu za{titu protiv razlagaju}eg efekta ove kiseline. Na taj na~in,

èludac je za{ti}en da ne bi uni{tio sam sebe. Samo jedna gre{ka u sastavu sluzi mogla

86

bi uni{titi njegovu za{titnu funkciju. O~igledno je da postoji savr{en sklad izme|u

kiseline koja se koristi za varenje i sluzi koja se izlu~uje za za{titu èludca od nje.

Kada je èludac prazan, ovo izlu~enje koje razgra|uje proteine ne proizvodi se u

stomaku. U stvari, ono postoji u formi bezopasne supstance bez ikakvih razgra|uju}ih

svojstava. Ubrzo nakon {to hrana bogata proteinima u|e u èludac, hlorovodoni~na

kiselina se lu~i u èludcu i razlaè ovu neutralnu supstancu u proteine. Tako, kada je

èludac prazan, ova kiselina ne o{te}uje èludac koji je tako|e sa~injen od proteina.

Va`no je zapaziti da teorija evolucije nikada ne moè objasniti postojanje tako

sloènog sistema, po{to ona zastupa ideju da su sve sloène strukture oko nas

postepeno evoluirale od primitivnih organizama, akumuliranjem malih strukturnih

pobolj{anja. Me|utim, o~igledno je da sistem u èludcu nije mogao evoluirati postepeno,

korak po korak. Odsustvo ~ak i jednog faktora zna~ilo bi kraj tog organizma.

Te~nost u èludcu ima sposobnost da razloì proteine nakon serije hemijskih reakcija.

Zamislimo jedan organizam u procesu evolucije, sa èludcom kod koga ovakva hemijska

transformacija nija mogu}a. Ako te~nost u èludcu jednog organizma nije stekla osobinu

razlaganja proteina, taj organizam ne bi bio u stanju da vari hranu i ubrzo bi uginuo sa

grudvom nesvarene hrane u sebi.

Posmatrajmo ovaj predmet iz druge ta~ke gledi{ta. ]elije èludca proizvode kiselinu. I

ove, i druge }eliju u bilo kom drugom delu na{eg tela (na primer, }elije oka) jesu }elije

bliznakinje koje su nastale deljenjem iste prvobitne }elije u utrobi majke. [tavi{e, obe

ove }elije imaju istu geneti~ku informaciju. To zna~i da baza podataka kod obeju

ovih }elija uklju~uje genetsku informaciju o proteinima koji su potrebni za oko i za

kiselinu koja se koristi u èludcu. Ipak, pot~injavaju}i se poretku koji dolazi iz

nepoznatog izvora, od vi{e miliona drugih delova informacija }elije oka upravo koriste

informacije koje pripadaju oku, a }elije èludca koriste informacije koje pripadaju

èludcu. [ta bi se desilo kada bi }elije oka, koje proizvode proteine neophodne oku (iz

razloga koji nama nije poznat), po~ele da proizvode kiselinu koja se koristi u èludcu - o

87

kojoj imaju potrebnu informaciju? Ako bi se desilo ne{to nalik tome, osoba bi se istopila i

svarila svoje vlastito oko.

A sada, nastavimo za istraìvanjem neverovatno ure|enih ravnote`nih sistema unutar

na{eg tela:

Ostatak procesa varenja tako|e je dobro isplaniran. Korisni deo hrane, koji }e biti

svaren, upija se od strane obloge tankog creva i raznosi preko krvi. Obloga tankog creva

prekrivena je bo~nim naborima koji izgledaju kao naborano platno. Na svakom naboru

nalaze se manji nabori zvani "vilusi". Ti nabori veoma pove}avaju povr{inu za upijanje

ovog creva. Na gornjoj povr{ini }elija iznad vilusa nalaze se mikroskopski produèci

zvani "mikrovilusi", Ovi produèci upijaju hranu i funkcioni{u kao pumpe. Unutra{nji deo

ovih pumpi povezan je sa krvnim sistemom preko prenosnog sistema koji je predstavljen

raznovrsnim prenosnim kanalima. To je na~in kako hrana koja se upije dospeva u sve

delove tela preko krvnog sistema. Svaki vilus ima pribli`no 3.000 mikrovilusa. Povr{ina

od 1 mm2 obloge tankog creva prekrivena je sa otprilike 200 miliona mikrovilusa. Na

povr{ini od 1 mm2 radi 200 miliona pumpi, bez kvarova ili umaranja, da bi se odrào

ljudski ìvot. Tako mnogo pumpi, koje bi u normalnim situacijama prekrivale veliko

podru~je, stisnuto je na veoma ograni~eni prostor. Ovaj sistem odràva na{e ìvote

obezbe|uju}i da na{e telo maksimalno iskoristi hranu koju u njega unosimo.

(66-1a) U sistemu za varenje, usta, pljuva~ka, èludac, pankreas, jetra i creva

funkcioni{u u harmoniji. Ako jedan ili vi{e tih uzajamno povezanih organa ne bi

funkcionisao kako treba, ceo sistem bi bio zaustavljen.

(67-1a) Pumpa sme{tena u tankom crevu upija potrebne materijale od svarene hrane.

Postoji 200 miliona takvih pumpi na jednom kvadratnom milimetru tankog crvea i svaka

od njih neprestano funkcioni{e i tako odràva na{ ìvot. Na slici se vide specijalni kanali

(krvne ìle, kapilari i limfni kanali) koji se nalaze u pumpama i preko kojih se upijaju

hranljivi sastojci.

88

DISANJE

Disanje je zasnovano na veoma osetljivim ravnote`nim sistemima. Hladan ili zaga|en

vazduh kojeg udi{emo moè negativno uticati na na{e zdravlje. Iz tog razloga, vazduh

se mora zagrejati i pre~istiti pre ulaska u plu}a. Na{ nos je stvoren adekvatno tom

zadatku. Dla~ice i nosna sluz na zidovima nozdrva pre~i{}avaju vazduh zadràvanjem

~estica pra{ine na sebi. U me|uvremenu, vazduh se zagreva dok prolazi kroz nozdrve.

Nosne kosti su specijalno gra|ene tako da vazduh koji se udi{e moè do}i do plu}a

jedino nakon prolaska vi{e puta kroz nosne kosti; na taj na~in on biva zagrevan. Ova

struktura nosnih kosti koja omogu}ava da vazduh vi{e puta pro|e kroz male kosti, mogla

je nastati jedino dizajnom. Ako bi ~ovek poku{ao da napravi ovako ne{to, usmeravanje

pokreta vazduha bilo bi mogu}e jedino na osnovu sloènih prora~una. înjenica je da

ova specijalna struktura postoji da bi zadovoljila potrebe jednog drugog sistema - naime,

sistema ~i{}enja i zagrevanja vazduha koji putuje do plu}a - predstavlja dokaz da su

oba ova sistema specijalno stvorena od strane istog Tvorca. Nakon svih ovih stadijuma,

vazduh dospeva u disajnu cev nakon {to biva navlaèn i pre~i{}en od pra{ine.

(68-1a) Svi sistemi u ljudskom telu (za varenje, krvni, disajni i sistem za izlu~ivanje)

rade zajedno i u me|usobnoj harmoniji. Na ovoj slici se moè videti njihova me|

upovezanost.

SKELET

Skelet je ineènjersko ~udo svoje vrste. On predstavlja strukturni sistem za podr{ku

telu. On {titi vitalne organe kao {to su mozak, srce i plu}a, i podràva unutra{nje

organe. On omogu}ava ljudskom telu velike mogu}nosti kretanja koje se ne mogu

posti}i nikakvim ve{ta~kim mehanizmima. Ko{tano tkivo nije sastavljeno od

neorganskog materijala, kao {to mnogi ljudi misle. Ko{tano tkivo je skladi{te minerala

jednog tela koje uklju~uje mnoge va`ne minerale kao {to su kalcijum i fosfati. U skladu

89

sa potrebama tela, ono ili skladi{ti te minerale ili ih dostavlja telu. Pored svega toga,

kosti tako|e proizvode crvena krvna zrnca (}elije).

Kao dodatak savr{enom funkcionisanju skeleta jeste da kosti koje ga sa~injavaju

tako|e imaju izuzetnu strukturu. Po{to imaju zadatak da nose i {tite telo, kosti su

stvorene sa mogu}nostima i potencijalom da obave ove funkcije. Mogu}i neèljeni uslovi

tako|e su uzete u obzir. Na primer, butna kost moè nositi teìnu od jedne tone kada se

nalazi u uspravnom poloàju. Iznena|uju}e je da prilikom svakog koraka kojeg napravimo

kosti nose teìnu koja je tri puta ve}a nego teìna na{eg tela. Kada atleti~ar ska~e sa

motkom i pada na zemlju, svaki kvadratni centimetar njegove karlice izloèn je pritisku

od 1.400 kilograma. [ta ~ini tu strukturu, koja je nastala deljenjem i umnoàvanjem

jedne prvobitne }elije, tako jakom? Odgovor na ovo pitanje nalazi su u adekvatnom

stvaranju ovih kostiju.

Jedan primer iz savremene tehnologije moè nam pomo}i da jo{ bolje razumemo ovo

pitanje. Sistem skela se obi~no koristi u gra|evinskim radovima na velikim visinama.

Sastavni delovi te konstrukcije nemaju tako ~vrstu strukturu, ali kada se upotrebi vi{e

{ipki koje su me|usobno povezane - dobija se ~vrsta skela. Uz pomo} sloènih

kompjuterskih prora~una bilo je mogu}e izgraditi sna`ne i izdr`ljive mostove i

industrijske konstrukcije.

Unutra{nja struktura kostiju sli~na je onoj kod sistema skela koje se koriste u izgradnji

mostova i tornjeva. Jedina va`na razlika jeste da je sistem kostiju mnogo sloèniji i

superiorniji od onog kojeg pravi ~ovek. U tom sistemu, kosti su izuzetno sna`ne, pa ipak

dovoljno lake za udobno kori{}enje od strane ~oveka. Kada bi suprotno bilo slu~aj, to

jest, kada bi unutra{njost kostiju bila ~vrsta i puna kao i spolja{njost, one bi bile te{ke

da se nose od strane ~oveka i lako bi pucale i lomile se pri najmanjem udaru na njihovu

krutu i te{ku strukturu.

Savr{eni dizajn na{ih kostiju pomaè nam da vodimo na{e ìvote veoma lako,

omogu}avaju}i nam da obavimo ~ak i veoma te{ke zadatke veoma lako bez ikakvog

90

bola. Slede}a osobina strukture kostiju jeste njihova fleksibilnost u odre|enim delovima

tela. Grudni ko{, osim {to {titi vitalne organe na{eg tela, kao {to su srce i plu}a, tako|e

se {iri i skuplja da bi omogu}io ulazak i izlazak vazduha u plu}a.

Elasti~nost kostiju moè se menjati tokom vremena. Na primer, kod èna, bedrenja~a

se isteè tokom poslednjih meseci trudno}e i odvaja od ostalih. To je veoma va`no jer

prilikom poro|aja ovo izduènje omogu}ava bebinoj glavi da iza|e iz maj~ine utrobe bez

povre|ivanja.

Neverovatni aspekti kostiju nisu samo ograni~eni na ovome. Osim njihove

fleksibilnosti, izdr`ljivosti i lako}e, kosti tako|e imaju sposobnost da same sebe

repariraju. Kada se neka kost slomi, jedna druga kost drì ovu kost ~vrsto da bi joj

omogu}ila da sama sebe reparira. I ovde je o~igledno, kao i u slu~aju drugih procesa u

telu, da postoji izuzetno sloèn proces u kojem me|usobno sara|uje milione }elija.

Sposobnost pokretljivosti skeleta predstavlja jo{ jedan vaàn detalj kojeg treba

razmotriti. Pri svakom koraku kojeg napravimo, pr{ljenovi koji sa~injavaju na{u ki~mu

kre}u se jedni preko drugih. Ovi stalni pokreti i trenje mogli bi normalno uzrokovati da se

pr{ljenovi istro{e. Da bi se to spre~ilo, izme|u svakog pr{ljena sme{tene su otporne

hrskavice zvane "diskovi". Ovi diskovi funkcioni{u kao prigu{iva~i udara. Pri svakom

koraku, zemlja deluje silom na na{e telo kao reakcija na njegovu teìnu. Ova sila ni na

koji na~in ne povre|uje na{e telo zahvaljuju}i prigu{iva~ima udara i njihovom

zakrivljenom obliku koji raspore|uje ovu silu. Kada ova fleksibilnost i specijalna

struktura koja smanjuje silu reakcije ne bi postojale, oslobo|ena sila bi se direktno

prenela na lobanju, a gornji vrh ki~me probio bi mozak razbijaju}i lobanju.

Dokazi stvaranja tako|e su vidljivi i na povr{ini zglobova kostiju. Zglobovi ne moraju

da se podmazuju iako se oni stalno kre}u tokom ljudskog ìvota. Biolozi su izvr{ili

istraìvanja da bi otkrili na~in kako se elimini{e trenje u zglobovima.

Nau~nici su otkrili je taj problem re{en od strane sistema koji se moè nazvati

"apsolutno ~udo stvaranja". Povr{ine zglobova koje su izloène trenju prekrivene su

91

tankim, poroznim slojem hrskavice. Ispod tog sloja nalazi se mazivo. Kad god se kost

osloni na zglob, ovo mazivo izlazi iz pora i ~ini da povr{ine zgloba klize "kao da su uljem

podmazane".

Sve ovo pokazuje da je ljudsko telo proizvod savr{enog dizajna i superiornog

stvaranja. Ovaj savr{eni dizajn pomaè ~oveku da pravi veoma razli~ite pokrete sa

velikom brzinom i lako}om.

Zamislite kada sve ovo ne bi bilo savr{eno i kada bi cela noga bila formirana od jedne

duge kosti. U tom slu~aju, hodanje bi predstavljalo ozbiljan problem, a mi bismo imali

nezgrapna i beskorisna tela. âk bi i sedenje bilo te{ko, a kost noge bi lako pucala

prilikom takvih pokreta. Me|utim, ljudski skelet poseduje strukturu koja omogu}ava telu

sve vrste kretanja.

Bog je stvorio, i jo{ uvek stvara, sve osobine na{eg skeleta. Bog poziva ~oveka da o

tome razmi{lja. ôvek bi trebao o tome da razmi{lja, da upozna Bo`ju silu kojom je

stvoren i da bude zahvalan svome Tvorcu. Ako to ne u~ini, bi}e na velikom gubitku. Bog

koji je stvorio kosti i zaodenuo ih mesom, u stanju je da to ponovo u~ini.

(69-1a) Skelet je pravo inènjersko ~udo. On je sastavljen od 206 kostiju. Ove spojene

kosti obezbe|uju ljudskom telu izuzetnu sposobnost kretanja. Nijedan do sada

konstruisani robot ne moè imitirati sposobnost kretanja ljudskog tela.

