CS06RA008

P r o j e k a t

ISTRAZIVAČKI NUKLEARNIREAKTOR RA

IZVESTAJ O RADU ZA 1994. GODINL

HHCTHTYT 3A HYKJ1EAPHE HAYKE ..BHHHA'BtOri'AJI-BHHHA

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINČA"Laboratoryja za mult idisc ipl inarna i s t raz ivan ja i inženjering "RA"Laborator-ija za zaSt i tu od zračenja i z a 5 t i t u životne s r e d i n e"ZASTITA"

P r o j e k a t

ISTRA2IVAČKI NUKLEARNIREAKTOR RA

IZVE2TAJ O RADU ZA 1994. GODINU

Vinčadecerabar 1994. godine

NAZIV PROJEKTA: " ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA1'

EVIDENCIJSKI BROJ:

NAZIV PROJEKTA : INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA'

REALIZATORI PROJEKTA: INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINČA"

- Laboratorija za multidisciplinarnaist-razivanja i inzenjerking "RA"

- Labor-at-or-ija za zaSt-it-u od zračenja izaStitu zivotne sredine ZA5TITA"

RUKOVODILAC PROJEKTA: MR O B R A D SoTlC

S A D R 2 A J

REZIME IZVESTAJA

1 . IzvrSeni radovi2. Stanje kadrova3. Finansiranje projekta

PRILOZI

Spisak radnika-izvrSilaca projektau 1994. godiniProcena o utroSku sredstavaFonda za 1994. godinuPogon i odrzavanje opreme nuklear-nogreaktora RA u 1994. godiniZaStita od zračenja kod reaktora RA u 1994.godini

REZIME IZVESTAJA

Projekt "ISTRAZIVAČKI NUKLEARNI REAKTOR RA" je jedan odcet i r i projekta koji obuhvataju pogon i odrzavanje nuklearnihpostrojenja u Ins t i tutu za nuklearne nauke "VINČA", a kojefinansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije.Kroz ovaj projekt realizuju se svi poslovi oko pogona i odrzavanjaopreme istrazivackog nuklearnog reaktora RA, kao i poslovi z a š t i t eod zračenja na njemu.

Shodno prirodi poslova koji se obavljaju na reaktoru RA,rea l izator i projekta u 1994. godini, kao i ranijih godina, bili su:Laboratorija za multidisciplinarna istrazivanja i inzenjering"RA"-Odeljenje za reaktorski inzenjering Ckoja obavlja sve posloveoko pogona i odrzavanja opreme reaktora} i Laboratorija za zaStituod zračenja i zaš t i tu zivotne sredine "ZAŠTITA" Ckoja obavlja sveposlove oko zaSti te od zracenja kod reaktora D.

1 . IzvrSeni radovi

U 1994. godini nastavljeni su poslovi narevital izaci j i reaktora RA, zapocetoj 1986. godine. Svi planiranizahvati su i l i već okoncani, i l i su u fazi provere i probnihisspitivan ja, izuzev onog koji se odnosi na zamenu celokupneinstrumentaci je reaktora. Realizaci ja ovog zahvata kasni zbogzastoja u isporuci opreme koja se izradjuje u Rusiji. Izradu oveopreme finansira Medjunarodna agencija za atomsku energiju krozugovor sklopljenim decembra 1988. godine sa moskovskom firmom"ATOMENERGOEXPORT". Prema tomugovoru, trebalo je da celokupna novainstrumentaci ja za reaktor RA bude isporucena Inst i tutu u Vinći dokraja 199O. godine, al i je do septembra 1991. godine isporucenosvega 56% predvidjene kolicine. Od tada je svaka isporukaobustavljena, a razlog je privremena zabrana za sve isporuke zaJugoslaviju u okviru sankcija preduzetih od s t rane organizacjeUjedinjenih nacija.

U medjuvremenu, na reaktoru RA je demontirana postojećainstrumentaci ja skoro u potpunosti, a zadrzan je samo jedan deokoji je neophodan za kontrolu reaktorskih sistema i u uslovimakada reaktor nije u pogonu. Sve dok se nova instrumentacija neisporuci i ne montira, reaktor RA neće moći da bude pu5ten u rad.

^. U 1994. godini nastavljen je rad na razradi i dopunisovjetskog projekta, a započet je i rad na izradi kablovskih t r a s a .

Kontrola i odrzavanje celokupne opreme postrojenja, kao ipotrebni remontni radovi, izvrSavSavani su u 1994. godiniredovno i efikasno. Veoma obiman remont celokupnog sekundarnog kolaza hladenje reaktora RA privodi se kraju i okoncaće se u prvojpolovini 1995. godine.

Svi poslovi za5t i te od zračenja kod reaktora RA izvrsenisu prema potrebama remontnih i instalacionih radova na objektimareaktora, a u skladu sa posto jećim zakonskim propisima ipreporukama Medjunarodne agencije za atomsku energiju. Tokomprotekle t r i godine nije bilo kontaminacije blize i dalje okolinereaktora, ni t i je bilo izlaganja pogonskog osoblja zracenju iznadpropisanih granica.

U prilozima 3 i 4 ovog izvegtaja detaljno su opisani sviposlovi realizovani na reaktoru RA u 1993. godini, a premaprogeramu rada definisanim projektom "ISTRAZIVAČKI NUKLEARNIREAKTOR RA " .

Nuklearno g o r i v o na r e a k t o r i m a RA i RB u I n s t i t u t u u 1994.godini bilo je podvrgnuto redovnoj kontroli od strane Medunarodneagencije za atornsku energiju na osnovu garancija o primeni Ugovorao neširenju nuklearnog or-uZja koji je svojevremeno ratifikovala SFRJugoslavija. Ova kontrola obavljala se jednom mesečno, a vr§ili suje inspektori Agencije. Kao i ranijih gorina, Odeljenje 2 areaktorski inženjering je u potpunosti odgovorilo zakonskimobavezama u vezi sa ovom kontrolom.

2. Kadrovska struktura

Na realizaciji projekta u 1994. godini učestvovalo jeproseCno 47 radnika Sto je dovoljan broj u uslovima remontnih iinvesticionih radova. MedjuLim za redovan pogon reaktora potrebnoje 60 radnika i to: 51 za poslove pogona i odrzavanja opremereaktora, a 9 za poslove zagtite od zračenja.

1 Prijem radnika koji nedostaju treba izvrSiti blagovremeno,što znači najmanje godinu dana pre planiranog poCetka rada.reaktora. To vreme je neophodno za specijalisticku obuku ipripremu novih radnika na poslovima pogona i odrzavanja opremereaktora RA, kao i na poslovima dozimetrijske i tehničke zagtiteod zračenja u pogonskim uslovima.

Obuka postojećih radnika na reaktoru sprovedena je i u1994. godini, kao i ranijih godina, po utvrdjnim programima radareaktora RA. Ova značajna aktivnost sprovodi se intezivno uposlednjim godinama poSto je svo tehnicko osoblje koje je na ovomreaktoru radilo praktično od prvog starta reaktora Cdecembar 19S9.godineD, oti§lo u penziju u poslednjih osam godina.

3. Finansiranje projekta

Nedovoljna sredstva koja se izdvajaju za istrazivačkinuklearni reaktor RA predstavljaju veliki problem za uspeSno ipravovremeno obavl jan je poslova na ovom reaktoru. U 1994. godini odstrane Ministarstva za naukui tehnologiju Republike Srbije bi mogaobiti i*plaćen iznos od 1.000.000 dinara. TroSkovi na projektu u1994. godini se procenjuju na 1 . 1O0. 000 dinara, Sto znači da ćenedostajati jo2 oko 100. 000 dinara. .

Regavanju problema nedostatka finansijskih sredstava semora pristupiti odmah, jer bez adekvatnog i pravovremnogfinansiranja ne mogu se obezbediti uslovi pouzdanog i bezbednograda reaktora u narednom periodu. Sredstva Ministarstva za nauku itehnologiju Republike Srbije su jedina sredstva kojima se podmirujutrogkovi tekućeg odrzavanja i pogona reaktora, ukljucujući iposlove zagtite od zracenja koji se obavljaju na ovom postrojenju.Sredstva potrebna za investicione radove i revitalizaciju reaktorakoji su u velikom obimu izvršeni u prethodnom petogodiSnjemperiodu, obezbedili su direktni korisnici usluga reaktora iMedjunarodna agencija za atomsku energiju.

Tim sredstvima nabavljeni su i nuklearno gorivo i teSkavoda u kolieini koja omogućava nesmetan rad reaktora u periodu odbar sledećih deset godina.

Rukovodilac projektaMr Obrad Sotić

direktorLaboratorije za mult-idisciplinarnaistrazivanja i inzenjering "RA"

PRILOG 1

MINISTARSTVO ZA NAUKUI TEHNOLOGIJU

REPUBLIKE SRBIJE

Naučoistrazivacka organizaci jaINSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE

"VINČA"Laborator i ja za mult idscipl inarnai s t raz ivan ja i inzenjer ing "RA"Laboratori ja za zaSt i tu od zračenj;i z a š t i t u zivotne s t r e d i n e "ZAŠT1T.

SPISAK RADNIKAIZVRSIOCA PROJEKTA

"ISTRAZIVAČKI NUKLEARNI REAKTOR RA"

u 1994. godini

1 . POGON I ODRZAVANJE OPREME REAKTORA RA

Rednibroj

Ime i prezime Opis poslova Stručnasprema

angazovanjeCmeseci D

Cl D Rukovodjenje r e a l i z a c i j o m pro jekta

1 . Mr Obrad Š o t i ć

C2D S l u z b a pogona

direktorLaboratorije

2. Mr Zoran Zivot,i«f3. Aleksandar Nikolić4. Goran Paunović5. Zoran St-arnenković6. Milan Ilić7. Radisav Ninković8. Slavko Marković9. ,J4enad Mikie

1O. Andreja Četina11 . Momčilo Petrović12. Dragan Svrdlin13. Dušan Bajić14. Vojislav Srećković5S. Zivoslav Karić16. Zoran Blagojević17. Zivojin SLojanović18. Radisav Dimitrijević19. Tomislav Jović20. Dikonije Čelić

rukovodilac§ef smeneSef smeneSef smenesef smene§ef smeneoperator pogonaoperator pogonaoperator pogonaoperator pogonaoperator pogonaelektricar pogonaelektriCar pogonaelektricar pogonaelektricar pogonaelektricar pogonamehaničar halemehanicar pogonamehanicar pogona

VS 12

VSVSssssssssssssssssVSssVKRSS

ssssKRVKRKR

121212121212ia12121212

12ia1212iaiala12

21 .22.23.

C3D

24.

Miodrag StefanovićSlobodan SimićMilomir Ristić

TehnoloSka sluzba

Stevo Cunać

mehaničar pogonamehanicar pogonamehaničar pogona

rukovodilac slu z be

KRSSKR

VS

121212

i;Zoran Vukadin inz . za t . fiziku VS 1 2

C4D

2 7 .

Sluzba za instrumentsciju

Menad MikićSergej Ivljev

inzenjer u sluzbi VS 12instrumentaior SS 12

C5D Sluzba elektro oprerae

28. Miroslav Tanasković vodeći električar29. Ljubisa Bajić električar

SSSS

1212

MaSinska sluzba

30. Branko Sulern31 . Zoran Vuklis32. IIja Ilić33. Zoran Mamie34. Miodrag Ristić35. Dragisa Lukić36. Dragisa Milićević

rukovodilac sluzbevodeći mehaniCar

sam. mehanicarmetalostrugar

metalostrugarprecizni mehanicar

operator vrućih komora SS

VSSSSSVKRVKRVKRSS

12121212121212

C 7 ) Pornocno o s o b l j e

3 7 . Snezana Rafailović adm. r e f e r e n t38. Radmila Milosavleski magacioner39. Danica Djačić pom. magacionera40. Sara Popović higi jeničar41 . Dragana Obućina higi jeničar42. "* Nedeljka Krstić higi jenicar

VŠSSSSSSSSSS

1212121212

12

UKUPNO IZVRSILACA:1. neposredni CVSD2. neposredni CSSD3. pomoćno o s o b l j e C SS}

7 C84 meseciD29 C348 meseciD6 C72 meseca)

2 . ZASTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA

Rednibroj

Ime i prezime Opis poslova Stručnaspreraa

angazovanjeCmeseciD

a) Sluzba dozimetrijske kontrole i tehnicke zaStite

1. Slobodan Vuković2. Slobodan Kalinić3. Zoran Bo iić

Sluzba za dekontaniinaciju

4. Miodrag Mandić5. Dejan Bigović6. LjubiSa Blagojevic

c D Sluzba kontrole okoline

rukovodilacdozimetristadozimetrist-a

aciju i intervencije

rukovodilactehnicar

tehničar

VSS SS S

VSS S

S S

81 2

6

46

6

7. Zoran GrSic8. Jelena Arsić9. Miroslav Adamović

UKUPNO IZVRSILACA:1. neposredni2. neposredni

rukovodilaciehničartehnicar

CVS5 :CSSD :

36

VSS SS S

C 1 8C 4 2

meseci)mesecaD

666

UKUPNO IZVRSILACA NA PROJEKTU:

1. neposredni CVSD2. neposredni CSSD3. pomoćno osoblje CSSD

1O C1012 meseciuD33 C390D meseci D6 C72 meseca5

PRILOG 2

MINISTARSTVO ZA NAUKUI TEHNOLOGIJU

REPUBLIKE SRBIJE

Naučoistrazivačka organizac i jINSTITUT 7!A NUKLEARNE NAUKE

"VINČA"

Laborator i ja za mult idscipl inarnai s t raz ivan ja i inzenjer ing "RA"

Laboratorija za z a š t i t u od zračeni zaStitu zivoine s l r e d i n e "ZASTI

1 .

2 .

3 .

PROCENAO UTROSKU SREDSTAVA NA PROJEKTU"ISTRA2IVAČKI NUKLEARNI REAKTOR RA"

u 1994. godini

BRUTO LICNI DOHOCI

1 . 1 . Neposredni izvt-Sioci VSCbroj r a d . : 10, ang. : 1O2 meseca)

1 .2 . Neposredni izvrSioci SSCbroj r a d . : 35; ang. : 390 meseciD

1 . 3 . Pomoćno osobljeCbroj r a d . : 6; ang. : 72 mesecaD

UKUPNO:4 1 8 . 0 0 0

MATERIJALNI I OSTALI TROSKOVI

2 . 1 . UtroSeni rnaterijal i os ta loCgrupa 400 do 405D

2 . 2 . UslugeCgrupa 410 do 420D

2 . 3 . Amortizacija i reva lor izac i jaCgrupa 430-439D

2 . 4 . Doprinosi i druge naknadeCgrupa 443,44© i 447D

UKUPNO192.000 C17,

TROSKOVI INSTTTUTA

3.1. Zajednicki trogkovi3.2. TroSkovi režije

4. POREZI I DOPRINOSI

UKUPNO

UKUPNO

242.000

165.000

5. NAKNADE RADNICIMACTopli obrok, r e g r e s , mleko,k r ed i t D

UKUPNO

UKUPNO 1 . 100. 000 C100?O

Rukovodilac pr-ojekta

Mr Obrad S o t i e

PRILOG 3

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINČA"

Laboratori ja za multidisciplinarna i s t raz ivan ja iinzenjering "RA"Odeljenje za reaktorski inzenjer^ing

CS06RA009

O. S o t i ć , S .Cupać, B. Sulem, Z . Z i v o t i ć ,K. Mikič; i M. Tanasković

ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAfCTOR RA

I deo

POGON I ODRZAVANJE NUKLEARNOG REAKTORA RAU 1994. GODINI

Vinča,decembar 1994.godine

S A D R Z A J

1. UVOD1 . 1 Status reaktora1 . 2 Revitalizacija reaktora1 . 3 Eksploatacione mogućnosti reaktora1 . 4 Kadrovi i obuka1 . 5 Potrebna sredstva za puštanje reaktora u rad

2. POGON REAKTORA

2. 1 Rad r e a k t o r a2. 2 Obuka osobl ja2 . 3 P o t r e b n a dokumentacija2. 4 Fizicka zaStita objekta

3. OPREMA REAKTORA

3. 1 Kontrola i odrzavanje opreme3. 2 Reaktorski m a t e r i j a l i3. 3 KoriSćenje r e a k t o r a

4. REKONSTRUKCIJA I MODERNIZACIJA REAKTORSKIH SISTEMA

4 . 1 Uvod4 . 2 Izgradnja sistema za hladjenje u slucaju nuzde4. 3 Rekonstrukcija sistema speci ja lne v e n t i l a c i j e4. 4 Rekonstrukcija sistema napajanja elektricnom

energijom4 . 5 Rekonstrukcija sistema za sme5taj i rukovanje

ozračenim nuklearnim gorivom4. 6 Modernizacija ins t rumentaci je r e a k t o r a

5. ZAŽTITA OD ZRAČENJA

5v 1 Opšti program za§tite od zračenja na reaktoru5. 2 Dozimetrija i tehnička zaStita od zracenja5. 3 Licna zaStinta sredstva

6. KADROVI

6. 1 Organizaciona Sema6.2 Kvalifikaciona i starosna struktura osoblja6. 3 Stanje kadrova

7. FINANSIJSKI POKAZATELJI

II

P R I L O Z I

A. EKSPLOATACIJA REAKTORA

A. 1 Rad reaktoraA.2 Plan rada r e a k t o r a

B. IZVESTAJ O RADU TEHNOLOSKE SLUZBE

B. 1 Organizacija s luzbeB. 2 Rad sluzbeB. 3 Dozimetri ja i tehnicka z a s t i t a od zračenjaB. 4 Pregled rada s luzbe u 1993. godini.

C. IZVESTAJ O RADU SLUZBE INSTRUMENTACIJE

C.I Organizacija s luzbeC. 2 Kontrola i odrzavanje osnovne kontrolno-raerne opremeC. 3 Kontrola i odrzavanje o s t a l e elektronske opremeC. 4 Eksploatacija uredja ja i opremeC. 5 Rad na projektima vezanim za r e a k t o r

D. IZVESTAJ O RADU MASlNSKE SLUZBE

D. 1 Organizacija radaD. 2 Kontrola i odrzavanje osnovnih sistema reaktoraD. 3 Kontrola i odrzavanje pomoćnih sistema reaktoraD. 4 Odrzavanje zgrade i instalacijaD. S Eksploataci ja ured-jaja i opremeD. 6 Masinska radionica

E. IZVESTAJ O RADU SLUZBE ELEKTRO-OPREME

E.I Organizacija rada sluzbeE. 2 Kontrola i odrzavanje opremeE. 3 Napajanje elektricnom energijomE. 4 Eksploataci ja ured jaja i oprema

F. IZVESTAJ O RADU SLUZBE POGONA

<F. 1 Organizacija sluzbe pogonaF.2 Radni zadaci u 1993.godiniF.3 Obuka osoblja pogona u 1993. godini

G. KADROVSKA STRUKTURA OSOBLJA ODELJENJA ZAREAKTORSKI INZENJERING

G. 1 Organizaciona Sema za pogon i odrzavanje reaktoraG. 2 Kvalifikaciona struktura osobljaG. 3 Starosna struktura osoblja

1 - 1

1 . U V O D

U toku 1994. godine, poslovi u okviru projekta"ISTRAZ1VAČKI NUKLEARNI REAKTOR RA" obavljani su u skladu saprograraora i planom r a d a utvrdjeiiii;t JLH. period dok t r a j erekonsirutfoija. Osnovne akt ivnost i na kojima je radjeno odnosile suse na rev i ta l i zac i ju r e a k t o r a RA, kao i na odrzavanje opreme. Uovoj godini, r e a k t o r RA nije bio u pogonu. Svo osoblje je biloangazovano na poslovima odrzavanja opreme, a deo tehnickog osobljaje bio obučavan za vrSenje odgovarajućih poslovs u pogonu i naodrz«cvanju opreme ovog posLrojenja.

1. 1 Status reaktora

Od decembra 1959. godine, kada je prvi put puSten u rad,pa do 1985. godine, reaktor RA je skoro neprekidno bio u radu.Radeći u kontinualnom rezimu od po 15 do 18 dana svakog meseca,sem nekoliko kraćih zastoja diktiranih potn&bama remontnih radova,kao i cetiri veća zastoja prouzrokovana poremećajima u kvalitetuprimarnog hladioca, reaktor j& sve ovo vreme bio u pogonu,ispoljiv2i pr-i tome vrlo visoku pouzdanost. U torn periodu, reaktorRA je uspeSno kori5£en, pr-e svega za proizvodnju radioaktivnihizotopa i realizaciju niza fundamenta.lnih i primenjenihistrazivanja u fizici, hemiji, bioLogiji, medicini i energetici, astečeuo jo i dragoeeno iskustvo u pogonu i eksploataciji.

Da bi reaktor RA, za čijim koriSćenjem i danas postojevelike potrebe, mogao da nast.avi sa kontinualnim i pouzdanimradoni, bilo je neophodno izvrSiti ve£o investicione zahvate nanjegovoj opremi. Uvidom u stanje sistema i opreme, krajem 1984.godine utvrdjeno je da deo dotrajale opreme mora da bude zamenjennovom, da deo postojećih sistema mora da bude rekonstruisan, da jeneophodno izgr-aditi deo novih sistema i da treba povećatieksploatacione mogućnosti samog reaktora. Sem toga, tada vazećizakon kojim je regulisan rad nuklearnih postrojenja u Jugoslav! ji,zahtevao je da se na ovom reaktoru postavi poseban sistem zahladjenje jezgra u nuzdi Ckoji na reaktoru RA nije postojaoD irealizuje adekvatan ventilacioni sistem C§to je zahtevalokompletnu rekonstrukciju postojetfeg sistema ventilacijeD, zbogčega je ovom reaktoru od 1985. godine bio zabranjen dalji rad odstrane Republičkog komiteta za zdravlje i socijalnu politiku SRSrbije * .

"Pravilnikom o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni rad ikoriSćenje nuklearnih objekata" CSI. list SFRJ br. 52 od 36.avgusta 1988. godine3 ova dva sistema se za tip reaktora kakavje RA, vige ne zahtevaju.

1-2

Svi planirani zahvati su ili već okoncani, ili su u faziprovere i probnih ispitivanja, izuzev onog koji se odnosi nazamenu celokupne instrumentacije reaktora. Realizacija ovogzahvata kasni zbog zastoja u isporuci opreme koja se izradjuje uRusiji. Izradu ove opreme finansira Medjunarodna agencija zaaiorasku energiju kroz ugovor sklopljenim decembra 1988. godine samoskovskom fir mom "ATOMENERGOEXPORT". Prema torn ugovoru, trebaloje da celokupna nova instrumentacija za reaktor RA bude isporučenaInstitutu u Vinci do kra ja 199O. godine, ali je do septembra 1991 .godine isporuceno svega 56?« od predvidjene količine. Od tada jesvaka isporuka obustavl jena, a razlog je privremena zabrana na sveisporuke opreme za Jugoslaviju uvedene od strane ove organizacijeUjedinjenih nacija.

U medjuvremenu, na reaktoru RA je demontirana postojećainstrumentacija skoro u potpunosti, a zadrzan je samo jedan deokoji je neophodan za kontrolu reaktorskih sistema i u uslovimakada reaktor nije u pogonu. Sve dok se nova instrumentacija neisporuči i ne moniira, reaktor RA neće moći da bude ponovo pu5tenu rad.

1 . 2 Revitaliz acija reaktor a

Cl D Osnovni z a h v a t i koji su u proteklom periodu i z v r S e n i ,odnosili su se na izgradnju sistema za hladjenje jezgra reaktora unuzdi i rekonstrukciju postojećeg sistema specijalne ventilacije,kako bi se Sto pre ispunili tadaSnji zakonski uslovi za nastavakrada ovog reaktora.

Sistem za hladjenje jezgra reaktora RA u nuzdi projektovaoje Institut iz Beograda Cu sastavu SOUR "GOSA"D, koji je vršionadzor nad njegovom izgradnjom, a radove je izvrSila RO "PrvaIskra-Procesna oprema" iz Bariča, zajedno sa radnicima reaktoraRA. Izgradnja sistema je okončana 1988. godine. Sistem je spremanza kori§ćenje i kao takav će biti ukomponovan u novi sigurnosnisistem reaktora RA.

Rekonsktukciju sistema. specijalne ventilacije projektovalaje RO "Minel Kotlogradnja" iz Beograda Cu sastavu SOUR "Minel"},koja je ujedno izvodila i radove. Ova rekonstrukcija je, takodjepotpiino zavrSena krajem 1988. godine, i nakon izvrSenihispitivanja u 1989. godini, sistem je u stalnom radu.

Izgradnjom sistema za hladjenje reaktora u nuzdi irekonstrukcijom sistema specijalne ventilacije , povećana je ipotreba za napajanjem elektricnom energijom neophodnih potroSaCareaktora RA, zbog cega je u 198S. godini izradjen projekatrekonsktukcije postojećeg sistema, koja je u potpunosti okonCanakrajem 1988. godine. Ovaj rekonstruisani sistem je u 1989. godinii proveren, tako da je pocetkom 1990. godine puSten u rad.

C2D U cilju povećanja pouzdanosti rada reaktora RA, 1987. godinesu zapoceti radovi na rekonstrukciji sistema za rukovanjeozračenim nuklearnim gorivom i na poboljSanju uslova za stokiranjeovog goriva.

1-3

U postojećim bazenima za odlaganje ozračenog nuklearnoggoriva smeSteno je svo gorivo koje je korigćeno na reaktoru RA odpocetka njegovog rada do danas. U cilju povećanja skladišnogprostora i efikasnijeg rukovanja ozračenim gorivnim elementima, utoku 1986. godine su izradjeni projekti za izgradnju novog sistemaza rukovanje ozračenim nuklearnim gorivom i za preci5ćavanje vodeu ovim bazenima. Realizacija projekata započeia je 1987. godine iokončana je krajem 1992. godine. Izradu uredjaja za preciSćavanjevode realizovali su radnici reaktora RA, dok je projektovanje iizradu sistema za rukovanje ozračenim nuklearnim gorivomrealizovao Institut "Mihailo Pupin" iz Beograda.

Postavljanje ovog sistema zahtevalo je i izgradnju posebnekomandne prostorije koja je zavrSena krajem 1988. godine, a nakonisporuke opreme od strane RO Instituta "Mihailo Pupin" u 1990.godini, izvrSena je moniaza komandnog sistema. U toku suispitivanja pojedinih komponenata ovog sistema. Uredjaj zaprecisćavanje vode u bazenima je izradjen i puSten je u rad1994. godine.C3D Poslednji i ujedno najveći zahvat u sklopu revitalizacijereaktora RA, koji je započet 1986. godine, odnosi se na zamenunjegove instrumentacije. Zbog svoje dotrajalosti ' i nedostatakarezervnih komponenata, postojeća instrumentacija reaktora RA je uprethodnom periodu predstavljala najveću prepreku za dalji radreaktora.

Nemajući sredstva za tako veliku investiciju, Institut uVinci se obratio za pomoc Medjunarodnoj agenciji za atomskuenergiju. Ova institucija je, izvrsivsi uvid u opgte stanje opremereaktora, zakl jucila da reaktor RA u tehnickom pogledu moze da sekoristi i dalje, te je prihvatila da finansira nabavku noveinstrumentacije.

Nakon izrade odgovarajućeg projekta, Sto je poverenosovjetskoj organizaciji "Atomenergoexport" iz Moskve, krajem 1988.godine, Medjunarodna agencija za atomsku energiju je sklopilaugovor sa ovom organizacijom za izradu novog sistemainstrumentacije za reaktor RA. Cena izrade je bila 1 . 8S0. 000rubalja, a oprema je trebalo da bude isporucena do kraja 1990.godine. Medjutim organizacija "Atomenergoexport" nije ispoStovalautvrdjeni rok, a zbog uvedenih sankcija prema Jugoslaviji, daljeisporuke su onemogućene počev od oktobra 1991. • godine.

C4D Ostali sistemi reaktora, a Sto je posebno znacajno zamasinsku opremu Ccentralno telo reaktora, primarno kolo hladjenjai sistem cirkulacije gasa D, u dobrom su stanju i mogu se nesmetanokoristiti u daljem radu.

Sva postojeća oprema odrzava se u granicama mogucnosti iuz manja ulaganja se moze za relativno kratko vreme pustiti u rad.

1-4

1 . 3 Eksploatacione mogućnosti reaktora

Razmatrajući eksploatacione mogućnosti koje reaktor RARioze da pruzi, a koje su od interesa za naSu zemlju, treba istaćisledeće:

1 . f undamentalna i primenjena istrazivanja u raznim granama naukei tehnologije, mogu se uspeSno obavljati na ovom reaktoru. Tose posebno odnosi na nauku o materi jalima, na fizika cvrstogstanja, na aktivacione analize, neutronsku i gamaradiograf i ju, radiobiologiju i dr. ;

2. Komercijalne i tehnoloSke primene kao Sto su proizvodnjaradioaktivnih izotopa, razne primene u oblastimikroelektronike, neutronska terapija, kalibracije mernihuredjaja i dr. , mogu se uspeSno realizovati;

3. Obuka kadrova i obrazoyanje, kako siručnog za rad nanuklearnim objektima, tako^kao dopuna univerzitetskoj ipostdiplomskoj nastavi uz opSte obrazovanje i informisanje,znacajna je aktivnost koja se moze sprovesti na ovomreaktoru.

U dosadaSnjoj eksploataciji, na reaktoru RA su uodredjenom obimu, bila upraznjavana sva t r i vida koriSćenja.IzvrSena su i brojna merenja reaktorskih parametara Ckako za vremepuStanja reaktora u rad, tako i pri rutinskom radu D , kao i brojneprovere nuklearnih proračuna; ovladano je rukovanjem nuklearnimgorivom i radioaktivnim materijalom; steCeno je veliko iskustvo ueksploataciji reaktora, u izradi sigurnosnih analiza i propisa, upostupcima obezbedjenja kvaliteta. S druge strane, mogućnosti kojeovaj reaktor pruza kao izvor neutrona i gama-zracenja, iskorišćenesu za proizvodnju velikog broja radioaktivnih izotopa za potrebeindustrije, medicine i obrazovanja; za osnovna i razvojnaistrazivanja u nuklearnoj fizici, fizici Cvrstog stanja,radijacionoj hemiji, biologiji, nuklearnoj medicini, i td. Obučenje veliki broj radnika, prevashodno za potrebe reaktora RA iInst i tuta, ali su deo obuke sprovodile i druge institucije CNI"JozeY Stefan" iz Ljubljane, NE "KrSko" i dr. D

1 . 4 Kadrovi i obuka

Upravljanje objektom kao 2to je nuklearni reaktor, njegovoodrzavanje i pruzanje usluga korisnicima, zahteva dobroorganizovane sluzbe pogona i odrzavanja opreme. Od pustanjareaktora RA u rad Cdecembra 1959. godineD vrSene su mnoge izmene uorganizacionoj Semi pogona i odrzavanja ovog reaktora. Tegodine je na reaktoru bilo zaposleno oko 130 radnika, dok je danasutvrdjeno da je 51 minimalan broj radnika koji u potpunosti mogu daobezbede njegov siguran pogon i pouzdan rad. Za poslove zagtite odzračenja na reaktoru neophodno je jo3 9 radnika.

1-5

Obuka tehnickog osoblja reaktora RA i provera stečenogznanja, zadatak je koji se neprekidno realizuje na ovom reaktoru.Ova obuka se sprovodi prema utvrdjenom programu, tako da su danassvi r-adnici koji obavljaju poslove u pogonu i odrzavanju opremereaktora obučeni za rad. Medjutim, imajući u vidu da je uproteklih sedam godina potpuno zamenjen celokupan s trucni kadarCodlazak u penziju po s i l i zakonaD, novoprimljeni radnici koji suobuceni za rad u pogonu, nisu mogli da steknu i potrebno iskustvo,poSto reaktor nije bio u od 1985. godine.

1.5.. Potrebna sredstva za puštan je reaktora u rad

Na osnovu elemenaia koji su iznet i i u ovom izve§taju, zaredovan rad reaktora RA potrebno je obezbediti sredstva za:

- licne dohotke i ostala primanja za 60 zaposlenihradnika,

- rezijske troSkove u Ins t i tu tu ,- materijalne troSkove za tekuće odrzavanje i pogon

reaktora,- os ta le troSkove Cakumulacija, porezi i doprinosi i s i . D,- investiciono odrzavanje Cprema ukazanoj potrebiD.

Za redovan pogon reaktora RA, procenjuje se da bi ovi troSkovimogili da iznose oko 1 . 500. OOO DEM. Pri tome, t r e b a imati u viduda nije potrebno izdvojit i sredstva za nabavku nuklearnog gorivaCSto bi iznosilo oko 300. 000 DEM godiSnjeD n i t i za nabavku teSkevode Cl l i t a r koSta oko 500 DEMD. Za dalji rad reaktora RA biceneophodno obezbediti i rezervne komponente za novu instrumentaciju,koje t r e b a naruci t i iz Rusije C procenjuje se da bi t e komponentemogle iznet i oko 500.000 DEM- 10% od vrednosti opremeD.

Za puStanje reaktora RA u rad, potrebno je obezbediti :

1 D preostalu opremu iz Rusije Coprema se isporucuje na osnovuugovora koji je Medjunarodna agencija za atomsku energijusklopila 1Q88. godine sa sovjetskom firmom ATOMENERGOEXPORT 3 ;

2D dodatnu opremu elektroenergetskog sistema potrebnu za novuinstrumentaciju Cprema uradjenoj specifikaciji troSkovi

^ nabavke i montaze ove opreme procenju ju se na 3O. OOO DEM D ;3D sredstva za boravak ruskih specijal ista u Ins t i tu tu u cilju

kontrole insta laci je i puStanja sistema instrumentacije urad C procenjuje se da će b i t i neophodno angazovati 12čovek-meseci, odnosno izrazeno u troSkovima oko 100. OOODEMD;

1-6

4D sredstva za prijem 15 novih radnika koji nedostaju, a kojeje potrebno primiti bar godinu dana pre planiranog puStanjareaktora RA u rad, kako bi se na vrerae obučili zaobavljanje odgovarajućih duznosti u pogonu reaktora;

5Z> sredst,va za investicono odrzavanje objekta Cpotrebnoje sanirati ventilacione kanale izmedju zgrade reaktora RAi zgrade u kojoj su sme2teni ventilatori i potrebno jeobnoviti za§t-itu krova zgrade reaktora D. Procenjuje se dabi za ove radove trebalo izdvojiti oko 50. 000 DEM;

6D sredstva za nabavku dodatne opreme za poslove zaStiteod zračenja na samom reaktoru i oko njega, koja seprocenjuje na iznos od oko 150. OOO DEM.

2-12. POGON REAKTORA

U tehničkom pogledu, rektor će biti osposobljen za nastavakrada kada bude izvršena zamena njegove instrumentacije koja jezapočeta, ali je 1991 godine prekinuta zbog medjunarodnih sankcijauvedenih prema Jugoslaviji. Reaktor će nastaviti da radi u rezimu ukojem je i ranije radio, t j . IS dana u toku meseca nepr-ekidno-nanominalnoj snazi od 4,5 MW. Do tada će svi poslovi odrzavanjaopreme i obuke kadrova redovno da se obavljaju i sprovode, aradjeno je i nastaviće se sa radom na poboljSavanju eksploatacionihmogućnosti ovog značajnog nuklearnog objekta.

2.1 ' Rad reaktora

Reaktor RA nije bio u radu u 1994. godini. Iako je većinaplaniranih rekonskturkcija u proteklom periodu zavrSena, apostojeći sistemi i oprema se redovno odrzavaju u pogonskojspremnosti, preostalo je da se zameni i njegova celokupnainstrumentacija. Ovo je posldnja i ujedno najveća rekonstrukcijakoja je planirana da se izvrši na ovom reaktoru sa ciljem da seobezbede uslovi za njegov dalji pouzdan i ' bezbedan rad. Kako senova oprema izradjuje u Rusiji, pod okriljem Medjunarodne agencijeza atomsku energiju, neizvesno je, za sada, kada će preostali deoopreme Coko 40?0 biti isporučen.

2.1.1 Rukovanje nuklearnim gorivom

Od 1975. godine na reaktoru RA se primenjuje poseban načinizmene goriva koji se zasniva na protoku goriva kroz reaktor odpozicija sa maksimalnim fluksom neutrona, u koji se ubacuje svezegorivo, do pozicija sa minimalnim fluksom iz kojih se istrošenogorivo vadi i 2alje na odlezavanje. U praksi, gorivo na taj načinmenja 6 do 8 pozicija u jezgru tokom svog "zivota" u reaktoru. Timese postizu znaCajni efekti uStede goriva, kao i uravnotezenjeprostorne raspodele neutronskog fluksa, snage i izgaranja goriva.

U maju 1983. godine, formirano je jezgro od 44O elemenatapotpuno svezeg goriva razraeštenog u 44 kanala sa po 1O elemenatapo kanalu. Kada bude postignut normalan rezim rada reaktora, nakonzavr§etka probnog rada i dobijanja dozvole za rad na punoj snazi,procerfjuje se da će, uz primenu navedenog naCina izmene goriva,reaktor RA godiSnje troSiti oko 2S0 gorivnih elemenata od 80%obogaćenog urana. U aprilu mesecu 1984.godine jezgro reaktora jedopunjeno sa 40 novih gorivnih elemenata Cdodata su 4 tehnologkakanala!), tako da sadaSnje jezgro reaktora ima 48 gorivnih kanala,sa ukupno 484 gorivna elementa.

2-2

Nuklearno gorivo na reaktorima RA i RB u Institutupodvrgnuto je redovnoj kontroli od strane Medjunarodne agencije zaatomsku energiju CIAEAD na osnovu garancija o primeni Ugovora oneSirenju nuklearnog oruzja koji je svojevremeno ratifikovalavlada SFR Jugoslavije. Ova kontrola obavlja se jednom mesečno, avrSi je inspekcija IAEA. U 1994. godini, uredno je vodjenaodgovarajuća dokumentacija, tako da je Odeljenje za ' reaktorskiinzenjering u potpunosti odgovorilo zakonskim obavezama proisteklimiz pomenutog ugovora.

2.1.2 Organizacija rada u pogonu reaktora

Rad osoblja na reaktoru RA utvrdjen je dnevnim, mesečnim igodiSnjim planovima. Da bi se izvrSili potrebni zadaci, svotehnicko osoblje Odeljenja za reaktorski inzenjering podeljeno jeuslovno na osoblje pogona i osoblje za odrzavanje opremereaktora.

Sluzba pogona reaktora podeljena je u pet smena kojeneprekidno rotiraju za vreme rada reaktora, smenjujući jedna drugunakon svakih osam casova rada. Smenu reaktora sacinjava Sestradnika :

- Set smene,- operator,- elektricar,- mehanicar pogona,- mehanicar hale i- dozimetrista,

cijim radom neposredno rukovodi dezurni Sef smene, a posebnorukovodilac sluzbe pogona. Sefovi smena su odgovorni za siguranrad reaktora u skladu s pogonskim propisima i upustvima za rad. Zaodrzavanje opreme celog postrojenja postoje odgovarajuće sluzbe,kojih ima t r i :

- za odrzavanje instrumentacije,- za odrzavanje maSinske opreme i- za odrzavanje elektroopreme.Rukovodioci ovih sluzbi zaduzeni su da, preko navedenih

sluzbi, obezbede ispravnost odgovarajućih sistema i uredjajapostro^jenja, njihovu redovnu kontrolu i odrzavanje.

Kada reaktor nije u radu, svo osoblje pogona reaktoraprikljucuje se odgovarajućim sluzbama za odrzavanje opreme iučestvuje u neophodnim remontnim radovima i drugim poslovimavezanim za kontrolu i odrzavanje opreme.

Detaljnije o samoj organizaciji rada, neophodnom brojuradnika za pogon i odrzavanje opreme reaktora RA kao i o sadaSnjojstrukturi zaposlenih u Odeljenju za reaktorski inzenjering govorise u poglavlju 6 i u Prilogu G ovog izveStaja. Ovde su prilozenesamo Seme organizacije rada u Odeljenju, kao i specif ikacijakadrovske strukture neophodne za poslove odrzavanja i pogonareaktora RA.

2-3

2. 2 Obuka osoblja

U 1985. godini sacinjen je detaljan program obukeosoblja za pogon i odrzavanje reaktora RA koji je u sazetom oblikudat u prilogu F. 3 IzveStaja o radu za 1986. godinu.

2.2.1 Program obuke

Program obuke radnika koji se primaju radi obavljanjaodgovarajućih duznosti u okviru pogona i odrzavanja opremereakiora RA sasioji se iz t r i dela.

Prvi deo obuke, koji traje dva meseca, obuhvataupoznavanje radnika sa načinom rukovanja radioaktivnimmateri jalima, postupcima dekontaminacije i osnovama zaštite odzracenja. Ovaj deo obuke sprovodi se u Centru za obuku kadrovaInstituta, kroz tzv. "Bazicni kurs za obuku za rad saradioaktivnim materi jalima " . Program ovog kursa sacinjavaju:

1 D osnovni pojmovi iz radioaktivnosti,2D radioaktivni izotopi i zracenja,3 D primena radioaktivnih izotopa|7

4D opSti pojmovi i t-ehnike rukovanja radioaktivnimmateri jalima,

5D elementi zastite od jonizujućeg zracenja,6D osnovni postupci dekontaminacije.

Realizacija programa se sprovodi kroz teorijski iprakticni deo nastave, a završava se odgovarajućim ispitomkoji, kandidatima koji su ga polozili, daje pravo nasamostalan rad sa radioaktivnim izotopima C "Sluzbeni listSFRJ, br 54/76 3. Svi radnici koji se obučavaju za radna mestau pogonu i odrzavanju reaktora RA, duzni su da poloze ovajkurs.

Drugi deo obuke sprovodi se na reaktoru RA u Laboratorijiza multidisciplinarna istrazivanja i inzenjering- u Odeljenju zareaktorski inzenjering i traje 9, odnosno 14 meseci. Kroz ovaj vidobuke, radnici se kroz teorijski i praktičan rad obucavaju zaobavljanje odredjenih poslova i radnih zadataka na reaktoru RA.Obuka se zavrSava polaganjem odgovarajućeg ispita pred stručnomkomisijom Odeljenja.

Po polozenom drugom delu obuke, kandidati obavljajuodgovarajuće duznosti u pogonu rektora - kao dubleri, pod stalnimnadzorom ranije obucenih radnika. Ovaj treći deo obuke traje 4,odnosno 8 meseci.

