Čovek Bez Sudbine

8/11/2019 Čovek Bez Sudbine

http://slidepdf.com/reader/full/covek-bez-sudbine 1/209

Bi blioteka TAJA NSTVENA

TAČKA Urednici

Zoran Kolundžija Franja Petrinović

Recenzent Aleksandar Tišma

Naslov ori ginala Kertesz Imre SORTALANS AG Szepir odalmi Konyvkiad6 t 1973

Ori ginal lypubli shed under the tittle SORSTAL AN SAG

copyr igh t 1975 by Imr e Ker teszPubli shed bypermission of Rowohlt Berl in Verlag GM BH ,

Berlin.

OVA KNJIGA JE IZDATA ZAHVALJUJUĆI POMOĆI

MAĐARSKOG FONDA ZA KNJIŢEVNO PREVODILAŠTVO

(Tr anslation F ound ofthe Hu ngarian Book Foundation)



S T VL O S

Imre Kertes

BESUDBINSTVO

S mađarskog preveoAleksandar Tišma

II izdanje

П Prometej



Imre Kertes

"Video me je Šandor Marai"

U knjizi dnevničkih zabeleški Dnevnik sa galije (1992) - Imre Kertes citira delove dnevnikaŠandora Maraija u kojima ovaj znamenitimađarski pisac, čije delo se upravo ovih godina

otkriva u Evropi, opisuje jedan prizor koji je uleto 1944. godine video sa prozora lokalnogvoza. Trećeg jula 1944. započet je dotadanajžešći vazdušni napad na Budimpeštu. Tada još dete Imre Kertes je toga dana sa još sedamhiljada svojih sugrađana nasilno boravio udvorištu jedne u logor pretvorene ciglane koja se nalazila uz prugu lokalnog voza. Sa jednemale uzbrdice sa nekoliko svojih poznanikagledao je otud Budimpeštu u plamenu. Togdana Marai dolazi u Budimpeštu iz sela gde sekrajem rata sklonio i zapisuje: "Voz prolazipored ciglane u Budakalasu. Sedam hiljadapeštanskih Jevreja čeka ovde svoju deportaciju.Na nasipima stoje vojnici sa puškomitraljezima."

Kertes posle ovog citata govori o tome kako nezna zašto ga, čitajući ove rečenice, uvek nagloobuzima radost zahvalnosti što ga je tada i tamovideo všandor Marai. "On je tada imao četrdeseti četiri,a ja četrnaest godina"- komentarišeKertes. Gledajući voz koji prolazi pored ciglane



Kertes još ne zna ono što Marai već zna, da ćesvi oni koje gleda iz voza uskoro bitidepotorvani. Imre Kertes će prvo u Aušvic,potom u Behenvald, i provešće tu čitavih godinudana, sve do kraja rata. Teško je, a možda i nijeteško, razaznati zašto se Kertes naknadno,nakon više decenija od opisanog događaja uvekraduje čitajući Maraijeve rečenice. On sam tvrdida u tom tre nutku što ga je Marai kao posmatračopisao, odnosno u Maraijevim rečenicamanalazi neki duboki smisao koji je odavno većnezavisan od njih dvojice i koji se polako širi usve većem krugu. Šta je taj smisao? Da bi semoglo odgovoriti na to pitanje moralo bi seprodreti u smisao celokupnog Kertesovog dela,

jer njegovi romani i priče, studije, eseji i članci suu stvari neprekidno traganje za tim smislom.

Zivot i delo: kultura holokausta

Imre Kertes se rodio 9. novembra 1929.godine u Budimpešti. Jedan je odretkih

peštanskih i mađarskih Jevreja koji se vratio izkoncentracionog logora gde je bio odveden kaodete od četrnaest godina. Doživljaji iz Aušvica iBuhenvalda trajno su obeležili njegov život injegovo delo. Ništa ga ne može odvratiti odgovora o tim d oživljajima. Zato je njegovo



književno delo u suštini, u svojim najdubljimslojevima, autobiografskog karaktera. U svimsvojim knjigama on će pričati tu svoju jedinu inikad dovršenu priču o holokaustu.

Postoji niz izuzetno vrednih književnih,istorijskih, filozofskih svedočan- stava oholokaustu, a Kertesovo se od njih razlikuje presvega po tome što je indivi- dualno, duboko

lično svedočanstvo bez želje za izricanjemuopštene moralne, istorijske ili neke druge vrsteosude. On je preživeo koncentracione logore ičitav njegov život se dalje odvija u pokušajurazumevanja života posle logora. Taj život jezapravo sukob sa vremenom, odnosno sukob saneprekidnom pretnjom zaborava. Holokaust se

ne sme zaboraviti, uprkos tome što je čovekzajedno sa svojom istorijom uvek sklonzaboravu. U jednom svom predavanju koje jeodržao u Beču 1992. godine pod izazovnimnaslovom Holokaust kao kultura govori o tomekako je za holokaust od prvog trenutka vezana jedna stravična zebnja- "zebnja od zaborava".Ovu zebnju, po Ker tesu, prožima izvesno"metafizičko osećanje" karakte- ristično zareligije, za religijsko osećanje. A pisac, koji jepreživeo Aušvic, i koji želi da živi život posleAušvica, i hoće da svoj život ispuni sadržajem,može pronaći jedinu šansu za ispunjenje togzadatka u samodo- kumentaciji, u samospoznaji,



u objekti- vaciji, jednom rečju u kulturi; govorećio Zanu Ameriju Kertes kaže da pisac da biuistinu preživeo život posle Aušvica mora svojstid savršeno uobličiti u trajnu formu, to jest"mora postati dobar pisac".

Imre Kertes je takav "dobar pisac", koji je svoj osnovni (i jedini) životni doživljajpretočio u "trajnu formu" svojih knjževnih dela.Pre svega u svoj prvi roman Besudbin- stvo, kojičitalac sada drži u ruci u prevodu AleksandraTišme, a koji je prvi put objav- ljen 1975. godine.To je roman po kome se ime Imre Kertesapročulo ne samo u Mađarskoj već i u Nemačkoj,a zatim i u drugim evropskim književnostima.Roman je autobiografskog kraktera, čija prva

po- glavlja govore o dolasku u dvorište ciglaneu Budakesi, o deportaciji, o životu u Aušvicu, uBuhenvaldu, u logorskoj bolnici, a zatim opovratku, o trenutku suočavanja sa potpunorazrušenim gradom i porodicom, kada će junakromana, noseći na sebi i sa sobom prnje izlogora, u prelomnom trenutku završetkaromana osetiti nostalgiju... (Proči- tajte romando kraja i pokušajte razumeti značenje togosećanja.) Zatim sledi knjiga pod naslovomTragač. Kertes će ovu priču objavljenu 1977.godine preraditi 1998. Knjiga govori opreživelom logorašu, koji se vraća na mesto gdesu se nekad nalazili logori, barake,



krematorijumi i nalazi nešto drugo što više nemože prepoznati pa će se razočaran utonuti umale brige svako- dnevnog života. Zatim slediroman Fijasko iz istog tematskog kruga, potomkratki roman K adiš za nerođeno dete , pa 1991.godine duža pripovetka pod naslovom Engleska

zastava, koja je, po meni, naj- značajniji narativnitekst o jednom izuzet- nom trenutku mađarskerevoluciji 1956. godine. Kertes i ovde priča svoju

biografiju, ali sada iz perpek tive posmatrača,koji će zabeležiti trenutak kad kroz demonstran-tima prepunu ulicu prolazi džip prekrivenengleskom zastavom i doživljava silan aplauz...Aplauz koji je sličan u svojoj višeznačnosti onojradosti koju Kertes uvek oseća čitajući

Maraijeve dnevničke zabe- leške. Trenutaknaizgled vrlo jednostavan, a u stvari prepuntajni. Slede zatim dnevnici, već spomenuti

Dnevnik sa galije, potom Neko drugi iz 1997. godine. U međuvre- menuće objaviti zajedničku svesku sa PeteromEsterhazijem, koja sadrži njegovu priču podnaslovom Zapisnik i Ester- hazijevu priču Ţivoti literatura. Mada su književni postupci ovihautora potpuno različiti njihove dve priče suslične sadržine i govore o osećanjuponiženosti prilikom prelaska državnegranice za vreme diktature. A tu su i dvenjegove knjige eseja, studija, predavanja.



Jedna pod naslovom Prognani jezik, a drugapod teško prevo- divim naslovom Kao misaokratka tišina dok će vod za streljanje ponovonapuniti oruţje.

Prevodio je sa nemačkog Frojda,Ničea, Vitgenštajna, Huga fon Hofmanstala,Eliasa Kanetija...

Imre Kertes je u Dnevniku sa galijezabeležio i ove rečenice: "Na kraju jedanroman se može najmanje estetski meriti. Ljudičeznu za jednom umetničkom ličnošću, kojaće se za njih otkriti." Razumevanje ovihrečenica je razumevanje Kertesovogknjiževnog opusa. On se ljudima, kojeobično zovemo čitaocima, "otkriva" krozautobiografske motive svojih dela, apredstavlja se kao "umetnička ličnost" kroz književne vrednosti svog dela.Estetika je pri tome naravno nešto sasvimdrugo. Ona je neophodna za razumevanjefilozofske osnove umetnosti, a sporedna je pri

stvaranju one prisnosti izmedu pisca i čitaocakoji se formira nemim dijalogom izmedu njih, au tom dijalogu upravo nastaje književno(umetničko) delo. Imre Kertes je stvorio šansuza taj dijalog kroz samo- dokumentaciju, krozneskrivenu želju da pokaže svu dramu života i



kulture posle Aušvica. I uprkos Adornovimrečima, da se posle Aučvica više ne može pisatipoezija. Na jednom mestu u dnevniku Nekodrugi zap isaće i sledeće rečenice: "Obeležensam, to je moja beda i kapital, i sad se već trebaplašiti od toga da ne mogu bez te belege, mada ju je sve teže nositi. Pitanje je, da li sam jošuopšte sposoban za normalan ljudski život.Sumnjam da mogu dobiti jasan, jednoznačanodgovor na to pitanje, barem dotle ne dok živimovde gde živim, gde je moja belega večna, jer senajverovatnije pretvorila u moju prirodu." Tagodina, koju je Imre Kertes proveo ukoncentracionim logorima obeležila ga je za ceoživot, i ta večna obeleženost čini ujedno i

koherenciju njegovog književnog opusa. Izboriti se za mesto na margini

Imre Kertes nikad nije bio u centruknjiževnih zbivanja u Mađarskoj. Prisutan je ukritičkoj recepciji, sa njim se uvek računa, ali jestalno izvan burnih, p olemičkih, uzbudljivihzbivanja u književnom životu. Daleko je i odknjiževnih institucija. Za njega se s pravommože reći da je na margini književnih tokova.Ne opredeljuje se ni generacijski, ni po nekimelementima literarne srodnosti. Nikad nikom nepre bacuje za taj svoj položaj, jer ga je samizabrao, čak bi se moglo reći da se sam izborio



za tu vrstu samostalnosti i nezavisnosti. Deo jeto njegove intelek- tualne slobode. Sam jezabeležio da se nikad nije uklopio u književnetokove za vreme diktature, jer je prezirao vlast iosrednjost što je ta vlast želela da afirmiše. Ali jedržao distancu i spram demokratske opozije,koja je od sedasmdesetih godina objavljivanjemzabranjenih tekstova i knjiga u samizdatu,

organizujući ilegalna predavanja i diskusije pripremala promenu režima, koja će se desiti nakraju osamdesetih. Vodio je usamljenu bitku zasvoju slobodu, za svoje književno stvaralaštvo.Tako se izborio za svoje mesto na rubuknjiževnog života.

Тако је izbegao zamke u koje su mnogi

pisci upadali, zamke koje je stalno postavljalapolitika, koja je znala podići, ali i ispustitipojedine pisce, najčešće ne zbog vrednostinjihovog književnog dela, već zbog svojihpartikularnih, izvanknjiževnih, a pre svegasebičnih ciljeva. Imre Kertes nije bio disident , jer je njegovo mesto na margini bilo dovoljno čvrstoda sačuva individualnu slobodu pisca, što ga jedefinisalo uvek naspram političkih i književnihpokreta. "U čistoći pojmova, kaže na jednommestu dnevnika Neko drugi, uvek ima nekeutehe. Kazano po Karlu Krausu, situacija je beznadežna, ali (još) nije totalna. Sa jednimučtivim naklonom još uvek mogu izmaći pred



ljenici po pravilu ostaju izvan književnog (i drugog)interesa evropskih književnih krugova i izdavača.Imre Kertesu je to uspelo zahvaljujući visokimvrednostima njegovog književnog opusa, ali- netreba zaboraviti na to - u okviru onog interesa koji sestvorio prema mađarskoj književnosti uosamdesetim, a pogotovu u devedesetim godinamaprošlog veka. Treba samo spomenuti takva imena

kao što su Đerđ Konrad, Peter Nadaš, PeterEsterhazi, Adam Bodor , Đerđ Petri, Deže Tandorikoji su već godinama prisutni na evropskomknjiževnom tržištu. Njihove knjige se redovnoprevode, njihovi izdavači mnogo ulažu u njihovupromociju. Na taj način je, uz vrlo dobre prevode, iuprkos relativnoj izolovanosti mađarskog jezika,stvoreno dosta temeljno znanje u svetu o savremenojmađarskoj književnosti, pre svega na nemačkom jezičkom području, što je svakako doprineloprihvatanju i razume- vanju književnog opusa ImreKertesa.

Pri tome treba uzeti u obzir i činjenicu da jeImre Kertes tematikom i sadržinom svog književnogdela stvorio osobeni narativni svet na polju nečegpoznatog, ali nikako do kraja spoznatog



iskustva o najvećem istorijskom skandaluprošloga veka, o holokaustu. "Preživetiholokaust, kaže Kertes u predavanju podnaslovom Holokaust kao kultura, nije ličniproblem onih koji su ostali u životu, jerdugačka, tamna senka holokausta pada nacelu civil izaciju u kojoj se on đogodio...".

Prvi Kertesov roman Besudbinstvo jegovor izuzetne književne vrednosti o tojilugačkoj, tamnoj senci, koja se nadvila nadcivilizacijom.

Janoš Banjai



Danas nisam išao u školu. To jest, pošao jesam, ali samo da bih zamolio razrednog sterešinu da me pusti kući. Predao sammu i očevo pismo u kome on moli da budem oslobođen

nastave, pozivajući se na "porodične razloge”. Upitao me jekakav je to poro- dični razlog. Rekoh mu da su oca pozvali uradni logor: posle toga nije ništa prigovorio.

Uputio sam se ne kući, nego u našu radnju. Otac mi jerekao da će me čekati tamo. Dodao je da po- žurim, jer bih immogao zatrebati. Zapravo je zat o i zatražio od škole da mepusti; ili zato ”da me vidi pored sebe tog poslednjeg dana pre

no što bude otr- gnut od kuće”: jer i to je rekao, doduše drugompri- likom. Mami je to rekao, koliko se sećam, kad ju je ujutropozvao telefonom. Danas je inače četvrtak, i u taj dan, kao i u

nedeljni, moje popodne pripada mami. Ali tata joj je dao do

znanja: - Đuriku danas ne mogu da pustim kod tebe, pa je ovo bio naveo kao razlog. A možda i nije. Jutros sam bio pomalo po-

span, zbog noćašnje uzbune, pa se možda ne sećam tačno. Alisam siguran da je ovo rekao. Ako ne mami, onda nekom

drugom.

I ја sam s mamom prozborio nekoliko reči, više se nesećam koje su to bile. Verujem da sam je i na- ljutio, jer sam

morao s njom biti kratak zbog očevog prisustva: na krajukrajeva danas moram njemu da se prilagođavam. Kada sampolazio od kuće, i maćeha mi je uputila nekoliko intimnih reči upredsoblju, u četiri oka. Rekla je kako se nada da, u ovaj za svenas tako tužan dan, može da računa i na moje odgovara- juće

”ponašanje”. Nisam znao šta bih rekao, pa i nisam rekao ništa.No, možda je moje ćutanje protu- mačila pogrešno, jer je odmahnastavila ističući da svojom opomenom nije želela da podstaknemoju osetljivost, što bi, ona to zna, bilo suvišno. Jer, ona nesumnja, tako se izrazila, da kao veliki dečko, za- šao u petnaestugodinu, i sam umem da shvat im teži- nu udarca koji se na nas

sručio. Klimnuo sam glavom. Video sam da je i to za nju

dovoljna potvrda. Čak je i krenula prema meni rukom, pa sam



se već uplašio da bi me htela zagrliti. Ali to ipak nije učinila,nego je samo duboko uzdahnula dugim iskidanim dahom.

Primetih da su joj se i oči ovlažile. To mi je bilo neprijatno.

Zatim me je pustila da odem.Od škole do naše radnje išao sam peške. Jutro je bilo

svetlo, mlako, pošto je proleće tek počinjalo. Po- želeo sam da seraskopčam, ali sam se predomislio: pod povetarcem koji mi se

suprotstavljao, krilo mog kaputića moglo se preklopiti i pokritimoju žutu zvezdu, što bi bilo prilično nepropisno. Sad već mo-

ram biti pažljiviji u ponekim stvarima. Naš drvarski podrum jetu u blizini, u sporednoj ulici. U njegovu polutamu vode strme

stepenice. Tatu i maćehu pro-

našao sam u kancelariji, uskoj, tesnoj, kao akvarijumrasvetljenoj staklenoj krletki, u dnu stepenica. S njima je bio i

gospodin Šite, koga poznajem još iz vremena kada smo ga

zapošljavali kao knjigovođu i rukovaoca našeg drugogskladišta, pod vedrim nebom, koje je on u međuvremenu odnas otkupio. Bar mi tako kažemo. Stvar je, naime, u tome štogospo- din Šite, koji je u rasnom pogledu besprekoran, ne nosižutu zvezdu, pa je čitava stvarneka vrsta po- slovnog trika,

koliko ja znam, da bi on mogao da sa- čuva našu tamošnjuimovinu, a da ni dobitka od nje ne bismo za to vreme morali da

se odreknemo.

Ipak sam mu se javio malo drukčije nego ranije, jer se unekom smislu uzdigao iznad nas, a i tata i maćeha sad suljubazniji s njim. On, međutim, tim vi- še insistira da se mom

ocu i dalje obraća kao ”gospodinu šefu” a mojoj maćehi kao"milostivoj gospođi”, kao da se ništa nije desilo, a kod njenikada ne pro- pušta ni rukoljub. I mene je dočekao na stari,šaljivi način. Moju žutu zvezdu nije ni primetio. Ostao samtamo gde sam se zatekao, stojeći, kraj vrata, dok su oni nastavilišto su prekinuli zbog mog dolaska. Uči- nilo mi se da sam

poremetio baš neki dogovor. U po- četku nisam ni razumeo o

čemu govore. Čak sam na časak zaklopio oči, jer su mi treperile



od sunca na ulici. Za to vreme otac je nešto rekao, na što sam ihotvorio: - gospodine Šite. Na njegovom okruglom licu smeđe boje - s tankim brčićima i s dva nešto raz- maknuta prednja,

široka i bela zuba poigravali su u svim pravcima crveni sunčaniobruči, kao razvaljeni čirevi. Sledeću rečenicu izgovorio je opettata, spo-

menuvši nekakvu ”robu” koju bi bilo najbolje da gospodin Šite”odmah ponese”. Gospodin Šite nije imao ništa protiv i zato jetata iz fijoke pisaćeg stola izvadio paketić umotan u svilenipapir i prevezan kana- pom. Tek tada sam shvatio o kakvoj je

robi zapravo reč, jer sam paketić odmah prepoznao popljosnatom obliku: u njemu je stajala kutija. A u kutiji nakit i to-me slično. Čak mislim da su baš zbog mene govorili

o ”robi”, da je ne bih prepoznao. Gospodin Šite je sada

paketić spustio u svoju aktovku. Potom je među njima došlo domale rasprave: gospodin Šite je, naime, izvadio nalivpero i

hteo po svaku cenu da da ”priznanicu” na ”robu”. Dugo se jogunio iako mu je moj otac rekao da ”ne pravi gluposti” i da”među nama tako nešto nije potrebno”. Imao sam utisak da jegospodinu Šiteu ovo veoma godilo, pa je rekao:- Znam ja da vi

imate u mene p overenja, gospodine šefe, ali u praktičnomživotu sve ima regule i forme.

- Čak je i moju maćehu pozvao u pomoć:- Zar nisam u

pravu, uvažena gospođo?- Ali ona je, s umor- nim osmehom na

usnama, rekla tek toliko da se u sređivanju ove stvari potpunooslan ja na mišljenje muškaraca.

Stvar mi je malo već bila dosadila, kada je najzad ipakvratio nalivpero u džep; tada su, međutim, po- čeli da sedvoume oko našeg ovdašnjeg skladišta: šta da učine s velikomkoličinom dasaka koje se tu nalaze. Čuo sam oca kako iskazuje

mišljenje da treba požuriti pre no što bi vlasti "eventualnostavile ruku na radnju”, pa je zamolio gospodina Šitea da u ovojstvari pomogne mojoj maćehi, svojim poslovnim is-



8 kustvom i stručnošću. Gospodin Šite, okrećući se mojojmaćehi, smesta je izgovorio: - To se razume po sebi, uvaženagospođo. Pa mi ćemo i inače biti u stalnoj vezi zbog obračuna.-Verujem da je govorio

0 stovarištu koje je bilo pod njegovom upravom. Naj- zad je,posle duže pauze, počeo da se oprašta. Dugo je, smrknuta licatresao tatinu ruku. Uprkos tome, bio je mišljenja da ”u ovakvomtrenutku nema mesta za duge govore” i stoga želi da tati uputisamo jednu reč oproštaja, a to je:- Da što skorijeg viđenja,gospodine šefe.- Tata mu je otpozdravio uz mali, iskrivljen

osmeh: - Nadam se da će tako i biti, gospodine Šite.

- U istom času moja maćeha je otvorila tašnu, pa je iz nje

izvukla maramicu i prinela je pravo očima. U grlu su joj sepremetali čudni glasovi. Nastala je tišina

1 zavladala mučna situacija, jer sam imao osećajda bih i ja

morao učiniti nešto. Ali događaj je nastupio naglo, ništapametno nije mi palo na pamet. Video sam da je i gospodin Šitepotresen: - Ali milostiva go- spođo - izustio je - , ne smete tako.

Zaista ne smete.

- Izgledao je malo uplašen. Pognuo se iskoro pao usnama na

ruku moje maćehe da bi na njoj izveo uobičajeni rukoljub. Zatimse smesta stuštio ka vratima. Jedva imadoh vremena da se s

njih maknem u stranu. Sa mnom je čak zaboravio da sepozdravi. Po- što je izašao, još smo jedno vreme čuli njegov teškihod po daskama stepenika.

Nakon kratkog ćutanja tata reče:- E pa, sad smo postali lakši zaneku paru. - Našta je maćeha, još ma-

lo zamagljena glasa, upitala nije li otac ipak trebalo da primionu potvrdu od gospodina Šitea. Ali otac je



odgorio d a takva potvrda ne bi imala nikakvu ”prak- tičnuvrednost” sem što bi bilo i opasnije čuvati nju nego samu kutiju.I objasnio joj da bi sad trebalo sve "staviti na jednu kartu”, a to jeukazati puno poverenje gospodinu Šiteu, budući da u ovomtrenutku za nas drugo rešenje i ne postoji. Na to je moja maćehaućutala, ali je potom rekla da je moj otac možda u pravu, da bise ona ipak osećala sigurnijom da ”ima u ruci neku potvrdu”.Ipak, nije umela ubedljivo da objasni u čemu bi bila ta korist.Onda je otac opomenuo maćehu da požure s poslom koji ihčeka, jer, kako reče, vreme prolazi. Hteo je naime da joj predaposlovne knjige, da bi se ona u njima snašla, i bez njega, i daradnja ne bi morala stati zato što je on u radnom logoru. Umeđuvremenu se i meni obratio s nekoliko reči. Upitao me je dali sam bio glatko pu- šten s nastave, i tome slično. Najzad mireče da se- dnem i da ne galamim dok on i moja maćeha završeposao s knjigama.

To je dugo potrajalo. Neko vreme pokušavao sam daostanem strpljiv, misleći usredsređeno na tatu, tačnije na to da

će sutra otići i verovatno ga potom dugo neću videti; ali poslenekog vremena postao sam od te misli umoran i, pošto drugoništa nisam mogao za tatu da učinim, ophrvala me je dosada.

Sedenje me je takođe bilo jako umorilo, i samo da bih izazvao

bilo kakvu promenu, ustao sam i pio vode iz slavine. Nisu ništarekli. Docnije sam jednom otišao među daske pozadi da obavimmalu nuždu. Kad sam se vratio, oprao sam ruke nad zarđalimumi- vaonikom sa školjkom od majolike, zatim sam iz

10



školske torbe izvadio i raspakovao užinu pa je pojeo, a na kraju sam se ponovo napiovode pod slavinom. Nisu rekli ništa. Vratio sam se na svoje mesto. Potom sam se jošveoma dugo i užasno dosađivao.