(70-1a, 70-2) Ovo je mikro-fotografija savr{ene organizacije unutar longitudinalnih

kostiju na{eg tela. Ove kosti, koje proizvode krvne }elije i funkcioni{u kao skladi{te

minerala u telu, jesu ìve.

(71-1a) Sa svakim na{im korakom osloba|a se sila od strane zemlje na na{e telo kao

reakcija na teìnu tela. Kada izme|u pr{ljenova ne bi postojali prigu{iva~i udara i kada bi

ki~ma bila prava struktura, ova sila bi se direktno prenosila na lobanju. Zbog toga bi se

vrh ki~me zabio u mozak i slomio lobanju.

92

(72-1) Nijedan od sistema prikazanih na slici nije mogao biti slu~ajno uspostavljen.

Pored toga, ovi sistemi ne bi mogli da funkcioni{u da su stvarani odvojeno, jedan po

jedan. Oni su morali nastati istovremeno i u apsolutnoj me|usobnoj harmoniji.

KOORDINACIJA

U ljudskom telu svi sistemi istovremeno rade na koordinirani na~in i u potpunoj

harmoniji u cilju krajnje svrhe, naime, da odrè telo ìvim. âk i najmanji pokreti koje

svakog dana ~inimo, kao {to su disanje ili smejanje, jesu produkti savr{ene koordinacije

u ljudskom telu.

Unutar nas postoji neverovatno sloèna i savr{eno koordinirana mreà koja radi bez

prestanka. Svrha njenog rada je omogu}avanje odvijanja ìvotnih funkcija. Ova

koordinacija je naro~ito vidljiva u sistemu kretanja tela, jer i najmanji pokret skeletnog

sistema, mi{i}a i nervnog sistema mora raditi u savr{enom skladu.

Preduslov koordinacije u telu jeste prispe}e korektne informacije. Jedino prispe}em

korektne informacije moè se posti}i novi pokret. Iz tog razloga postoji visoko razvijena

mreà inteligentnih funkcija u ljudskom telu.

Da bi se izvr{io jedan koordinirani pokret, mora najpre biti poznato koji }e organi biti

uklju~eni u taj pokret i kakva }e biti njihova me|usobna povezanost. Ta informacija

dolazi od o~iju, mehanizma za ravnoteù u unutra{njem uhu, mi{i}a, zglobova i koè.

Svake sekunde obra|uje se i procenjuje milijarde deli}a informacije i u skladu sa tim

donose se nove odluke. ôvek ~ak nije ni svestan procesa koji se neverovatnom

brzinom odvijaju u njegovom telu. On se samo kre}e, smeje, vi~e, tr~i, jede i razmi{lja.

On ne ulaè nikakve napore u odvijanju tih procesa. âk i za obi~ni sme{ak,

sedamnaest mi{i}a radi zajedno u isto vreme. Ukoliko samo jedan od tih mi{i}a ne

funkcioni{e ili neadekvatno funkcioni{e, izgled lica se menja. Da bi mogli da hodamo,

potrebo je da 44 razli~ita mi{i}a u stopalima, nogama, kukovima i le|ima rade u

kooperaciji.

93

Postoji milijarde osetljivih receptora u mi{i}ima i zglobovima koji daju informacije o

trenutnom stanju tela. Poruke koje dolaze od tih receptora stiù u centralni nervni sistem

i nove komande se {alju mi{i}ima u skladu sa procenama koje se ~ine.

Savr{enost u koordinaciji tela bi}e bolje shva}ena slede}im primerom. Da bismo

samo podigli ruku, rame mora biti savijeno, prednji i zadnji mi{i} ruke - zvani "triceps" i

"biceps" - moraju da se zgr~e, odnosno opuste, a mi{i}i izme|u lakta i ru~nog zgloba

moraju da uviju ru~ni zglob. Tokom svakog pokreta, milioni receptora u mi{i}ima odmah

{alju informaciju centralnom nervnom sistemu o poloàju mi{i}a. U povratku, centralni

nervni sistem javlja mi{i}ima {ta treba da urade u slede}em koraku. Naravno, niko od

nas nije svestan nijednog od tih procesa, ve} samo poèli da podigne ruku - i to u~ini.

Tako|e, da bi se na{e telo dràlo uspravnim, procenjuje se ogroman broj informacija

koje poti~u od milijardi receptora iz na{ih no`nih mi{i}a, stopala, le|a, trbuha, grudi i

vrata i sli~an broj komandi se {alje mi{i}ima svake sekunde.

Niti mi tro{imo preveliki napor da bismo pri~ali. ôvek nikada ne planira unapred koje

}e glasove upotrebiti, koliko ~esto }e oni biti upotrebljeni, u kojim prilikama, koliko

~esto i koji od hiljada mi{i}a u ustima, jeziku i grlu }e biti zgr~eno ili opu{teno. Niti on

prora~unava koliko kubnih centimetara vazduha treba udahnuti u plu}a i koliko brzo i

kojom frekvencom taj vazduh treba izdahnuti. Mi to ne bismo mogli da prora~unamo

~ak i kada bismo hteli. âk i jedna re~ koja izlazi iz usta predstavlja produkt kolektivnog

rada mnogih sistema koji se rasprostiru od ~ovekovog disajnog sistema do nervnog

sistema, od mi{i}a do kostiju.

[ta se de{ava u slu~aju problema u toj koordinaciji? Razli~iti izraàji lica mogu se

pojaviti kada èlimo da se smejemo, ili kada ne èlimo da razgovaramo, ili kada èlimo

da hodamo. Me|utim, mi se moèmo smejati, pri~ati, hodati kad god poèlimo i sa tim

nemamo problema, zato {to je sve to ostvareno kao rezultat stvaranja koje logi~ki

zahteva neverovatno veliku inteligenciju i silu.

94

Iz tog razloga, ~ovek treba uvek da se se}a da svoj ìvot duguje Tvorcu. Zato nema

nijednog razloga da ~ovek bude arogantan ili razmetljiv. Njegovo zdravlje, lepota ili

snaga nije njegovo vlastito delo, i oni mu nisu dati zauvek. On }e sigurno postati star i

izgubiti svoje zdravlje i lepotu.

Ali, ako osoba èli da dostigne osobine mnogo superiornije od ovih i da ih zadrì

zauvek, on mora biti zahvalan Tvorcu za preimu}stva koja mu je dao i ìveti svoj ìvot u

skladu sa Njegovim moralnim zakonom.

Kao {to smo videli u ovim primerima, svi organi i sistemi u ljudskom telu imaju

fascinantne karakteristike. Kada bude analizirao te karakteristike, ~ovek }e uvideti od

kakvih osetljivih ravnoteà zavisi njegovo postojanje i kakvo je on ~udo stvaranja, a

jo{ jednom }e mo}i da shvati veliko delo Bo`je koje se pokazuje na primeru ~oveka.

(73-1a) a) Biceps

b) Mi{i}ne kese

c) Mi{i}na vlakna u mi{i}nim kesama.

Senzori izme|u ovih vlakana prenose informaciju o trenutnom stanju mi{i}a do

centralnog nervnog sistema. Centralni nervni sistem vr{i potpunu kontrolu nad mi{i}ima

pomo}u informacija koje dobija od vi{e milijardi receptora.

(74-1a) Ova skica prikazuje prenos informacije od senzora u mi{i}ima do ki~mene

mo`dine, koja zauzvrat {alje mi{i}ima nove instrukcije. Svake sekunde, dok ~itate ove

redove, procenjuje se milijarde informacija koje se prenose od strane receptora, i {alje

se isti broj instrukcija. ôvek otkriva da je ro|en sa tim neverovatnim sistemom. Me|

utim, on nema udela ni u njegovom stvaranju, niti u njegovom funkcionisanju.

JETRA

Jetra, koja leì u desnom gornjem uglu trbu{ne {upljine, funkcioni{e kao izuzetan filter

u krvnom sistemu. I dok bubreg filtrira proste vodene rastvore, vi{kove materijala u

ljudskom telu, jetra ~isti sloène rastvore, kao {to su lekovi i hormoni.

95

Pozadinska podr{ka odbrambenom sistemu: Jetra ne funkcioni{e samo kao filter za

hranu i vi{kove metabolizma, ve} tako|e proizvodi globuline, koji predstavljaju

imunolo{ke supstance, i enzime, koji obnavljaju krvne ìle.

îsti bakterije: Specijalne }elije prona|ene u jetri uni{tavaju bakterije u krvi koje

prolaze kroz jetru, naro~ito kada dolaze iz creva. Kada se broj ~estica ili drugih

sporednih produkata u krvi pove}ava, ove specijalne }elije se tako|e pove}avaju po

svom broju i pre~i{}avaju te materijale iz krvi.

Proizvodi izvore energije za telo: Jedna od najzna~ajnijih osobina jetre jeste

proizvodnja glukoze, koja predstavlja glavni izvor energije metabolizma.

Glukoza koja se svakog dana uzima iz hrane pretvara se u glikogen i skladi{ti u jetri.

Jetra kontinuirano kontroli{e nivo glukoze u krvi. Kada se ni{ta ne jede izme|u obroka i

nivo glukoze u krvi po~ne da opada, jetra pretvara uskladi{teni glikogen u glukozu i

pu{ta je u krv. Dakle, ne dopu{ta se da nivo glukoze padne izpod dozvoljene vrednosti.

Jetra tako|e moè proizvesti glukozu od masnih kiselina i aminokiselina, ba{ kao {to

moè pretvoriti druge ugljene hidrate, koji se ne mogu lako koristiti u proizvodnji

energije, u glukozu.

Skladi{ti krv: Jetra poseduje strukturu koja moè da se {iri ili skuplja. Uz pomo} te

osobine, ona moè da skladi{ti krv i osloba|a je u krvne ìle.

U zdravom telu, jetra moè zadràti 10% ukupne koli~ine krvi iz ljudskog tela, {to

predstavlja oko 450 ml. U nekim situacijama, to jest, kada do|e do o{te}enja srca,

koli~ina krvi koja obi~no cirkuli{e u telu posta}e previ{e velika za trenutni ritam rada

srca. U takvim uslovima, jetra duplira svoj kapacitet za zadràvanje krvi i skladi{ti jedan

litar krvi. Tako ona omogu}ava srcu da radi pod optimalnim ritmom.

Kada se potreba za krvlju pove}a (na primer, prilikom fizi~kog rada), jetra osloba|a

uskladi{tenu krv u krvni sistem i zadovoljava potrebu za krvlju.

Radi ekonomi~no: Kada se glukoza potro{i u mi{i}ima, osloba|a se jedan vi{ak

metabolizma u vidu mle~ne kiseline. Ako se mle~na kiselina duè zadrì u mi{i}u, ona

96

stvara bol i onemogu}ava njegovo delovanje. Jetra sakuplja tu mle~nu kiselinu iz mi{i}a

i moè je pretvoriti nazad u glukozu.

Proizvodi nova crvena krvna zrnca umesto onih mrtvih: Slezina i jetra jesu mesta gde

se proizvode nova crvena krvna zrnca koja zamenjuju ona mrtva, i gde se rastvara glavni

deo proteina koji se priprema za kori{}enje u razli~ite svrhe u vidu aminokiselina. Jetra

je mesto gde se skladi{ti gvo`|e koje ima va`ne funkcije u telu.

Jetra predstavlja najbolje skladi{te u telu. Svi minerali, proteini i male koli~ine

masno}a i vitamina, uskladi{teni su u jetri. Kad god je potrebno, ona ispu{ta

uskladi{tene supstance u podru~ja gde je to potrebno, na najbrì mogu}i na~in. Ona

bri`ljivo kontroli{e da li telo ima dovoljno energije, uz pomo} jednog specijanog

inteligentnog sistema. Svi organi u telu povezani su sa jetrom.

U stanju je da sebe reparira: Jetra ima sposobnost da reparira samu sebe. Ako je neki

njen deo o{te}en, preostale }elije popravljaju o{te}eni deo tako {to odmah pove}avaju

svoj broj. âk i ako se dve tre}ine ovog organa odse~e, preostali deo moè ponovo, u

potpunosti, izgraditi jetru .

I dok sebe reparira, ovaj organ uklanja o{te}ene ili mrtve }elije iz svoje sredine i

zamenjuje ih novim. Jedna }elija jetre dovoljno je specijalizovana da omogu}i vi{e od

500 operacija istovremeno.

KO@A

Zamislite jedno tkivo koje je duga~ko vi{e metara pa ipak predstavlja jednu celinu;

zamislite da je to tkivo u stanju da istovremeno omogu}i i zagrevanje i hla|enje; ono je

~vrsto, pa ipak veoma lepo, tako da moè ponuditi vrlo efikasnu za{titu od svih spoljnih

efekata.

Tkivo koè koje prekriva ljudsko telo i tela svih ìvih bi}a, sa odre|enim razlikama

izme|u njih, poseduje sve ove karakteristike.

Tkivo koè, kao i mnoge druge strukture, predstavlja izuzetno vaàn organ ~ije bi

odsustvo u~inilo ljudski ìvot nemogu}im. Povreda ~ak i jednog malog dela koè, koje bi

97

izazvalo zna~ajan gubitak vode iz tela, moè izazvati smrt. Zbog te osobine, koà

predstavlja organ koji sam u potpunosti negira teoriju evolucije. Nemogu}e je da ìvo

bi}e preìvi, ako ima potpuno razvijene sve druge organe, a da koà nije evoluirala ili je

delimi~no formirana. To nam pokazuje da su svi delovi tela ~oveka, kao i ìvotinja,

formirani odjednom i bez nedostataka, u isto vreme, to jest, da su bili stvoreni.

Ispod koè, nalazi se jedan sloj koji je izgra|en od lipida i koji ima potpuno druga~iju

strukturu. Ovaj lipidni sloj ima funkciju provetravanja usled toplote. Iznad ovog sloja

nalazi se deo ~iji je najve}i deo sastavljen od proteina i koji daje koì njenu osobinu

elasti~nosti.

Pregled koji }emo napraviti, posmatraju}i jedan centimetar ispod koè, jeste slika koju

formiraju ovi lipidi i proteini sa razli~itim kanalima u sebi. Ona nije previ{e lepa, ve} je

~ak i stra{na. Prekrivaju}i sve ove strukture, koà daje veoma lep izgled na{em telu i

{titi ga od svih spoljnih uticaja, {to je dovoljno da pokaè koliko je za nas va`no

postojanje koè.