2. 2. 2 Sprovodjenje obuke

Cl} Prva faza

Prva faza obuke se obavlja u Centru za obuku kadrovaInstituta i traje dva meseca za sve kandidate koji se primaju narad u okviru pogona i odrzavanja reaktora RA.

2-4

U ovom Centru, kandidati se obučavaju kroz Lzv. "Bazičnikurs za obuku za rad sa radioaktivnim materi jalima", krozteorijski i praktičan rad, a na kraju kursa polazu ispit idobijaju odgovarajuće diplomu. Ova diploma daje im zakonsko pravona samostalni rad sa radioaktinim materijalom.

C2Z) Druga faza

Po uspešno završenoj prvoj fazi obuke, kandidati dolaze uobjekt reaktora RA gde se teorijski i prakticno obucavaju zaobavljanje odgovarajućih duznosti u okviru postojećih sluzbiOdeljenja za reaktorski inzenjering.

Prvi deo obuke druge faze obuhvata upoznavanje kandidatasa teorijskim osnovama i tehničkim opisom reaktorskih sistema,njihovih uredjaja i instrukcijama vezanim za rad u pogonu, kao iza rad na odrzavanju opreme u zavisnosti od radnog mestakandidata.

Drugi deo obuke druge faze obuhvata razradu i ovladavanjekandidata rezimima rada reaktora i upravljanje njegovim sistemima,već prema specijalnostima samih kandidata.

Kroz ovaj vid obuke, kandidati se obucavaju za samostalnoobavljanje odgovarajućih operacija u okviru kontrole i upravljanjasistemima reaktora RA, a u skladu sa odgovarajucim propisima iuputstvima za rad.

Oba dela druge faze obuke traju 8 do 12 meseci, da binakon toga, kandidati pristupili polaganju odgovarajućeg ispita.Ispiti se sastoje iz pismenog i usmenog dela, a za njihovosprovodjenje odredjuje se komisija u Odeljenju za - reaktorskiinzenjering.

C3D Treća faza

Nakon polozenog stručnog ispita iz druge faze programaobuke, kandidati se upućuju na izvrSavanje poslova i radnihzadataka u okviru pogona i odrzavanja opreme, ali satno kao"dubleri", uz neprekidan i strucan nadzor radnika ko ji obavl ja juove poslove.

Ovaj deo obuke traje 4, odnosno 8 meseci.Po isteku ovog vremena, a na osnovu miSljenja rukovodioca

strucn4.h sluzbi reaktora RA, kandidati su zavrSili svu potrebnuobuku i upućuju se na samostalan rad.

2. 3 Potrebna dokumentacija

Rekonstrukcija, modifikacija i izgradnja novih sistema nareaktoru RA zahtevali su i izradu novih dokumenata neophodnih zadalji rad i eksploataciju ovog reaktora. Sem toga, trebalo je naodgovarajući nacin obraditi i sigurnosne aspekte koriSćenjavisokoobogaćenog nuklearnog goriva koje se na ovom reaktoru danasisključivo koristi.

2.3.1 Izrada IzveStaja o sigurnosti reaktora RA

U prethodnom perodu zavrSena je izrada ovog dokumenta naCijoj je realizaciji radilo nekoliko naucnoistrazivačkihLaboratorija Instituta u Vinci Cformat i sadrzaj ovog IzveSatjaprikazani su u IzveStaju o radu reaktora RA za 1988. godinu D .

Potrebu za izradom novog izveStaja o sigurnosti uslovilisu niz izvrSenih dopuna i rekonstrukcija na sistemima reaktora RAi njegovim komponentama od 1963. godine do danas. U proteklomperiodu utvrd jen je i veliki bro j teori jskih, a posebnoeksperimentalnih podataka koji su omogućili preciznijeodredjivanje fizickih parametara ovog istrazivaCkog reaktora.

Nova verzija IzveStaja o sigurnosti nuklearnog rektora RAje sveobuhvatna i sacinjena je u skladu sa preporukamaMedjunarodne agencije za atomsku energiju i u skladu je sa"Pravilnikom o izradi i sadrzaju izveStaja o sigurnosti i drugedokumentacije potrebne za utvrd jivanje sigurnosti nuklearnihobjekata" CS1. list SFRJ br. 68 od 18. novemba 1988. godineD .

Predstoji revizija ovog izveStaja koja se odnosi na novuinstrumentaciju koja treba da bude instalirana na reaktoru RA. radna ovoj reviziji biće okoncan po dobijanju kompletne opreme izRusije, kao i nakon izvrSenih ispitivanja. '

2.3.2 Ostala dokumentacija

Zakonom o zaStiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnojsigurnosti CSluzbeni list SFRJ br. 53 od 12. jula 1991. godineDpropisana je dokumentacija kojom se definiSe rad nuklearnogobjekta i niz programa i mera u vezi sa zaStitom od zraCenja, sapostupcima u slucaju pojave udesa i dr. U toku je izrada novihpropisa i uputstava za rad reaktora RA koja ne raoze biti okoncanapre nego Sto nova instrumentacija bude puStena u rad, dok jeostala dokumentacija koja se ovim zakonom trazi uglavnompripreml jena.

Predstoji izrada Programa mera i postupaka u slučajutrajnog prestanka rada reaktora RA. Medjutim, da bi ovakavdokument mogao da bude uradjen, neophodno je definisati uslovezbrinjavanja ukupnog radioaktivnog i strateSkog materijala naobjektu.

2.4."* FiziCka zaStita objekta

Ako je fizicka zaStita istrazivackog nuklearnog reaktoraRA u VinCi u bivSoj SFRJ mozda i bila na relativnozadovoljavajućem nivou, ona to danas sigurno nije. Ne radi se otome da je ona u medjuvremenu smanjena, već ju je potrebno znatnopoboljSati zbog nastale politicke situacije. Opasnost odsaboterskih i terorističkih akcija je danas bitno povećana, te jeneophodno uvesti dodatne mere fizičkog obezbedjenja objekta.

Posebno je nedovoljno obezbedjeno sekundarno kolohladjenja reaktora RA koje se većim delom nalazi van ogradeInstituta u Vinci. Kako se na istoj lokaciji nalazi i objekt zasnabdevan je pitkom vodom Instituta i okolnih nasel ja, pitan jezaStite ove instalacije postaje joS značajnije.

3-13. OPREMA REAKTORA

3. 1 Kontrola i odrzavanje opreme

Radi i s p i t i v a n j a i odrzavanja opreme, na r e a k t o r u RA suformirane posebne s l u z b e - za i n s t r u m e n t a c i j u , za maSinsku i zae l e k t r o opremu. U okviru ovih s l u z b i redovno se vr-Si p r e g l e dopreme, c ine odgovarajuće i n t e r v e n c i j e na opremi - uglavnom premazapazanjima pogonskog osoblja, remont opreme prema utvrdjenimplanovima r a d a . Sluzbe za odrzavan je opreme obavljaju svojeposlove, po pravilu, u redovnom radnom vremenu, a sačinjavaju ihodgovarajuće strucno osoblje koje se dopunjuje i osobljem pogonareaktora, kada reaktor nije u radu. Det-aljan pregled odrzavanjaopreme reaktora u 1994. godini, prikazan je u prilozima C, D i . Eovog izveStaja. U okviru TehnoloSke sluzbe, vrši se kontrolanuklearnog goriva, teSke vode i gasa.

3.1.1 MaSinska oprema

1 D Centralno telo reaktora

Na centralnom t,elu reaktora, u 1994. godini nije biloradova.

2D Sistem teSke vode

U sistemu teSke vode nisu vrSeni nikakvi radovi u1994. godini.

3D Sistem tehnicke vode

Privode se kraju remontni radovi na sekundarnom koluhladjenja reaktora. Ovo kolo je tzv. "otvorenog tipa" i njegovosnovni deo je sve do sredine 1993. godine koriSćen i od straneStanice za preradu vode Vinca.

U zgradi reaktora redovno se odrzava sistem u radnomstanju. Pregledi i remonti ventila i drenaznih pumpi kao idozimetrijskih pumpi, vr5i se prema mesecnim i godišnjim planovimaodrzavanja opreme.

Jzvrsen je generalni remont sve t r i pumpe za tehnicku vodu nacrpnoj stanici na Dunavu. Zamenjeni su svi klizni lezajevi, kliznemesingane čaure, navarena su sva oStecena radna kola i izvrgeno jebalansiranje vratila pumpe sa radnim kolima. Izvadjen je, a nakonviklovanja je vraćen elektromotor pumpe koja je bila havarisana.Remontovan je kran u crpnoj stanici na Dunavu, a remontovane su isve t r i nepovratne klapne i elastične spojnice izmedju motora ipumpe. Remontovane su obe drenazne pumpe, kao i ventili na pumpi"Valjevo".

Na talozniku je izvrSena zamena ulaznih korpi koje sudotrajale i izvrsen je pregled i remont svih vazdugnika, kao iremont nekoliko ventila. Sem toga, izvrSeno je i:

3-a

praznjenje taloznika, čišćenje mulja i saniranje pukotinana bazenima,izgradnja nove kućice ventilske stanice, izrada bravarijaCprozori i vrata),izrada novih merdevina za silazak u bazene,ponovno ankerisanje stubnih svetil jki,postavljanje zaštitne ograde i izrada ulazen kapije.

4} Gasni sisiem

S obzirom da reaktor nije radio duze vreme, a imajući uvidu. broj radnih sati i osiale pokazatelje, nije bilo potrebe zaremontom bilo koje gasne duvaljke u gasnom sistemu reaktora.

5 D Transportna oprema

U 1994. godini izvrŠen je redovan pregled i tekućeodrzavanje transportne oprerne.

Remontovan je kran u crpnoj stanici na Dunavu.U 141 . prostori ji su obavl jeni potrebni radovi na

mehanizmu za r-ucno pomeranje uredjaja za rukovanje ozracenimgorivom u slučaju otkaza električnih komandi, kako ozraCenigor-ivni elementi ne bi ost.ali van zaSt-it-e. Napravljene susimulacije gorivnih elemenata, kako bi moglo da se obavi•testiranje rada uredjaja za prepakivanje goriva. Predstoji konacnotestiranje sistema i njegovo puStanje u rad u. 199S. godini.

6D Sistem specijalne vent-ilacije

U sistemu specijalne ventilacije potrebno je zamenitispecijalne mehaničke filtre zbog zaprljanos-ti. IzvrSena jenabavka i zamena rezervnih kompenzacionih plat,na na sist-emima zaventilaciju. Oprani su svi usisni filteri na sistemima vent-ilacijeza ubacivanje vazduha.

Vršeno je redovno pocdma.ziva.nje ventilatora, reduktora ivratila klapni.

Nabavljena su i montirana nova platna na kondezatorimaizmedju cevovoda i ventilatora, kako u ventilatorskoj stanici,tako i na sistemima za ubacivanje vazduha koji su smeSteni uzgradi reaktora.

Svi ostali radovi vezani za tekuće odrzavanje ovog sistemaredovno se obavljaju.

3-3

7D Bazeni za stokiranje ozračenog goriva

U bazenima za stokiranje ozračenog goriva koji se nalaze uposebnoj prostori ji u zgradi reaktora RA, smešteni su tehnoloSkikanali i burad sa ozračenim gorivom. Sem toga deo bazena sekoristi i za odlaganje konstrukcionih radioaktivnih komponenata.Trenutno su u bazenima smesteni svi ozraceni gorivni elementi kojisu do sada izvadjeni iz jezgra reaktora RA Cod pocetka njegovogradaD, kao i deo konstrukcionog materijala iz aktivne zonecentralnog tela reaktora.

Izradjen je uredjaj za kontrolu i alarmiranje gornjeg idonjeg graničnog nivoa vode u bazenima za odlaganje goriva, kakobi se izbegla mogućnost neblagovremenog dolivanja vode, kao iprekoračenja gornjeg graničnog nivoa koji bi se ogledao uprelivanju vode u kanale specijalne ventilacije.

Prostor ispod poklopca vodene zaStite je usisan posebnimusisivačem. Uredjaj za filtriranje vode u bazenima je pusten uprobni rad.

8 D Vruće komore

U periodu 1991 . -1993. godina vrSeni su rnanji remontniradovi na ručnim manipulatorima za rukovanje radioaktivnirnizotopima. Ostali deo opreme vrućih komora redovno je kontrolisani odrzavan u radnom stanju.

IzvrSen je remont ventila za vezu vrućih komora sa VRbazenima za odlaganje tecnog radioaktivnog otpada.

3.1.2 Zgrade i instalacije

1 D Zgrade postrojenja

S obzirom da su ranijih godina obavljeni obimni radovi nasanaciji zgrade reaktora, u ovoj godini su obavljeni manji radovina odrzavanju zgrade. Iako postoji potreba za zamenom dotrajaliholuka, zbog kojih dolazi do prokiSnja.va.nja. u zimskom periodu iulaska vode u prostorije sa elektro opremom, zbog nedostatkasredstava to nije moglo sa se realizuje. Nabavljen je potrebanmatrijal za zaStitu krova C2. 6OOm 3, a zamenjeno je oko 2Om oluka.

IzvrSeno je saniranje krova na ventilacionoj stanici kojije prokiSnjavao i ugrozavao elektro -opremu. Uklonjen je deorastinja na lokaciji iznad vrućih komora i saniran je trotoar, kakobi se sprečilo prodiranje vode u prostorije vrudih komora.

3-4

2D Ventilacija i grejanje

Sistem gre jan ja je u radnom stanju, ali je kvalitetgrejanja nezadovol jeva jući. Zbog potrebe velikog broja izmenavazduha u zgradi reaktora osnovno grejanje zgrade je izvedenakalorif erima, koji su postavljeni na ulazima svih sistema zaubacivanje vazduha. Poznato je da je za normalno grejanjekalorif erima potrebna temperatura od lOOqC, a zgradi reaktora seisporučuje topla voda od najviSe sedamdeset stepeni.

Kaloriferi, zaporni ventili i delovi cevovoda su dotrajalipa bi ih trebalo zameniti u narednom periodu.

3D Instalacija vodovoda i kanalizacije

Instalacije vodovoda i kanalizacije u zgradi reaktoraodrzavaju se redovno i u ispravnom su stanju. Spoljnu instalacijuvodovoda i kanalizacije odrzavaju Zajednieke sluzbe Instituta.

IzvrSeni su pregledi instalacija, slavina sanitarnihuredjaja i ostale opreme. Dotra jali uredjaji su popravljeni ilizamenjeni novim. '

U poslednjih nekoliko godina učestalo je pucanjevodovodnog cevovoda zbog dotrajalosti.

4 3 Oprema za protivpozarnu za§titu

Pregledani su svi hidranti, popravljeni su neispravniventili na hidrantima i zamenjena su dotrajala- vatrogasna creva.Aparati za gaSenje pozara se redovno pregledaju i atestiraju.

Protivpozarna oprema se redovno pregleda i kontroli§e kakood strane osoblja reaktora tako i od strane radnika institutskeprotipozarne zaStite.

5D Instalacija gasa i komprirnovanog vazduha

Instalacija gasa se godinama ne koristi, a instalacijakomprimovanog vazduha se odrzava u radnom stanju. Redovno se vrSipregled, kontroliSe pritisak u lini jama, drenira se vlaga izsistema, a oStećene slavine se popravljaju.

<* U sistemu vazduha pritisak je znatno manji od propisanog,zbog dotra jalog magistralnog cevovoda, tako da je primenaograničena. Uglavnom se koristi u maSinskoj radionici zaizduvavanja spona. Zbog neophodnosti koriSćenja komprimovanogvazduha za disanje pri remontnim radovima na opremi u tehnoloSkimprostorijama, naročito prilikom dehermetizacije primarnog kola zahladjenje, izradjen je alternativni sistem za snabdevanjekomprimovanim vazduhom. Nabavljen je kompresor manjeg kapaciteta ipriključen je na postojeći cevovod komprimovanog vazduha.

3-5

3.1.3 Elektro-oprema

U proteklom petogodiSnjem periodu izvršena je kompletnarekonstrukcija sistema za napajanje električnom energijomneophodnih potroSaca u zgradi reaktora RA.IzvrSena je montaza svih komponenata i uredjaja vezanih zanapajanje i upravljanje sistemom za rukovanje ozračenim nuklearnimgorivom i rektorskom petljom VINČA-1 .

I u ovoj godini vršeno je redovno tekuće odrzavanje sveposiojeće elektroopreme u zgradi reaktora, u zgradi ventilacionogcentra i na crpnoj stanici na Dunavu, a obavljeni su i sviplanirani reraontni radovi. Kompletna elektrooprema na reaktoru jeu veoma dobrom stanju i u potpunosti je sprerana za korigcenje.

3.1.4 Instrumentacija

Postojeća instrumentacija reaktora RA je u većoj meridemontirana. Zadrzani su prakticno samo neophodni niernikanali i uredjaji za kontrolu stanja reaktora u uslovima kada jereaktor van pogona. i Obezbedjena je kontrola protoka i pritiskafluida u kolima za hladjenje reaktora i u gasnom sistemu, kao idetekcija curenja teSke vode iz primarnog rashladnog kola.

Neophodna stacionirana dozimetrijska kontrola je takodjeobezbed jena odgovarajućim mernim uredjajima.

Svi ovi uredjaji odrzavaju se redovno i kontroliSe im seispravnost.

Montirani su novi uredjaji za - kontrolu kontaminacijeodeće, obuće i ruku radnika Odeljenja za reaktorki inzenjering.

Ostali deo opreme koja je pristigla Cprisutno je oko 60%opreme prema specif ikacijiD nije mogao da bude montiran zbog togašto nije kompletan.

3. 2 Reaktorski materijali

3.2.1 Nuklearno gorivo

U objektu reaktora RA smeSteno je svo nuklearno gorivonabavljeno za potrebe rada ovog reaktora * . Postoji ukupno 4. 060elemenata "svezeg" Cne korišćenog} uranskog nuklearnog goriva savisokim obogaćenjem od 80% Csvaki element sadrzi priblizno 7, 7gurana—235D, dok je jo§ 4SO ovakvih elemenata u jezgru reaktora.Svo nuklearno gorivo je nabavljeno u bivSem SSSR-u.

Kolicina svezeg nuklearnog goriva omogućava nesmetan radreaktora RA u periodu od najmanje 10 godina pri dosadaSnjem rezimurada Coko 180 dana godiSnje, uz dvadesetčetvoročasovni dnevniradD.

* Odredjen broj gorivnih elemenata nalazi se i na reaktoru RBCvideti prilozenu TabeluD

3-6

U bazenima za odlaganje nuklearnog goriva, srnešteno jeukupno 6. 656 iskorišćenih uranskih gorivnih elemenata saprvobitnim obogacenjem od 2% Cprocenjeno je da u ovom gorivu imaoko 3,8 kg plutonijuma-239, da ima joS oko 3O kg urana-235 i oko2.400 kg urana-238D.

Evidencija o gorivnim elementima na reaktorima RA i RBC1994. godinaD

Mesto gde se gorivni Gorivo od 2% Gorivo od 80%elementi nalaze obogać. urana obogać. urana

1 . Magacin svezeg gorivana reaktoru RA - 4. 060

2. Jezgro reaktora RA - 4803. Reaktor RB Cprivr. pozajmica} - 4854. Reaktor RB 710 8505. Bazeni za odlezavanje

goriva RA , 6. 656 8946. Ostalo Cna reaktoru RAD 137. Laboratorija za hem. dinamiku - 5

Od 1975. godine na reaktoru RA se primenjuje poseban nacinizmene goriva koji se zasniva na protoku goriva kroz reaktor odpozicija sa maksimalnim fluksom neutrona, u koje se ubacije svezegorivo, do pozicija sa minimalnim fluksom iz kojih se istroSenogorivo vadi i Salje na odlezavanje. U praksi, gorivo na taj nacinmenja 6 do 8 pozicija u jezgru tokom svog "zivota" u reaktoru.Time se postizu znacajni efekti uStede goriva, kao i uravnotezenjeprostorne raspodele neutronskog fluksa, snage i izgaranja goriva.

U ma ju 1983. godine, f orrairano je jezgro od 440 elemenatapotpuno svezeg goriva razmestenog u 44 kanala sa po 10 elemenatapo ka.na.lu. Kada bude postignut nominalan rezim rada reaktora,nakon zavrSetka probnog rada i dobijanja dozvole za rad na punojsnazi, procenjuje se da će, uz primenu navedenog načina izmenegorivaL, reaktor RA godiSnje troSiti oko 25O gorivnih elemenata od8O% obogaćenog urana. U aprilu mesecu 1984. godine jezgro reaktoraje dopunjeno sa 40 novih gorivnih elemenata Cdodata su 4tehnoloSka kanalaD , tako da sadasnje jezgro reaktora ima 48gorivnih kanala, sa ukupno 484 gorivnih elemenata.

Nuklearno gorivo na reaktorima RA i RB u Institutupodvrgnuto je redovnoj kontroli od strane Medjunarodne agencije zaatomsku energiju CIAEAD na osnovu garancije o primeni Ugovora oneSirenju nuklearnog oruzja koji je svojevremeno ratifikovalavlada SFR Jugoslavije. Ova kontrola obavlja se jednom mesecno, avrsi je inspekcija IAEA. U proteklom periodu, uredno je vodjenaodgovarajuća dokumentacija, tako da je u potpunosti odgovorenozakonskim obavezama proisteklim iz pomenutog ugovora.

3-7

3. 2. 2. Teška voda

U sistemima reaktora RA nalazi se oko 5. 500 kg teske vodekoncentracije 98, 3% mol D2O, dok se u samom objektu nalazi joSblizu 17.000 kg "sveze" teske vode koncentracije 99,8% mol D2O.Sva voda je, svojavreraeno, nabavljena u bivsem SSSR-u.

Kontroli tegke vode se poklanja posebna paznja od kako jereaktor RA privreraeno zaustavio rad aprila 1979. godine. U ciljuefikasnijeg prečiščavan ja teSke vode, u toku 1980. godine upostojeći sistem za prečisćavanje ugradjena je kolona sajonoizmenjivackorn smolom Ctzv. "jonoizmenjivačka kolona" D.

Zbog ponovne pojave taloga na gorivnim elementima za vremerada reaktora u periodu 1981. /1982. godina, odlufieno je da sistemza prečiSćavanje teSke vode Curedjaj za destilaciju ijonoizmenjivacka kolonaD bude u neprekidnom radu za sve vrerne radareaktora.

U periodu 1989. -1993. godina, teška voda je bila sve vremeu tzv. slivnorn rezervoaru zbog remonta tefikovodnih pumpi.

Ukoliko •£<=• u sistem za hladjenje reaktora u nuzdi budeunela teSka voda, bice potrebno odvojiti oko 3.000 kg "sveze"teske vode za tu svrhu. Sera toga, ako bude potrebno, "svezom"teskom vodora se moze zameniti i postojeća teSka voda u reaktoru RA.

3 . 2 . 3 . Heli jum

Gas heli jum, visoke cistoće C99,996%D, koristi se u gasnomcirkulacionom sistemu reaktora RA u cilju odvodjenja produkataradiolize vode u r^aktorskorn sudu i odrzavanja potrebnog priti^kau primarnom kolu hladjenja.

U toku 1989. godine, 15 boca je napunjeno helijumom ufirmi MESSER-GRISHETM iz Austrije. Istovremeno je nabavljeno i 6novih boca helijuma za potrebe reaktorske petlje VINČA-1 .Medjutim, u remontnim radovima i radovima na rekonstrukcijipojedinih sistema reaktor-a , nolovina ove količine helijuma je većutrosena, tako da će za nastavak rada reaktora RA morati da senabavi nova količina Cu redovnom radnom rezimu trosi se oko Cetiriboce

3.3. ^ksperimentalna oprerna

Reaktor RA je opremljen vecim brojem eksperimentalnih kanalakoji omogućavaju pristup u polje neutronskog i gama-zracenjaCvertikalni kanalD, a takode i korisćenje neutronskih snopova uhali reaktora kroz otvore u bioloskom stitu na centralnom telureakora C horizon talni kanaliD. Postoji ukupno 45 vertikalniheksperimentalnih kanala, od kojih su 9 u aktivnoj zoni C0 50 mm i0 lOOmm} , 34 se nalazi u grafitnom reflektoru C0 50mm D i dva uvodenom bioJoSkom stitu C0 300mmD . Pri nominalnoj snazi reaktora,fluks termalnih noutrona u ovim kanalima kreće se od 3 x1O n/cm s do 1 x 1O n/cm s Cu kanalima u bioloskom st i tu oko 6 x10 n/cm s.

3-8

Reaktor je opr end.jen i automaskim uredajem za rukovanje uzorcimamateri jala, kojim se ovi mogu ubaciti u kanale i vaditi iz njih bezzaustavljanja rada reaktora. Manipnlat,ivni kapacitet jednog kanalasu 4 kenera sa uzorcima materijala.

U periodu od 1976. godine, u reaktoru RA su kao nuklear-nogorivo korišćenji elemculi od met.alnog urana niskog obogaćenjaC2%D, da bi se od 1981. godine pa na H^lje, koristili iskljucivogorivni elementi od urandioksida visokog obogaćenja C80JO .Prelaskom na novo visokoobogaćeno gorivo, pobol jsane sueksperimentalne mogućnosti ovog rakLora, koje se pre svega ogledajuu povećanju njegovog neutronskog fluksa..

Reaktor RA po^eduje Sest horizontalnih eksperimentalnih kanalakoji 'su ravnomerno rasporedeni po centralnom telu reaktora. Oni sekoriste za istrazivanja u obla^ti fizike i hemije kondenzovanihsistema, u oblasti nauke o materi jalirna i u nuklearnoj fizici. Zaove svrhe, na kanalima su do sada bili postavljeni: neutronskidif"raktomer, dva trokristalna neutronska spektrornetra, spektromeiarza merenje vrernena preleta. neutrona, hibridni neuLronskispektrometar i poluprovodnicki gama-spektrometar.Pored ovih kanala, reaktor RA je opremljen i termalnom kolonomkoja omogućava merenja i ozračivanja u fl'uksu termalnih neui. rona.

U mnogim nuklearnim centrima u svetu sprovode se obimniistrazivčki programi testiranja nuklearnog goriva i konstrukcionihmaterijala, pre svega za potrebe razvoja energetskih nuklearnihreaktora, ali i za osvajanje komponenata visokog kvaliteta udrugim oblastima industrije. Deo istrazivanja ove vrste, medjutim,sprovodi se i za potrebe istrazivačkih nuklearnih reaktora, aodnose se najvećim delom na cealizaciju programa konverzijenuklearnog goriva u ovim reaktorima, sa visokog na niskoobcgaćenje.

Reaktor RA je projektovan i izgr^idjen kao v isokof luksniistrazivački reaktor opžte n;mmne, pa je prema tome namenjen, uodredjenim granicania, i za ispitivanja reaktorskih konstrukcionihmaterijala i nuklearnog goriva. Za ozračivanje matwri}sla igorivnih elemenata u cilju njihovog ispitivanja, u uslovimaizolovanosti od aktivne zone nuklearnog reaktora, postoji nekolikomogućnosti koje se kreću od jednostavnih kapsula do reaktorskihpetlji sa nezavisnim sistemima hladjenja. Koncepcija petlje sasopstvenim (nezavisnim) hladjenjem, pruza optimalne mogućnosti zasproVodjenje programa ozračivanja nuklearnog goriva ikonstrukcionih materijala i to kako sa stanovišta eksperimentalnogprostora, tako i sa stanovista uslova rada.

Da bi se omogućila odgovarajuća ozračivanja, pre sveganuklearnog goriva, odlučeno je da se na reaktoru RA izgradi petljasa sopstvenim kolom hladjenja ćiji bi reaktorski deo mogao da semenja u zavisnosti od postavljenih zahteva za ozračivanjima.Ova petlja, nazvana VINCA-1, ima dovoljno veliki prostor zaozračivanje, u koji će moći da se smesti kompletan aktivni deopnst.n jerteg gorivnog kanala reaktora RA.

3-9Reaktorski deo petlje VINCA-1 |)or:;!.;iui.jen je na mesto

centralnog vert, ikalnog eksperimentalnog kanala i nalazi se uposebnoj aluminijumskoj cevi koja je zatvorena na donjem kraju.Ovaj deo je u suštini slozena konstrukcija Fildove cevi, tj. dvejukoncentričnih cevi, koja omogućava strujanje fluida krozprstenasti poprečni presek u jednom smeru i povratno strujanjefluida kroz kruzni presek u drugom smeru. Kao rashladni fluidkoristiće se demineralizovana voda-

Vanreaktorski deo petlje se sastoji od glavnog i pomoćnogkola za hladjenje, sistema za prečišćavanje hladioca, sistema zaregulaciju pritiska i sistema za kontrolu i upravljanje. Osnovnafunkcija cirkulacionih kola za hladjenje je odvodjenje toplotegenerisane u reaktorskom delu petlje pri normalnim i akcidentnimuslovima rada, a njihove komponente sačinjavaju pumpe, izmenjivačitoplote, cevovodi i odgovarajući venti1i. Sistem za regulacijupritiska omogućava odrzavanje potrebnog pritiska u cirkulacionimknlima petlje, a sistem za prečišćavanje hladioca miczava potrebnuhemijsku čistoću hladioca glavnog i pomoćnog kola hladjenja.

Projektovanje reaktorske petlje VINCA-1 završeno je u1986- godini, a Odeljenje za reaktorski inzenjering koje jeučestvovalo u njegovoj izradi, realizovalo je samu izgradnju, uzangazovanje organizacija "Prva ' Iskra" iz 3ariča i "ATM" izZagreba-

Ove organizacije su izradile sve mehaničke komponente kao ikompietan kontrolno-merni sistem koristeći pri tome i veći deoopreme proizvedene od strane nemačke firme "Siemens". Kompletnarealizacija ove petlje izvršena je u tesnoj saradnji sa Nuklearnimceritrom iz Jiliha (Nemačka).

U 1990- godini završeni su svi montazni radovi, -izvršen jeniz ispitivanja komponenata ovog sistema, a u 1991. godini sistemje u celosti ispitan. Nakon puštanja reaktora RA u rad izvršiće sei preostala ispitivanja u radnom rezimu, nakon č&ga. će petljaVINCA-1 biti spremna za eksploataciju.

Uz reaktor RA izgradjene su četiri vruće komore koje suopremljene odgovarajućim uredjajima za pripremu, kapsuliranje ikontrolu ispitivanja svih vrsta zatvorenih radioaktivnih izvoraćiji intezitet ne prelazi 3,7 x 10 Bq. U zgradi reaktora RAnalazi se i prateća mašinska radionica u kojoj je smešteno visemašina za mašinsku obradu materijala, a takodje i aparati zaautogeno, električno i argonsko zavarivanje.

''• Reaktor RA je u radu prosečno 180 dana godišnje, saprekidima u toku svakog meseca koji se koriste za remont opreme iodredjena pogonska ispitivanja. Za vreme jedne mesečne kampanje,koja traje od 15 do 18 dana, reaktor je neprekidno u radu, aopsluzuje ga smensko osoblje koje rotira u toku 24 časa.

4-1

4. REKONSTRUKCIJA I MODERNIZACIJA REAKTORSKIH SISTEMA

4 . 1 . Uvod

Is t raz ivacki nuklearni r e a k t o r RA u Vinči je bio u radu oddecembra 1959. godine, kada je na njemu uspostavl jena lančanareakci ja, do septembra 1984. godine. Radeći u kontinualnom rezimuod po 15 do 18 dana svakog meseca, sem nekoliko kraćih zastojadikt i ranih polrebama remontnih radova, kao i c e t i r i veća zas to japrouzrokovana poremećajima u kval i te tu primarnog hladioca, r e a k t o rje sve ovo vr-eme bio u pogonu, ispolj ivsi p r i tome v r l o visokupouzdanost. U torn per iodu, r e a k t o r RA je i uspešno koriSćen, p r esvega za proizvodnju radioakt ivnih izotopa i rea l i zac i ju nizafundamentalnih i primenjenih i s t raz ivan ja u f i z i c i , hemiji,biologij i, medicini i e n e r g e t i c i , a s teceno je i dragocenoiskustvo u pogonu i eksploatac i j i .

Da bi r e a k t o r RA, za Cijim koriSćenjem i danas postojevelike p o t r e b e , mogao da n a s t a v i sa kontinualnim i pouzdanimradorn, bilo je neophodno i z v r s i t i veće invest ic ione zahvate nanjegovoj opremi. Uvidom u s tan je sistema i opreme, krajem 1984.godine utvrdjeno je da deo d o t r a j a l e opreme mora da bude zamenjennovom, da deo postojećih sistema mora da bude rekons t ru i san, da jeneophodno i z g r a d i t i deo novih sistema i da t r e b a povećatieksploatacione mogućnosti samog r e a k t o r a . Sem toga, t a d a vazećizakon kojim je regu l i san rad nuklearnih postrojenja u Jugoslavi j i ,zahtevao je da se na ovom r e a k t o r u postavi poseban sistem zahladjenje jezgra u nuzdi Ckoji na reaktoru RA nije postojaoD irea l izu je adekvatah v e n t i l a c i o n i sistem CSto je zahtevalokompletnu rekonstrukci ju postojećeg sistema vent i lac i j e nareaktoru RA D , zbog cega je ovom r e a k t o r u od septembra 1984. godinebio zabranjen dal j i r a d od s t r a n e Republickog komiteta za zdravl jei socijalnu polit iku SR Srb i je* .

Pocev od 1985. godine, na reaktoru RA je zapocet nizakt ivnost i koje su imale za c i l j da real izuju ove postavl jenezahteve . Osnovni zahvat i koji su na reaktoru RA u proteklomperiodu i z v r š e n i , odnosi l i su se na izgradnju sistema. za hlad jenjejezgra r e a k t o r a u nuzdi i rekonstrukciju postojećeg sistemaspeci jalne v e n t i l a c i j e , kako bi se 2to pre s tek l i zakonski usloviza nastavak r a d a ovog r e a k t o r a . Uporedo sa realizacijom ova dvasiste^na, započete su i akt ivnost i na:

- rekonstrukci j i sistema za napajanje električnom energijomneophodnih p o t r o s a c a r e a k t o r a RA Ckako bi novoizgradjenisistemi imali pot rebno napajanje D ;

- zameni celokupne instrumentaci je r e a k t o r a Czbogdotrajalosti postojeće i zbog nedostatka rezervnihkomponenata D;

* Novim "Pravilnikom o uslovima za lokaciju, izgradnju, probnirad, i korišćenje nuklearnih objekata" CSI. list SFRJ br. 52 od26. avgusta 1988. godine D ova dva sistema se za tip reaktorakakav je RA, vise ne zahtevaju.

4-2

- rekonstrukciji sitema za smeStaj i rukovanje ozračenimnuklearnim gorivom Ckako bi se omogućili bolji usloviprivremenog smeStaja ozracenog goriva u objektu reaktoraRA i rukovanje ovim gorivomD .

Aktivnosti koje su imale za cilj da povećajueksploatacione mogućnosti reaktora RA navedene su u tački 2.2 ovogizvešta ja.

Svi planirani zahvati su ili već okoncani, ili su u faziprovere i probnih ispitivanja, izuzev onog koji se odnosi nazamenu celokupne instrumentacije reaktora. Realizacija ovogzahvata kasni zbog zastoja u isporuci opreme koja se izradjuje uRusi'ji. Izradu ove opreme finansira Medjunarodna agencija zaat-omsku energiju kroz ugovor sklopljenim decembra 1988. godine samoskovskom firmom "ATOMENERGOEXPORT". Prema torn ugovoru, trebaloje da celokupna nova instrumentacija za reaktor RA bude isporučenaInstitutu u Vinci do kraja 1990. godine, ali je do septembra 1991 .godine isporuceno svega 60% od predvidjene kolicine. Od tada jesvaka isporuka obustavljena, a razlog je privremena zabrana na sveisporuke opreme za Jugoslaviju izrecena od strane ove organizacijeUjedinjenih nacija. !

U medjuvremenu, na reaktoru RA je demontirana postojećainstrumentacija skoro u potpunosti, a zadrzan je samo jedan deokoji je neophodan za kontrolu reaktorskih sistema i u uslovimakada reaktor nije u pogonu. Sve dok se nova instrumentacija neisporuči i ne montira, reaktor RA neće moći da bude puSten u rad.

4.2. . Izgradnja sistema za hladjenje u slucaju nuzde

Reaktor RA nije posedovao sistem za hladjenje jezgra uslučaju udesa, jer takav sistem nije bio predvidjen sovjetskimprojektom prema kome je ovaj reaktor izgradjen. Sistem za udesnohladjenje koji je naknadno projektovan, obezbedjuje potrebnohladjenje gorivnih elemenata u jezgru reaktora u slučaju otkazaprimarnog kola hlad jen ja.

Osnovna koncepcija ovog sistema zasniva se na ostvarivanjucirkulacije primarnog hladioca njegovim vraćanjem u aktivnu zonuprimarnog kola. Gradjevinski sklop tehnoloSkih prostorijareaktora, u kojima su smeSteni svi elementi primarnog kola zahlad^enje, obezbedjuje slivanje vode koja bi isticala iz cevovodaovog kola u poseban bazen. Pomoću odgovarajućih pumpi i cevovodakoji povezuju ovaj bazen sa sudom reaktora, omogućava se ponovnouspostavljanje recirkulacije hladioca primarnog kola. Posebanrezervoar sa teSkom vodom, koji je smeSten uz sam bazenCinjekcioni sudD, osigurava dovoljnu kolicinu vode u pocetnoj faziaktiviranja sistema za udesno hladjenje.

U slucaju otkaza ovog prvostepenog CglavnogD kola zaudesno hladjenje, aktiviralo bi se drugostepeno CrezervnoD kolo.Ovo kolo sačinjavaju postojeci rezervoar sa tehnickom vodom,kapaciteta lOm , koji je sraešten iznad suda reaktora i cevovodakojim se omogućava direktno uvodjenje ove vode u aktivnu zonureaktora.

4 - 3

Sistem za hladjenje jezgra reaktora RA u nuzdi projektovaoje Institut "ORGANOMATIK" iz Beograda Cu sastavu SOUR "GOŠA"},koji je vršio i nadzor nad njegovom izgradnjom, a radove jeizvrgila RO "Prva Iskra- Precizna oprema" iz Barica, zajedno saradnicima reaktora RA. Izgradnja sistema je okončana 1988. godine.Sistem je spreman za koriScenje i kao takav <fe biti ukomponovan unovi sigurnosni sistem reaktora RA.

4.3. Rekonstrukcija sistema specijalne ventilacije

Prvobitni sistem ventilacije reaktora RA bio je podeljenna klasicni deo koji ventilira prostorije u kojima nema opasnostiod oslobadjanja radioaktivnih zagadjivaca, i specijalni deo, kojiposeduje funkcije sigurnosnog sistema zaStite od jonizujućegzracenja. Ovaj sistem je bio koncipiran u skladu sa shvatanjimasigurnosti nuklearnih objekata krajem SO-tih godina.

Potreba za rekonstrukcijom specijalnog sistema je bilauslovljena evolucijom sigurnosnih zahteva i razvojem odgovarajućezakonske regulative. Savremena shvatanja sigurnosti i zakonskipropisi smatiraju nedovoljnim takve sisteme zaStite okoline i radnesredine od radioaktivnih zagadjivaca, koji se zasnivaju samo naizmeni zagadjenog vazduha svezim i rasejavanju zagadjivaca na većeokolne prostore. Izricito se zahteva da se, i u normalnim i uakcidentnim uslovima rada, obezbedi po§tovanje maksimalnodozvoljenih vrednosti fizickih parametara u radnom i okolnomprostoru. To se posebno odnosi na nivo zracenja i koncentracijuradioaktivnih zagadjivaca. Ispunjenje ovog zahteva je bilo mogućesamo ugradnjom odgovarajućih filterskih uredjaja u sistemuventilacije, 5to je predstavljalo osnovni zadatak rekonstrukcijepostojećeg sistema ventilacije reaktora RA.

Rekonstrukciju sistema specijalne ventilacije projektovalaje RO "Minel Kotlogradnja" iz Beograda Cu sastavu SOUR "MINEL"D,koja je ujedno izvodila i radove. Ova rekonstrukcija je, takodje,potpuno završena krajem 1988. godine, i nakon izvrSenihispitivanja u 1989. godini, sistem je u stalnom radu.

4.4. Rekonstrukcija sistema napajanja elektricnom energijom

> Priroda rada reaktora RA zahteva neprekidno napajanjenjegovih potroSaca elektriCnom energijom, ili iz mreze, ili izsopstvenih izvora. Posmatrajući reaktor RA kao potroSacaelektricne energije najvaznije kategorije, njegovi sisteminapajanja elektricnom energijom su tako projektovani da seobezbedi snabdevan je elektricnom energijom iz vise izvora.Snabdevanje energijom u normalnom radu vrSi se iz opSte mreze, sapromenljivim parametrima napona i ucestanosti. Na ovaj način,direktno se napajaju svi potro5aci za koje promene napona iucestanosti nemaju većeg znacenja.

PotroSači koji zahtevaju stabilan napon i ucestanostCelektriCni merni instrumenti, sistem upravljanja i zaStiteDnapajaju se preko sopstvenih izvora.

4-4

U slučaju nestanka napona pri normalnom radu, kada sereaktor napaja iz opgte elektricne mreze, snabdevanje elektricnomenergijom nastavlja se automatski iz lokalnih CsopstvenihD izvora,tako da se rad najznacajnijih potrošača reaktora nastavlja saprekidom koji nije duzi od jedne sekunde, sve do ponovnoguspostavljanja napona u opstoj mrezi.

U slucaju nestanka napona na sopstvenim izvorima, kaotreći izvor napajanja najznaCajnijih potrosaca, sluzidizel-generatorska grupa smeštena u susednoj zgradi Ckoristi se iza potrebe Laboratori je za radioizotope u Institutu u Vinci D .

Rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom novih reaktorskihsistema, nastala je potreba da se obezbedi novih 87KW snage izlokalnih CsopstvenihD izvora. Ovu snagu zahtevaju:

ID sisiem za hladjenje reaktora u nuzdi 18KW2D rekonstruisani sistem specijalne

ventilacije 37KW3 D eksperimentalna reaktorska

petl ja VINČA-1 11KW4D sistem za rukovanje ozracenim gorivom 21KW

!Projektovanje i rekonstrukciju ovog sistema izveli su

radnici Odeljenja za reaktorski inzenjering reaktora RA, zavrSivsisamu izgradnju 1988. godine. Od RO Instituta "Nikola Tesla" izBeograda nabavljen je odgovarajući sinhroni generator kojiomogućava snabdevanje elektricnom energijom neophodne potroSače uobjektu RA u slucaju nestanka mreznog napona.