Bilo je već i podne kad smo se ispeli na ulicu. Meni su očiponovo zatreperile, sad ih je svetlost pec- kala. Otac je dugopetljao s bravama dvaju sivih lo- kota, gotovo da sam pomislioda to čini namerno. Posle je ključeve dao mojoj maćehi, poštonjemu više neće zatrebati. Znam to otud što je tako rekao. Mojamaćeha je otvorila torbicu, bilo me je strah da je to opet zbogmaramice: ali je samo spustila u nju ključe- ve. Požurili smonapred. Mislio sam najpre da ćemo se uputiti kući, ali ne, najpresmo pošli u kupovinu. Moja maćeha je imala pozamašnu listu

stvari koje će mom ocu biti potrebne u radnom logoru. Jedandeo je već bila nabavila prethodnog dana. Ali za ostatak jetrebalo da se sad pobrinemo. Bilo mi je malo ne- lagodno daidem s njima, tako utroje, a na svima nama žute zvezde.Kadasam sam, to me više zaba- vlja. Ali zajedno s njima skoro da me je uznemirilo. Ne mogu da ocenim zašto. No, kasnije više nisamna to obraćao pažnju. Radnje su sve bile pune, izuzev one gdesmo kupili ranac: tu smo jedini kupci bili mi. U vazduhu se

osećao golicavi miris prerađenog platna. Trgovac, malipožuteli starac, čija se proteza me- đutim blistavo belela, sazaštitnom navlakom na jednoj ruci, i njegova debela žena, bilisu prema nama vrlo predusretljivi. Pred nas su na tezgunagomilali mnoštvo artikala. Zapazio sam da trgovac zove svojuženu ”dušom” i da nju šalje po robu. Tu sam trgovi- nu inačepoznavao, jer je blizu našeg stana, ali u nju nisam ranije ulazio.To je zapravo nekakva sportska radnja, mada se u njoj prodaje i

štošta drugo. U najnovije vreme može se kod njih dobiti i žutazvez- da koju oni proizvode, sad je naime velika nestašica žutihtkanina. (Što je nama trebalo, o tome se još na vreme pobrinulamoja maćeha.) Ako me oči ne vara- ju, njihov je pronalazak utome što štof biva raspet na kartonski list, pa je na taj načinnaravno lepši, a i krakovi zvezde nisu onako smešno nejednakikao što se može videti na ponekima proizvedenim kod kuće.Primetio sam da i njihove grudi krasi sopstvena tvorevina. I to

je delovalo kao da žute zvezde nose samo zato da bi kupcimastvorili volju da ih kupe. Ali već je stizala starica sa stvarima, Još



ranije je trgovac upitao: sme li da zna je li cilj naše nabavkeodlazak u radnu službu? Moja maćeha je dala potvrdni odgovor.Starac je tužno klimnuo glavom. Čak je svoje ostarele, žutim

pegama posute šake podigao a zatim jednim sažaljivimpokretom naglo, preda se, spustio na tez- gu. Onda je mojamaćeha pomenula da nam treba ranac i upitala ima li ga. Starac je oklevao pa je rekao:- Za vas će ga biti.- A ženi dobacio: ”Dušo, donesi zagospodina iz magacina!” Ranac je bio takav da smo smesta bilinjime zadovoljni. Ali trgovac je ženu otpravio i po nekolikodrugih predmeta kojih se - prema njegovom mišljenju- otac ”ne

bi smeo lišiti tamo kuda ide”. Uopšte je s nama govorio veomaobazrivo i saosećajno i uvek bi izbegao da upotrebi izraz ”radnaslužba”. Pokazao nam je sve same ko- risne stvari, porciju kojase zatvara hermetički, nožić s mnogo raznih naprava ukoricama, torbicu za noše- nje preko ramena, i drugo tomenalik, što se, kako je napomenuo, traži kod njega ”u sličnimokolnostima”. Moja maćeha je nožić ocu i kupila. I meni se biodo- pao. Kad smo nabavili sve, trgovac je dobacio ženi: ”Kasa!”.Našto se starica svojim mekim telom, umo- tanim u crnuhaljinu, s velikom mukom ugurala izme- đu mehaničke kase i jedne tapacirane fotelje. Trgovac nas je ispratio sve do vrata. Tu je rekao kako ”želi da nam bude i drugi put na usluzi”, pa sepoverljivo nagnuo prema ocu i tiho još dodao:- Onako kako

mi mislimo, vi gospodine i ja.

Sad smo najzad stvarno krenuli kući. Stanovali smo uvelikoj najamnoj zgradi u blizini trga, gde i tramvaj ima stanicu.

Već smo se bili ispeli na sprat kad se moja maćeha setila da jezaboravila da na karte uzme hleba. Morao sam da se vratim do

peka- re. U radnju sam dospeo tek posle kratkog čekanja u redu.Valjalo mi je prići najpre plavokosoj prsatoj pekarki: ona jeodsekla kocku s karte za snabdeva- nje, a zatim dalje do pekara,

koji je hleb merio. Nije mi ni odgovorio na pozdrav, a u okolini

se znalo za njega da ne voli Jevreje. Zato mi je i gurnuo neko-

liko deka manje hleba nego što mi je pripadalo. Ali sam čuo i toda mu na ovaj način ostaje dodatnog viška hleba. I nekako sam,



iz njegovog ljutitog pogleda i veštog pokreta u tom trenutku

najednom shvatio istinu njegovog mišljenja, zbog koga nije nimogao voleti Jevreje: da ih je voleo, imao bi neprijatno osećanjeda ih obmanjuje. Ovako je ipak radio prema svom uverenju i

njegovim postupcima upravljala je pravda jedne ideje, što bi -uviđao sam- moglo biti nešto sasvim drugo.

Požurio sam od pekara kući, jer sam već bio veomaogladneo, pa sam s Anamarijom bio voljan da stanem tek na reč-

dve: kad sam se uputio stepenicama gore, ona je baš skakućućisilazila. Stanuje na našem spratu, kod Štajnerovih s kojima seopet u poslednje vreme viđamo kod starih Flajšmanovih, izvečeri u veče. Ranije nismo vodili mnogo računa o susedstvu; alisad se ispostavilo da smo istog soja, a to zahteva malo večernjerazmene mišljena o zajed- ničkim perspektivama. Dok to traje,nas dvoje obično vodimo duge razgovore, pa sam tako saznaoda su Štajnerovi njoj zapravo samo teča i tetka: roditelji joj senaime razvode, i kako dosad još nisu uspeli da se sporazumejuoko nje, odlučili su da je bolje da bude ovde, što znači ni kod jednog od njih. Pre ovoga je bila u internatu iz istog razloga. Kaouostalom i ja u ranije vreme. I ona je stara četrnaest godina,otprilike. Ima dugačak vrat. Ispod žute zvezde počinju da joj seuzdižu grudi. I nju su poslaliu pekaru. Htela je da zna i to:nisam li raspoložen da popodne zaigra- mo remija učetvoro, snjom i sa dvema sestrama? Ove opet stanuju na spratu iznadnas. Anamarija se druži s njima, ali ja ih poznajem tek površno shodnika i iz podrumskog skloništa. Mlađa izgleda da nema višeod jedanaest- dvanaest godina. Starija je, reče mi Ana- marija,njena vršnjakinja. Ponekad, ako sam u dvori- šnoj sobi, vidim jegde se udaljuje ili dolazi kući, žurno, hodnikom. Nekoliko putasreo sam je i na kapiji. Pomislio sam: sad bih mogao i da je bliže upo- znam, i rado bih to učinio. Ali istog časa pao mi je napamet i otac, pa rekoh devojci: Danas ne, jer mi je ocu stigaopoziv. Tad se i ona odmah seti da je kod kuće od teče čula otatinoj nevolji, pa je oceni- la: - Naravno.- Malo smo ćutali.Potom upita: - A sutra? - Ali ja joj rekoh: - Radije prekosutra. - I

smesta dodadoh: - Možda.



Kad sam stigao kući, zatekao sam oca i maćehu već zastolom. Dok se maćeha bavila oko mog tanji- ra, upitala je da li

sam gladan? Rekoh: - Užasno - , ne misleći u brzini ni na štadrugo, jer je to i bilo stanje stvari. Nato je moj tanjir dobro

napunila, dok u svoj jedva da je šta stavila. To nisam primetio ja,nego tata, pa ju je upitao: Zašto? Odgovorila je da njoj sto- mak

u ovom trenutku ne bi bio u stanju da primi bilo kakvu hranu,

pa sam i ja tad smesta uvideo da sam pogrešio. Istina, tata se nijeslagao s njenim postup- kom. Istakao je da ona ne sme da se

zapusti, upravo sad, kad su joj snaga i izdržljivost najpotrebniji.Moja maćeha nije odgovorila, ali sam začuo nešto, a kad digohpogled videh i šta: plakala je. Opet je bilo vrlo mučno, nastojaosam da gledam samo u tanjir. Ipak sam uočio očev pokret, kojim je pružio ruku za njenom. Minut zatim čuo sam da su sasvimzanemeli, i kad sam ih ponovo pogledao, sedeli su ruka u ruci i

gledali se intenzivno na način kako to čine muškarac i žena. Tonikad nisam voleo, pa sam i sad osetio ne- lagodu, premda

mislim da je stvar sasvim prirodna. Ipak to ne volim. Ne znam

zašto. Bilo mi je odmah lakše kad su počeli opet da govore.Ponovo se po- vede reč o gospodinu Siteu, kratko, i naravno okuti- ji i o drugom skladištu: oca je, čuo sam, umirivalo što znada su bar ovo dvoje ”u dobrim rukama”. I moja maćeha delila jes njim tu umirenost, iako je usput ponovo pomenula pitanje

”garancija”, naglašavajući da one počivaju samo na rečipoverenja i pitanje je da li je tako šta dovoljno. Tata je slegaoramenima i odgovorio da ne samo u poslovnom životu nego ni

”na drugim područjima života ništa nije zagaranto- vano”. Mojase maćeha s uzdahom, koji joj se oteo, odmah s njim saglasila:već se bila pokajala što je pomenula stvar i molila oca da negovori tako, da ne misli na išta slično. No, on je tada prešao namisao kako li će moja maćeha biti u stanju da senosi s golemim

brigama koje će se na nju obrušiti u ovako teškim vremenima, bez njega, sama; moja maćeha je međutim odgovorila da samaneće biti, jer ja evo, stojim pored nje. Nas dvoje ćemo- nastavila

je - čuvati jedno drugo dok nam se tata ne vrati. Pa je i mene



upitala, okrećući mi i malo kriveći glavu: Hoće li tako biti?Smešila se, no usne su joj pri tom po- drhtavale. Rekoh joj: bićetako. I otac me pogleda, oči mu bejahu blage. To me nekakodirnu, i da bih za njega ponovo nešto učinio, gurnuh tanjih dalje

od sebe. Primetio je to i upitao zašto sam to učinio. Re- koh: -

Nije mi do jela. - Videh da mu to godi: pogla- dio me je po glavi.

I od tog dodira sad prvi put nešto i meni steže grlo; ali ne plač,nego mučnina. Želeo sam da tata više ne bude tu. Bilo je to

veoma loše osećanje, ali sam ga doživeo tako jasno da o njemunisam mogao ništa drugo misliti; pa sam se u tom ča- su sasvimzbunio. Odmah potom već sam bio u stanju da zaplačem, ali zaplač nisam imao vremena, jer su stigli gosti.

Моја maćeha ih je još ranije najavila: doći će samo

najbliža porodica- rekla je. A na očev nekakav pokret dodala je:- Pa žele da se s tobom pozdrave. To je bar prirodno!- I zvonce

je već zazvonilo: sti- goše starija sestra moje maćehe i njihovamati. A odmah potom roditelji mog tate, deda i baka. Baku

smo smesta posadili na kanabe, jer je s njom slučaj da i s

naočarima debljine povećavajućeg stakla jedva šta vidi, a u istojmeri je i gluva. Ali bi ipak volela da učestvuje i korisno poslužiu zbivanjima koja je okru- žuju. U takvim slučajevima ona jenaporna; s jedne strane zato što joj valja stalno vikati u uho otoku posla, s druge pak strane treba je vešto sprečavati da se unjega ne uplete, jer bi njeno učešće stvorilo samo zabunu.

Mama moje maćehe stigla je u ratobornom šeširu oblikakupe s obodom: spreda je u njega bilo i pero zadenuto, popreko.

Ali ga je ubrzo skinula i tada joj se ukazala lepa, proretka,sasvim bela kosa sa tanko upletenom kržljavom punđom. Lice joj je uzano i žu- to, s dva velika tamna oka, a na vratu joj vise

dva svenula kožna režnja: nalik je na veoma pametnogprefinjenog lovačkog psa. Glava joj uvek malo podrhtava. Njoj

je pripao zadatak da spakuje očev ranac, budući da se u sličneposlove odlično razume. Od- mah se i latila posla, na osnovu

listića koji joj je pru- žila moja maćeha.

Sestra moje maćehe nije nam mogla ni u čemu pomoći.



Ona je mnogo starija od moje maćehe, a drukčija je i pospoljašnosti, kao da joj i nije sestra: mala, debeljuškasta, s licemnalik na začuđenu lutku.

Beskrajno je brbljala, plakala, a svakog je i zagrlila. I ja sam se

teško oslobodio njenih meko razlivenih grudi s jakim mirisompudera. Kada je sela, sve meso njenog tela stropoštalo se nakratke butine. A da po- pričamo i o dedi: on je ostao da stojipok raj bakinog kanabeta i slušao je strpljivo, nepomerljivimlicem, njene žalbe. Najpre se zaplakala zbog mog oca; no ubrzosu sopstvene nevolje počele da potiskuju u zaborav ovu brigu.Žalila se na glavobolju, pa je opisi- vala žiganje i hujanje koje joju ušima stvara visok pritisak. Deda je na to bio navikao: nije jojni odgovarao. Ali se nije ni micao od nje, do kraja. Ni jednom

mu nisam začuo glas, ali kad god bi mi pogled pao na tu stranu,uvek bih ga ugledao kraj bake, u istom ćošku, koji se postepeno

zatamnjivao kako je popodne odmicalo: nešto malo nekakvežućkaste i tupe svetlosti preostalo je bilo još samo za njegovoogoljeno čelo i krivinu nosa, dok su mu očne duplje i donji deo

lica propadali u tamu. I samo po bljeska- nju njegovih sitnihočiju videlo se da ipak prati čitavo kretanje u sobi, on samneprimetan.

Sem njih, pojavila se sestričina moje maćehe, s mužem.Njega zovem čika Vili, jer mu je to ime. Ima neku laku grešku uhodanju pa zbog toga nosi na jednoj nozi cipelu s debljim

đonom, ali ovoj osobe- nosti može da zahvali izuzeće odobaveze radne službe. Glava mu je kruškolika, gore je široka,ispup- čena i ćelava, na obrazima i prema bradi tanja. Nje- govomišljenje porodica prati s pažnjom, jer pre no što je otvoriokladionicu za konjske trke bavio se i novinarstvom. I sad je

odmah želeo da saopšti za- nimijive informacije, koje je crpao iz

"poverljivog iz- vora” i procenio "apsolutno verodostojnim”,Zavalio se u fotelju, i pruživši kruto faličnu nogu pred sebe, atrljajući šake jednu o drugu uz suvo krckanje, dao nam je do

znanja da se ”uskoro može očekivati kore- nita promena u

našem položaju”, pošto su započeli ”tajni pregovori o nama



nas moj otac, kao što znam, ”sutra napušta”. Potvrdio sam da toznam. Onda je hteo da zna hoće li mi nedostajati njegovo

prisustvo. Odgovorio sam pomalo uzrujan njegovim pitanjem:

- Naravno - I pošto sam nalazio da je to zbog nečeg nedovoljno,

smesta sam dodao: - Veoma. - Našto je jedno vreme samo sporoklimao glavom, noseći na licu ojađen izraz.

Od njega sam potom saznao nekoliko zanimlji- vih i

iznenađujućih stvari. Na primer to da se jedno razdoblje mogživota, koji je nazvao "bezbrižnim, sre- ćnim godinamadetinjstva”, ovim današnjim, tužnim danom za mene već

završava. Sigurno- reče - u toj formi još nisam o tome nirazmišljao. Priznadoh da nisam. Ali- nastavio je - zato sigurno

ove njegove reči ne predstavljaju za mene posebno iznenađenje.Opet sam rekao: ne. Tada mi je dao do znanja da odlaskom

moga oca moja maćeha ostaje bez upori- šta, i mada će porodica”svoj pogled držati na nama”, ipak ću od sad ja biti njenaglavna potpora. Bogme- rekao je - trebalo bi pre vremena da na učim "šta je briga i šta

je odricanje”, jer je očigledno da odsad moje živovanje nećemoći da teče tako lepo kao dosad- pa on to i ne želi da tajipreda mnom, pošto govori sa mnom ”ko odrastao s odraslim”.-

Sada - reče- i ti postaješ sudeonik zajedničke jevrejske sudbine

- , pa je to i šire izrazio, pomenuvši da ta sudbina znači"hiljadama godina dugo neprekidno pro- ganjanje”, koje,međutim, Jevreji moraju da prime s pomirenjem i požrtvovanimstrpljenjem”, pošto im je to Bog odredio zbog davnih njihovih

grehova i baš zato i milost mogu samo od Njega očekivati: Onmeđutim dotle očekuje od nas da u ovom teškom iskušenju sviistrajemo na mestu koje nam je označio, ”prema našim snagamai sposobnostima”. Ja na primer - saznadoh od njega - moram

odsad da istrajem na mestu oca porodice. I upitao me je da li zato imam snage i sposobnosti. Mada nisam sasvim tačnorazaznavao misli koje su dovele do ove tačke, naro- čito ono što je bio rekao o Jevrejima, njihovom grehu i Bogu, ipak su me

njegove reči na neki način po- tresle. Rekao sam dakle: ”da”.



Izgledao je zadovoljan. Dobro je, reče. Uvek je i znao da samrazuman dečak koji poseduje ”duboka osećanja i ozbiljnu svesto odgovornosti”; i to predstavlja za njega jednu utehu sredmnogih ^esreća- kako je proizilazilo iz njegovih reči. I sad jeprstima, koji su sa spoljne strane bili pokriveni čupama dlaka a sunutrašnje lakom vla- gom, podigao moje lice držeći me za bradu, progovorio tihim, malo drhćućim glasom:- Otac ti se

sprema na dug put. Jesi li se pomolio Bogu za njega? - Upogledu mu je bilo neke strogosti i možda je to probudilo umeni mučni osećaj nekog propusta prema ocu, jer eto nisam nato sam pomislio. Sada, među- tim, kada je taj osećaj u meniproizveo, svejedno sam ga počeo osećati teretom, sličnomnekom dugu, i da bih se ovoga oslobodio, priznadoh mu: - Ne. -Pođi sa mnom- reče.

Morao sam ga otpratiti u našu dvorišnu sobu. Tu smo sepomolili, okruženi nekolikim iskrzanim ko- madima nameštajakoje više nismo koristili. Čika La- još je najpre posadio okruglu

malu kapu svilena sjaja na onu stražnju tačku glave gde njegova

proređena siva kosa stvara malu čistinu. I ja sam morao da po-nesem iz predsoblja svoju kapu. Zatim je iz džepa izvadio u

crno povezanu knjižicu sa civenim obrubom, a iz gornjeg džepanaočare. Počeo je da čita molitvu, a ja sam imao da izgovorimuvek onoliko teksta koliko je bio ispred mene. Najpre je išlodobro, ali uskoro je taj rad počeo da me zamara, a unekolikome je i zbunjivalo što nisam ništa razumevao od onog što smogovorili Bogu, pošto je njemu trebalo da se obraćamo na

hebrejskom, a ja taj jezik ne znam. Ta- ko sam, da bih ipakmogao da sledim čika Lajoša, morao neprekidno da pratimkretanje čika Lajoševih usta, pa su na kraju od svega u meniostali samo prizor vlažnog grčenja tih mesnatih usana inerazumni šumovi jednog stranog jezika, na kom smo mi sami



ima belu kosu, sivkastu kožu, naočare koje ga čine sličnim buljini, i lice uvek zabrinuta izraza. Klanjao se bez reči o čikaŠtajnerovom boku i lomio prste kao da se pravda. Izgledalo jeskoro da to čini zbog čika Štajnera. Ali u to nisam siguran.Dvojica staraca drže se jedan drugog nerazdvojno, mada međunjima teče večita raspra, jer nema pitanja o kojem bi imali isto

mišljenje. Prvo jedan, pa drugi, rukovali su se s mojim ocem.

Cika Šajner ga je i po leđima potapšao. Na- zvao ga je ”starimlafom” i čak ispalio u njega otrcanu šalu:- Pa onda glavu dole i

nikad ne gubimo očaja- nje. Još je rekao- našto je i čika Flejšmanubrzano zaklimao glavom - da će o meni i o ”mladoj” (kako jezvao moju maćehu) i dalje da vode brigu. Treptao je sitnimočima, pa je oca povukao na trbuh i zagrlio. Kada su otišli, sve je potonulo u zveckanje pribo- ra za jelo, u žagor, u paru jela idebelog duvanskog dima. Do mene su stizali samo nezavisni

detalji lica ili pokreta, izdvajajući se iz magle što me okružavaše,pogotovo uzdrhtala, žuta, koščata glava maćehine mame, kako brine nad svačijim tanjirom; pa čika La- joševe dve odbojno

raširene šake, ne pristajući da uzme meso, pošto je ono svinjskoa vera ga zabranju- je; bucmasti obrazi maćehine sestre; zatim seneoče- kivano u ružičasti svetleći krug lampe ispela čika Vi-

lijeva gola lobanja, te čuh odlomke njegovog novog

ohrabrujućeg razmatranja; na kraju se sećam još sve- čanih rečičika Lajoševih, dočekanih u nemoj tišini, kojima je zatražioBožju pomoć da ”uskoro opet sed- nemo za porodični sto svimi, u miru, ljubavi i dobrom zdravlju”. Tatu sam jedva i video,

a o maćehi mi je ostao utisak da su se o njoj mnogo i usrdno bri-



nuli, čak i više nego o ocu, i rekla je da je boli glava, pa su jepitali ne želi li tabletu ili oblog: no ona nije htela ni jedno nidrugo. U nepravilnim razmacima morao sam ob ratiti pažnju ina baku, jer je stalno ne- što smetala, jer ju je svaki čas trebalovraćati do kanabeta, jer se mnogo žalila na obnevidele oči, kojesu iza debelih, suzama okvašenih, parom prekrivenihuveličavajućih stakala izgledale kao dve neobične oznojene

bube. U jednom trenutku svi su ustali iza stola. Počelo jezavršno pozdravljanje. Baka i deda otišli su zasebno, nešto preporodice moje maćehe. I možda je kao najnebičniji događaj celeove večeri za mene ostao dedin jedini postupak, kojim jeskrenuo na sebe pažnju: kada je svoju malu, ptičiju glavu za jedan jedini trenutak, ali sa strašću, gotovo bezumno ukopao utatin sako, na grudima. Zatreslo mu se či- tavo, grčemiskrivljeno telo. Brzo se uputio napolje, vodeći baku pod ruku.Svi se skloniše da im oslobode put. Mnogi su zagrlili i mene,

na licu osetih lepljiv trag usana. Onda je naglo zacarila tišina,svi behu otišli.

Tada se i ja pozdravih s tatom. Ili on sa mnom, pre će biti. Ine znam ko s kim. Ni okolnosti se ne s ećam tačno: tata mora da je izašao za gostima, jer sam neko vreme ostao sam za stolomprekrivenim kršem od večere i trgao sam se tek kada se tata vra-

tio. Bio je sam. Hteo je da se oprosti sa mnom. Sutra u zoru nećeza to više biti vremena- tako mi reče. I on mi je izređao mojeodgovornosti i obaveze slično kao što je to učinio čika Lajoš togistog popodneva, samo bez pominjanja Boga, manje lepo i

mnogo kra- će. I moju mamu je pomenuo: smatrao je da će onasad pokušati ”da me odmami k sebi”. Video sam daga ta misao

dosta zabrinjava. Njih dvoje su se naime dugo preganjali oko

posedovanja mene, sve dok sud nije izašao u susret mom ocu.Sada on, i to se sma- tralo razumljivim, nije hteo da izgubi svoje

pravo na mene samo zato što je pao niže na društvenoj lestvi- ci.

Ali se nije pozvao na zakon nego na moju uvi- đavnost, i narazliku između moje maćehe, koja mi je stvorila ”topaoporodični dom”, i moje mame koja me je napustila. Počeo sam



da ga slušam pažljivije, jer sam o ovoj pojedinosti imao odmame drukčije obaveštenje: prema njenom mišljenju krivac je bio tata. Zato je i bila primorana da sebi nađe drugog muža,nekog čika Dinija (u stvari: Deneša), koji je uostalom baš prošlenedelje narukovao u radni logor. Ali nešto tačnije zapravonikada ne bejah saznao, a otac je i sad odmah zaokrenuo nazad

ka mojoj ma- ćehi, pomenuvši da njoj mogu da zahvalim štosam napustio internat i da je moje mesto ”ovde, pored nje”. Još je dugo govorio o njoj pa sam sad već naslu- tio zašto mojamaćeha nije nazočna pri njegovomizlaganju: ono bi je zasigurnozbunjivalo. Mene je, međutim, ono počelo da zamara. I više nemogu da se setim šta sam tati obećao kada je on to od menezatražio. U sledećem trenutku jednostavno sam se našao unjegovom naručju i njegov stisak me je za- teka o neočekivano inekako nepripremljeno posle ovih reči. Ne znam jesu li mi otudpotekle suze, ili jednostavno od iscrpljenosti, ili pak otud štosam se počev od prvih, jutros izgovorenih opomena mojemaćehe, zapravo pripremao da one u ovom određe- nom

trenutku poteku: u svakom slučaju bilo je dobro što se ovakodesilo i osećao sam da je i tati godilo što to vidi. Tada me jeposlao na spavanje. A i bio sam već veoma umoran. Ali-

pomislih - ipak će barem, jadnik, otići u radni logor sasećanjem na jedan lep dan.

Već su dva meseca kako sam se oprostio sa ocem. Tu jeleto. Ali u gimnaziji su nam raspust dali davno, još proletos.Pozvali su se na to što je rat. Avioni često stižu da bombarduju

grad, a i protiv Jevreja su otad doneti novi zakoni. Otpre dvenede- lje i ja sam obavezan da radim. Obavestili su me

službenim pismom: "raspoređuje se na stalno radno mesto”. Nakovertu je stajalo ”Đerđu Kevešu, pomoć- nom radniku

predvojničke obuke", i po tom sam odmah video da je u sveovo umešana omladinska organizacija. No, već sam i čuo da seu poslednje vreme oni koji se kao ja zbog svojih godina ne

mogu uputiti na prinudni rad, upućuju na posao u fabrike i na

slična mesta. I ovde gde sam ima nas iz istog razloga nekih



osamnaest dečaka, gotovo svi petnaesto- godišnjaci. Radnomesto je na ostrvu Čepel, u nekoj kompaniji čije je ime”Rafinerija nafte Šel”. Na ovaj način stekao sam čak i nekuprivilegiju, jer je inače zabranjeno kretati se van grada sa žutomzvezdom. Ja sam međutim dobio zvaničnu propusnicu snabde-

venu i pečatom komandanta ratnog preduzeća u kojoj stoji:

”može da pređe čepelsku carinsku granicu”.Za sam posao ne može se reći da je previše zamoran, a u

društvu s momcima čak je i zabavan. U pitanju je neka vrstaispomoći zidarskim radnicima. Rafinerija je naime bila bombardovana i nama je palo u zadatak da što pre odstranimooštećenja koja su bombe prouzrokovale. I građevinski majstorkoji nama rukovodi prilično je uviđavan: na kraju nedelje čaknam je obračunao i platu, baš kao i redovnim radnicima. Ali mojumaćehu je naročito razveselila propusnica. Sve dotle, kad god bihkrenuo na neki put, brinula se mnogo kako ću se legitimisati akose za to ukaže potreba. Sad više nema zašto da se uzne- mirava, jer legitimacija svedoči o tome da ne živim po svom ćefu nego dakorisno služim u vojnoj indu- striji, a takva uloga naravno padapod sasvim drugu ocenu vrednosti. Isto misli i porodica. Samosestra moje maćehe malo jadikuje što moram da obavljam fizičkiposao, i već me je upitala skoro sa suzama u očima, zar sam zato



pohađao gimnaziju? Rekoh joj da je, po mom mišljenju, to samozdravo. I čika Vili je odmah dao meni za pravo, a i čika Lajoš me je opomenuo: treba prihvatiti što nam je Bog namenio, pa je njutime ućutkao. Onda me je čika Lajoš pozvao ustranu pa se latio iozbiljnijeg razgovora: između ostalog me je opomenuo da nezaboravim da na radnom mestu predstavljam ne samo sebe,nego ”celu jevrejsku zajednicu”, pa da i zbog nje moram da pa-zim na svoje ponašanje, jer će na osnovu njega biti doneti sudovi io njima, o svima. Zbilja, na to ne bih nikad pomislio. Ali uvidehda je i te kako u pravu.