Svaka od funkcija koè je vitalna. Neke od njih su:

Ona spre~ava poreme}aj ravnoteè vode u telu: Obe strane epiderma, spoljnog sloja

koè, su nepromo~ive. Koncentracija vode u telu se kontroli{e na osnovu ove osobine

koè. Koà je mnogo va`niji organ od uha, nosa ili ~ak oka. Mi moèmo ìveti bez ostalih

~ulnih organa, ali je za ~oveka nemogu}e da preìvi bez koè. Nemogu}e je da se voda,

najva`nija te~nost u ljudskom telu, zadrì u telu bez koè.

Ona je jaka i savitljiva: Ve}ina }elija spoljnog sloja koè je mrtva. Sa druge strane,

unutra{nji sloj koè sastavljen je od ìvih }elija. Kasnije, }elije spoljnog sloja koè

po~inju da gube svoje }elijske karakteristike i pretvaraju se u jednu ~vrstu supstancu

zvanu “keratin”. Keratin drì te mrtve }elije zajedno i formira za{titni {tit tela. Moè se

pomisliti da }e se kvalitet za{tite koè pove}ati ako je ona deblja i tvr|a, ali to je

pogre{an stav. Kada bismo imali koù debelu i tvrdu kao nosorog, na{e veoma

pokretljivo telo bi izgubilo svoju pokretljivost i bilo bi nezgrapno.

98

Bez obzira koja je vrsta organizma u pitanju, koà nikada nije deblja nego {to je

potrebno. Postoji veoma dobro uravnoteèn i kontrolisan plan u strukturi koè.

Pretpostavimo da }elije spoljnog sloja koè stalno izumiru i da se taj proces ne zaustavlja

u odre|enoj ta~ki. Pod takvim uslovima, na{a koà bi bila sve deblja i postala bi debela

kao koà krokodila. Ipak, to se nikad ne de{ava i koà je uvek debela onoliko koliko je

potrebno. Kako je to mogu}e? Kako }elije koè znaju kada treba da stanu?

Bilo bi veoma nelogi~no i neozbiljno tvrditi da }elije koje izgra|uju tkivo koè same od

sebe odre|uju kada }e stati, ili da je taj sistem nastao na slu~ajan na~in. Postoji

o~igledan dizajn u strukturi koè. Nema sumnje da je Tvorac, Onaj koji odràva ceo

univerzum, odgovoran za ovakav savr{eni dizajn.

Koà poseduje mehanizme da hladi vodu u toplim uslovima: Unutra{nji sloj koè je

okruèna veoma malim kapilarima koji ne samo da hrane koù, ve} tako|e kontroli{u

nivo krvi u njoj. Kada se telesna temperatura pove}ava, krvne ìve se {ire i pomaù da

prekomerno topla krv pro|e kroz spoljni sloj koè, koji je relativno hladniji, i tako se

osloba|a toplota. Slede}i mehanizam koji hladi telo jeste znojenje: ~ovekova koà je

prepuna malih kanala zvanih “pore”. Te pore dostiù do najdubljih slojeva koè gde se

nalaze znojne `lezde. Ove `lezde ispu{taju kroz pore vodu koju su dobili od krvi i

izbacuju je van tela. Voda koja se izbacuje ~ini da toplota tela isparava, {to uzrokuje hla|

enje.

Koà zadràva toplotu tela u hladnim uslovima: U hladnim uslovima, aktivnost znojnih

`lezda se smanjuje i krvne ìle se skupljaju. To usporava cirkulaciju krvi ispod koè {to

spre~ava da do|e do osloba|anja toplote tela.

Sve ovo pokazuje da je koà ~oveka savr{en organ specijalno dizajniran da olak{a

na{e ìvote. Koà nas {titi, funkcioni{e kao regulator toplote i olak{ava kretanje

zahvaljuju}i svojoj savitljivosti. [tavi{e, ona je lepa.

Umesto ovakvog tipa koè mi smo mogli imati debelu i krutu koù. Mogli smo imati

nesavitljivu koù koja bi pucala i cepala se kada bi bila optere}ena sa par kilograma.

99

Mogli smo imati koù koja bi uzrokovala da se leti onesvestimo od vru}ine, a da se zimi

smrznemo. Me|utim, Bog koji nas je stvorio, prekrio je na{e telo na najpogodniji,

najfunkcionalniji i najlep{i na~in.

(77-1a) Mada se za koù pretpostavlja da ima jednostavnu strukturu, ona je zaista

visoko sloèni organ sastavljen iz vi{e slojeva u kojima se nalaze receptori nerava, krvni

kanali, ventilacioni sistemi, regulatori temperature i vla`nosti, a ona ~ak moè da

proizvede {tit protiv sun~eve svetlosti kada je to potrebno.

SRCE

Najva`niji deo krvnog sistema koji povezuje 100 triliona }elija ljudkog bi}a jeste, bez

sumnje, srce. Sa svoje ~etiri razli~ite komore kojima pumpa krv bogatu i siroma{nu

kiseonikom do razli~itih delova tela, a da ih ne me{a me|usobno, i sa svojim kapcima

koji funkcioni{u kao sigurnosni zatvara~i, dizajn srca zavisi od visoko ure|enih

ravnoteà.

Na{e srce, koje neprestano radi tokom na{eg ìvota odre|enim ritnom kojeg mi nismo

uspostavili, predstavlja jedan od najjasnijih dokaza za stvaranje.

Po~ev{i sa kucanjem u maj~inoj utrobi, srce radi bez prestanka tokom celog na{eg

ìvota u ritmu od 70 - 100 otkucaja u minuti. Ono se odmara samo pola sekunde izme|u

svakog otkucaja. Ono otkucava otprilike 100.000 puta tokom jednog dana. Kada se broj

otkucaja srca razmatra za ceo ljudski ìvot dolazi se do neverovatno velike cifre.

Sve strukture u srcu, koje imaju izuzetno precizan redosled u svom delovanju,

specijalno su dizajnirane za svoj rad. U srcu se vodi briga o svakom detalju: krv koja je

bogata kiseonikom i ona koja je siroma{na kiseonikom ne me{aju se me|usobno, krvni

pritisak je precizno regulisan, obavljaju se sve operacije u procesu ishrane celog tela, a

sistemi koji pumpaju krv rade to samo koliko je potrebno. Srce je dizajnirano u skladu sa

svim tim.

100

U srcu, koje predstavlja ~udo dizajna, postoji tako sloèn sistem da je potpuno

nemogu}e da je on mogao nastati slu~ajno. Sve ove osobine ukazuju na njihovog

dizajnera, Tvorca, koji je sve stvorio savr{eno i bez gre{ke.

Moèmo nabrojati neke od osobina srca:

Srce je postavljeno na jedno od najza{ti}enijih mesta u telu: Po{to je sme{teno u

grudnom ko{u koji je specijalno dizajniran, srce, koje predstavlja jedan od najva`nijih

organa, veoma je dobro za{ti}eno od spoljnih udara.

Krv bogata kiseonikom i krv siroma{na kiseonikom nikada se ne me{aju: U srcu, krv

bogata kiseonikom i krv siroma{na kiseonikom u stalnom su pokretu. Specijalno tkivo

deli srce u ~etiri komore koje imaju razli~ite osobine. Gornji deo uklju~uje desnu i levu

sr~anu pretkomoru, koje su ispunjene razli~itim pregradama. One propu{taju krv u

komore ispod njih. Zahvaljuju}i ovoj savr{enoj gra|i krv se nikada ne me{a.

Srce reguli{e krvni pritisak na takav na~in tako da ne dolazi do o{te}enja organa:

Srce ne radi kao jedna pumpa, ve} kao dve susedne pumpe, od kojih svaka ima svoju

komoru i pretkomoru. Ova podela tako|e razdvaja na{ krvni sistem na dva dela. Desna

strana srca {alje krv sa relativno niìm pritiskom u plu}a, a desna strana pumpa krv sa

vi{im pritiskom u celo telo. Ova regulacija pritiska je veoma va`na, jer ako bi krv koja se

{alje u plu}a imala isti pritisak kao krv koja se {alje {irom tela, plu}a ne bi mogla da

podnesu takav pritisak i raspala bi se. Savr{ena ravnoteà u srcu ne dozvoljava da do|e

do pojave takvog problema u plu}ima zato {to je sve savr{eno dizajnirano.

Srce obezbe|uje transport mnogih potrebnih supstanci u organe: Pre~i{}ena krv koja

dolazi iz srca prenosi se putem krvne ìle aorte i kiseonik se raznosi do tkiva preko

mno{tva krvnih ìla koje dospevaju do svih }elija. Tokom svog protoka kroz kapilare, krv

osim kiseonika raznosi supstance kao {to su hormoni, hrana i druge vrste sastojaka

potrebnih tkivima.

Srce poseduje zaliske koji su pore|ani u smeru toka krvi i koji rade u savr{enoj

harmoniji: U srcu postoje zalisci na ulazu u svaku komoru koji spre~avaju da kv te~e u

101

suprotnom smeru. Ti zalisci izme|u pretkomora i komora izgra|eni su od vlaknastog tkiva

i poseduju veoma male mi{i}e. Ukoliko bi jedan od tih mi{i}a prestao sa radom, do{lo bi

do izlivanja krvi u pretkomore {to bi izazvalo veliki poreme}aj, pa ~ak i smrt. Me|utim,

do toga dolazi samo u slu~aju bolesti srca.

Srce pumpa potrebnu koli~inu krvi u zavisnosti od promene uslova: Koli~ina krvi koja

se pumpa od strane srca menja se u skladu sa potrebama tela. Pod normalnim uslovima,

srce otkucava 70 puta u minuti. Kada se bavimo fizi~kim radom, kada mi{i}i zahtevaju

vi{e kiseonika, srce pove}ava koli~inu krvi koju pumpa i dosti`e ritam od 180 otkucaja u

minuti. [ta bi se desilo kada toga ne bi bilo? Ako bi srce radilo u normalnom ritmu kada

je telu potrebno vi{e energije, do{lo bi do poreme}aja u ravnote`i i do o{te}enja u telu.

Me|utim, takve stvari se ne de{avaju zbog savr{ene strukture srca. I bez na{eg uticaja,

srce reguli{e koli~inu krvi koju pumpa.

Srce funkcioni{e van na{e kontrole, pa ipak, upravo kako treba: Koli~ina krvi koja se

pumpa od strane srca kontrolisana je specijalnim nervnim sistemom. Bez obzira da li

spavamo ili smo budni, na{ krvni sistem sam reguli{e koli~inu krvi koja se pumpa, kao i

brzinu pumpanja. Struktura srca - koja reguli{e gde, kada i kako je krv potrebna - je

besprekorna. Po{to srce nije moglo samo od sebe da stvori ovaj sistem i po{to ovaj

savr{eni sistem nije mogao nastati slu~ajno, nedvosmislen zaklju~ak jeste da je srce

stvoreno. Bog, koji poseuje neograni~eno znanje, dizajnirao ga je na najsavr{eniji

mogu}i na~in.

Srce operi{e sa specijalnim elektri~nim sistemom: Mi{i} koji odre|uje otkucaje srca i

koji se zove sr~ani mi{i}, druga~iji je od svih drugih mi{i}a u telu. ]elije drugih mi{i}a

skupljaju se svaki but kada su stimulisani od nervnog sistema. Me|utim, }elije sr~anog

mi{i}a skupljaju se same od sebe. Njegove }elije imaju sposobnost da se pokre}u i {ire

uz pomo} spostvenih elektri~nih tokova. Iako svaka }elija ovog mi{i}a poseduje tu

sposobnost, nijedna od njih se ne skuplja nezavisno od ostalih }elija zato {to bi tada one

funkcionisale nasuprot instrukcija elektri~nog sistema koji ih kontroli{e. Drugim re~ima,

102

one ne}e izazvati haos koji bi poremetio normalan ritam srca, u kojem bi se jedan deo

skupljao, a drugi opu{tao. Ove }elije, koje su otkrivene u obliku lanca, rade zajedno

prema instrukcijama dobijenim od elektri~nog sistema. Ponovo je na delu besprekorna

harmonija.

Kao {to se vidi u svim ovim osobinama, struktura srca nam otkriva besprekoran

dizajn, to jest, da je ono “bilo stvoreno”, i na taj na~in nam otkriva svog Dizajnera, kojeg

iako ne vidimo, On otkriva nam se u svemu onom {to je stvorio.

(79-1a) Krvni sistem me|usobno povezuje 100 triliona }elija u ljudskom telu. Na ovoj

slici, crvene ìle predstavljaju krv sa visokim sadràjem kiseonika, a plave ìle

predstavljaju krv sa niskim sadràjem kiseonika.

(80-1a, 80-2) Srce poseduje izuzetan dizajn zasnovan na osetljivim ravnote`nim

sistemima, i ima ~etiri komore koje pumpaju krv do razli~itih delova tela bez me{anja

dve razli~ite vrste krvi jedne sa drugom, a njihovi otvori funkcioni{u kao sigurnosni

kapci.

[AKA

Na{e {ake, koje nam omogu}avaju neke neuobi~ajene pokrete, kao {to su me{anje

{oljice ~aja, okretanje listova novina ili pisanje, jesu veliko inènjersko ~udo.

Najzna~ajnija osobina {ake jeste njena sposobnost da funkcioni{e sa veoma velikom

efikasno{}u u veoma razli~itim aktivnostima, bez obzira na posedovanje standardne

strukture. Osposobljene sa velikim brojem mi{i}a i nerava, na{e ruke pomaù na{im

{akama da uhvate odre|eni objekat sna`no ili ne`no u zavisnosti od razli~itih okolnosti.

Na primer, ljudska {aka, mada nije stvorena za tu svrhu, moè se odbraniti od udarca

objekta te{kog 45 kg. Me|utim, na{a {aka tako|e moè osetiti, izme|u svog palca i

kaìprsta, list papira debljine desetog dela milimetra.

O~igledno, ova dva pokreta imaju potpuno druga~iji karakter. Kao {to jedan zahteva

osetljivost, drugi zahteva veliku snagu. Mi, me|utim, nikada ~ak ni ne razmi{ljamo o

103

onome {ta ~inimo, u tom trenutku, kada uzimamo me|u prste jedan list papira ili kada

stiskamo pesnicu. Niti mi razmi{ljamo kako se pode{ava snaga za ta dva pokreta. Mi

nikada ne kaèmo: “Sada }u podi}i ovaj papir. Sada }u primeniti silu za ovih 500 grama.

Sada }u podi}i ovu kofu punu vode. Primeni}u silu za ovih 40 kg.” Mi ~ak ni ne

poku{avamo da razmi{ljamo o takvim pitanjima.

Razlog tome je {to je ljudska {aka dizajnirana da sve to u~ini istovremeno. [aka je

stvorena zajedno sa svim svojim funkcijama i sa svim strukturama koje su sa njom

povezane - i to u isto vreme.