4.5. Rekonstrukcija sistema za smeStaj i rukovanjeozracenim gorivom

Da bi se poboljSali uslovi za smestaj ozracenog nuklearnoggoriva u bazenima predvidjenim za odlaganje ovog goriva u zgradireaktora RA, a takod je omogućilo i rukovanje ovim gorivom uprostoriji gde se nalaze bazeni, u toku 1986. godine, projektovaniSU:

1 D uredjaj za prečiSćavanje vode u bazenimaza odlaganje ozracenog goriva,

** 2D sistem za transport i rukovanjeozracenim gorivom u prostoriji gde se nalaze bazeni.

4. S.I. Izgradnja uredjaja za preCiSćavanje vode u bazenima

Postojeći bazeni u zgradi reaktora RA predvidjeni su zaprivremeni smeStaj ozracenog nuklearnog goriva koje se vadi izreaktora. Bazeni su duboki 6 raetara, ispunjeni su obicnom vodomkoja sluzi i kao hladilac i kao zastita od zračenja isluzenognuklearnog goriva koje se u posebnim cevima, odnosno sudovimalageruje u njima. U ovim bazenima nije postojao nikakav sistem zaprečisćavanje vode, odnosno za odrzavanje potrebnog kvaliteta vode.Takodje ne postoji ni mogućnost kontinualne izmene ove vode, apotreban nivo vode u bazenima se odrzava dolivanjem Ciste vode.

4-5

Laboratorija za hemiju Instituia u Vinči izradila jeprojekt jednostavnog uredjaja za prečiSćavanje vode u ovimbazenima. Uredjaj, koji je pokretnog tipa Ckako bi se omogućiopristup u sva cetiri postojeća bazena i u transportni kanal prematelu reaktora RAD, obezbedjuje cirkulaciju vode iz bazena prekoodgovarajucih filtera i jonoizmenjivackih kolona, cime če kvalitetove vode da se odrzava na potrebnom nivou. Urejaj je konstruisalaradna organizacija METALAC iz Beograda, a puSten je u rad u 1994.godini.

4. S. 2. Izgradnja sistema za transport i rukovanje ozračenimnuklearnim gorivom

U postojećim bazenima za odlaganje ozračenog nuklearnoggoriva smeSteno je svo gorivo koje je korišćeno na reakioru RA odpočetka njegovog rada do danas.

Da bi se poboljSali uslovi za smeStaj ozracenog nuklearnoggoriva u bazenima predvidjenim za odlaganje ovog goriva u zgradireaktora RA, a takod je omogućilo i rukovanje ovim gorivom uprostoriji gde se nalaze bazeni, u toku 1987. godine, projektovanje poseban sistem za transport i rukovanje ozracenim gorivom.Projektovanje ovog sistema izvrSila je RO Institut "Mihailo Pupin"iz Beograda, koja je konstruisala i izradila sistem u celini.

Sam transportni uredjaj lociran je u prostoriji gde susmeSteni bazeni za odlezavan je goriva, dok se upravljanjeuredjajem vrSi iz komandne prostorije koja je za tu svrhuizgradjena neposredno uz prostoriju u kojoj se nalaze bazeni.Uredjaj omogucava svaku operaciju preno§enja i lagerovanjaozračenih gorivnih elemenata u posebnim cevima i sudovima zasmegtaj i transport ovih elemenata u zgradi reaktora RA.

Sve operacije se prate preko TV karaera i monitora, aomogućena je i vizuelna kontrola kroz olovno staklo koje delikomandnu prostoriju od prostorije u kojoj su bazeni.

Izrada i montaza uredjaja na objektu su okončani, apredstoji njegovo ispitivanje, kao i doterivanje programa zaupravljanje uredjajem pomoću racunara.

4.6. Modernizacija instrumentacije reaktora

/* Zamena dotrajale instrumentacije reaktora RA predstavljanajveću rekonstrukciju koja će na ovora reaktoru biti izvrSena odnjegovog puStanja u rad 1959. godine. Zbog svoje dotrajalosti inedostatka rezervnih komponenata, posto jeća instrumentacijareaktora RA je u prethodnom periodu predstavljala najveću preprekuza dalji rad reaktora.

4-6

Nemajući sredstva za tako veliku investiciju, Institut uVinči se obratio za pomoć Medjunarodnoj agenciji za atomskuenergiju. Ova institucija je, izvrgivSi uvid u stanje opremereakiora, zaključila da reaktor RA u tehničkom pogledu moze idalje da se koristi, t-e je prihvatila da finansira nabavku noveinstrumentacije, tako da je u decembru 1986. godine potpisanugovor izmedju sovjetske organizacije "Atomenergoexport", Agencijei Instituta u VinCi u cilju izrade odgovarajućeg projekta.

Projekt je prihvaćen marta 1988. godine na zajedničkomsastanku sve t r i strane, a decembra ist-e godine sklopljen jeugovor izmedju Medjunarodne agencije za atomsku energiju isovjetske spoljnotngovinske organizacije "Atomenergoexport-" oizradi celokupne instrumentacije za reaktor RA, prema usvojenomprojektu. Ukupna vrednost opreme je iznosila 1 . 847. 524 rubaljakoje je obezbedila Agencija uz pomoć SSSR. Prema ovom ugovoru,organizacija "Atomenergoexport" je bila duzna da do kraja decembra1990. godine isporuCi sve komponente specificirane ugovorom.

"Atomenergoexport" nije uspeo da o roku realizuje ugovor,već je zaključno sa avgustom 1991 . godine Ctada su prestale daljeisporukeD isporučio oko 52% od ukupne količine predvidjene opremeCprema specifikacionoj listiD. U medjuvremenu, na molbu sovjetskestrane, u naSoj zemlji je izradjeno oko Q% komponenata Cuglavnomormana, konzola, i dr. D, tako da ukupno nedostaje joS oko 40%komponenata.

U drugoj polovini 1991. godine, doSlo je do političkih iekonomskih promena u tadašnjem Sovjetskom savezu, Sto je dovelo dotoga da sovjetska strana zatrazi reviziju ugovora sa Medjunarodnomagencijom za atomsku energiju uz obrazlozenje da neposredniproizvodjači opreme u SSSR nisu u stanju da pod plateznim uslovimaiz 1988. godine Ckada je potpisan ugovor D nastave sa izradom delaopreme. Institut u Vinči je, preko tadaSnjeg SIV-a, informisao onastaloj situaciji Medjunarodnu agenciju za atomsku energiju, alije u odgovoru obaveSten da su do daljeg sve isporuke opreme zaJugoslaviju suspendovane.

5. ZASTITA OD ZRAČENJA 5-1

5 . 1 . Opgti program z a S t i t e od zračenja na realctoru

Za obavljanje osnovnih funkcija z a S t i t e od zračenja kodr e a k t o r a RA, odnosno za. kontrolu nivoa zračenja i kontaminacije,kao i za sakupljanje i zbrinjavanje? r-adioaktivnih otpadnihmateri ja la , postoje t r i osnovna sistema koji obuhvatajuodgovarajuću oprerau i s luzbe i t o :

- sistem i s luzba za kontrolu nivoa zraCenja ikontaminacije u zgrad i r e a k t o r a i pomoćnim objektima, podnazivom - UnutraSnja dozimetrijska kontro la ;sistem i slunba. za sakupljanje i zbrinjavanjeradioaktivnih otpadnih materijala u tecnoj i CvrsLojfazi, pod nazivom- Sakupljanje i zbrinjavanje RAO-mater-ijala;

- sist,em i sluzba za kont-rolu nivoa zraCenja ikontaminacije u blizoj i daljoj okolini reaktora i zameteoroloSka merenja, pod nazivonr Kontrola okoline.

5.1.1. UnutraSnja dozimet-rijska kontrola

Za potrebe unutraSnje dozimetrijske kontrole koriste se:stacionirani dozimet-rijski sistem za kontrolno merenje nivoazračenja i kontaminacije u radnim i tehnoloSkim prostorijamareaktora, stacionarna merna oprema na lokalnim pultovima,prenosna dozimetrijska oprema za operativna merenja, kao i opremaza merenje radioaktivnosti uzoraka, koja je smeStena udozimetrijskoj mernoj sobi.

U sklopu tekuće rekonstrukcije reaktora RA, vr5i se zamenai osavremenjivanje dozimetrijske opreine. Menjaju se, prakticno,svi senzori i modernizuje centralni dozimetrijski pult, kao ikljucni elementi stacionarnog mernog sitema. Posebno trebanagla<=nti Sinjenicu da se ugradjuju savremeni i inoderniji senzorina dve ključne merne tafke: u dimnjaku ventilacionog sistema i naispusnom cevovodu sistema vode za hladjenje, radi pouzdanijekontrole nivoa radioaktivnosti u efluentima koji se kontinualnoispuStaju u okolinu pri radu reaktora. Takodje, zamenjuje se svadotrajala merna oprema na lokalnim pultovima, prenosna. oprema zaopera^ivna merenja i oprema u dozimetrijskoj mernoj sobi, novomsavremenijom. Treba oCekivati da <2e po zavrSSenoj rekonstrukciji,sistem za unutra§nju dozimetrijsku kontrolu reaktora bitiosposobljen za obavljanje svih potrebnih funkcija u uslovimakontinualnog rada reaktora.

5-2

5. 1 . 2. Sakupljanje i zbrinjavanje RAO-mater\Ljala

Tokom ustaljenog rezima rada reaktora u prethodnomperiodu, n<astale su odredjene koli£ine radioaktivnih otpadnihmaterijala i to: Cvrstih najvige do 20m i tecnih od 2 do 3m .Treba očekivati da i u budućem radu reaktora ove kolicine uproseku neće bit i veće.

Za sakupljanje tečnih radioaktivnih otpadnih materijala nareaktoru postoji sistem specijalne kanalizacije. Ovaj sistem poredsabirnih cevovoda sadrzi i bazene za u^lovno Cistu tehnieku vodu uzgradi reaktora, i bazene veceg kapaciteta, izvan zyra.de reaktora,za prihvatanje tečnih RAO-mater ijala. Stanje ovog sistema jezadovol Java juće, a kapacitet dovoljan za dogledno vreme.

Čvrsti radioaktivni otpadni materijali sakupljaju se namestima nastanka, unutar zgrade reaktora, a potom prebacuju uposebne hangare na čuvanje i privremeno odlaganje, postupkom kojije u potpunosti razradjen. Slobodnog pi-ostora u hangarima joS ima,ali bi trebalo planirati njihovo proSirenje, posebno za slufsjnekih incidentnih ili akcidentnih situacija na reaktoru, poslekojijh bi se mogle ofiekivati veće kolicine RAO.

Takodje, uporedo sa poCetkoni rada reaktora, trebalo biubrzati aktivnosti na iznalazenju reSenja za konaSno odlaganjeRAO-mater ijala.

5 .1 .3 . Kontrola okoline

Kontrola okoline kod nuklearnih reaktora podrazumevakontinualnu i diskontinualnu kontrolu nivoa zračenja i sadrzajaradioaktivnih materijala u vazduhu, vodama, zemljiStu, rasLinju,hrani i dr. , kao i meteoroloSka merenja. Osnovne metode i opremaza kontrolu okoline postoje, jer je ova vrsta merenja, u neznatnosmanjenom obimu, mor-ala biti nastavljena, saglasno zakonskimpropisima, i po prestanku rada reaktora.

Pre ponovnog puStanja reaktora u rad, medjutim, saglastionovouvedenim zakoi-mkLm propi.sima, morali bi se obezbediti usloviza kontinualna autoinaiizovana meLeorolo5ka merenja. , kao ikontinualna merenja najmanje jednog od parametar-a koji karakteri§eopSti nivo radijacione situacije u okolini. Takodje, zbogdotrajalosti i nedovoljnog kapaciteta postoječeg, bilo bi potrebnonabaviti novi merni komplet za niskof onska alf a- beta merenja.Drugim recima, da bi kontrola okolin^ bila na zakonski propisanomnivou u uslovima rada reaktora, morala bi biti nabavljena novaoprema, Sto zahteva investiciju od oko ISO. OOO USD.

5.2. Dozimetrijska i tehnieka zaStita od zracenja

Sve poslove u vezi sa zaStitom od zracenja na reaktoruvrSe odgovarajuće sluzbe Laboratorije za zaStitu od zrafenja izaStitu zivotne sredine "ZAŠTITA" u Institutu, a Odeljenje zareaktorski inzenjering obavlja samo deo poslova dozimetrije itehnicke zaStii.e od zr-ixC:ejt\ja. Cposlovi tehnoloSke dozimetrije 5.

5-3

Kompletan pregled obavljenih aktivnosti u okviru zagtiteod zracenja koji su na reaktoru RA obavljeni u toku 1994. godinedat je u drugom delu ovog izvegtaja, a u daljem tekstu suobuhvaćeni iskljuCivo poslovi koje je u toku 1994. godine obaviloOdeljenje za reaktorski inzenjer ing.

Kontrola ekspozicionih doza garaa zračenja na reaktoru RAvrSi se pomoću ugradjenog stacioniranog si^tema, kao i pomoćuprenosnih mernih uredjaja. Nivoe neuironskog zracenja kontroligeposebna sluzba Laboratorije za zagtitu od zračenja i zagtituzivotne sredine "ZASTITA", koja takodje kontrolige i nivoe gamazraCen ja.

Kontrola stepena kontaminar-ije radnih povrgina, odeće,obuife i otknivenih delova tela vrgi se uglavnom di^kontinualno,pi-ema vr-sti obavljenog postla. Redovno se vrgi kont-rola obuće iruku pri napugtanju dela zgrade reaktora RA koji je propisimadeklarisan kao kon+^r-olisana zona.

Kontrola individualnog izlaganja spoljagnjem 2:r-acenju vrgise pomoću t,ermoluminiscent-nih i penkalo dozimetara.Termoluminiscent-ne dozimeLre poseduje svaki radnik O deljenja zareaktorski inzenjer ing , kao i svako lice koje zbog potrebe po^laboravi u zgradi reaktora.

Statistieki pregled doza zraCenja kojima je bilo izlozenoosoblje Odeljenja za reaktorski inzenjer ing u toku 1994. godine Codoktobra 1993. do septembra 1994. godine} , dat Je u odgovarajućojtabeli Priloga B. U ovom prilogu su inace navedeni svi podacivezani za poslove tehnologke dozimetrije koji se obavljaju usklopu Tehnologke sluzbe Odeljenja za reaktorski inzenjer ing usastavu Laboratorije za multidisciplinarna istranivtinja iinzenjering "RA".

Na osnovu izmerenih vrednosti o primljenim dozamazračenja, vidi se da su u proteklom periodu individualne dozezraCenja bile daleko ispod dozvoljenih granica, 5to ukazuje na dobrtorganizovanost obavljanja aktivnosti u zonama zraCenja.

5. 3 Licna zagtitna sredstva

U toku 1994. godine vrSeno je redovno pranje, odrzavanje iobnavljanje zagtitne odeće i obuće radnika reakt-ora.. Nabavljen jemanji broj specijalnih papirnih skafandera, kao i veći brojnazuVki, plastičnih i gumenih rukavica.

6-1

6. KADROVI

6. 1 Organizaciona Sema

Upravljanje objektom kao Sto j e nuklearni r e a k t o r , njegovoodrzavanje i pruzanje usluga korisnicima, zahteva ju dobroorganizovane s luzbe pogona i odrzavanja opreme r e a k t o r a u kojimasu duznost i svakog Clana. jasno i jednoznacno de f in i sane . Odpu5ta n ja r e a k t o r a RA u r a d , decembra 1959. godine vrSene ,su mnogeizmene u organizac ionoj Semi T-.A pogon i odrzavanje ovog r e a k t o r a .Te godine j e na r e a k t o r u b i lo zaposleno oko 130 r a d n i k a , da b i sepoCetkom osamriesetih godina b r o j radnika neophodnih za pogon iodrzavanje ovog postr-ojenja k r e t a o oko sedamdesei . Danas j eutvrd jeno da Je 51 minimalno p o t r e b a n b r o j radnika na ovomr e a k t o r u koji u p o t p u n o s t i mogu da obezbede njegov s iguran pogon ipouzdan r a d . Ova nova organizac iona Sema prikazana j e u Pri logu Govog i zveš ta ja . Posto jeća organizac iona s t r u k t u r a j e veoma bliskap r e d l o z e n o j i u c e l i n l bi mogla b i t i o s t v a r e n a poCetkom 1994.g o d i n e l .

Organizacionom strukt-urom su prec izno def in i sane obaveze iodgovomofsti svakog Clana Odeljenja za r e a k t o r s k i inzeiijer-ing. SvViodgovornosL JLH. r ad nuklearnog r e a k t o r a RA snosi d i r e k t o rL a b o r a t o r i j e , koji ujedno rukovodi i Odeljenjem za reaktorsk iinzen je r ing . On j e odgovoran za s iguran, ekonomiCan i pouzdan radovog r e a k t o r a , za p r i d r z a v a n j e svih p r o p i s a - zakonskih i pogonskih,kao i za z a S t i t u od z r a c e n j a osoblja pogona i odr-iiavanja.Odgovornost za kompletnu z a S t i t u od zracenja, uključujući i z a 5 t i t uokolnog s tanovnigtva, snos i Laborst or i ja za z a S t i t u od zracenja iz a S t i t u zivoLne s r e d i n e "ZAgTITA".

2a sam pogon r e a k t o r a odgovorni su rukovodilac pogona id e z u r n i sefovi smena, a za kontrolu i odrzavanje opreme celogpos t ro jen ja odgovorni su rukovodioci odgovarajućih s luzbi zaodrzavanje opreme. Sefovi smena su odgovorni za s iguran radr e a k t o r a u skladu sa pogonskim propisima i upustvima za r a d .Rukovodioci s luzbi za odrzavan je opr-eme odgovorni su za i spravnostodgovarajuiiih sistema i ured ja ja , njihovu redovnu kontrolu iodrzavanje.

1 Prijem radnika koji nedostaju zavisiće od toga kada bi reaktorRA mogao ponovo da bude puSten u rad.

6-2

Pogon reaktora RA se obavlja u rotirajućim smenama u toku24 sata , pri cemu smene menjaju jedna drugu posle 8 časova rada.

Dezurnu smenu sačinjavaju:

- šef smene,- operator,- elektricar,- mehaničar pogona,- rnehaničar hale i- dozimetrista*,

cijim radom neposredno rukovodi dezurni Sef smene, a posrednorukovodilac Sluzbe pogona. Pri tome, dezurni dozimetrista imehanicar hale se, samo po potrebi, angazuju van redovnog radnogvremena.

S obiiirom da je reaktor RA u pogonu prosečno 15 do 18dana mesecno Cukupno do 180 dana godisnjeD i da radnici kojiobavljaju pogon ovog reaktora imaju skraćeno radno vreme od 36casova nedeljno, neophodno je postojanje 5 aktivnih smena.

Dezurne smene formiraju se iz postojećeg kadraodgovarajućih sluzbi Odeljenja, i to Cvideti Semu Priloga GD:

- Sefovi smena \7. svih sluzbi ,- operatori - iz Sluzbe instrumentacije CprevashodnoD- elektriCari - iz Sluzbe elektroopreme i- mehaničari — iz MaSinske sluzbe.Optimalan broj radnika u ovim sluzbama, iznosi po 10

Cizuzev u MaSinskoj sluzbi, gde je potrebno 16 radnikaD.Sluzba pogona mora imati 7 šefova smena, dok je u -Tehnologkoj sluzbi Sluzbi za admin istrativno-tehnicke poslove utvrdjen minimalanbroj radnika C2, odnosno 4D neophodan za rad reaktora i radOdeljenja u celini.

Postojeći kadar u Odeljenju za reaktorski inzenjering sasrednjom spremom, koji obavlja poslove pogona i odrzavanjaistrazivačkog reaktora RA, u potpunosti zadovoljava zahteve upogledu radnog rezima i korišćenja ovog reaktora u sada2njimuslovima. Medjutim, zbog dugog stajanja reaktora, novopr-imljenikadar koji je obuCen za rad u pogonu, nije mogao da stekne ipotrebno iskustvo, te bi probni rad reaktora, nakon njegovogpuStanja u rad, morao da traje najrnanje godinu do dve dana.

Dozimetristu, kao i sve poslove vezane za zaStitu od zracenja nareaktoru RA, obezbedjivaće, kao i do sada, Laboratorija zazastitu od zracenja i zaStitu zivotne sredine iz Instituta uVinci.

6. 2 Kvalif ikaciona i siarosna struktura osobl ja

U 1994. godini u Odeljenju za reaktorski inzenjering usastavu Laboratorije "RA" bi lo Je zaposleno ukupno 42 radnika kojisu bili angazovani na poslovima odrzavanja opreme reakiora RA.

Postojeći broj radnika je ispod minirnalnoy brojaradnika predvidjenih za pogon i odrzavanje reaktora RA u budućemperiodu Cbice neophodno is-.vrSiti i odredjena prestruktuiranja 3.Detaljni podaci o stanju kadrova u toku 1994. godine dati su uprilogu G. U torn prilogu su detaljno prikazan-i i ekvalifikaciona istarosna st.i~ukt.ur a postojeceg osobl ja u Odeljenju za reaktorskiinzenjering u sastavu Laboratorije za multidisciplinsrnaistrazivanja i inzenjering "RA".

Kretanje broja radnika u Odeljenju za reaktorskiinzenjering u periodu 1988. -1994. godina prikazan je u Tabeli 6 . 1 .

TABELA 6.1

Struktur-a kadrova u Odeljenju u periodu 1988. -1994. *

godina 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994.

UKUPAN BROJ RADNIKACstanje na dan 3 1 . 1 2 . D 58 52 44 44 42 42KVALTFIKACIONA STRUICTURA- visoka s t . sprema- srednja st,. sprema- n iza st,. sprema

1 33 9

6

1 13 2

4

93 3

3

93 2

3

83 1

3 i

83 1

3

ODLAZAK/DOLAZAK RADNIKA 8/5 7/1 9/1 - / - 2/-

Na dan 31 . decembar 1988. godine u Odeljenju je ukupno bio 61radnik.

Kao 2to se iz Tabele 6. 1 moze videti, u proteklomSestogodiSnjem periodu Cod 31 . decembra 1988. do 31 . decembra1994. godine I), Odeljenje za reaktorski inzenjering je napustilo 26radnika, a istovremeno je primljno 7 novih radnika. Velika većina.radnika koji su u ovom periodu napustili Laboratoriju „ ufiinili suto zbog odlaska u penziju po si l i zakona.

6-4

6. 3 Stanje kadrova

Velika fluktuacija kadrova predstavljala je posebnutefikocu u pogledu obuke i osposobljavanja novoprimljenih radnikaza obavljanje odgovarajućih duznosti u pogonn i odrzavanjuopreme reaktora RA i njegovih sistema. Upravo ta situacija jezahtevala da se pravovremeno i kontinualno sprovodi obuka svihnovoprimljenih radnika, Sto je u ovom periodu uspeSno realizovano.U torn cilju, povremeno su angazovani i penzionisani radniciOdeljenja, a sa torn praksom će se nastaviti i ubuduće.v kako bi sepotpuno novi struCni kadar koji je danas prisutan na reaktoru upot-punosLi osposobioo za obavljanje svih predvidjenih zadataka.

Polazeći od utvrdjene organi^acione Seme Odeljenja zareakt^orski inzenjering, prikazane u Prilogu G vidi se da jepredvidjeno da za obezbedjenje potrebnih uslova za njegovueksploataciju, 51 radnik opsluzuju u pot-punosti reakt or RA, iujedno omogučuju obavljanje svih neophodnih poslova ve^iiiiih zafunkcionisanje Odeljenja kao posebne organizacione jedinice. Iakodanas u ovom Odeljenju ima 42 zaposlenih radnika, novaorganizaciona struktura će zahtevali da 2 radnika neće mocSi daosiane u ovom Odeljenju. Post,ojedL broj radnika dovoljan je zarealizaciju akt.ivnosti koje se u okviru revitalizacije re?akt.ora iodrzavanja opreme, obavljaju danas na reakt-oru. Medjutim, godinudana pre oCekivanog pustanja reaktora u rad, potrebno je primiti11 radnka koji nedos'taju, kako bi se na vreme obuCili zaobavljanje odgovarajuiih duznosti u pogonu.

ORGANIZACUA RADA PO STRUČNIM SLUŽBAMAODELJENJA ZA REAKTORSKI INŽENJERING

TEHNOLOSKASLUZBA

3UKOVOOILAC

INZEKJER U

RUKOVOOENJE I

3LUZBAP0G0NAREAK'ORA

Rt/KOVOOILAC

SLUZBAINSTRUMENTACUE

^KOVOOILAC

SLUZBAaEKIRO-OPREME

ŠEFSMCNE

OPERATOR"POCONA

ELEKTRICARPOGONA 7

MEHANIČAR

HALE Z

VOOEĆIINSTRUMENTA. 1

SAMOSTALNI

INSTRUMENTA.

L INSTRUMENTA-

TOR

MEHANICARPOCONA

ODRŽAVANJEMAŠINSKEOPREME

HEHANIČARREAKTORA

SAMOSTALNIMEHANICAR

L_ — MEHANICAR

RUKOVODILAC

iiL-

VOOEĆIELEKTRICAR 'i

SAMOSTALNIELEKTRICAR S

ELEKTRICAR3

VRUCE

KOMORE

OPERATORVRUĆIHKOMORA

MAŠINSKASLUZBA

RUKOVOOILAC

MAŠINSKA

RAOIONCA

PRECIZNIMEHAHICAR

METAL 0 -STRUGAR

SLUZBA Z A ADM.TEHN. P05L0VF.

REFERENT 7.AADMlllSinAT.POSLOVE 1

MACACIOMEO

HIGUENIĆAR

1

2

BRO,:J RADNIKA U POGONU I ODRZAVANJU OPREME REAKTORA RA

rednib r a j

1.

na::iv

rukovodi 1 ac:

taroj i;;vršioca s t e p e n s t r- u č n espreine

VS

r ukavad i 1 ac s t r u . č n i h s i u:•:b i 2apogon i o d r z a v a n j e opreme ii n:•:c?n j e r i u s l u z b i

imensko o s a b l j e 30

osoblje :a odr:-:avanje opreme

posebna tehnička osoblje(mašinska radionica, vruće? komore)

pomodno i administrativno osoblje

UKUPNO

VS

SS

SS

SS

2 SS i 2 NS

517 VS42 SS2 NS

BROJ RADNIKA ZA F^OSLOVE ZASTITE OD ZRACENJAKOD REAKTORA RA*

rednib r o j

1.

3.

naiiv i :•: v r S i o c. a

rukovodi1&c

smenska osoblje

rukavodeće i tehničko osablje(zbrinjavanje radioaktivnog otpada,metrologija i ostalo)

UKUPNO

ta i- a j i 7. v r £ i o c a

1

5

12

9

••31 e p e n s t r u £ n espreme

VS

SS

co<

CO C

O

2 VS7 SS

* Navedeni broj isvršilaca maze da obavlja i poslave kad reaktora RB,kao i deo poslova na drugim nuklearnim objektima u Institutu

7. FINANSIJSKI POKAZATELJT

U vreme pisanja izvestaja Csredina decembra 1994. godineDnije mogućno dat i preciznije finansijske pokazatelje o poslovanju u1994. godini. Pretpostavljajući da će redovna uplata avansa zamesec decembar od s t rane Minist.arst.va za nauku i tehnologijuRepublike Srbi je b i t i na nivou novembarske uplate, ukupno izdvojenasredstva u 1994. godini za održavanje istraživačkog reaktora RAiznosila bi oko 93O. OOO dinara Cukljucujući i sredstva za r e g r e s imaterijalne troSkove, kao i sredstva za repromaterijal i rezervnedeloveD*. U ukupni troSkovi na projektu Cbez troSkova zaSt i te odzračenjaD u 1994. godini procenjuju se na iznos *" od 1.000.000dinara Cvideti prilozenu tabeluD, Sto znaci da bi u torn slučaju u1994. godini osta l i nepokriveni troSkovi u iznosu od oko 70. O00dinara. OCekuje se da će Ministarstvo za nauku i tehnologijuRepublike S'rbije ipak izdvo j i t i potrebna sredstva zapodmirivanje svih troSkova na ovom pro.jektu u 1994. godini.

Bez troškova za poslove zaštite od zračenja koji se procenjuju naiznos od 1OO. OOO dinara

PROCENA TROSKOVA ODR2AVANJA I KONTROLEISTRA2IVAČKOG REAKTORA RA

U 1994. GODINI*

1 . B r u t o LD z a 42 r a d n i k a- 7 izvrSioca sa VS- 29 neposrednih izvrSioca sa SS- 6 izvršioca sa SS Cpomoćno osobljeD : 3S0. 000 C35%D

2. Naknade radnicima- topli obrok C25. OOOZ)- mleko C12. 000}- regres C13.000}- kredit C25.OOOD : 73.000 C7?5%D

3. Porezi i doprinosi na I.D : 150. 000 C15%:>

4. TroSkovi I n s t i t u t a- bruto LD i porezi C120. 000}- topl i obrok C7. 500}- regres C4.000 5 ,- kredit C7. 500D- zajednički troSkovi C75. 000D- troSkovi TL dozimetara C6.000D : 220.000 C22%D

5. Obavezni materijalni troSkovi- amortizacija C50. OOO- PTT troSkovi C10. 000D- gorivo za vozila za

prevoz smene C7.000D- troSkovi prevoza GSP C5. 000D- troSkovi osiguranja C60.000D- elektricna energija i vodaCIS. 000 3- rninimalni troSkovi tekućeg

održavanja zgrad«., neophodnihsistema, vozila C25. 000 D

- potrošni materijal,sredstva higijene i zaStitena radu C3.000D : 175.000 C17,5%D

6. Inveticioni troSkovi- nabavka prenosne radio-stanice C12.000D- materijal za zaStitu krova zgrade

reaktora C18. GOOD 3 0 . 0 0 0 C3%D

UKUPNO: l.OOO.OOO

Bez troSkova za poslove zaStite od zracenja koji se procenjuju naukupan iznos od 1OO. OOO dinara

•I1IIIIIIICS0000010

PRILOG A

S. CUPAC, Z.VUKADIN

EKSPLOATACIJA REAKTORA RA

A-l

S A D R 2 A J

A.I RAD REAKTORA U PERIODU 1994. - 1995.

A - ;

A. 1 RAD REAKTORA U periodu 1994. - 1995.

U 1994. godini reaktor RA nije bio u pogonu zbog zamenenjegove celokupne instrumentaci je . Iako j e bilo planirano da secelokupna ins ta lac i j a zameni do kraja 1991. godine , t e dareaktor počne sa radorn u prvoj polovini 1992. godine, ovo nijeispunjeno j e r celokupna opreraa nije isporučena ni do ićraja 1994.godine.

Kako zbog medunarodne blokade naSe zemlje nije s igurnokada će oprema b i t i isporučena tačan datum početka rada r e a k t o r a"RA" ne moze da 5>e odredi . Zato j e u t-abeli A-2 dat plan r a d ar e a k t o r a od momenta s t a r t a .

TABELA A-2 PLAN RADA REAKTORA POSLE STARTA

mesecrada

PrviDrugiTrećicetvrtiPetiSestiSedmiOsmiDevetil 1

snagaCMWD

O, 020, O20,20O, 4O1 , OO2,OO2, SO3, OO3, 5O

dopunaljezgra

_---—-

01-04-—

r a dCMWhD

2 , 43,6

43, 2144, 03 6 07 2 09 0 0

1 . O8O1. 26O

broj dana r a d aCl 24 casaD

59

1 2I S1 51 51 51 51 5

I Reaktor nastavl ja rad sa konfiguracijom No 02II Od desetog meseca pa na dalje, reaktor će raditi na punoj

snazi od 4,7 MW.

•IIIHIIHCS06RA011

PRILOG B

S.CUPAC, Z.VUKADIN

IZVESTAJ O RADUTEHNOLOSKE SLUZBE

B - l

S A D R 2 A J

B. 1 ORGANIZACIJA SLUZBE

B.2 RAD SLUZBE

B. 2. 1 Safeguard aktivnosti

B. 2. 2 Povecianje eksploatacionih mogucnosii reakt-ora'

B. 3 Dozimetrija i tehniiT:k^ zaStita od zračenja

B. 4 Pregled rada sluzbe za period 1994. - 1995.

B-2

B. 1 ORGANIZACIJA SLU7.BE

Nominalni Cpo pravilniku} i s l v a r n i sastav sluZbe prikazanje na sledećem pregledu:

Radno mesto Nominalni bro j Stvarni brojradnika radnika

Rukovodilac sluZbe 1 1InZenjer za tehnicku fiziku 1 1Tehnički saradnici 1 0Tehnicar za instrumentaciju izaSLitu od zracenja 7 0

Svega: 10 2

TehniCare za zaStitu sluZba netna, jer se t a zaStitaobavlja ili kroz rad ekipa Laborat-orije za zagtitu od zraCenja,i l i Ctehnieka dozimetrijaD od sluzb© pogona Cu popodnevnim inoćnim smenama D.

SluZba je angaZovana na poslovima sigurnosti reaktora ,reaktorske fizike, poslovima dozinie^Lrije, t.ehničke za§t-iLe. Semt^oga, sluZba vodi kompletnu evidenciju o eksploataciji reakLoraRA, a biće angazovana i na po^lovima okr» reaktonske pet-ljeVINČA-1 , kada ova bude' puSLena u rad.

B. 2 RAD SLI/2BE

B. 3. 1 "Sefeguard " akt-ivnosti

U 1994.godini u Institutu za nuklearne nauke -"Vinca" ina reaktoru "RA" bilo je dvanaest rutinskih ' inspekcijeMedjunarodne Agencije za At-omsku Energiju C M. A. A. E. D. Pirisvakoj inspekcije kontr-olisano je sveZe gorivo u skladi5tu sveZeggoriva reaktora "RA". Svaka t reća inspekcija uključila je ikontrolu bazena za odleZavanje ozr acenog goriva, a nakon fizickoginventara tokom jedne inspekcije kontrolisano je i jezgroreaktora "RA".

Pri konLroli goriva iz Jezgra reaktora, vaden je kanalO3O5. Ovo je iskorisćeno za vizuelnu kontrolu naslaga na gorivupri kojoj je utvrdjeno da naslage postoje ali su neznatne.Operacija vadjenja kanala iz jezgra reaktora i vadjenja gorivnihelemenata u prostori j i 099 bile su dobro priprernljne isto je uveliko smanjilo vreme inspekcije.

B-3

Tokom ove godine verifikacija goriva u ceholima ubazenima za odlezavanje vr§ena je spuStanjem malog detektora gamazračenja duz čehola. Povećana aktivnost ukazivala je na prisustvogoriva u ceholu. Od strane M. A. A. E. napravljena je CeliCna , sadonje strane zatvorena cev , na Cijem vrhu se postavljanatrijum-jodid detektor za verifikaciju goriva smeštenog uburicima. Probalo se verifikovati gorivo u ceholima spuStanjemdetektora sa olovnom zaSt.it.om i kolimatorom u navedenu cev. Iovaj metod dao je zadovoljavajuĆe rezultate.

B. 2. 2 Povećanje eksploatacionih mogućnosti rektora

U periodu do 1976. godine u reaktoru RA su kao gorivokoriSćeni elementi od metalnog urana niskog obogaćenja C25O.Krajem 1981 . godine pa na dalje se koriste iskljucivo gorivnielementi od uran dioksida visokog obogacenja C8O>i2). PrelasV.om navisoko obogaćeno gorivo poboljSane su eksperimentalne mogućnostiovog rektora. To poboljSanje se pre svega zasniva na povećanjuneutronskog fluksa.

Pored ovoga, u cilju povećanja . eksploatacionihmogućnosti, planirani su modernizacija eksperimentalnih uredjajai osvajanje proizvodnje novih radioaktivnih iiiotopa.

U cilju radikalonog povećanja primene reaktora za razvojnuklear-ne energetike započeta je izgradnja reaktorske petlje sasopstvenim hladjenjem. Ona će omogućiti ozracivanje nuklearnoggoriva i konstrukcionih materijala u uslovima bliskim radnim.

B.2.2.1 Reaktorsk« petlja VINČA-1

U mnogim nukleranim centrima u svetu sprovode se obimniistraZivafiki program testiranja nukleranog goriva ikonstrukcionih materijala, pre svega za potrebe razvojaenergetskih nuklearnih raeaktora. Ova ispitivanja imaju osnovnuulogu da poboljSaju pouzdanost komponenata, utvrde siurnosnegranice i uopSte povecaju bezbednosi nuklearno^energetskihpostrojenja. Deo istrazivanja ove vr-ste, medjutim sprovodi se iza potrebe isiLrazivaCkih nuklearnih reaktora, a odnose senajvećim delom na sprovodjenje programa konverzije nuklearnoggoriva u ovom reaktoru, sa visokog na nisko obogaćenje.

Reaktor RA je projektovan i izgradjen kao fluksniistrazivacki reaktor opSte namene, pa je prema tome namenjen, uodi-edjenim granicama, i za ispitivanje reaktorskih konstrukcionihmaterijala i nuklearnog goriva. Za ozracivanje materijala igorivnih elemenaia u cilju njihovog ispitivanja, u uslovimaizolovanosti od aktivne zone nuklearnog reaktora, postojinekoliko mogucnosti koje se kreću od jednostavnih kapsula dorektorskih petlji sa nezavisnim sistemom hladjenja. Koncepcija

B-4

petlje sa sopstvenim CnezavisninO sistemom hladjenja, pruzaoptimalne mogućnosti za sprovodjenje programa ozračivanjanuklearnog goriva i konstrukcionih materijala i to kako sastanoviSta eksperimentalnog proslor-a, tako i sa s-tanovi§ta uslovarada.

Da bi se omogućila odgovarajuća ozracivanja pre? sveganuklear-nog goriva, odlučeno je da se na reakioru RA izgradipetlja sa sopstvenim kolom hladjenja Ciji bi reaktorski deo mogaoda se menja u zavisnosti od postavljenih zahteva zaozracivanjima. Prva varijanta ove petlje, nazvana v VINČA-1 imadovoljno veliki prostor- 2a ozrafivanje, u koji moze da se smestikompletan aktivni deo postojećeg gorivnog kanala reaktora RA.

Reaktorski deo petlje VINČA-1 je postavljen na mesLocentralnog vertikalnocj eksperimentalnog kanala i nalazi se uposebjioj alumifiijumskoj cevi koja je zatvorena na donjem kraju.Ovaj deo je u suStini slozena konstrukcija Fildove cevi, t j .dveju koncentriCnih c<?vi, koja omogućava str-ujanje Tluksa kroisprstenasti popreCni presek u jednom smeru i povratno strujanjeki~oz kru2ni presek u drugom smemi. Kao rashladni fluid koristi sedemi neralizovana laka voda.

Vertikalni deo pet.lje se sastoji od glavnog i pomoćnogkola za hladjenje, sistema za preCi5ćavanje hladioca, sistema zaregulaciju pritiska za kcm .rolu i upravljanje . Osnovna funkcijacirkulacionog kola za hladjenje je odvodjenje toplote generisaneu reaktor-skom delu petlje pi~i nor-malnim i akcidentnim usloviniarada, a n jihove komponente sačin java.ju pumpe, izmenjivaCitoplote, cevovodi i odgovarajući ventili. Sistem za regulacijupritiska omogućava odrzavanje potrebnog pritiska u cirkulacionimkolima petlje, a sistem za preCi5ćavanje hladioca odr-Zavapotrebnu hemijsku cistoću hladioca glavnog i pomoćnog kolahladjenja.

B. 2. 2. 2 Mogrucnost kori§ćenja horizontalnih kanala

Cl D PoboljSanje eksploatacionih mogućnostihorizontslnih kanala

Od ukupno Sest horizonatalnih kanala, pet se koristi zaistrazivanja u oblasti f ir.ike i hemije kor1den2.ova.nih sistema. Zaove svrhe izgradjeiio je ili nabavljeno pet neutronskihspektrometra:

- neutronski difraktometar Ckupljen u SR NemackojD,- trokristalni neutronski spektrometar Cizgradjen u

Institutu "Boris Kidrie"},- trokristalni neutronski spektrometar Csvojina

Instituta u Krakovu; koristi ga meSoviti tim

B-5

-spektrometar za merenje vremena preleta neulronaCizgradjen u Institutu "Boris KidriC'D.

Ovi uredaji su snabdeveni odgovarajućom opremom, kao 2tosu razni detektorski sistemi, monohromatori, vakuumski sistemi,fi ltri, kriostati, peć itd. Kako je neutronsko rasejanje jedna odosnovnih meioda u oblasti fizike kondenzovanih sistema, neophodnoje na postojefiim uredjajima izvrgiti odredjene modifikacije, ucilju poboljSan ja njihovih eksperimentalnih mogućnosti.

Reaktor RA koji poseduje dobre osnovne karakterisktike:snaga 6, 5 MW, teSku vodu kao moderator i fluks neuLrona od10 cm" s~ , koji uz koriSćenje visokoobogaćenog gorivaostvaruje "maksi" fluks neutrona, Sto je pogodno za iRt.rav.ivanjau fizici kondenzovanih sistema, mo?.e uz odgovarajuće modifikacijehorizorvtalnih kanala i izgradn ju novih eksperimentalnih ured ja ja ,u potpunosti odgovoriti zahtevima ovih istrazivanja.Rekonst-rukcija bi obuhvatila:

- modifikaciju energetske raspodele neutrona na izlazu izhorizontalnih kanala, uz odvodjenje neutronskih snopova Sto daljeod centralnog tela reaktora,

- modifikaciju i modernizaciju goniometrijsikihdetektorskih sisLe;na na neutronskim spektrometrima.

Modifikaci ja energetske raspodele neutrona izvrSila bi seunoSenjem "hladnog izvor-a. neuLrona" Cna bazi teCnog vodonikD ujedan od horizontalnih kanala reaktora, Sto bi dovelo do povedanjaprinosa "hladnog neutrona" za red veliCine, odnosno do takvogpovecanja fluksa n&uLi-ona kao Vada bi se snaga reaktora povećala1O puta. Neutronovodima, koji rade na pr-incipu totalne refleksijeneutrona sa glatkih povrsina, neutronski snopovi bi bili odvedeninajmanje 20 metara od cenii alnog tela reaktora, gde prakticno nemagama zračenja i brzih neutrona. Iz jednog horizontalnog kanala,snabdevenog hladnim moderatoiom, i7-.1a7:ila bi dva neutronovoda nakojima bl mogla da se montira serija neutronakih spektromet.ara,kao §to su:

- trokristalni neutronski spektrometar,- spektrometar vremena preleta neutrona,- spektrometar za rasejanje neutrona pod malim uglovima,

itd.