Od tate su iz radnog logora stizala pisma u tač- nimrazmacima: da je hvala bogu zdrav, dobro podnosi rad, a ipostupak je - piše - čovečan. I porodica je zadovoljna njihovimsadržajima. Čika Lajoš smatra da je Bog dosad bio tati na pomoćii opomenuo je da bi trebalo svakodnevno da se molimo kako biOn

o tati i dalje brinuo, budući da je Njegova sila gospo- dar nad

svima nama. A čika Vili je uveravao da sad ionako treba da

preguramo na neki način samo jedno kratko, prelazno

razdoblje, jer je - kako umovaše - momenat iskrcavanja saveznika sad već ”definitiv- nozapečatio sudbinu” Nemaca.

I s maćehom sam mogao da izlazim na kraj bezikakvih

sukoba. Za razliku od mene, ona je primorana da lenstvuje, jer

se trgovinom ne može baviti niko kome krv nije čista. Ali izgleda

da je tata bio srećne ruke kada je kartu poslao na čika Šitea, jer onsvake nedelje verno donosi ono što pripada mojoj maćehi odnašeg skladišta koje on vodi, baš kao što je to tati bio obećao. Iposlednji put se držao dogovorenog roka i izbrojao je na sto,

koliko sam mogao videti, za- mašnu sumu novca. Maćehu jepoljubio u ruku a i za mene je imao nekoliko ljubaznih r eči.



Podrobno se raspitao i o stanju zdravlja "gospodina šefa”, kao iobično. Baš se spremao da krene kada mu je još ne- što palo napamet. Iz torbe je izvukao paket. Lice mu je došlo malo napeto.-Nadam se, uvažena gospođo

- rekao je - da će ovo dobro doći za vašu kuću.- U paketu je bilo

masti, šećera i sličnih potrepština. Ve- rujem da ih je kupio na

crno na pijaci, možda zato što je i sam pročitao propis po kome Jevrejima odsad pripadaju manje količine namirnica. Mojamaćeha je najpre pokušala da odbije, ali je gospodine Šite bioprilično uporan, a na kraju krajeva njegovoj se paž- nji, prirodno,

nije imalo šta prigovoriti. Kad smo osta-li sami, upitala je i mene da li i ja mislim da je pravil- nopostupila što je namimice primila. Smatrao sam da jeste, jer biodbijanje uvredilo gospodina Šitea: na kraju krajeva, mislio jedobro. I ona je smatrala da je tako, pa je rekla da veruje da bi i

tata odobrio njen postupak. Ni ja sam, zaista, ne bih verovao da jedrukčije. Uostalom, ona takve stvari obično bolje zna od mene.

I majku posećujem nedeljno dvaput, u popodneva kojenjoj pripadaju, kako je odlučeno. S njom su moje brige nešto veće. Jer kao što je tata unapred pogodio, ona zbilja nikako ne može dase pomiri da je moje mesto pored maćehe. Kaže da je moje ”me-sto pored nje”, koja mi je mati. Ali, koliko znam, sud me jedodelio ocu, i ta je odluka sada merodavna. Mama me je,naprotiv, i ovog nedeljnog popodneva ispitivala o tome kako bihželeo da živim- jer po njoj je, opet, važna samo moja volja i to dali je volim. Rekoh joj: kako je ne bih voleo! Ali mati mi obja- snida voleti znači ”biti privržen” nekome, a njoj se čini da sam japrivržen maćehi. Pokušao sam da joj predočim kako to pogrešnovidi, jer nisam ja taj koji je njoj privržen, nego je- što i ona zna -tata odlučio ovako o meni. Ali ona je na to odgovorila da samovde u pitanju ja, moj život, a da o tome mogu sam daodlučujem, nadalje da se ljubav ”ne dokazuje reči- ma, nego



delima”. Napustio sam njenu kuću u popri- ličnim brigama:razumljivo je da ne mogu dozvoliti da još pomisli kako je nevolim - ali s druge strane ne mogu da smatram sasvim ozbiljnimono što je re- је smo često išli da ih posmatramo. Sad, razume se, nismo išlisamo njih radi. I jezikom smo se poslužili. Ali smo se brzo vratili,

jer se Anamarija plašila da bi čike i njihove žene mogle nešto danaslute. Docnije, kad smo se upustili u raspravu, saznao sam

štošta zanimljivo iz njenih razmišljanja o meni: rekla mi je kakonije verovala da bih joj ikad ”mogao značiti bilo šta drugo” osim

”dobrog druga”. Kada me je upozna- la, videla je u meni samo

neodraslog dečaka. Kasnije, priznade, malo me je bolje uzela naoko, a probudilo se u njoj i izvesno razumevanje za mene,

možda zato što smo- smatrala je - doživeli istu sudbinu kao deca

svojih roditelja, a iz ponekih mojih primedaba došla je dozaključka da o ponekim stvarima mislimo na isti način, ali ništaviše od toga tada još nije sluti- la. Malo se zamislila o tome koliko

je ovo čudno pa je rekla:- Izgleda da je moralo ovako da bude -

Lice joj je poprimilo čudan, gotovo strog izraz, pa se nisam

suprotstavio njenom mišljenju, mada sam se pot- punije slagao s

onim što je rekla juče: da je kriva bila bomba. Ali naravno, nemogu znati ništa pouzdano, a njoj se, koliko sam mogao videti ,

ovo više dopada- lo. Zatim smo se brzo pozdravili, pošto je ujutroval- jalo da idem na posao, i kako sam se s njom ruko- vao,

noktom mi je izazvala malu bol na dlanu. Shvatio sam da cilja na

našu tajnu, a lice kao da joj je pri tom saopštavalo- sve je u redu.Ali sutradan se ponela prilično čudno. Popodne, kada sam

stigao s posla, pa se najpre umio, promenio košulju i cipele, ivlažnim češljem sredio kosu, pođo- smo do dveju sestara, jer

Anamarija je u međuvreme- nu bila obavila kod njih posao moga

pred stavljanja, još prema ranijem planu. I njihova mama me je



lepo primila. (Tata je na prinudnom radu.) Stan im odaje utisak

važnosti, s balkonom, tepisima, s nekoliko ve- ćih soba i jednommanjom koja pripada dvema devoj- kama. Tu je i klavir, zatim

mnoge lu tke i slične stvari po ukusu devojaka. Najčešće sekartamo, ali starija sestra ovaj put nije imala karte za igru, nego

je želela da s nama raspravi jednu brigu, jedno pitanje koje je uposlednje vreme snažno zaokuplja: to je žuta zvezda što izaziva unjoj neke nedoumice. Zapravo je postala svesna promene zbog

"pogleda ljudi”- jer joj se čini da su se ljudi promenili prema njoj,da je”mrze”. Primetila je to i danas pre podne kada je po nalogumame pošla u kupovinu. Meni se međutim čini da je preterala u

svom utisku. Moje iskustvo, u svakom slu- čaju, nije sasvim isto.Tako, na primer, i među zidari- ma ima onih za koje svi znaju da

ne podnose Jevreje, a ipak su se s nama dečacima lepo sprijateljili.Pri tom, to naravno ništa ne menja njihovo mišljenje. Za- tim mi je

pao na pamet pekarev primer, pa sam po- kušao da objasnimdevojci kako u stvari ne mrze nju, to jest ne samu nju lično- ta i

ne poznaju je čestito- nego više ideju da je ona ’jevrejka”. Na to jeizjavila da je i sama maločas imala sličnu misao, jer zapravo i ne

zna šta je to. Anamarija joj doduše reče da to naprotiv svako

zna: jedna religija. Ali nju nije zanimalo to, nego ”smisao”.-

Konačno, čovek mora znati zašto ga mrze- smatrala je. Priznade

da u početku nije ništa shvatala i da je veoma boli što je preziru”samo zato što je Jevrejka”. Tada je prvi put osetila da je- kako se

izrazila - nešto deli od ljudi i da pripada negde

drugde, a ne gde oni. Na to je počela razmišljati, po- kušala i uknjigama i u razgovorima da istraži stvar itako shvatila da je

baš zato mrze. Došla je naime do uverenja da smo ”mi Jevrejidrukčiji od ostalih, da je ta razlika suštinska i da baš zbog njeljudi mrze Je- vreje". Pomenula je i to koliko živeti ”sa svešću otim razlikama” predstavlja čudno iskustvo i da zbog njega oseća



čas izvestan ponos, čas još više nešto slično sti- du. Pa je zaželelada sazna kako mi stojimo sa sopstvenom različitišću i upitala je jesmo li na nju pono- sni ili nas je više od toga zbog nje stid.Njena mlađa sestra i Anamarija nisu bile sasvim načisto kakoose- ćaju. Ni sam ja nisam takođe osećao neki naročiti razlog

za slična osećanja. Uostalom, čovek i ne može sasvim sam daodlučuje o toj nekoj razlici: najzad, upravo tome služi žutazvezda, koliko mi je poznato. To sam joj i pomenuo. Ali ona osta

uporna: razliku nosimo ”sami u sebi”. Prerna mom mišljenju bitnije je ono što nosimo spolja. Dugo smo se oko toga sporili,ne znam zašto, jer da priznam istinu, pitanje mi se nije činilovažnim. Ali je u kretanju njene misli bilo nečeg što me je ljutilo:prema mom mišljenju, sve je bilo mnogo jednostavnije. Semtoga sam i želeo da je po- bedim u raspri, razumljivo. I

Anamarija kao da je ponekad poželela da se umeša urazgovor, ali joj se nijednom nije pružila prilika, pošto nasdv oje nismo na nju obraćali neku pažnju.

Najzad sam joj izneo primer. Nekada, iz proste dosade,već sam bio promislio celu stvar, pa mi je sad pala na pamet. Anedavno sam pročitao i knjigu, nekakav roman: o prosjaku ikraljeviću koji su, sem te razlike u položaju, po licu i obličju naupađljiv na- čin bili do neprepoznatljivosti slični, pa su iz čisteradoznalosti razmenili svoje sudbine, dok na kraju prosjak nije

postao pravi kraljević, a kraljević pravi prosjak. Rekao samdevojci da pokuša sebe da zamisli u tom položaju.Naravno,

on nije mnogo verova- tan, ali na kraju krajeva, toliko toga jemogućno. Re- cimo, da joj se to desilo u sasvim ranom

detinjstvu, kada čovek još ne ume da govori niti može da se sećai svejedno kako, tek - pretpostavimo - bila je na neki načinzamenjena ili su je zamenili s detetom iz jedne druge porodice,

iz porodice u kojoj su papiri s rasnog stanovištasasvim u redu:



prvi put desilo da sam osetio nešto što je, mislim, zaista ličilopomalo na stid.

Ali sam tek na stepeništu saznao da sam ovim svojimosećanjem opet povredio Anamariju, bar je tako izgledalo: jer

baš tad se desilo da se čudno ponela. Oslovih je, nije se ni

osvrnula. Pokušah da je uhvatim za ruku, ali se otrgla iz stiskamoje ruke i ostavila me samog na stepeništu.

I sutradan popodne čekao sam uzalud da mi se javi. Tako ni ja nisam mogao ići do sestara, jer smo dosad uvek odlazili k njima

zajedno, a one bi se sigumo raspitivale o njoj. A sem toga, sadsam sve više uviđao ono što je devojka rekla u nedelju.

Uveče se već pojavila kod Flajšmanovih. Ali u početku se samnom upustila u raspravu krajnje odmereno, dok joj je licezadobilo nešto blaži izraz tek kada sam na njenu primedbu kakose nada da sam kod sestara proveo lepo popodne, odgovorio dani- sam bio gore. Htela je da zna zašto nisam, našto samodgovorio, kao što je i bilo, da bez nje nisam hteo. Imao sam

utisak da joj se i taj odgovor svideo. Nakon nekog vremenapokazalo se da je raspoložena da pogleda zajedno sa mnom ribea iz te sobe vratili smo se zatim, potpuno izmireni. Docnije, utoku večeri, devojka je stavila još samo jednu primedbu o doga-đa ju: - Ovo je bila naša prva svađa- reče.

Sutradan mi se desio čudan slučaj. Ujutro sam u- stao na

vreme i krenuo, kao obično, na posao. U iz- gledu je bio topao

dan, a autobus je već bio nabijen putnicima. Već smo biliostavili iza sebe kuće pred- građa, a prevezli smo se i prekokratkog neukrašenog mosta koji vodi na ostrvo Čepel: odavdeput vodi jednim svojim delom kroz otvoren prostor, preko

polja, između nekakve pljosnate zgrade nalik na hangar s levestrane, i rasutih baštenskih staklenika s desne,kad se desilo to

da je autobus odjednom zakočio, pa sam zatim čuo spolja



odlomke nekog naredbodavnog govora, koji su onda

kondukter i još nekolicina putnika preneli ka meni: da ukoliko

u kolima ima neki Jevrejin, treba da siđe. Pomislih da žele,očito, da pro- vere pitanje prolaza, na osnovu dokumenata.

I zaista, na drumu se nađoh sučeljen s policaj- cem. Bezreči mu odmah pružih propusnicu. No, on najpre poslaautobus dalje, kratkim pokretom ruke. Bejah već pomislio dane razume dobro moju propusnicu i baš htedoh da mureknem da sam - kako vidi

- zaposlen u ratnoj proizvodnji, zbog čega nemam vremena za

gubljenje; ali tada se drum oko meneispuni glasovima i dečacima, a to behu moji drugovi iz Šela.Izmileli su iza nasipa. Ispostavilo se da je njih policajac skinuo s

ranijih autobusa i smejali su se glasno zato što sam i ja stigao.Čak se i policajac malo nasmešio, kao da, doduše iz potaje, i onučestvuje u veselosti; odmah sam video da nema ništa protiv nas

- nije ni imao za to razloga, razume se. Upitao sam i pored togadečake, šta je ipak u pitanju, ali to zasad ni oni nisu znali. Potom

je policajac zaustavio autobuse koji su se primicali iz pravcagrada i to tako što bi na određenoj razdaljini stao pred njih aruku podigao uvis, dok bi nas ostale za to vreme poslao izanasipa. Svaki put ponovila se ista scena: novodošli dečaci bi se



isprva iznenadili, a zatim nasmejali. Po- licajac izgledašezadovoljan. Tako prođe oko četvrt časa. Beše čisto, letnje jutro,na pristranku nasipa - osetismo kad se svalismo dole - sunce jeveć počelo da progrejava travu. Ispodalje, kroz plavičastu paru, jasno su se videli trbušasti rezervoari slagališta nafte. Iza ovih

fabrički dimnjaci, a još dalje, još bleđe, šiljati crtež nekogcrkvenog tornja. Iz zaustvljenih autobusa, u grupama ilipojedinačno, i dalje su navirali de- čaci. Stiže jedan omiljen, vrloživahan, pegav dečak s kosom ošišanom kao crna četka:"Galanterista”, kako ga svi zovu- jer za razliku od ostalih koji

pripadaju uglavno m ovoj ili onoj školi, on se opredelio za ovozanimanje. Zatim ”Pušač”: njega gotovo ne možeš videti bezcigarete. Istina, i ostali su uglavnom pušili, a da ne bih za njimazaostao, i ja sam u poslednje vreme nekoliko puta probao dapovučem dim, ali sam primetio da on ovu naviku upražnjavasasvim druk- čije; s jednom skoro grozničavo delujućomoblapor- nošću. I oko mu ima tako čudan, grozničav izraz. Više je čutljiv, teško mu je prići, među dečacima nije omiljen. Ali samga ipak jednom upitao šta mu se toliko sviđa na cigareti. Na to jekratko odgovorio: Jevtinija je nego jelo. - Malo sam sezabezeknuo, jer na taj razlog nisam ni mogao pomisliti. Još višeme je iznenadio neki podrugljivi, skori zaista prekorni izraznjegovog lica kad je primetio moju zbu njenost; beše mineprijatno pa prestadoh da ga ispitujem. Ali sam sad već boljerazumevao neku vrstu opreznosti koju su drugi prema njemuispoljavali. Jednog drugog dečaka već su pozdravljali sarazuzdanijim urlikom: ovog su svi njegovi bliži prijatelji zvali”Ljubimcem”. Nalazio sam da mu je nadimak pogođen zbogtamne, sjajno glatke kose, krupnih sivih očiju i, uopšte, zbogljupke savitljivosti cele njegove pojave, a tek sam docnije saznaoda izraz ima i drukčije značenje i da mu je pripao zapravo stogašto se u okolini gde živi, navodno, veoma vešto vrti okodevojaka. Jedan od autobusa doneo je i ”Rozu”: u stvari se zoveRozen- feld, ali mu ime svi ovako skraćuju. Iz nekog razlogauživa ugled među dečacima, pa kad je reč o pitanjima odopšteg značaja, obično se upravljamo prema njegovom mišljenju;



i kod poslovođe ide uvek on kad treba da nas neko zastupa.Koliko znam, pohađa trgovačku školu. Sa svojim razumnim,mada unekoliko predugačkim licem, plavom, talasastomkosom i isprano plavim očima malo ukočena pogleda pod- sećana staru sliku po muzejima gde stoje u društvu s natpisima kao

što su ”Infant s hrtom” i tome slič- nim. Stigao je i Mošković,omalen dečak s mnogo ne- pravilnijim, moglo bi se reći ružnimlicem, zajahanim preko širokog zatupastog nosa još i onakvimdebe- lim, uveličavajućim naočarima kakve nosi moja baka - i tako dalje, svi ostali. I oni zastupahu manje- više isto mišljenjekoje sam i ja otprilike bio usvojio, da je slučaj sve u svemu maloneobičan, ali da je po svoj prilici reč o grešci ili nečem sličnom.”Roza”, pod- staknut od nekolicine dečaka, već se i raspitao kod

policajca da li ćemo imati neprilike ako zakasnimo na posao ikad nas zapravo misli pustiti tamo gde smo očekivani. Policajcapitanje uošte nije razljutilo, ali je odgovorio da to ne zavisi odnjega, od njegove odluke. Kako se ispostavilo, ni on stvarno nijeznao mnogo više od nas: pominjao je neko "daljnje nare- đenje”koje će stići umesto pređašnjeg, i koje zasad i on i mi moramočekati- to je bilo u glavnim crtama njegovo objašnjenje. Sve to,iako ne sasvim jasno, ipak je u suštini zvučilo- smatrahu dečaci-

prihvat- ljivo. Uostalom, mi smo, sve u svemu, policajca mo- ralida slušamo. A ovo smo nalazili tim lakšim što posedujući našepropusnice i pečate vojnoindustrij- skih vlasti nismo nalazilinikakvog razloga da policajca, samo po sebi se razume,uzimamo suviše ozbiljno. On je pak video - tako reče- da imaposla s "pametnim momcima”, na čiju "disciplinovanost”, do-dao je, on se nada, može i dalje računati; imao sam utisak da smomu simpatični. I on je izgledao simpa- tično: dosta nizak, ni star

ni mlad, s čistim, svetlim očima i licem suncem opaljenim. Naosnovu nekih njegovih izraza došao sam do zaključka da je pore-klom sa sela.

Bilo je sedam sati: to je čas kad slagalište nafte počinje posao.Autobusi više nisu donosili nove de- čake pa je policajac upitaoda li među nama iko fali. ”Roza” nas je sve prebrojao, pa mu je javio da smo svi na broju. Onda je policajac rekao kako možda



ne- će valjati da čekamo tu, kraj druma. Izgledaše zabri- nut inekako sam imao osećanje da je i on isto onako nepripremljenza nas kao što smo mi za njega. Glasno je postavio pitanje:- A štaću sad s vama?- ali tu mu mi naravno više nismo mogli biti odpomo- ći. Okružismo ga potpuno neusiljeno, smejuckajući se, baš

kao na nekom izletu učitelja, a on stajaše u sredini naše grupezamišljena lica, jednako čupkajući bradu. Najzad predloži:hajd’mo u Carinarnicu.

Otpratismo ga do jedne oguljene, usamljene pri- zemne

zgrade, tu odmah pored druma: bila je to ”Ca- rinarnica”- kako

oglašavaše jedan izbledeo natpis na njoj. Policajac je izvadiosvežanj ključeva, pa je među mnogim zveckavim ključevimaodabrao onaj koji je uiazio u bravu. Unutra nađosmo prijatnohladnjika- vu, veliku, mada pomalo pustu prostoriju koju je od

sveg nameštaja ispunjavalo nekoliko daščanih klupa i dugačak,klimav sto. Policajac je otvorio još jedna vrata, koja su vodila umnogo manju prostoriju nalik na neku kancelariju. Kako videh

kroz pukotinu na vratima, tamo se na lažahu tepih, pisaći sto, ana ovom telefon. Čuo sam i kako policjac telefonira, kratko, alimu reči nisam mogao razumeti. Ipak, verujem da je pokušao da

ubrza naređenje, jer kad iza- đe (brižljivo zaključavši za sobomvrata) reče:- Ni- šta. Šta možemo, valja čekati.- Ohrabri nas da

se smestimo udobnije. Upitao je znamo li neku društve- nu igru. Jedan od nas, mislim ”Galanterista”, predlo- žio je ”vrućerukavice”. Policajcu se ovo nije mnogo svidelo, reče da jeočekivao više od ”ovako pametne dece”. Jedno vreme se šalio snama, pri čemu sam imao osećanje da na svaki način nastoji danas nekako zabavi, valjda s ciljem da se ne prihvatimo nekog

oblika nedisciplinovanosti, koju je spominjao još na drumu, alinije pokazivao mnogo vičnosti u toj ulozi. Uskoro nas je i ostavio

same, pošto je prethodno pomenuo da mora za svojim poslom.

Kad je izašao, ču- smo kako zaključava naša vrata.

O potonjim zbivanjima ne bih mogao da izve- stim ovako

podrobno. Izgledalo je da moramo dugo čekati na naredbu. Alimi, s na še strane, nismo smatrali stvar nimalo hitnom. Najzad,



nismo traćili svoje vreme. U jednom smo se slagali: prijatnije jeovde u hladovini nego znojiti se na poslu. Na naftnom sla-

galištu nema mnogo hlada. Zato je ”Roza” isposlovao kodpredradnika da nam dozvoli da skinemo košulje. Istina, to senije baš slagalo sa slovom zakona, jer se na ovaj način nije nanama videla žuta zvezda, ali je predradnik ipak pristao, izčovečnosti, samo je Mo- škovićeva papirnata beličasta koža odtoga pretrpela štetu, jer su mu za tili čas leđa postala crvena kaokrv, pa su se dečaci mnogo smejali dugačkim krpama kože štoih je docnije s njih ljuštio.

Dobro smo se, znači, smestili, na klupama ili tek onako nagolom podu carinarnice; ali kako smo pro- veli vreme, to bih već

teško umeo reći. U svakom slučaju, padale se mnoge pošalice ipojavile su se cigarete a docnije i paketi s jelom. Setismo se i

pred- radnika: spomenusmo kako se sigurno jutros začudio štonismo stigli na posao. Stvoriše se i ekseri za pot- kovice za igru

”bika”. Njoj sam se naučio tek ovde s dečacima: čovek baci uvis jedan ekser, a dobitnik je onaj koji ih zgrabi najviše ispred sebeza vreme dok onaj jedan opet ne uhvati. ”Ljubimac", sa dugimprsti- ma svoje uske ruke, svaki put je pobeđivao. ”Roza” nas je i

jednoj pesmi naučio, koju otpevasmo više puta. Njenazanimljivost u tome je što može da se prevede čak na tri jezika,premda istim rečima: ako na njih nalepimo nastavak- es, zvučenemački, ako - io, onda italijanski, ako - taki, onda japanski. Na- ravno, sve

su ovo bedastoće, ali mene su zabavile.

Bacio sam se na razgledanje odraslih. I njih je policajac

pokupio iz autobusa baš kao i nas. Po tom sam i shvatio da kadanije sa nama, provodi vreme na drumu, i to u istom poslu kakav

je obavljao jutros. Tako ih se polako skupilo sedmorica-

osmorica, sami muškarci. Ali sam zapažao da ovi zadajupolicajcu više truda: čudili su se, klatili glavama, objašnjavali se,pokazivali dokumenta, zbunjivali ga pitanjima. I nas su ispitali.

Ko smo, šta smo? Potom su se držali više zajedno; mi imprepustismo nekoliko klupa pa su se grčili na njima ili stajali s



noge na nogu oko njih. Govorili su mnogo toga, ali ja ih nisam

baš pažljivo slušao. Naročito su pokušavali da rasvetie koji jerazlog policajčevog postupanja i kakve posie- dice ono može daima po njih. Međutim, kako mi dospe do uha, o tome je bilo

isto toliko različitih mišlje- nja koliko i onih koji ih izricahu.

Uglavnom je, činilo mi se, različitost zavisila od toga ko jekakvim doku- mentima raspolagao, jer, kako ispadaše, i oni susvi naravno imali neke papire koji su ih ovlašćivali da putuju naČepel, neko svojim, neko pak državnim poslom, kao mi.

Primetio sam među njima i neka zanimljivija lica. Takoopazih, na primer, da jedan od njih ne učestvu- je u razgovoru,

umesto toga stalno je čitao knjigu, koju je izgleda poneo sobom.

Bio je to vrlo visok, mršav čovek u vetrovki žute boje, s oštrimusnama između dveju dubokih bora koje im davahu mrzovo-

ljan izraz. Zauzeo je bio mesto na samom kraju klupe, kraj

prozora , preksrstivši noge i okrenuvši napola leđa ostalima.Možda me je zbog toga, u stvari, podsetio na nekog preiskusnogputnika železničkih kupea, kome izgleda suvišna svaka reč,pitanje ili prigodno upoznavanje sa saputnicima, pa s dosadom i

ravnodušnošću podnosi čekanje dok ne stigne do cilja- u meni je

bar stvorio takvu misao.Zapazio sam bio, čim je stigao negde u debelo prepodne, i

jednog dobro obučenog, pomalo već vremešnog čovekasrebrnastih slepoočnica i ćelavog temena, i to zato što je oštronegodovao kada ga je policajac uveo. Upitao je ima li tu telefon i

”može li se njime poslužiti”? Policajac ga je obavestio da mu ježao, ali aparat je "postavljen isključivo u službene svrhe”. Tada jeumuknuo, uz oštar trzaj lica. Docnije sam iz njegovih dostaškrtih odgovora datih na pitanja ostalih saznao o njemu da,slično nama, pripada jednom od čepelskih postrojenja, reče zasebe da je ”stručnjak”, ali u pojedinosti o tome nije zalazio. Ina-

če se ponašao prilično samouvereno, i kako mi se či- nilo,

uglavn om je delio naša uverenja, s tom razlikom što je njegazadržavanje, kome smo bili izloženi, više vređalo. Zapazio samda je o policajcu sve vreme govorio s omalovažavanjem i da se



o njemu izražavao kao da ga ne uzima sasvim ozbiljno. Reče dapo njegovo m mišljenju "policajac ima neko opšte uputstvo,kako bar izgleda”, kojeg se po svoj prilici "pridržava revnosijenego što bi morao”. Verovaše, međutim, da će o stvari na krajuodlučiti "merodavni faktori’”, a to će se- dodao je - on se nada,

desiti što skorije. Doc- nije ga nisam mnogo slušao pa sam ga izaboravio. Tek mi je popodne ponovo bio privukao pažnju, alitada bejah i sam već umoran i samo što zapazih koliko mora da

je nestrpljiv: čas bi seo, čas ustao, čas je ruke prekrstio na prsimačas na leđima, a čas je pogledao na sat.