Svi prsti u {aci imaju adekvatnu duìnu i poloàj, i odgovaraju jedni drugima. Na

primer, ja~ina pesnice koja se formira od {ake sa normalnim palcem ve}a je od one koja

se formira od {ake sa kra}im palcem. Zbog svoje predodre|ene odgovaraju}e duìne

palac pokriva ostale prste i pomaè u pove}anju njihove snage podupiru}i ih.

Postoji mno{tvo sitnih detalja u strukturi {ake: na primer, ona poseduje i manje

strukture nego {to su mi{i}i i nervi. Nokti na vrhovima prstiju su bez sumnje sporedne

stvari. Kada poku{avamo da uhvatimo iglu sa poda, mi koristimo nokte, kao i na{e prste.

Neravna povr{ina na{ih vrhova prstiju i noktiju pomaè nam u hvatanju malih objekata.

Nokti igraju va`nu ulogu u regulaciji malog pritiska koji se vr{i na objekt koji se hvata.

Slede}a zna~ajna osobina {ake jeste da se ona te{ko umara.

Nauka i medicina uloìli su velike napore poku{avaju}i da naprave ve{ta~ku kopiju

{ake. Konstruisane {ake robota imaju iste osobine kao i ljudska {aka po pitanju snage,

pa ipak, te{ko je to isto re}i po pitanju osetljivosti na dodir, savr{ene pokretljivosti i

sposobnosti obavljanja razli~itih poslova.

Mnogi nau~nici se slaù da nijedna ruka robota ne moè adekvatno obaviti sve

funkcije {ake. Inènjer Hans [nibeli (Hans J. Schneebeli), koji je dizajnirao {aku robota

poznatu kao “Karlsrue {aku”, kaè da {to je vi{e radio na {akama robota to se vi{e divio

ljudskoj {aci. On dodaje da je potrebno jo{ mnogo vremena da bi se dostigao ~ak i samo

jedan broj pokreta koji moè da uradi ljudska {aka.

104

[aka obi~no funkcioni{e u koordinaciji sa okom. Signali koji dolaze do oka prenose se

do mozga i {aka se pomera u skladu sa komandama dobijenim od mozga. To se,

naravno, obavlja za veoma kratko vreme bez nekog na{eg specijalnog napora. [ake

robota, sa druge strane, mogu se jedino oslanjati na svetlost ili dodir. Potrebne su

razli~ite komande za svaki pokret koji ~ine. Pored toga, {ake robota ne mogu posti}i

mno{tvo funkcija. Na primer, {aka robota koja svira klavir ne moè udarati ~eki}em, a

{aka robota koja udara ~eki}em ne moè uhvatiti jaje, a da ga ne slomi. [ake robota

koje su nedavno proizvedene u stanju su da urade 2-3 akcije odjednom, {to je jo{ uvek

veoma primitivno u pore|enju sa mogu}nostima ljudske {ake.

Pored toga, kada imamo u vidu da dve {ake zajedno rade u savr{enoj harmoniji,

besprekornost u dizajnu {ake postaje jo{ o~iglednija.

Bog je dizajnirao {aku kao organ prvenstveno za ~oveka. Sa svim svojim osobinama,

ona nam pokazuje savr{enstvo i jedinstvenost u Bo`jem delu stvaranja.

(83-1, 83-2) - Robot, bez obzira koliko bio usavr{en, nikada ne moè posedovati

osobine ìve ruke.

ZAKLJUÂK

Ovi izuzetni mehanizmi u ljudskom telu generalno rade bez na{eg znanja ili svesti o

njima. Kucanje srca, funkcije jetre, podmla|ivanje koè, nalaze se daleko od na{eg

direktnog upravljanja. Isti je slu~aj i sa stotinama drugih organa koje ovde nismo

spomenuli. Mi ~ak nismo ni svesni pre~i{}avanja krvi u na{im bubrezima, varenja

hrane u èludcu, pokreta u crevima ili savr{enog funkcionisanja plu}a koja nam pomaù

da di{emo.

ôvek postaje svestan vrednosti svoga tela jedino kada je bolestan i kada njegovi

organi prestanu da funkcioni{u.

Kako su ovi savr{eni mehanizmi nastali? Bez sumnje, jednom savesnom i razumnom

~oveku nije te{ko da shvati i oseti da je njegovo telo “stvoreno”.

105

Tvrdnja evolucionista da je ljudsko telo nastalo kao produkt slu~ajnosti neozbiljna je,

po{to oni pretpostavljaju da mno{tvo slu~ajnih doga|aja moè dovesti do nastanka

jednog organizma. Me|utim, ljudsko telo moè funkcionisati jedino ako poseduje sve

svoje organe kao potpune. ôvek bez bubrega, srca ili creva, ne moè ìveti. âk i da ti

organi postoje, ~ovek ne moè preìveti ako oni ne funkcioni{u adekvatno.

Dakle, ljudsko telo je moralo nastati kao celina da bi bilo u stanju da preìvi i prenese

svoje osobine na naredne generacije. înjenica da je ljudsko telo “nastalo odjednom i

kompletno” zna~i da je ono “stvoreno”.

SLIKE

POGLED U BOJI NA LJUDSKO TELO

(85-1) GRA\A KOSTIJU

Tkiva koja se vide na slici jesu gradivni blokovi jedne kosti u razvoju. Iako na prvi

pogled li~e na razbacane daske, ova tkiva }e ubrzo oja~ati i postati jedna izuzetno

~vrsta i sna`na kost.

(85-2)DU[NIK

Zeleni nastavci funkcioni{u kao filter za vazduh. Njihov zadatak je da ~iste vazduh

kojeg udi{emo. Ovi nastavci prekriveni su sa lepljivom supstancom zvanom “sluz”. Na

taj na~in spre~ava se da {tetne ~estice dospeju u plu}a.

ODBRAMBENI SISTEM

Kao {to je poznato, odbrana je pitanje od najve}eg zna~aja za opstanak jedne dràve.

Nacije se uvek ~uvaju od svih vrsta unutra{njih i spoljnih opasnosti, napada, rizika od

rata i teroristi~kih akcija. To je razlog za{to oni odvajaju veliki deo svog novca za

odbranu. Armije su osposobljene sa najnaprednijim avionima, brodovima i oru`jem, a

snage odbrane se uvek drè na najvi{em nivou pripravnosti.

106

Ljudsko telo je okruèno mnogim opasnostima i neprijateljima. Ti neprijatelji su

bakterije, virusi i drugi sli~ni mikroorganizmi. Oni svuda postoje; u vazduhu koji

udi{emo, u vodi koju pijemo, u sredini u kojoj ìvimo.

Ono ~ega mnogi ljudi nisu svesni jeste da ljudsko telo poseduje jaku armiju,

odbrambeni ili imunolo{ki sistem, koji se bori protiv neprijatelja. To je prava armija

sastavljena od “vojnika” i “oficira” sa razli~itim zadacima, koji su specijalno pripremljeni,

i primenjuju visoku tehnologiju i koriste konvencionalno i hemijsko oru`je.

Svakoga dana, ~ak svakoga minuta, vodi se stalna borba izme|u ove armije i

neprijateljskih snaga, ali bez na{eg znanja. Taj rat moè biti u obliku malih, lokalnih

~arki, kao i u obliku borbi u kojima je celo telo uklju~eno i alarmirano. Te borbe mi

nazivamo “bolesti”.

Op{te vo|enje tog rata skoro nikad se ne menja. Neprijatelj poku{ava da prevari drugu

stranu maskiraju}i se prilikom upada u telo. Pripremljene snage istrage raspore|ene su

od strane odbrane da prepoznaju neprijatelje. Neprijatelji se otkrivaju, a onda se

proizvode odgovaraju}a oru`ja za njihovo uni{tenje. Tada dolazi do bliskog kontakta,

poraàvanja neprijatelja, prestanka borbe i ~i{}enja bojnog polja. Na kraju, beleì se

svaki tip informacije o neprijatelju kao mera predostro`nosti od mogu}eg ponovnog

napada.

Istraìmo sada pobliè ovaj interesantni rat.

OPSEDNUTA TVR\AVA: LJUDSKO TELO

Mi moèmo zamisliti ljudsko telo kao tvr|avu opsednutu neprijateljima. Neprijatelji

smi{ljaju razli~ite na~ine kako bi upali u tu tvr|avu. Koà ~oveka je zid ove tvr|ave.

Supstanca keratin u }elijama koè predstavlja nepremostivu barijeru za bakterije i

gljive. Strane supstance koje dolaze do koè ne mogu pro}i taj zid. [tavi{e, iako se

spoljni sloj koè, koji sadrì keratin, stalno skida, on se obnavlja od strane koè koja raste

iznutra. Tako, svi nepoèljni gosti koji se skupljaju na koì bivaju izba~eni sa tela zajedno

107

sa mrtvom koòm, tokom obnavljanja koè iznutra prema spoljnoj strani. Neprijatelj

moè jedino na}i svoj put kroz ranu, ako do|e do povre|ivanja koè.

(89-1) Prva linija odbrane tela predstavljena je koòm. Kada do|e do posekotine ili

povre|ivanja koè, to zna~i da je telo u opasnosti. Tada virusi i bakterije mogu lako da u|

u u telo. Kada do|e do takvog povre|ivanja, }elije koje se suprostavljaju virusima i

bakterijama, zvane “fagocite”, ùre do povre|enog mesta i poku{avaju da uni{te mikro-

organizme koji su u{li u telo. Sa druge strane, povre|eni deo koè u stanju je da

spre~ava ulazak stranih ~estica u telo, ubrzo nakon po~etka ozdravljenja.

LINIJA FRONTA

Jedan od na~ina na koji virusi ulaze u telo jeste vazduh. Neprijatelj pronalazi svoj put

do tela kroz vazduh koji udi{emo. Me|utim, specijalno izlu~enje u nosnoj sluzavoj

membrani i odbrambeni elementi u plu}ima koji gutaju }elije (fagociti) susre}u ove

neprijatelje i kontroli{u situaciju da ne bi do{lo do opasnosti. Enzimi za varenje u

èluda~noj kiselini i malo crevo elimini{u veliki broj mikroba koji poku{avaju da u|u u

telo putem hrane.

SUKOB SA NEPRIJATELJIMA

Postoje neki mikrobi koji se nalaze u razli~itim delovima ljudskog tela (kao {to su

koà, nabori koè, usta, nos, oko, gornji disajni kanali, kanali gde se vari hrana, polni

organi), a koji ne uzrokuju oboljenja.

Kada mikrobi izvana u|u u telo, ovi doma}i mikrobi - misle}i da je njihovo stani{te

napadnuto - i ne èle}i da propuste ove strane elemente koji napadaju njihovo stani{te -

po~inju èstoko da se bore. Mi ih moèmo definisati kao profesionalne vojnike. Oni

poku{avaju da za{tite svoju teritoriju i po cenu sopstvene smrti. Na taj na~in se velika

vojska u na{em telu poja~ava sa ovim mikro-pomaga~ima.

KORAK PO KORAK DO VELIKOG RATA

108

Ako mikroskopski napada~ koji ulazi u telo savlada odbrambene elemente koji

predstavljaju ~uvare i bakterije koji predstavljaju vojnike, to uzrokuje po~etak velikog

rata. U tom slu~aju telo, sa svojom organizovanom armijom, zapo~inje savr{eni

odbrambeno-ofanzivni rat protiv strane vojske.

Rat kojeg vodi ~ovekov odbrambeni sistem uklju~uje ~etiri koraka:

1. Identifikacija neprijatelja.

2. U~vr{}ivanje odbrane i pripremanje ofanzivnog oru`ja.

3. Napad i borba.

4. Vra}anje u normalno stanje.

]elije koje se prve susre}u sa neprijateljem jesu }elije mikrofage. Ove }elije dolaze u

blizak kontakt sa neprijateljem i bore se “prsa u prsa”. One su kao pe{adija koja se bori

bajonetima protiv neprijatelja i dejstvuje na prvoj liniji fronta.

[tavi{e, makrofage deluju kao inteligentni odredi ili kao tajne jedinice armije. One

obavljaju jedan deo uni{tavanja neprijatelja. Taj deo predstavlja otkrivanje identiteta

neprijatelja i utvr|ivanje njegovih osobina. Makrofage prenose tu informaciju na slede}u

inteligentnu jedinicu - informacione T-}elije.

OP[TA UZBUNA

Kada je dràva u{la u rat, objavljuje se op{ta mobilizacija. Ve}ina prirodnih izvora i

budèta tro{i se na tro{kove vo|enja rata. Ekonomija se reorganizuje u skladu sa ovom

izuzetnom situacijom i celokupna dràva je pokretu. U jednom ratu, u kojem }e se boriti

celokupna odbrambena armija tela, tako|e se objavljuje mobilizacija. Da li se pitate

kako?

Ako je neprijatelj ja~i nego {to se o~ekivalo, makrofage koje do~ekuju napad

izlu~uju specijalnu supstancu. Naziv te supstance je “pirogen” i to je jedna vrsta }elija

za uzbunjivanje. Nakon prelaska dugog puta, pirogen dolazi do mozga i stimuli{e centar

za pove}anje temperature u mozgu. Uo~avaju}i tu stimulaciju, mozak uklju~uje alarme

u telu i ~ovek ose}a povi{enje temperature. Pacijent sa visokom temperaturom prirodno

109

ose}a potrebu da se odmori. Na taj na~in, energija potrebna odbrambenoj armiji ne

tro{i se na druge strane. Kao {to vidimo, postoji izuzetno sloèn plan i dizajn koji

funkcioni{e.

ORGANIZOVANA ARMIJA STUPA U AKCIJU

Rat izme|u mikroskopskog napada~a i odbrambenog sistema postaje mnogo sloèniji

nakon mobilizacije, to jest, nakon ~ovekovog pada u postelju. Na tom stupnju, pe{adija

(fagociti) i konjica (makrofage) pokazuju se kao nedovoljni, pa je celo telo uzbunjeno i rat

se poja~ava. Na tom stupnju, limfociti (T i B }elije) interveni{u.

Konjica (makrofage) prenose informacije o neprijatelju do T-pomo}nih }elija. Te }elije

pozivaju T-citotoksi~ne i B-}elije u bitku. Oni predstavljaju najefikasnije borce

odbrambenog sistema.

(90-1a) “NAPAD NA ]ELIJU”

DELOVANJE VIRUSA

1. Virus dolazi u kontakt sa }elijom tako {to joj se najpre pribliì, a zatim prione za nju.

(To se vidi na }eliji bakterije, na ovoj skici.)

2. Virus ispu{ta specijalan enzim, na mestu kontakta, koji mu pomaè da probije

membranu }elije kojoj se pribliìo. Na taj na~in dolazi do formiranja prolaza na

zidu }elije. Virus povla~i nazad svoj rep i skupljaju}i se ubrizgava nukleinsku kiselinu

(DNK ili RNK) iz svog tela u }eliju.