Osim toga, u jedan od horizontalnih kanala reaktorapostavio bi se "vrući izvor neutrona" Cna bazi grafitaD, koji bise zagrevao usled zakoCnog zračenja iz reaktora. Ovaj "ubrzivač"neutrona doprineo bi pomeranju energetske raspodele neutrona premakraćim talasnim duzinama CO, 8 X 1O cm5 i povećao njihov prinosza red velieine. Posto jeći neutronski dif raktometar, snabdevennovim detektorskim sist.emom, bio bi montiran na izlazu ovoghorizontalnog kanala. Nema uslova za postavljanje neutronovoda,jer bi snop morao da izadje iz reaktorske hale.

B-6

Postojeći hibridni spektrometar bio bi saCuvan za merenjeefikasnih preseka, za obuku i ostala merenja i provere, neophodnetokom rekonstrukcije ostalih uredjaja i horiv.ontalnih kanala.

Modernizacija detektorskih sistema obuhvatila bi uvodjenjemultidetektora na bazi poluprovodnika osvojenih u Institutu "BorisKidric". Odgovarajuća in=:trumentacija za prikupljanje i obradupodataka iz ovog detektora, takodje bi bila realizovana uInstitutu.

C 2 D Neutronska radiografija

Na reaktoru RA postoje uslovi za razvoj i primenuneutronske radiografi je.

Neutronska radiografi ja je savremena metoda za ispitivanjematerijala bez razaraiija, koja proSiruje i dopunjava oblastprimene standardise radiografi je Cgama radiografi ja. i radigrafijasa X- zraCenjenO. Na primer-, jnnogi te5ki materijali su neprozirniza x- zrake, a prozirni su za neulrone, ili, materijali savelikim sadrzajem vodonika mogu se lako detektovati saneutronima, a ne mogu sa gama ili x- zračenjem. Osim Loga,neutronska radigrafija se moze koristiti 2a snimanje sa poviSenimtemper aturama, kao i za snimanje uzoraka koji su visokoradioaktivni, pa se primenjuju za ispitiva.nje gorivnih elemenataza reaktore.

Neutroiišcka ra.diografija se zasniva na sledećem principu:snop neutrona sa uniformnim intezitetom prolazi kroz neki uzorakkoji s=;e, na primer, satoji iz dve komponente? sa razlifitimef ikasnim procesima za reakciju sa neutronima, usled 'Cega Ce sena izlazu uiioraka pojaviti dva snopa različitih inteziteta.Izlazni snop pada na pogodan ekran Ckonvet-Lor D , koji se aktivirapreko B-6 nukleurne reakcije sa neutronima, dajući tako vemusliku ispitivanog predmeta. Radijacije konvertora se mogu prenetina film, Cijitti s»-e razvijanjem dobija vizuelna neutronografskaslika predmeta, odnosno radiograf. Primenom pogodnihscintilatora, slika dobijena neutronskom radiografijom moze seposmatrati na televizijskom ekranu.

U pogledu 2ire primene neutronske radiografije vazno jeimati u vidu sledeće Cinjenice:

aD Efikasni procesi za nuklearne reakcije sa neutronimaznatno variraju od jednog elementa do drugog, a takodje i zarazlicite izotope istog elementa, Sto se koristi u raziiimkombinacijama za dobijanje neutronskih radiografa kadagamagrafija i x- radiografija ne mogu da se primene Cna primer,mogu se dobiti neutronski radiografi lakog elemenla kada se ovajnalazi iza debelog zaklona nekog te5kog elementa}.

B-7

bZ> Efikasni procesi nuklida variraju u funkciji energijeneutrona. Na primer, kadmijum se moze odrediti kada je zasićenindijumom ako se ^a neutronsku radiografiju koriste termalnineutroni Cod 0,023 eVD. Medjutim, sa neutronima od 1,4 eV,indijum se moze odr&diti pored kadljuma i drugih elemenata. Zabr-kie neutrons efikasni procesi razlicitih elemenata ne razlikujuse znatno, ali se i oni koriste za neutronsku radiografiju.Razvijena je tehnika primena brzih neutrona za radiogr-a.fiju vrlodebelih predmeta, na primer neutroni od 14 MeV, proizvedeni uneutronskom generatoru, koriste se za radiografiju materijala savodonikom unutar debelog olovnog zaklona. Zbog naglog padaefikasnoy preseka za neutrone cije su energije bliske 0, 005 eV,ovi niskoenergetski ChladniD neutroni mogu se koristiti zaradiograf iju znatno debelth CgustihD predmeta, npr . gvoZda. ilicelika.

Izbor izmedu radiocjrvifije sa brzim, rezonantnim,termalnim ili hladnim neutronima, vr5i se prema materijalu kojise radiografiSe i cilju koji se Zeli postici. Za uspeSnuneutronsku radiograf iju potrebno je imati dobar- izvor neutrona,razvijenu tehniku moderacije i kolimaeije neutronskog snopa, kaoi dobru tehniku detekcije neutr-ona. u datoj geometriji.

Izvor neutrona mo tr biti nuklearni reaktor, akcelerator iizotopski izvor. Pri mnogobrojnim nuklearnim reaktorima izgradenisu uredaji za neutronsku radiograf iju. Sematski prikaz jednogtakvog uredjaja dat je na SI. B.2.2. Intezitet neutrona ureaktorima koji se koriste y.a. neutronsku radiografiju iznosi^ „ t o - 2 - 1 . ^.14 -2 -l „. r-» x

1O cm s - 10 cm sec , Sto reaktor RA u potpunostiz ado vol Java. ,

Za neutronsku radiogr-afiju neophodno je imati homogen,dobro kolimisan snop neutrona. Za kolimaciju se moze koristitineki od niza navedenih kolimatora:

1 . prah B4C koji se stavl ja u obliku sendvica izmedjudve Al— cevi Ckonusne u centru, cilindriCno spoljaD ,

2. kolimetri sa vi5e otvora formirani od Cd ploCa ilinekog drugog materijala koji apsorbuje neutrone,

3. jednostvani konusni kolime-tar u vodenom mode.ratoru,4. europijum oksid.U neutronskoj radiografiji Cesto se koristi fotografska

emulzija da bi se dobila slika snimanog predmeta. Ali, neutr-onine deluju znatno na fotografsku emulsiju, . pa je potrebno imatineki intenzifikator, odnosno konvertor, koji će preneti na filmsliku snimljenu neutronima. Konvertori mogu biti: granularni CilikristalniD, stakla i metalne folije.

Metali sa visokim efikasnim presekofn za neutrone najeesiiese koriste za konvertore. Za rad sa termalnim neutronima koritise gadolonijum, dispro^ijum ili indijum, a za brze neutronebakar, tantal, fosfor ili sumpor.

B-8

transfer

s e nalaze

proizvodnjiispitivanje

Za snimanje se koriste tehnike: direktna,tehnika, tehnika graviranja traga i druge.

Kod direktne tehnike, u snopu neutronakonvertor i film Czatvoreni u kasetiD.

Kod transfer tehnike snop neutrona pada samo nakonvertor-. Posl<=* odredjenog vremena ekspozicije, konvertor seuklanja i, van snopa, stavlja na film zbog naknadnog izazivanja.Primenom ove tehnike dobija se odlična diskriminacija u odnosu naprateće gama zraienje. Zato je transfer tehnika vrlo '"'pogodna zaradiografisanje radioaktivnih uzoraka, kada se zbog zraCenjasnimanog objekta ne mogu primeniti klasicna X radiografija iligama radiografija. Ova tehnika je takode vrlo pogodna za snimanjepredmeta na poviSenoj temperaturi.

NeutronsVa radiografija se moze primeniti:- za ispitivanje greSaka pri serijskoj

razlifttt.ih delova u industriji, na primer,nehomogenosti odlivaka,

- za kontrolu lemljenja za ispitivanjematerijala za lemljenje na razlicitim metalnim spojevima,

- za ispitivanje greSaka curenja fluida fluidahidraulicnim presama,

- za detekciju malih kolicina i7:ve.snih elemenata,su vodonik, Li, B, Be itd.

- za ispitivanje 2tampanth strujnih kola,- za ispitivanje plastičnih masa, poluvinila,

sintetiCkog kauCuka, boja, lepkova, cvrstih goriva iproizvoda organske h«?mije,

- u biologiji C vodonik u ćelijamaD,- za rutinska odredjivanja vlaznosti raznog gradjevinskog

materijala pri izgradnji puteva, brana itd.

LITERATURA

1. H. Berger, Neutron radiography, Elsevier PublishingCompany, Amsterdam, 1965.

2. J. Stevović, Lj. Jocimovie, Osnovi, razvoj i priraenaneutronske radiograf ije, IBK-115S, 1973.

u velikim

kao Sto

teflona,drugih

B. 2. 2. 3 Razvoj proizvodnje radioaktivnih izotopa

Mnogi problemi u biologiji, fiziologi ji , hemiji, fizici idrugim naukama, naročiio oni koji imaju veliki znaiaj za 2ivotneprocese, ne bi mogli da se reSe bez upoirehe izotopa. JoS 1913.godina poka.;;;j.lo se da se radijum-D CPb } raoze koristiti kaoradioaktivni obelezivac ili indikator- olova prilikom odredjivanjarastvorljivosti te5ko rastvorljivih soli olova. 1918. godine

B-9

Panet je upotrebio prirosne izotope olova i bizmuta zaispitivanje ponasanja nestabilnih hibrida ovih metala, a 1923.godine primenjeni su radioaktivni obelezivaci za regavanjebioloSkih problema. VeStaCki radioizotopi poieli su da seprimenjuju 1935. godine. Nesto kasnije R. Senhajmer otpočeo je . danizom izvaiiredno znaCajnih fizioloSkih ispitivanja koristeči sedeuterijumom i izotopom N kao obelezivaCima.

U pocetku je primena izotopa- obelezivaCa bila ograničenajer je broj stabilnih izotopa, koji su bili koncentrovani, biovrlo mali, i mada su radloaktivni izotopi bili poznati, ipak subile raspolozive ograniCene koliCine. Posle 1946. godine,situacija se potpuno izmenila •, stabilni izotopi od preko pedesetelemenaia mogu se lako dobiti. Mnogi radioaktivni i7.ot.opi, kojisu ranije dobijani u najneznat-nijim •ti agovima, sada se dobijaju uznatnim kolieinama pomoću razlici'tih r-eakcija sa neutronima,koi~ist-e<ii se int,ezivnim flukso/ii uuutrona u nuklearnim reaktorima.Pored t-oga ekstra.huju se i drugi radiizotopi i?. piroi-zvoda fisije.

Za mnoge godine reaktor-i i akceleratori bili su znaCajniza proizvodnju radioizotopa koji su koriSceni u najr-aznovrsnijesvrhe, a ovaj znafiaj se i dalje povećava. • Za isotope koji seproizvode neutronima, reaktori mogu pr-oizvesti velike kolieineizotopa za relativno malu cenu po milikiriju, i tako imajuznaCajnu prednoiit u odnosu na CestiCne akcelerator za 5irokspektar proizvodnje izotopa. Najnovija istrazivanja u medicinskojtehnologiji ponovo obnavljaju internes za reaktorsku proizvodnjubeta emitera za radioterapi ju. Konstrukcija visoko fluksnihreaktora takodje daje sve ve«fe> i veće mogućnosti za proizvodnju <radioizoLopii 1 za nove primene istih.

Proizvodnja radioaktinih izotopa u nasoj zemlji prakticnoje otpoCela sa pustanjem reaktora "RA" u rad. Brz tehinoloskirazvoj proizvodnje radionuklida rezultirao je u realizaciji nizaradioaktivnih izvora koji su isporučivani korisnicima -z.a.razlieite namene. Nesto kasnije razvijeni su i radiofarmaceutskiproizvodi, prvo za "in vivo", a potom i za "in vi tro"dijagnostiku. Dvadeset radionuklida već su u ruanjoj ill ve<fojmeri proizvedeni na reaktoru "RA", izmedju ostalih: Cođ°zaradijacione Jedinice, teleterapeutske gromobransko i radiografskelzvore: Eu i Euza gromobranske izvore; Ir za radiografske izvore; O Tm,Tl, 2 * Pof l o Au, 1 P f Y1P° i drugi na pojedinačne zahteve korisnika.Mnogi od ovih radionuklida odredjivani su odgovaraju«fim hemijskimpostupcima kako bi se formirali radioaktivni preparati vrlovisoke radihemijske Cist.oCe u skladu sa zahtevima koje postavljasavremena nuklearna medicina. Neki radionuklidi korisćeniuglavnom za izradu odgovarajućih izvora zracenja, nisu zahtevalihemijsku obradu.

B-10

Sa prelaskom na obogaćeno gorivo povećan je fluks ufreaktoru "RA" 2to sa odgovarajućom pripremom meta i pla.nir-a.njemaktiviranja omogućuje daleko veće specif iCne aktivnostiradionuklida posebno Co za radijacione jedinice i Ir zaneuironsku radiografiju. Mogućnosti reaktora "RA" za proizvodnjuizvora zračenja srednje i ni2e specifiCne aktivnosti su velike aiskustva stečena ozračivanjem ksenona za dobijanje J i J imolibdena za dobijanje Tc , u saradnji sa Madarima, ukazujei na mogućnosi uspe§nog ovladavanja proizvodnjom radionuklidakoji Cine jednu od osnova razvoja molekularne biologije i danassve aktualnijeg bioenergetskog inZenjerstva . •,->

Tokom prot,eklih pet godina r-eakt-or~ "RA" nije pu5t-en upogon t e neki eksperimentalni podaci nisu mogli bit,i ostvarftni,no, prema oCekivanom radu r e a k t o r a "RA", oCekivanoj r spodel ifluksa u vertikalnim eksperimentalnim kanalima vrSeni suproračuni koncentraci je vaznih radionuklida, koji se najCesćekoriiiLo, da bi se ispit-ala mogućnosi proizvodnje iaLih u r e a k l o r u"RA".

B. 3 DEKONTAMINACIJA I TEHNlCKA ZASTITA OD ZRAČENJA

B. 3. 1 Nivoi zračenja i kontandnacija radne sredine

B. 3 . 1 . 1 Merenje nivoa gama zračenja

Na reaktoru RA postoj i s t a c i o n i r a n i sisLem za merenjenivoa gam^ 7raCenja, i l i taCnije eksplozionih doza. Pomorfu ovogsislema se vr5i neprekidno merenje eksplozivnih doza zračenja usvim tehnoloskim prostorijania objekt-a r e a k t o r a RA.

Signalizaci ja o povi5enju graniCnih nivoa je izveden nac e n t r a l n o j dozimetrijskoj t a b l i CCDTD i u odgovarajućimtehnoloSkim prostori jama.

Očitavanje navedenih doza se vrSi na CDT-u.Podaci o dozama, dobijeni pomociu ovog sistema, unose se

svaka dva s a t a za vrerae r a d a reaktora u odgovarajućeeksploatacione k a r t e i s luze kao dokumenLacija o ja^iniekspozicionih doza u tehnoloskim p r o s Lori jama zgrade r e a k t o r a .

B . 3 . 1 . 2 Kontaminacija radne s r e d i n e

Na reaktoru RA se vrSi neprekidna kontrola ukupnog nivoagasne i aerosolne akt ivnost i vazduha koji se , preko diirmjaka,izbacuje iz zgrade reaktora u s.poljnju atmosferu. Podaci o nivoimazracenja dobijeni na gornji naf.in se neprekidno, pomoću pisaca,beleze i s luze kao t ra jna dokumentacija.

Osim gornjeg mer-enja, koje daje op§tu sliku o stanjuvazduha u zgradi r e a k t o r a , vr-5e se i periodifina merenja pomoćupokretnih mernih sistema, preko kojih se dobija slika o stanju

B-ll

radne sredine u pojedinim delovima zgra.de, o sLanJu opreme itd.Ova periodična merenja ?;<=? vrše prema potrebi, t j . za vremeoperaclja pri kojima moze do<fi do zagadjenja radne sredine.

B. 3. 2 Podaci o individualnom i kolektivnom izlaganjuzračenju osoblja

Svaka osoba, koja radi u zgradi reaktora RA, snabdevena jeliCnim dozimetrijskim sredstvom - terrnoluminescentnim dozimetromCTLDD.

Vrednosti primljenih doza sa termoluminescentnog dozimetraoCitavaju se jednom mesečno. Znači, pomoću njih se dobija ukupnadoza koju je osuhw pi-imila u toku jednog meseca.

U pojedinim slucajevima je neophodno znati koliku je dozupr-imila neka osoba u kraćem vremenskom intervals. Da bi se topostiglo, pri svim operacijama za vrerae kojih moze do£i do većihozračivanja, osoba se snabdeva ponkalo dozirnetrom. Pomoću penkalo —dozimelra, primljena doza se moze ocitati u svakom LrenuLku i naosnovu nje odlučiti o daljem ue«Sću osobe u remontu i l i nekomdrugom poslu pri kome posLoji mogudnos't većeg ozr-acivanja.

Podaci o primljenini dozama, evidentir-ani penkalodozimertom, beleze se u odgova.r-aju<fi dnevnik.

U tabeli B. 3. 1 dat je pregled doza kojima je bilo izlo?.enoljudst-vo, koje radi na reaktoru RA, u toku 1990. godine. Osoblje ulabeli B. 3. 1 razvrstano je po pr-oizvoljno izabranim inlervalimadoza. U ovoj tabeli se daju podaci po mesecima, i to : broj ljudiizlozenih zraCenju u odredjenim intervalima doza, ukupan brojljudi izlozenih zraCenju, kolektivna doza, maksimalna iindividualna doza.

17. Labele B. 3. 1 se vidi da su maksimalne individualne do2edaleko iznad grantenih nivoa.

B. 3. 3. Kontaminacija, dekontaminacija i radioalcbivni ot-paci

Kont,aminacija radnog uiioblja, odela, radnih površina,alat-a i si. predst-avlja norraalnu pojavu u t,oku redovnog radareaktora, a pogotovu za vreme remontnih radova ili radova okozamene goriva. Obično su to manje kontaminacije koje otklanja sarnoosoblje reaktora RA. U sluCaju većih kontaminaci ja,dekontaminaciju obavlja spec i ja l i zovana ekipa OOUR I n s t i t u t a zazaSLitu od zračenja i zaStitu zivotne sredine "ZaStita".

U toku mnogih rutinskih operacija na reaktoru RA stvara sepriliCan broj radioaktivnih otpadaka. Za manje aktivne otpatkepostoji ustaljena. procedura uklanjanja. Oni se skupljaju u metalnubufiid, a zatim transportuju na tzv. "radioaktivno groblje" uInstitutu.

Aktivnijih otpadaka, koji su zahtevaili neki posebantretman, ove godine nije bilo.

B-12

B.3.4 AkcidenLi

U toku protekle godine, na reaktoru RA nije biloakcidenata koji su mogli izazvati veće ozračivanje ljudi i l i pakveću kontaminaciju radne sredine.

B.4 PREGLED RAD A SLUZBE ZA PERIOD 1994.-1095. GODINA

U periodu 1994. - 1995. godina TehnoloSka sluzba radila jena sledećim poslovima tehnološke kontrole reaktor-a:

1. Rutin^ka kontr-ola fiziCkih parametara reaktora2. Re2iin riida te5kovodnog i gasnog sistema3. Kontrola teSke vode u bazenima za issluzeno gorivo.

U okviru rada na razvoju metodologije kontrule reaktora injegovog korišćenja, razvijene su sledeće metode i programi.

1. Proračun sadr-z«ja fisionog produkta, izgaranja gorivai sadrzaja izcrtopa urana i plutonijunta u zavisnosti od rezimaozraiivai ija. yoi iva u rekLor^u- program LANAC. Analit-iCki metodproračuna je pobolj5an Sto je objavljeno i u CasopisuKERNTECHNIK. CRad priloZen u dodatku izveStaja}

2. Metoda bli^.^g odr-edjivanja lokacije oStećenog gorivnogelemenia u reaktoru RA bez otvaranja reaktora, na bazi korelacijesadr?.aja fisionog produkta i nekih radnih parametara rektora igortva.

3. ; Pobol j§an je eksperiment-alne t.ehniker potrebne zaradiolo§ku kontrolu reaktora RA, merenje fluksa i spektra neutronau radnim uslovima reaktora i odredjivanje izgaranja goriva RA.

4. Metoda rane dijagnostike defekta goriva i blizeglociranja defektnog gorivnog elementa u reaktoru.

5. Poboljganje numeriekih ntutoda koje se koriste kodraznih modela za obradu radnih parametara reaktora RA:

aD primena nelinearnog posLupka. kod fitovanja na bazimetode najmanjeg kvadrata,

bD poboljSanje u procesu odredjivanja spektralnihparametara, kod analize gama spektara koji sadrze multiplete i l iznačajne monopikove veoma razlieit.og inteziteta.

6. UsavrSiiiv^anje metodologije optimalnog koriSćenjamogućnosti reaktora RA za proizvodnju CaktivacijuD pojedinihznacajnih radioizotopa .

7. Predlog programs, pirobnog rada.8. Program dvogrupnog proraSuna viSezonog reaktora u Cr,zD

geometriji u difui:noj aproksimaciji.

TABELA B-3. 1 PREGLED DOZA KOJTMA JE B1LO IZLOŽENO OSOBLJEREAKTORA "RA" U TOKU 1994. GODINE

MESEC Br-oj osoblja po k a r a k t e r i s - Broj Kolek- Maxim. Srednjatičnim intei~viilima dozaC mGy D

0-1 1-4 4-10

ljudi t ivna indiv. Individ,doza doza dozaCmGyD CmGyD CmGy3

1 0

Oktob-ar l993

Noverabarl993

Decembar-1993

O 42 9.61 0.43 0. 23O

Januar-

Febru-ar

Mar-t

4 2 42 11.74 0.34 0.280

April

Maj 42

Juni

0 0 42 9.22 0.340 0.22O

Juli 4 2 0 42 5.13 0.21 0.12

Avgust

Septemhar4 2 42 7.31 0.23 0.17

CS06RA012

PRILOG C

N. MIKIĆ

IZVESTAJ O RADU SLUZBEINSTRUMENTACIJE

S A D R Z A J

C. 1 ORGANIZACIJA SLUZBEC. 1 . 1 . Zadaci s luzbeC. 1 . 2 . Organizacija. rada

C. 2 KONTROLA I ODRZAVANJE OSNOVNE KONTROLNO-MERNE OPREMEC. 2 . 1 . Sistem za upravljanje i zaS t i tuC . 2 . 2 . Sistem za tehnološku kontroluC . 2 . 3 . Sistem za dozirnetrijsku kontr-olu

C. 3 . KONTROLA I ODRZAVANJE OSTALE ELEKTRONSKE OPREME

C.4 . EKSPLOATACIJA UREDJAJA I OPREME

C . 5 . RAD NA PROJEKTIMA VEZANIM ZA REAKTOR

C-2

C. 1 ORGANIZACIJA SLUZBE

C. 1 . 1 . Zadaci sluzbe

U organizacionoj Semi pogona i odrzavanja nuklearnogreaktora RA postoji Sluzba za instrumentaciju.

Zadaci sluzbe su:- odrzavanje postojeće instrumentacije reaktora "RA" i

druge elektronske opreme,- planiranje, izvodjenje eksperimenata i operacija na

reaktoru i priprema instrumentacije u t e svrhe,- izrada projekata u domenu reaktorske instrumentacije kao

i montaza, ispit ivanje i puStanje u rad nove opreme,- r-ad na izradi i proizvodnji elektronske opreme i

uredjaja za sopstvene potrebe,- permanentan rad u okviru projekta br. YUG/4/O14

modernizacije instrumentacije reaktora RA, na osnovu tehnickepomoći MAAE iz Be£a.

C. 1 . 2. Organizacija rada

Sluzba instrumentacije obavlja svoje poslove, po pravilu uredovnom radnom Vremenu, a po potrebi i van tog vremena.

Rad sluzbe na remontnim poslovima odvija se po unapredutvrdjenim planovima za odrzavanje reaktora, a intervenci je nainstrumentaci j i se vrSe na osnovu primedbi pogonskog osoblja i l iuočenih nedostataka od s t r a n e osoblja sluzbe za instrumentaciju.

Sluzba je na kraju 1994. godine imala sledeci sastav: 1inzenjer Crukovodilac sluzbeD i 2 tehnicara Cvodeći instrumentatori ins t rumenta tor) . Sluzbi su pridruzena '3 Sefa smene i 1 o p e r a t o riz sluzbe pogona, koji su pre obuke za operatora odnosno Sefasmene pripadal i sluzbi za instrumentaciju, a po izvršenoj obuci surasporedjeni u sluzbi pogona. U slucaju kada nisu na duznosti usluzbi pogona ovi radnici rade poslove u sluzbi zainstrumentaciju .

C. 2. KONTROLA I ODRZAVANJE OSNOVNE KONTROLNO-MERNEINSTRUMENTACIJE

C. 2. 1 . Sistem za upravl janje i z a S t i t u CSUZD

Sistem za upravl janje i zaSt i tu-SUZ, s luzi za kontrolu iupravl janje radom r e a k t o r a i t o je najvazniji od svih sistemains t rumentac i j e . Njemu se obraća posebna paznja. Ovaj sistem neradi pouzdano zbog zastarelosti i nedostatka rezernih delova.Periodmetar ne radi zbog nedostatka jonizacione komore Cvige se neproizvodiD.

C-3

U saradnji sa rukovodiocem sluzbe pogona, zavrseno je saprevodom osnovne tehnicke dokumentacije iz projekta modernizacijea prevashodno za SUZ instrumentaciju.

U saradnji sa rukovodiocem Sluzbe pogona 2ivotic Zoranom,koji je izvršio prevod neophodne literature vezane za novuinstrumentaciju, SluZba instrumentacije je pružila adekvatnupomoć.

C.2.2 Sistem za tehnolosku kontrolu CKIPD

Radi kompleksnijeg rada reaktora i povećanog stepenasigurnosti, na reaktoru postoji sistem za tehnolosku kontroluprimarnog i sekundarnog kola helijurna. Ovaj sistem obuhvatakontrolu temperature, pritiska, protoka, analizu gasova i si.

Merenje temperature osim razlike temperature u tehnoloskimkanalima u sva t r i sistema CDzO, H2O i helijumD su "prikrivena".Greske u merenju se kreću od 5 do 10% i najveća je kod merenjatemperature na izmenjivacu toplote. Razlog je sto su termometriCsenzoriD na ovim mestima, usled nedostatka originalnihkomponenata, zamenjeni pravljenim u ovoj Laboratoriji.

Sva merna mesta protoka i pritiska u sistemu za tehnoloskukontrolu su "pokrivena". GreSke u u merenju se kreću izrnedju 5 i20% u zavisnosti od rnernog mesta. Ova odstupanja poticu uglavnomusled dotrajalosti mernih dijafragmi CblendiD i najveća su usistemu tehnicke vode.

Za ovaj sistem nabavljeni su manometri 21a dornaćem trzištui izvrSena je zamena neispravnih.

Pristiglo je do sada 73 pozicije opreme iz ugovorenespecif ikacije za modernizaciju KiP-a. Sva oprema je pregledana ipravilno smeStena. Dokumentacija se proučava u okviru pripreme zamontazu no^e opreme. Ova oprema ne moze da se instalira, jer nisuisporuceni kablovi i komandne table.

C. 2. 3 Sistem za dozimetrijsku kontrolu

Sistem za dozimetrijsku kontrolu se sastoji od:prenosnih CrazmeStenih po pojedinim prostorijama D i

stacioniranih Cza kontrolu aktivnosti tehničke vodeD instrurnentatipa TIS, sa brojacima;

- stacioniranih uredjaja tipa SU za kontrolu osoblja prinapustanju zgrade.

Prilokom vadjenja goriva iz reaktora za potrebe inspektoraMAAE iz. Beča instalira.ni su stari kanali za merenje g-zračenja uprostoriji 99.

Instaliran je sistem kontrole kontaminiranosti osoblja . usanitarnom propusniku, u hali i u tehnoloskim prostorijama. Ova seoprema redovno odrzava.

Proucena je dokumentacija, izvrsena je provera ikalibracija i otpoceto je korisćenje jednog dela neophodnihprenosnih mernih instrumenata za nadzor a,b i g zracenja ikontaminaci je.

C-4

Oprerna za modernizaciju sistema DOZ kompletno je stiglaC39 pozicijaD. Montazi ove opreme nije moglo da se pristupi, jernisu isporučeni kablovi i table.

C-5

C.3 KONTROLA I ODRZAVANJE OSTALE ELEKTRONSKE OPREME

Prenosna instrumentacija, servisna instrumentacija ieksperimentalna instrurnentacija odrzavaju se prerna ukazanojpotrebi.

Servisna oprema je takodje u dotrajalom stanju i treba jezameniti novom.

C. 4 EKSPLOATACI.TA UREDJAJA I OPREME

Reaktor "RA" je puSten u rad decernbra 1959. godine, aoprema je nabavl jena dve godine r a n i j e , tako da je njena rea Inas t a r o s t 34 godine. U torn per iodu, instrumentaci ja je bi la u r a d u :

Tabela C-l

Godina sati

1960-1964 11 . 4061965-1969 25. Oil1970-1974 23.5761975-1982 4.545

1983 2. 1961984 2. 8501985 151986 01987 01988 01989 , 01990 01991 01992 01993 01994 O

ukupno: 69.599

U navedenom broju radnih casova, nije ukljuceno vreme radainstrumentacije pri rernontu, za vreme probnih radova reaktora itestiranja opreme, kao i za vreme predpogonskih ispitivanja.

Za sada je izvrsena nabvka nekih servisnih uredjaja, tako dasluzba pored analoqnih poseduje pet digitalnih univerzalnihinstrumenata, osciloskop i digitalni merac temperature. U planu jenabavka naponskog izvora reda velicine milivolta i strujni izvorreda velicine miliampera u skladu sa zahtevima servisiranja novepristizuće opreme.

U prilozenim tabelama C-2, C-3 i C-4 data je evidencijakvarova i intervencija u eksploataciji sistema reaktrskeinstrumentacije SUZ, KIP i DOZ.

-.:)h (•.•:•! J d L 2 Ev:i. d'••••!nc I .1 a kvarova za si stem upravl j an ;.ia zast i te-SUZ

r ,::J i - .

:i..

7.,

• : • , .

•-}• ..

6.,

"••-

!

8.

Ma? i v

Automat ski reg,.s n a a e (A R )

•

ft :i. s t e m s i q u r o •::; n ezasti. te (AU 10)

Gal vanome c r i

F'.I f i odmetar

M :i. v a m e r

L a q a r i t arrr:::; k i

merac snaqe

31stem automat s.zastite (AZ)

Tel evi ;•: i jskisi stem

Rasglas

75

....

.it-

7

....

4

-

....

Bro.

76

....

-

-

77

.....

2

2

...

78

2

2

' • • ;

.•:.

1

•:>;

79

2

•-•'

....

....

....

. . .

1

....

SI

3

1

2

4

. - • - ,

2

82

2

1 rr

• " " . • '

. . . . .

, - \

i

kvarova u qodi n:i.

8 3

::;

.....

i e i s ••

) r a v i

.....

'•:••

-

....

84

: , : • :

> n

•-••

....

....

l

....

86

...

....

....

.....

87

....

....

....

....

.._

88

....

1

39

....

....

...

90

....

-

....

....

91

....

....

....

-

Q ••"'

.....

....

. _

-

....

.._

94

....

....

....

....

....

Ukupnos 8 ' 5 17 12 5 1 14 14 20 12 3 •••- ••- 4 ^-

C-6

C.5 RAD NA PROJEKTIMA VEZANIM ZA REAKTOR

Ugovor o i sporuc i opreme za modernizaciju ins t rumentac i jer e a k t o r a "RA" sklopljen je izmedju MAAE Ct j . IAEA!) 5. decembra1988. godine pod brojem No 85-0672000. Po specif ikaci j i opreme uzugovor f i r me " Atomenergoexport" iz SSSR-a t r e b a l o j e da do 5.decembra 1991. godine i sporuci 223 pozici je opreme. Pregledisporucene opreme po oblastima i ugovrne specifikacisje d a t j e utabele C-5.

Isporuka opreme je pocela od avgusta meseca 1989. godine.Na dan 2.12. 1991. godine od 223 pozicije stiglo je od isporucioca65% opreme. Ovaj rok je probijen već sada za t r i godine, bezikakvih cvrstih garancija da će biti realizovana kompletnaisporuka opreme u narednom periodu, tokom 1992. godine. Iz AAE jedobijen telex sa informacijom da se obustavlja svaka daljaisporuka do daljeg zbog ratne situacije u Jugoslaviji.

Tokom 1994. godine ni je stigla niti jedna od preostalihneisporuienih pozicija datih u tabeli C-5. Terminski plan poslovana modernizaciji instrumantacije raktora pomera se u sustinilinearno za naredni period sa pocetkom vezanim za 1995. godinu,ukbliko bi u toj godini bila izvrsena kompletna isporukapreostalih pozicija iz ugovorne specif ikacije opreme za novuinstrumentaci ju.

U saradnji sa rukovodiocem Službe pogona Zivotić Zoranomkoji je izvrSio prevod neophodne literature vezane za novuinstrumentaciju, Sluzba instrumentaci je je pruzila adekvatnupomoć.

abw]. a L----3 Evi. denci ja kvarova ;:a si stain tehnoloske kontrol e KIP

r „b I-" „

.• . '

. . . . .

4 „

6,.

Nazi v

1ermometri

Da vac:: :i. protoka

Gasni. anal :i. z ator:i.

Pro tokoiTier i

8:i. stem v s j a razq '.1. as

E.l ekt ro i isk i mernii n s; t. !-• IJ .ment •••••• p i s a c

/ . 11... o q a r i t m :i.

B.

" / n

j. o ,

:i. :i..,

Mehan i c k i :i. n:: i . r'.Mn ..

Pre?k 1 opn :i. c: :i. :i. prek ,,

V'ervi". i 1 i

Si g n a l i z s.c. i . jac u r e n j a

LIkup no

B i- o. i k v a r • o v a u. g o d :i. n i

76

10

....

1

25

1

• ' . ' • '

. . . . .

42

71

(••••

3

4

....

Z. -..J

1

/ • • .

9

:~; 4

73

1 4

....

1

....

• "V1

18

•i

1

79

1

...

....

1

....

1

1

8 0

4 8

....

! . j

• ' " . '

100

....

--

155

81

....

4

4

...,. _

1

1

5

24

82

1

....

2

4

1 6

1

2 6

8 3

3

1

Q

34

1

i

....

52

84 '

/

"•'•',

. . . .

10

:l.

2

1

2E3

85

" • ) •y

'?.

1

4

•i

3

:i.

19

86

....

....

....

....

87

....

....

88

....

....

....

2

: j V

....

....

....

. " • • ;

;;5

9 0

....

....

....

18

1 8

9 1

....

....

....

9 2

....

....

9 3

-

9 4

-

....

....

...

....

...

'ab e 1 a C 4 S i s t em £ a cloz :i. met r :i. s ku kon t r o 1 u I!)GZ

) • • • •

L) r .

.1. .

2,.

3 ,

4..

I ™1

6..

Ma;; i v

Kaktus

J 1 S

8 i 'in ; ? ! :i. ::• •••":; i j ••?

1 11- (.••= ,-| j ,-i j 7 ,7.i k r > n 1" | - r> 1 i I

ruku. i noqu. (SU 1 )

Stampac

0 stale?

B!'• o.;i k v ar ova u qoc! :i. n :i.

7 6

2 2

.....

1

1

5

3 4

7 7

21.

5

2

6

-y

1

3 8

7 8

11

2

.....

1

17

7 9

....

l

1

1

.....

8 0

4 0

1

1

....

4 9

8 :i.

17

.....

1

2 3

8 2

3 7

• "V1

:''.'

1

4 4

'•••'••••

5 5

4

.,,

• " ' . ' '

. . . . .

7 0

8 4

3 5

21

•7 .

• • • . ' •

'•••••

67

8 5

1

•i

8 6

....

....

....

....

...

....

....

....

SB

....

....

....

....

....

-

.....

8 9

-

....

....

7

9 0

-

....

....

_

...

.....

t;> |

. . . .

. . .

. . .

-

-

. . .

9 2

.....

....

....

....

...

9 3

...

....

....

....

...

...

9 4

....

....

....

.._

...

Tabela C-5 Pregled isporučene opreme po pazicijama ugovarene speci-f i kaci je

oblast

KIP

DOZ

TABLE

METALNIPROFILI

KABLOVI

KONDENZATORI

SPEC.OPREMADOZ + KIP

UKUPNO

poz.ugovorenespecif i kaci je

1-112

113-141

142-149

150-161

162-200

201-218

219-223

, 01-223

stigloposici ja

70

39

0

2

10

18

2 + 3

144

"/.

62,5

100

0

16,6

26

100

100

65

pos ici je koje

2,3,53,54,55,5678,80,83,84,85,107,108,109,110

142,143,144,145

150,151,152,153

164,167,168,169180,181,182,183199

ni sLi i sporučene

,57,58,60,63,64,65,66,67,68,69,70,71,86,87,88,89,90,91,92,94,98,99,100,101

,146,

,155,

,170,,184,

147,148,149

158,159,160,

171,172,173,185,186,187,

Opremu je uradila i isporučila ufirma "Zavarivač"-Vranje

161

174,193,

175,194

176195

toku 1992.

,177,178,,196,197,

72,73,,105,

179,198,

godine domaća

PRILOG D CS06RA013

BRANKO SULEM

IZVESTAJ O RADU MASINSKE SLUZBE

SADRZAJ

D.I ORGANIZACUA RADA

D.2 KONTROLA I ODRZAVANJE OSNOVNIH SREDSTAVAD.2.1 Centralno telo reaktoraD.2.2 Sistem teske vodeD.2.3 Sistem tehnicke vodeD.2.4 Gasni sistem

D.3 KONTROLA I ODRZAVANJE POMOCNIH SITEMAOPREMED.3.1 Transportna opremaD.3.2 Bazen za odlezavanje isluzenog gorivaD.3.4 Licna zastitna sredstvaD.3.5 Vruce komore

D.4 ODRZAVANJE ZGRADE I INSTALACJJAD.4.1 Zgrada reaktoraD.4.2 Instalacija ventilacije i grejanjaD.4.3 Instalacija vodovoda i kanalizacijeD.4.4 oprema za protivpozamu zastituD.4.5 instalacija gasa i komprimivanig vazduha

D.5 EKSPLOATACUA UREDJAJA I OPREME

D.6 MASINSKA RADIONICAD.6.1 Odrzavanje opremeD.6.2 Izrada novih elemenataD.6.3 Pregled angazovanja radnika

D-lD.I. ORGANIZACDA RADA

Sluzba za masinsku opremu nuklearnog reaktora RAobuhvata:

-kontrolu i odrzavanje masinske opreme postrojenja,-masinsku radionicu,-vruce komore i-prirucni magacinOsnovna delatnost ove sluzbe je kontrola i odrzavanje,.,

masinske opreme .Sluzba obuhvata 17 radnika od kojih 13 pripada isluzbi pogona reaktora.Mehanicari pogona i mehanicari sistema uce-stvuju u svim remontnim radovima i drugim poslovima u okvirumasinske sluzbe za vreme stajanja reaktora(videti prilog G).Stalnisastav masinske radionice sacinjavaju dva radnika koji su uglavnomangazovani na izradi rezervnih delova opreme postrojenjajcao i napopravci i doradi pojedinih komponenta opreme ili izrade elemenataza novu opremu.

Prirucni magacin reaktora opsluzuje jedan radnik,anamena ovog magacina je da se omoguci obezbedjivanje potrebnogalatajnaterijala i rezervnih delova opreme za potrebe svih sluzbireaktora.

Osnovni radni zadaci masinske sluzbe u toku 1994.godine su bili: \

-saniranje taloznika ,opreme na talozniku,-remonti pumpa u crpnoj stanici na dunavu i saniranjedotrajalih aparata i opreme,

-otklanjanje tehnickih nedostataka na uredjaju zaprepakivanje goriva i renoviranje 141. prostorije,

itd.

D.2.1. Centralno telo reaktora

Na centralnom telu reaktora nije bilo bitnijih radova naodrzavanju opreme. Remontovani su hvataci za prepakivanje goriva.

D-2

D.2.2. Sistem teske vode

U sistemu teske vode nisu vrseni nikakvi znacajnijizahvati.

D.2.3. Sistem tehnicke vode

U zgradi reaktora redovno se odrzava sistem u radnomstanju.Pregledi i remonti ventila i drenaznih pumpi kao idozimetriskih pumpi vrsi se prema mesecnim i godisnjim planovimaodrzavanja opreme.

Na pumpnoj stanici "Dunav" izvrsen je remont pumpe zaza vakumiranje sa izradom potrebnih rezervnih delova. Izvrsen jeremont pumpe tehnicke vode "Valjevo"4 njeno pustanje u probni rad.Remontovano je nekoliko ventila tehnicke vode sa zamenom elemenataza dihtovanje i izradom novih zavojnih vretena ventila. Zakrplenisu cevovodi na mestima gde je doslo do curenja.

Na talozniku je izvrsena demontaza i izrada novihresetaka za zadrzavanje grubih necistoca. Zamenjena su zavojnavretena na drenaznim ventilima. Oprani su taloznici i uklonjenenaslage sa resetaka. Izradjeni su i montirani nosaci drenaznihventila.

D.2.4 Gasni sistem

Remont gasne duvaljke "A"obaljen je 1980.godine,dok jeremont gasne duvaljke "B" obavljen 1982.godine,a ulje je zamenjeno1983.S obzirom da i ove godine sistem nije radiojiije bilo potrebeza obimnijim radovima na odrzavanju gasnog sistema.

Elementi ovog sistema su redovno pregledani,cisceni iodrzavani u radnom stanju.

D.3. KONTROLA I ODRZAVANJE POMOCNIH SISTEMA OPREME

D-3

D.3.1. Transportna oprema

U toku godine vrseni su redovni pregledi i tekuceodrzavanje transportne opreme. U 141. prostoriji su vrseni radovi

na mehanizmu za rucno pomeranje uredjaja za prepakivanje goriva.

D.3.2. Bazen za odlezavanje istrosenog goriva

Cisti deo prostorije projektom je namenjen i sluzi kaoprolaz vozilima za unosenje ili iznosenje teze opreme u zgradireaktora.