Bio je s nama i jedan neobičan čovečuljak skarakterističnim nosem, s velikim rancem, u odelu s

pumpericama i bakandžama ogromnih razmera, a nekako je ižuta zvezda na njemu izgledala veća od uobičajene. Taj se jošozbiljni je brinuo. Svima se žalio na svoju ”zlu sreću”. Bejahunekoliko zapamtio njegov slučaj, jer je bio jednostavan, a onga je više puta ponovio. P^šao je bio da u opštini Čepel- tako

reče - poseti svoju ”teško bolesnu” mamu. Pribavio je bio posebnupismenu dozvolu od vlasti, imao je uza se, pokazao nam je.

Dozvola je važila za današnji dan, do dva časa popodne. Ali senešto bilo isprečilo, neke "neodložne stvari”, kako reče, dodavšida se radi-

lo o "poslovnoj obavezi”. Pozvanih je, međutim, bilo i drugihstranaka pa je tako dockan dospeo na red. Već mu se bilo učinilo- reče- da je celo putovanje



pod znakom pitanja. Ipak se još žurno ukrcao u tramvaj da poprvobitnom planu stigne do polazne stanice autobusa. Ali je

putujući sabrao mogućno tra- janje puta tamo i nazad i uporedio

ga sa odobrenim rokom, pa je izračunao: poći bi zaista bilorizično. Međutim, na polaznoj stanici je ustanovio da je pod-

nevni autobus baš pred polaskom. Onda je- sazna- dosmo -pomislio: - Koliko me je muka stajalo ovo parče papira!... I onda

dodao: - A moja sirota mama me čeka.- Pomenuo je kako i

njemu i ženi starica pričinjava ne malu brigu. Već je dugomoljahu: neka se preseli k njima, u grad. Ali mama je stalno

odbija- la, sve dok nije već bilo kasno. Odmahivao je glavomlevo i desno, izražavajući mišljenje da se starica po njegovomsudu samo od svoje kuće nije "nipošto” želela rastati.- premda

čak nije ni komforna- prime- tio je. Ali - produži on- treba da je

razume, ta mati mu je. A bolešljiva je- dodade - i bogme stara,

siroti- ca. I reče kako ”oseća da nikad sebi ne bi oprostio” da jepropustio ovu jedinu prilku. Pa se zato ipak ugurao u autobus.

Tu beše za trenutak zaćutao. Po- digao je, pa polako ponovo

spustio šaku, s oklevaju- ćim pokretom dok mu se po čelu uistom času skupi-lo na hiljade sitnih, upitnih bora: postao je pomalo sličanglodaru palom u klopku, tugom ophrvanom. Šta misle- postavio je ostalima pitanje - može li ga snaći u toj stvari nekaneugodnost? Ili će se uzeti u obzir da je do prekoračenjaodobrenog roka putovanja došlo bez njegove krivice? Šta li sadmisli njegova mama, koju je bio obavestio da će doći, a kpdkuće opet žena i dvoje dečice, ako ne stigne do dva sata kući?Cinilo mi se po pravcu njegovog pogleda

|>(јл 49



da očekuje prvenstvenood pomenutog dobro obu- čenogčoveka, "stručnjaka”, mišljenje ili izjavu o ovim pitanjima. Ovajga, medutim, videh, i ne slušaše oso- bito pažljivo: baš je imao uruci cigaretu, koju je malopre izvadio, pa je sada njen kraj

okomito udarao o poklopac tabakere koji se srebrnasto blistao,

izgravi- ran ispupčenim slovima i linijama. Na licu mu nazrehzamišljen i u neku udaljenu misao utopljen izraz, pa mi se činiloda od ceie priče nije čuo ništa. Onaj koji ju je izložio vratio sepravo na svoju zlu sreću: da je do krajnje stanice stigao samo pet

minuta docnije, ne bi onde više zatekao podnevni autobus, a danjega nije sustigao, na sledeći više ne bi bio čekao, i tako

— pod pretpostavkom da se sve to desilo ”s razlikom od petminuta”- sad ”ne bi sedeo ovde, nego kod kuće”- objašnjavao jeopet i ponovo.

A sećam se i čoveka s glavom foke: punačak je bio, nabijen,imao je crne brkove i naočare sa zlatnim okvirom, i stalno je

nastojao da "razgovara” s po- licajcem. Nije mi izmaklo pažnji nito da je te poku- šaje izvodio uvek zasebno, malo podalje od

ostalih, po mogućstvu u nekom ćošku ili za vratima.- Go-

spodine vodniče- začuo bih ponekad njegov prigu- šeni, malo

hrapavi glas - , mogu li s vama da poraz- govaram? - Ili: -Gospodine vodniče, moliću... Samo dve reči ako je dozvoljeno...-

Najzad ga je policajac pozvao da saopšti šta želi. Tad, kao da jezaoklevao. Najpre je nepoverljivo bljesnuo svud unaokolo nao-

čarima. I, mada su se nalazili u uglu dvorane koji mi je ovaj put bio dosta blizu, ni iz njegovog tupog mr- mljanja riisam uspeoništa da razaznam: nešto kao da је dokazivao. Ра mu se na licupojavio i neki pover- ljiviji, čak sladunjav osmeh, u isti mah se

poče pri- micati policajcu najpre samo malo bliže, a onda mic pomic sasvim se nadnoseći nad njega. Pri tom sam, baš dok se ovodešavalo, primetio i jedan čudan pokret. Stvar mi nije bila

sasvim jasna: najpre sam mislio da želi da se maši u svojunutrašnji džep po ne- što. Čak bejah pomislio na osnovuizvesnog jasnog značenja njegovog pokreta, da mu je želja dapolicaj- cu pokaže neki posebni i naročiti dokument. Ali sam



uzaludno čekao: šta li će se pojavit, jer taj pokret ipak nijedovršio. Ali ga zato nije sasvim ni prekinuo; samo kao da jezapeo u njemu, zaboravio na njega, najednom, mogao bih re ćiskoro kad je dospeo na vrhunac, nekako kao da je prestao da se

njime bavi. Tako je najzad njegova ruka petljala, trčkarala i gre-

buckala samo spolja još neko vreme po predelu grudi, poputkakvog velikog retkodlakog pauka ili još pre nekog manjegmors kog čudovišta, koje kao da je tražilo pukotinu kroz koju ćese stuštiti pod kaput. On sam je za to vreme još uvek govorio, a ionaj nekakav osmeh još uvek mu je stajao na licu. Sve je topotrajalo nekoliko trenutaka, otprilike. Onda videh kako

policajac s velikom brzinom i nekom oči- glednom odlučnošćuodmah prekida taj razgovor, štaviše, činilo mi se nekako kao damu ga uzima za zlo, i zbilja, mada od cele stvari nisam mnogo

shvatao, ali je i meni na neki teško odredljiv način njegovo

ponašanje izgledalo sumnjivo.

Ostalih lica, zbivanja, slabo se sećam. I inače, što je vreme daljeodmicalo, moja slična zapažanja posta- jahu sve man )e * manje

izoštrena. Mogu još reći toliko^ je policajčevo ponašanje premanama, mladima, i dalje osta ia'° VI'1° pažljivo. Dok sa odraslima,

kako zapaz^h, âo da je bilo za nijansu manje srdačno. Ali je dopopodneva i on počeo da deluje umorno. Tad se već êsto i

odmarao zajedno s nama, ili u svojoj sobi ne i^ aree* v*se 2a

autobuse koji su prolazili. Čuh i kako pć?kušava da nešto reknekoristeći se telefonom, a ponekac*nam ie ' saopštavao rezultat:- Jošuvek ni- šta - i to vee sa s ôro otvorenim nezadovoljstvom na licu.

Čečam se 1 dru 8°8 iedn °8 njegovog postup- ka Do nj e8a )е d°šl° jošranije, tamo negde iza pod- neva- po^ e^° 8a ie neki drugar, takode

policajac, na biciklu k af ie na iPre pnslonio napolju na zid. Zatim

su se brižlli‘vo za ključali u sobi našeg policajca. Izašli su tek posl^du 8°8 vremena. Opraštajući se još su do- datno prob Drav *h u vratima -

Nisu govorili, ali su kli- muckali gla vama ’ zgledali se na načinkako sam to viđao nekaćd̂avno ios u kancelariji mog oca, gleda-

jući trgovce Kada su se vee bili ispričali o teškim vremenima i osla b°m poslovnom prometu. Naravno, bio sam nači?to da ovo ôd



lepo, čisto letnje popodne, ulica punih šarenog mnoštva ljudikao uvek u to doba dana; ali ja sam sve to video malo maglovito.

Brzo sam izgubio i nit snalaženja u prostoru, jer smo većinompro- lazili ulicama i putevima koji mi nisu bili posebno poznati.A sem toga, sve veće i veće mnoštvo sveta na ulicama, saobraćaju njima a pogotovo ona vrsta tromosti koju u ovakvim prilikamaizaziva napredo- vanje zbijenih kolona, u priličnoj meri jezaokupilo a uskoro i zamorilo moju pažnju. Jedino čega sesećam s dugog puta to je jedna zbrzana, neodlučna, skoroprikrivena radoznalost među prolaznicima po trotoa- rima(najpre me je njihovo ponašanje prema nama zabavljalo, ali,vremenom še više i nisam na njih mnogo osvrtao), a sećam se i jednog unekoliko za- brinjavajućeg trenutka. Upravo smo išli jedn im širo- kim, prolaznicima prezakrčenim putem, okruženisa svih strana gurnjavom i nepodnošljivo bučnom pli- momsaobraćaja; ne znam na koji se način u jednom momentu u našukolonu sjurio tramvaj, baš skoro neposredno ispred mene.

Besmo prisiljeni da uzmakne- mo za taj jedan tren dok je minuo -i tad mi pažnju privuče nagli blesak jednog žutog komadaodeće, negde napred, u oblacima prašine, buke i isparenja izvozila: beše to Tutnik”. Jedan jedini skok i već je iščezao negdesa strane u vrtlogu mašina i l judi. Za- prepastih se načisto: sve tonekako se uopšte nije slagalo s njegovim ponašanjem ucarinarnici, tako mi se učinilo. Ali sam ujedno osetio i neštodrugo, neku veselu iznenađenost zbog, rekao bih, jednostavnosti jednog čina: stvarno videh kako se nekoliko predu- zimljivih

smesta bacaju isto onamo kud i on, negde tamo napred. I sam seosvrnuh, ali više, rekao bih, za volju igre,- jer drugog razloga za bežanje nisam video: ali onda se osećanje časti u meni pokazaloipak jačim. Policajci su odmah intervenisali i red se iza mene

smesta ponovo zatvorio.

Hodali smo još neko vreme, a onda se sve desilo veoma brzo, neočekivano i na malo zaprepašćujući način. Negde smoskrenuli i, kako izgledaše, stigli, jer je naš put nestajao među

krilima jedne široko rastvo- rene kapije. Tek tada primetih da su

umesto policajaca naše bokove zauzeli neki drugi u odeći



kakvu nose vojnici ali sa šarenim perjem za kapama sašildovima: bili su to žandarmi. Povedoše nas dalje u lavirintsivih zgrada, sve dalje i dublje, na jedan ogroman prostor posut

belim šljunkom- neku vrstu kasamskog dvo- rišta, kako samprocenio. U istom trenutku uporedo, zapazih visoku

zapovedničku priliku koja se iz pravca zgrade prekoputa bilauputila ravno k nama. Nosila je visoke čizme i uz telo skrojenuuniformu sa zlatnim zvezdicama, s kožnim kajišem prebačenimukoso preko grudi. U jednoj njegovoj ruci ugledah tanak štapićkakav se koristi prilikom jahanja, kojim je on jednako lupkao po

sarama čizama koje su se svetlelekao la- kovane. Minut kasnije,

dok smo mi već iščekivali u nepomičnim redovima, razaznah ito da je na svoj na- čin lep čovek, s muževnim crtama oštrim odvežbanja i discipline, nalik pomalo na privlačne junake filmo-

va, s tankim smeđim brčićima kakvi su baš bili u modi i koji suvrlo dobro pristajali njegovom licu tamnom od sunčanja. Kadanam stiže bliže, žandarmi koman- dovaše naređenje, koje nasprisili da se ukrutimo. O svemu mi ostadoše samo dva utiskakoja su nablizu pratila jedan drugog: oficirov hr apavi glas što jepo- malo podsećao na izvikače po vašarima, bio me je toliko

iznenadio nakon njegove inače negovane spolja- šnosti da,možda baš zbog toga, od reči nisam mnogo upamtio. Toliko samipak razumeo da "istaragu o nama” - upotrebio je taj izraz -

misli da obavi tek sutra, pa se onda smesta obratio pravo

žandarmima i nare- dio im, glasom koji je ispunio ceo prostor,

da dotle ”celu ovu čivutsku bandu” odvedu tamo gde joj je,prema njegovom mišijenju, i mesto,- u štale, i da je ondezaključaju dok traje noć. Drugi moj utisak beše pak ona

neprozirna, od raznih naređenja bučna zbrka koja je odmahzatim nastala, dernjava koju su naglo razbuđeni žandarmi sručilina nas terajući nas kud je bilo rečeno. Nisam znao kud bih se preokrenuo, i jedino čega se sećam jeste to da sam pri svem tomimao i neku vrstu potrebe da se zasmejem od čuđenja izbunjenosti, od osećaja kao da sam neočekivano pao u središteneke bezumne pozorišne predstave u kojoj ne poznajem sasvimsvoju ulogu, a i usled jedne ovlašne misli koja mi je samo



prominula maštom: be- še to lice moje maćehe u momentu kadapostaje svesna da te večeri bogme više ne može da računa namene za stolom u vreme večere.

U vozu nam je najviše nedostajalo vode. Namir- nica je, ako se

sve uzme u obzir, izgl edalo da ima dovoljno za poduže vreme; ali daposle jela nešto i popijemo, toga nije bilo, što je baš smetalo. Ljudi uvozu odmah rekoše: prva žeđ brzo prođe, na kraju je čovek skoro izaboravi; ali tad se ona javlja iznova

- samo sad bez ikakve mogućnosti da bude zabo- ravljena,

objasniše. Šest do sedam dana predstavljaju ono vreme- tvrđahustručnjaci- u kome čovek pored svega može u slučaju nužde, pačak i ako se uzme u obzir toplo vreme, da bude bez vode, poduslovom da je zdrav, da na gubi previše znoja i da po mogućnosti ne jede meso i začine. Za sada- tešili su nas- još ima vremena; svezavisi koliko će trajati put, dodavali su.

Ovo je i mene stvarno zanimalo: u ciglani nam nisu ništasaopštili. Objavili su tek toliko da ko god že-

li - može da se javi na rad, i to u Nemačku. Zamisao mi se, kao iostalim dečacima i mnogima dmgima u ciglani, odmah bila dopala.Uostalom - govorahu čla- novi nekakvog "Jevrejskog saveta”,

prepoznatljivi i po trakama koje su nosili oko mke - ovako ili onako,le-

pim ili s ilom, svi koji su u ciglani biće ionako preba- čeni uNemačku, s tim što oni koji se prijave dobrovoljno smeju

računati na bolji raspored a zatim i na privlegiju da moguputovati po svega šezdeset u vagonu, dok će docnije morati dase zguraju bar po osamdesetoro, zbog nedovoljnog broja

kompozicija - kako su to svima objašnjavali: mnogo prostora za

raz- mišljanje nije, dakle, bilo ostalo, mišljah i sam. Ali nisam mogao osporiti verodostojnost ni ostalih

argumenata koji govorahu o teskobi u ciglani, o njenim

posledicama po zdravlje koje bi se mogle još pojaviti, i o svevećim brigama oko snabdevanja na- mirnicama: sve to bešetačno, sam sam bio svedok. Već kad smo stigli iz žandarmerije(mnogi među odraslima evidentirali su da se kasarna zove



"Andrašije- va”) mi smo ciglanu zatekli ispunjenu ljudima dopo- slednjeg kutka. Video sam među njima podjednakomuškaraca i žena, dece svake dobi i nebrojeno staraca i starica.

Kud god da sam koraknuo, zapeo bih o ćebad, rance, svakojakekofere, zavežljaje, denjke. Sve ovo, a i mnoštvo sitnih teškoća,sekiracije i nepri- jatnosti koji idu zajedno s takvim životom uzajednici, izgleda da su, neizbežno, i mene ubrzo zamorili,sasvim prirodno. Ovom se nadovezivao nerad, glupo osećanjegubljenja vremena, a onda i dos ada; baš za- to se od pet dana

koje sam tu proveo ne sećam ni jednog posebno, ali i u njihovojukupnosti samo ponekog detalja. Pre svega olakšanja da su idečaci bi-li oko mene: ”Roza” i ”Ljubimac”, "Galanterista”, ”Pu- šač”,Mošković i svi ostali. Nijenedostajao, valjda, ni jedan: i oni susvi bili pošteni. Ni sa žandarmima ni-

58

■■■■■

sam više imao ličnog posla dok sam boravio u ciglani: najviše samih vidao s druge strane ograde gde su stražarili, ponegde i izmešanis policajcima. O ovima se u cigl ani govorilo da su uviđavniji odžandarma, da se rado priklanjaju čovečnosti, i to na osnovu nekogprethodnog sporazuma, bilo u novcu bilo nekom drugom vrednom

predmetu. Naročito su im mnogi- tako se govorkalo - pomogli da

pošalju pismo, poruku, i čak, kako neki tvrđahu, uz njihovu se

pomoć stvorila i poneka prilika za bekstvo- mada, dodavahu - retkai opasna - nešto sasvim određeno o ovom teško da sam mogao saznati. No ta stvar me je podsetila inekako mi bliže objasnila, čini mi se, to

o čemu je čovek s licem foke želeo onako živo da razgovara spolicajcem. Sledeći ovu misao saznao sam i to da je naš policajac bioipak pošten. Možda je to onda objašnjavalo okolnost što sam,tumarajući po dvorištu ili čekajući pred zajedničkom kuhinjom na

svoj red, u zbrci stranih lica, jednom ili dvaput prepoznao u ciglani i



čoveka s licem foke.

Od ljudi koje sam znao još iz carinarnice video sam ponovo ičoveka zle sreće: često bi posedeo me- đu nama ”omladinom” ”da semalo razgali”, kako je rekao. Po svoj prilici je i on našao smeštaj unašoj blizini, u jednoj od mnogih jednakih: šindrom pokrive- nih,

ali inače sa svih strana otvorenih, i kako čuh, zapravo sušenju ciglenamenjenih građevina. Izgledao je malo satrven, imao po licu šarenemrlje otoka i bu- botaka; pa smo od njega saznali da je sve ovo još bio rezultat žandarmerijske istrage: jer su u njegovom rancu otkrililekove i namirnice. Uzalud je pokušao



da objasni da sve te stvari potiču iz ranijih zaliha i da ih jeisključivo namenio bolesnoj materi, oni ga optu- žiše, očito, da je crnoberzijanac. Ništa mu nije vrede- la ni dozvola, a ništamu nije vredelo ni to da je on sam uvek poštovao zakon i nije

prekršio ni jedno jedino njegovo slovo, kako reče.- Da li sečuje nešto? Šta će biti sa nama? - imao je običaj da se raspita.Opet je pomenuo svoju porodicu, pa i svoju zlu sre- ću. Koliko je za dozvolom jurio i koliko joj se obradovao - sećaše se sgorkim odmahivanjem glave po- što sve beše prošlo; bogmenije verovao da će se stvar ”tako završiti”. Sve je bilo odlučenou onih pet minuta. Da nije bio zle sreće... Da je tada autobus...

- to behu misli koje mi je saopštio. Ali je telesnimkažnjavanjem, kojem beše podvrgnut, izgledao mal’ te nezadovoljan. - Ostavili su me za kraj, i to je mo- žda bila sreća-ispričao je- : tad su već žurili.- Sve u svemu, ”mogao je proći igore”, rezimirao je, do- davši kako je ”na žandarmeriji video igadnijih stvari”, a to beše i istina, sećah se i ja sam. Neka nikone pomišlja- opominjahu nas žandarmi pri pretresu jednog

prepodneva - da bi mogao sakriti od njih svoje sagrešenje, ilinovac ili zlato i druge vrednosti. I ja sam - došavši na red-

morao da izređam pred njih na sto novac, sat, perorez, sve štosam posedovao. Jedan grmalj od žandarma čak me je sveg

poispipao od pazuha pa do krajeva kratkih pantalona, pokreti-ma koji kao da su odavali stručno iskustvo. Iza stola samugledao i poručnika- za koga se tada već znalo iz reči koje sužandarmi jedni drugima upućivali da nosi prezime- Sakal.Kraj njegovog levog rukava primetio sam opet kako seuzdiže jedan žandarm u ko- šulji, s opuštenim brkovima,mesarskih mišića, držeći u ruci neki malo smešan alat sličanoklagiji kuvarica. Poručnik je bio skoro ljubazan. Upitao jeimam li dokumenata, mada posle nisam otkrio na njemu ni-

kakvog traga, nikakvog trzaja barem pod dejstvom mojepropusnice. To me iznenadi, ali, uzevši u obzir naročito jedanpokret žandarma s opuštenim brkovima koji me je podsticao

da se izgubim a u protivnom mi obećavao bez ikakve sumnjenešto vrlo neugod- no - smatrao sam za pametnije da ne

prigovorim ni rečju, samo se po sebi razume.

Žandarmi su sve nas izveli iz kasarne i tu nas najpre

nabili u posebne kompozicije tramvaja, a onda nas na jednojtački dunavske obale pretovarili u brod, a kad je ovaj stigao na

cilj, peške nas poveli dalje, te smo tako dospeli u ciglanu,tačnije, kako se obavestih na licu mesta, u "CiglanuBudakalasi”.

Čuh tog dana, kada se prijavljivasmo, mnogo drugih

stvari o putovanju. I ljudi sa trakom behu svuda prisutni i

odgovarahu rado na bilo koje pitanje. - Naj- radije su se

zadržavali s mladima, s preduzimljivima, s usamljenima. Alisu, kako čuh, sve one koji su posta- vili pitanje ubeđivali da ćemesta biti i za žene, za ne- jač, za stare, i da će sve što imajumoći poneti sa sobom. Po njihovom mišljenju glavno pitanje je bilo: hoćemo li stvar izvesti mi među sobom i to po mo-

gućnosti na ljudski način, ili ćemo radije sačekati da odlukusprovedu nad nama žandarmi? Kao što naime objasniše:transport mora na svaki način da se zaokru- ži, ako paknjihove liste ne budu dovoljne, onda će žandarmi da naspodvrgnu regrutaciji: većina nas, za-



volji”- kako je jedan formulisao. Kao nekada čika Lajoš, sada jeon govorio o sudbini, o jevrejskoj sudbini, i opet kao čika La-

još, smatrao je da smo "napustili Gospoda” pa to objašnjavanedaće koje se na nas obrušavaju. Ipak je pobudio u meni nekointeresovanje, jer je bio čovek upadljivog ponašanja i iste takvetelesne građe, malo neobična lica, koje karakteriše tanak ali uvelikom lu- ku povijen nos, vrlo sjajne oči zamagljena pogleda,lepi prosedi brkovi spojeni s kratko, okruglo ostriže- nom

bradom. Video sam da se mnogi zbijaju oko njega i radoznalo

slušaju njegovu reč. Tek potom sam saznao da je duhovnik, jerčuh kako ga oslovljavaju sa "gospodine rabine”. Zapamtio sami poneku njegovu čudniju reč i izraz, tako na primer kad jedopu- stio, ”pošto oko koje vidi i srce koje oseća prisiljavaju natakvu popustljivos t”, da mi ovde na zemlji možda možemo da"osporimo meru presude”- pa je onda njegov inače jasni,dalekočujni glas tu poklekao za tren; ne znam zašto sam imaočudno osećanje kao da se u stvari spremao da rekne nešto

drugo, pa su ga ove reči unekoliko i samog iznenadile. Ali jeipak nastavio i ”nije hteo da sebe zavarava”, kako priznade.Zna on dobro da je dovoljno osvrnuti se ”na ovom groznommestu i među ovim izmučenim licima”- tako reče i mene čakiznenadi svojom samilošću, jer i sam beše tu gde i svi mi - pa

shvatiti koliko mu je zadatak težak. Ali mu nije cilj, jer za timnema potre-

be, da "pridobija duše za Gospoda”, budući da duše svakog od

nas potiču od Njega, reče. Ipak nas je sve pozvao:- Nemojte sesporiti sa Gospodom! - i to ne zbog greha u prvom redu, negozato što bi taj put vodio u poricanje uzvišenog smisla života, a”sa takvim poricanjem u srcu”, prema njegovom sudu, nemožemo živeti. Možda je takvo srce lako, ali samo zato što jeprazno, kao pustoš pustinje, reče; s druge strane, nije lak ali je



jedini put ka utehi videti i u is- kušenjima beskrajnu mudrostGospoda, jer, kao što nastavi doslovno, ”doći će čas Njegovepobede i oni koji behu zaboravili njegovu silu biće jedinstveni uskrušenosti i kliknuće k Njemu iz prašine”. Pa tako, ako je većsad rekao da treba da verujemo da će doći čas Njegove krajnjemilosti (”i ta naša vera neka nam bude oslonac i nepresušanizvor u ovom času isku- šenja”), onda je ujedno označio i jediniput na kome je uopšte mogućno živeti. A taj način nazivaše ”poricanjem poricanja”, pošto smo bez nade svi mi ”izgu- bljeni” - nadu pak možemo crpsti jedino iz vere i iz ovognesalomljivog pouzdanja da će se Gospod saža- liti na nas i daćemo postati vlasni njegove milosti. Njegova argumentacija,priznadoh, izgledala je jasna, mada sam ipak primetio kako nakraju krajeva nije rekao šta bismo tačnije mogli učiniti, a dobrimsave- tom nije bio u stanju da posluži ni onima koji su gapožurivali da presudi: da li da se već sada jave za put iii da radijeostanu? - 1 čoveka zle sreće videh tu, i to više puta, čas sepojavljivao kod jedne čas kod druge grupe. Ali sam ipakprimetio da neumorni pogled njegovih sitnih, još krvavimpodlivima naruženih oči- ju pri tom neprestano luta po drugimgrupama i ljudima. A tu i tamo začuo bih mu i glas, kada bizaus- tavivši ponekog, s licem ispitivački uperenim i lome- ćiprste i stežući ih, tražio od njih da ga obaveste: ”iz- vinite, i viputujete?” pa onda ”zašto?” i "mislite li da će to biti bolje, ako jeslobodno da upitam?”