3. Nukleinska kiselina virusa koja je u{la u }eliju po~inje da je kontroli{e. @ivotne

funkcije }elije se zaustavljaju. Nukleinska kiselina virusa se umnoàva kori{}enjem

mogu}nosti }elije.

4. Novoformirani delovi virusa sakupljaju se i formiraju nove viruse.

5. Kada je formirano dovoljno virusa, }elija se raspada, a novo-nastali virusi kre}u u

akciju nalaènja novih }elija. Vreme koje protekne od ulaska virusa u }eliju do kraja

njegove reprodukcije iznosi oko 20-25 minuta. Na kraju svakog umnoàvanja u }eliji se

formira 200-300 novih virusa.

110

(91-1, 91-2) Makrofage su oni elementi odbrambenog sistema koji se bore na prvoj

liniji fronta. Oni gutaju i vare sve vrste stranih supstanci u krvi. Njihov drugi zadatak je

da pozovu T-}elije u pomo} uvek kad se susretnu sa opasno{}u. Na levoj slici, vidi se

makrofaga koja poku{ava da uhvati bakteriju uz pomo} svog produètka. Na desnoj slici,

makrofaga poku{ava da proguta molekule lipida koji su u{li u telo.

(92-3) AB }elija prekrivena bakterijama

(92-1) U ovom doga|aju zvanom makrofaga se izduùje da bi progutala veliki broj

bakterija. Bakterije su uhva}ene jednim od izduènja makrofaga. Tada ih }elija guta.

Nakon toga, sna`ne hemijske supstance u makrofagi razgra|uju neprijatelja i uni{tavaju

ga. Drugim re~ima, makrofaga guta neprijatelja, vari ga i koristi dobijene materijale.

PROIZVODNJA ORU@JA

Uskoro nakon {to B-}elije dobiju informaciju o neprijatelju, one po~inju da proizvode

oru`je. To oru`je, sli~no balisti~kim raketama, proizvodi se samo da bi uni{tilo

neprijatelja o kome su dobili informaciju. Ta proizvodnja je tako savr{ena da se u

potpunosti poklapaju trodimenzionalna struktura mikroskopskog napada~a i

trodimenzionalna struktura oru`ja. To slaganje je nalik onom izme|u klju~a i brave.

Antitela napreduju u pravcu neprijatelja i ~vrsto prijanjaju uz njega. Nakon tog

stupnja, neprijatelj je neutralisan kao tenk kome su uni{tene gusenice, top i mitraljez.

Nakon toga, dolaze ostali ~lanovi odbrambenog sistema i elimini{u neutralisovanog

neprijatelja.

Ovde je veoma va`no zapaziti jednu stvar: postoji milione tipova neprijatelja koji se

mogu sukobiti sa odbrambenim sistemom. B-}elije mogu proizvesti odgovaraju}e oru`je

za sve tipove neprijatelja bez obzira kakvi su. To zna~i da odbrambeni sistem ima uro|

eno znanje i sposobnost da proizvede klju~eve za milione razli~itih tipova brava.

Ove }elije koje nemaju svest imaju sposobnost da na~ine milione tipova antitela, a

111

njihovo kori{}enje na na~in koji je najadekvatniji dokazuje da je ceo sistem stvoren od

strane Onoga koji ima neverovatnu silu.

Osim toga, ovaj sistem savr{eno funkcioni{e. Kada B-}elije uni{te neprijatelja

balisti~kim raketama, T-citotoksi~ne }elije tako|e zapo~inju èstok rat protiv

neprijatelja. Kada neki virusi u|u u }eliju, oni mogu poku{ati da se sakriju od oru`ja koje

proizvode B-}elije. T-citotoksi~ne }elije pronalaze bolesne }elije u kojima se kriju ovi

maskirani neprijatelji i uni{tavaju ih.

NAKON POBEDE

Nakon {to je neprijatelj pobe|en, T-}elije prigu{iva~i stupaju u akciju. Ove }elije daju

odbrambenoj armiji komandu da prestanu sa vatrom i uzrokuju da T-citotoksi~ne i

B-}elije prestanu sa svojim aktivnostima. Na taj na~in telo ne ostaje u stanju

mobilizacije uzaludno. Nakon {to je rat zavr{en, ve}ina T i B-}elija proizvedenih

specifi~no za rat, kompletiraju svoj ìvotni ciklus i umiru. Me|utim, ovaj teàk rat se ne

zaboravlja. Pre rata, potrebno je malo vremena da neprijatelj bude identifikovan i da se

obave neophodne pripreme. Ako se neprijatelj ikada ponovo vrati, telo }e biti mnogo

bolje pripremljeno. Grupa memorijskih }elija, koja pamti osobine neprijatelja, stalno }e

biti na usluzi odbrambenom sistemu. U slu~aju drugog napada, odbrambeni sistem, uz

pomo} informacija od memorijskih }elija, zna}e da odreaguje pre nego {to neprijatelj

upotrebi silu. Razlog za{to mi ne dobijamo zau{ke ili male boginje, nakon {to smo ih

jednom imali, jeste zbog toga {to postoji memorija u odbrambenom sistemu.

KO JE STVORIO OVAJ SISTEM?

Nakon {to smo analizirali sve ove informacije, moèmo stati i razmisliti o tome kako je

nastao ovaj savr{eni odbrambeni sistem kojeg posedujemo. O~igledno je da postoji

savr{eni plan u njegovom radu. Tako|e postoji sve ono {to je potrebno za odvijanje tog

plana: makrofage, pirogena supstanca, centar u mozgu za povi{enje temperature,

mehanizmi za povi{enje temperature tela, B-}elije, T-}elije, oru`je... Kako je onda

mogao da nastane ovaj savr{eni sistem?

112

Nije iznena|uju}e {to teorija evolucije, koja pretpostavlja da su ìva bi}a nastala

slu~ajno, ne moè objasniti kako je nastao ovaj sloèni sistem. Tvrdnja teorije evolucije

jeste da su ìva bi}a i ìvi sistemi nastali korak po korak akumuliranjem malih

slu~ajnosti. Me|utim, odbrambeni sistem ni na koji na~in nije mogao nastati korak po

korak. Razlog tome je {to odsustvom ili pogre{nim delovanjem ~ak i samo jednog

faktora koji ~ini ovaj sistem, ceo sistem ne bi mogao da radi i osoba ne bi mogla da

preìvi. Ovaj sistem je morao nastati kao kompletan i savr{en u svim svojim delovima.

Ova ~injenica ~ini tvrdnju o “slu~ajnostima” besmislenom.

Ko je, onda, napravio taj plan? Ko zna da temperatura tela mora da poraste i da jedino

na taj na~in energija potrebna za odbrambenu armiju ne}e biti tro{ena na drugim

mestima? Da li su to u~inile makrofage? Makrofage su samo male }elije. One nemaju

sposobnost da misle. To su sistemi koji se pokoravaju uspostavljenom savr{enom redu i

ispunjavaju svoje du`nosti.

Da li je ~ovek stvorio taj sistem? Sigurno ne. Ljudi ~ak nisu ni svesni da jedan takav

savr{eni sistem funkcioni{e u njihovim telima. Me|utim, ovaj sistem, kojeg mi nismo ni

svesni, {titi nas od sigurne smrti.

O~igledno je da onaj koji je stvorio odbrambeni sistem i koji je stvorio celo ljudsko

telo, mora biti Tvorac koji poseduje neverovatno znanje i mo}. Taj Tvorac je Onaj koji je

stvorio ~oveka u po~etku od “praha zemaljskog”.

(94-95) ODBRAMBENI (IMUNOLO[KI) SISTEM

Leukociti, kojih ima oko jedan trilion, predstavljaju jednu visoko specijalizovanu armiju

za odbranu. Najva`niji agensi te armije i zadaci koje oni obavljaju tokom jednog rata sa

neprijateljem, opisani su u nastavku.

VIRUS

Virus, koji predstavlja paket geneti~ke informacije, zavistan je od sredine u kojoj se

nalazi da bi bio aktiviran. On mora da koristi mehanizme }elije doma}ina da bi se

razmnoàvao.

113

MAKROFAGA

Ovo je straàr i odbrambena }elija na prvoj liniji fronta. Ona guta i vari sve vrste

stranih materijala u krvi. Kada do|e do mikroskopskog napada~a, ona poziva T-}elije

pomaga~e na mesto akcije.

T-]ELIJA POMAGA^

Ovo je slu`benik odbrambenog sistema. Nakon {to prepozna neprijatelja, on odlazi u

slezinu i limfne `lezde, i poziva ostale }elije da se bore protiv stranih agenasa.

T-CITOTOKSI^NE ]ELIJE

Pozvane od strane T-}elija pomaga~a, ove }elije uni{tavaju }elije koje su okupirane

stranim materijalima i }elije raka.

B-]ELIJE

Ove }elije, koje predstavljaju bilo{ke fabrike oru`ja, prona|ene su u slezini i limfnim

`lezdama. Kada ih pozovu T-}elije pomaga~i, one proizvode jaka hemijska oru`ja zvana

antitela.

ANTITELA

Ovaj protein u obliku slova “Y” prika~inje se na telo stranog agensa, ~ini da on

postane nedelotvoran i oznava~a ga da postane meta za }elije ubice.

T-]ELIJE PRIGU[IVAÎ

Ovaj tre}i tip T-}elija usporava aktivnosti T i B-}elija ili ih zaustavlja. One ozna~avaju

kraj napada nakon {to je bolest pobe|ena.

MEMORIJSKE ]ELIJE

Ove odbrambene }elije formiraju se nakon {to je bolest prvi put pobe|ena.

Zadràvanjem u telu tokom vi{e godina, one obezbe|uju da se mehanizam odbrane

aktivira veoma brzo i efikasno ako se telo ponovno susretne sa istom bole{}u.

1-RAT POÎNJE

Kada se virusi ra{ire u telu, neki od njih bivaju progutani od strane makrofaga.

Makrofage {alju antitela na viruse i prika~inju ih na njihovu povr{inu. Samo nekoliko od

114

vi{e miliona T-}elija pomaga~a koje putuju krvnim sistemom imaju sposobnost da

“pro~itaju” ova specifi~na antitela. Ove specijalne T-}elije koje se prika~inju na

makrofage postaju aktivne.

2-ODBRAMBENE ]ELIJE SE POVE]AVAJU

Kada se T-}elije pomaga~i aktiviraju, one imaju tendenciju da se pove}avaju. One

onda pozivaju T-citotoksi~ne }elije i B-}elije, kojih je malo i koje su osetljive na

neprijateljske viruse. I dok se broj B-}elija pove}ava, T-}elije pomaga~i im {alju signale

da proizvedu antitela.

3-POBE\IVANJE BOLESTI

U me|uvremenu, neki od virusa ulaze u }elije. Virusi se mogu umnoàvati jedino

unutar }elije. Uz pomo} materijala koje izlu~uju, T-citotoksi~ne }elije izazivaju smrt ovih

}elija probijaju}i se kroz njihove membrane, spre~avaju}i tako da se virusi u }eliji

umnoàvaju. Prika~injanjem direktno na povr{inu virusa, antitela ih neutrali{u,

spre~avaju da oni u|u u }eliju i zapo~inju hemijske reakcije koje }e uni{titi

napadnute }elije.

4-NAKON RATA

Nakon {to je bolest pobe|ena, T-}elije prigu{iva~i zaustavljaju ceo ofanzivni sistem. T-

memorijske }elije i B-}elije ostaju u krvi i limfnom sistemu da bi se odmah aktivirale u

slu~aju da se pojavi virus istog tipa.

(186-203) ZEMLJA

PLANETA STVORENA ZA ÔVEKA

Materijalisti~ka filozofija nudi samo jedno obja{njenje za poredak i ure|enost

univerzuma, a to je slu~ajnost. Prema toj tvrdnji, ceo univerzum je oblikovan slu~ajnim

doga|ajima.

115

Me|utim, ako samo na kratko analiziramo univerzum, vidimo da je ta tvrdnja u

potpunosti nerealna. Slu~ajnost jedino vodi ka haosu, a u univerzumu preovla|uje ure|

enost. Ta ure|enost dokazuje postojanje i neograni~enu silu Tvorca, Onoga koji je stvorio

univerzum i dao mu oblik.

Kada istraùjemo univerzum, zapaàmo mnogobrojne primere ure|enosti. Svet u kome

ìvimo samo je jedan od tih oblika ure|enosti. Sa svim svojim osobinama, svet je stvoren

sa izuzetno osetljivim sistemima ~ine}i ga pogodnim za ìvot njegovih stanovnika.

Rastojanje Zemlje do Sunca, nagnutost njene ose u odnosu na orbitu, ravnoteè u

atmosferi, brzina rotacije oko svoje ose i oko Sunca, uloga okeana i planina na Zemlji,

osobine ìvih bi}a i povezanost svega toga, jesu samo neki elementi ove ekolo{ke

ravnoteè.

Kada se Zemlja uporedi sa drugim planetama, tada jo{ vi{e postaje jasno da je ona

specijalno dizajnirana za ~oveka. Voda, na primer, jeste molekul koji se veoma retko

nalazi u svemiru. Voda u te~nom agregatnom stanju postoji samo na na{oj planeti u

celom Sun~evom sistemu. [tavi{e, 70% na{e planete prekriveno je vodom. Milioni

razli~itih ìvih bi}a ìvi u takvoj sredini. Zale|ivanje vode, njena sposobnost da upije i

uskladi{ti toplotu, postojanje veoma velikih zapremina vode u obliku okeana, pa ~ak i

distribucija toplote {irom sveta jesu isklju~ive karakteristike planete Zemlje. Nijedna

druga planeta nema takvu te~nu masu koja stalno cirkuli{e.

Zemljina osa je nagnuta pod uglom od 23 stepena u odnosu na njenu orbitu. Godi{nja

doba su formirana u skladu sa tim nagibom. Ako bi taj nagib bio malo manji ili ve}i nego

{to je sada, razlike u temperaturi izme|u godi{njih doba dostizale bi ogromne vrednosti

tako da bismo imali na Zemlji nepodno{ljivo vru}a leta i ekstremno hladne zime.

Zemljina rotacija oko svoje ose predstavlja najpogodniju brzinu za ìva bi}a. Kada

pogledamo na druge planete u Sun~evom sistemu, vidimo da i one imaju do} i dan. Me|

utim, po{to su vremenske razlike izme|u njih mnogo ve}e nego na na{oj planeti, razlike

u temperaturi izme|u dana i no}i veoma su velike. Sna`na aktivnost vetra, koja postoji u

116

atmosferama kod drugih planeta, ne postoji u na{oj atmosferi zahvaljuju}i

uravnoteènoj rotaciji.