U bazenima su smesteni tehnoloski kanali sa istrosenimgorivom,burad sa istrosenim gorivom,zatim ,eksperimentalni semi-kanak\i termometri i ostali delovi eksperimentalnih komponenatavezanih za resetku jezgra reaktora.

Redovno je vrseno dolivanje vode u bazene,u zavisnostiod brzine isparavanja vode.

Pusten je u probni rad uredaj za peciscavavanje vode ubazenima.

Izvrsene su pripreme za probno pustanje u rad uredajaza prepakivanje goriva.

Generalno je sredena 141. prostorija i pripadajuci alat.

D.3.3. Sistem specijalne ventilacije

Na sistemima specijalne ventilacije zamenjena su pocepanadiletaciona platna i podmazani lezajevi. Izvrsena je zamena kughcnihlezajeva na ventilatorima sistema "V2". Remontovane su spojnice naventilatorima sistema "V2", "V3" A i B, "V4" A i B.

D.3.4. Licna zastitna sredstva

Zbog nedostatka sredstava, ove godine nije nabavljananova zastitna oprema.

D-4D.3.5. Vruce komore

U vrucim komorama nisu vrseni znacajniji radovi.

D.4. ODRZAVANJE ZGRADE I INSTALACUA

D.4.1. Zgrada reaktora

Na "sanitarnom propusniku" izvrsena je sanacija delaravnog krova koji je prokisnjavao. Na krovu ventilacionog centrastavljen je novi hidroizolacioni sloj.

D,4.2. Sistem ventilacije i grejanja

Sistem grejanja je u relativno radnom stanju. Kvalitetgrejanja je nezadovoljavajuci. Zbog potrebe velikog broja izmenavazduha u zgradi reaktora osnovno grejanje je grejanje sakaloriferima, koji su na ulazima svih P sistema za ubacivanjevazduha. Poznato je da je za normalno grejanje kaloriferimapotrebna najmanje temperatura od sto stepeni celzijusa, dok senama isporucuje topla voda od najvise sedamdeset stepeni.

Kaloriferi, zaporni ventili i delovi cevovoda su dotrajali.Svi radijatori u zgradi reaktora su isprani i na njih ugradjenidrenazni ventili.

i

D.4.3. Instalacija vodovoda i kanalizacije

Instalacija vodovoda i kanalizacije u zgradi reaktoraodrzavaju se redovno u ispravnom stanju .Spoljnu instalacijuvodivoda i kanalizacije odrzava gradjevinska opreativa Instituta.

Izvrseni su pregledi instzalacija,slavina,sanitarnihuredjaja i ostale opreme.Dotrajaliuredjaji su popravljeni ilizamenjeni novim.

Na ugradjenim vodomerima redovno se kontrolise utrosakvode.Ukoliko bi utrosak bio znatno povecan to bi bio znak pucanjadotrajalog cevovoda koji bi se odmah otklonio.

U poslednjih nekoliko godina ucestalo je pucanjevodovodnog cevovoda zbog opste dotrajalosti.

D-5D.4.4. Oprema za protiv pozarnu zastitu

Pregledani su svi hidranti,popravljeni su neispravniventili na hidrantima i zamenjena dotrajala vatrogasnacreva. Zamenjeni su svi rucni aparati za gasenje pozara kojima jeistekao rok upotrebe.

Protivpozama oprema se redovno pregleda i kotrolisekako od strane osoblja reaktora tako i od strane radnikainstituske protivpozarne zastite.

D.4.5. Instalacija gasa i komprimovanog vazduha

Instalacija gasa se godinama ne koristi.Instalacijavazduha se odrzava u radnom stanju .Redovno se vrsipregledjtontrolise pritisak u linijama,drenira se vlaga izsistema, a ostecenje slavine popravljaju.

U sistemu vazduha pritisak je znatno manji odpropisanog,zbog dotrajalog magistralnog cevovoda,tako da jeprimena ogranicena.Uglavnom se koristi u masinskoj radionici zaizduvavanje spona. Radi neophodnosti komprimovanog vazduha zadisanje pri remontnim radovima na opremi u tehnoloskimprostorijama,narocito prilikom dehermetizacije primarnog sistema,uradjen je alternativni sistem komprimovanog vazduha. Nabavljen jekompresor manjeg kapaciteta i prikljucen na postojeci cevovodkomprimovanog vazduha.

D-6

D.5. EKSPLATACUA UREDJAJA I OPREME

U sledecoj tabeli dat je pregledni prikaz ukupnogbroja casova rada pojedinih uredjaja od pocetka rada.Broj satirada u 1993. godini nije dat jer reaktor nije bio u pogonu.

Rednibroj Naziv uredjaja

sati rada1994 Ukupno

1

1. Pumpa za tesku vodu "A"2. Pumpa za tesku vodu "B"3. Pimpa za tesku vodu "C"4. Gasna duvaljka "A"5. Gasna duvaljka "B"6. Pumpa za zimsku cirkulaciju vode7. DOZ pumpa (PMK-2)No.l8. DOZ pumpa (PMK-2)No.29. DOZ pumpa No.3

10. Pumpa za izbacivanjeuslovno ciste vode No 18

11. Pumpa za izbacivanjeuslovno ciste vode No 19

12. Pumpa za hladjenjegrafita No .5

13. Pumpa za hladjenje grafitaNo.205

14. Pumpa za drenazu D2O15. Pumpa za prebacivanje destilata

D20,No.lO16. Pumpa za prebacivanje destilata

D2O No.1217. Vakum pumpa sist.destil.

(VN-l)No.l218. Ventilator VI-1

5214973909661916651141198195454604129900

2618

963

56964

294622902

1535

665

341374156

D-7

19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.32.33.34.35.36.37.38.39.40.

VentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilatorVentilator

Vl-2V2-1V2-2V3-1V3-2V4-1V4-2V5V6V7V8V9V10SPVPIP2P3P4P5PV-6KP7SPP

67354121918117159

391307

48589379807548191631,743563462410944073633

45311280010972550346643032326112955110315

D-8D.6. MASINSKA RADIONICA

D.6.1. Odrzavanje opreme

Radni zadaci i vreme upotrebljeno za odrzavanjeopreme^zradu alata i remonta masina prikazani su tabelarno.

A. Masinska oprema

No. Zadatak Broj

1

1.

2.

3.

4.

5.

B.

1.2.

C.

cas.rada

2. 3.

Odrzavanje sistema teske vodedestilacije

Odrzacanje sistema tehnickevode

Odrzavanje uredjaja u sistemugasa

Odrzavanje opreme centralnogtela i

Odrzavanje ventilacije igrejenja

SVEGA:

Odrzavanje zgrade

Odrzavanje zgradeIzrada novih elemenata za

odrzavanje zgrade

SVEGA:

ODRZAVANJE VOZILA

60

1250

30

50

180

1570

90

0

90

0

D-9

D.6.2. Izrada novih elemenata

No.

1.

Zadatak

Razno

SVEGA:

Broj cas.

320

320

D.6.3. Pregled angazovanja radnika

U sledecoj tabeli dat je pregled angazovanja radnikaradionice na zadacima odrzavanja opreme i izrade novih elemenataopreme.

No. Zadatak Broj casova

1. Odrzavanje masinske opreme i vozila 11602. Izrada novih elemenata 7503. ' Odrzavanje zgrade reaktora 80

SVEGA: 1990

•IIIIIIIIICS06RA014

PRILOG E

M. TANASKOVIĆ12VESTAJ O RADU SLUZBE

ELEKTRO - OPREME

SADRZAJ

E. 1 ORGANIZAC1JA RADA SLUZBEE. 1 . 1 Svakodnevni posloviE . I . ? ! N^deljni posloviE. 1 . 3 Mesecni posloviE. 1 . 4 Povremeni poslovi

E.2 KONTROLA I ODRZAVANJE OPREMEE. 2 .1 Poslovi preriui ukazanoj p o t r e b iE. 2. 2 Kvarovi na e lekt ro opremi

E. 3 NAPAJANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOME. 3. 1 PotroSnja e lekt r ične energi jeE. 3. 2 Smet-nje u napajanju elekiricnom

energijom

E. 4 EKSPLOATACIJA URED.TA.TA I OPREME

E-l

E. 1 ORGANIZACIJA RADA SLUZBE

Sluzbu elektroopreme u 1994. godini saCinjavalo je 9radnika od kojih su dvojica VK e lekt r ičar i i sedrnorica KVelekt r icara . Na osnovu plana radii reaktora 7.PL 1994. godinu e lektrosluzba je učesivovala u rea l izaci j i svoga plana rada na kontrol i ,remontu i odrzavanju elektro opreme. Svi ovi zadaci uspefino suizvr§eni, a prema sledećoj podeli:

E. 1 . 1 Svakodnevni poslovi

- vodjena je evidencija o svim kvarovima na elektro opremii odmah iu vi-2ene intervened je otklanjanja i s t ih,

- praćeno je stanje i sprovodjeno tekuće odrzavanje nasvim stacioniranim akumMlatoraktm baterijama akumulatorske s tanicena reaktoru,

- svakodnevno je odrzavana r a s v e i a na reaktoru.

E. 1 . 2 Nedeljni poslovi

- vrSeu je pregled izvqra elek'trifina energije glavnihtranbiformatora. snage.

E.1 . 3 MeseCni poslovi

- pregled svih izvora elektriCne energije na reaktoru:jednosmerne motor generatosrske grupe za punjenje akuniulatora,

- pregled i evidencija intervencija na opremi svihrazvodnih tab l i ,

- pregled elektro-maSinskih pojačala za nivomer iautomatske r e g u l a t o r e snagc,

- analiiia gustine e l e k t r o l i t a akumulatorskih bater i ja us tanic i na reaktoru,

prikupl jan je , obrada i analiza podataka izeksploatacionih kara ta ,

- obracun utroSka e l e k t r i i n e energije i vrenicna radavaznijuh potro§aCa i

- provera rezerve elektro-opreme na reaktoru.

E. 1 . 4 Povremeru poslovi

- kontrola ispravnost i upozoravajuće i sigurnosnesignalir.sc.i j e ,

- provera rada kranova,- revizi ja kolektora kolektorskih- druga provere po ukazanoj potreb i .

E-2

E.2 KONTROLA I ODRZAVANJE OPREME

Prema planu i ukazanim potrebama tokom 1993Đ4. godine vrgenisu remoni i :

- remont celokupne opr-eme na razvodnim tablama: RT-48A,RT-48B, RT-53, RT-54A, RT-54B, RT-115A, RT-115B, RT-NC-I, RT-NC-II,i sprav l jač i za punjenje b a t e r i j a 6V, 12V.

- r e v i z i j a elektromotor-a i pr ipadajuće im elektt-oopremepotroSaca No 43D, 43G, 44D, 44G, 47D, 47G, 48D, 48G, 84, 8 5 , 86, 87,101, 102, 140, 1 4 1 , 143, 144, 132, 134, 13 .

E. 2. 1 Poslovi pi-ema ukazanoj p o t r e b i

U prethodnoj 1994. radilo se:- Izvršen remont el. motora venLilat,or-a: V—2A i V—2B.- iT-.vr ri remont el. motora drenažne pumpe 2 sa purapne stanice

Dunav.- Izvr-Sen remont izmena kontaktora na suvom upuStaču zvezds /t.rougao

25O A za pumpu br-. 3 na Dunav sLanici.- I?;vr-i5en reiuont uljnog upuStaCa zvezda/trugao 25O A za pumpu br-.l

na Dunav stanici.- Zamenjeno neispravnih fluo- cevi 2OW po hodnicima "RA", 27

komada, s t a r t e r a 20W, 27 komada, priguSnice 2OW, 4 koraada.- Zamenjeno neispravnih fluo- cevi 40W po prostorijama 25 komada,

s t a r t e r a 65W, 25 komada.- Zamenjeno 5 komada FEP-ova FLUO- svetiljka 28W po hodnicima na

koti-4, 00 metara zgr-ade "RA'\- Zamenjeno 45 komada sijalica E-27, 220V, 6O-1OOW.- Zamenjeno 2 komada sijalica E-27, 24V, 60-100W.

Zamenjeno 3 komada zivinih VTF-e sijalica 400W za spoljnurasvetu zgrade "RA". '

- Zamenjena 2 komada podnozja za fUio cevi.- Zamenjeno 12 komada sijalicnih grla F.- 27.

E. 2. 2 Kvarovi na elektro opremi

C l D Neispravnost kranova i hvatafa

- zamenjena Spulna i Cehol hvataCa.

C2D Neispravnost ventilatora i pumpi

- Otkazivanje uljne sklopke trougao/zvezda na pumpnojstanici Dunav.

- Otkazivanje V2-A i V2-D na ventilskoj stanici.

E-3

C3 3 Akumulatorske baterije i ispravljaCi

- Na akumulatorskim baterljama 110V, 1600 Ah, zamenjenećelije br . 32 i 51 usled otkazivanja istih.

E. 3 NAPAJANJE ELEKTRIČNOM ENERGT TOM

E. 3. 1 PotroSnja elektriCne energije

Pot,roSnja elektriCne energije data je u tabela^ia E. 2 i E. 3.

E. 3. 2 Smetnje u napajanju elektriCnom energijom

U 1994. godini r-egist.rovano je 4 nenajavljena i 2najavljena nestanka napona u mreiii. Od ukupno 6 nestanka napona,svih 6 se desilo u vreme kada reaktor nije radio.

E. 4 EKSPLOATACIJA UREDJAJA I OPREME

I pored toga §to je elekro oprema u stalnom radu vi§e od29 godina i da po odredjenim tehnifikim normativima ula^i u gornjugranicu tehničko-tehnoloSkog veka uz organizovano, plansko iredovno odrzavanje koje vrSi ova sluzba, ist-a se nalazi u vrlodobrom stanju.

EL' - 1. K v a r o v i :•: a e l e c t r o

Red.bi- a i

0 P R E M A

1 . K r a n o v i i h v a t a c i.

2 . V e n t i l a t a r i i m,u»pe

3. I;; var i el . energi jei transf orm-.::i. i'.ari

4. Razvodne tabel-komandnames ta

b. ftku-baerije ii. spr o.vi. jaci

6. Si qnal i saci ja i tel e-foni

7. Horizontalnieksperimentalni kanali

U K LJ P N 0

opremu

1 985.

u iodu 1985.-1994.

11

1986.

4

14

17R7.

6

4

14

19::;

4

11

1989.

11

1990.

6

1

1 4

1991

8

1992. 199::

1

1

1.994.

1.

TABELA Eii.2 Pregled rada reaktora u troskovima el. energije za period 1985.-1994.

Rad reaktora MWh

Uk up an ui:ro';ak elE;nergi je? MWh

C)dn>y.:> MWh (reaktor)MWh (el.en erg i ja)

1985.

4192

383,6

5,326

1986.

13,6

288 ,8

0,0354

I.78 7.

144,6

377, 8

0 ,419

1988.

0

351 ,8

0

1989.

0

355 ,, 5

0

1990.

0

310 , 8

0

1991.

0

279,6

0

1992.

0

275,6

0

1993.

0

211, 2

o

1994.

o

205 ,5

0

TABELA E.3 Potrosnja elektricne energije u zqradi reaktora pa mesecima od 1985.-1994,

DecembarJanu.arFetaruarMartApr i 1Ma.jJunJ u 1A v n (..I. s tS <•:-.'p I, onibarOktobarNovembar

ukupno:

1985.

321202750047500640202178033880310205214020160235403696033220

383680

1986.

294805522022000453203146035420319002134021340195801672024860

345400

1987.

2398026300223202772020680H.!7201.89202002013420237603498037840

288860

1988.

411404092037840356403212032340290402398010600290402904027260

377960

r > ' 8 9 .

3784032780301403410026840272802794019580202402420031.24029700

351880

1990.

28820389403520029480237602816031460248602310027/20341.0029990

355590

1991,

257403323032560334402882035860266202068019360266202288030580

310680

1992.

347603256015840227202508O21560184801 540016500235402310026620

2/5660

1993.

24640202402772020900235401.83001800018040100405800

2200023000

211200

1994,

171606160

32560162802596018920924011.660180402508024000

205510

CS06RA015

PRILOG F

Z.ZIVOTIĆIZVESTAJ O RADU SLUZBE

POGONA

F - l

S A D R Z A J

F . 1 ORGANIZACIJA SLUZBE POGONA

F. 2 RADNI ZADACI U 1994.GODINI

F. 3 OBUKA OSOBLJA POGONA U 1994 . GODINI

F-2

F. 1 ORGANIZACIJA SLUZBE POGONA

Sluzba pogona r e a k t o r a RA j e formirana u sk ladu sapostojećom Semom "Organizaci je rada i rukovodjenja po strucnimsluZbama" i ima zadatak da održava reaktorsko postrojenje u radu nazadatom reZimu i br ine za bezbednost njenog r a d a . Kad r e a k t o r ner a d i , sluzba pogona ucestvuje na remontu i odrzavanju reaktorskohsistema u saradnj i sa ostalim stručnim sluZbama.

Organizacijski, Sluzba pogona r e a k t o r a "RA" je podeljena upeL ssmena koje neprekidno r o t i r a j u za vreme rada r e a k t o r a . Smenur e a k i o r a saCinjavaju: Sef smene, o p e r a t o r , e l e k t r i c a r , mehaniCarpogona, mehaničar hale i dozimetr i s ta . Smenom rukovodi* d i rektno sefsmene i on je odgovoran za. siguran rad r e a k t o r a u skladu sapropisima i upustvima za eksploataci ju r e a k i o r a "RA". Sluzbompogona rukovodi rukovodilac Sluzbe pogona koji je odgovoran za:organizaci ju bezbednog r a d a celog reaktorskog postrojenja ueksploataci j i ; organizaci ju Slu7.be pogona; sprovodjenja kontinualneobuke pogonskog osoblja u c e l i n i .

Osnovna d e l a t n o s t SluZbe pogona u protekloj 1994. godiniodvijala se u sledećim pravcima:

- na remontu i odrZavanju postojećih reaktorskih sistema;na pripremi za rad na novimmodernizovanim sistemima

upravljanja i zaSLite CSUZD;- na teor i j skoj i prakt icnoj obuci pogonskog osoblja.Remont i osposobljavanje reaktorskih sistema za r a d , bi le

su glavne akt ivnost i Sluzbe pogona, koje su se odvijale u punojsaradnj i sa ostalim specijalizovanim Sluzbama na reaktoru Cvidipr i log F. P.. 2).

Priprema za rad sa novim modernizovanim sitemom SUZ je i uovoj godini obuhvati la: kompletno prevodenje s t ručne l i t e r a t u r e saruskog jezika, umnožavanje i Stampanje prevedenih tehniikih opisa iins t rukci ja za eksploataci ju i njegovo izucavanje Cvidi pri logF. 2 3 .

Obuka osoblja pogona je tekla po ustaljenom, ranijesaCinjenom, programu obuke o&ioblja ?.a pogon i odrzavanje raektora"RA" i odvijala se kroz teorisku i prakt.iCnu obuku kandidata. .

Teorijski deo obuke se sprovodi krozi dobro organlzovanekurs^ve iz poznavanja svih reaktorskih sistema, za šefove smene iopera tore, ili iz poznavanja pojedinih reaktorskih ' sistema, zamehanicare i elektriCar-e pogona Cvidi prilog F.3Z).

Prakticni deo obuke se odvija kroz praktičan rad naodrzavanju reaktorskih sistema koji su stalno u pogonu i krozprakticno sprovodenje posebnih operacija kao 2to su: vakuumiranjesuda reaktora i ostalih elemenata primarnog kola punjenja ipraznjenja te§kom vodom i helijumom, vadenje i zamena tehnologkihkanala u reaktoru, preCisćavanje eske vode, cisćenje izinenjivaCatoplote, prepakivanje gorivnih elemenata itd. Kroz ovakve,prakticne poslove postize se dobra priprema pogonskog osoblja zabudući rad reaktora na snazi. punjenje i praznjenje Le5kom vodom,precisćavanje teSkt- vode, zamena tehnoloskih kanala, itd. Ovim sepostize dobra priprema osoblja reaktora i njegovih sistema zabuduCi rad reaktora na snazi.

F-3

F. 2 RADNI ZADACI U 1994. GODINI

F. 2. 1 . Remont u sistemu tehnieke vode

Posle ponovnog preuzimanja pumpne stanice "Dunav", cevovodai objekta "Taložnik" od strane reaktora "RA", pristupilo se daljemotklanjanju kvarova u sistemu tehnieke vode. Uradeno je sledeće:

Na pumpnoj stanici "DUnav" ponovo su remonLaovane idovedene u ispravno stanje sve tri pumpe za tehničku vodu. One susada povremeno u pogonu i rade normalno. Izvr5en je i remontdrenažne pumpe koja drenira prosttoriju gde se smeStene pumpe zatehnieku vodu.

Na napornom delu cevovoda, izmedu pumpne stanice i bazenaza tehniCku vodu, izvrSena je zamena stare neispravne spojnioe.Ovim je naporni cevovuJ konaeno doveden u ispravno stanje i mo2e seredovno koristiti za punjenje bazena tehniekom vodom.

Bazen za tehnieku vodu je poipuno osposobljen za pijemtehnieke vode: drenazni ventili su dovedeni u ispravno stanje,napravljene su nove resetke za filtriranje tehnieke vode na ulaznojstrani bazena, oCiicjene su komore za prijem eiste povr5inske vodeiz bazena. Trenutno se Ciste filtri i ulazni deo cevovoda ispredventila 227, preko koga tehnicka voda dospeva u cevovode I i II igravitaciono odvodi prema reaktoru.

Zamena oStećenog Siber ventila 228, No. 350, nije izvrSena,zbog neaSurnosti preduzeća "Vodovod".

Svi poslovi su radjeni u saradnji sa MaRinskom sluzbomreaktora RA.

F. 2. 2. GodiSnji remorit, ventilacionog sistemai

Na osnovu nalaza Komisije, u martu 1994. godine, izvrSenje godiSnji remont ventilacionog sistema za tekuću godinu. Usadejstvu sa MaSinskom i elektro sluzbama uradjeno je sledeće:

kod svih ventilatora specijalne ventilacije: podmazani sulezajevi, podmazane klapne, neispravne "mazalice" a.m<&rije»-ie novim,naliveno je ulje SAE-90 u reduktore klapni i otklonjeni neki sitnikvarovi;

kod ventilatora V2Ai V2B zamenjena su dva. Ie2a ja naelektromotorima ventilatora. Prethodna Iezi5ta su bila loSegkvaliteta i radila su samo 7OO h;

kod ventilatora V4A i V*B zamenjena su leziSta ventilatorai doterane spojnice radi boljeg centr-iranja;

izvrsen je remont ventilaLora Vio:zamenjena su difuzorska platna na usisnoj i poti«=;noj strani

ventilators;zamenjena su oba lezista ventilatora. Ventilator- radi

normalno;otklonjeni su kvarovi na ventilatorima: VIA, VS i P3.U sistemu grejanja je izvrSena uobiCajena priprems za grejnu

sezonu. Izvrgeno je pranje radijatora u cllju poboljganja grejanja.

F-4

F. 2. 3. Radovi u sitemu destilacije D2O i V. K.

U sistemu destil^cije D2O nisu uradjeni planirani posloviza ovu godinu iz dva razloga:

bez analize izotopskog sasiava D2O nemoguće je osposobitii aktivirati sistem destilacije DzO, a trenut.no se u naSoj zemljitakve analize ne rade;

nedostatak i visoka cena sredstava za dekontaminaciju izafititu i njihov« visoka cena sprečavaju pokretanje većih poslnva usistemu D2O.

Nedostatak sredstava za dekontaminaciju **• i zagtituonemogućava, takodje, izvodjenje ozbiljnijih radova u vruSimkomorama CV.KD.

F. 2. 4. Modernizacija reaktorskih si sterna

U toku 1994. godine nastavl jeno je sa izuCavan jem iprevodenjem dokumentacije o modernizaciji sistema upravljanja izastite reaktora. Prevedeni su tehniCki opisi i instrukcije zaeksploataciju SUZ, uredaja koji ulaze u njegov sastav i ostalaprateća dokumentacija, prevodi su Stampani, povezani i datisaradnicima za izuCavanje.

U toku . sledeće 1995. godine, moglo bi se poceti savadjenjem i postavljanjem novih komponenata u centralnom telureaktor-a.- kanala kompenra^ionih gipki, kanala avalirnih §ipki,kanala gipki automatske regulacije, kanala za merenje temperaturegrafita, termometrijskih uredjaja u tehnolo§kim kanalima, nosačajonizacionih komor-a. itd.

Akcija zamene starih uredjaja sa novim uredjajimamoderijizovanih sistema zavisi<fe od: ,

raspolozivih sredstava za zaStitu i dekontaminaciju;od mogucnosti skladi§tenja starih, zamenjenih komponenti,

koje mogu imati visoku aktivnost.

F-5

F. 3. OBUKA OSOBLJA POGONA REAKTORA RAU 1994. GODTNI

Obuka osoblja pogona reaktora RA u 1994. godininastavl jena je po usta l jenoj i rani je pripremljenoj Semi. Kao ir a n i j e , obuka je vršena na dva. nacina:

dodatnom obukom i doSkolovavanjem odabranih radnika pogonaRA za ra.d na slozenijim radnim mesrt.ima;

povera r a n i j e s tecenih znanja i pogonske spremnostiosLalog dela pogonskog osoblja i~eakt,or-a RA.

Skolovanje odabranih radnika za radna mesta 5^fa smene io p e r a i o r a pogona nasLa.vljeno je uspeSno i u t.oku 1994. godine.

Od tr-i p r e o s t a l a kandidata za o p e r a t o r s pogona Jedari j e sauspehom z a v r š i o I deo obuke i sada moze da obavlja duznost.o p e r a i o r a pogona kad r e a k t o r ne r a d i . Ostala dva kandidat.ii bit r e b a l o da do kraja tekuće godine zavrSe I deo obuke. Pomenutikandidat-i za o p e r a t o r e pogona C& u s ledećoj godini i z u t a v a t i saostalima novu a p a r a t u r u SUZ i polagaće odgovarajući i s p i t izpoznavanja nove a p a r a t u r e .

P r o v e r a znanja radnika u pogonu RA iz poznavanjareaktorskih sistema i poznavanja pravi la iii "Propisa i u p u s t a v a "za rad na r>=-akt,pru RA, vrSena je Lokom cele tekuće godine.

IlilllllllCS06RA016

PRILOG G

O. 2OTIĆKADROVSKA STRUKTURA OSOBLJAODELJENJA ZA REAKTORSKI

INZENJERING

S A D R Z A J

G. 1 ORGANIZACIONA ŠEMA ZA POGON I ODRZAVANJE REAKTORA

G . 2 KVALIFIKACIONA STRUKTURA OSOBLJAG. 2. 1 . Rnkovodjenje Odeljenjem za reaktorski

inzenjeringG. 2. 2. Sluzba za adminis'trat.ivno-tehniCke

posloveG.2. 3. Sluzbe odrzavanja opremeG.2.4. TehnoloSka sluzbaG. 2. 5. Pogon reaktora

G . 3 STAROSNA STRUKTURA OSOBLJA

G/2

G. 1 ORGANIZACIONA SEMA ZA POGON I ODRZAVANJENUKLEARNOG REAKTORA RA

Od puš tan ja nuklearnog r e a k t o r a RA u r a d , decembra 1959.godine, v r5ene su mnoge izmene i dopune u o r g a n i z a c i o n o j Semi zapogon i odrzavanje ovog reaktora, a na slici G-l prikazan je njenizgled koji u svom osnovnom obliku postoji danas.

Celokupan rad u Odeljenju za reaktorski inzenjering kojije vezan za pogon i odrzavanje ovog reaktora odvija se po str-uCivlmsluzbama. Svu odgovornost za rad nuklearnog reaktora RA snosidirektor Laboratorije, koji ujedno rukovoJi i v*'Odeljenjem zareaktorski inzenjer-ing. On je odgovoran za siguran, ekonomičaj i ipouzdan rad ovog reaktora, za pr idr z.a. van je svih propisa -zakonskih i pogonskih, kao i za. zašt.ltu od zračenja osoblja pogonai odrzavanja. Odgovornost za kompletnu zaStitu od zračenja,ukljuCujuci i zaStitu okolnog stanovniStva, snosi Laboratorija 2CLzaStitu od zraCenja i zastitu zivoLne sredine "ZaStita", dokmedicinsku kontrolu i medicinsku zaStitu osoblja nuklearnogreaktora RA sprovodi Centar za medicins^ku zagtitu u sastavrjInstituta za nuklearne nauke "Vinča".

Za pogon reaktora direktno je odgovoran rukovodilac Sluzbepogona, a 7.a odrzavanje opreme celog postrojenja odgovorni surukovodioci odgovarajuOih slur:bi 7.a odrzavanje opreme. RukovodilacSluzbe pogona zaduzen je za siguran rad reaktora u skladu sapogonskim propisima i upustvima za rad i rukovodi ekipom pogona.Ovu ekipu sacinJavaju Sef ovi smena, operator!, električari imehanifari. Rukovodioci sluzbi za odrzavanje opreme odgovor-ni suza ispravnost odgovarajućih sistema i uredjaja postrojenja,njihovu redovnu kontrolu i odrzavanje. TehnoloSka sluzba vr§in&ophudna pra<fenja rada reaktora, a obavlja i poslove na podrn^jufirike i sigurnosti nuklearnog reaktora, tehnoloSke dozimetrije,struCnog odrzavanja i kontrole kvaliteta pogona i odrzavanja.

Za sva rukovodeća radna mesta zahteva se visoka sLručnasprema odgovar ajućog sraera, vi5egodi5nje iskustvo u radu nanuklearnom reaktoru i l i drugom energetskom postrojenju, kao iposebno Skolovanje na području nuklearne -Lefti'iike?. Tehnić^koosoblje za pogon i odrzavanje opreme reaktora mora uspeSno dazavrSi programe strucne obuke koji se organizuju u " Odeljenju zareaktorski inzenjering i u Centru za obuku kadrova Inst i tuta zanuklearne nauke "Vinda" i polozi odgovarajuče struCne ispite.

OOELJENJA ZA REAKTORSKI IN2ENJERING

TEHNOLOSKASLUŽBA

7UKOVODILAC

INZENJER U

SLUZBA POGONAREAKTORA

RUKOVOOILAC

SLUZBAINSTRUMENTAL

3UKOVODILAC

SEFSMENE

SLUZBA£LEKTRO-OPREME

VOOECI

INSTRUMENTA.

OPERATOR'POGONA

SAMOSTALNI

INSTRUMENTA.

ELEKTRICARPOGONA

L INSTRUMENTA-

TOR

MEHANICAR

HALE

MEHANICARPOGONA

OORŽAVANJEMAŠINSKEOPREME

MEHANICARREAKTORA

i

SAMOSTALNIMEHANICAR 5

MEHANICAR 3

RUKOVODILAC

i

VOOEĆI

ELEKTRICAR

SAMOSTALNIELEKTRICAR 5

ELEKTRICAR3

VRUCE

KOMORE

OPERATORVRUĆIHKOMORA

MAŠINSKASLUZBA

RUKOVOOILAC

MAŠINSKA

RAOIONCA

PRECIZNIKEHANICAR

METAL 0 -STRUGAR

SLUZBA ZAAOM.TEHN. POSLOVE

REFERENT ZAAOMNISTRAT.POSLOVE

—

1

MAGACIONEK

1HIGUENIĆAR

1

2

G/3G. 2 KVALIFIKACIONA STRUKTURA OSOBLJA

G. 2. 1 Rukovodjenje Odeljenjem z.a reaktorski inzenj&ring

Red. Ime i prezime Opis poslova Stručnabroj sprema

1 . O. Šotić direktor Laboratori je VS

G. 2. 2 Sluzba za administ-rat-ivno-tehniCke poslove

referent, za administrativne VSSposlove

referent, sa ekonomsko-fin. poslove SSpomoćnik magacionera SShigijeniCarka NS

- "• - P K R- " - SS

G. 2. 3 Sluzbe odrzavaja opreme

A. Sluzba instrumentacije

1.

2 .3 .4 .5 .6 .

S. Rafailović

R. MilosavleskiD. DjaCićD. ĆirkovieS.PopovićH. Vejinović

Red.broj

1 .2.

1 .a.3.

Prezime i ime

N. Miki<S. Ivljev

B. Sluzba elektro-

M. TanaskovićLj. BajićR. Kocić

Opis poslova

rukovodilac sluzbeinstrumentator

opreme

vodeći elekt,r-ieai~električarelektricar

StruCnaspr-ema

VSSSS

VKRSSSS

G/4

C. MaSinska sluzba

1 .2.

3.4.

B. SulemZ. Vuklig

rukovodilac sluzbevodeci mehaničar

a D odrzavanje opreme

I. IlićD. Lukic

samostalni mehaniearsamostalni mehanicar

VSSS

SSVKR

5.6.

bl> maSinska radionica

metprecizni mehaniCar

Z . MamićM. R i s t i ć

VKRVKR

c D vr^uće komore

D. Milićević operator vrućih komora S S

G. 2. 4 Tehnologka sluzba

Red.broj

1 .2.

Ime i prezime Opis poslova St-r-uCnasprema

S.CupatfZ. Vukadin

rukovodilacinzinjer tehnieke fizike

VSVS

G. 2. S Pogon reaktora

Red.broj

Ime ± prezime Opis poslova. Stručnasprema

1.2.3.4.5.6.7.8.9.

Z. ZivotićA. NikolićG. PaunovićZ. StamenkoviCM. m eR. NinkovićS. MarkovićA. ČetinaM. Petrović

rukovodilac pogonaSef smene2ef smeneSef smeneSef smeneSef smeneoperatoroperatoroperator

VSVSSSSSSSSSSSSSSS

Red.br-oj

1 0 .1 1 .i a .1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .I S .1 9 .2 O .21 .

Ime i prezime

D. Svr-dlinD. BajićV. Srećko vicl-Z. KarićZ. BlagojevićZ. StojanovićR. DimiLriJevićT. JovićD. ČelićM. StefanovitfS. SimićM. Risti«

Opis poslova

operatorelekt.ri.CarelektriCarelektriCar

elektrifiarelektriCar

mehaniCar halemehaničar pogonamehanifiar pogonamehanifar pogonamehanifiar pogonamehaničar pogona

G/5

StruCnasprema

VSssVKRSSssssKRVKRKRKRSSKR

G/6G.3 STAROSNA STRUKTURA OSOBLJA

Red.broj

1 .

a.3 .4 .5 .6 .7 .8 .9 .

1 O .1 1 .1 2 .1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .1 8 .1 9 .2 O .2 1 .2 2 .2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 .2 8 .2 9 .3 O .3 1 .

Ime i prezime

Bajie DuSanBajić LjubiSaBlagojević ZoranCupać StevaCelić DikonijeČetina AndrejaDimitr-ijeviC RadisavDjaCić DanicaIlić IlijaIlić MilanIvljev SergejJović TomislavKarić ZivoslavKocić RajkoVejinović NedeljkaLukić DragiSaMamić ZoranMarković SlavkoMikiC NenadMilićević DragiSaNikolić Aleksandai-Ninković RadisavĆirković DragoslavaPetrović MomčiloPopović SaraPaunović GoranRafailović SnezanaRistić MiodragRistić MilomirStefanovie MiloradSimie Slobodan

godinarČdjenja

1954196119631949

19541935

19481947

194119571959195819661958

196119331948

19581952

1958195619571951195719331964

19591958

195819591955

godina kada puni40 god. penz.staza

2OO920162O162OO9

2OO91995

2OO52OO7

199620122O1220132O172013

2O1120012OO4

20132O14

2O112O1720132OO72012

19952O17

20202O12

2OO22O122O1O

G/7

33. Srečković Voislav 1953 301133. Stamenković Zoran 1963 301734. Stojanović Zivojin 1962 301535. Svrdlin Dragan 1954 3O1736. Sotić Obrad 1937 199537. Sulem Branko 1954 3O1338. Tanasković Miroslav 1951 3O1O39. Vasović Budimir Cdo 1 . VILLJ) 1934 199440. Vukadin Zoran 1958 3O1441. VukliS Zoran 1957 2O1443. Zivotić Zoran 1937 1994

INST1TUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINČA"Laboratorija za zaštku od zračenja

i zaštitu životne sredine "ZAŠTITA" IllllllllllCS06RA017

Ninković M.M.,Pavlović R., Mandić M., Pavlović S., Šipka V., Gršić Z.

ISTRAŽIVAČKI NUKLEARNI REAKTOR RA

Deo II: ZASTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RAU 1994.GODEVI

V i n č a

Decembar 1994.g.

ZAŠTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA U 1994.GODEVI

1. Kratak rezime izveštaja

Poslovi zaštite od zračenja, koji se rade u sklopu radova na reaktoru RA, a koji

proističu iz postojećih zakonskih propisa odnosno međunarodnih preporuka, razvrstani su

u ovom izveštaju u četiri osnovne grupe:

1) Kontrola radne sredine - dozimetrija i tehnička zaštita kod reaktora;

2) Đekontaminacija i intervencije, sakupljanje tečnih efluenata i čvrstih

radioaktivnih otpadnih materijala;

3) Kontrola radioaktivnosti okoline reaktora, i

4) Meteorološka merenja.

Posebni prilozi, za svaku od ovih specifičnih grupa poslova dati su u Izveštaju.

U prvom delu Izveštaja, Prilog I, obrađeni su rezultati kontrole radne sredine,

odnosno dozimetrije i tehničke zaštite od zračenja. Prikazani su i analizirani podaci o

nivoima direktnog zračenja i stepenima kontaminacije radnih prostora, vazduha, površina,

alata i opreme, radne i zaštitne odeće i otkrivenih delova tela osoblja. Na kraju ovog

izveštaja, istaknuto je da tokom protekle godine na reaktoru nije bilo akcidenata koji bi

za posledicu imali značajniju kontaminaciju radnih površina i opreme, kao i kontaminaciju

i ozračivanje radnog osoblja.

U drugom delu Izveštaja, Prilog II, prikazani su rezultati rada na dekontaminaciji

i intervenciji i sakupljanju tečnih efluenata i čvrstih radioaktivnih otpadnih materijala. U

okvirima ovih poslova sakupljeno je 1,5 m3 čvrstog RAO i 50 1 tečnih RAO. U

intervencijama je izvršena dekontaminacija oko 50 m2 površina i 48 predmeta.

U trećem delu Izveštaja, Prilog HI, dati su rezultati kontrole radioaktivnosti

okoline Instituta za period Novembar 1992.g. - Oktobar 1993.g. koji sadrže kontrolu

kontaminacije vazduha radioaktivnim aerosolima, merenja ukupne beta radioaktivnosti

depozita na filter papirima i druge.

Brojni podaci o koncentracijama ukupne beta radioaktivnosti vazduha prikazani su

tabelarno. Trend promena koncentracija u toku godine, izražen je preko srednjih vrednosti

koncentracija za svaku kontrolu stanicu.

U četvrtom delu ovog Izveštaja, Prilog IV, izloženi su rezultati meteoroloških

merenja na lokaciji Instituta i njegovoj bližoj okolini. Ovi podaci obuhvataju parametre

od značaja za procenu uticaja nuklearnih postrojenja na okolinu u redovnim i

akcidentalnim situacijama.

Na kraju može se zaključiti da tokom godine na reaktoru nije bilo kontaminacije

njegove bliže i dalje okoline iznad propisanih granica. Količine ukupno nastalih i

sakupljenih otpadnih radioaktivnih materijala saglasne su obimu poslova u kontaminiranim

zonama.

2. Kvalifikaciona struktura osoblja koje je angažovano potpuno ili delimično na

navedenim poslovima zaštite

Red.br. Ime i prezime Stepen stručnespreme

Mes.angaž.

(1) Kontrola radne sredine-poslovi dozimetrije i tehničke zaštite od zračenjakod reaktora

1.2.3.

Slobodan Vuković,dipl.inž.Slobodan Kalinić,tehn.saradnik

Zoran Boj id, tehn. saradnik

VSSSSS

8126

(2) Kontrola radioaktivnosti okoline i meteorološka merenja

4.5.6.

Zoran Gršić, saradnikJelena Arsic,tehn. saradnik

Miroslav Adamovic,tehn. saradnik

VSSSSS

666

(3) Radioaktivni otpadni materijali-tečni i čvrsti,intervencije i dekontaminacija

7.8.9.

Miodrag Mandić,rukovodilac poslaLjubiša Blagojevic,tehn.saradnik

Dejan Bigović,tehn. saradnik

VSSSSS

466

Na ovom mestu potrebno je naglasiti da služba za kontrolu radne sredine, odnosno

poslove dozimetrije i tehničke zaštite, kao deo ukupnih službi zaštite od zračenja kod

reaktora RA, radi sa smanjenim brojem izvršilaca. To je moguće u sadašnjim uslovima

dok traje rekonstrukcija reaktora. Međutim za izvršavanje ovih poslova u uslovima rada

reaktora u kontinualnom režimu, neophodno je da se zaposle novi saradnici i to:

1 saradnik sa visokom spremom i

3-5 saradnika,zavisno od usvojenog režima rada reaktora,sa srednjom spremom.

Prijem ovih saradnika treba izvršiti blagovremeno, a to znači najmanje godinu

dana pre planiranog početka rada reaktora. Smatra se da je to vreme neophodno za

njihovu specijalističku obuku i kompletnu pripremu za rad na poslovima dozimetrije i

tehničke zaštite kod reaktora u pogonskim uslovima.

3. Pregled finansijskog poslovanja vezanog za poslove zaštite od zračenja kod reaktora

Pregled finansijskog poslovanja bice dostavljen naknadno, kada se uradi završni

račun o poslovanju Instituta u 1994.godini.

P R I L O G I

KONTROLA RADNE SREDEVE

PRILOG I

LABORATORIJA ZA ZAŠTITU OD ZRAČENJA IZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE "ZAŠTITA"

Grupa za dozimetriju i tehničku zaštitu kod reaktora RA

CS06RA018

R. Pavlović, S. Kalinić

ZAŠTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA U 1994. GODINI

Deo I: kontrola radne sredine - dozimetrija itehnička zaštita kod reaktora RA

VinčaNovembar 1994.

KONTROLA RADNE SREDINE - DOZIMETRIJA I TEHNIČKA ZAŠTITA ODZRAČENJA NA POSTROJENJU ISTRAŽIVAČKOG REAKTORA RA

Rezime: U ovom izveštaju su prikazani i analizirani karakteristični podaci iz okvira redovne

kontrole radne sredine istraživačkog nuklearnog reaktora RA i realizovane tehničke mere zaštite od

zračenja u 1994. godini.