Baš tad je naišao da se javi- sećam se- jedan drugi poznanik

iz carinarnice, "Stručnjak”. Tokom dana u ciglani i njega bih

povremeno ugledao. Premda mu je odelo bilo izgužvano, kravataiščezla, a lice mu pokrivahu kratke sivkaste dlake, ipak su se sveu svemu i sad na njemu očitovali nesumnjivi tragovi neka-

dašnje ugledne pojave. Njegov dolazak je odmah pao u oči, jer biga okružio ceo obruč uzbuđenih ljudi pa je jedva stizao daodgovori na pitanja kojima su ga za- sipali. Kao što sam i ja biouskoro oba vešten, imao je prilike da razgovara ni manje ni više



nego s jednim nemačkim oficirom. Događaj se odigrao ispredkance- larija komande žandarmerije i drugih istražnih organa,gde sam i ja zbilja tih dana mogao da primetim, s vremena na

vreme, žurno iščeznuće ili pojavu poneke nemačke uniforme.Prethodno je - tako sam saznao - pokušao i sa žandarmima.Probao je - kako reče ”da stupi i u dodir sa svojim preduzećem”.Ali se čulo da mu žandarmi to pravo "neprekidno uskraćuju”,premda je reč o "ratnoj proizvodnji”, a vođenje fabrike je beznjega nezamislivo, što su i vlasti priznavale, premda mu je

žandarmerija ”uzaptila” svaki dokument koji to potvrđuje, kao iostalo: sve sam to mogao da pratim tek napola, jer je govorio

iskidano i tek u odgovoru na mnoga pitanja koja se oko njega

ukrštahu. Izgledao je krajnje nezadovoljan. Ali je napomenuo da”ne želi da govori o toj stvari u pojedinostima”. Inače senemačkom oficiru obratio baš u cilju raščišćavanja. Ovaj jeupravo bio pri odlasku. Slučajno, saznadosmood njega, i on se

baš nalazio u blizini.- Stadoh pred njega - rekao je. Slučaj je inačeimao i više svedoka i svi su potvrdili koliko se poneo hrabro. Noon je, sle- žući ramenima, rekao da bez rizika nema rezultata i da

je u stvari želeo svakako da porazgovara ”najzad s nekimmerodavnim”. - Ja sam inženjer- nastavio je. -1 perfektno

govorim nemački- dodade. Sve je to is- pričao i nemačkomoficiru. Opisao mu je ”kako su ga ovde i moralno i stvamoonemogućili u radu koji obavlja”, i to, po njegovim rečima ”bezikakvog razloga i pravne osnove, čak i u okvim sada važećihpro- pisa”.- Ali kome ovo koristi? - uputio je pitanje ne- mačkomoficim. Rekao mu je, kako je sad i nama dao do znanja: - Ne

težim za izuzećem niti tražim za sebe poseban tretman. Ali jesamneko i umem ponešto. Že- lim da radim prema kvalifikacijama

koje posedujem, to je sve čemu težim.- Oficir ga je posavetovao

da se upiše među prijavljene. Nije mu, reče, "ništa grandio- zno”obećao, ali ga je uveravao da su u Nemačkoj pri njenimsadašn jim naporima potrebni svi koji mogu da pomognu a

pogotovo koji imaju spremu kakva je njegova. Stoga oseća,



obavesti nas on, zbog ove ”obje- ktivnosti” oficirove, da je onošto je govorio "korektno i realno”,- tim je rečima tookarakterisao. A pomenuo je posebno i oficirove "manire”:suprotne nezgrapno- stima žandarma; njega je opisao kaotrezvenog, ume- renog i u svakom pogledu bez greške.Odgovarajući na jedno dmgo pitanje priznade i to da "naravnone raspolaže nikakvim garantijama sem utiska o oficiru”;ali je rekao da se u ovom valja zadovoljiti sa toliko a da on ne

veruje da se prevario. - Ukoliko me ne vara moje poznavanje

ljudi - dodao je još, ali takvim to- nom da sam barem ja tumogućnost osećao prilično neplauzibilnom.

Kada se pak udaljio, najednom sam, hop! - ugledao čovekazle sreće, kako iskače iz grupe drugih, slično nekom lutanu naopruzi, i poleće poprečnim pravcem k njemu, odnosno prednjega. Još bejah pomislio, zbog nekog vidljivog uzbuđenja iodlučnosti na njegovom licu: e pa, ovog puta će ga osloviti, nekao u carinarnici. Ali se utom baš zabatrgao preko je- dnogčoveka sa trakom, glomaznog i visokog kao balvan, koji jeupravo tad nastojao da prođe onuda s nekakvim listom i

olovkom. To ga je navelo da ustu- kne, zaneo se unazad,osmot rio ga od glave do pete, nagnuo se napred, upitao ga nešto- a zatim ne znam šta se desilo jer nam je ”Roza” baš doviknuo:na nama je red.

Sećam se još samo toga da je,- kad smo momci i ja s njima

već bili krenuli u pozadinu, ka našem ko- načištu, - vladao

posebno tih, topao, nad bregovima već crveno zasvođen Ietnjisuton, tog poslednjeg dana. Na suprotnoj strani, u pravcu reke,

upravo sam ugledao kako žurno promiču po voznom redu zelenikrovovi čitavog niza vagona lokalne železnice iznad ivice ogradeod betona: umoran sam bio, a naravno, posle prijavljivanja,

sasvim prirodno, ponešto i rado- znao. I dečaci su sve u svemuizgledali zadovoljni. I čovek zle sreće bio se nekako ugurao međunas i rekao je, na nekako svečan način, mada ujedno i s upitnimlicem, da je i sam već dospeo na listu. Reko- smo mu da je to



spolja nešto po njima još zakivali, zatim ovladaše si- gnali,

pištaljke, železničarske petljavine, zvuk točko- va preko tračnica,i krenusmo. Mi dečaci dobro smo se bili smestili, tu u prednjojtrećini vagona, koju smo već pri ukrcavanju zauzeli zajedno sdva na prozore nalik otvora postavljena dosta visoko i

premrežena nitima žice s bodljikavim vrhovima na obema

stranama. Ubrzo potom pojavilo se u našem vagonu pitanje

vode a time i pitanje trajanja puta.

Inače o samom putu ne mogu reći mnogo. Baš kao i ranije ucarinarnici a skorije u ciglani, i u vozu je valjalo na neki načinutrošiti vreme. Ovde je to možda ipak bilo utoliko teže, prirodno,

ukoliko su prilike doprinosle. S druge strane je svest o cilju, mi-sao da k njemu približava svaki komad puta, pređen sa svejednokolikim zamornim truckanjem, manevri- sanjem, zastajkivanjem,

pomogla da savl adamo brige i teškoće. Dečaci nisu gubilistrpljenje, kao ni ostali putnici. ”Roza” nas je jednako ohrabrivao:putovanje traje samo dok se ne stigne na odredišta. ”Ljubimca”su mnogo zadirkivali zbog neke devojke, po saznanju dečakaprisutne ovde s rodit eljima, koju je bio upoznao još u ciglani i

radi koje je, naročito u počet- ku, često nestajao u dubini vagona,pa je među deča- cima o tome bilo raznih pretpostavki. Ali bio je

tu i ”Pušač”. Još uvek bi iz džepova uspeo da izvuče neku

sumnjivu, prašnjavu iščeprkotinu, poneki komad papira ipreostalu šibicu, čijem bi se plamenu njegovo lice čak i noćuponekad naginjalo sa oblaporno- šću ptice grabljivice. OdMoškovića (s čela mu neprekidno oticahu potoci znoja i gari, pa

se slivahu niz njegove naočare , zatupasti nos i debele usne, kao

uostalom i svima nama, a i meni, samo se po sebi razume) i odostalih slušao sam čak i u treći dan poneku veseliju reč,primedbu, od "Galanteriste” ako i s jezika koji se okretaonezgrapnije, tromu šalu. Ne znam kako je nekom od odraslih

uspelo da sazna da je cilj našeg putovanja neko mesto koje sezove ”Val- dze”. Ako sam bio žedan, ako me je morila vrućina,već bi samo obećanje što ga je taj naziv nagovešta- vao donosilo



olakšanje.1 I onima koji su se žalili na tesko bu mnogi su prizivali

i pamet, i behu u pravu: u sledećem će nas biti već poosamdesetoro, nek ne zaborave. A u osnovi, ako bih promislio,

bivali smo već i zbijeniji: tako u konjušnici žandarmerije, gdesmo brigu o smeštaju mogli da rešavamo samo spo- razumno,

sedeći svi na podu podvijenih nogu. U vozu sam sedeo

udobnije nego li onde. A treba li reći, mogao sam i ustati, čakučiniti dva-tri koraka - u pravcu posude, na primer: ta se naime

nalazila u des- nom stražnjem ćošku vagona. Najpre smo, gledenje, bili doneli odluku da je po mogućnosti koristimo samo za

male potrebe. Ali, kako je vreme prolazilo, mnogi moradošeiskusiti da je nalog prirode ipak jači od našeg zaricanja, pa tako ipostupati, kako mi de- čaci, tako i muškarci, pa i žene naravno navrlo oči- gledan način.

Pa ni žandarm nije izazvao veću neku nepriliku. Najpresam ga se malo užasnuo: naglo je, baš iznad moje glave, u otvorulevog prozora iskočilo njegovo lice, a onda je još i zasvetleosvojom baterijskom lam- pom među nas, u veče prvoga dana, ili

pre će biti već u njegovoj noći, opet za vreme jednog našeg dužeg

zastanka na pruzi. Ubrzo se ispostavilo da ga dovodi dobranamera: - Ljudi - tu je vest jedino došao da nam saopšti- evo nas

na mađarskoj granici!- Hteo nam je u toj prilici uputiti jedan

apel, takoreći molbu. Želja mu je bila da ukoliko neko međunama još ima kod sebe nešto novca ili drugu neku vrednost, ovepreda njemu. - Tamo kud vi putujete - smatraše naime - ,

nikakve vrednosne stvari neće vam više biti potrebne.- A ono štose još nalazilo kod nas, to će nam Nemci i tako sve oduzeti,

uveravaše nas on- Zar nije onda - nastavio je, tamo gore uprozorskom otvoru - bolje da to što imate dospe u mađarskeruke? - 1 posle kratke stanke, koja osećah da je nekako sve- čana,on je najednom još dodao, glasom koji je postao topliji, veoma

prisan i obojen sigumo nekom tež- njom da sve što se bilo desilozaboravimo, sve jedni dmgima oprostimo: - Jer i vi ste Mađari nakraju krajeva! - Jedan glas, dubok glas nekog čoveka iz dubine



vag ona, posle izvesnog šuškanja, šapata, dogovara- nja, zaista je i

uvideo opravdanost ovog argumenta, pod uslovom da mi opet

dobijemo od žandarma vode, a on se i za ovo pokazao voljan,

mada, kako reče, ”uprkos zabrani”. Ali do sporazuma ipaknismo uspeli s tići jer je onaj glas želeo da najpre dobije u ruke vo-

du, a žandarm opet predmete, i ni jedni da popuste što se tičeredosleda. Najzad se žandarm žestoko rasr- dio: - Smrdljivi

Čivuti, čak i najsvetlija stvar za vas je trgovina!- primetio je. S

glasom koji se od gneva i ga- đenja prosto gušio, uputio nam ježelju:- Da bog da crkli od žeđi!- Docnije se ovo zaista i dogodilo

- bar se u našem vagonu tako govorilo. Prava je istina da sam jedan glas, koji je dolazio iz vagona iza nas, po- čev odpopodneva dmgog dana i ja i protiv volje razaznao: nije bio

nimalo prijatan. Jedna starica je - rekoše u našem vagonu- bolesna, i izgleda da je po- ludela usled žeđi, bez ikakve sumnje.Objašnjenje se činilo verovatnim. Tek sam sad uviđao koliko su bili u pravu on i koji su već na početku putovanja usta- novili:koliko je srećna okolnost što u našem vagonu nema ni sasvimmalih, ni veoma matorih, a nadajmo se ni bolesnih. Najzad je

trećeg dana prepodne starica umukla. Onda kod nas rekoše:umrla je, zbog nedostatka vode. Ali smo znali da je bila i bolesna

i stara, pa smo slučaj svi mi, i ja s njima, smatrali pri- rodnim, u

krajnjem njegovom ishodu.

Smem da tvrdim da očekivanje ne pogoduje radosti - bar

takvo je bilo moje iskustvo tad, pošto smo najzad bili stigli.Možda sam bio i umoran, a možda је i nastojanje s kojim samočekivao cilj učinilo da najzad i zaboravim tu misao, ali sam sve

u svemu bio ostao poprilično ravnodušan. Malo sam ceo događaji propustio. Sećam se da sam se naglo probudio, kako mi se činiod bezumne vriske sirena u blizini; slaba svetlost koja se spolja

cedila u vagon označila je praskozorje već četvrtoga dana. Malome je boleo kraj kičme, tamo gde se dodirivao s podom vagona. Ivoz je mirovao, kao i inače često, a u toku vazduš- nih alarma

uvek. I prozori behu zauzeti kao uvek u takvim prilikama.



Svakom se činilo da nešto vidi- a i to je tih dana stalno važilo.Posle nekog vremena i ja osvojih mesto: ne ugledah ništa. Zora jenapolju bila sveža i miomirisna, nad širokim poljima nadvile se

sivkaste magle, pa je onda neočekivano, kao jek tru- be, odnekud

sa strane iza nas izbio crveni mlaz, i ja shvatih da vidim rađanjesunca. Bilo je lepo i u svemu zanimljivo. Kod kuće bih u ovovreme još spavao. Ugledah, odmah preda mnom, na levoj

strani, i jednu zgradu, železničku stanicu bogu iza leđa ili moždasporednu zgradu neke velike stanice. Mala je bila, siva i jošpotpuno bezljudna, zatvorenih majuš- nih prozora i s onim

smešno strmim krovom kakve sam i juče video u ovom kraju: tek je pred mo jim očima očvrsla u stvarne obrise sred maglenogpras- kozorja, pa se preobrazila iz sivog u ljubičasto, a i prozorisu istog trena zasijali riđasto, pošto su na njih upravo pali prvizraci. Primetili su je i drugi, i ja sam progovorio o njoj

radoznalcima iza leđa. Upitali su me vidim li na njoj ispisanoneko ime. Video sam i to odmah dve reči u početnom sijanju napotkrovnoj površini uže, pravcu puta oprečne strane: ”Aushwitz-

-Birkenau”- to sam pročitao, ispisano grguravim, kit- njastim

slovima Nemaca, s pojeno duplim i talasavim veznikom. Što semene ticalo, uzalud sam pokušavao da zatragam međuraspoloživim geografskim znanji- ma, a ni drugi se ne pokazašeobaveštenijima. Zatim sam seo, jer su iza mene već hteli dazauzmu moje mesto, a kako beše rano a ja još pospan, brzo samponovo i zaspao.

Sledeći put me je probudilo komešanje, nervoza. Napolju jesunce već sijalo punim blistanjem. I voz se opet kretao. Upitaosam dečake gde smo, i oni reko- še da je mesto još uvek isto,upravo krećemo dalje: znači dame je ovaj put probudio trzaj

polaska, po svoj prilici. Ali nema sumnje - dodadoše- da zala-

zimo među neke fabrike, naselja. Minut docnije oni s prozora javiše, a i sam sam mogao da uočim, po žur- nom smenjivanju

svetlosti, da smo prošli ispod nekog svoda nalik na kapiju.

Opet minut potom voz je stao, i tad svi, krajnje uzbuđeno, počeše



ponavljati da vide stanicu, vojnike, ljude. Mnogi odmah počešeda se pripremaju, zakopčavaju, neki, pogotovo među ženama, dase ovlaš čiste, ulepšavaju, češljaju. Spolja se međutim čula lupa,sudaranje vrata, mnogoglasan žagor putnika koji kuljaju napoljeiz voza, i sad sam morao uvideti da zaista nema sumnje da smo

stigli cilju. To me radovaše, sasvim razumljivo, ali sam ose- ćaoda me raduje drukčije nego što bi jučeili pogotovo prekjuče.Onda je i na našim vratima zveknula brava, pa neko, ili bolje rećineki, zakotrljaše naša vrata na točkovima ustranu.

Najpre sam im začuo glasove. Govorili su nema- čJci ili nanekom jeziku veoma nalik nemačkom, čini-

lo se svi najednom. Koliko sam mogao razaznati, že- leli su dase iskrcamo. Mesto toga, međutim, imao sarTi utisak da se oniuguruju gore među nas, još uvek nisiim ništa video. Ali odmahse počela prenositi vest da paketi, koferi ostaju. Docnije će-objašnjavali su , prevodili, prenosili od usta do usta svi oko mene

- svako dobiti nazad, po sebi se razume, svoju imovinu, đli pretoga predmeti moraju biti dezinfikovani a mi oKupani, a za to je

stvarno bilo vreme, i po mome mišljenu. Upravo tada su ljudi,

među koje smo dospeli, stigli bliže do mene u svom komešanju.Veo- ma sarP se iznenadio, jer sam zapravo sad prvi put u životu- bar na tolikoj blizini - video prave robijaše, u prug^stimhaljecima zločinaca, s kosom do glave ošišanofn, pod okruglimkapama. Malo sam pred njima isprva ustuknuo, naravno. Nekiodgovarahu na pitanja ljudi, drugi se ogledahu po vagonu, trećiopet, sa davnofn uvežbanošću nosača, već su počeli isto- varivatipakete, a sve to s nekom čudnom, lisičjom hitrošću.V svih sam

na grudima, pored broja koji se podrazumeva za zatvorenike,uočavao i žut trougao, i mada, razume se, nisam imao teškoće darasvetlim smisao ove boje, ona mi je ipak nekako padala u oči;dok smo putovali, ja sam na tu stvar skoro zaboravio. Ni lica im

n£ ulivahu mnogo pove renja: razmaknute uši, istureni nosevi,upale oči lukavog blistanja. Zaista su izgledali kao Jevreji, posvemu. Delovali su sumnjivo i u njiho yoj sveukupnosti strano.



neumereno belo blistanje i neba i te zemne pustoline, od koje suoči bolele. Ali ne imadoh mnogo vremena za razgledanje. Oko

mene vre- va, odlomci reči, zbivanja, sređivanje. Žene će- čuh - morati sad za jedno vreme da se pozdrave, jer je najzad i

nezamislivo da se kupamo s njima pod istim krovom; što se paktiče slabih, majki s decom kao i onih koje je iscrpilo zamornoputovanje, njih nešto dalje čekaju automobili. Sve ovo dadošenam do znanja novi robijaši. Primetio sam međutim da ovde izanjih već paze na nas nemački vo jnici u zelenim kapama, sazelenim kragnama uz rečite pokrete ruku koje nametahu pravac:obuzela me je i neka vrsta olakšanja od pogleda na njih, jer su uceloj ovoj zbrci delovali uredno, negovano i, jedino oni, čvrsto ipo- uzdano. Čuh i ne mali broj opomena iz ustiju odraslih međunašima s kojima se i sam odmah složih: potrudimo se da imidemo naruku, da skraćujemo pitanja i pozdravljanje,predstavljajući se Nemcima ra- zumom a ne ovakvim strkanimprimerom. O daljem bi mi bilo teško da podnesem izveštaj:zgrabila me je bila, ponela sa sobom, surduknula, neka uzavrela,

vi- rovita naplavina. Pozadi mene jedan ženski glas jeneprekidno cičao o nekakvoj ”torbici”, obaveštavaju- ći nekogada je ostala kod nje. Preda mnom je opet petljala starica neurednespoljašnosti, a do uha mi je dopiralo objašnjenje jednog mladića,niskog rasta: - Ne protivite se, mama, jer uskoro ćemo se nanovosastati. Nicht wahr, Herr Offizier - obratio se s pouz- danimosmehom nemačkom vojniku koji je baš onde uredovao, kaoodrast ao odraslom koji se između sebe razumeju. - Wir werden

uns bald wieder... 81 već mi pažnju privuče nepodnošljivi vrisak jednog uma- zanog, ali kao lutak iz izloga obučenog; kuštravona- friziranog dečaka koji je s čudnim trzajima i grčevimanastojao da se iščupa iz ruku neke plavuše, očigled- no svoje

mame. - Hoću da idem s taticom! Hoću da idem s taticom!-ciktao je, urlao, vrištao smešno tro- poćući svojim u bele cipeleuvučenim nogama, bes- neći na belom šljunku, u beloj prašini. Umeđuvre- menu sam na stojao da i s dečacima održim korak, dasledim ”Rozine” pozive, signale koji bi tu i tamo postali čujni-



dok je mesnata žena u letnjoj haljini s cvetnim ukrasima bezrukava kaskala preko svih, pa i preko mene u onom pravcu gde

pokazivahu auto- mobile. Zatim se uzvrteo sitan stari gospodin,u crnom šeširu i s crnom kravatom, sledio struju, gurkao se jedno vreme preda mnom, gledajući oko sebe s is- pitivačkimlicem i izvikujući s vremena na vreme: Ilonka! Ilonka moja!-Zatim su se visok čovek koš- čata lica i dugokosa crnomanjastažena sljubili jedno uz drugo licima, ustima, čitavim telom,izazivajući prolaznu nepriliku svih, dok najzad ženu- ili pre jošdevojku - neprekidna opsada plime nije najzad ipak sljuštila,odnela i progutala, mada sam i dok se uda- ljavala još video kakose s naporom izdiže i širokim pokretom odande maše zbogom.

Sve ove slike, glasovi, događaji pomalo su me i pomutili,rasvestili u tom najzad već jedinstvenom, čudnom, šarenomvrtlogu koji se, mogao bih reći mešao u sulud kovitlac; zato sam

druge, može biti važnije stvari manje stigao da pratim s pažnjom.Tako bih, na primer, teško umeo reći da li je bilo rezultat našeg,ili vojničkog, ili robijaškog, ili pre zajedničkog napora sviju nasšto se na kraju ipak oblikovala jedna duga kolona, sad već od

samih muškaraca, u same pravilne petoredove svrstane svud okomene, koja se sporo ali najzad ujednačeno kretala zajedno samnom, korak po korak napred. Tamo napred - po- tvrdiše iznova- čeka sve nas kupanje- ali pre toga

- saznadoh - još i lekarski pregled. Spomenuli su, mada mi ni

samom nije bilo teško razumeti, da je reč

o nekoj vrsti regrutacije, pregleda radi procene sposobnosti, sa

stanovišta rada, na očigledan način.

Dotle sam se mogao malo izduvati. I s dečacima sam, onimispred sebe, ili iza sebe, izmenjao pokoji znak, pokret: da sam tu.

Toplo je bilo. Mogao sam se malo i osvrnuti, obavestiti se gde li

smo to zapravo. Stanica je bila ljupka. Pod našim nogama zaovakva mesta uobičajeni istucani kamen, malo dalje negovantravnjak, u njemu žuto cveće, ničim nenarušene be- line asfaltna

cesta koja nestaje u dalj. Primetih i to da je taj put od prostora koji



iza njega počinje i nastav- lja se u nedogled razdvojen redom

stubova povijenih na jednak način a između ovih bodljikavomžicom metalnog sjaja. Beše mi lako da pogodim: onamo značistanuju robijaši. Sada sam prvi put- možda što sam prvi put za toimao vremena - počeo da se pitam o krivicama koje su ih u

njihov položaj doveie.

Ponovo su me iznenadile srazmere, prostiranje cele te

ravnice, na koju sam se osvrtao. Ali pravu ta- čnu sliku- međumnoštvom ljudi i u ovom blešta- vom svetlu - više nisam sasvimmogao steći. Jedva mi je uspevalo da razlikujem u daljini nekeskupine zgrada spljoštene uza zemlju, tu i tamo poneko uz-

dignuće nalik na lovačku čeku, ugao, toranj, odžak. Ljudi okomene, dečaci, odrasli, pokazivahu i u visi- ni nešto - neko

duguljasto, nepokretno, tvrdo i sjajno telo, zbijeno u bele pare

bezoblačnog ali ipak ble- do obojenog neba. Bio je to cepelin, bez

sumnje. Objašnjenja koja su se čula u mojoj blizini složila su seskoro jednoglasno u vazdušnoj odbrani kao svrsi. Tad mi dođe upamet, zaista, ono pištanje sirene kad je svanjivalo. Ipak nanemačkim vojnicima tu oko nas nisam mogao zapaziti ni traga

zabune ili straha. Se- ćao sam se domaćih prestrašenosti u sličnimprilika- ma, pa mi je ovo prezrivo spokojstvo, ova nepovre-

divost ovde najednom učinila razumljivom onu vrstu poštovanjas kojom se kod kuće uopšte govorilo o Nemcima. Tek sad mipadoše u oči i dve crte u obliku munje na njihovim

okovratnicima. Tako sam mogao još sigurnije ustanoviti dapripadaju čuvenim SS-trupama o kojima sam još kod kućeslušao. Mogu reći da nisam uopšte imao osećaj da su opasni: šeć-

kali su gore- dole bez žurbe, kružili duž kolonapo celoj njihovojdužini, odgovarali na pitanja, klimali glavom, ponekog čaklupnuli srdačno po ramenima ili leđima.

Još sam nešto primetio tako, u tim besposlenim trenucimaočekivanja. I kod kuće sam, razume se, često video nemačkevojnike. Ali tad, tamo, uvek užurbane, zatvorenih ciljemobuzetih lica, uvek bes- prekorno odevene. E pa, ovde su se



kretali drugačije, ležernije, kao da su kod kuće, tako sam osetio.Čak sam uspeo da uočim manja odstupanja, neku mekšu ilikruću, blistaviju ili naprotiv bilo kakvu, kao za rad odabranukapu, čizme, uniformu. Svaki o pojasu na- oružan, što je iprirodno, bili su najzad vojnici, sve u svemu. Ali u ruci mnogihugledao sam još i štap, onako s drškom, koji služi zapodupiranje, što me je malo začudilo, jer to behu na kraju krajevasve sami muškarci očito u najboljoj snazi, bez ikakve greške uhodu. No docnije sam mogao bolje i iz veće blizine da razgledamtaj predmet.

Pažnju mi je naime privuklo kada je jedan ispred mene iokrenut ovamo napola leđima, najednom pomerio štap upozadinu svog struka, i držeći ga za oba kraja, počeo da ga uvijas pokretom u kome se ose- ćala dosada. Sa mojim redom ja sammu stizao sve bliže. I tek tada videh da nije od drveta, već odkože, da nije štap, već korbač. Obuze me čudno osećanje,madanisam video da ga je iko upotrebio; uostalom, uviđao sam da jeoko nas mnogo robijaša.

U međuvremenu sam čuo, ali sam na te pozive jedva

obraćao pažnju, kako su u jedan mah- sećam se- tražili da seprijave svi koji se razumeju u mašin- sko bravarstvo, drugi putsu tražili blizance, ljude s telesnom manom i čak, uz nešto smeha,mogućne patuljke medu nama, a najzad i decu, jer- tako je

glasila vest - ove očekuje poseban postupak, mesto rada učenje,svakojake beneficije. Nekoliko odraslih podsticalo je i nas u

redovima da ne propustimo priliku. Međutim, meni je jošstajala u pameti opomena robijaša u vagonu, a osim toga, imao

sam volju da radim, a ne da provodim vreme kao dete, razumese.