Gasovi koji sa~injavaju na{u atmosferu i njihova koncentracija u jesu izuzetno va`ni

za opstanak ne samo ~oveka, ve} tako|e svih ìvih bi}a na Zemlji. Postojanje gasova u

atmosferi, u pravilnim proporcijama koje ostaju konstantne, mogu}e je zahvaljuju}i

postojanju mnogih osetljivih ravnote`nih stanja.

Mogu}e je nabrojati stotine drugih stvari kao dodatak gore navedenim osobinama. Me|

utim, ~ak i primeri koje smo nabrojali ukazuju na jasnu ~injenicu:

Svet u kome ìvimo specijalno je konstruisan za ìvot njegovih stanovnika. On

predstavlja produkt svesnog ure|enja, a ne slu~ajnosti.

Ta savr{ena ure|enost koja postoji {irom univerzuma navodi nas ka jednom

zaklju~ku: Tvorac neograni~ene sile i mudrosti odgovoran je za nastanak univerzuma.

VELIKA RAVNOTE@A U ATMOSFERI

Postoje ~etiri osnovna gasa u atmosferi. To su azot (78%), kiseonik (21%), argon

(manje od 1%) i ugljen-dioksid (0,03%). Gasovi u atmosferi dele se na dve grupe: “one

koji su reaktivni” i “one koji nisu reaktivni”. Analiza reaktivnih gasova otkriva da reakcije

u koje oni ulaze jesu neophodne za ìvot, dok nereaktivni gasovi proizvode sastojke koji

su destruktivni za ìvot kada u|u u reakciju. Na primer, argon i azot su neaktivni gasovi.

Oni mogu biti uklju~eni u samo nekoliko hemijskih reakcija. Me|utim, kada bi oni lako

reagovali, kao na primer kiseonik, okeani bi se pretvorili u azotnu kiselinu.

Sa druge strane, kiseonik reaguje sa drugim atomima, organskim jedinjenjima, pa ~ak

i sa stenama. Te reakcije proizvode najosnovnije molekule za ìvot, kao {to su voda i

ugljen-dioksid.

Kao dodatak reaktivnosti gasova, njihova postoje}a koncentracija tako|e je veoma

kriti~na za ìvot.

Na primer, pogledajmo kiseonik. Kiseonik je najprisutniji reaktivni gas u na{oj

atmosferi. Visoka koncentracija kiseonika u na{oj atmosferi jeste jedna od osobina koja

117

razlikuje Zemlju od drugih planeta u Sun~evom sistemu kod kojih ~ak ni najmanja

koli~ina kiseonika nije prisutna.

Kada bi postojalo vi{e kisonika u atmosferi, oksidacija bi se odvijala brè i stene i

metali bi brzo bili erodovani. Dakle, Zemlja bi bila erodovana i dezintegrisana, a ìvi svet

bi se suo~io sa velikom opasno{}u. Ako bismo imali samo malo manje kiseonika, disanje

bi bilo mnogo teè, a proizvodilo bi se i manje ozona. Promene u koli~ini ozona bile bi

fatalne za ìvot. Manje ozona uzrokovalo bi da ultravioletni zraci dospeju na Zemlju u

ve}em intenzitetu, {to bi uzrokovalo da ìvi svet nestane. Vi{e ozona spre~ilo bi da

toplota sa Sunca dospe do Zemlje, {to bi bilo fatalno.

Ugljen-dioksid ima sli~nu osetljivu ravnoteù. Biljke primaju Sun~evo zra~enje preko

tog gasa, me{aju ga sa vodom, formiraju biokarbonate koji rastvaraju stene i ostavljaju

ih u okeanima. One tako|e razgra|uju taj gas i osloba|aju kiseonik nazad u atmosferu. Na

taj na~in, kiseonik, koji je neophodan za ìva bi}a, konstantno se osloba|a u atmosferu.

Taj gas tako|e pomaè da se na planeti Zemlji zadrì “efekat staklene ba{te” koji

odràva temperaturu na njoj konstantnom.

Ako bi bilo manje ugljen-dioksida, koli~ina biljnog sveta na kopnu i u moru bila bi

smanjena, ostavljaju}i manje hrane za ìvotinje. U tom slu~aju, bilo bi manje

bikarbonata u okeanima, {to bi izazvalo pove}anje kiselosti. Pove}anje ugljen-dioksida u

atmosferi ubrzalo bi hemijsku eroziju kopna formiraju}i {tetan alkalni talog u okeanima.

Pored toga, do{lo bi do pove}anja efekta staklene ba{te {to bi uzrokovalo da se

temperatura na povr{ini Zemlje pove}a, a ìvot na Zemlji bio bi uni{ten.

Kao {to vidimo, postojanje atmosfere od velikog je zna~aja za opstanak ìvota na

Zemlji. Da bi atmosfera opstala brojni astrofizi~ki uslovi moraju postojati u isto vreme.

A) Povr{ina Zemlje ostaje pod odre|enom umerenom temperaturom, unutar odre|enih

limita. Zbog toga:

1. Zemlja se nalazi na odre|enoj udaljenosti od Sunca. Ovo rastojanje igra ulogu u

koli~ini toplotne energije koja dolazi na Zemlju sa Sunca. Malo odstupanje u Zemljinoj

118

orbiti oko Sunca - bilo da je ona dalja ili blià - izazvalo bi velike promene u toloti koja

dolazi na Zemlju sa Sunca. Ra~unice pokazuju da bi 13% smanjenja u toploti koja dolazi

na Zemlju izazvalo da ona bude prekrivena slojem leda debelim 1.000 metara. Malo

pove}anje toplotne energije, sa druge strane, uzrokovalo bi da sva ìva bi}a budu

sprèna.

2. Temperatura mora biti homogena {irom Zemlje. Zbog toga, Zemlja rotira oko svoje

ose odre|enom brziom (1.670 km/h na ekvatoru). Ako bi brzina Zemljine rotacije pre{la

odre|enu granicu, atmosfera bi bila previ{e topla, pove}avaju}u brzinu molekula gasa

koji bi napustili Zemljinu atmosferu i uzrokovali da atmosfera nestane u svemiru i

i{~ezne.

Ako bi brzina Zemljine rotacije bila manja od potrebne, tada bi se brzina molekula

gasa smanjila i oni bi tako|e i{~ezli iz atmosfere po{to bi ih Zemlja privukla svojom

gravitacionom silom.

3. Nagib Zemljine ose od 23o 27’ spre~ava da do|e do prevelike razlike izme|u

temperature na polovima i ekvatoru ~ime se odràva sada{nje stanje atmosfere. Kada

tog nagiba ne bi bilo, temperaturna razlika izme|u polarnih regiona i ekvatora bila bi

prevelika, {to bi onemogu}ilo postojanje atmosfere koja podràva ìvot.

B) Potreban je jedan sloj koji spre~ava razno{enje stvorene toplote:

Da bi se temperatura Zemljine povr{ine odràla na konstantnom nivou, mora se

spre~iti gubitak toplote, naro~ito tokom no}i. Zbog toga je potreban sastojak koji }e

spre~iti gubitak toplote iz atmosfere. Ta potreba je zadovoljena postojanjem ugljen-

dioksida u atmosferi. Ugljen-dioksid prekriva Zemlju kao jorgan i spre~ava odvo|enje

toplote u svemir.

C) Na Zemlji postoje odre|ene strukture koje odràvaju ravnoteù izme|u polova i

ekvatora:

Postoji razlika u temperaturi od 120oC izme|u polova i ekvatora. Kada bi takva

temperaturna razlika postojala na nekoj malo ravnijoj povr{ini, do{lo bi do izuzetno

119

sna`nih atmosferskih pokreta i jaki vetrovi sa brzinama od preko 1.000 km/h uni{tili bi

na{ svet. Zbog takvih vetrova nestalo bi ravnoteè u atmosferi i ona bi i{~ezla.

Me|utim, povr{ina Zemlje je neravna i to spre~ava da se formiraju potencijalno sna`ni

pokreti vazduha usled razlike u temperaturama. Neravnomernost Zemljine povr{ine

po~inje na Himalajima, izme|u Indije i Kine, nastavlja se sa Taurus planinama u Anatoliji

i dostiè Alpe u Evropi, i dalje kroz planinske vence koji spajaju Atlanski okean na zapadu

i Pacifi~ki okean na istoku. U okeanima, prekomerna temperatura formirana na ekvatoru

kanalisana je na severu i jugu uz pomo} svojstva te~nosti, balansiraju}i tako razlike u

toploti.

Kao {to vidimo, postojanje vazduha, jednog od osnovnih elemenata ìvota, mogu}e je

samo uspostavljanjem vi{e hiljada fizi~kih i ekolo{kih ravnoteà. [tavi{e, uspostavljanje

tih uslova samo na na{oj planeti nije dovoljno za odvijanje ìvota na Zemlji. Kada bi na{a

planeta postojala u sada{njem stanju sa svojom geografskom strukturom i svojim

kretanjem u svemiru, a ipak imala druga~iji poloàj u galaksiji, ova ravnoteà bila bi

naru{ena.

Na primer, kada bi se na mestu Sunca nalazila neka manja zvezda, to bi izazvalo

veliku hladno}u na Zemlji, a ve}a zvezda od Sunca bi sprìla Zemlju.

Dovoljno je pogledati na mrtve planete u svemiru da bi se razumelo da Zemlja nije

produkt slu~ajnih doga|aja. Uslovi neophodni za ìvot tako su sloèni da je nemogu}e da

nastanu “sami od sebe” i to slu~ajno. O~igledno da je unutar Sun~evog sistema jedino

Zemlja stvorena specijalno za ìvot.

(191-1) BAKTERIJE I RAVNOTE@A AZOTA

Ciklus azota predstavlja slede}i dokaz da je Zemlja specijalno stvorena za ljudski ìvot.

Azot je jedan od osnovnih elemenata kojeg pronalazimo u tkivima ìvih organizama.

Iako je 78% atmosfere sastavljeno od azota, ljudi i ìvotinje ga ne upijaju direktno. To je

glavna uloga bakterija koje zadovoljavaju na{e potrebe za azotom.

120

Ciklus azota po~inje sa gasom azota (N2) u vazduhu. Bakterije koje ìve u nekim

biljkama pretvaraju azot iz vazduha u amonijak (NH3). Drugi tipovi bakterija, sa druge

strane, pretvaraju amonijak u nitrat (NO3). (Gromovi tako|e imaju va`nu ulogu u

pretvaranju azota iz vazduha u amonijak.)

Na slede}em stupnju, ìva bi}a koja proizvode svoju vlastitu hranu, kao {to su to

zelene biljke, upijaju azot. @ivotinje i ljudi po{to ne mogu da proizvedu svoju vlastitu

hranu mogu da uzimaju azot jedino konzumiranjem biljaka.

Azot u ìvotinjama i ljudima vra}a se u prirodu kroz njihov izmet i njihove le{eve koje

razgra|uju bakterije. Kada to ~ine, bakterije ne samo da izvr{avaju zadatak ~i{}enja,

ve} tako|e osloba|aju amonijak, glavni izvor azota. Iako se odre|ena koli~ina amonijaka

pretvara u ugljenik uz pomo} nekih drugih bakterija i me{a sa vazduhom, drugi deo se

pretvara u nitrate uz pomo} drugih tipova bakterija. Biljke ih uzimaju, i ciklus se

nastavlja.

Odsustvo bakterija u tom ciklusu bilo bi dovoljno da se zaustavi ìvot. Bez bakterija,

biljke ne bi mogle da zadovolje svoje potrebe za ugljenikom i ubrzo bi uginule. A nije

mogu}e govoriti o ìvotu na nekom mestu gde nema biljaka.

(192 i 193) ZA[TITNI POKRIVA^ ZEMLJE - ATMOSFERA

Iako mi generalno nismo njih svesni, mnogi meteoriti padaju na Zemlju, kao i na druge

planete. Razlog za{to ovi meteoriti, koji formiraju velike kratere kada padnu na druge

planete, ne o{te}uju Zemlju jeste {to atmosfera deluje velikim trenjem na padaju}e

meteore. Meteori ne mogu dugo da izdrè to trenje i gube veliki deo mase tako {to se

zapale. Na taj na~in, ono {to bi moglo da izazove veliku katastrofu spre~eno je

zahvaljuju}i atmosferi.

Jedna od najva`nijih ~injenica da nebo iznad nas predstavlja “pokriva~ koji je

za{ti}en” jeste magnetno polje koje okruùje Zemlju. Gornji sloj atmosfere sa~injen je

od magnetne zone zvane “Van Alenov pojas”. Ova zona je sa~injena na osnovu osobina

Zemljinog jezgra.

121

Zemljino jezgro sadrì te{ke magnetne elemente kao {to su gvo`|e i nikl. Me|utim,

ono {to je jo{ va`nije jeste da je Zemljino jezgro sastavljeno iz dve razli~ite strukture.

Unutra{nji deo jezgra je ~vrst, dok je spoljni deo jezgra te~an. Spoljni sloj pluta preko

unutra{njeg sloja, stvaraju}i magnetni efekat sa te{kim metalima, {to stvara magnetno

polje. Van Alenov pojas je produètak te magnetne zone koji dostiè spoljni sloj

atmosfere. Ovo magnetno polje {titi Zemlju od mogu}ih opasnosti iz svemira.

Jedna od tih najve}ih opasnosti jesu “solarni vetrovi”. Osim toplote, svetlosti i

zra~enja, Sunce {alje prema Zemlji vetar sastavljen od protona i elektrona koji se kre}u

sa brzinom od 1,5 milijardi km/h.

Solarni vetrovi ne mogu da pro|u kroz Van Alenov pojas koji stvara magnetno polje na

rastojanju od 65.000 kilometara od povr{ine Zemlje. Kada solarni vetar, u vidu ki{e

~estica, do|e do magnetnog polja, on se raspada i razbacuje oko tog polja.

Atmosfera upija ve}inu X-zraka i ultravioletnih zraka koje Sunce emituje. Bez tog

upijanja, ìvot na Zemlji bio bi nemogu}.

Atmosferske zone koje se nalaze oko nas ~ine bezopasnim to zra~enje, radio talase i

vidljivu svetlost koja dolazi do nas. Kada na{a atmosfera ne bi imala takvu

propustljivost, mi ne bismo mogli da koristimo radio talase za komunikaciju, niti bismo

imali dnevno svetlo koje predstavlja osnovu za ìvot.

Ozonski sloj oko Zemlje spre~ava da {tetni ultravioletni zraci sa Sunca dospeju do

Zemlje. Ultravioletni zraci sa Sunca imaju tako veliku energiju da bi mogli ubiti sva ìva

bi}a na Zemlji. Iz tog razloga, ìvot na Zemlji je mogu} zahvaljuju}i ozonskom sloju koji

predstavlja jo{ jedan specijalno stvoreni deo “za{titnog pokriva~a” na nebu.