U prvom delu izveštaja prikazani su najeneophodniji podaci o tipovima polja zračenja i

vidovima mogućnog izlaganja radnog osoblja postrojenja, kao i osnovne informacije o

komponenetama radijacionog monitoringa postrojenja i merama za njegovo sprovodenje . Tabelarno

su prikazani najkarakterističnija mesta radnnog i tehnološkog prostora postrojenja i najkarakterističniji

tehnološki postupci i procesi pri kojima je vršena kontrola prisutsva radioaktivnih gasova i

radioaktivnih aerosola u atmosferi. Prikazane su, takode, vrednosti jačina ekvivalentnih doza zračenja

u tehnološkim i radnim prostorijama postrojenja, a naročito na karaterističnim tačkama teškovodnog

sistema reaktora. Prikazani podaci predstavljaju vrednosti ekvivalentnih doza zračenja u trenutku

merenja, ali oni vrlo dobro daju globalnu sliku intenziteta polja zračenja u postrojenju i vrlo su korisni

za definisanje globalnih tehničkih mera zaštite od zračenja pri standardnim intervencijama i redovnom

održavanju postrijenja.

Održavanje i remont reaktorskih postrojenja uvek prate manje ili veće kontaminacije površina,

alata ili pojava kontaminiranih delova i komponenti sistema koje je potrebno dekontaminirati.

Radioaktivni otpadni materijali su, takode neizbežni u svim procesima dekontaminacije, a javljaju se

i pri zameni odredenih reaktorsih komponenata koje su ili bile u nutronskim fuksu ili u dodiru sa

reaktorskim jezgrom i primarnim krugom hladioca. U drugom delu izveštaja su, stoga, dati

elementarni podaci o ukupnim količinama sakuplljenog radioaktivnog otpadnog materijala, kao i

količini kontaminiranih i dekontaminiranih površina i broju kontaminiranih i dekontaminiranih

predmeta.

U završnom delu izveštaja konstatovano je da u 1994. godini na postrojenju reaktora RA nije

bilo incidentnih i akcidentalnih situacija koje bi za posledicu mogle iraati značajna ozračivanja ili

kontaminacije, te da nije ni bilo potrebe za organizovanjem i sprovodenjem interventnih mera

rijacionog monitoringa i nekih neuobičajenih tehničkih mera zaštite od zračenja.

Podaci navedeni u ovom izveštaju predstavljaju podlogu za sagledavanje aktuelne radijacione

situacije na reaktoru RA, što omogućuje optimalno planiranje poslova oko i na komponentama i

sistemima reaktorskog postrojenja za obezbedivanje najefikasnije zaštite osoblja i osiguranje

minimalnog mogućnog izlaganja zračenju.

Ovde je, opet, potrebno naglasiti da u uslovima ne puštanja u rad istraživačkog reaktora RA,

dok se na njemu rade samo poslovi održavanja, remonta i revitalizacije, služba za kontrolu radne

sredine, odnosno za obavljanje poslova dozimetrije i obezbedivanje i sprovodenje tehničkih mera

zaštite od zračenja radi sa minimalnim brojem izvršilaca. Broj izvršilaca će, međutim, sasvim sigurno

biti nedovoljan za obavljanje ovih poslova u uslovima puštanja reaktora u rad i za održavanje

kontinualnog režima rada, ali, takode, i u slučaju da se donese odluka o eventualnoj konzervaciji ili

dekomisiji reaktora. Kako je za praktičnu obuku novoprimljenih saradnika neophodna bar jedna

godina dana, mora se voditi računa da se prijem ovih saradnika izvrši blagovremeno, u skladu sa

predvidenim sconarijom buduće sudbine reaktora RA.

1. KONTROLA POLJA GAMA I NEUTRONSKOG ZRAČENJA I STEPENA

KONTAMINACIJE RADNE SREDINE

1.1. Kontrola polja gania i neutronskog zračenja

Kontrola intenziteta gama zračenja u postrojenju istraživačkog nuklearnog reaktora RA vrši

se ugradenim stacionarnim sistemima i prenosnim mernim uređajima. Ugradeni stacionarni sistem za

monitoring vrši kontinualno nadgledanje intenziteta polja, dok se merenja prenosnim monitorima i

drugim uredajima za merenja jačina doza zračenja, kontrolu prisutsva kontaminacije i si. vrše prema

unapred definisanom programu, kao i prema ukazanoj potrebi, zavisno od specifičnosti intervencija

na reaktorskim sistemima i opremi, i specifičnosti zahteva za manipulaciju izvorima zračenja,

ozračenim i kontaminiranim komponentama i gorivom. Neki od karakterističnih rezultata ovakvih

merenja prikazani su u Tabeli 1. i na topografijama jačina doza zračenja najznačajnijih reaktorskih

komponenti i sistema, kao i u tehnološkim i radnim prostorijama. Mada podaci prikazani u tabeli i

na topografijama predstavljaju vrednosti jačina ekvivalentnih doza zračenja samo u trnutku merenja,

oni vrlo dobro reprezentuju tipične intenzitete polja zračenja, te tako daju globalnu sliku distribucije

jačina doza zračenja u većini karakterističnih mernih tačaka.

Tabela 1.

JAČINE DOZA ZRAČENJA NA KARAKTERISTIČNIM TAČKAMA D2O SISTEMA

Broj prostotije

022

023

024

026(1)

026(11)

030

032

028 (jonoizmenjivačka kolona)1

028 (jonoizmenjivačka kolona)2

029 (na vratima)

029 (na isparivaču)

Ekvivalentna doza zračenja (mSv/h)

0.04

0.06

0.04

0.47

0.23

0.40

0.41

6.10

0.27

0.22

2.45

1 Bez olovne zaštite2 Sa olovnom zaštitom

Merenje je izvršeno na dan 11.11.1994. godine instrumentom TELETEKTOR 6112 B, koji

je prethodno proveren na kalibratoru.

Merenje radijacionih karakteristika polja neutronskog zračenja vršena su sfernim neutronskim

dozimetrima i dozimetrom tipa DINEUTRON firme NARDEUX. Merenja ovog tipa, tokom 1994.

godine vršena su u reaktorskoj hali, gde se praktično jadino i može konstatovati neutronsko zračenje,

ako se izuzme tehnološki radni prostor ispod i na gornjoj vodenoj zaštiti. Kalibracija neutronskih

dozimetara vršena je u poljima zračenja Am-a-Be, Ra-a-Be i ^Cf kalibracionih i standardnih izvora

zračenja.

1.2. Kontaminacija radne sredine

Kontrola stepena kontaminacije radnih površina, odeće, obuće i otkrivenih delova tela, kao

i atmosfere i vode, vršena je prema unapred definisanim programima, kao i prema potrebama, u

skladu sa radovima izvodenim na komponentama postrojenja.

Prisutsvo radioaktivnih aerosola u vazduhu kontrolisano je uzimanjem uzoraka na specijalnim

filtrima, papirnim i papirnim impregniranim aktivnim ugljem.

Kontrola ukupnog sadržaja radionuklida a i B emitera na ovim filtrima vršena je merenjem

na prenosnom mernom kompletu tipa RV-4. Predvidena procedura je da se, u slučaja kada izmerena

ukupna aktivnost prede unapred defmisane referentne nivoe, merenje vrši posebnim postupcima, kako

u pogledu uzimanja, tako i u pogledu mernih metoda. Naime, godišnje granice unošenja (GGU, ALI)

i izvedene koncentracije (IK, DAC) definisane su za pojedinačne radionuklide, pa se

spektrometrijskim analizama mora odrediti količina aktivnosti svakog pojedinačnog radionuklida.

Potreba za takvim vrstama specifičnih merenja tokom 1994. godine nije bilo.

Dinamika sakupljanja uzoraka ustanovljena je za normalne uslove rada, dok je pri izvodenju

bilo koijh nestandardnih operacija, pri kojima je postojala mogućnost kontaminacije, vršeno vanredno

uzorkovanje vazduha, i to, po pravilu, pre početka, u toku i po završetku operacije. U Tabeli 2. dat

je pregled najkarakterističnijh radnih i tehnoloških prostorija reaktora u kojima je vršena kontrola

sadržaja radioaktivnih aerosola i gasova u 1994. godini.

Tabela 2.

PREGLED NAJKARAKTERISTIČNIJIH RADNIH I TEHNOLOŠKIH PROSTORIJA UPOSTROJENJU REAKTORA U KOJIMA SU PRI VRŠENJU KONTROLE SADRŽAJA

RADIOAKTIVNIH AEROSOLA I GASOVA U 1994. GODINI IZMERENENAJVIŠE1 KONCENTRACIJE

Broj ili naziv prostorije

055

027

141

HALA

HODNIK

Opis posla

Redovna kontrola

Kontrola radne ventilacije

Priprema za proveru goriva

Priprema za proveru goriva

Redovna kontrola

1 Indikaciona provera prisutnosti radionuklida u atmosferi radnih i tehnoloških prostorija nije ukazivalana potrebu detaljnijih merenja koncentracije pojedinačnih radionuklida.

Osnovni potencijalni kontaminant atmosfere radne sredine na istraživačkom reaktorskom

postrojenju RA je tricijum, koji se može pojaviti bilo u formi molekula tritirane vodene pare, bilo u

formi molekula gasa. Kontrola prisutstva i količine tricijuma u atmosferi radne sredine vršena je

povremenim merenjima prenosnim mernim uređajem RGM-1, u okviru rutinskog i operacionog

radijacionog monitoringa.

Kontrola kontaminacije ljudstva, radne odeće, površina, alata i raznih drugih predmeta vršena

je direktnim merenjem ili uzimanjem briseva. Merenja su vršena bilo prenosnim uredajima, bilo

stacionarnim brojačkim uređajima za radijacioni monitoring.

Tokom 1994. godine ozbiljnije kontaminacije osoblja, radne odeće i površina nisu

registrovane.

2. PODACI O LIČNOJ DOZIMETRIJSKOJ KONTROLI RADNOG OSOBLJA

ISTRAŽIVAČKOG REAKTORA "RA"

Lična dozimetrijska kontrola se obavlja termoluminescentnim dozimetrima, kao sredstvom

legalne lične dozimetrijske kontrle, i penkalo dozimetrima, kao sredstvom za praćenje dinamike

individualnog ozračivanja u toku izvodenja kritičnih operacija. Za potrebe praćenja dinamike

individualnog ozračivanja korišćeni su i individualni dozimetri sa indikacijom prekoračenja zadatog

nivoa izlaganja i zadatog nivoa jačine doze zračenja. Ovakav vid lične dozimetrijske kontrole

omogućava optimalnu preraspodelu individualnog ozračivanja, naročito pri grupnim intervencijama.

U tabelama 3. i 4. date su vrednosti i analiza podataka spoljnjeg individualnog ozračivanja

dobijenih merenjem TL dozimetrima u 1993, odnosno 1994. godini. U tabeli 5. dati su uporedni

podaci godišnjih vrednosti individualnog ozračivanja osoblja istraživačkog raektora "RA",

maksimalna, minimalna i srednja vrdnost individualnog ozračivanja, kao i ukupna, kolektivna doza,

za period 1990. - 1994.godina.

Tabela 3.PREGLED DOZA SPOLJNJEG OZRAČIVANJA OSOBLJA NA REAKTORU "RA"

U TOKU 1993. GODINE

Mesec

Januar

Feb-Mart

Apr-Jun

Jul-Sep

Okt-Dec

Broj osoblja pokarakterističnim

intervalima doza (mSv)

0 - 1

45

45

45

45

42

1 - 4

-

-

-

-

-

4- 10

-

-

-

-

-

>10

-

-

-

-

-

Ukupanbrojljudi

45

45

45

45

42

Kolektivnadoza

čovek-mSv

6.73

5.99

8.27

10.75

9.62

Maks.inividualna

doza(mSv)

0.65

0.50

0.53

0.5

0.43

Srednjaindividualna

doza(mSv)

0.15

0.13

0.18

0.24

0.22

Tabela 4.PREGLED DOZA SPOLJNJEG OZRAČIVANJA OSOBLJA NA REAKTORU "RA"

U TOKU 1994. GODINE1

Mesec

Jan-Mart

Apr-Jun

Juli

Avg-Sep

Broj osoblja pokarakterističnim

intervalima doza (mSv)

0 - 1

42

41

42

42

1 - 4

-

-

-

-

4- 10

-

-

-

-

>10

-

-

-

-

Ukupanbrojljudi

42

41

42

42

Kolektivnadoza

čovek-mSv

11.84

9.22

5.07

7.31

Maks.inividualna

doza(mSv)

0.34

0.34

0.21

0.23

Srednjaindividualna

doza(mSv)

0.28

0.22

0.12

0.17

'Bez podataka za oktobar, novembar i decembar

Tabela 5.PREGLED DOZA SPOLJNJEG OZRAČIVANJA OSOBLJA NA REAKTORU "RA"

U TOKU PERIODU OD 1990 - 1994. GODINE

Mesec

1990

1991

1992

1993

19941

Broj osoblja pokarakterističnim

intervalima doza (mSv)

0 - 4

50

45

45

45

42

4 - 10

2

-

-

-

-

10-20

-

-

-

-

-

>20

-

-

-

-

-

Ukupanbrojljudi

52

45

45

45

42

Kolektivnadoza

čovek-mSv

95.70

78.50

67.71

41.36

34.01

Maks.inividualna

doza(mSv)

9.14

2.71

3.62

1.80

1.06

Srednjaindividualna

doza(mSv)

1.80

1.71

1.53

0.91

0.80

'Bez podataka za oktobar, novembar i decembar

Analiza podataka o dozama profesionalno izloženog osoblja na istraživačkom reaktoru "RA",

vršena TL dozimetrima pokazuje da su godišnje doze ozračivanja daleko ispod vrednosti graničnih

doza izlaganja za profesionalno izložena lica, čak i da su deleko ispod vrednosti od 20 mSv, što je,

prema najnovijoj preporuci ICRP 65 iz 1991. godine i novim Osnovnim standardima o zaštiti od

zračenja Medunarodne agencije za atomsku energija, nova preporučena granica godišnjeg

profesionalnog izlaganja. Takode, iz tabele 5. se vidi da je ukupno godišnje izlaganje osoblja

reaktorskog postrojenja u poslednjih nekoliko godina u opadajućem trendu, što je, naravno u skladu

i sa dinamikom radova koji se izvode na ovom postrojenju.

3. KONTAMINACIJA, DEKONTAMINACIJA I RADIOAKTIVNI OTPADNI

MATERIJALI

Kontaminacija radnih površina, opreme, alata, odeće, otkrivenih delova tela i si. smatra se

praktično neizbežnom pojavom rada na reaktorskom postrojenju. Tokom 1994. godine, međutim,

sluČajeva ozbiljnije kontaminacije otkrivenih delova tela i odeće nije bilo.

U toku 1994. godine ekipa za dekontaminaciju je dekontaminirala oko 50 m2 površine i 48

predmeta. U ovom periodu sakupljeno je 1.5 m3 čvrstih i oko 1000 1 tečnih radioaktivnih otpadnih

materijala. U Tabeli 6. dat je uporedni pregled obima i količina dekontaminiranih površina i predmeta

i količine sakupljenog čvrstog radioaktivnog otpadnog materijala, za period 1991 - 1994. godina.

Tabela 6.

PREGLED DEKONTAMINIRANIH POVRŠINA I PREDMETA I KOLIČINASAKUPLJENOG ČVRSTOG RADIOAKTIVNOG OTPADNOG MATERIJALA ZA PERIOD

1990 - 1994. GODINA

Godina

1990

1991

1992

1993

1994

dekontaminirano

Površina (m2)

851

220

250

50

50

predmeta

120

12

19

20

48

Sakupljeno čvrstogRAO (m3)

6

3

3.5

2.2

1.5

Tečni radioaktivni efluenti sistemom specijalne kanalizacije prebacivani su direktno u bazene

za privremeno odležavanje (VR bazene). Deo tečnih radioaktivnih efluenata, nastalih uglavnog van

reaktorskih sistema, kao i do sada preuziman je u prenosnim plastičnim kontejnerima. Detaljniji

podaci o vrstama i količinama sakupljenih radioaktivnih otpadnih materijala dat je u posebnom

prilogu.

4. AKCIDENTI

U 1994. godini na reaktoru RA nije bilo incidentnih i akcidentalnih situacija koje bi za

posledicu mogle imati ozbiljniju kontaminaciju radnih površina, opreme, alata, atmosfere, kao ni

kontaminaciju ni ozračivanje osoblja. Tome je, svakako, pored statusa u kojem se reaktor nalazi,

doprinela i dobra organizacija poslova i posebno dobro organizovano sprovodenje mera zaštite od

zračenja, mada su izvodene operacije koje su nosile potencijalni rizik, kako za ozračivanje, tako i za

kontaminaciju.

ZA NUKLEARNE NAUK? VINCA/.A XA5TnU

?!VOTNF. SKfCJINF.

0 , 1 2 10,1 2 i O . i l O..0S

l r£3_

- "* oii^°'!^O-14*

Napcmfmo ; tonorotio \abine dozs sraC«?n|a dale su o

J rn«rorr>«nf:! W»**rK> : i fit\ J/94

«;.•! J , ^ i

TELETEKTOB

j

TOPOOftAPIJA POt-JA2RACENJA KCD REAtCTOR. "RA"

Osotwa >;ut&f«na A

INSTI7UTZANUKLEARNE NAUKE" VINĆA'Laborstonja m z£tiu od zračsnja i zsstituživotne oiBdina "ZAŠTITA"

0.1213 0.C3

0.09 a 12

125

0,11 I...Li, Lib

"327 ' —0,11 0,09

!25a 09

0,20

-150—

— 0,15—

148—-

0,07

147

U, w' /

0,09

aa i:>>

a

wmmmmmmm-z

tk

21 1221 ! _

-51S

0,10

117

D.C8K0.10

114 0.09

1130.08

aoš -•ao7

NAPGMENA Izmerane jaine doifizracenja

Instnjrrent

Gveric:

AD-2

S. Kalinič

MrPavlovič

Pctpis

fija pclja zracanja

KODREAKTCRA "RA"

Csncva pnzerrija

INSTI7UT ZA NUKLEARNE NAUKE;1 V'iNGA •LsScrsrcriis zs z&ntu ođ zrsčsnja i zsStitu

fBdine "2AŠT1TA"

0,15 0,09

CMEMA: Izmerene. jđ ir» dozB zracanja ds&su u

fvferio:

Cleric:

6/11/94

6/1154

Datum

AD-2

S. Kalinić

MrPaviovib c '

Pctpis

Tcpogrsfija polja zrscenja

RA

csncva sprota

INST1TUT2A NUKLEARNE NAUKE" VINĆA"LabcroTcrija za sšdnj od zratenja i zssiitLiživocie iradine "ZASUTA"

'0,21

\

0,13 0,19! 0,11

,0,22.0,11

*0,10

.Nfemsscte

2MENA-. izmerene jačins ciczezraesnia daiesu u .us

Instrjimnt •

Merio:

Qv&rio:B/11/94

B/11/W

Da mm

AD 2

5.

MrPavlovič

Tcpcgratija pclja zracenja

fad raaktcra" ra"

Hala

,'NSTITUTZA NUKLEARNE NAUKE" VINČA'LdDoratcrija za zašrinj od zračsnja i zsšiitu

^rBđifte "ZAŠTITA11

H0DN1K

141

*

32

*23

*7

*4

*0,5

A*21

1230

*17

*19

*9

*7

*2

*1100

20

*2S

*14

*12

*2,2

*1

6£0

• *

22

*15

*12

*14

*4,2

720

*23

*12

*11

*16

*8

*

*...Meme tacte

: izrre'ens jačine dozszrcčsnja cjafesu u ^ s

instrument'i\/terio:

Overio:8/11i94

6/11/94

cxsrum

AD-2

s.MrPsviovič

ć

Topogrsfija poija zračanja :

Kod nsaktcra " RA *

3A2ENI2A CDLAGANJE SORIVA

INSTITUTZANUKLEARNE NAUKE" ViMGA1

Lačsrarcrija za zštitu act zrsčanja i zsštituživctns ofEdirs "ZASTITA'

NAPCMENA: izrrarens jačins cczszračsnja cascu J ^Sv/

Instrjmsnt •ME no:

Cvario:

Dstum

i ti_£ i CJCTOn

S. Kalimć ^WrPaviovic

•Un.u

Topogrsfija pc!ja

KodreaMcra-RA1

PCDVCDEiMCMZASTiTOM

INSTITUTZANLJKLEARNE NAUKE" YINCA"Laboratcrija za zaštitu od zršsnja i zsštituzivotne sredine "ZAŠTITA"

23

5168

110

150

2 <

0,5

* NfernetaCte

uco

1,6 2,2 * 3,1

2,4 * 1,4... ...

•1020 I-

: izmsrsns j5čirK dcissudcissuu iiS

Instrument:

Merio:

Ovftrio: 6/11/94

carum

AD2

MrPsviovic

'-^f

POlpiS

Topcgrafiia pclja zrsčenja :KotJreaktora 'RA'

OSNOVA Up SISTEMA

INSTITUT2A NUKLEARNE NAUKE" VINGA'

Lsborstcrija za zasticj ođ zračanja i zsstitu

71TA"

• 1 3

•0,14

,0,14

*0,13

t ia nb tI ta r

u* m.a

*0,09

* 0,09I 027 '

i

I

6

•0,13

. 0:20

* 0 3 1 7 02

*0,14

.0,11

,33

•1129

*

6

9

130

NAPCMESJA: Izirarsne jačins dczs zračsnja das ĆU u /*Sv>h

Instrument:

Meno:

Cverio: 6H1JB4

Datum

TELETEKTCR

S. Kalinič

MrPavlcvič

Potpis

Topcgrafija poija zracenja

PROSTORIJA (27

IMSTITUTZA NUKLEARNE MAUKE" VINĆA'Lafccratcrija zs zsšntu 3d zrsčania i zsštituzivotne sređine "ZAŠ71TA'

•...Memetate

1)1182)2203)11504)980

-5)14008)250

1)3702)3703)270

Izmerene. jačine tea iračsnja caE 3 j u .J5wn

Meno:

CVBIIO: 6/11/94Datum

TELETEKTCR

S. ;<afirtičMr ?đ*lcvić

' Uu-<-<-*• i - «

Pctpis

Topcgrsfija polja zKcdreateara'RA'

K0D ISPARIVAtA

INST.7UT2A NUKLEARNE NAUKE" V!NGA'Lafccrstsnja zs Z3š-isj :d zrscanja i zsšritjziycme

1)58023 3203)1604) &36)28

•»

*

...Weme tacks

MEMIA : Izmarans jairse d o s zrasnia cists S J J

Instrunrent:

Merio:

Ovsrio:6/11J94

Datum

S. KalinicMr Psvlovifi

Pctpls

Tcpcgrstija pclja

Kcdreakrora'RA1

JCNCIZMENJIVAČKA KCLONA

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE ' VINĆA'Labciotcnjs za zasStij ad zraćaniaživome sredine "ZAŠTiTA"

Naporrena: Izmarene iačine doza zrsćsnja daiB su u

insmjment '•

Merio:

Ov&rio:6H1J94

Datum

7ELETEKTORS. Kalinić

MrPavlovlč

(-•L/čLsCi.

Potpis

fija polja zraćenja

KodrESkicra11RA1

PaOSTCRIJA C2S,

INSTI7UT 2A NUKLE4RNE NAUKE" VINĆA'

Laborstarija za zsšnnj od zracsnja i zaštitu

ine "ZAŠTITA'

: izmerens jačine dczs zracenja date 5U u .jjSW

InstrumBnc •

Merio:

O^erio: 6/11/9d

TELET^jCTCR

5. icaiinic

MrPavlović

Potpis

Topogratija

KOD REAK.TCRA 'RA

TopioizmeniNdč "A"

INSTITUTZA NUKLEARNE MAUKE" VINĆA'Latjcratcrija za zaštitu 3d zrćčanja j za&tituživorne aredina "2AŠT1TA"

* * *

11 GO-1500

140 *

• -

*7S0

•88

70 *

22 *

!.* h

- - -

NAPCMENA: Izrranene jsčine dozs zračsnja caissij u

Instrunrent

Cterio:6/11/94

6/11^94

Datum

i cLETEKTCR

S. Kaiinič

MrPavlcvić 2Pctpis

Topografija poija zrččsnja

Kcdreakara'FlA"SUVNI RE2ERV0AR

INSTTTUTZA NUKLEARNE MAUKE" VINĆA1

Lafcorarcrija 22 ZSŠCEJ od zrsčanja ižlvotrsžrBdine"2AŠTITA'

Ni4PCMENA: Izmsrene iačirs dos zrscsrqa CSIBSU J uS

rsrrjmsnt

Co turn

TELETEiCiCR

Mr Psviovič

Tcpogrsfija pclja zracsnja

KDDREAIOORA "RA"

INSTTTUTZANUKLEARNE NAUKE" VINČA'Labcrstcrija za zaštitu sc zračanja i zsštituživoETS sredine "ZAŠ7I7A*

• 1 0 2

147

0,36

0,280,371

IO.12T *0,11 0,11 *0,12

0,12 0,1

•0,11

* 0,10

•0,10»0,15

NAPGMEHA: izmsrans

0,12

jačine đaz

*

Biracanja &

0,11*

insmimenn :l\iterio:Cverio:

6/11/94RSS-112

MrPawlovicJ

PotDiS

Topcgrafija polja zrscanja

Kod reaktora' RA"

CKCUNA2QWDE(zspađ)

INSTtTUTZANUKLEARNE NAUKE" VINĆA'Laboratorija za zaštitu ad zračsnja i zaštituživotne sredine "ZAŠ71TA"

0,08*

0,13 \*

0,07 \*

0,07 \*

0,07

i

0.Q8

0,10

0,10

*

0,09

i

0,09

/ 0,19t

/ 0,08•

/ 0,09

- 0.Q8- —...Meme tačkB

N A P O M E N A : izmerene jafcire cjazezrae^nja <Jafesu u ^sv/h

Instrument:Merio:Overio:

6/11/94

6^11/94cxinm

AD-25, Kali me

MrPavlovičFOfptS

Topografija polja zršenjaKodreaktcra"RA"

OSNOVA'NC1

Prilog II

LABORATORIJA ZA ZAŠTITU OD ZRACENJA I ZASTITU ZIVOTNE SREDINE" Z A Š T I T A"

Grupa za dekontaminaciju i intervencije i sakupljanje RAO

CS06RA019

M.Mandić, Ž.Vuković, S.Lazić, I.PIećaš, A.Voko

ZAŠTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA U 1994.GODINI

Deo II: DEKONTAMINACIJA I INTERVENCIJE,SAKUPLJANJE TEČNIHEFLUENATA I ČVRSTIH RADIOAKTIVNIH OTPADNIH MATERIJALA

V i n č adecembar 1994.god.

DEKONTAMINACIJA,INTERVENCIJA,SAKUPLJANJE I OBRADA

RADIOAKTIVNIH OTPADNIH MATERIJALA

U toku eksploatacije reaktora "RA" nastaju radioaktivne otpadne materije,

čija količina zavisi od režima rada reaktora, remontnih poslova i aktivnosti koje se

obavljaju. Tokom remonta kao i pri akcidentima nastaju veće količine otpadnih

materija neuobičajeno velikih gabarita nego pri redovnom radu, a njihova količina

zavisi direktno od obima i vrsti remontnih operacija i obima dekontaminacije

kontaminiranih predmeta, alata, opreme, radnih mesta i si. Prema najnovijoj

klasifikaciji IAEA svrstavaju se u grupu specijalnih otpadnih materija, a za njihovo

rukovanje i preuzimanje potrebna je posebna stručna priprema i planiranje.

Čvrsti radioaktivni otpadni materijali u zavisnosti od porekla po sastavu mogu

biti kontaminirane rukavice, vata, filter, hartija, PVC folije, neoprenska guma, drvo,

(sagorivi čvrsti otpadni materijali), alat, delovi opreme, metalne cevi (nepresibilan,

nesagorivi RAO) i si.

Tečni otpadni materijali nastaju pri dekontaminacionim radovima, raznim

operacijama u bazenima za odležavanje i sečenje gorivnih elemenata,ispiranju

kontaminiranih sudova i si. Nastali otpadni materijali se razvrstavaju i pakuju na

mestu nastanka prema odgovarajućim propisima u skladu sa principima zaštite od

zračenja i aspekta bezbednosti u cilju minimizacije nepotrebnog ozračivanja Ijudstva

za preuzimanje, kontrolu, transport, naknadnu obradu RAO i dekontaminaciju.

Pri svim operacijama, (dekontaminacija, remont, kontaminirani otpadni

materijali velike zapremine i si.), stručna služba Laboratorije za zaštitu od zračenja

i zaštitu životne sredine "Zaštita" pruža stručne konsultacije i pomaže pri planiranju

operacija vezanih za remont, razvrstavanje i pakovanje otpadaka u odgovarajuće

kontejnere, preuzimanju specijalnih vrsta otpadnih materija, identifikaciji

kontaminanata, vezane i prenosne kontaminacije i si.

- 2 -

Rad ekipe za dekontaminaciju i intervencijuna reaktoru "RA" u 1994.qodini

Ekipa za dekontaminaciju, intervenciju i sakupljanje čvrstih radioaktivnih

otpadnih materija formirana je 1959.godine za potrebe intervencija,

dekontaminacija i sakupljanja radioaktivnih otpadnih materijala na reaktoru RA,

reaktoru RB i drugim istraživačkim laboratorijama koje proizvode (HOT laboratorija)

ili rade sa radioaktivnim izotopima. Ova ekipa od osnivanja do danas nalazi se u

sklopu Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine "Zaštita". S

obzirom na veliko stručno iskustvo, bogatu praksu i vrhunsku mernu

instrumentaciju i zaštitnu opremu, ova ekipa obavlja poslove po pozivu i u drugim

institutima i institucijama u celoj zemlji. U toku redovnog radnog vremena Instituta,

ekipa ima stalno dežurstvo za slučaj akcidenta i potrebe intervencije, a van

redovnog radnog vremena razradjen je sistem obaveštavanja saradnika koji su

obavezni da dodju na mesto intervencije u što je moguće kraćem roku.

Zbog posebnih uslova rada, nabavljena je specijalna zaštitna oprema za ljude

koji vrše dekontaminaciju. Obezbedjeni su skafanderi, gas maske sa

visokoefikasnim filtrima za uklanjanje radioaktivne prašine kao toksičnih para

organskih rastvarača.

Zavisno od prirode akcidenta i materijala izrade kontaminiranih površina,

odabira se sredstvo za dekontaminaciju koje mora da zadovolji uslove što manjeg

oštećenja kontaminiranih površina, što efikasniju dekontaminaciju i najjednostavniji

postupak dalje obrade radioaktivnih otpadnih materija nastalih u procesu

dekontaminacije.

Površine, predmeti i oprema koji se koriste na reaktoru "RA" izradjeni su od

materijala sa definisanim kvalitetom i to najčešće: nerdjajući čelik, beton, keramika,

polivinil, staklo, guma, epoksi smole i si. Ovako strukturno i hemijski različiti

materijali izloženi dejstvu kontaminanata u procesu kontaminacije pod dejstvom

različitih fiziko-hemijskih procesa karakterističnim za datu površinu zahtevaju da se

u praksi razvijaju i primenjuju različite metode za dekontaminaciju. Najčešće se

- 3 -

koriste hemijske metode upotrebom rastvora koji u svoju formulaciju uključuju: a)

neorganske kiseline sa oksidacionim agensima u različitim koncentracijama, b)

kompleksirajući agensi, c) površinski aktivne materije (specijalne i deterdženti), d)

organski rastvarači.

U tabeli 1. dat je pregled dekontamibilnosti pojedinih materijala u funkciji

formulacije (a,b,c,d) dekontaminacionog sredstva.

Tabela 1.

M a t e r i j a I

Nerđajući čelik

Beton

Keramika

Staklo

Polovinil

Epoksi smole

Guma

Dekontaminaciona sredstva

a

+ +—

0

+ ++++

b

+--+

0

-

+

c

+-

0

+0

0

+

d

-

—

-

+ +--

+

Simboli: + + jako dobro+ dobro0 srednje

slabozanemarljivo

Uputstva za način dekontaminacije, izbor sredstava za dekontaminaciju vrši

jedan od stručnjaka sa visokom stručnom spremom iz grupe za obradu radioaktivnih

otpadnih materija i zaštitu voda, a koji su autori ovog izveštaja.

U toku 1994.godine na reaktoru RA je u sklopu remontnih aktivnosti

sakupljeno 1,5 m3 čvrstog RAO i 1,0 m3 tečnog RAO. Radiohemijskom analizom

briseva utvrdjena je prenosna kontaminacija koja potiče od 60Co, 137Cs, 3H, 152Eu,154Eu, promenljive aktivnosti koja je zavisila od kvaliteta i stanja površine korišćenog

materijala, geometrije i mesta u reaktorskom sistemu. Pojedini delovi imali su

prenosnu kontaminaciju preko 100.000 Bq po 100 cm2 površine.

- 4 -

Radiometrijski sastav tečnih efluenata koji je prikupljen tokom remontnih

operacija i dekontaminacije predmeta i radnih površina, čine uglavnom izotopi 60Co,152E(J j 154E(J j u m a n j o j m e r j j z o t o p j 137C s j 3 H

U proteklom periodu izvršeno je vise intervencija po pozivu. Obavljene su

dekontaminacije alata i delova iz remonta vruće komore, a zatim radnih površina

prostorija koje su se koristile za radiohemijske operacije i smeštaj kontaminiranih

predmeta, reaktorskog alata i prostorije i sistema uparivača teške vode i

akcidentalno kontaminirane prostorije. Delovi manjeg gabarita su dekontaminirani

u prostorijama za dekontaminaciju laboratorije za zaštitu od zračenja od strane

stručne službe za dekontaminaciju i intervencije. Ukupno je dekontaminirano 50 m2

radne površine i 48 komada alata i delova sistema.

Poslednja merenja nivoa tečnih RAO rastvora u VR bazenima pokazala su da

se u VRT bazenu nalazi oko 266 m3 tečnog RAO specifične aktivnosti 3,0x104

Bq/ml a u VR2 bazenu oko 32 m3 efluenata specifične aktivnosti 4x103 Bq/ml.

Topografija zračenja skladišta čvrstih RAO materija data je u prilogu.

Transport RAO

Za transport uobičajenih otpadnih materijala, koriste se električno transportno

vozilo tipa "Kareta". Otpadni materijali velikog gabarita, prenose se specijalnim

viljuškarom koji se koristi dalje u novoizgradjenom privremenom skladištu čvrstog

RAO.

Obrada RAO i razvoj novih metoda

Sakupljeni otpadni materijali nisu u formi pogodnoj za konačan smeštaj, već

se naknadno obradjuju. Završni radovi na opremanju postrojenja za tretman čvrstih

radioaktivnih otpadnih materijala, još traju zbog otežanih finansijskih uslova i

nemogućnosti nabavke iz inostranstva.

Poseban deo u sklopu postrojenja za preradu tečnog RAO, radiohemijska

laboratorija i merna soba aktivno su korišćeni u toku 1994.godine za razvojno

istraživačke aktivnosti u oblasti obrade RAO.

- 5 -

Od merne instrumentacije koriste se sledeći instrumenti za merenje i

identifikaciju aktivnih komponenti:

Spisak oprme za radiohemijska merenja

1. Višekanalni analizator, CANBERRA Series 90;

2. Prenosni višekanalni analizator, CANBERRA Series 10;

3. Detektori za višekanalne analizatore: prenosni koaksijalni čisti Ge detektor,NaJ detektor i vakuum alfa komorom sa SSB detektorom;

4. Alpha/Beta System, CANBERRA Model 2400;

5. Tečni scintilacioni brojač, LKB model Rackbeta Spectral 1219;

6. Vise digestora i boksova sa ventilacijom;

7. Laboratorijske potpuno opremljene prostorije;

8. Kompjuteri IBM PC AT.

Spisak opreme za fizičko-hemijsku analizu

1. Atomski apsorpcioni spektrofotometar, PERKIN-ELMER, Model AAS 703;

2. Luminescentni spektrofotometar, PERKIN-ELMER Model LS5;

3. Diferencijalni termalni analizator, PERKIN-ELMER, Model DTA 1700 sa System774 Thermal Analysis Controller;

4. Kontrolna kompjuterska jedinica, PERKIN-ELMER DATA STATION 3600 saprinterom i ploterom;

5. Gasni hromatograf, PERKIN-ELMER GC 8310 B;

6. Mikro vaga, PERKIN-ELMER AD 2B Autobalans;

7. Analitička vaga, METTLER;

8. Tehnička vaga, METTLER;

9. Sita za granulometrijsku analizu zemljišta;

10.pH metar, BECKMAN Model 3550;

11.pH metar, BECKMAN Model Zeromatic SS-3;

12.pH metar, BECKMAN, prenosni, Model Chem-Mate;

13.Konduktometar, IBV Ljubljana, Model MA 5960;

14.Univerzalni RLC most, ISKRA Kranj, Model MA 4302;

15.Temperaturski instrument, ISKRA Kranj, Model BLO 30;

- 6 -

16.Magnetne mešalice sa temperaturnom regulacijom (3 kom.), TEHTNICA ModelMM-510;

17.Sušnice (2 kom.);

18.Centrifuga, JANETZKI Model K 23;

19.Centrifuga, BREMSE Model T 52;

20.Titrator, RADIOMETAR;

21.Peć za žarenje, HERAEUS od 1200°C.

U Laboratoriji za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine "Zaštita" su

razvijeni fundamentalni postupci za ispitivanje mehaničkih i fizičko-hemijskih

karakteristika solidifikovanih medija koje propisuje IAEA i to:

- otpornost na lomljenje,

- otpornost na pritisak,

- odredjivanje koeficijenta permeabilnosti,

- HESPE-ov postupak za odredjivanje brzine izluživanja radionuklida(LEACHING faktor),

- LEAKAGE faktor (ispitivanje brzine procurivanja) i niz drugihpostupaka,

koje je propisala IAEA a koji su u celini dati na sledećoj tabeli, podeljeni u četiri

grupe:

I FIZIČKO-HEMIJSKILEACHING testKorozija kontejneraZadržavanje gasovaTermička izdržljivost

II FIZIČKIGustinaHomogenostPoroznostTačka omekšavanjaSakupljanje/širenje

III MEHANIČKIOtpornost na pritisakOtpornost na udarOtpornost na mrvljenje

- 7 -

IV EFEKTI ZRAČENJAGeneralni efekatGasna radioliza

Tečan RAO

Kontaminirane vode nastaju u:

1. vrućim ćelijama (sl. 1., označene sa 1.);

2. aparatu za destilaciju teške vode prilikom ispiranja (sl.1., označen sa 29);

3. bazenima za odležavanje i sečenje gorivnih elemenata (sl. 1., označeni sa 2);

4. bočna vodena zaštita reaktora (si. 1., odvod u specijalnu kanalizaciju označensa 3 i 5. voda od peščanog zasipa reaktora).

Značajniji izvori uslovno čistih voda su sledeći:

1. pumpa za dozimetrijsku kontrolu vazduha (sl.1., označeno sa 46 i 47);

2. pumpa iz kola hladjenja grafita;

3. drenaža iz uredjaja za kontrolu sistema sa teškom vodom (sl.1., označeno sa2 i3. ) ;

4. lavaboi i slivnici u podovima prostorija u kojima je moguća pojavakontaminacije;

5. rezervoar iz sanitarnog propusnika (sl.1 i 2, označen sa 1).

Transport tečnih radioaktivnih otpadaka ide preko specijalne kanalizacije koja

je izradjena od nerdjajućeg čelika.

1. Ćelija za obradu materijala visoke aktivnosti,

2. Aparature za destilaciju teške vode,

3. Bočna vodena zaštita reaktora,

4. Drenaža peščanog zasipa reaktora,

5. Bazena za odležavanje i sečenje gorivnih elemenata,

6. Drenaže dimnjaka za ventilaciju (sl.2., označen NC),

7. Prihvatnog rezervoara u sanitarnom propusniku, (sl.2., označen sa 1),

8. Prihvatnog rezervoara u prostoriji 49 RA (sl.1.).

- 8 -

Specijalna kanalizacija povezana je sa VR-bazenima preko kladenca K-l i K-ll(51

(si.2) na taj način što kladenac K-l prima kontaminirane vode, odakle se upućuju do

kladenca K-ll, a odatle se posebnim sistemom ventila mogu uputiti u bilo koji VR-

bazen.

Pored navedenih sistema za sakupljanje radioaktivnih tečnih otpadaka u RA

nalazi se i sistem drenažne kanalizacije teške vode, koji se sastoji od cevovoda i

specijalnog rezervoara koji je obložen nerdjajućim čelikom, zapremine 7,5 m3. Ovaj

rezervoar (na sl.1., označen sa 13), predvidjen je za sakupljanje teške vode u

slučaju procurivanja cevovoda iz prostorija izmenjivača toplote, cirkulacionih pumpi

i komunikacionog hodnika (si.2., označeni sa 22, 23 i 24). U prostoriji 32 RA

ukoliko dodje do curenja teške vode nalazi se drenaža podova.

Za stokiranje i odležavanje radioaktivnih otpadnih voda iz RA predvidjena su

tri VR-bazena i jedan VR-bazen za otpadne vode iz laboratorije za proizvodnju

radioizotopa(6) (si.2.). VR-bazeni su od betona obloženi nerdjajućim čelikom i

osigurani od vlage i podzemnih voda. Zapremina svakog VR-bazena iznosi 300 m3

(si.3.). VR-bazeni nisu opremljeni nivometrima i uredjajima za kontrolu aktivnosti.

Prema projektu "R" 232a iz RA očekivane su aktivnosti otpadnih voda reda

veličine 3,7x103 - 3,7x104 Bq/ml, a zapremine:

1. Iz bazena za odležavanje gorivnih elemenata 170 m3/god.

2. Otpadne vode od pranja aparata za destilacijuteške vode 20 m3/god.

3. Otpadne vode od pranja vrućih ćelija 60 m3/god.

4. Ispuštanje iz rezervoara uslovno čistekanalizacije,kao i eventualnih drenažapeščanog zasipa reaktora 10 m3/god.

Ukupno: 280 nrvVqod.

R e z i m e

U toku 1994.godine na Reaktoru RA izvršeno je vise intervencija po pozivu,

u okviru kojih su obavljene dekontaminacije alata i delova iz remonta i radnih

površina prostorija koje su se koristile za radiohemijske operacije. Ukupno je

dekontaminirano 50 m2 radne površine i 48 komada alata i delova sistema.