Ali pri svem ovom smo već dobro uznapredovali ukretanju. Pri metih kako su se i vojnici i robijaši najednom silnoumnožili oko nas. Istovremeno nas obavestiše da treba daskinemo kapute, košulje, kako bismo pred lekara mogli da

stupimo ogoljenih prsa. I tempo se, osećah, ubrzavao. Zapazih u



isti mah dve grupacije napred. Jedna veća, s prilično ra- znolikim

društvom okupljala se na desnoj, a druga, manja i nekakodopadljivija, u kojoj sam sem toga uočio i nekoliko dečaka, nalevoj strani od mene. Odmah se videlo - bar su tako videle moje

oči- da ovi drugi spadaju u sposobne. U međuvremenu sam, i tosve brže, upućivao korake pravo onamo gde se u kovitlacumnogih pokretnih, tamo- amo usmerenih prilika, sad već naziralačvrsta tačka, besprekorna ne- mačka uniforma sa uvisstremećom, lučno zasvođe- nom oficirskom kapom; zatim me

iznenadi jedino što sam tako brzo stigao na red.

Sam pregled je inače uzeo tek neke dve-tri se- kunde

(otprilike). Baš preda mnom stigao je još Moš- ković- ali njemu jelekar smesta pokazao onaj drugi pravac, čak ispruživši onamoprst. Još sam čuo kako је pokušavao da objasni:- Arbeiten...

Sechzehn... 6- ali se odnekud stvorila neka ruka da ga odvuče i jasam utom stao na njegovo mesto. Mene je, videh, lekar već uzeopažljivije na oko, s odmeravajućim, oz- biljnim i pažljivimpogledom. I sam sam ispravio leđa da bih mu pokazao grudnikoš i malo sam se- pam- tim - čak i nasmešio pri tom, sad, posle

Moškovića. I prema lekaru sam odmah osetio poverenje, jer je imao prijatan

pogled i simpatično, podugačko, izbri- jano lice, s gotovo tankim

usnama, sa plavim ili sivim, u svakom slučaju svetlim očimadobroćudna izraza. Imao sam prilike da ga dobro pogledam dok je on svoju ruku u rukavici naslonio na moj obraz i povukao

palcem kožu ispod mog oka malo niže, najpre s leve pa s desnestrane - lekarskim pok retom koji sam još od kuće poznavao. Uisti mah je tihim, ali ipak jasnim glasom koji je odavaoobrazovanog čo- veka ipak još upitao:- Wieviel Jahre alt bist du? 7

- ali gotovo tek ovlašno. Rekoh mu:- Sechzehn. 8 - La- ko je

klimnuo glavom, ali nekako više za potvrdu od- govarajućem

6 Raditi... Šesnaest... (Prim.prev.) 7 Koliko godina imaš? (Prim.prev.) 8 Šesnaest (Prim.prev.)



odgovoru nego li istini - takav je bar onda u brzini bio moj utisak.

Jedno drugo moje za- pažanje, koje može da bude samo ovlašanutisak, valjda i pogrešan, sastojalo se u tome da je bio zado-

voljan, u neku ruku gotovo olakšan; osećah da mu se moždadopadam. Pa me je, jednom rukom još odgu- rujući moje lice, adrugom pokazujući pravac, poslao na drugu stranu puta, ksposobnima. Dečaci me već čekahu trijumfalno, smejući se odradosti. I gledajući u ta blistava iica bejah valjda tek tada

razumeo razliku koja je stvarno delila našu grupu od onesuprotne. Beše to uspeh, ako sam dobro shvatio.

Onda sam navukao košulju, izmenjao još nekoliko reči s

dečacima, čekao dalje. Odavde sam već i ceo posao koji je tekao sdruge strane puta posmatrao iz drukčijeg ugla. Reka ljudivaljala se u nepre- kidnom mlazu, stešnjavala u uži okvir,dobijala na brzini, pa se onda granala prema lekaru. I dečaci sti-

zahu jedan za drugim i sada sam i ja učestvovao u njihovomprijemu, razume se. Nešto dalje ugledah i drugu kolonu: žene. Ione behu okružene vojnicima, robijašima, i pred njima stajao jelekar, pa se i onde dešavalo sve kao i ovde, sem što one nisu

morale da skinu gornje haljine, što je i bilo prirodno, ako se sveuzme u obzir, naravno. Sve se kretalo, sve je funk- cionisalo, svak

beše na mestu i obavljaše svoje, tač- no, vredno, kao podmazan.

Na mnogim licima video se osmeh, skromniji ili samouvereniji,

nipošto sum- njičav ili bremenit slutnjom o rezultatu- u osnovi

ipak jednak, onakav isti otprilike kakav sam maločas bio osetiona sopstvenom licu. Takvim se istim osmehom obratila uz

nekakvo pitanje jednom vojniku, skupljajući na prsima svoj beli

kišni mantil, nekakva smeđa, odavde naizgled veoma lepa žena sokruglim minđušama, a smešeći se na isti način upravo je stu-

pio bliže pred lekara crnomanjast čovek prijatnog lica:

progiašen je sposobnim. I lekarev rad sam ubrzo prozreo. Stiže listarac - jasno je: ide na drugu stranu. Mlađi pak- ovamo, k nama.

Jedan drugi, trbušast, koji se isteže da izgleda čvršći: uzaludno-

ali ne, lekar ga je ipak poslao ovamo, a ja ne bejah time sasvim



se činilo! Ipak, mojim uši- ma je njegov govor godio, pošto sam,kao i ostali dečaci, bio već pomalo nestrpljiv, naravno više zbogvode nego zbog sapuna, iskreno govoreći. Put je vodio krozkapiju ispletenu žicom nekud dublje u prostor iza ograde, gde

se izgleda nalazilo i kupatilo. Krenusmo onamo u labavimgmpama, bez žurbe, razgovarajući i osvrćući se, dok je vojnik bezreči i ravnodušno kaskao za nama. Pod našim nogama po- novoširok, besprekoran beo asfaltni put, pred nama čitava, doneklezamomo pljosnata zemlja, zapahnuti vazduhom koji je od vreline

sav trepereo i podrhta- vao. Čak sam se dvoumio: neće li bitipredaleko, ali, kako se ispostavilo naknadno, zgrada kupatila bila je od stanice udaljena svega desetak minuta hoda. Što sam natom kratkom putu video od okoline, u svemu mi se dopalo.Naročito me je obradovalo fudbalsko igralište na prvoj velikojčistini, odmah od puta udesno. Zelena livada, dve bele stative,

neophodne za igru i belom bojom iscrtane ivice - sve je bilo tu,

primamljivo i sveže, u dobrom stanju, u najboljem redu. Pakazasmo, otud, mi dečaci: tu ćemo posle rada igrati fudbala. Jošveću radost pričinilo nam je kad smo nekoliko koraka daljeugledali na levoj ivici puta: slavina je to bila, nikakve sumnje, odonih us- putnih na pritisak dlanom. Kraj nje je neka tabla cr-venim slovima pokušavala da opomene: ”Kein Trink- wasser”13 -ali nas teško da je u tom trenutku išta moglo zadržati, bez ikakvesumnje. Vojnik je bio krajnje strpljiv, a ja moram reći da midavno voda nije tako prijala, mada je naknadno ostavila u

ustima odre- đen, prodoran i mučan ukus nekakvog hemijskogsredstva. Idući dalje videsmo i kuće, iste one što smo ih već biliprimetili sa stanice. Bile su, i ovako izbliza gledano, čudnovategrađevine, duge, pljosnate, ne- određene boje, po vrhu celomdužinom isturene nekakvim ventilacionim ili svetlodajnimuređajima. Sva- ku je okruživao baštenski puteljak odcrvenkastog šljunka, a od asfaltnog puta odvajao je svaku komadnegovanog travnjaka, dok sam između ovih na svoje veseločuđenje ugledao i malene povrtnjake, kupu- sišta, a u lejamarevnosno posađeno cveće. Sve beše vrlo čisto, uredno i lepo-



videh da su zaista bili u pravu oni u ciglani. Samo jedno kao da je

nedostajalo, dosetio sam se i razloga: što se nigde u blizini nevidi traga kretanju, životu. Ali pomislih da to treba da jeprirodno , pošto za stanovnike teče na kraju krajeva radno

vreme.

I u kupatilu (skrenuvši ulevo, mi ga nađosmo iza novežičane ograde i nove žičane kapije) videh da nas dočekujuspremni, uz sva potrebna, unapred spremljena objašnjenja.Najpre su nas uveli u kame- n om popločanu prostoriju, kao nekopredvorje. Tu ih je već bilo čitavo mnoštvo, u kome sam mogaopoznati mnoge putnike našeg voza. Razumedoh i iz toga daposao po svoj prilici i ovde teče bez zastoja, ljudi se sa staniceneprekidno dovode u grupama na kupanje. I ovde nam jepomogao jedan robijaš, i to

- morao sam zaključiti- veoma osoben. Nosio je do- duše i onrobijaško prugasto odelo, ali ono beše u ramenima popunjenovatom, u struku suženo, mogu slobodno reći: skrojeno ponajboljoj, skoro već upadljivo j modi, a imao je lepo očešljanucrnu i blistavo urednu kosu isto kao mi, slobodni ljudi. Primionas je stojeći, u suprotnom kraju dvorane, s desne strane jednogvojnika koji je pak bio zauzeo mesto za nekim manjim stolom. I

taj vojnik je bio sitan, veselog izgleda i veoma ugojen, s trbuhomkoji je počinjao već od vrata, s podbratkom koji se svud okolospuš- tao u talozima sve do okovratnika, s naboranim, žu- timćosavim licem i smešljivim, samo kao rez vidlji- vim očima.Skoro da je unekoliko podsećao na one nekakve patuljke zakojima se tragalo na stanici u na- šim redovima. Ali mu je na

glavu bila nasađena pro- pisana šapka, na stolu je stajala caklećanova akten- - tašna, a pored nje ispleten od bele kože, moraminače priznati vrlo lepo izrađen korbač, očigledno njegova ličnasvojina. Sve sam to mogao mirno da uočim kroz praznine međumnogim glavama i ramenima dok smo mi, novopridošli,pokušavali da se među njih uguramo, nađemo nekakvo mesto utoj prostoriji koja kao da je već unapred bila puna. U isto tovreme robijaš je izašao kroz neka obližnja vrata a onda se žurno



kroz njih vratio, da bi vojniku potom saopštio nešto, naginjućise u nekoj velikoj po- verljivosti skoro nad samo njegovo uho.Vojnik je izgledao zadovoljan i odmah zatim postao je ču jannjegov tanki, reski i zadihani glas kojim je odgovorio

i koji je pre ličio da pripada detetu ili možda ženi. Zatim jerobijaš, pošto se uspravio i jednu ruku pru- žio uvis, najednomod nas zatražio "tišinu i pažnju”- pa sam sad prvi put u životudoživeo ono mnogo puta opisivano zadovoljstvo koje predstavljaneoče- kivana radost mađarske reči zavičajnog naglaska: značilo je to da stojim pred sunarodnikom. Odmah mi ga je postalopomalo žao, jer je bilo očigledno da je još sasvim mlad, pametan,uprkos robij aškom svojstvu moradoh priznati: čovek čije liceuliva poverenje, pa me je obuzela iznenadna želja da ga upitamkako je zaboga, kojim slučajem i zbog koje krivice dospeo narobiju; ali nam je zasad saopštio samo to da želi da nas obavesti onašim obavezama, da nam prenese zahteve ”HerrOberscharfuhrera”14 koji se ti- ču nas. Ako smo i mi voljni za to,što se inače od nas očekuje- dodao je - onda će se sve obaviti”brzo i giatko”, što je, mada veruje da predstavlja pre svega našinteres, takođe po njegovom uverenju, ujedno i živa želja ”HerrObera” - kako ga je, malo odloživši zvaničnu formu, sad većnazvao, kraće, dakle po mom osećanju nekako i prisnije.

Obavestio nas je o nekoliko jednostavnih, u ova- kvoj priliciočiglednih stvari, dok je i vojnik na neki način potvrdioverodostojnost njegovih reči,- koje behu, ipak, reči jednogrobijaša- živim klimanjem glave, uz ljubazan izraz lica, okrećućisvoje vesele oči čas prema njemu čas prema nama. Mogli smo, na

primer, saznati da nam se valja skinuti u susednoj prostoriji,odnosno ”svlačionici”, i svoju odeću obesiti na vešalice kojećemo onde naći. Na vešalicama ćemo naći i brojeve. Dok se mikupamo, i odeća će nam biti dezinfikovana. Nije dakle možda nipotrebno ob- jašnjavati - smatrao je, a ja sam mu u tom

odobravao

- zašto je od tolike važnosti da svak ureže broj svoje vešalicedobro u sećanje. Isto tako nije ni bilo teško da shvatim korisnost



njegovog predloga da bi bilo ”preporučljivo” vezati naše cipelesvaku s njenim parom, ”radi izbegavanja bilo kakve mogućnezbrke”, kako je dodao. Zatim će se o nama pobrinuti, shod- no

njegovom obećanju, berberi, a na kraju može us- lediti samo

kupanje.

Ali pre toga - nastavi - neka izađu napred oni koji još imajukod sebe novca, zlata, dragog kamenja ili bilo kakvih

vrednostnih predmeta; neka ih ostave dobrovoljno ”na čuvanjeHerr Oberu”, pošto je ovo poslednja prilika da se tih stvari"oslobode a da ne budu kažnjeni”. Kako je naime objasnio,"najstrože je zabranjena” trgovina, svakovrsna kupo-prodaja, pa

samim tim i posedovanje i unošenje predmeta od vrednosti ulogor - pri čemu je upotrebio ovaj za mene novi, ali iz

nemačkog pojma odmah brzo shvatljivi izraz. Posle kupanjasvaka osoba će biti "osvetljena rentgenom”, i to pomoću jedne"posebno za ovu svr- hu instalirane sprave”- saznadosmo od

njega, dok je vojnik izrazitim klimanjem glave, upadljivom

veselo- šću, nesumnjivim odobravanjem dao poseban nagla- sak

reči "rentgen”, koju je očito i on mogao razumeti.

I

meni pade na pamet: znači da stvarno mora biti tačna, izgleda,ona žandarmova informacija. Sa svoje strane, reče robijaš, on jošmože samo toliko dodati da je svaki pokušaj krijumčarenja, zakoji uostalom krivac rizikuje "najstrožu kaznu”, a mi svi našu častpred nemačkim vlastima, po njegovom mišljenju na ovaj način"nekoristan i nerazuman”. Bez ikakve sumnje, premda se menepitanje nije mnogo ticalo, čovek je bio po mom sudu u pravu.Nastupila je kratka tišina, po mom osećanju pri završetku

pomalo i neprijatna. Onda spreda micanje: neko zatraži mesta, pase izdvoji jedan čovek i stavi nešto na ploču stola, pa se u žurbiopet udalji. Vojnik mu reče nešto: zvu- čalo je pohvaino. Što setiče predmeta, nečega malog što sa moga mesta teško da bihmogao uočiti- on ga je odmah spustio u fijoku stola, pošto ga je

prethodno i pogledao, ovlašnim pogledom po svoj priliciprocenio. Izgledao mi je zadovoljan. Onda opet ti- šina, ali od



prethodne kraća, pa ponovo kretanje, pa je pristupio drugi čovek- i sada su već bez pauze, sve smelije i sve brže ljudi stupalinapred, sledeći jedan drugoga pred stolom i stavljajući na njegapo- neku sjajnu, ili tešku ili okretnu ili šuškavu stvar, onamo namali slobodni prostor između korbača i akten-tašne. Sve to prođe- ako izuzmemo buku koraka, šum predmeta, kao i vojnikove

povremene tan- koglase, kratke, uvek veselo i ohrabrujućiintonirane izjave, u potpunoj tišini. Opazih i to da vojnik prime-njuje sa svakim predmetom tačno isti postupak. Tako na primerako bi neko pred njega stavio odjednom dva predmeta, on ih je i

tada razgledao posebno - ponekad i uz odobravajuće klimanjeglavom - najpre jedan, pa bi radi njega posebno izvukao fijoku i

posebno ga stavio u nju, a onda bi fijoku, najčešće tr- buhom,opet zatvorio, da bi zatim prešao na sledeći predmet i s njimepostu pio tačno na isti način. Sav sam se zaprepastio gledajući šta je sve na ovaj način izašlo na videlo, i to posle žandarma. Ali me je malo iznenadila i ta žurba, ta neočekivana poletnost ljudi,pošto su do ovog trenutka već bili podneli sve petljavine, svu

brigu koja ide sa posedovanjem stvari. Zato sam valjda i mogaoda uočavam na skoro svim licima pri povratku od stola isti onaj,malo stidljiv, malo svečan, ali sasvim sigurno nekakooslobađajući izraz. A onda, na kraju krajeva, tu stojimo na kapijinovog života, i to je, razume se, uviđao sam, sasvim dragi jedanpoložaj nego što je bio onaj u žandarme- riji. Sve ovo, ceodogađaj, mogao je uzeti tri-četiri minuta, ako bi trebalo da budem tačan.

O daljem postupku više nemam da kažem mnogo toga:

sve se u suštini odigravalo po robijaševim uputstvima. Otvorilasu se vrata na naspramnom zidu

i mi dospemo u prostoriju koja je sva bila ispunjena dugim

klupama i među njima vešalicama, kao što je bilo rečeno. Našaosam odmah i broj pa sam ga ponovio u sebi više puta, da ga ne

bih slučajno zaboravio. I cipele sam vezao jednu za dragu, kako

je robijaš savetovao. Sledila je jako osvetljena velika dvorana



niske tavanice: svud naokolo duž zidova već su uveliko bljeskale britve, zujale električne mašinice za podšišivanje, skakutali

berberi - sve sami robijaši. Dospeh k jednome na desnoj strani.Ponudi mi mesto - pretpostavljam, jer jezik kojim govorašenisam razumeo - na stolici bez naslona ispred sebe. Već mi jepritisnuo mašinicu na vrat, već mi je i kosu ošišao, ali do

poslednje vlasi, do glave. Zatim se maši britve: treba da ustanem,da podignem ruke - pokaza - i uze nešto da mi grebucka ondepod pazuhama. On- da on sede pred mene na stoličicu. Ni pet, nišest, zgrabi moj najosetljiviji organ, pa britvom i onde sl ju- šticelu krunu, svaku vlas, sav moj neveliki muški ponos koji i nijetako davno tek bio počeo da pupi. Možda je i glupo, ali mene jeovaj gubitak nekako i više povredio od gubitka kose. Malo sam bio i izne- nađen i ljutit- ali sam uvideo da bi bilo sm ešno mu-čiti sebe zbog takve sitnice, u osnovi. Sem toga, video sam da su

dečaci prošli slično, pa su i govorili odmah ”Ljubimcu”: e pa, štaće sad devojke?

Rekoše nam da krenemodalje. Na redu je bilo kupatilo. U

vratima jedan robijaš upravo je gurnuo preda mnom u ”Rozinu”

šaku komad smeđeg sapuna, pa je i rekao a i pokazao: za triosobe. U kupatilu stupismo na klizave drvene rešetke, iznadglave zate- kosmo mrežu cevi i u njoj silesiju tuševa. Ovde je već bilo mnogo golih ljudi koji su odisali nimalo prijatnim mirisima.

Učinilo mi se zanimljivim što je voda krenula sama od sebe,sasvim neočekivano, nakon toga što smo svi pa i ja među njima,uzaludno tražili pogledom neki odvrtač. Mlaz vode nije bionaročito bogat, ali sam nalazio da je ona osvežavajuće pro-

hladna, u ovoj vrelini baš po mojoj volji. Pre svega sam se saddobro napio i susreo sam se opet sa onim ukusom kao ranije, na

česmi; zatim sam se naprosto prepustio uživanju dodira moje

kože s vodom. I oko mene su se čuli veseli zvuci, tapkanje,pijuskanje, du- vanje. Beše to vedar, bezbrižan minut. Mi dečacigrd- no smo jedni druge zafrkavali zbog ošišanih glava. Zasapun se ispostavilo da nažalost mnogo ne peni ali da zato ima u



robijaško odelo ma sa koje ga strane gledao; pa sam onda uotvorenoj prostoriji već sam mogao da izaberem s jedne gomilečudnih cipela s drvenim đonovima, platnenom postavom i bezpertli, koje behu zamenjene sa strane trima dugmeti- ma - jedne

koje su u onoj brzini izgledale da su po mojoj meri. I ne

zaboravimo dva siva parčeta tkanine za koje smatrah da ćeposlužiti kao maramice, a onda na kraju i neizostavno pokrivalo:okruglu, oveštalu, s ukrštenim prugama robijašku kapu. Malosam se kolebao, ali usred glasova koji su me sa svih strana

požurivali, usred cimavog, grozničavog navlačenja odeće nasvima stranama ni ja nisam mogao oklevati sem ako bih,

naravno, želeo da izostanem iza drugih. Pantalone - koje su mi

bile široke a nije na njima bilo pojasa ni bilo kakvog držača-

bejah prisiljen, onako u brzini, da vežem u čvor, a cipelepokazaše nepred- viđenu osobinu da im se đon ne savija. Prisvem tom, da bih oslobodio ruke, stavio sam kapu na glavu. I

dečaci su već svi bili obučeni: gledali su jedni u druge neznajući da li bi se zasmejali ili radije čudili. Ali ni za jedno ne beše vremena. Već besmo napolju, ponovo u slobodnom

prostoru. Ne znam ko nas je poveo, šta nam se desilo- samo sesećam da se na mene svalio neki pritisak, poneo me, poguraoneki zamah, u tim novim cipelama u kojima sam pokleci- vao

kroz oblak prašine i bio praćen s leđa čudnim praskovima kao danekog udaraju po leđima, stalno napred, kroz zbrkani kolopletnekih dvorišta, novih žičanih kapija, žičanih plotova, ograda kojese rastva- raju, onda zatvaraju i najzad se pred mojim očima sli-vaju i mutno mešaju jedno u drugo.

Nema valjda novog sužnja, čini mi se, koji se nad timpoložajem isprva ne bi malo začudio: tako smo i mi dečaci naonom novom dvorištu u koje smo iz kupatila najzad bili

stigli, još dugo zagledali, čudili se i obrtali jedni druge. Alimoju pažnju skrenu tu u blizini i jedan čovek mladalačkogizgleda koji je nadu- gačko i s produbljenom pažnjom a ujednonekako i oklevajući razgledao, opipavao svu svoju odeću, kao



onih doc- nijih, mada su bili bliži vremenu kada je piše. Sma-

trao sam to tada malo spornim, u neku ruku izmoz- ganim.

Međutim, izgleda da je u knjizi bila napisana istina, jer se naime

i sam tačnije sećam prvoga dana, ako bolje razmislim, nego onihkoji su mu sledili.

U početku sužanjstva osećao sam se, da tako ka- žem, kaonekakav gost u njemu - iz razumljivog razloga i, mislim, zbog

varljive navike svih nas, a u krajnjoj liniji zbog ljudske prirode.

Dvorište, taj prostor izložen nemilice suncu, izgledao je ovdemalo pust, nigde na njemu ne nađoh ni traga fudbalskog igrali-

šta, povrtnjaka, travnjaka ili cveća. Jedino što je na njemu stajalo

beše drvena građevina nalik na spre- mište, bez ikakvih ukrasa,očigledno naš dom. Ući u nju- obavestiše nas- smemo tek u

vreme odlaska na počinak. Pred njom, iza nje dug red sličnihspre- mišta, sve do u nedogled, a i s leve strane do u tan- čineisti takav red, s pravilnim razmacima, putevima spreda, straga,

sa strana. Iza njih širok, bleštav asfaltni put - to jest ponovo

jedan asfaltni put, od kupatila na ovom ogromnom, svuda

ravnom prostoru is- tovetnost puteva, trgova i jednakih zgrada

više i nije mogla biti pojmljiva, barem u mojim očima. Onde gde je glavni put imao da se sretne s unakrsnim putem, izmeđuspremišta, prolaz je bio pregrađen vrlo Ijupkom, na igračkunalik, crveno- belom, tankom rampom. Udesno, medutim, večdobro poznata žiča- na ograda i mala je, kako sam iznenađenosaznao, električno punjenje, i stvarno, ja tek tad prepoznah na betonskim stubovima mnoštvo belih porcelanskih zavrtnjakakve sam kod kuće viđao na vodovima struje i na telegrafskim banderama. Njen udar je - uveravahu me - smrtonosan:uostalom, dovoljno je stati u meki pesak uzane staze koja se kraj

nje pruža pa da sa stražarskog tornja (koji su mi i pokazali, a jaga poznao kao onu po mom mišljenju lovačku če- ku ugledanu

iz stanice) bez i jedne reči ili opominju- ćeg uzvika budete

ubijeni - upozoravahu me sa svih gtrana, praveći se važni iunoseći se u svoj obavešta- cki zadatak oni koji su već sad znali



više od većine. tJskoro stigoše i dobrovoljci, uz silno zveckanje,po- Sfćući pod težinom sudova boje crvene cigle. Jer još pre toga

beše se pročula vest, koju su smesta svi pri- hv^tili, ponavljali i

širili svud po dvorištu:- Uskoro naifl stiže topla čorba!- Nema

govora, i ja sam smatrao da Је vreme za nju, mada su me

unekoliko ipak začudila tolika ozarena lica, tolika zahvalnost,

svoj- stven^ radost koja već nekako izgledaše detinjasta, kojorH Је vest bila primljena: zato sam valjda imao utisak da se odnosi ne

toliko na samu čorbu nego vi- še na pokazanu brigu, koja etostiže najzad posle svihovih prvih iznenađenja- takav barem

beše moj utisak. Smatrao sam verovatnim da je informacija po- ticala od

onog čoveka, onog robijaša koji je na ovom mestu odmah počeoda izgleda kao putovođa, da ne kažem: domaćin. I kod njega,kao i kod robijaša u kupatilu autoritet je bio odmah vidljiv po

odelu skro- jenom po meri, po kosi, koja se meni već tad činilaneuobičajenim ukrasom, po debeloj kapi od tamno- plave čojekoja je kod nas kod kuće nosila naziv ’Trancuska”, po lepim,žutim plitkim cipelama na nogama i po crvenoj traci preko

mišice, te počeh uvi- đati da mi valja, izgleda, korigovatishvatanje kom su me još kod kuće učili, i prema kojem, naime,”odelo ne čini čoveka”. Imao je takođe crven trougao nagrudima, koji je pokazivao, isto tako, da on ovde nije zbog krvi,

nego samo z bog uverenja, kako ću uskoro saznati. Prema

nama se ophodio doduše malo odmereno i maloreko, ali i

ljubazno, sve što je bilo ne- ophodno rado nam je objasnio, a ja u

tome tada i nisam nalazio ničeg neobičnog, pošto je na krajukrajeva on bio ovde ranije nego mi - tako mi se kretala misao.

Bio je visok, skoro mršav, s pomalo izgužva- nim, istrošenim, alisve u svemu simpatičnim licem. Primetio sam još da se čestopovlači ustranu, a ja sam pri tom iz daljine s vremena na vremehvatao njegov pogled čuđen ja i neshvatanja, na njegovim

usnama nekakav, da tako kažem, zinuli osmeh, kao da se nad



nama malo zaprepašćuje, ne znam zbog čega. Kasnije mi rekošeda je iz Slovačke. Neki među nama govorili su njegovim jezikom i počešće su oko njega stvarali mali družel jubiv krug.