Ozon se proizvodi od kiseonika. I dok postoje dva atoma kiseonika u jednom molekulu

gasa kiseonika, postoje tri atoma kiseonika u jednom molekulu gasa ozona. Ultravioletni

zraci koji dolaze sa Sunca dodaju jo{ jedan atom molekulu kiseonika i tako nastaje

molekul ozona. Ozonski sloj, koji nastaje delovanjem ultravioletnih zraka, zaustavlja

122

smrtonosne ultravioletne zrake i tako obezbe|uje jedan od najva`nijih uslova za ìvot na

Zemlji.

Ukratko, kada Zemljino jezgro ne bi stvaralo magnetno polje i kada atmosfera ne bi

imala strukturu i gustinu da filtrira {tetno zra~enje, ìvot na Zemlji ne bi bio mogu}. Bez

sumnje, nemogu}e je da je bilo koji ~ovek ili neko drugo ìvo bi}e na Zemlji uspostavilo

takav jedan sistem. O~igledno da je Tvorac stvorio ova za{titna svojstva koja su kriti~ki

neophodna za ljudski ìvot i da je On stvorio nebo za njegovim “za{titnim pokriva~em”.

To {to ostale planete nemaju takav “za{titni pokriva~” predstavlja jo{ jednu ~injenicu

da je Zemlja specijalno dizajnirana za ìvot ~oveka. Na primer, celokupno jezgro Marsa

je ~vrsto i zato ne postoji za{titno magnetno polje oko njega. Mars nije tako veliki kao

Zemlja, nema dovoljan pritisak da bi do{lo do formiranja te~nog dela u njegovom

jezgru. Pored toga, odgovaraju}a veli~ina nije sama dovoljna za formiranje magnetnog

polja oko planete. Na primer, pre~nik Venere je skoro isti kao i Zemlje. Njena masa je

samo 2% manja od Zemljine, a njena teìna je skoro ista kao Zemljina. Dakle, zbog

odgovaraju}eg pritiska i drugih karakteristika, neizbe`no je da do|e do formiranja

te~nog metala u jezgru Venere. Me|utim, ne postoji magnetno polje oko Venere zato {to

je rotacija Venere sporija u odnosu na Zemlju. I dok se Zemlja okrene oko svoje ose za

jedan dan, Venera to isto u~ini za 243 dana.

Veli~ina Meseca i drugih susednih planeta, i njihovo rastojanje od Zemlje tako|e je

va`no za postojanje magnetnog polja koje stvara “za{titni pokriva~” Zemlje. Kada bi

jedna od tih planeta bila ve}a od svoje sada{nje veli~ine, to bi izazvalo ve}u

gravitacionu silu. Susedne planete sa tako velikom gravitacionom silom promenile bi

brzinu te~nog i ~vrstog dela Zemljinog jezgra i spre~ile bi formiranje magnetnog polja u

njegovom sada{njem obliku.

Ukratko, nebo iznad nas poseduje osobinu “za{titnog pokriva~a” koje zahteva da

mnoge karakteristike, kao {to su Zemljino jezgro, brzina njene rotacije, rastojanje izme|u

planeta i mase planeta imaju najadekvatnije vrednosti.

123

(192-1) Van Alenovovi pojasevi zra~enja.

(193-1) Kada atmosfera ne bi imala za{titna svojstva, Zemlja bi se na{la na udaru

ki{e meteora.

(195-1) VODENI CIKLUS I @IVOT

Svakog trenutka milioni kubnih metara vode prenose se iz okeana u atmosferu, a

odatle na kopno. @ivot zavisi od tog velikog vodenog ciklusa. Kada bismo poku{ali da

imitiramo taj ciklus, u tome ne bismo uspeli, ~ak i kada bismo koristili nasjavremeniju

tehnologiju na svetu. Kroz isparavanje, me|utim, mi dobijamo vodu, prvi i glavni uslov

ìvota, bez ikakvog dodatnog tro{ka ili energije. Svake godine 45 miliona kubnih metara

vode ispari iz okeana. Voda koja ispari nosi se vetrovima preko kopna u vidu oblaka.

Svake godine, 3-4 miliona kubnih metara vode prenosi se sa okeana na kopno, pa prema

tome i do nas.

Jednostavno re~eno, voda, ~iji ciklus mi ne kontroli{emo, i bez koje mi ne moèmo

ìveti vi{e od par dana, dolazi do nas na veoma specifi~an na~in.

(197-1, 197-2) KI[A DOLAZI DO NAS U ODGOVARAJU]OJ KOLIÎNI

Zaista, ki{a pada na Zemlju u odgovaraju}oj koli~ini.

Prva od karakteristika vezanih za ki{u jeste njena brzina padanja. Kada pada sa visine

od 1.200 metara, jedan objekat, koji ima istu veli~inu i teìnu kao i ki{na kap,

konstantno bi ubrzavao i pao na Zemlju sa brzinom od 558 km/h. Me|utim, prose~na

brzina ki{ne kapi je 8-10 km/h.

Razlog tome je {to ki{na kap ima specijalan oblik koji pove}ava efekat trenja od

strane atmosfere i pomaè joj da padne na Zemlju mnogo sporije. Jedan pogled na

brojke, u nastavku, dovoljan je da bi se shvatila katastrofa sa kojom bi se Zemlja suo~ila

svaki put pri padanju ki{e, ako bi ki{ne kapi imale druga~iji oblik, ili kada atmosfera ne

bi imala osobinu trenja.

124

Minimalna visina ki{nih oblaka je 1.200 metara. Efekat koji bi izazvala jedna ki{na kap

koja bi pala sa te visine jednaka je padu objekta teìne 1 kg sa visine od 15 cm. Postoje

tako|e ki{ni oblaci koji se nalaze na visini od 10.000 metara. U tom slu~aju, jedna ki{na

kap izazvala bi efekat jednak onom koji bi izazvao objekat teìne 1 kg koji bi pao sa

visine od 110 cm.

Procenjuje se da svake sekunde otprilike 16 miliona tona vode isparava sa Zemlje. Taj

broj je jednak koli~ini vode koja pada na Zemlju svake sekunde. Tokom jedne godine, ta

brojka iznosi 505 x 1012 tona. Voda stalno cirkuli{e u odgovaraju}oj ravnoteì u skladu

sa odgovaraju}om “merom”.

NASTANAK KI[E

Tek nakon {to je otkriven vremenski radar bilo je mogu}e ustanoviti stadijum u kojem

se formira ki{a. Na osnovu toga, formiranje ki{e se odvija u tri stupnja. Prvo - formiranje

vetra; drugo - formiranje oblaka; tre}e - pojava ki{nih kapi.

(197-1, 197-2) Na povr{ini okeana svakog trenutka dolazi do formiranja malih

vazdu{nih mehurova usled penu{anja vode, i mno{tvo vodenih kapi, koje su bogate

solju, izbacuju se u atmosferu. Delovanjem vetrova koji odnose ove kapi, atmosfera

svakoga dana prikuplja 27 miliona tona soli. Ova so predstavlja centar oko kojeg }e se

kasnije formirati ki{ne kapi. êstice vode koje okruùju kristale soli bivaju no{ene iz

okeana do oblaka i tako formiraju kapljice ki{e. Kada postanu teè od vazduha, kapljice

napu{taju oblake i po~inju da padaju na zemlju kao ki{a.

PRVI STUPANJ

Bezbrojni vazdu{ni mehurovi, formirani penu{anjem okeana, stalno eksplodiraju i

uzrokuju da se ~estice vode izbacuju prema nebu. Te ~estice koje su bogate solju bivaju

no{ene vetrovima i podiù se u atmosferu. Te ~estice, koje se nazivaju aerosoli,

funkcioni{u kao vodene klopke, i formiraju kapljice oblaka sakupljaju}i oko sebe vodenu

paru koja dolazi od mora u vidu malih kapljica.

DRUGI STUPANJ

125

Oblaci se formiraju od vodene pare koja se kondenzuje oko kristala soli ili ~estica

pra{ine u vazduhu. Po{to su vodene kapljice u tim oblacima veoma male (sa pre~nikom

od 0,01 i 0,02 mm), oblaci ostaju u vazduhu i {ire se na nebu. Na taj na~in, nebo je

prekriveno oblacima.

KI[A JE SLATKA

Kao {to znamo, izvor vode za ki{u je isparavanje, a 97% isparavanja odvija se iz

“slanih” okeana. Me|utim, ki{a je slatka. Razlog za{to je ki{a slatka nalazi se u

jo{ jednom fizi~kom zakonu kojeg je Tvorac uspostavio. Prema tom zakonu, bez obzira

da li voda isparava iz slanih mora, ili mineralnih jezera, ili blata, ona ne sadrì nijedan

strani materijal.

KI[A DAJE @IVOT MRTVOM KOPNU

Pored toga {to snabdeva Zemlju vodom, koja je neophodna za ìva bi}a, ki{a tako|e

ima efekat |ubrenja.

Vodene kapi koje dospevaju do oblaka nakon {to isparavaju iz mora, sadrè izvesne

supstance “koje }e dati ìvot” mrtvom kopnu. Te “ìvotodavne” kapi zovu se

“povr{inske tenzione kapi”. Povr{inske tenzione kapi nastaju na gornjem sloju povr{ine

mora kojeg biolozi zovu mikro-sloj. U tom sloju, koji je tanji od jednog desetog dela

milimetra, postoje mnoge neupotrebljive organske ~estice zaga|enja uzrokovanog od

strane mikroskopskih algi i zooplanktona. Neki od tih otpadaka grupi{u i sakupljaju oko

sebe neke elemente koji su veoma retki u morskoj vodi, kao {to su fosfor, magnezijum,

kalijum i neki te{ki metali kao {to su bakar, zink, kobalt i olovo. Te kapljice, budu}e “|

ubrivo” kopna, izdiù se na nebo pomo}u vetrova i padaju na Zemlju kao deo ki{nih

kapi. Semena i biljke na Zemlji pronalaze u tim kapljicama mnogobroje soli metala i

elemente potrebne za njihov rast.

Soli koje padaju kao deo ki{e jesu mali primer odre|enih konvencionalnih |ubriva

(kalcijum, magnezijum, kalijum, itd.) koji se koriste za dodatno |ubrenje zemlji{ta. Te{ki

126

metali prona|eni u tim tipovima aerosoli, sa druge strane, jesu drugi elementi koji

pove}avaju |ubrenje i tako u~estvuju u razvoju i proizvodnji biljaka.

Ukratko, ki{a je vaàn agens |ubrenja. Neplodna zemlja moè se snabdeti svim

potrebnim elementima za biljke, tokom jednogodi{njeg perioda, samo od strane ovih |

ubrivnih kapi koje dolaze od strane ki{e. [ume se tako|e razvijaju i hrane uz pomo} tih

morskih aerosola.

Na taj na~in, 150 miliona tona |ubriva padne na celokupnu kopnenu povr{inu svake

godine. Ukoliko ne bi bilo ovog prirodnog |ubriva bilo bi malo vegetacije na zemlji i

ekolo{ka ravnoteà bila bi naru{ena.

(200-1) KORI[]ENJE HLADNO]E ODOZGO

Jedan od najinteresantnijih i najva`niijh kvaliteta vode jeste ta, da suprotno drugim

supstancama, njeno ~vrsto stanje je lak{e nego njeno te~no stanje - to jest, led je lak{i

od vode. Iz tog razloga, mora po~inju da se lede odozgo, jer zale|eni sloj je lak{i nego

te~ni sloj vode. Na taj na~in, rizik da do|e do potpunog zale|ivanja mora, {to bi

uzrokovalo prestanak ìvota - biva eliminisan, jer zale|eni sloj koji se izdiè gore izoluje

od spoljne hladno}e te~ni deo koji ostaje dole.

Kada bi led bio teì od vode ({to je ono {to bi se normalno o~ekivalo), tada bi mora

po~ela da se zale|uju od dna. U tom slu~aju, izolacija sa gornje strane ne bi postojala,

sva mora bi bila zale|ena i ìvot u vodi bi bio uni{ten. Po{to led zauzima vi{e prostora

nego voda, zale|eni deo mora bi u tom slu~aju zauzeo vi{e prostora i uzrokovao da se

voda iznad njega izdigne i prelije.

Pored toga, ~injenica da je voda najteà na +4oC veoma je va`na za ìvot. U morima,

voda koja dostigne +4oC tone na dno po{to je tada najteà. Iz tog razloga, mora po

kojima plutaju ledene sante imaju na dnu vodu koja je uvek u te~nom stanju i sa

temperaturom od +4oC, tako da ìva bi}a mogu da preìve. Sli~no, u zimskim periodima

jezera i reke, koji su prekriveni ledom, imaju na svom dnu vodu koja tako|e omogu}ava

ìvot.

127

POLAGANO ZAGREVANJE I HLA\ENJE VODE

Slede}a osobina vode jeste njeno polagano isparavanje i zale|ivanje. Poznato je da u

letnjim mesecima dolazi do naglog zagrevanja peska tokom dana i tako|e njegovog

naglog hla|enja tokom no}i. Temperatura morske vode, sa druge strane, varira samo

oko dva do tri stepena izme|u dana i no}i. Razlog tome {to voda ima sposobnost da

zadrì svoju temperaturu od iznenadnih skokova i padova, i usporava isparavanje i zale|

ivanje. Kada se ta karakteristika vode analizira na nivou celog sveta, moè se videti da

voda, bilo u te~nom stanju ili kao para, u okeanima i atmosferi, ima najva`niju ulogu po

pitanju Zemljine temperature. Voda koja prekriva Zemlju spre~ava da do|e do

prekomernog zagrevanja upijaju}i toplotu u tom delu sveta gde je izloèna Suncu. Na

sli~an na~in, u onim delovima gde nisu izloèni Suncu direktno kao na drugim mestima,

okeani i ostala voda, sa toplotom koju poseduju, funkcioni{u kao greja~i i spre~avaju da

temperatura padne previ{e nisko. Na taj na~in, razlika u temperaturi izme|u dana i no}i

uvek ostaje unutar optimalnih granica koje odgovaraju ~oveku i ostalim ìvim bi}ima.

Ako bi koli~ina vode na Zemlji bila manja nego podru~ja kopna, tada bi temperaturna

razlika izme|u dana i no}i dostizala veliku vrednost pretvaraju}i Zemlju u pustinju i

~ine}i ìvot nemogu}im, ili bar veoma te{kim.

(sve 202) TE@INA OBLAKA

Oblaci mogu biti neverovatno te{ki. Na primer, u olujnom oblaku zvanom akumulirano

je vi{e od 300.000 tona vode.

