Cuda Svetog Serafima

Александар Стрижев О питању псеудоцрквеног митотворства Пророчке изјаве подвижника благочешћа, тачније, великог Саровског старца, преподобног Серафима, недавно су се појавиле у низу публикација. Бујица сличних пророчанстава преплавила је читаоце уочи празновања 100-годишњице канонизације баћушке Серафима. Познато је да је Саровски Чудотворац поседовао велики дар пророштва. Његова пророчанства односе се како на судбину Дивјејевске обитељи, тако и на будућност Русије. Многа од њих сабрана су у делу митрополита Серафима (Чичагова) “Летопис Серафимо-Дивјејевског манастира” (1896, 1903) и у књигама Сергија Александровича Нилуса “Велико у малом” (1903, 1905), “На обали Божије реке” (Том 2, Сан Франциско, 1969.). Међутим, појавили су се и нови текстови, који знатно допуњују сабрана пророчанства Преподобног. Једно од последњих открића односи се на два документа, пронађена у папирима свештеника Павла Флоренског. Разматрање ових докумената показало је да су вероватно доспели код о. Павла уз помоћ С. А. Нилуса (1862–1929), који је блиско познавао Елену Ивановну Мотовилову (†1910), удовицу “слуге Серафимовог”, Николаја Александровича Мотовилова (1808–1879), доброчинитеља Дивјејевске обитељи. Н. А. Мотовилов (човек, благо речено, не сасвим обичан, данас веома познат међу православнима као сабеседник Преподобног који му је поверио скривене мисли о циљу хришћанског живота), оставио је многобројне записе у којима је изложио садржај беседа и изјава старца Серафима. Недавно је том корпусу текстова додата преписка Мотовилова са императорима Николајем I и Александром II (коју сам објавио у књизи ”Слуга Божије Мајке и Серафима”. М, 1996.). Та преписка такође садржи предсказања Преподобног о будућим догађајима у Русији и свету. Најпажљивији читалац и уједно најауторитетнији издавач Мотовиловљевих записа био је С. А. Нилус. Елена Ивановна је управо Нилусу 1902. године ради анализе предала кутију са рукописима свог покојног мужа. Из те кутије извучена је и објављена данас позната беседа Преподобног ”О циљу хришћанског живота” (прво издање у газети ”Московске вести”, мај, 1903. год.). “Велика Дивјејевска тајна” налазила се у папирима Сергеја Александровича, који су прешли дуг и тежак пут преко океана, и први пут је објављена у Сан Франциску 1969. године усрдношћу нећаке Нилусове жене, Елене Јурјевне Карцове. У лето 1990. год.

Cuda Svetog Serafima

Documents

Transcript of Cuda Svetog Serafima