Čorbu nam je on sam podelio nekakvom dugo- vratomčudnom kutlačom koja je više ličila na točir, dok su nam dvadruga čoveka koji nisu poticali iz našeg kruga, obavljajući ulogunekakvih pomoćnika, dodali crvene emajlirane sudove inekakve iskri vljene i izlizane kašike- po jednu za nas dvojicu,pošto je zaliha nedovoljna, kako su nas obavestili; zato i valja-dodadoše - sudove odmah, čim budu ispažnjeni, vratiti njima.Posle nekog vremena došao sam i ja na red. Čorbu, sud i kašikudobio sam zaj edno sa ”Ga- lanteristom”: nisam se tome bašobradovao, pošto nikad nisam imao naviku da jedem sdrugima iz istog suda, s istim priborom, ali nužda, uvideo sam,i do toga ponekad dovede. Najpre je čorbu on okusio, pa odmahdao meni. Lice mu je postalo ma lo čudno. Upitah ga kakva je, aon odgovori da probam sam. No tada već videh kako i dečacioko mene, jednim delom preneraženo, jednim delom cepajući seod smeha, gledaju jedni druge. Uzeh tad i ja da je kušam: moraosam ustanoviti da je nažalost zbilja ne- jedljiva. Upitah”Galanteristu” šta da radimo, a on mi reče da, što se njega tiče,mogu slobodno i da je pro- spem. U istom času jedan vedar glasiza mojih leđa dopre mi do uha s obaveštenjem:- To je

takozvana Dorrgemiise - objasni. Ugledah dežmekastog,maloveć vremešnijeg čoveka, ispod nosa nešto belje kože od ranijihuglastih brkova, lica ozračenog samim do- bronamernimznanjem. Oko nas stajaše još nekolicina ljudi kiselih lica, smanjerkama i kašikama koje stiskahu u rukama, i on se okretenjima da im objasni kako je učestvovao već i u ranijem, preovoga od- zujalom svetskom ratu, i to kao oficir. Pružilo mu se

tada dovoljno prilika da pozna na frontu ovo jelo, i to medunemačkim oficirima, ”s kojima smo se tada tukli na istoj strani”- kako se izr azio. Po njemu, to je naprosto ”sušeno povrće”.Mađarskom stomaku- do- dao je uz nekako uviđavan, u nekuruku praštajući osmeh- naravno neprikladno. Tvrdio je



međutim da se valja, i čak, po njemu, mora na nj naviknuti,pošto je puno "hranjivosti i vitamina”, što biva obezbeđeno,objasnio je, posebnim načinom sušenja, nemačkom stručnošću utoj oblasti. - Uostalom - primetio je uz ponovni osmeh - prvi

zakon dobrog vojnika glasi: pojesti sve što se dobije danas, jer sene zna hoće li se dobiti i sutra- reče doslovce. I onda zaista,kašiku po kašiku, on proguta svoju porciju, mirno, ujedna- čeno, bez ijednog mrštenja, sve do poslednje kapi. Ja sam svoju ipakprosuo kraj zida barake, baš kao što videh da čine poneki iodrasli i dečaci. Ali sam se zbunio, jer sam s neke udaljenostisreo pogled našeg predstojnika, pa sam se zabrinuo da se onmožebiti uvredio; ali na licu mu mogah pročitati opet samo onajsvojstveni izraz, onaj neki neodređeni osmeh. Sud sam zatimvratio, a u zamenu dobih debelu kriš- ku hleba i na njoj neku belu stvar sličnu režnju igra- čke za sklapanje dečije građevine iotprilike iste veli- čine puter- to jest, ne, nego margarin, kakorekoše. Ovo već potroših, iako ni hleb takav nisam nikad vi-deo: četvrtasta oblika, a i kora i meki deo kao da su ispečeni odistog crnog blata i puni su vlati slame i bobica koje pršte i škripepod zubima, no ipak je to bio hleb, a za duga puta bejah dobro

izgladneo. Mar- garin namazah, u nedostatku boljeg alata,

prstom, ro- binzonski, da se tako izrazim, kako uostalom videhda i ostali čine. Htedoh da se pobrinem za vodu, ali se naneprijatan način ispostavi da je nema: zar to znači, naljutih se usebi, da ćemo morati da žednimo sve vreme, kao ono u vozu?

Tad stiže čas kad moradosmonajzad ozbiljnije dazapazimo miris. Teško bi mi bilo da ga odredim: slatkast je bio i

nekako lepljiv, u njemu malo već i znane nam hemikalije, ali sveto u meri da se čak po- čeh plašiti da će mi onaj pojedeni hlebpokuljati na usta. Ne beše nam teško daustanovimo: krivica je

bila do jednog odžaka, levo, u pravcu asfaltnog puta ali mnogoviše udaljenog. Dimnjak je bio fabrički, to se odmah videlo, atako je ljude bilo i obavestio naš starešina: i to kožno-fabrički,kako su mnogi takođe odmah znali. Setih se odista kako smo



nekih davnih nedeljnih dana otac i ja išli na fudbalsku utakmicuu Novu Peštu, jer je tramvaj onde prolazio kraj jedne fabrikekože, zbog čega sam na onom delu puta morao da zapušimnos. Inače- upotpunjavala se vest - mi u toj fabri ci, srećom,nećemo raditi: ako sve prođe kako treba, ako među nama naizbije tifus, dizenteri- ja, ili druga neka zaraza, uskoro ćemokrenuti na jedno drugo, umiriše nas, prijatnije mesto. Zato i neno- simo još na odelima, a naročito na koži, brojeve kao, na

primer, naš komandujući "blokovski starešina”, kako ga sad većzvahu. U ovaj broj su se inače već mnogi bili uverili sopstvenimočima: ispisan je- tako govoraše informacija- svetlozelenim

mastilom na zglobu ruke, neizbrisivo utisnut, utetoviran

ubo dima specijalno za to predviđene igle. Gotovo u to istovreme stiže mi do uha priča dobrovoljnih donosilaca čorbe. I onisu videli brojeve, i to usečene u kožu starijih robijaša, u kuhinji.Najviše je od usta do usta kružio odgovor, kojem su stalnoistraživali značenje i često ga ponavljali svud oko mene a koji jedao jedan od robijaša na raspitivanje čoveka iz našeg kruga:

šta je to?- Hinmlische Telophonnummer - to jest: "nebeski broj

telefona”, rekao je navodno robijaš. Vi- deh da je stvar svakogamanje- više bacila u razmišlja- nje, i mada nisam o njoj ništaumeo da ispametujem, moradoh i sam priznati da su to čudnereči. Tad su u svakom slučaju počeli ljudi da se vrstaju oko blo-

kovskog starešine i njegovih dvaju pomoćnika- idu- ći ovamo-onamo, isp itujući ih, opsedajući ih pitanjima a zatim ono što susaznali brzo izmenjujući izme- đu sebe, pa tako i pitanjem: imali zaraza? - Ima ih - glasilo je obaveštenje; pa šta biva sa

bolesnima? - Umiru - ; a s mrtvima? - Spaljuju se - saznadosmo.Pravo rečeno - ispostavilo se postepeno, ali ja nisam mogao da

ustanovim kojim putem i načinom- taj odžak tu preko i nepripada u stvari fabrici kože, nego "krematorijumu”, to jestspaljivaonici, kako nas obavestiše o značenju reči. Onda sam ga bolje i pogledao : bio je to zdepast, uglast odžak, širokog ždre-

la, čiji vrh kao da je bio naglo zasečen. Mogu reći da sem nekog



poštovanja- i naravno onog mirisa, u koji se besmo takorećiulepili, kao u kakvu gustu kašu, u nekakvu močvaru- ništaposebno nisam osećao. Ali smo zato u daljini primetili, sa sve

novim i novim iznenađenjem, jedan, pa još jedan i čak nakrajnjem rubu blistavog neba ponovo jedan isti onakav odžak,od kojih su dva upravo izbacivala dim sličan našem i možda behu u pravu oni koji počeše da gaje sumnju i prema pramenu

dima što se s mukom probijao uvis iza nekog dalekog, slabašnoolistalog, na parkić nalik rastinja, te primetiše, po mom sudu spravom: zar je toliko zaraza da je ovoliko mrtvih?

Mogu da tvrdim da sam, pre no što se bilo spusti- lo prvo

veče, ja već manje-više bio sasvim načisto s celim stanjem stvari.Istina, dotle smo obišli i baraku nužnika- prostoriju koja se

sastojala u svoj svojoj du- žini od triju uzdignuća u oblikupodijuma, od kojih je svaki imao dve, odnosno svi zajedno šest

redova rupa: na njih se valjalo nasaditi ili u njih gađati svakomod nas, kako je prilika zahtevala. Mnogo nam vremena u

svakom slučaju nije stajalo na raspolaganju, po- što se ubrzopojavio jedan ljutit robijaš, ovaj put sa crnom trakom oko ruke,

noseći u ruci batinu koja izgledaše teška, pa je svak morao da seudalji u stanju u kom se baš našao. Motala se tu i nekolicinasta- rijih ali jednostavnijih robijaša. Oni se pokazaše pito- miji i

spremni da nam izađu u susret, s ponekom reči obaveštenja. Da

bismo stigli tamo i nazad, po uput- stvu blokovskog starešine,imali smo da pređemo pri- ličan put, a taj je vodio poredzanimljive naseobine. Iza žičane ograde stajahu uobičajenaspremišta, a me- đu njima čudne žene (od jedne smesta brzookrenuh glav u, pošto joj je iz haljine upravo visilo nešto uza štase grčevito pripijalo ćelavo detešce glave sjajne od sunca) i joščudniji ljudi, svi obučeni u doduše izno- šenu, ali na krajukrajeva istu onakvu odeću kakvu ljudi nose napolju, uslobodnom životu, da se tako izrazim. Pri povratku onda bejah i

sam načisto da je to logor Cigana. Malo se i iznenadih: kod kućesmo svi, naravno, imali o Ciganima manje- više uzdržano



mišljenje, ali dotle još nikad ne bejah čuo da su i oni krivci. Baštad stizahu jedna kola, tamo iza njihove ograde, koja su vukla

manja deca, s kajasima preko ramena, kao kakvi poni- konjići,dok je kraj njih kora- čao čovek dugih brkova s bičem u ruci.Sadržaj kola bio je pokriven ponjavom, ali kroz mnoge proreze ipoderotine provirivao je hleb, i to u belim veknama, bez ikakve

dvojbe. Iz ovog zaključih da zato ipak stoje za stepen više negomi, izgleda. Još jedna slika ostala mi je u sećanju s te šetnje. Izdrugog pravca, po glavnom putu dovde, u belom odelu, sa

širokom crvenom štraftom duž strana belih pantalona, uvelikoj crnoj umetničkoj kapi kakvu su, kako govore slike, nosilislikari u Srednjem veku, i s debelim, gospod- stvenim štapomsavijene drške, dolazio je čovek, ba- cajući sve vreme pogledlevo i desno. Beše mi teško poverovati da je i ta veličipa- kako

mi tvrđahu- samo robijaš, kao što smo to mi.

Mogu se i zakleti da na tom putu ni s kim stra- nim nisam

razgovarao. Ipak, od tada računam u stvari svoje tačnijesaznanje. Tamo prekoputa, upravo gore su saputnici iz našegvoza, svi oni koji su zatra- žili da budu odvezeni autom, zatim

oni koje je lekar bilo zbog starosti bilo iz drugog razlogaproglasio nesposobnima, kao i sva sitnež i s njom njihove pri-

sutne ili buduće majke ako se na njima već videlo da će majke biti, kako na m rekoše. I svi oni su sa stanice išli u kupatilo. Injih su obavestili o vešalicama, o brojevima, o okolnostimakupanja, isto kao i nas. I berberi su isto tako bili nazočni- kako

se tvrdilo - ра i komad sapuna su dobili u ruku. Zatim su i onidospeli u kupaonu, gde čujem da isto postoje cevi i tuševi; samo

što na njih puštaju ne vodu, nego gas. Sve ovo nije mi dospelo usaznanje najednom, nego tek da kažem pomalo, uvek sedopunjujući novim pojedinostima, s nekima se sporeći, drugepotvrduju- ći i u nove se nastavljajući. Pri tome- čujem- s nji-

ma se postupa vrlo ljubazno, okruženi su brigom, simpatijom,deca se loptaju i pevaju, a mesto gde ih guše veoma je lepo,okruženo livadom, gajem i cvetnim lejama. Zato je sve to u



život lagodan, smeštaj i ishrana, tvrdilo se, neuporedivo bolji, ato je i prirodno, pošto je onde i cilj drugo, na kraju krajeva. E

pa, i mi ćemo dospeti na jedno takvo mesto, samo ako se u

međuvre-menu nešto ne desi, što u Aušvicu - priznadoše oko mene- bogme nije isključeno. Prijaviti se kao bole- stan u svakom

slučaju nije nimalo preporučljivo, na- stavljahu se obaveštenja.Bolnički logor nalazi se ina- če onamo dalje, baš uz bok jednogod odžaka, koji upućeni već nazivahu između sebe skraćenokao ”dvojku”. Glavnu opasnost nosi voda, neskuvana voda,

onakva na primer kakvu sam i ja pio idući od stanice ka

kupatilu - ali to naravno, tad, nisam mogao znati. Nema zbora,

bila je onde ona tabla, morao sam to priznati, ali ipak, valjda su ivojnici morali da nešto kažu, mišljah. Međutim- pade mi na

pamet - polako, brate, trebalo bi imati na umu cilj: ali hvala

bogu, kako mi se činilo, osećah se dobro, a ni od dečaka ne čuhni reči žalbe.

Docnije sam stekao još više drugih saznanja, na- vika, sve

u toku tog dana. Uopšte, mogu reći da sam to popodne čuo u

svakom slučaju više vesti, da se vi- še oko mene govorilo oizgledima koji se tiču naše budućnosti, naših šansi i nada, negoli o odžaku onamo. Ponekad biva kao da ga i nema, nismo se

na njega osvrtali. Sve je zavisilo od pravca vetra, kako su

mnogi zaključili. Tog dana video sam prvi put i žene. Pokazalisu nam ih ljudi okupljeni i uzbuđeno zbijeni pred žičanomogradom. Bile su to zaista one, mada mi je bilo teško da ihrazaz nam, pa i još više da po- znam u njima žene tamo u daljini,na suprotnoj strani glinave zemljane ravni koja se otvarala prednama. Malo su nas i uplašile, pa sam primetio da su se ljudiposle prve radosti, posle uzbuđenja koje rađa otkri- će, svi tuoko me ne utišali. Do uha mi se dokotrljala samo jedna opaska,izrečena tupo, s nekakvim drhta- vim odjekom: - Ošišane doglave. - I u toj velikoj tišini i sam sam tek tada razaznao krozponeki talas večernjeg letnjeg vetra, mada tanku, cvileću i jedva



čujnu, ali bez ikakve sumnje ipak mironosnu, vedru muziku,

koja je, onako spojena sa prizorom - svakoga, pa i mene

nekako snažno iznenadila. Stajao sam prvi put, tad još neznajući na šta čekam, u jednom od stražnjih desetoredova prednašom barakom- is- to onako, uostalom, kako su pred svim

ostalim barakama svi ostali sužnji čekali, sa strane, spreda,pozadi, svugde kud mi je pogled dosezao - , i prvi put sam

smaknuo, čim su me na to pozvali, sa glave kapu, dok sunapolju na glavnom putu, u mekom su- tonjem vazduhu iskrsle

prilike triju vojnika na bici- klima: lep - moradoh osetiti - strog

prizor zapravo. Tad mi je i sinulo u glavi: gle kako se već davnone sretoh s vojnicima. Ali sam morao da se zadivim koliko bi u

ovim ljudima, koji su tako odmereno, tako ledeno i kao s nekenepribližive visine saslušali- jedan čak beležeći u nekakavduguljast notes - s one strane rampe ono što je naš blokovskistarešina s ove njene strane (i on noseći kapu u ruci) saopštio;koliko bi u ovim veličinama, gotovo već zloslutnim ko-

rifejima što su bez i jedne reči ili makar klimoglava odlebdeiidalje po praznom glavnom putu, bilo teško poznati one

razgovorne i vesele članove dočeka koji su me jutros na stanicipozdravili. U isti mah do uha mi dopre tih šum jednog glasa ivideh desno od mene profil koji se isturao, prsa koja su se

lučno izba- cila: bio je to nekadašnji oficir. Prošaptao je a da muusne pri tom nisu ni zatreperile: - Večernje prebro- javanje - ,

klimnuvši kratko, uz osmeh i učeni izraz lica čoveka za koga se

sve ovo dešava posve razumljivo, savršeno jasno, u izvesnomsmislu čak bi se moglo reći po njegovoj najrodenijoj ćudi. I tada

videh prvi put - jer nas je i smrkavanje zadesilo još na istommestu - boju ovdašnje noći i jedan njen feno- men: vatromete,

pravu bengalsku igru plamenova i iskri na čitavom levom rubuneba. Oko mene mnogi šapnuše, promumlaše, ponoviše:-

Krematorijumi! - ali već s nekom vrstom, rekao bih, divljenja



prema prirodnom fenomenu. Onda: "abtreten”10 i ja bejah malo

gladan, ali saznado h da je našu večeru zapravo predstavljalaona kriška hleba koju sam ujutro već bio pojeo. A o baraci,”blocku”, ispostavilo se opet to da je iznutra potpuno prazna,lišena kakvog bilo na- meštaja, uređaja, pa čak i lampe, scementnom plo- čom mesto poda, gde se noćno mirovanje opetpoka- zalo rešivim jedino onako kao u štali žandarmerije:naslonio sam leđa uz noge jednog od dečaka, na moja kolena

naslonio se onaj koji seđaše ispred mene; a pošto bejah umoranod silnih novih doživljaja, is- kustava i utisaka, a usto i pospan,

ubrzo sam utonuo u san.

O sledećim danima- slično otprilike kao što se desilo saciglanom - ostalo je u meni manje detalja, više samo njihovihnijansi, jedno osećanje, rekao bih, opšti utisak. No njega bi mi bilo teško odrediti. Tih dana je još uvek ostajalo što-šta novogda se sazna, vidi i iskusi. Tu i tamo dešavalo mi se i tih danada me dodirne hladnoća onog čudnog, stranog osećanja s kojimsam se prvi put sreo kad sam ugledao žene, tu i tamo bivalo jeda sam se našao u krugu zapanjenih, izduženih lica, ljudi

zinulih jedni u druge, koji su jednako postavljali pitanje: - Štakažete? Šta kažete?- na koje je odgovor bio nikakav, ili skoro

uvek isti: - Užas.- Ali nije ta reč, nije tačno taj doživljaj- bar za

mene, razume se - onaj kojim bih zaista mogao daokarakterišem Aušvic. Među više stotina stanovnika našeg bloka našao se, kako se ispostavilo, i čovek zle sreće. Delovao jemalo čudno u robijaškom odelu koje je na njemu visilo, skapom koja mu je, prevelika, padala na čelo.- Šta kažete- pitao

je i on - šta ka- žete?... ali mi naravno nismo imali da kažemo bogzna šta. Njegove dalje uzrujane, zamršene reči više nisamumeo dobro da pratim. Ne treba misliti, to jest ipak se može i

10 Voljno (Prim.prev.)

112



treba čak bez prestanka misliti na one koje je"ostavio kodkuće”, za čiju volju "treba ostati jak” jer ga očekuju: žena i dvojedečice- to im beše, koliko sam umeo da procenim, suština. Paipak je glavna briga i ovde kao i u carinarnici i u vozu bila u

stvari: dužina dana. Počinjali su veoma rano,odmah poslepraskozorja poodmaklog leta. Tada saznadoh koliko su jutra uAušvicu hladna. Zajedno s dečacima skupili bismo se na straninaše barake koja gledaše na žičanu ogradu, ka još kosom, bašnaspram nas izlazećem crvenom suncu, zbijajući se tesno jedni

uz druge, za- grevajući jedni druge. Nekoliko sati docnije već bismo pre tragali za hladom. U svakom slučaju je i tu vremeproticalo, i tu je s nama bio ”Galanterista”, pa bi od- jeknula

pokoja šala, i tu se našlo, ako ne eksera od potkove a onošljunka koje bi ”Ljubimac” od sviju nas pokupio kockom, i tu bise začula "Rozina” reč:- A s.ul tl.i to otpevamo japanski -...Osim toga dvaput se i.šlo u zahodsku baraku, izjutra ujedno u baraku umivaonika (sličnu prostoriju, samo što su se mestopo- dijuma ni zali celom dužinom metalni valovi a nad svakim bile postavljene paralelne gvozdene cevi kroz čije je sitne gusterupice curkala voda), deljena je hrana, uveče bio apel, i ondanaravno, razmenjivahu se novosti - morao sam se zadovoljiti s

tim; takav je bi o dnevni red. Nizahu se još doživljaji: tako jedna"Blocksperre”, "zatvaranje bloka” druge večeri- tad videh našegstarešinu prvi put nestrpljivog, čak, rekao bih, razdraženog-praćeno dalekim glasovima koji bi u takvim prilikama do nasdoprli, čitavom z brkom glasova, i ako bismo dobro načuljiliuši, učinilo bi nam se da smo u nekako zagušljivoj tami barakemogli da razaznamo krike, lavež pasa i prasak pucnjeva; ili opetprizor jedne kolone, ponovo kroz žičanu ogradu, kako namrekoše: u povratku sa rada , i moradoh poverovati, jer se i meničinilo da vidim kako na nekakvim tamo šklopocijama onde,koje su nosili najzad- nji, leže bez ikakve sumnje mrtvaci, baškao što se oko mene tvrdilo. Sve ovo zaokupljalo je naravno imoju uobrazilju za neko vreme. S druge strane, mogu da tvrdim

kako to ipak nije dovoljno da ispuni jedan dan, besposlen dan.



Tako otkrih da i u Aušvicu, izgleda, može biti dosadno, poduslovom da je čovek pri- vilegovan. Čekali smo, očekivali- ako

promislim - , u stvari to, da se ništa ne desi. Ona dosada,zajedno sa ovim čudnim iščekivanjem: mislim da je to taj uti-

sak, otprilike, jeste, to može da znači istinski Aušvic- naravno umojim očima.

Moram još nešto priznati: sutradan sam pojeo, apreksutradan čak i očekivao čorbu. Uopšte uzev, red ishrane uAušvicu morao je da me ispuni čuđenjem. Ujutru bi ubrzo stiglaneka tečnost zvana kafa. Ru- čak, to jest čorba, bio nam jeserviran iznenađujuće rano, već negde oko devet časova. Potomse više nije ništa delilo osim hleba i margarina koji su stizali u

predvečerje, pred čas apela. Na taj način sam već tre- ćega danasklopio prilično blisko poznanstvo sa gnjavatorskim osećanjemgladi, a i svi dečaci su se na nju žalili. Samo je ”Pušač” stavioprimedbu da taj ose- ćaj za njega nije nikakva novina i da njemuviše ne- dostaje cigareta, i to sa nekim - pored uobičajenogkratko- čudnog načina, skoro bi se reklo zadovoljnim izrazom nalicu koji me je u tom trenutku malo i ner- virao, a i dečaci su ga,mislim, iz istog razloga, ubrzo opomenuli da umukne.

Ma koliko da me je iznenadila, ipak je činjenica, do kojesam došao naknadnim brojanjem, da sam u Aušvicu zapravoproveo svega tri puna dana. Četvr- te večeri već sam opet sedeou vozu, u jednom od već poznatih teretnih vagona. Cilj nam beše - kako smo se obavestili - "Buhenvald”16 , i mada sam saslič- nim obećavajućim imenima sad već bio unekoliko oprezan,ipak sam osećao da ona neprevidljiva nijan- sa prijatnosti,moglo bi se reći topline, neka nežna, neka zamišljena, nekazavisti slična obojenost ose- ćanja na licu ponekog sužnja međuonima koji su nas ispraćali, ipak nije mogla biti samo greška,činilo se. Morao sam videti i to da je među njima mnogo sta- rihsužnjeva koji svašta pamte, pa i prominenata, što pokazivahutrake oko ruku, kape i cipele. I pred vozom su oni sredili sve,

vojnike sam video tek podalje, nekoliko njih, po rubu rampe, ito onih običnih bez zvanja i funkcije, i na ovom tihom mestu, u



pito- mim bojama ove mirne večeri, ništa nije podsećalo, semmožda veličine, na onu uzgibanu, uzbuđenjem, svetlošću,kretanjem podgrejanu, na svakoj tački vi- brirajuću stanicu gdesam se nekada, odnosno ravno pre tri i po dana, iskrcao.

0 putovanju mogu sad da kažem još manje: sve seodigralo na uobičajeni način. Sad nas nije bilo šez- deset, nego

osamdeset, ali ovaj put putovali smo bez prtljaga, a ni o ženamanam nije bilo nužno brinuti. I tu je stajala posuda, i tu nam je bilo toplo, i tu smo bili žedni, ali smo s druge strane ovde biliizloženi manjem iskušenju što se tiče opskrbe: naša porcija

hrane - od uobičajenog veći komad hleba, duplirana kriška

margarina i parče još nečega po spoljašnosti unekoliko sličnogsalfaladi, takozvanog ”Wursta”- bila nam je podeljena ispred

voza, i ja sam je tu odmah i pojeo, prvo zato što sam biogladan, zatim što mi u vozu nije bilo moguće staviti je bilo gdena stranu, a onda i stoga što nam, na kraju krajeva, nije bilorečeno da će putovanje i ovaj put potrajati tri dana.

1 u Buhenvald smo stigli ujutru, po sunčanom, ali spovremenom oblačnošću i lakimnaletima vetra hla- đanom,

svežem, čistom vremenu. Ovdašnja železni- čka stanica, baremposle aušvičke, delovala je kao tek nekakav provincijalni, ljupkiperon. Ali doček je bio manje srdačan: tu su vrata pootvarali nerobijaši nego vojnici, i to je- setih se - bila u stvari prva prava,da tako kažem nepatvorena prilika da se s njima susret- nem u

tako bliskom, tako tesnom doticaju. Samo sam gledao kakvomse brzinom, kakvom pravilnom tačno- šću sve odvija. Nekolikokratkih uzvika: ”Alle ’raus!”- ”Los!” - ”Funfe Reihen!”-

”Bewegt euch!”,17 nekoliko praskova, nekoliko treskova, zamahpokoje čizme, ubod pokojeg vrha puščane cevi, nekolikoprigušenih jauka- i već se oblikovala, već se kretala, kao da jekonopcem vučena, naša kolona, kojoj se na kraju pe- rona, auvek s istim poluokretom, s dveju strana priključivao po jedanvojnik, uz svaki peti petored, primetih - to jest, uz svakih

dvadeset pet ljudi u pru- gastim odelima - po dvojica, otprilike



na pola metra rastojanja, ne skidajući ni na trenutak pogled,alisad već nemo, i samo korakom krojeći pravac i ritam, odr-žavajući u stalnom životu celu tu, u svakom zglobu neprekidnopokretnu i zatalasanu povorku, malo slič- nu gusenici koju

bismo u mom detinjstvu pomoću re- zanaca od papira iušiljenih treščica ugurali u kutiju šibica; sve to je pomalo izanosilo, sasvim opčinjavalo, na neki način. Malo se moradoh inasmešiti, jer mi je najednom pala na pamet labava, takorećistidljiva pratnja domaćih policajaca onog dana, na putu kažandarmeriji. Ali čak i sva preterivanja žandarma mogu dasmatram, priznajem, samo kao nekakvo bučno razmetanje upoređenju s ovom ćutljivom, u svakoj pojedinosti savršenousklađenom stručnošću. I uzalud sam jasno video njihova lica, boju oka ili kose, ovu ili onu ličnu crtu, čak grešku, neki izraštajna njihovoj koži- ipak nekako ne mogadoh da se za sve to

uhvatim, ipak moradoh nekako da posumnjam: zaista, sve-mu tome uprkos, hodaju li to uz naš bok u osnovi nama slični,sačinjeni na kraju krajeva ipak otprilike od iste ove ljudskematerije? Ali mi dođe u pamet da moj način posmatranja može biti i pogrešan, jer ja nisam isti, razume se.