Sakupljeno je i uskladišteno 1,5 m3 čvrstog RAO i 1,0 m3 tečnog RAO.

Radiohemijskom analizom briseva utvrđena je prenosna kontaminacija koja potiče

od 60Co, 137Cs, 3H, 152Eu, 154Eu. Radiometrijski sastav tečnih efluenata koji je

prikupljen tokom remontnih operacija i dekontaminacije predmeta i radnih površina,

čine uglavnom izotopi 60Co, 152Eu, 154Eu i u manjoj meri izotopi 137Cs i 3H.

PRILOG III

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINČA"

Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine

"ZAŠTITA"

•IlllllllllCS06RA020

S. Pavlović, V.Šipka, D.Todorović, M. Prokić,

M.Radenković, J.Arsić i J. Jovanović

ZAŠTITA OD ZRAČENJA KOD REAKTORA RA U 1994.

Deo 3: Kontrola radioaktivnosti okoline

Beograd - Vinča

Decembar 1994.g.

PRILOG 3

KONTROLA RADIOAKTIVNOSTI OKOLINE

Mr Snežana Pavlović, dipl. el. ing.

Mr Vojislava Šipka, dipl. fiz. hem.

Mr Dragana Todorović, dipl.fiz.

Dr Mirjana Prokić, dipl. fiz.

Mirjana Radenković, dipl.fiz.hem.

Jelena Arsić, hem.tehn.

Jovan Jovanović, el. tehn.

KONTROLA RADIOAKTIVNOSTI OKOLINE

Kontrola okoline Instituta "Vinča" u Vinči sprovodi se na

osnovu Programa kontrole okoline istraživačkog nuklearnog

reaktora RA, koji je usvojen od strane nadležnog republičkog

organa, a čiji su elementi za formiranje dati u Pravilniku o

načinu, obimu i rokovima ispitivanja kontaminacije radioaktivnim

materijama u okolini nuklearnih objekata (SI.list SFRJ"br.

51/86) .

Kontrola okoline nuklearnih objekata je niz radnji, od

koncipiranja programa u skladu sa zadatim ciljevima tog programa,

preko seme mesta i metoda uzorkovanja, pripreme uzoraka i

merenja, do interpretacije rezultata i procene efekata dejstva

zračenja, što praktično u ovom slučaju znači proračuna doze za

izloženu populaciju. Krajnji cilj kontrole okoline je kontrola

kontaminacije (merenjem specifičnih aktivnosti radionuklida) i

proračun doze. U skladu sa tim ciljem i razvojem merne opreme

menjao se i koncept merenja.

Aktivnosti u kontroli okoline tokom 1994 . godine

karakteriisane su u značajnoj meri organizacionim i metodološkim

promenama, koje su imale za cilj, osavremenjavanje metoda i

uvođenje najnovijih međunarodnih preporuka u redovnu praksu.

Istovremeno, aktivnosti su prilagođene i realnim operativnim

uslovima u Institutu i postojećim nuklearnim objektima.

Tokom ove godine uvedena je redovna kontinualna kontrola

jačine apsorbovane doze automatskom jonizacionom komorom i

apsorbovane doze gama zračenja u vazduhu, TL dozimetrima

sopstvene proizvodnie, čije su karakteristike optimalne za

merenje nivoa zračenja u životnoj sredini. U toku je uvodenje

redovne kontrole stroncijuma u različitim medijima, koja nije

realizovana samo zbog poznatih uvoznih problema.

Pregled potrebnih merenja i uzorkovanja dat je u Tabeli 1.

Minimalne razlike koje postoje u odnosu na Program, posledica su

činjenice da reaktora RA ne radi, a da su rezultati merenja koja

se redovno vrše dovoljana, sa aspekta dozimetrije i zaštite od

Tabela 1. Merenja predvidena Programom i Pravilnikom 51/86

Medijum koji se uzorkujeill parametar radjjacionog polja

Tekuće vode

Rečni sediment

Vodovod

Padavine

Zemljište

Vazduh

Direktno zračenje

Hrana

Mesto uzorkovanja

Jedno mesto uzvodno od izliva efluenata

Jedno mesto nizvodno od izliva efluenata

Jedno mesto recipient tehnoloških voda

Jedno mesto uzvodno od izliva efluenata

Jedno mesto nizvodno od izliva efluenata

Jedno mesto recipijent tehnoloških voda

Voda za piće iz vodovoda

2 - 3 mesta u smeru najčešćih vetrova u smeru naseljaUdaljenost prema izveštaju sigumosti

1 referentno mesto (van uticaja reaktora)

Nekoliko mesta u krugu u neposrednoj okolini reaktoraDubina: 0-5; 5-10; 10 - 15 cm

2 - 3 mesta u smeru najčešćih vetrova u smeru naseljaUdaljenost prema izveštaju sigumosti

1 referentno mesto (van uticaja reaktora)

Voće sa plantaža u neposrednoj okoliniRiba nizvodno i uzvodno od mesta uliva tečnih efluenata

Učestanost uzorkovanja i merenja

Zbimi mesečni uzorak - kontinuirano sakuplianiemesečno merenie

1 godišniematerijal sa dna sakupljen grabilom

u sloju od 10 cm (suvi uzorka)

1 godišnje (ili po potrebi)

1 mesečno(kontinuirano sakupljanje)

Jednom u 6 meseci

Kontinualno sakupljanje na aerosolnim filtrima(promena u odnosu na začepljenje)1 mesečno (zbirni mesečni uzorak)

Kontinualno sakupljanje na jodnom filtru zamenana 15 dana

kontinuirano automatsko merenje

Jednom u 3 meseca ( 2 - 3 TLD DO mestu)(bitno u slučaju nukleamog udesa)

Voće sezonskiRiba jednom godišnje

Potrebne analize

y

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

«'"»Sr

Da

Ne

Da

Da

Da

Da

Ne

Da

Da

Da

3H

Da

Ne

Da

Ne

Ne

Ne

Ne

Da

Ne

Ne

Specifično merenje ' " I

jačina apsorbovane doze

apsorbovana doza(integralno TL dozimetrima)

Da Ne Ne

zračenja, za adekvatnu procenu radijacione situacije u okolini

objekta.

ORGANIZACIJA KONTROLE OKOLINE

Tokom 1994. godine kontrolom je obuhvaćeno uzorkovanje

tekućih voda (Dunav, potok Mlaka u krugu Instituta, Bolečica) ,

padavina ( u dva sakupljačka mesta - u krugu Instituta i na

Useku) i vazduha (u 3 merene tačke: Institut, Usek - 2 km od

Instituta u pravcu dominantnog vetra, Zeleno brdo - 7 km u pravcu

dominantnog vetra). Uzorkovanje vodovoda, zemljišta i sedimenta,

koje se vrši jednom godišnje, je u planu. Merenje direktnog

zračenja vršeno je u jednoj mernoj tački (Usek) kontinulano,

merenjem jačina apsorbovane doze gama zračenja u vazduhu, i u 3

merne tačke (Institut, Usek, Zeleno brdo) merenjem apsorbovane

doze gama zračenja u vazduhu, Tl dozimetrima sopstvene

proizvodnje, optimalnih karakteristika za kontrolu niskih nivoa

zračenja u okolini. Kontinualna kontrola jačine apsorbovane doze

gama zračenja u vazduhu istovremeno pretstavlja i element sistema

za ranu najavu vanredne situacije, i tokom 1994. u jednom spornom

trenutku, (kada je druga instalirana komora Instituta "Karajović"

pokazivala neobjašnjivi porast jačine doze i do 40 puta) ova

merenja su poslužila za definisanje radijacione situacije u

Beogradu i objašnjenje uzroka.

Na svim uzorkovanim medij umumima radene su

gamaspektrometrijske analize, u uzorcima tekucih voda i padavina,

i analize tricijuma, a analize ukupnih aktivnosti beta i alfa

nestabilnih radionuklida su zadržane, još samo za analizu

trendova, u meri u kojoj ta merenja mogu za to da posluže.

Četrvrta merna stanica, za koju je objekat izgradjen u selu

Vinča, a koja se nalazi na drugom po značaju pravcu dominantnog

vetra (NW) od Instituta, nije aktivirana, zbog nedostatka

potrebnih sredstava.

METODOLOGIJA UZORKOVANJA I MERENJA

Metodologija uzorkovanja je iskazana u Tabeli 1, a ovde se

navode samo neki specifični detalji koji se iz Tebele ne vide.

Tekuče vode

Sakupljanje uzoraka

Obrada uzorka

Merenja

V a z d u h

Sakupljanje uzorka:

Visina iznad tla:

Filtar papir:

Uzeta zapremina:

Učestalost sakupljanja

Obrada uzorka:

Svakodnevno

Formiranje zbirnog mesečnog

Gamaspektrometrijska i sadržaja

tricijuma

prosisavanje vazduha kroz filtar

papir u toku 24 časa

1 m

celulozni,tip "crna traka",

efikasnost na atmosfersku prašinu

0,80

550 m3

24 časa

zavisno od merenja

a) merenja ukupne aktivnosti beta nestabilnih radionuklida

Starost uzorka: 5 časova (I merenje: alfa/beta);

5 dana (II merenje: beta)

Obrada uzorka: Merenje direktno sa filtera

Detektor: 2TY -proporcionalni protočni

Kalibracija: standard: 90Sr, prirodni uran

b) gamaspektrometrijska merenja

Obrada uzorka: Zbirni mesečni, formiran od

dnevnih uzoraka filter papira;

spaljivanje na t<400 °C,

kvantitativno prenošenje u posudu

za merenje

Detektor: HPGe, rel.efikasnost 20%

Kalibracija: Aerosolni prah, poreklo ZND

P a d a v i n e

Sakupljanje uzoraka:

Visina iznad tla:

Učestalost sakupljanja:

Obrada uzorka:

dnevno, sa površine od 0,2 5 m2

1 m

24 časa i kontinualno mesečno

u p a r a v a n j e , m i n e r a l i z a c i j a

Starost uzorka:

Detektor za S merenja:

Kalibracija za S merenja:

Detektor za gama merenja:

Kalibracija:

žarenjem na 450 °C, kvantitativno

prenošenje u posudu za merenje

5 dana (za merenje ukupne

aktivnosti beta nestabilnih

radionuklida)

27T - p r o p o r c i o n a l n i

antikoincidentni sa niskofonskom

zaštitom

standard 40K

HPGe sa niskofonskom zaštitom r.

Eff 20%152Eu standard

3H u v o d a m a

Sakupljanje uzorka:

Obrada uzorka:

Detektor:

zbirni mesečni

koncentrisanje elektrolizom

tečni scintilacioni, ef.:0,16,

fon odredjen merenjem "mrtve

vode": 7 imp/min.

Direktno zračenje

a) jačina apsorbovane doze gama zračenja u vazduhu

Lokacija:

Metoda:

Termin merenja:

Relativna greška merenja

Tačnost očitavanja:

Kalibracija :

Usek

Jonizaciona komora pod pritiskom

1 m iznad tla

Kontinualno, na svakih 5 s,

usrednjeno na 1 h

5 %

± 1 nGy/h

standardna metoda sa 226Ra

b) Apsorbovana doza gama zračenja u vazduhu

Lokacija:

Detektori:

Kalibracija

Institut, Usek i Zeleno brdo

Termoluminiscentni dozimetri CaSO4: Tm i

MgB4O7:Dy, Na (NI Vinča)

SSDL NI Vinča: 0.5 mGy, 1 mGy 137Cs

PRIKAZ REZULTATA MERENJA

Na Slikama 1. do 5 prikazani su grafici promene jačine

apsorbovane doze gama zračenja u vazduhu, na lokaciji Usek tokom

1994. god. Sa grafika se mogu uočiti periodične dnevne varijacije

jačine doze kao i lokalni maksimumi koji su posledica zavisnosti

ponašanja prirodnih radionuklida u tlu i prizemnom sloju vazduha

od lokalnih meteoroloških uslova. Takođe, sa Slike 4, može se

uočiti razlika u kvalitetu informacije dobijene kontinualnim

merenjem od merenja u jednom dnevnom terminu.

Sl.l.

SI. 2.

Varijacije jačineapsorbovane dozegama zračenja uv a z d u h u tokomjanuara 1994.

Varijacije jačineapsorbovane dozegama zračenja uv a z d u h u tokomfebruara 19 94.

•Z

X

r-j

(LLlJ

c

•10

30

20

10

0

7

1 1 1 1, V V V V V\ vAAwAwnA

mail 1994

14 28

SI. 3

period : apnl - maj 1994prikazane sfednje merene viednosti u 9h

15

SI. 4

Varijacije jačineapsorbovene doze utoku marta 1994.

Jačina apsorbovanedoze gama zračenjana lokaciji Usek umartu i aprilu 1994.u j ednom dnevnomterminu

Period 1. jun do 31 oktobar 1994

SI. 5. Varijacija jačina apsorbovane doze u periodu od junado kraja oktobra 1994.

U Tabeli 1. dati su rezultati merenja apsorbovane doze gamazračenja u vazduhu.

Tabela 1.Apsorbovana doza gama zračenja u vazduhu

u periodu 1.08. do 1.11.1994.

Lokacija

Usek

Institut

Zeleno brdo

Vrednost[/xGy]

252

238

2 1 1

Vrednosti su (i pored smetnji i otežavajućih meteoroloških

okolnosti) u zadovoljavajućoj saglasnosti sa vrednostima doza

zračenja izmerenim jonizacionom komorom. Za naredni period

planira se proširivanje mreže detektora.

Tabela 2.Rezultati gamaspektrometrijskih merenja

uzoraka vazduha i padavina

jan.

feb.

mart

april

maj

j u n

j u l

avg.

sept.

okt.

nov.

dec.

94

94

94

94

94

94

94

94

94

94

94

94

Srednja mesečna ko

Usek

u padavinama u vazduhu[10" 2 Bq-m"2] [10" 5 Bq-m"3]

1

1

6

3

1

1

_

_

_

. 0

.2

.4

.2

.2

. 8

_

_

-

_

_

_

1. 9

1 . 6

2 . 5

0. 9

0 . 5

0 . 6

0 . 2

_

-

ncentracija 137Cs na lokacn

Insti tut

u padavinama u vazduhu[10" 2 Bq-m"2] [10" 5 Bq-m"3]

_

_

2 . 8

igd(p)

3 . 5

3 .2

2 . 0

1 .7

3 . 1

_

-

_

_

_

i g d

0 . 2

igd(v)

0 . 3

igd(v)

igd(v)

0 .2

-

-

.jama

Zeleno brdo

u vazduhu[ 10"5 Bq-m"3 ]

_

_

_

-

-

_

_

1. 0

0 . 4

0 . 5

_

-

Napomena igd(v)

igd(p)

= ispod granice detekcije (vazduh)= 1.80 • 10' 6 B q • m"3

= ispod granice detelcije (padavine)= 7 -10"3 Bq-m'2

U Tabeli 2 dati su rezultati gamaspektrometrijskih merenja

sadržaja radionuklida u vazduhu i padavinama. Detektovani su

pored prirodnih radionuklida 210Pb i 7Be, i radionuklidi

veštačkog porekla 137Cs i 134Cs. 134Cs je prisutan samo u pojedinim

uzorcima, i to u tragovima. Poreklo ovih veštačkih radionuklida

je akcident u Černobilju.

Izmerene vrednosti ukupne aktivnosti beta nestabilnih

radionuklida u uzorcima padavina i vazduha izveštajnom periodu

su na nivou uobičajenom za teritoriju grada Beograda.

Rezultati merenje tricijuma u padavinama prikazani su u

tabeli 3. Evidentan je opadajući trend koncentracija 3H u

padavinama od Instituta prema Beogradu, jer su izmerene vrednosti

aktivnosti tricijuma u padavinama u krugu Instituta 2 - 8 puta

veće od aktivnosti merenih u uzorcima sa stanica van Instituta.

Koncentracije tricijuma u uzorcima vode iz Dunava su,

najčešće za red veličine niže od koncentracija u potoku Mlaka,

kao što se vidi iz Tabele 4.

Tabela 3.Srednje mesečne vrednosti koncentracije tricijuma u padavinama

[ Bq/1] maj 1993. do maj 1994.

Lokacija / period

maj 1993.

jun 1993.

jul 1993.

avgust 1993.

septembar 1993

okhobar 1993

novembar 19 93

decembar 1993

januar 19 94

februar 1994

mart 1994

april 1994

maj 1994

Institut

51.5

21.3

19.2

24 .2

51.4

21.5

11 .1

22.0

31.3

12.2

21 .5

35. 1

31. 7

Usek

12 .4

6.8

7.8

13.2

8. 8

8.1

8 .3

3.7

-

-

9.3

10.4

10. 9

Zeleno brdo

11.4

10. 0

11. 5

4.1

3 . 6

2.2

3 . 2

3 .1

6.9

3.6

8 .4

3 .8

6 . 02

Tabela 4.Srednje mesečne vrednosti koncentracija tricijumau tekućim vodama [Bq/1] maj 1992. - maj 19 93.g.

Merna stanica/Mesec

jun 93

jul 93

avgust 93

septembar 93

oktobar 93

novembar 93

decembar 93

januar 94

februar 94

mart 94

april 94

maj 94

jun 94

Dunav (114 5 km)

_

-

_

_

_

_

_

10.3

7.4

_

_

-

Potok Mlaka "Baraka"

66 .4

83 .3

108 . 0

88.2

95. 6

99.2

90.4

68.1

62 .3

48.8

68 .7

52.2

47. 0

PRILOG IV

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"LABORATORIJA ZA ZASTITU OD ZRACENJA I ZASTITU ZlVOTNE SREDINE

"ZA5TITA"

Grupa za meteorologiju

CS06RA021

Z. Grsic, M. Adamovic

ZASTITA OD ZRACENJA KOD REAKTORA "RA" 1994.god,

Deo 4: Meteorolo5ka merenja

BEOGRAD - VINCA

novembar 1994.god.

UVOD

Osnovni zadatak meteoroloske sluzbe u Institutu "Vinca" jeda prikupi i obradi meteoroloske podatke radi prognozerasprostiranja i prognoze nivoa koncentracije radionuklida, kojise u atmosferu izbacuju rutinski ili usled nekog akcidenta.

Meteoroloska sluzba je sastavni deo unutrasnjeg monitoringsistema Instituta i u njega je ukljueena sa dve meteoroloskestanice i softverskim paketom za numericko modelovanjeatmosferske disperzije.

U okviru monitoring sistema njen zadatak je da proracunaelemente relevantne za broj i raspored mernih tacaka, da racunaraspodelu radionuklida u realnom vremenu, za tekucu emisiju nacitavom racunskom domenu, znaci i u tackama koje nisu pokrivenemonitoring mrezom, kao i da da prvu informaciju o zoniugrozenosti radi preduzimanja kontramera u akcidentu.

Zakonske podloge meteoroloska merenja i obrada podatakaimali su u Pravilniku o nacinu, obimu i rokovima sistematskogispitivanja kontaminacije radioaktivnim materijama u okolininuklearnih objekata SI.list SFRJ br.51/1986. Ovaj Pravilnikzahteva da se meteoroloska merenja i obrada podataka obavljajuautomatskom meteoroloskom stanicom.

Meteoroloski bilten Instituta, koji se radi za svaki dan,zavrsava se kompletno na racunaru, me<autim prikupi janje i unospodataka u racunar obavljaju se manuelno kao i ranijih godina.

METEOROLOSKA MERENJA I OBRADA PODATAKA U INSTITUTU "VINCA"U 1994.GODINI

U Izvestaju je dat tabelarni i grafieki prikaz rezuitataobrade jednog dela meteoroloskih merenja i osmatranja nameteoroloskoj stanici koja se nalazi u krugu Instituta.

Ova stanica prema nameni spada u specijalne meteoroloskestanice za merenje i određivanje meteoroloskih elemenata iparametara granienog sloja koji ulaze u modele atmosferskedifuzije, me<jutim po tehniekoj i kadrovskoj situaciji (jedandiplomirani meteorolog i samo jedan meteoroloski tehnicar) i postanju tehnicke opreme (sto posto otpisana oprema, u vrlo losemtehnickom stanju) ona prema klasifikaciji meteoroloskih stanicaSaveznog hidrometeoroloskog zavoda spada u obicne meteoroloskestanice.

Merene su i određivane sledece velicine koje se direktno iliindirektno koriste u kompjuterskim programima za difuziju kojisu razvijeni u meteoroloskoj sluzbi Instituta:- brzina vetra na z = 10 m;- pravac vetra na z = 40 m;- vidljivost;- kolicina i tip oblaka;

visina donje baze oblaka koji predominant no uticu nainsolaci ju;- stanje tla;- meteoroloske pojave;- padavine.

Podaci se sakupljaju u 24 dnevna termina, manuelno obrađuju,a zatim unose u mehanografske obrasce i u racunar. Na taj nacinoriginalni meteoroloski podaci su arhivirani u obliku anaVognihzapisa na trakama pisaea i u numeriekom obliku na mehanografskimobrascima i na disketama. Zbog obimnosti materijala ovi podacinisu prikazani u Izvestaju. I drugi podaci, kao sto suatmosferski pritisak, temperatura, relativna vlaznost itd., nisustatisticki obrađeni, vec su samo arhivirani u obliku analognihzapisa na trakama pisaca ili na posebnim obrascima.

U zakonskoj regulativi o kojoj je bilo reci u Uvodu, stojida je osnovni zadatak meteoroloske sluzbe pri nuklearnimobjektima,merenje i modelovanje parametara granienog slojaatmosfere i atmosferske difuzije u cilju dobijanja ulaznihpodataka za "dozne" modele. Jedna od osnovnih velicina za ulazu dozne modele je relativna koncentraciaja %/Q snrf3. Prostornaraspodela njene srednje godisnje vrednosti prikazana je tabelarnoi graficki (Tabela 2.3 i Slika 1.16.13). Prostorna raspodela

srednjih meseenih vrednosti X/Q uraaena je na isti nacin kao igodisnja, me<jutim zbog obimnosti materijala u Izvestaju je datsamo graficki prikaz srednjih mesecnih raspodela y^/Q.(SI.1.16.1.-1.16.12.).

Proracuni navedenih vrednosti %/Q. dobijeni su sa parametrimaventilacionog ispusta reaktora RA i uz pretpostavku kontinualnejedinicne emisije pasivne supstance:- fizicka visina ispusta 40 m;- dijametar ispusta 2 m;- temperatura izbacene pasivne supstance jednaka jetemperaturi ambijenta;

- brzina emisije 8 ms"'.

PRIKAZ REZULTATA METEOROLOSKIH MERENJA I OBRADE PODATAKA

Izvestaj ima dva dela. U prvom delu dati su grafieki prikaziruza vetra na 10 i 40 m, normiranih na pravac sa maksimalnomucestanoscu pojavljivanja. Dat je prikaz mesecnih ruza vetra iruze vetra za citav izvestajni period (SI . 1 .1 .a.-Sl. 1 .13.a. zavetar na visini 10 m i SI.1.1.b.-Sl.1.13.b. za vetar na visini40 m).

Ucestanosti pojavl j ivanja kategori ja stabi lnosti pomesecimai za citav period prikazane su na slikama 1 .14.a.,1.14.b. i1.15., a raspored zona sa raziieitim nivoima srednjih godisnjihi srednjih mesecnih relativnih koncentracija X/Q pri tlu naslikama 1.16.1.- 1.16.13.)

RUZE VETRA

Ruze vetra racunate su za standardni nivo z =10m i za nivoemisije z = 40m na osnovu merenja brzine i pravca vetra u 24termina meteoroloskih merenja i osmatranja dnevno. Ruza vetra naz = 40m racunata je pomoeu modela,stepenog zakona vetra saeksponentima uzetim iz literature. Posto lokacijew Instituta nezadovoljava uslove horizontalne homogenosti tla i povrsinskogsloja, potrebni parametri polja vetra morali bi da se direktnomere na meteoroloskom stubu. Meteoroloski stub bi morao da budeznatno visi od postojeceg (40 m),a merenja na njemu dopunjenamerenjima pomocu savremenih uredaja za merenje na daljinu tipasodara ili lidara i pomocu balonskih sondi.

Ruza vetra iz ovog izvestajnog perioda ,vrlo je slicna saruzama iz prethodne dve godine sa najcescim pojavljivanjempravaca W i SSE. Ueestanost pojave tisina bila je manja u odnosuna prethodnu godinu za 4.7% i iznosila je 29.9%. Najslabijaprovetrenost(najvise tisina) u ovom izvestajnom periodu bila jeu septembru sa 43.5% tisina,a najbolja (najmanje tisina) unovembru sa samo 10.4% tisina.

KATEGORIJE STABILNOSTI

Na slikama 1.14.-1.15. je dat grafieki prikaz ucestanostipojavljivanja kategorija stabilnosti po mesecima i za citavizvestajni period.

Kategorije stabi1nosti,koje su koriscene za proracune cijisu rezultati prikazani u ovom Izvestaju odredivane su poTurnerovoj semi. Sema je prilagodena lokaciji Instituta na tajnacin Sto su umesto D kategorije stabilnosti,na smeni dana i

noci.sto preporucuje originalna sema,kategorije odre<iivane kaou bilo kom drugom terminu, uzimajuci u obzir astronomske imeteoroloske podatke.

Ucestanost pojave kategorija stabilnosti u ovom izvestajnomperiodu, u odnosu na prethodni ima sledece vrednosti: kategorijastabilnosti A pojavila se u 2.1% termina, za 0.1% vise nego uprethodnom, kategorija B u 17% termina, isto kao i prethodnomperiodu, kategorija C u 14% termina, za 1.7% manje nego uprethodnom, kategorija D u 35.6% termina, za 2.7% vise nego uprethodnom, kategorija E u 2.0% termina, za 0.4% vise nego uprethodnom periodu i kategorija F u 29.3% termina, za 1.6% manjenego u prethodnom periodu.

Analiza ruze vetra i ucestanosti pojavljivanja kategorijastabilnosti pruza samo kvalitativne informacije o nivoimakoncentracije polutanta izbacenog u atmosferu. Prava,kvantitativna informacija moze se dobiti samo difuzionim modelomu kome su ulazni podaci podaci o emisiji i casovne vrednostimeteoroloskih podatataka, a izlaz su prostorno vremenskerelativne koncentracije polutanta %/Q-

RELATIVNE KONCENTRACIJE %/Q

Raspored zona srednjih meseenih i srednjih godisnjihrelativnih koncentracija %/Q pri tlu prikazan je na slikama1.16.1.-1.16,13.

Polja relativnih koncentracija dobijena su tako Sto jeracunat doprinos nivou koncentracije u svim racunskim tackama,sa realnim meteoroloskim i astronomskim podacima i podacima oemisiji u svakom terminu meteoroloskih merenja i osmatranja.Racunski domen je 20*20 km, a korak u prostoru 1000 m. Na mapamasrednjih mesecnih relativnih koncentracija X/Q samo u novembru1993.god. i septembru 1994.god. nije zatvorena oblast savrednostima 10"4sm~J. U svim drugim mesecima, kao i ranijihgodina, oblast sa maksimalnim relativnim koncent raci jama 10"* sm"3

zatvara se u zoni sela Vinca. Na ovo se mora ponovo ukazati,posebno zbog toga sto se u selu Vinca i dalje ne uzimaju uzorciradi kontrole koncentracije radionuklida u vazduhu. I na mapisrednjih godisnjih vrednosti maksimum pada u zonu sela Vinca, alije manji u odnosu na prethodnu godinu i krece se oć 0.15 E"°* do0.17 E"°* sm'3.

U drugom delu Izvestaja dati su rezultati u obliku tabela.

Tabela 2.1. Ruza vetra i srednje brzine vetra na visini 10 i 40m.

Tabela 2.2. Pojava kategorija stabilnosti po pravcima ruze vetra.-ukupan broj termina sa kompletnim meteoroloskim podacima;-broj termina bez kompletnih meteoroloskih podataka;-ukupan broj obradenih termina;-ucestanost pojavljivanja kategorija stabilnosti

(1=A,2=B,3=C,4=D,5=E,6=F,7=G);-relativna ucestanost pojavljivanja kategorija stabilnosti popravcima ruze vetra.

Tabela 2.3. Srednje godisnje relativne koncentracije ^/Q nalokaciji Instituta, na domenu 20*20 km(racunato za jedinicnuemisiju i za samo jedan izvor). Proracun je rađen za svaki odsesnaest pravaca ruze vetra sa korakom u prostoru Dx=1000 m. Uprvoj koloni nalazi se rezultat bez korekcije za slabljenjeperjanice pasivne supstance, a u drugoj koloni su rezultati ukoje je ukljuceno i slabljenje perjanice. Na kraju kolone zasvaki pravac je maksimalna vrednost za ^/Q kao i rastojanje temaksimalne vrednosti od izvora.

Tabela 2.4. Kategorije stabilnosti atmosfere u svakom terminumeteoroloskih merenja i osmat ranja za period01 .11 .1993.-31 .10.1994-.god.

—^

I DEO

N

ddmax = 42.8«pravac 07tisine c « 10.4«

Slika 1.1.a Ruza vetra no 10m normirana na maksimalnuucestanost novembar 1993.god.

N

ddmax - 43.3Kprovoc 07tisine c « 6.7*

Slika 1.1.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost novembar 1993.god.

ddmox »pravac 14tisine c «

12.6«

25.8«

Sltka 1.2.a Ruzo vetra na 10m normirona na maksimalnuucestanost decembar 1993.god.

N

ddmax - 15.7spravac 13tisine c =» 14.1«

Sltka 1.2.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost decembar 1993.god.

N

ddmox « 12.6«pravac 15tisine c « 30.2s

Slika 1.3.a Ruza vetra no 10m normirana na maksimalnuucestanost januar 1994.god.

ddmax — 15.3Rpravac 13

ne c - 15.6K

Slika 1.3.b Ruzo vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost januar 1994.god.

N

ddmax - 27.5«pravac 06tisine c =» 22.2«

Slika 1.4.a Ruza vetra na 10m normirana na maksimalnuucestanost februar 1994.god.

N

ddmax - 30.1spravac 06tisine c « 14.0K

W

Slika 1.4.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost februar 1994.god.

ddmax » 10.9«provac 14tisine c « 26.3«

Slika 1.5.a Ruza vetra na 10m normirona na maksimalnuucestanost mart 1994.god.

k •

ddmax » 14.8«pravac 13tisine c « 17.4«

Slika 1.5.b Ruza vetra na 40m nonmirona na moksimalnuucestanost mart 1994.god.

N

ddmax « 11.9spravac 13tisine c » 27.5«

Slika 1.6.a I Ruza vetra na 19m normirano na maksimalnuucestanost april 1994.god.

N

ddmax - 15.6*pravac 13tisine c « 18.0«

Slika 1.6.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimolnuucestanost april 1994.god.

ddmax - 10.1spravac 15tislne c = 27.9s

Slika 1.7.a Ruza vetra na 10m normirana no maksimalnuucestanost maj 1994.god.

N

ddmax •= 13.0«pravac 13tisine c = 15.9s

Slika 1.7.b Ruza vetra na 40m normirona no moksimolnuucestanost maj 1994.god.

ddmax - 18.5«pravac 13tisine c = 28.1s

Stika 1.8.a Ruza vetra na 10m normirana na moksimalnuucestanost juni 1994.god.

N

ddmox » 24.4«pravac 13tisine c » 17.5«

Slika 1.8.b Ruza vetra na 40m normirana na maksimalnuucestanost juni 1994.god.

N

ddmax - 10.6Kpravac 14Fisine c « 35.8ft

Slika 1.9.a Ruza vctra na 10m normirono na maksimalnuucestanost juli 1994.god.

ddmax « 14.2spravac 14tisine c » 25.1s

Slika 1.9.b Ruza vetro na 40m normirana na maksimalnuucestanost juli 1994.god.

ddmox •» 8.5«provac 14tisine c « 44.4«

Slika 1.10.a Ruza vetra no 10m normirana no maksimalnuucestanost avgust 1994.god.

N

ddmax «• 13.4«pravac 13tisine c «» 32.9«

Slika 1.10.b Ruza vetra no 40m normirana na maksimalnuucestanost avgust 1994.god.

N

ddmax •» 9.9spravac 06tisine c «= 45.0«

Slika 1.11.a Ruzo vetra no 10m normirana na maksimalnuucestanost septombar 1994.god.

N

ddmax « 14.6Kpravoc 06tisine c = 35.8*

Slika 1.11 .b Ruzo vetra na 40m normirana na maksimolnuucestanost septembar 1994.god.

N

ddmox » 12.9«provac 06tisine c » 34.5«

Slika 1.12.a Ruza vetro na 10m normirana na maksimalnuucestanost oktobor 1994.god.

N

ddmox x 15.9%pravoc 06tisine c « 24.1s

Slika 1.12.b Ruzo vetra na 40m normirana na moksimalnuucestanost oktobar 1994.god.

ddmax » 10.4«pravac 06tisine c » 29.9s

Slika 1.13.a Ruza vetra na 10m nomnirana no maksimalnuucestanost 01.11.1993.-31.10.1994.god.

ddmox » 14.0Kpravoc 13tisine c = 19.8«

Slika 1.13.b Ruza vetra na 40m normirono no matoimalnuucestanost 01.11.1993.-31.10.1994.god.

Novombor 1993.god. Decembar 1993.god. Januar 1994.god.

0 0 -

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

0 -

Februar

T

1994.god.

•AJv*—4 Y1 1 1 1 1

100-1

Mart 1994.god.

100-1

8 0 -

60 -

4 0 -

2 0 -

100-1

A B C D E F

April 1994.god.

100-1

8 0 -

60 -

4 0 -

2 0 -

B C D E F A B C D E F A B C D E F

Slika 1.14.a. Kategorije stabilnosti atmosfere u x 11.93.-04.94.

Moj 1994.god. Juni 1994.god. Juli 1994.god.1 0 0 -

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

0

A B C D E F

Avgust 1994.god.

100 - i

100 -

A B C D E F

Septembar 1994.god.

100-1

100-

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

A B C D E F

0 0 -

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

0 -

Oktobar

T

1994.god.

A f

Vi i i T i

A B C D E F A B C D E F A

SHka 1.14.b. Kategorije stabilnosti atmosfere u % 05.94.-10.94.

B c 0 E F

100 -1

8 0 -

6 0 -

4 0 -

2 0 -

li.

TURNER:Kategorija A —Kategorna C —Kategonja E -

2.1« Kategorija B - 17.0s14.0s Kategorija D - 35.6s2.0s Kategorija F - 29.3«

B

i

C

Sliko 1.15. Klase stabilnosti atmosfere po TURNER-u u s01.11.1993.-31.10.1994.god.

1.11.-30.11.1993. V1NCA1 Hr - 2 4 Hr

normlrana ruza vetra na 40mmax ucestanost 43.3«tisine 6.7*

KATEGORIJE STABILNOSTI(Turner)

A= 0.0 *B= 2.2 *C= 10.5 *D= 58.6 *E= 8.5 %F= 20.2 *

-10 -5 0 5

Slika 1.16.1. Srednje mesecne vrednosti X/Q novembar 1993.god.

-10

-10

1.12.-31.12.1993. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 15.7«tisine 14.1«

-10 -3 °. 3

Slika 1.16.2. Srednje mesecne vrednosti X/Q decembar 1994.god.

-10

KATEGORIJE STABILN0ST1(Turner)

0.0 *6.3 *

13.8 S42.7 *

2.7 x34.4 s

1. 1 . -31 . 1.1994. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 15.3*tisine 15.6*

KATEGORIJE

A=B«=C»D«=

F=

0.07.5

16.142.3

1.532.6

%X%%%

STABILNOSTI(Turner)

-10 -9 0 S

Slika 1.16.3. Srednje mesecne vrednosti X/Q januar 1994.god.

-10

-10

1. 2.-28. 2.1994. VINCA1 Hr -24 Hr

normlrana ruza vetra na 40mmax ucestanost 30.1*tisine 14.0«

KATEGORIJE STABILNOSTI(Turner)

0.0 *A»

OD«E«=

*9.4 %7.9 %

53.1 *3.7 %

25.8 %

-10 -5 0 5

SHka 1.16.4. Srednje mesecne vrednosti X/Q februar 1994.god.

-10

1. 3 . -31. 3.1994. VINCA1 Hr -24 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 14.6ktisine 17.4«

-10 -5 0 5Slika 1.16.5. Srednje mesecne vrednosti X/Q mart 1994.god.

-10

KATEGORUE STABILNOSTI(Turner)

0.0 *17.4 SB14.6 x35.7

1.930.5

x*s

1. 4.-30.1 Hr -24

4.1994. VINCAHr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 15.6*tlslne

KATEGORIJE

A» 0.1 *B« 12.3 *O 15.5 *D- 47.4 xE« 0.4 XF= 24.3 *

18.0«

STABILNOSTI(Turner)

-10-10 -5 0 5Slika 1.16.6. Srednje mesecne vrednosti X/Q april 1994.god.

-10

1 . 5 . - 3 1 . 5.1994. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 13.0«tisine 15.9«

KATEGORUE STABILNOSTI(Turner)

A« 5.5 *B= 24.2 sC= 17.7 »D« 25.8 xE« 1.2 %F« 25.6 %

-10-10 -9 0 5

Slika 1.16.7. Srednje mesecne vrednosti X/Q maj 1994.god.

-10

1. 6 . -30 . 6.1994. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 24.4«tisine 17.5X

KATEGORIJE STABILNOSTI(Turner)

A» 7.3 sB» 24.3 *C - 11.5 SD« 32.5 58E« 0.3 «F - 24.1 %

-10 -3 0 SSlika 1.16.8. Srednje mesecne vrednosti X/Q juni 1994.god.

-10

1. 7 . -31. 7.1994. VINCA1 Hr -24 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 14.2«tisine 25.1«

KATEGORIJE

AEs

B-C»D«

F«

9.4 %26.9 si16.3 si18.7 si0.5 *

28.2 *

STABILNOST1(Turner)

-io -a o sSlika 1.16.9. Srednje mesecne vrednosti X/Q juli 1994.god.

-to

1. 8 . - 3 1 . 8.1994. V1NCA1 Hr - 2 4 Hr

normlrana ruza vetra na 40mmax ucestanost 13.4«tisine 32.9*

KATEGORIJE

A -B -C -D -E«

2.334.915.4

8.80.3

38.3

STABILNOSTI(Turner)

%%%%

-10 -3 0 S

Slika 1.16.10. Srednje mesecne vrednosti X/Q avgust 1994.god.

-10

1. 9 . -30 . 9.1994. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 14.6fttlsine 35.8«

KATEGORIJE STABILNOSD(Turner)

A» 0.1 ftB= 26.9 *O 15.6 ftD» 20.7 SBE= 1.5 ftF" 35.1 ft

-to-10 - S O S

Slikp 1.16.11. Srednje mesecne vrednosti X/Q septembar 1994.god.

-10

1.10.-31.10.1994. VINCA1 Hr - 2 4 Hr

normirana ruza vetra na 40mmax ucestanost 15.9«tisine 24.1«

KATEGORIJE STABILNOSTI(Turner)

A - 0.1 *B= 10.8 XC - 12.5 sD« 42.6 «E« 2.2 %F« 31.8 %

-10-10 -8 0 S

Sljka 1.16.12. Srednje mesecne vrednosti X/Q oktobar 1994.god.

-10

km

I I I I % I I

-3 -

1.11.1993.-31.1 Hr -24

10.1994. VINCAHr

normirana ruza vetra namax ucestanosttisine

KATEGORIJE

A« 2.1 «B» 17.0 «C - 14.0 «D= 35.6 «E«= 2.0 «F~ 29.3 «

STABILN0ST1(Turner)

40m14.0«19.8«

- -5

~ -10 -3 0 3Slika 1.16.13. Srednje godisnje vrednosti X/Q 11.93.-10.94.god.

10-10

II DEO

ZAŠTITA OD ZRACENJA KOD REAKTORA "RA" 1994.GOD.

STANICA INSTITUT "VINČA"VISINA IZNAD TLA NA KOJOJ SE RA&JNA K/Q 0mVISINA DIMNJAKA 40mBRZINA IZBACIVANJA PDLUTANTA 8.0ms-1

PRECNIK DIMNJAKA 2.0m

TABELA 2 . 1 .

Ružfa vetr-a i srednje br-zine na 10m i 40m01.11.1993.-31.10.1994.god.

ruza vetra na 10m28 12 15 22 59 104 80 15 12 7 17 39 95 95 66 34nor-mi ran a ruza vetra

0.3 0.1 0.1 0.2 0.6 1.0 0.8 0.1 0.1 0.1 0.2 0.4 0.9 0.9 0.6 0.3srednje brzine ukljucuju klasu tisina

2.6 1.0 0,8 0.8 0.8 1.9 2.6 1.2 1.0 0.7 1.1 0.7 1.4 1.8 1.6 1.3srednje brzine ne ukljucuju klasu tisina

3.4 1.5 1.2 1.2 1.2 2.3 3.0 1.9 1.6 1.2 2.1 1.3 2.0 2.2 1.8 1.5tisine na 10m 299

ruza vetra na 40 m38 21 25 34 101 128 97 26 23 15 35 79 140 120 77 42normirana ruza vetra

0.3 0.2 0.2 0.2 0.7 0.9 0.7 0.2 0.2 0.1 0.3 0.6 1.0 0.9 0.6 0.3srednje brzine ukljucuju klasu tisina

3.2 1.3 1.0 1.1 1.1 2.5 3.4 1.5 1.3 0.9 1.5 1.1 1.9 2.3 2.1 1.7srednje brzine ne ukljucuju klasu tisina

3.8 1.7 1.3 1.3 1.4 2.8 3.8 2.2 1.7 1.3 2.2 1.5 2.4 2.6 2.3 1.8tisine na 40m 193

TABELA 2.2.

Pojave klasa stabilnosti atmos-fere pometodu TLJRNER-a i pravcima ružfe vetra

01.11.1993.-31.10.1994.god.

ukupan broj termina sa podacima 8649broj termina bez kompletnih podataka 111

ukupno 8760

broj pajava klasa stabilnosti po pravcima

116170124

162

53528622

52ukupno

75842511

55

11 27 40 1491 259 256 8259 117 152 10664 191 390 3791 1 24 75

70 280 246 179

7 5 1 2 5 13 11 14 931 46 23 41 70 151 113 102 4939 32 23 59 92 141 123 92 3772 41 33 73 141 438 512 318 1881 1 0 1 8 13 28 17 1

71 70 48 131 365 454 248 127 77

182146812123077175

2535

329 184 214 296 8751108 835 221 195 128 307 68112101035 670 361 8649

pjojava klasa stabilnosti po pravcima u %

3. 3. 3. 4. 3. 4.19.21.38.