Posti}i da se voda mase 300.000 tona odrì na nebu, bez sumnje je pravo ~udo.

VETROVI

Vetrovi predstavljaju vazdu{ne struje izme|u razli~itih temperaturnih zona. Razli~ite

temperature u atmosferi stvaraju razli~ite vazdu{ne pritiske, uzrokuju}i da se vazduh

kontinuirano kre}e od vi{ih pritisaka ka niìm. Ako do|e do pojave velike razlike u

pritiscima, to jest, temperatura u atmosferi je previ{e visoka, tada vazdu{ne struje, to

128

jest vetrovi, postaju veoma jaki. Na taj na~in nastaju veoma destruktivni vetovi kao {to

su orkani.

Ono {to je interesantno jeste da uprkos postojanja zona sa veoma razli~itim

temperaturama i pritiskom, kao {to su ekvator i polovi, na{ svet nije stalno izloèn

sna`nim vetrovima zahvaljuju}i barijerama i “regulatorima”. Kada velike vazdu{ne

struje, koje se ina~e formiraju izme|u polova i ekvatora, ne bi bile usporene od strane

faktora koji }e biti opisani u nastavku, planeta Zemlja bi bila pretvorena u mrtvu planetu

stalno izloènu delovanju sna`nih vetrova.

Uglavnom, visinske razlike na Zemlji slabe znagu vetrova. Velike razlike u visini deluju

na tople i hladne vazdu{ne tokove. Kada do|u do planinskih nagiba, dolazi do formiranja

novih vetrova. Na taj na~in, dvosmerni vazdu{ni sistem izme|u ekvatora i polova

pretvara se vazdu{ni sistem od vi{e smerova zahvaljuju}i liticama, i vetrovi se

ublaàvaju po{to bivaju kanalisani u razli~itim smerovima. Planinski venci na Zemljinoj

kori funkcioni{u kao veliki vazdu{ni koridori. Koridori pomaù da se vetovi razvomerno

raspore|uju {irom Zemlje.

Nagnutost Zemljine ose tako|e ima veliku ulogu u ublaàvanju vetrova. Kada bi nagib

Zemljine ose bio pod pravim uglom u odnosu na njenu orbitu, Zemlja bi bila izloèna

sna`nim vetrovima. Me|utim, ekvator na{e planete je nagnut pod uglom od 23o27’ u

odnosu na ravan orbite. Na taj na~in, temperatura ne ostaje ista u regionima izme|u

polova i menja se u skladu sa godi{njim dobima. To zna~i da se vazdu{ni pritisak drì u

ravnoteì i da se tako snaga vetra umanjuje. Kada bi se temperatura izme|u ekvatora i

polova smanjila, vetrovi bi bili topliji.

Pored toga, postoje dva sloja gasa oko na{e planete koji uravnoteùju temperaturne

razlike. Slojevi ozona i ugljen-dioksida balansiraju temperaturu u atmosferi. Ozonski sloj

upija “vi{ak” Sun~evih zraka. Ugljen-dioksid, sa druge strane, ima suprotnu funkciju: on

zadràva primljenu toplotu i tako spre~ava hla|enje.

129

Sve ove ~injenice nam pokazuju da ~ovek duguje svoj ìvot velikom sistemu koji se

sastoji od mno{tva sloènih podsistema. Ceo univerzum je stvoren da bi ~ovekov ìvot

u~inio mogu}im.

(205-1, 211-1) SAVR[ENOST UNIVERZUMA

Vi{e milijardi zvezda i galaksija u univerzumu kre}e se po svojim razdvojenim

orbitama u potpunoj me|usobnoj harmoniji. Zvezde, planete i sateliti okre}u se oko

svojih sopstvenih osa i unutar sistema kojima pripadaju. [tavi{e, nekada galaksije,

sastavljene od skoro 200-300 milijardi zvezda, prolaze jedna kroz drugu. Astronomi su

zapazili da prilikom takvih proìmanja galaksija ne dolazi do me|usobnog sudaranja koje

bi izazvalo haos u visoko ure|enom univerzumu.

[irom univerzuma, veli~ine brzina koje se ostvaruju te{ko je razumeti kada se one

uporede sa na{im zemaljskim standardima. Brzine u svemiru su enormne kada se mere

jedinicama koje se upotrebljavaju na Zemlji. Zvezde i planete, sa masama od vi{e

milijardi ili triliona tona, galaksije i grupe galaksija, sa veli~inama koje se mogu izraziti

ciframa jedino od strane matemati~ara, kre}u se u svemiru neverovatnim brzinama.

Na primer, Zemlja rotira oko svoje ose srednjom brzinom od oko 1.670 km/h. Ako

imamo u vidu da najbrì metak ima prose~nu brzinu od 1.800 km/h, postaje jasno kako

se Zemlja brzo kre}e u odnosu na svoju ogromnu veli~inu.

Brzina Zemlje kojom se ona kre}e oko Sunca je oko ~est puta ve}a od brzine metka:

108.000 km/h. (Kada bismo mogli da napravimo automobil koji bi mogao da se kre}e

tako brzo, on bi obi{ao Zemlju za 22 minuta.)

Me|utim, ove cifre se odnose samo na Zemlju. Sun~ev sistem je jo{ fascinantniji.

Brzina ovog sistema je na takvom nivou da probija sve granice logike. U univerzumu,

kako se sistemi pove}avaju po veli~ini, tako im se pove}ava i brzina. Sun~ev sistem

rotira oko centra galaksije sa brzinom od 720.000 km/h. Sama brzina na{e galaksije

“Mle~ni put”, koja sadrì 200 milijardi zvezda, jeste 950.000 km/h.

130

Ove neverovatne brzine o~igledno nam pokazuju da na{i ìvoti na Zemlji funkcioni{u

na ivici noà. Me|utim, u tom sistemu nema “gre{aka” ili “potrebe za ispravkama”.

Univerzum, ba{ kao i sve unutar njega, nije prepu{ten “samome sebi” i on funkcioni{e u

skladu sa zakonima koje je Tvorac uspostavio.

ORBITE I ROTIRAJU]I UNIVERZUM

Jedan od najva`nijih uzroka velike ravnoteè u svemiru, bez sumnje je to {to se

nebeska tela kre}u po odre|enim orbitama ili “sferama”. Zvezde, planete i sateliti

rotiraju i oko svojih sopstvenih osa i unutar sistema kojima pripadaju, tako da veliki

univerzum funkcioni{e besprekorno kao zup~anici jedne ma{ine.

Orbite u univerzumu nisu ograni~ene na kretanje odre|enih nebeskih tela.

Na{ Sun~ev sistem i galaksije imaju veliku aktivnost oko drugih centara. Svake godine,

Zemlja i Sun~ev sistem pre|u 500 miliona kilometara. Izra~unato je da bi ~ak i malo

odstupanje nebeskih tela od njihovih orbita u~inilo da sistem prestane da funkcioni{e.

Na primer, pogledajmo {ta bi izazvalo odstupanje od 3 mm, gore ili dole, u odnosu na

normalnu orbitu:

“Kada se kre}e oko Sunca, Zemlja ima takvu orbitu da svakih 30 km dolazi do

odstupanja od samo 2,8 mm od njene trase. Zemljina orbita se nikada ne menja, jer bi

odstupanje od samo 3 mm izazvalo katastrofalne poreme}aje: ako bi odstupanje bilo 2,5

mm umesto 2,8 mm, tada bi orbita bila previ{e velika i svi mi bismo se zaledili. Ako bi

odstupanje bilo 3,1 mm, mi bismo izgoreli” (Bilim ve Teknik, jul 1983).

SUNCE

Sunce je udaljeno 150 miliona kilometara od Zemlje i neprestano nas snabdeva

potrebnom energijom.

U tom nebeskom telu tako velike energije, atomi vodonika se stalno pretvaraju u

helijum. Svake sekunde, 616 milijardi tona vodonika pretvara se u 612 milijardi tona

helijuma. Tokom tog procesa, energija koja se osloba|a jednaka je eksploziji 500 miliona

hidrogenskih bombi.

131

@ivot na Zemlji je mogu} zahvaljuju}i energiji sa Sunca. Stalna ravnoteà i 99%

energije potrebne za ìvot, obezbe|uje se od strane Sunca. Polovina te energije je vidljiva

i dolazi u vidu svetla. Ostatak energije je u obliku ultravioletnih zraka, koji su nevidljivi, i

u obliku su toplote.

Slede}a osobina Sunca jeste njegovo periodi~no pro{irenje kao zvono. Ono se

ponavlja svakih pet minuta, a povr{ina Sunca se pomera 3 km prema Zemlji i udaljava

od nje sa brzinom od 1.080 km/h.

Sunce je samo jedna od 200 milijardi zvezda koje sa~injavaju galaksiju Mle~ni put.

Iako je 325.500 puta ve}e od Zemlje, ono se smatra jednom od manjih zvezda u

univerzumu. Ono se nalazi na rastojanju od 30 hiljada svetlosnih godina od centra

Mle~nog puta koji ima pre~nik od 125 hiljada svetlosnih godina (1 svetlosna godina =

9.460.800.000.000 km).

PUTOVANJE SUNCA

Prema ra~unicama astronoma, Sunce se, u okviru na{e galaksije, kre}e brzinom od

720.000 km/h u pravcu Solarnog vrha, mesta na nebeskoj sferi blizu zvezde Vega. (To

zna~i da ono otprilike pre|e dnevno rastojanje od 720.000 x 24 = 17.280.000 km, kao i

na{a Zemlja, koja zavisi od njegovog kretanja.)

SEDAM SLOJEVA NA NEBU

Kada analiziramo sastav Zemljine atmosfere uo~avamo da je ona sastavljena od

sedam slojeva. U atmosferi postoje me|uslojevi koji razdvajaju ove slojeve jedne od

drugih. Prema Enciklopediji Amerikana (9/188), postoje slede}i slojevi koji se nalaze

jedan iznad drugog u zavisnosti od temperature:

1. sloj - Troposfera: Njegova debljina dostiè 8 km na polovima i 17 km na ekvatoru.

Ovaj sloj sadrì veliki broj oblaka. Temperatura u njemu se smanjuje za 6,5oC na svakom

kilometru visine. U jednom njegovom delu, zvanom tropopauza, gde postoje sna`ne

vazdu{ne struje, temperatura ostaje konstantna na -57oC.

132

2. sloj - Stratosfera: On dostiè visinu od 50 km. Ovde dolazi do upijanja ultravioletne

svetlosti {to uzrokuje osloba|anje toplote i pove}anje temperature do 0oC. Tokom tog

upijanja dolazi do formiranja ozonskog sloja, koji ima ìvotnu va`nost za Zemlju.

3. sloj - Mezosfera: On dostiè visinu od 85 km. Ovde temperatura pada na -100oC.

4. sloj - Termosfera: Temperatura raste smanjenom stopom.

5. sloj - Jonosfera: Gasovi u ovom podru~ju nalaze se u obliku jona. Po{to se radio

talasi odbijaju od jonosfere, mogu}a je komunikacija na Zemlji.

6. sloj - Eksosfera: Nalazi se na visini izme|u 500 i 1.000 km, a karakteristike ovog

sloja se menjaju u skladu sa aktivnostima Sunca.

7. sloj - Magnetosfera: Ovo je podru~je u kojem veliki uticaj ima Zemljino magnetno

polje i ono izgleda kao velika praznina. Energetski izmenjene subatomske ~estice

zadràvaju se u regionima zvanim Van Alenovi pojasevi radijacije.

ZAKLJUÂK

Svi ìvi organizmi i sitemi koje smo pomenuli u ovoj knjizi jasno ukazuju da je Bog

stvorio ceo univerzum i sva bi}a u njemu. Svako bi}e, uklju~uju}i i ~oveka, duguje svoj

ìvot Bogu. To je Onaj koji im je dao ìvot i odràva ih u ìvotu. To je Bog koji ih hrani,

{titi, i kada postanu bolesni ~ini da ozdrave.

Znaci Bo`jeg stvaranja, od kojih smo samo neke spomenuli u ovoj knjizi, tako su

o~igledni da svaka savesna osoba lako moè videti i prihvatiti ~injenice koje su ovde

iznesene. Me|utim, dostizanje tog stupnja, to jest prihvatanje ~injenica koje pokazuju

Bo`je stvaranje univerzuma, nije dovoljno.

Prihvatiti postojanje Boga ne zna~i biti sa~uvan od pogre{nih postupaka. Neko moè

prihvatiti Bo`je postojanje, ali pod uticajem odre|enih tradicionalnih sujeverja moè

ostati bez pravilnog razumevanja zna~enja te ~injenice. Postoje ljudi koji prihvataju

133

Bo`je postojanje samo deklarativno, a da ne razmi{ljaju o tome ili ne razumeju su{tinu

zna~enja Njegovog postojanja.

Sa druge strane, osoba koja ima pravi pristup Bogu odlikuje se pravilnim

razumevanjem ovog pitanja. Takva osoba shvata da je ceo univerzum stvoren sa

svrhom. Svrha njegovog stvaranja je da se vide Bo`ji znaci koji su dostupni u svakom

njegovom delu, da se iskaè po{tovanje prema njegovom Vlasniku i da se prihvate

principi koji su u njemu uspostavljeni. Svi ovi znaci u univerzumu imaju svrhu da podsete

~oveka na njegovu obavezu da po{tuje Bo`ji moralni zakon.

Bog je stvorio ~oveka od kapljice te~nosti, podigao ga, nahranio ga, dao mu da vidi i

da ~uje, i brine se o njemu da bude zdrav. Ne treba zaboraviti da je Bog stvorio ~ovekov

neverovatni imuni sistem, lekove, medicinsku nauku i lekare. Dakle, ~ovek bi trebao da

sluì svom Tvorcu i prihvati principe ìvota koje je On uspostavio.

Jedna od najva`nijih stvari u ~ovekovom prihvatanju svojih du`nosti prema Bogu,

jeste ose}aj strahopo{tovanja. Oni koji Boga prihvataju samo deklarativno, nemaju taj

ose}aj. Samo osoba koja ima iskreno poverenje u Boga, ose}a jedan pozitivan strah da

ne zloupotrebi ono {to mu je povereno.

Pored toga, osoba koja ima poverenje u Boga moè da uo~i jo{ jednu ~injenicu: ovaj

svet je privremen. Onaj koji je ~oveku jednom dao ìvot, nudi mu novi ìvot u

okolnostima koje ne}e biti poreme}ene ~ovekovim pogre{nim odlukama. ôvekov

odnos prema Bogu i prema svemu onome {to mu je povereno, predstav-lja njegov izbor

po pitanju njegove ve~ne sudbine.

134

Cudo Stvaranja -Harun Jahi

Documents

Transcript of Cudo Stvaranja -Harun Jahi