3. 3. 1. 1. 1. 1. 1.19. 27. 31. 30. 23. 10. 14. 24. 18. 13. 10. 12. 11.15. 20. 20. 13. 14.34. 24. 22. 22. 35.

13. 18. 16. 18. 19. 14. 12. 12.45. 33. 21. 26. 24. 21. 36. 49.

1. 0. 0. 0. 2. 9. 0. 1. 0. 0. 1. 1.19. 28. 26. 24. 3: 22. 21. 32. 36. 38. 43. 54. 38. 24. 19. 21

2.15.14.47.3.19.

JL. m

14.10.52.0.

21.

2. 117.014.035.62.029.3

TABELA 2.3.

Srednje godišnje r-elativne koncentraci jepasivne supstance ( K/Q )01.11.1993.-31.10.1994.god.

XQ(XQ(XQ (XQ<X Q (XQ(XQ(XQ<XQ<XQC

1000)=2000 )=3000 )=4000 )=5000 )=6000 )=7000 )=8000 )=9000 )=

10000)=

0.30E-060. UE-060.31E-070.39E-070.29E-070.16E-070.77E-080.22E-0S0.12E-0S0.76E-09

0.30E-060.11E-060.81E-070.39E-070.29E-070.16E-070.77E-080.22E-0S0.12E-080.76E-09

X/Q(max)_ 0.30E-06(X/Q<ma:;)_ 100

***###*#***•#*****#*#*•*#**•##*****•#*

pravac_ 2XQ<XQ<XQ<XQ<XQ<XQ!XQ<XQ<XQ<XQ<

: 1000)=: 2000)=: 3000)=: 4000)=: 5000)=: 6000)=: 7000)=: 8000)=

9000)=: 10000) =

0.43E-060.44E-060. l iE-060.39E-070.21E-070.11E-070.27E-080.81E-090.70E-090.42E-09

0.43E-060.44E-060.11E-060.39E-070.21E-070.11E-070.27E-080.81E-090.70E-090.42E-09

X/Q(max)_ 0.4SE-06(X/Q(max)_ 100

prava.c_ 3XQ( 1000)= 0.52E-05 0.44E-05XQ( 2000)= 0.11E-05 -0.40E-06XQ( 3000)= 0.30E-06 -0.87E-07XQ( 4000)= 0.15E-06 -0.35E-07XQ( 5000)= 0.64E-07 -0.11E-07XQ( 6000)= 0.35E-07 -0.50E-08XQ( 7000)= 0.16E-07 -0.18E-0SXQ( 8000)= 0.85E-08 -0.70E-09XQ( 9000)= 0.30E-08 -0.18E-09XQ(10000)= 0.18E-08 -0.71E-10

X/Q(max)_ 0.52E-05

(X/Q(max)_ 100

4XQXQXQXQXQXQXQXQXQXQ

((((((((((

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=

10000)=

0.15E-040.30E-050.10E-050.41E-060.20E-060.12E-060.64E-070.36E-070.25E-070.16E-07

0.12E-040.23E-050.77E-060.29E-060.20E-060.12E-060.64E-070.36E-070.25E-070.16E-07

X/Q(max)_ 0.15E-04(X/Q(ma:<)_ 1.00

pravac 5XQ(XG<XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(1

1000)=2000)=3000) =4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=L0000)=

0.17E-040.37E-050.15E-050.67E-060.35E-060.22E-060.13E-060.92E-070.68E-070.4SE-07

0.14E-040.37E-050.15E-050.67E-060.35E-060.22E-060.13E-060.92E-070.68E-070.48E-07

X/Q(max)_ 0.17E-04(X/Q<max)_ 100

6XQ(XQ(XQ(XQCXQCXQ(XQ(XQCXQ(XQC

X/Q<X/Q

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

(max)_(max)_

0.99E-050.23E-050.99E-060.50E-060.29E-060.19E-060.12E-060.58E-070.42E-070.32E-07

0.99E-05100

0.85E-050.23E-050.96E-060.48E-060.28E-060.15E-060.S8E-070.42E-070.30E-070.22E-07

pravac_ 7XQ(XQ(XQCXQCXQCXQCXQCXQCXQCXQC

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

0.57E-050.14E-050.63E-060.34E-060.19E-060.13E-060.83E-070.35E-070.24E-070.17E-07

0.57E-050.12E-050.63E-060.34E-060.19E-060.13E-060.83E-070.35E-070.24E-070.17E-07

X/Q(ma>:)_ 0.57E-05(X/Q(max)_ 100

pr-avac_ 8 "'""XQ<XQ(XQ(XQ<XQ«XQiXQ<XQ(XG<XQi

: 1000)=: 2000)=: 3000)=: 4000)=: 5000)=: 6000)=: 7000)=: 8000)=: 9000)=: 10000) =

0.92E-060.90E-060.38E-060.18E-060.97E-070.24E-070.11E-070.72E-080.34E-080.16E-08

0.92E-060.90E-060.38E-060.18E-060.97E-070.24E-070.11E-070.72E-080.34E-080.16E-08

X/Q(max)_ 0.92E-06(X/Q(max)_ 100

pravac 9XQ(XQ(XQ<XQ(XQ(XQ<XQ(XQ(XQ<XQ<

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

0.27E-050.73E-060.23E-060.12E-060.60E-070.11E-070.51E-080.40E-080.23E-0S0.99E-09

0.27E-050.73E-060.23E-060.12E-060.60E-070.11E-070.51E-080.40E-080.23E-080.99E-09

X/Q(max)_ 0.27E-05(X/Q(ma:;)_ 100

pravac_10XQ(XQ(XQ(XQCXQ<XQ(XQ(XQ(XQ(XQC

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

0.31E-050.14E-060.41E-070.16E-070.73E-0S0.36E-0S0.18E-0S0.14E-080.94E-090.83E-09

0.31E-050.14E-060.41E-070.16E-070.73E-080.36E-030.18E-080.14E-080.94E-090.83E-09

X/QCma:<)_ 0.31E-05(X/Q(max)_ 100

pravac_l1XQ<XQ(XQ<XQ<XQ<XQiXQ<XQIXQ<XQ<

: 1000)=: 2000)=: 3000)=: 4000)=: 5000)=: 6000)=; 7000) =: 8000)=: 9000)=: 10000) =

0.17E-050.52E-060.41E-070.16E-070.70E-080.33E-080.90E-090.49E-090.17E-090.16E-09

0.17E-050.52E-060.41E-070.16E-070.70E-080.33E-080.90E-090.49E-090.17E-090.16E-09

X/Q(ma:<)_ 0. 17E-05(X/G(ma>:>_ 100

* * • * • * • • * * * • * • * - * * * • • * • * * • * • • * • * • * • * - * • * • * * * • » • * * * * • • * • * * • * *

pr-avac_12XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(XQ(XQCXQ(

X/Q(X/Q

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

(max)_(max)

0.39E-050.71E-060.55E-070.21E-070.96E-080.31E-080.17E-080.97E-090.30E-090.25E-09

0.39E-051 00

0.39E-050.57E-060.42E-070.19E-070.82E-0S0.26E-080.14E-080.97E-090.30E-090.25E-09

pravaXQCXQCXQCXQCXQCXQCXQCXQCXQCXQC

c 131000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

0.14E-050.32E-060.12E-060.51E-070.25E-070.13E-070.73E-080.46E-080.23E-080.14E-08

0.14E-050.32E-060.11E-060.44E-070.21E-070.10E-070.73E-080.46E-0S0.23E-080.14E-08

X/QCma::)_ 0. 14E-05CX/QCma:<)_ 100

***•****+**************•*#**•*#*###*•**

pravac_14XQXQXQXQXQXQXQXQXQXQ

CC

cc(((ccc

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

0.13E-050.43E-060.21E-060.11E-060.74E-070.50E-070.36E-070.28E-070.20E-070.16E-07

0.13E-050.43E-060.18E-060.96E-070.61E-070.41E-070.36E-070.28E-070.20E-070.16E-07

X/G(ma:<)_ 0. 13E-05CX/QCma;;>_ 100

pravac__15XQC 1000)= 0.91E-06 0.91E-06XQC 2000)= 0.56E-06 0.56E-06XQC 3000)= 0.58E-06 0.51E-06XQC 4000)= 0.30E-06 0.26E-06XQC 5000)= 0.19E-06 0.16E-06XQ C 6000)= 0.14E-06 0.12E-06XQ C 7000)= 0.10E-06 0.86E-07XQC 8000)= 0.83E-07 0.67E-07XQC 9000)= 0.67E-07 0.67E-07XQC10000)= 0.53E-07 • 0.53E-07

X/QCma:<)_ 0.91E-06(X/Q(max)_ 100

# # # * # # # # # # # # # * * # * # # * • * • * • * * • * * * * * * * * * • * *

pravac_16XQXQXQXQXQXQXQXQXQXQ

CC

cccccccc

1000)=2000)=3000)=4000)=5000)=6000)=7000)=8000)=9000)=10000)=

0.32E-060.12E-060.58E-070.28E-070.32E-070.21E-070.16E-070.10E-070.66E-0S0.47E-08

0.32E-060.12E-060.58E-070.28E-070.32E-070.21E-070.16E-070.10E-070.66E-0S0.47E-08

X/Q<max)_ 0.32E-06CX/QCmax)_ 100

TABELA 2.4.

Klase stabilnosti atmos-fere pa metodu TURNER-a01.11.1993.-31.10.1994.god.

K1 ase btabilnosti u termi n:i. fna merenja i. asmatranja

m e t a d a p o T U R M E R - u

dan/cas 1 2 • 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 1.4 15 16 17 18 19 20 2:1 22 23 24

l"7lT793" 7~"~4 4 4 ' '"T"~4 ~4 3 2 " "ŠF™" 2"' 2 2 "T"~~2 ~~~~Ž 7 7 7 ' 7 7 " T~~Y~~~72.11.93 7 7 7 7 7 7 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 6 7 7 7 6 6 6 63.11.. 93 6 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 6 7 7 7 7 6 5 54 . 1 1 . 9 3 6 4 4 4 4 4 3 3 3 4 2 3 3 3 3 3 7 7 7 6 6 6 6 65 . 1 1 . 93 6 6 6 6 6 6 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 46.11, . 93 4 4 4 4 4 4 3 4 4 4 3 3 4 4 4 3 6 7 7 7 7 7 7 77. 11.93 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 3 3 3 4 3 4 4 6 7 7 7 7 78 . 1 1 . , 93 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 3 3 4 3 4 4 4 4 4 4 4 4 49 . 1 1 . 9 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 4 4 4 6 6 7 7 7 7 7 7

1 0 . 1 1 . 9 3 7 7 7 7 7 7 3 4 3 3 3 3 3 2 3 3 6 4 4 -4 6 7 7 61 1 . 1 1 . 9 3 6 6 6 5 6 5 4 4 3 4 4 4 4 4- 4 4 4 4 4 4 4 4 4 41 2 . 1 1 . 9 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 413. 11.93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 014. 1 1 .. 93 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7 7 7 71 5 . 1 1 . 9 3 6 4 5 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 4 4 4 5 4 4 4 4 4 4 416 .11 .93 4 4 4 4 4 0 0 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 A 4 4 417.11 .. 93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 418 .11 .93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 7 7 719. 11 .93 7 7 6 6 6 6 7 4 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 42 0 . 1 1 . 9 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 0 4 4 4 4 4 4 4 4 4 421.11. . 93 6 6 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 4 4 6 6 6 6 6 6 6 52 2 . 1 1 . 9 3 4 6 5 6 6 6 5 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 4 4 4 423.11. , 93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 6 6 5 5 5 5 52 4 . 1 1 . 9 3 5 5 5 4 4 5 5 4 4 3 3 4 3 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 525 . I 1 .93 5 5 5 5 5 5 5 4 4 3 3 3 3 3 4 4 5 5 6 6 6 6 6 626. J. 1 . 93 6 6 6 4 4 4- 6 4 4 3 3 3 3 3 4 4- 5 4- 4- 4- A 4- 4- 42 7 . 1 1 . 9 3 5 5 4 4 5 5 5 4 4 4 4 4 4 3 4 4 - 5 5 5 5 4 5 5 528.11 , . 93 5 5 6 6 6 6 5 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 (>. 4 4 42 9 . 1 1 . 9 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 430.11, . 93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

K lass st ab i. 1 n o•::;; t i u t er-minima mer en.j a .1 asma i. r an.j amet ada po TURNER u

dan/cas 1 2 3 4 5 6 7 S 9 10 11 12 13 14 15 16 17 IS 19 20 21 22 23 24

1.12.93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 42.12.93 5 4 4 4 5 5 5 4 4 3 4 4 4 4 43.12.93 4 4 6 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 34,12.93 7 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 35. 12.93 7 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 3 2 36 . 1 2 . 9 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 47.12.93 4 4 4 4 5 6 6 5 4 3 4 4 3 3 48.12.. 93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 39.12.93 7 7 7 7 7 6 6 3 3 3 3 3 3 3 3

10.12.93 6 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 311.12.93 7 7 7 7 7 7 6 3 3 3 3 4 3 3 312, 12. 93 4 4 4 4 5 5 5 4 4 4 4 4- 4 4 413.12.93 7 7 7 7 7 7 7 3 3 3 3 3 2 3 414.12,. 93 7 7 7 7 7 6 6 3 3 3 3 4 4 4 415.12.93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 316.12.93 6 6 6 6 6 6 6 3 4 4 4 4 4 4 417.12.93 4 4 4 4 4 6 7 3 3 2 3 3 2 3 418.. 12.93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 3 3 319.12.93 7 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 320.12.93 7 7 6 6 6 6 6 3 3 3 3 3 3 2 421.12.93 5 6 6 6 6 6 6 3 3 3 3 3 3 3 322.12.93 6 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 423.12.93 7 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 324.12.93 6 6 6 6 6 6 6 3 4 3 3 3 2 4 425.12,. 93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 3 426,12.93 6 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 427.12.93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 428.12.93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4- 4- 4 4 4 429,12.93 4 4 4 6 6 6 6 3 3 2 2 2 2 3 330.12.93 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 2 2 2 2 331 „12.93 7 7 7 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 3

444334.34333434.44433334344.444333

44f

1'

64.44.564O

74.

46

l'

6

4i '

4644.4._.,"7

-•'

44676444

644.r'

6446-.,....64

r'

464.447"7*

, - •

44.67• , ' . " l

4.44.6744.

( • '

644.....

( • '

64r'64.7444.....i '

, • •

4.4......

4447'6.....44i ' '

664.i*

i '

**"'

fa5

; •

64i'

• : ! i .

447

1 '

1'

4.41"

F44.4

674•'.J

—11

664..........7ĆJ

'.J

7O

46444"7

1'

447744.4.....674r::*

664I

7i

66" 7

4.i '

/ i

44.i'1

7•

447'744476747'7464

1'

776A

764i'

4.44.7

c

44i*

744.4•••1

i

6•71

41'

"7

4646

1

— ti'

6676474.44.

" 7

Klase stabilnosti u termini ma merenja i osmatran.jametoda po TURNER u

dan/cas

1 .

3..4.5 .6 .

8 .9 .

10.1 1 .1 2 .13.1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .1 8 .19.2 0 .2 1 .

2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .27..2 8 .2 9 .3 0 .31 .

1.. 941 . 941.941 . 941 „ 941.. 941 . 941.. 941.. 941 . 94:l. . 941.. 941 . 94:l.. 941 . 941 . 941 .. 941. 941. 941. 941.. 941 . 941 . 941 . 941. 941 . 941 . 941 „ 941 . 941 . 941 .. 94

1

74

4<'

((('('06767

444466444A

V

444

i '

4

66

< • '

4

6?('i'

•™i

i

t*

r'06

( • '

61

4

44

4764444

444

i '

4

56

3

74....

767•

7i '

06..,

67

4444

6644

4..,4

44

7556

4

i'

4.....

76

i '

i

i'

0i*

( '

•1.....4

A/ i

']

Ay

44

Al "

ft

4

5

54

6

5

t'

4b74777707747

4444464

4476447546

6

746' • ' : •

i

4

6.....i*

70{

74

I

44

4446444i

644....4

46

7

7467467760674744

444F4447645744

6

8

3333333330334

444

443444

33343443

9

343333333

03343434433444333434

43

1 0

4

43

330

3'"?'

4'•n

44""!>

3444

33•~T'

444

1 1

4

4

32

•"•>

0~>

4

433Af~y

34

4

33344

4

1 2

•'">

4

...j.

4

3

""7'

34

4

4344

3

4

4

333444

1 3

3433333

34

3

4

3

4334

4'•••.

3334

34

1 4

3

3• • " >

4

3

34

:•*,

3.-\

• " i

43

334

4

3334

34

1 5

3443434

3

4....

3434/I.

343'44

24

33

•"'.••

444

4

1 6

343

3.4

33•"?

.4434444334•3

4434

3333443

1 7

66('6i'

ij

i

{

44

h4644i>

64

(4

474

'!.->i

3

344

1 8

66....,

4( •

i1

i

i-

44

h4644

6"?

4

i'

4

464i

i

4•••:•

(

/i

44

6

1 9

r'6

( • '

4.....

('

Ć)

4i"

4

4

464744

47i

4('444

2 0

....

•4

1

/",

4.....4

i

44

H.....

4;'4.:\.

44i

i'

A

44"•T

6

2 1.

6( •

( '

4••••i

. . . . .

—i

i"

6/t

.....

4

i 1 '

441

: : :>4j '4

4.i

4

4

4/j

.46

•'••> ~>

1'

474—7

••••ii

i

6

674r'44546r'4

444664rn

546

2 3

6~477('7

( • '

606™ i

4

1

4454674/ I

4

4644('4546

2 4

4

i1'

7I

—I

1

7706('4

74A.J.

b4674444

6447464

Klasa iiiitabi l n o s t i u terminima mar en .j a i asmatranjame tad a pa TURNER --a

dan/cas

1 .

3 .4 .

6.7 .S .9 .

113.1 1 ..1.2.1 3 .14.1 5 .1 6 .17.18.1 9 .2 0 .2 1 .2 2 .23,,

2 4 .2 5 .26 „2 7 .2 8 .

2. 942. 942.942.942., 942.942. 942. 942. 942. 942.942. 942.942.. 942.942 „ 942., 942.942.942. 94

2.942.. 942. 942.942.942.. 942.942. 94

1

674

5766w

6446444

7444444

64

I*

t?

i

6- • • 1

i

4I •

76566446444

— i

4444

44

764...,

F7

3

67457646544

64

44

644444

4

64F77

4

6.•i

5

. • • . .

46

4

-Ito/ I

4.ij

64

4''!4

•I

4....

64

6....

7

5

6t'

45754664464446444444F647F7

6

7?45f'

54554464446444444764677

7

7746r?

54554464444444444334333

a

43433.4444

43

3444444444433433

3

9

43433

34

334334443444442rr,

34• ~

2

10

3243

4

434434

4443

44

4•44

.ill.

*">

4

2'">

11

4

4' •?>

< • >

44

44.4

34

444344444-T—

2

4222

12

4

42- .1

44

344

3444

4344444•"71

2242'*"!>

13

3

4

44

4444

44

44444

444

2

242.—%2

14

3

423

44444

44

44

3.4

444440.1-.

4.1«.

2

15

3JL'.

4

2•-;;.4

3344444434

44

444

• • ->

24

• ™

2

1 6 :•

4

34334

444

444

444444

44422j::.

4"7>

""V

2

1 7

434

344

44/ ]

.4

44444,4/j

44

44

3334

333

18

1'

64

< • '

44

6b4

444

44

644444

A1"

.••

1...'

6..,,

r'

19

i'1

64745654A

444.4

6A

44.

44.

47

66

1

77

2 0

....

C.'.'

474

A

54

4

4.4

46

A

-I440O

6.....

21

1'

64

74

6

44

64

44

44

. • I

444

66

•••?i

77

• ' • • • » -

7647656t*

44

6444644.

444476h

77

23

764765664464

4464

44444

1'

66

F_,7r

24

75476

6644

644.

4~ ?

4.

4444.4

766(••'

. . . . .

7

Klase stabi1nosti u termini ma merenja i osmatranjametoda po TURNER -n

dan/

1 .

3 .4 .5 .6 .f 1 ' .

8 .9 .

1 0 .1 1 .1 2 .1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .17.1 8 .1 9 .2 0 .2 1 ."?2.2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .

--• \ — :>..i ( ..

2 8 .29..3 0 .31 .

c a s

3. 943.943.943,. 943, 943. 943., 94

3. 943.943,943., 943.943.943.. 943.943,943.943.943.943.943.943.943.943.943.943. 943. 943. 943., 943. 943,. 94

1

i'

444

477

46767('6674477444667471

7( • '

. '

i'

4

444

77

47767F4

64

44764446r."'•..)

F47i '

F7

3

74444..,

F4i'

i '

677464447544

464747i

7

4

i '

4

44..,

7

4i''F

6-y

i

4

64

44

i '

644

464

i '

4

Fi '

Fi 1 '

5

7444477

47767746444i '

64446474777'7

6

7444

477

47767746445764433434

3333

c

3434433

433333434433

344334343333

8

3334434

4

3

4

444r>

444334'T1

42—.or>

9

3344

3

4<••?

' • ^

3*T»

«->

4

343

4343

4

4

"2

1 0

• " I

3334

3

4

'?

43r>

4

4r?

4

4

4

4

r>

i i

. - • »

44

' - ; •

4.—1

4

44.t:_

*">

4_43

4

4

. - I

/--I

12

44

42•-.i

4'>'">

•~t

r - ,

•-"i.1-.

4

4'">

4

43

34

1 3

•"*>

4442

4

•'~y

J—J

rT"

->

?

4/]

' " •

— I

4• " >

43'">

44

•"">

•'T'

* - ; .

14

334

44-'">

3

4

O

23•"?

4

3

.->

4

43

.!»•

344'"?

• " •

• - >

1 5

33444

3

,q.

333334

3"T>

4

143344

3• " ' • >

'T'

16

r>

344

4

4

4

'T'

3334343

443443344*"?.—i

.—,

3

1 7

'34444

33

43334A44

43-:r

4

434434443334

18

-?

5i^

4r."

64

b6334

3434434

4344304

33• - >

34

1 9

65....,i

4n::-

%J

.44•...j

6776i

774

4<?

7

7660.q.7i'

i '

i''

2.0

6\"i.„.,

4

54

4' . j

....,i

7i11

....."?

i '

44

i1'...,

4

7—y

/ - ,

; '

4

i '

7.....

,'•••

2 1

4i'

4

544

•:"::>

i"

i?

":•

"•?i

.....

4. „ . .

- . ,

4••••«

i'

č:>•.'.J

4..........i J

"7" V

4474644

6i'

7~?I

76F

74

7544466i"

4

7'i r

7r'

23 2

44F4

64

6777767F

4F44647™-t

i'

74

( • '

i 7

i '

7i'

4

44i'

4

i

4

67677677.4

41

4

64i '

i '

i '

4

7i '

i '

7!'"

Klaae stabiInoati u termini ma merenja i osmatranjamet ad a po TURNER--u

dan/c: as

1 .2 .3 .4 .5 .6 .7.8 .9 .

1 0 .1 1 .12.1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .I B .1 9 .2 0 .2 1 .2 2 .2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 ,

2 8 .29,,3 0 .

4.944 „ 944.944. 944 „ 944.944.944.944 „ 944.944 „ 944.944. 944.944.944.944. 944. 944. 944 „ 944. 944. 944. 944.944.944.944 „944.944.944,. 94

1

7446444

74

744477464

674

/ • -

4

67<::>

6V

) • •

• • • ?

™

744444474644

4774

74

66464

6....

66777

3

7444

44

4( • '

4

64477747/ i

66464

67667i'

7

4

74/ I

444

4( •

n

464.4

[• '

674

6

466

464676661'

7

5

744

444474

44767464644643333333

6

334344434444

3333433

43

44

3333343

7

344344424443232

33

334

3443*"">

233j i .

2

8

24434442444

2323-q;

244

334322323

2

9

244

3444244442223-

344

3342

""3

43

2

1 (if

4434442444442233

3443

442224322

1 1

44344

4•••71

44444^

233

344

3442224'322

12

2444

44

42444

424

234444.

44

432244•"*."i

1

13

4

44

44.

4-7.

4

444.

24

4.

04

44.4

44

3^' • " '

44

14

24

24444234

4443-7.

40444444

3223.»-1

23

15

34

24443234

44

4•"7"

.-y

4

0444

444

3•—,i

"71

3

V

•i

16

34',.';!44

44

33444

42

4.

4i i

4

434

433334.33

17

34

444.4

43.4

44.

322.44434...y

44•"'?»

r~\

.1:;!

3332

18

3434.

44/ I

3344

443

3/\4

434

344

3334433

19

74

.....

4.46674

4.4

.....

6544

L'.'f

4

644

( • '

633•5

3-.!?:

2 0

.....

4..........4

41

i

44

4&74A

4

h4

6

44"7

if:)

A...,

6/ • -

. . . . .

. . . . .

4

644.

7474

446I

4

544

4.

6

'• i

.47

6£

< • '

77

. , : : . ' . . i .

74764474.

7444.

<b

7464.4

4

64

4( • '

1..

677.....1

2 3

64

1'

4

44

i

4

1"

444

61

454674

64

6766....777

*"\ /I<i'.~.. "'V

6474

44.

r47444

774646

( •

4646. . • • 1

6a7777

K U s e s t ata i 1 n a B t i. u t e r m :i. n :L ma msr en j a i a s m a t r a 11.j am e t o d a p o T V.JR M E R u

dan/c: as

1 ."V'

3 .4 .5 .6 .7 .G.9 .

1 0 .1 1 .1 2 .1 3 .1 4 .1 5 .1 6 .1 7 .1 3 .1 9 .2 0 .21 .2 2 .2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .

2 7 ,2 8 .2 9 .3 0 .3 1 .

5.945.945.945.945.945.945. 945.945., 945.945.945.945. 945.945. 945.945.945,945.945, 945.945.945.945.945 „945.945. 945.945.945.945. 94

1

74

7('t*

4

474

7i '

4.

6?

77

7744

74I

66i

75i

54

7577i"

4

474r'f"

46

< • '

"7

7c'....4474766

< • '

bA764

3

75

( •

"7

74464

77.4

67•

7V

( •

4.

4--71

a766.....6674

4

4

7•ij

7t

444.4

764.

1

7.........

(•

. . . .

7'A41*

6•'

(''

A.....

6A_.,4.

4

5

3id33

34444334333333443333334434

4

6

3433344

44334.33333334

3333323424

4

7

2~

322p44.4

3••71

3323

22224*?

..•

223

24223

8

24.—y

224

444.£.

33•i:L

2

2

2

4

22•'".'<

*">

2r>424.

9

24

224.

443

22332•~.*

2222

22

2

22424

1 0

24

2

44432232

'"/--,

223422

3.iL.

2424

11

24"*>•"?

*-ji

4.

3.4

21121111121;«2j j .

112111314

1

1 2

131114

342112211112

2

I.1*T".1™

.—\

11314

0

1 3

4

2'?

4.

444

2

'*:<

21111" j

1

11!.::!3.!.

j::.

J.12

1

14

24

2' • • '

4.4

44

2332

2

234

2J'.'..

24

3.••7.

23j : . .

!.::!

/I

2/•-,

-—ji

4

/I

4

4323

2

333j'.'.

•'")

'~7'

24

4

!•::.'

4.

•'•••

442

- : > •..„1

/!

34.

3243' " • >

32234343

3223

42

4

1 7

34r?

2

4

34

23323• ~ i

•*•?'

•"•.•'

4.

3322

333.4

. . • '

y.C

4.

3

1 8

34.

334.

4

43333333334

43" . : •

3•-r

4.

34.

3-:;f

4

19

zi

3334

434

3334

33333444.

3

334

34.-.t

34.•3

2 0

4

i

A4

i

4..........4.....,.....•7

A

A4A

•''

AA

A4.

i

1 '

41'

4i'

""?i

i

4

4.'•'

4774....." 7

O

7" 7

.....

40

Ć)

AA,:f":>

4i>A4'7

!'

41

. - • ; , . - 1

47.....

1 '

.44

64....

74

r- 7

6....

r

46

7A6

( •

4.

665

1

741

2 3

4.7"7

74n

.....

47•-1

1

47767

i

I*

447

"*?

A4.

( • '

6b~y

741

2 4

" " 4- 7

( • '

r

4( • '

.4

774....

61'

i '

744

74" 7

"7

47:<

A5" 7

64

7

Klase stabilnasti u termini ma merenja i asmatranjametada pa TURNER u

dan /c: as

1 .23 .

4 .5 .6 .F.8 .9 .

10.1 1 .1 2 .13.14.1 5 .1 6 .17.1 8 .19.2 0 .2 1 .2 2 .2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 .2 8 .2 9 .3 0 .

6.946.946,, 94

6. 9 46.946.946.946.946.946.946. 946.946.946. 946.946.946.946.946.946.946.946,, 946.946.946.946. 946.946.946.946.94

1

FF7

7444•••?

F644444646-?

7447F7F7776

. • : : .

( '

77

74447r',444444i"1

4F77447._,FF7777

3

• • - 1

r

('

r'

744.4......~'44.444464F7F447"7

7F

7777

4

1

7?

6444

( • '

I1'

444444747f'

1O

44F.....7('7777

5

333

444433444443333334433333333

6

22

34432J."-

44n

44333

r~y

"~?

4432•-•>

• • • • . • >

22•rV"

•"71

7

222

34432

44444333^ 1

22444222. - }

223

S

22

244.22144444224122444

12221

9

222

2343224444422422244^2222••>22

10

2

! .?:!

44

224444422423243422

T«

222

11

211!•::.

4.4211344441121

a l . .

14131111111

12

p11

4431.!344.441121

1413:l.111111

13

211

44111344443111

14131111.1.21

14

2

2

44.

1 - .

>»•

4./I

4444

0a'...

.1'.'..

2424222^2

1 5

22

4442•-•I

444444-•7,

02•"•>

242

2-—'1

2

22

1 6

22

444.-»,244434440

2242• " • . '

•'•71

•-71

" . " • *

2-—1

3

17

332

3444

24443.44313

334

3

23•~"*i

33

18

3.—y

•"">

.43/ • • • ,

•""."'

•":•

A4334/ 1

•••-,

02234

3

22

4

19

33

44- .y

33443

34430~\"334343

33343

2 0

.....

.....

7

.46

7444446, - • - • ,

0i

. . ,

64.7'"7

(••'

• 7

I

i

i'

''

2 1

1 '

.....

( • • '

;

41:::;

.....

< • '

1'

4444.4D

6

44i1'

.....

7.....

i • • '

1 '

7i'

'"

1

F

45F1'

— T1

44444.6447...,44•••?

1"

FF77F7FF

2 3

1'

7Ft'

4.4

('7444446.44

7441'

'"71

F1

FFF

~?

6

2 4

7?'F

F4477

( • '

444446447

.447771

"?

77F

•:::i

Klase stabi 1 nost i u termini ma merenja i osinat r an j amet o d a p o T U R N E! R u

dan/can

1 .•—l

3 .4 .5»6 .7 .3 .9 .

1 0 .1 1 .1 2 .13..!. 4 .1 5 .i a.1 r -18.1 9 .2 0 .21."7> "7»J : _ .•:!. w

2 3 .2 4 .2 5 .2 6 .2 7 .2 8 .29.3 0 .3 1 .

7.947.947.947 „947.947.947.947.947.947.947.947.947. 947.947. 947.947.947.947.947. 947.947.947.947.947. 947. 947.947. 947. 947.947.94

1

6

7- • : •

I'

4744444

a77

~'?(

7a444f7

i

i 7

7FF....F(7

• >

~6F7

I

74....44444

a7

a1

™ ?

a•4

4477F....F7777

3

a....F

* " . • •

74

44444

a7

a7

< • '

744447777F....777

4.

67F.....74.

( • '

44544

aF6

I

i

aaa47• " - • •

77F7

7

5

~3333333443443333*"•?

33334333333333

6

2343343444333

333343•33333333

7

2*->42344433233

23224r?

j"i

2222222

a3122141**?

44433232

222

4

3

22232

9

3•"".">

2

3

44433:222J - .

2

234222•*->2

22.;!

10

4*">jli.

2

222

A434222.1:..

2

244221222222

11

41111i21

3442111• 1

j .

j.

114411111112

12

4111131J.2344J.1111111421111111:i.1

1 3

41111311

• r 7 '

4441111•I

I111

.-7,

21111111J.1

14

32• - • •

2'•;.•'422-\444.• r7 l

2

2J _ .

223332.ill

J L .

. i l l

222

15

3~>

• ' " . ' •

2

32" • . "

.1™

4432422J;.'.

--71

23322222.1™

22

2

1 a

2

2• • " >

2422244.4.

32

••*•>

22' • >

3

2••~i

222222

2

17

• ' " >

, • • '

• " >

• • " •

.42••"7"

4423• 3

2

.»•\

3324• • • ; .

23•">..:..

3222

18

, • • '

• " . "

- \

• " . ' • '

':1• ' • • . '

• . : / '

44

34.•;!-

"7"

.--.

/ |

, • • '

A

'-.

333333

333

19

33

3333434443. . . j .

33

• • : } •

33A

333• • : j

": ! :

3334

2 0

-•?

1

6...............

i'

! : : : •

-....I

. . . . .

a446467

6467

< • '

; '

a7

a

6' • '

2 1

4F.....

( • '

74...p6/ 1

464

i 7

f'

I1

7464i'j

"7...p

77

7

h('

1"

4

.....FF47644

aaa7

r1

464F7F

"7

74i 7

7

a

2 3

74~?

F

aF4

54

aa77

Ir4

a4

/7

77F74

1 '

F

a7

2 4

7

a77676.....444[~J

777t7

( •

a4447• ?

777

a".'7F7

Klase atabi lnost :i. u termini ma mer-enja i osmatranjametada pa TURNER-u

dan/cas 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 21? 21 22 23 24

1. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 1 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 72. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 1 2 2 2 2 3 3 6 6 6 7 73. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 1 2 2 2 2 3 3 4 7 7 7 74. 8.94 7 7 7 7 4 3 2 2 2 2 2 1 2 2 2 3 2 3 3 7 7 7 7 75. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2 3 3 ? 7 7 7 76. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 7 7 7 7 77. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 78. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 2 2 2 3 2 3 3 7 7 7 7 79. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 7

10. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 1 2 2 2 3 3 3 3 7 7 7 7 711. 8.94 7 7 7 7 3 3 3 3 2 2 2 1 2 2 2 3 3 3 3 7 7 7 7 712. 8.94 7 7 7 7 3 3 3 3 2 2 2 2 3 3 2 3 3 4 3 7 7 7 7 713. 8.94 7 7 7 7 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 714. 8.. 94 7 7 7 7 3 3 2 2 3 4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 7 7 7 7 715. 8.94 7 7 7 7 7 3 2 2 1 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 716. 8,. 94 7 7 7 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 717. 8.94 7 7 7 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 7 7 7 7 7 718. 8.94 7 7 6 6 4 4 2 2 3 4 4 4 4 4 4 4 0 4 4 5 4 5 6 719. 8.94 7 6 6 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 7 7 7 7 620. 8.94 6 6 6 6 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 2 3 7 7 7 7 7 72 1 . 8.94 7 7 7 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 7 7 7 7 7 722. 8.94 7 7 7 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 7 7 7 7 6 623. 8.94 6 4 4 4 4 4 4 3 3 4 3 2 2 2 2 2 2 3 7 7 7 7 7 724. 8.94 7 7 6 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 6 4 4 0 0 025. 8.94 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 2 2 0 2 4 4 4 0 0 0 0 id 0 02 6 . 8 . 9 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 4 4- 4 4 4 4 4 4 4 4 4 42 7 . 8.94 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 2 4 4 3 6 6 7 6 6 628. 8.. 94 7 7 7 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 7 7 7 7 7 729. 8.94 7 7 7 7 7 3 2 2 1 2 2 2 2 2 2 2 2 3 7 7 7 7 7 630. 8.94 6 6 6 6 7 3 2 2 2 2 2 3 2 2 2 4 2 3 7 7 7 7 7 73 1 . 8.94 7 7 7 7 7 3 2 2 2 2 2 2 2 2 3 2 2 3 7' 7 ? 7 7 7

Klase stabi 1 nast i u termini, ma mer-enja i osmatranjameta da pa TURNER u

dan/cas 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 IS 19 20 21 22 23 24

"Y.

3 .4 .5 .6 .7 .8 .9 .

1 0 .11 ..1 2 .1 3 .14.1 5 .1 6 .17.18.1 9 .2 0 .21.''?O

2 3 .24.J-".C"JZ. \.J I I

26.2 7 .2 8 .2 9 .3 0 .

9.949.949.949.949.949.949.949.949.. 949.949.949.. 949. 949,, 949.949.. 949.949.949. 949., 949.. 949.949.949.94Q Q A

/ u / *T

9.949. 949.949. 949,. 94

i 7

i'

744

• • " 1

1

7f7

667777A

6- ?1'

444

5777...,i

7764

7

i 7

7_..,44('7i '

A

677

"7

7

5"7I

444.r5777....7764i''

i 7

i 7

....

4

47._,'"?

64- ?

('

7.....

44

- • : '

i

4.4

467"i'

i''

i

7i'

64.

i'

I'....

i '

44

•''....

7647•7

,;:'....

4

4_.,44

46

< • '

7i1'

...,

7i '

.4

47

544777

64.

7

774

6-?1

44467—•»

i

7-?1

77447

374.

3433334

3333333

444

3333-

33.4

43

~2 ~0

23422334

333334-3•_i

444333

3- j

33343

" 2"2344222' * . ' • ' •

4

2

'.t-'..

33_.

344O

•"">

22

2224

2

~ 222442

2242'">

33

3442222

2•p

4

2*">

24

2J ^ .

224

j - .

2224

2

442

22

1224•—„1

. i l . .

2

4

2

2J::!

3Jl'..

22232i~,

2

442222

2

24

2

22.ji..

4'?

• * • }

2

j : . ' !

2*"?

.1:'.!

"*.'•

. - • - ,

4

1™

• - • ^

444-22.".'•'

2••••-,

22

32

2J::!

24.

22

4

2

..:;!•~ j

4

2-3

4

432

22•"7'

2- . 1

' • " •

3

22• - \

4.2

• • ">

22

222

4.iL.

T;

44324

2S.'...—,

22242

2• • • . - '

4

3' " . ' •

2" • >

^ .

3424

i

4433•-71

^ 1

2-

• . . . '

332

333323• 'T '

" " '

j ^ .

2

34.

2

44

3322- - T

- f

322

234

3334.

33333••-?

.....

4

344

433"T..„1

3

34

33333

3333/ 1

3333333334.

34

I

44

333_..,7

76

6-?

i

7.....6"7

77A

(''

1

• • ?

7....64— 1

i

41

44

i 7

77.....7"7

7fa

6i 7

i '

654.

i

i

i '

7

.....64...,44./I

i '

i

i'

i.....

i

A

4....

7

....." " •

44i '

.....

77

;''.....

i''

.....

••':>

4..,4

1

A

6'7i

"7

1'

"7

7A

-I-"7

1

7~?

....

.4i 7

i 7

i '

.....

5— 1

1

7

76474

4.

461*

77.....,'

~nf

774

7

•**?

"7

64.

i7

"?

775777764741

44

7i

7

i

774

i ' '

7

717

54r'

7i 7

75i''

7-?

764.

1

41

44rr•.J

"7

I7

t7

7- ?

i7

6

•4

7"7

Klase stabilnasti u termini ma misrenja i asmatranjametoda po TURNERU

dan/cas 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 2:1. 22 23 24

1.10.942.10.943.10.944.10.945.10.946. 1.0.. 947. 10.948. 10.94

9.10.9410.10.9411.10.9412.10.9413.10.9414.10.9415.10.9416,. 10.9417. 10.. 94IB.10.9419.10.9420.10.9421. 10., 942v~ 1 di.. <?4

23. 10,, 9424.10.9425.10.9426.10.9427.10.9423.10.9429.10.9430.10.9431.10.94

7/.44

A44....

46

?77A'•?

4•."")

—il"

.•!..

44

fa

74

('6

( • '

i

.44

i'

1'

44.44

4

44

<:'r'('i'1

4

4'•":>

11 '

64

4664

( • '

6.....744

7764

444

( •

t'

4—:•[

i

4445764464

4....

67

— ?

44

{

1 '

' _ : : >

.4444

6

44

< • '

7..,

44

15i

/..

4/j

\~)4

Ai '

6.....644

7c644446

44

777644

46r'

644

• 54476

< • '

4

44

3334

4444

44('7?('4446t*

64/1

j . . . .

44

76..,444

3334.4444

433

33344

43334n

444

333444

2/->

34444

42

t~y

' - .

444

44n

T

44433344.3

3>

34444.

4

2•->

443334r,(

334••?

3

4

4

144344

43

2

4.4

3•?• - . •

:?i4'~\?!

44

4

44

/ • • _ )

/ - ^

44444

4

• • • •>

443334.-1

34/-\

4

44

344444

4

•"!*• •n.•: .•

• • • ^

44' • ; •

334

~\3434

4

4

*">

444444

4

3

344333

4n

" • ( •

34

434

42.

4• - • 1

444444

4*»_)

''!*

32

34:^3

34/i

• • • ( •

34"?

4344.

4.—j

44

44

34

4' • • >

. - • ^

'•7.

3''>r-.

34V

334—C

" - '

34

3"V'

344

3

4

444

44

4333433.44

3444

44.4

334

443

4

344

34

34

3333333

43444- i-

44

337—11

/ I

6r'

6664

64...74

i

71

i 7

. . ,

I 7

1

4

6A

&.4••?1

6[ '

74

7

66664.4

4.

•••i

i'

1

i

i '

4.4

7664:..!i._

A-

6

.....4

i1'

7

6l"

/ . .

44• 7

• • 1

• r

r

( • '

I1

'

l '

1 '

44

l '

4..-I......

l "

4~?

6.....

•::::•

4l'

. . . .

6t'

6.44.....4

1

;'

1 ' '

1 '

. . . . .

. . . . .

i'

4

4

7/ 1 .

.4

. j

74.....

•:':>

4..........

6664.

44

r'4.

1 '

1 '

( '

•

—,

1^

44

7i"'

44664

76r7

- i t

4( • '

( • '

646444

< • '

4

( • '

f*

7

4

( • '

45764

4n"

641*

61'

4

I

7

644444.•—1

(

4

<77774

< • '

45('644564.

1'1

67

1

41