No i pored toga sam zapažao da postepeno gra- bimo

naviše po sve bregovitijem usponu, opet po iz- vrsnoj, ali ne

kao u Aušvicu pravoj, nego vijugavijoj cesti. U okolini primetih

mnogo prirodnog zelenila, ljupkih zgrada, nešto dalje međudrvećem uvučenih vila, parkova, bašta, i ceo kraj, razume se, sviodnosi veličina delovahu prikladno, mogao bih reći primam-

ljivo - bar za oči naviknute na Aušvic. S desne strane puta

najednom nas iznenadi mali zoološkli vrt. Sta- novnici mu behusrne, glodari, među kojima se jedan malo olinjao medved na buku naših koraka odmah veoma uzbuđeno postavio u sedećipoložaj i pri- kazao bez oklevanja nekoliko komičnih pokreta u

svom kavezu - ali ovaj put, razume se, njegov trud osta

nenagrađen. Prođosmo zatim pored jedne iskle- sane figure

koja stajaše na poljani stisnutoj između skretanja dvaju cesta.



Delo je počivalo na belom po- stolju i bilo sačinjeno od istog belog, mekog koštiča- vog i mutnog kamena, po mom sudu s

malo grubim, gotovo bih rekao ovlašnim umetničkim darom.Po prugama usečenim u odeću, po ćelavoj glavi ali pogotovo

po celoj delatnosti videlo se odmah da želi da prikaže sužnja.Glava nagnuta napred a jedna noga dignuta pozadi visoko

podražavali su trčeći korak, dok su se ruke s grčevitimpokretom ođozdo svijale oko neverovatno velikog kamena uobliku kocke. U prvom trenutku posmatrao sam ovu tvorevinu

samo s umetničkim uživanjem takoreći- kako sam to bi o naučiou školi- bez ikakvog ličnog interesa, a tek mi je kasnije došlo upamet da ona sigurno ima i znače- nje i da se ono zapravo ne

može smatrati naročito povoljnim predznakom, akorazmislimo. Ali mi je u oči pala pletena žičana ograda, paraskošna gvozde- na kapija, koja se rastavila između dvajutemeljnih kamenih stubova, a nad njom zastakljena, brodskom

komandnom mostu unekoliko slična tvorevina, a onda već iprolazeći ispod nje: prispeo sam u koncentracioni logor

Buhenvald.

Buhenvald leži u kra ju zbijenih brda i dolina, na vrhu jedne uzvisine. Vazduh je ovde čist, oči se radujuraznolikostima pejzaža na svakoj strani, u okolini šu- mama a u

dolinama ispod nogu crvenim krovovima od crepa na seoskim

kućama. Kupatilo se prostire na levoj strani. Zatvorenici su

ljubazni, mada na donekle drukčiji način nego u Aušvicu. Samošto je kupatilo ovde toplije, berberi obavljaju svoj posao s višepaž- nje, a magacioner odeće, makar i samo jednim lete- ćim

pogledom, nastoji da ti uzme mem. Stižeš zatim u hodnik predprozorče koje se klizanjem pomiče u stranu, pa te upitaju danemaš slučajno koji zlatni zub. Iza toga jedan kosati, već otpreovde zatočeni zemljak upisuje tvoje ime u veliku knjigu, pa tidaje žut trougao i jednu široku ocepotinu, traku, oboje odplatna. U sredini trougla znak da si, na kraju krajeva, ipak

Mađar, možeš da pročitaš veliko slovo U, a na traci štampan



broj, moj je 64921, na primer. Biće pre- poručljivo, saznajem, daizgovor naučim jasno, razumljivo i u slogove lepo složene nanemačkom jeziku, ovako: - Fir-und-zehcig, nojn, ajn-und-

cvancig - , jer če ovo odsad biti moj odgovor ukoliko me nekoslu- čajno upita ko sam. Ipak ti se taj broj ne upisuje i u kožu, aako si se zbog toga još ranije zabrinuto raspitao o stvari, stari

zatvorenik s visoko podignutim rukama i očima uperenim katavanici usprotestovao je:- Aber Mensch, um Gotteswillen! Wir sind doch ja hier nicht in

Auschwitz! 18 - Uza sve to, i broj i trougao moraju do večeri da senađu na grudima odela, i to uz pomoć jedinih imalaca igle ikonca, krojača; ako bi ti isuviše dosadilo da ceo dan stojiš prednjihovom radionicom u redu, možeš podstaći njihovu dobru vo-

lju jednim delom svoje porcije hleba odnosno margarina, alioni će ti i inače uraditi šta treba, pa to im je najzad dužnost,kako kažu. U Buhenvaldu je klima hladnija nego u Aušvicu, boja dana je siva a kiša če- sto sipi. Ali u Buhenvaldu ume da sedesi da već za doručak čoveka iznenade vrućom čorbom sazaprš- kom; tu sam zatim naučio da je porcija hleba po pravilutrećina, ali ponekih dana može biti i polovina

- a ne po pravilu trećina a u neke dane petina, kao u Aušvicu-da u podnevnoj čorbi može da se nađe gustiša, u gustišucrvenih niti a u srećnom slučaju i poneka cela kocka mesa, a istotako sam se ovde upoznao s pojmo m "Zulagea”, "dodatka”, kojimožeš da fasuješ uz svakidašnji margarin u formi Wursta ilikašike pekmeza prema izrazu ovde takođe prisutnog i uovakvim prilikama naizgled vrlo zadovoljnog oficira. UBuhenvaldu smo stanovali pod šatorima, u ”Zeltlageru”-"šatorskom logoru”- ili drugim ime- nom "Kleinlageru”-”Malom logoru", i spavali na slamom zastrtom ležaju, dodušeskupno i unekoliko sti- snuti, ali ipak vodoravno. Žičana ogradaiza šatora ovde još nema električno punjenje, ali onog ko bi no-ću izašao iz šatora raskidali bi vučjaci- opominjahu nas, a u

ozbiljnost opomene, ako te i iznenadi pri prvom čuvenju, ipaknemoj sumnjati. Kod druge žičane ograde pak, gde počinju



velike, sitnim kamenom posute, gore uz breg, u stranu i u svim

pravcima raz- ra čvane ulice, uredne zelene barake i jednospratne kućice pravog, izistinskog logora, odomaćenirobijaši, starosedeoci, koji tu trguju nude svake večeri dobruokazionu kupovinu kašika, noževa, manjerki i odev- nihpredmeta; jedan od njih ponudio je i meni pulover za svega

pola hleba, pokazivao mi, opisivao zna- kovima, objašnjavao-ali ga na kraju ipak ne kupih, pošto mi leti pulover nijepotreban, a zima je, držao sam, na kraju krajeva ipak daleko.Tada sam video i to u koliko raznih boja ima trouglova i kolikou njima ima vrsta slova, među kojima se najzad nisam više nimogao snaći: kome je gde onda domovina? Ali i tu u mojojokolini odzvanjala je i mnoga provincijalno začinjena rečmađarskog govora, a više puta me je čak iznenadio onaj čudni jezik koji s am prvi put čuo u Aušvicu, od neobičnih sužnjevakoji su nas tamo dočekali, još u vozu. U Buhenvaldu zastanovnike ša- torskog logora nema apela, a umivaonica stojipod vedrim nebom, zapravo pod senovitim drvećem. Na- prava je u suštini ista kao u Aušvicu, ali je valov iste- san od kamena, ašto je glavno, iz rupa na cevi po ceo dan curi, šprica ili se barcedi voda, i tu mi se, od vremena kad sam dopao ciglane, prviput desilo čudo da mogu piti ako sam ožedneo, pa čak i ako mi je jednostavno volja da pijem. I u Buhenvaldu ima kre-

matorijum, razume se, ali samo jedan, i ovde on nije cilj logora,nije mu suština, duša, smisao- mogu sme- lo da tvrdim - negose u njemu spaljuju samo oni koji su pomrli več u logoru, poduobičajenim logorskim okolnostima, da tako reknem. U

Buhenvaldu - pote- klo je po svoj prilici od starih sužnjeva istiglo do mene kao opomena - najviše je preporučljivo čuvatise kamenoloma, mada je ovaj sad već- dodavahu - jedva u

nekom pogonu, ne kao nekad, u njihovo vreme, kako govorahu.Logor radi, obaveštavaju me, sedam godina, ali ih ima ovde iz još starijih logora, od kojih saznajem za imena nekakvog”Dahaua”, zatim ”Ora- nienburga” i "Zaksenhauzena”: tad sami pojmio onaj osmeh obojen praštanjem pred našom pojavom na



licu nekog od d obro obučenih prominenata sa druge stranežičane ograde, na kojima se uočavaju brojevi s deset i dvadesethiljada, pa i četvorocifreni i čak troci- freni. U blizini našeglogora nalazi se - saznadoh - varoš znamenita s gledištaobrazovanja, Vajmar o čijoj sam glasovitosti i ja kod kuće većučio, razume se. Tu je, između ostalih, živeo i stvarao svoja delačovek či- ju pesmu s početkom ”Wer reitet so spat durch Nachtund Wind?” i sam poznajem bez knjige i čije se- pro- noseobaveštenje- sopstvenom rukom po sađeno i od tada divovskirazgranato, spomen- tablom opskrbljeno i od nas, sužanja,ogradom čuvano drvo nalazi negde na treritoriji logora- takogovore. Sve u svemu, ona aušvička lica nije mi bilo nimalo teškorazumeti: mogu reći da sam Buhenvald i ja ubrzo zavoleo.

Cajc, bolje reći koncentracioni logor nazvan po tom naselju,nalazi se udaljen od Buhenvalda za noć vožnje teretnjakom, paonda još na daljih dvadeset- -dvadesetpet minuta pešačenja, upratnji vojnika, po drumu oivičenom oranicama, dobroobrađenim selo- likim pejzažom- kako sam i sam iskusio. Ovoće sada barem biti naše konačno boravište- uveravahu nas,odnosno za one članove našeg društva čija prezimena uabecedi stoje ispred M. Odredište ostalih je naime radni logorgrada Magdeburg a čije je ime meni po istorijskom čuvenju većzvučalo poznatije- dado- še nam do znanja, još u Buhenvaldu, ito u noći če- tvrtog dana, na jednom užasno velikom prostoruos- vetljenom lučnim lampama, robijaši raznih stepenaprominencije s dugim listama u rukama, i mene je bolelo samoto što ću se na ovaj način morati rastati od mnogih dečaka, presvega od ”Roze”, a posle me je ćud prezimena, po kojoj su nassmestili u voz otki- nula i od svih ostalih, na žalost.

Mogu reći da nema nesnosnije, više iscrpljujuće stvari odonih mučnih zamora kroz koje izgleda moramo proći svaki putkad stignemo u nov koncentracioni logor - ja sam to tako

iskusio i u Cajcu posle Aušvica i Buhenvalda. Inače sam odmahvideo da sam stigao u nekakav mali, siromaški, skrajnuti, što bi



se reklo provincijski koncentracioni logor. Tragati ovde za

kupatilom ili krematorijumom bilo bi uzaludno - izgleda da to

behu rekviziti samo važnijih koncentracionih logora. I predeo jeovde ponovo je- dnolična ravnica, tek s kraja logora vidi seonamo neka daleka plava nabranost: "planine Tiringije”- ču-

jem od nekoga. Ograda od bodljikave žice s četiri stražarskatornja u četiri ugla, povlači se odmah uz cestu. Sam logor jeinače četvrtastog oblika, u suštini jedan veliki prašnjav prostor,koji je prema kapiji i daije prema cesti otvoren, dok ostale

njegove tri strane zauzimaju džinovske šatre u veličini hangaraili cirkuskih gledališta; otegnuto brojanje, sređivanje, hajka igurnjava bili su, ispostavlja se, nužni samo za to da se svakomšatoru, ”bloku”- kako ih zovu - odrede i pred njih postave, u

redovima po deset, bu- dući stanovnici. Do jednog sam se i samprišljamčio, sasvim tačno rečeno do krajnjeg desnog šatora ustražnjem redu ako se upravljamo licem prema kapiji, a leđimaprema šatorima, kako sam i ja stajao - već dosta dugo, sve doutrnuća pod neprekidnim teretom sve neprijatnijeg sunca. I za

dečacima sam uzalud pokušavao da tragam očima: oko mene

sve sami strani ljudi, levo od mene dospeo je visok, mr- šav,malo komičan sused, koji je sve vreme nešto mrmljao sebi u bradu a pri tom gornji deo tela ritmič- no ljuljao napred i nazad,

a desno jedan pre bi se reklo nizak i širok u ramenima koji jeopet vreme skraćivao pljuckajući u pravilnim razmacima sitno ioštro, prilično tačno, ravno pred sebe, u prašinu. I on jepogledao u mene, najpre samo ovlaš, a onda drugi put većradoznalije, kosim, veoma sjajnim očima nalik na dugmiće na

cipelama. Pod ovima ugledah ko- mično mali nos u kome kaoda nije bilo kosti, nad njima robijašku kapu veselo naherenu. Pa

- zapitao je pri trećem pogledu, i ja primetih da nema nijednog

m

prednjeg zuba - , otkud ja ovde? Kad kazah da sam iz

Budimpešte, veoma je živnuo, pa stoji li tamo još Kružni bulevari vozi li još tramvaj šestica onako kako ih je on "ostavio



poslednji put?”- raspitao se smesta. Rekoh mu da jeste, zaista,

sve kako je bilo, i izgledao je zadovoljan. Hteo je da zna i kako

sam se ”našao u ovom čudu” i ja rekoh:- Jednostavno. Ski- nuli

me s autobusa. -1? - raspitivao se dalje, a j a mu saopštih danema dalje: odmah su me otpremili ovamo. Malo kao da se

tome začudio, kao neko ko nije sasvim načisto sa životnimprilikama kod kuće, i ja htedoh da ga upitam... ali više nemogoh, jer sam u tom trenutku primio ćušku s druge strane.

Sede o sam zapravo već na zemlji kad sam začuo prasakudarca i kad je njegova težina počela da mi žari levu stranu lica.Preda mnom je stajao čovek sav u crnom jahačkom odelu, s

crnom umetničkom kapom, ispod nje kosa, čak uzani crni brkovi na tamno- putom lic u, malo za mene neočekivani miris: bez ikakve sumnje veoma, sladunjav oblačak pravoga parfema.Iz njegovog zbrkanog vikanja mogao sam da razaberem samo

višestruko ponavljanje reči ”Ru- he”, to jest "tišina”. Nemaspora, ličio je na vrlo visokog prominent a, o čemu su očitosvedočili, svaki za sebe, njegov otmeni, niski broj, kao i trougaozelene boje sa slovom ”Z” u sredini, a na drugoj strani i nje-

gove grudi ukrašene srebrnom zanjihanom pištalj- kom, najzad is njegovog rukava na daleko blješteća slova ”LA”. Ali sam zatoipak bio prilično ljut, jer ne bejah navikao da me udaraju, pasam, ma ko da je bio, i premda samo sedeći i samo izrazom lica,ipak nastojao da dam poprilično jasnog znaka ove ljutnje.Mogao je to videti, čini mi se, jer primetih da mu- premda se u

međuvremenu i dalje derao- pogled velikih, tamnih očiju, kojekao da su plivale u ulju, pri tom polako poprima sve blaži, a na

kraju čak skoro snebivljiv izraz, dok je njima s pažnjom kliziosvud po meni, od nogu sve do lica. Osetih se zbog toga

neprijatno, skučeno, u neku ruku. Jumuo je dalje među ljude kojimu se sklanjahu s puta, istom onom brzinom s kojom je maločasiskrsao.

Kada sam se potom podigao na noge, komšija s desnaubrzo se raspitao: je li bolelo? Rekoh mu, i namerno veoma



glasno: nimalo. - Onda bi - napome- nu on - uradio dobro ako bi

obrisao nos. - Maših se rukom, i zaista, prsti mi se obojišecrveno. Pokaza mi kako da zabacim glavu da bi krvarenje stalo,

a o onom čoveku primeti:- Cigan - a zatim, posle malo

premišljanja, još konstatova:- Topli brat, u to nema sumnje. -

Nisam sasvim shvatio šta je želeo reći, pa ga i priupitah označenju izraza. Nato se malo nasme- ja, pa reče:- Buzerant, eto

šta!- Ovako mi je pojam bio jasniji, čini mi se, otprilike. Inače-

primeti još, gurajući ruku u stranu ka meni:- Zovem se Bandi

Ci- trom - našto mu i ja rekoh svoje ime.

A on je - saznadoh zatim od njega - dospeo ovamo s

prisilnog rada u Mađarskoj. Odmah su ga mobilisali kad su selatili ratovanja, jer je imao tačno dvadesetjednu godinu: po

dobi, krvi i zdravlju bio je tada sposoban za prisilni rad i otad,

četiri godine, nije dospeo kući. I u Ukrajini je bio, vadio mine.-

A zu- bi? - upitah. - Izbili ih - odgovori. Sad je na meni bio red

da se čudim: kako to da... ?- , ali on reče samo da je to "dugačkapriča”, a o uzroku samom ne mnogo osim toga. U svakom

slučaju bio se "posvađao s narednikom”, pa mu se uz ostalo

tom prilikom slomi- la i nosna kost - toliko sam od njegasaznao. I o va- đenju mina izjasnio se tek vrlo kratko: ašov ,

komad žice i brdo sreće treba za taj poziv, po njemu. Zato ih jeu "kaznenom bataljonu” na kraju bilo ostalo veoma malo, kadsu umesto mađarske komande stigli Nemci. Obradovali su im

se, jer su im odmah stavili u izgled lakši rad i bolje postupanje.Ali su se iz voza i oni iskrcali u Aušvicu, razume se.

Upravo sam nameravao da malo nastavim svoje

raspitivanje, kad li se u tom času tri čoveka vratiše. Ranije, prenekih deset minuta, pažnju mi je iz nave- denog događajaprivuklo samo jedno ime, tačnije: je- dnoobrazno odzvanjanje

većeg broja glasova onamo napred, koji izvikivahu svi jednoisto ime: - Doktor Kovač!- , našto je skromno, skanjerajući se,kao po- puštajući jedino pred tim požurujućim uzvikom, istu-

pio debeljuškast čovek mekog lica i ćelav uokolo od šivaće



mašine a po sredini od prirode, pa je on onda pokazao na drugudvojicu. Potom oni smesta i odoše za onim čovekom, i tek jenaknadno stigla do mene vest, onamo u stražnji red, da smo ustvari izabrali zapovednika, kako rekoše "Blockaltestera” kao i"Stubendienste”, to jest- kako ja prevedoh improvi- zujućiBendiju Citromu, pošto nije znao nemački:- ”Sobnu poslugu”.Sad su oni nas želeli da nauče nekolikim zapovestima i njima

pripadajućim pokretima, kojima- opomenuše drugi njih, a oninas - nećemo biti još jednom učeni. Neke od njih, tako na primeruzvike "Achtung!” ”Miitzen ab!” i ”Miizen auf!”11 , poznavao

sam već iz dotadašnjeg iskustva, nov je me- đutim bio”Korrigieret!” to jest "Ispravi!”- naime kapu, razume se - kao i

”Aus”, na ko ji valja da s plje- skom - rekoše nam- priljubimošake butinama. Sve ovo smo zatim u više navrata uvežbali.Blockaltester ima - saznadosmo - još jedan poseban posao u tak-

voj prilici: podnošenje izveštaja, što je on, onde pred nama, iisprobao više puta, i to tako da je ulogu vojnika u ovoj prilici

igrao jedan od Stubendienstova, zbijen čovek, mestičave, skoroljubičaste kože, dugih obraza.- Block fiinf - čuh njegov glas- ist

zum Apel augetreten. Es soll zweihundert funfzig, es ist...12

- itako dalje, pa sam na taj način saznao da, znači, stanujem u

petom bloku koji obuhvata dvestapedeset ljudi. Posle nekolikih

ponavljanja sve ovo posta jasno, razumljivo i savršeno, zreloza prikazivanje, smatrahu svi. Potom su ponovo nastupili

prazni mi- nuti, pa pošto je moju pažnju u međuvremenu pri-

vukla na praznom prostoru levo od našeg šatora neka

iskopana zemlja, nad njom vidljiva duga šipka i iza nje

naslutljiv dubok rov, upitah Bandija Citroma kakvoj bi svrsi ponjegovom mišljenju mogli da služe.

- Latrina - izgovorio je smesta, posle ovlašnog pogleda

bačenog onamo. Malo je i zanjihao glavu, jer se ispostavilo da ne

11 Mimo! Kape na glavu! Kape dole! (Prim.prev.)12 Peti blok je stupio na zbor. Treba da broji dvestapedeset, broji...(Prim.prev.)



znam taj izraz. - Vidim da si dosad samo sedeo uz maminu

suknju - smatraše. Zatim mi је jednom kratkom neproširenom

rečenicom ipak sve objasnio. Pa i dodao je nešto, i to, da bih gacitirao bez ostatka, ovo: - Dok je svu napunimo govnima,

bićemo slobodni!- Nasmejah se, ali on osta ozbiljan, pokazujući,nekako, da je to njegovo uverenje, da ne kažem odluka. Ali o toj

svojoj misli nije zatim ipak mogao reći više, jer se iz pravcakapije baš tad poja- više stroge, vrlo negovane prilike trojicevojnika, pri- bližujući se odatle bez ikakve žurbe, očigledno veo-

ma komotno, sa izuzetno velikom sigurnošću, našto jeBlockaltester, ali s nekom novom, nekom preda- nom ikliktavom obojenošću glasa, koju na probama nijednom odnjega ne čuh, dreknuo:- Achtung! Miitzen... ab! - pa je onda i onslično svima ostalima, pa i meni, smakao sa glave kapu,

razume se.Тек u Cajcu sam saznao da i u sužanjstvu postoji

svakodnevica, štaviše, da je pravo sužanjstvo u stvari sama sivasvakidašnjica. Kao da sam se već nalazio u sličnoj situacijiotprilike, i to u vozu jednom, još na putu za Aušvic. I tamo jesve bilo prepušteno vremenu, a onda još i sposobnosti svakogaponao- sob. Ali u Cajcu moradoh osetiti - da ostanem pri svom

primeru - da je voz stao. S druge pak strane - a to beše takođeistina - jurio je tolikom brzinom da nisam ni bio u stanju da

sledim silne promene, preda mnom, oko mene, pa ni u samomsebi. Jedno ipak mogu da kažem: što se mene tiče, prešao samceo put, čestito oprobao svaku šansu koja se na tom putu ikadukazala.

U svakom slučaju: čovek se nove stvari svugde prihvata sdobrom namerom, pa čak i u koncetra- cionom logoru - ja sam

bar tako iskusio. Zasad je dovoljno da postanem dobar sužanj,a budućnost će potom doneti ostalo- manje- više se u tomesastoja- lo moje mišljenje, na tom sam zasnivao svoj način ži-

vota, jednako uostalom kako sam to uglavnom video kod

drugih. Brzo sam primetio da se ona povoljna



mišljenja o ustanovi radnog logora, koja sam slušao još uAušvicu, unekoliko zasnivaju na sigurno prete- raniminformacijama. Ali već o punoj razmeri ovog preterivanja, a većpogotovo o svim posledicama koje su iz njega proizilazile,

nisam sebi odmah podneo- nisam ni mogao odmah podneti - sasvim tačan ra- čun, i toopet isto onako kao što sam primetio i kod drugih, moguslobodno reći kod svih drugih, među svim onim približnodvema hiljadama os talih sužnje- va našeg logora, razume se saizuzetkom samoubica. No njihovi su slučajevi bili retki, iniukoliko ne pred- stavljahu pravilo, a nipošto ni primer koji bitrebalo slediti, priznavahu svi. I do mojih ušiju stizala je vest

o ponekom takvom doga đaju, slušao sam kako o njemuraspravljaju, razmenjuju mišljenje, poneko s otvorenimnegodovanjem, drugi s više razumevanja, poznanici sažaljenjem- ali sve u svemu na način kako ljudi pokušavaju daformiraju sud o vrlo retkom, od nas dalekom, unekoliko teškoobjašnjivom, malo možda lakomislenom, a malo čak eventualnoi po- štovanja vrednom, no u svakom slučaju nepromiš- ljenompostupku. Važno je da sebe ne zanemarimo. Nekako će uvek biti, jer još nikad nije bilo da nekako nije bilo- kako me je učioBandi Citrom, a njega je toj mudrosti naučio još radni logor uMađarskoj. Prva je i najvažnija stvar u svim okolnostimaumivanje (paralelni red valova pred gvozdenim cevima s rupi-

cama, pod vedrim nebom, na kraju logora okrenutim cesti).Takođe je bitno štedljivo rasporediti - pa bilo da ga ima ili ga

nema - dnevno sledovanje. Od hleba, ma koliko nas samestajalo takvo podvrgavanje propisu, mora ostati za sutrašnjidoručak, a jedno parče, čak uz neumoljivo potiskivanje svakenaše misli kad bi odlutala u p ravcu džepa, a pogotovo našeruke uvek spremne da u tom pravcu posegne - za časpodnevnog odmora - tako i samo tako možemo izbeći mučnumisao da nemamo ništa za jelo. Da su u našoj garderobi ono štosam sve dotle smatrao maramicama zapravo obojci, da je priapelima i u stroju bezbedna samo sredina reda; da čak ni pri de-ljenju čorbe ne bi trebalo težiti napred nego radije ostati nazad,



gde će se prema predviđanju već zahva- tati sa dna, dakle izgustiša u kazanu, da jednu stranu drške naše kašike možemotanjenjem pretvoriti u sredstvo za rezanje: sve ovo i još mnogodrugog, ne- ophodnog znanja za život u sužanjstvu naučio samod Bandija Citroma slušanjem šta govori, gledanjem šta radi inastojao da i sam postupam na sličan način kao on.

Ne bih naime nikad v erovao, a sušta je istina, da nigdenije toliko važan nekakav red, jedna primer- nost, rekao bih

vrlina u načinu života, kao baš u su- žanjstvu, očigledno.Dovoljno je samo osvrnuti se u blizini Bloka I, gde stanuju

starosedeoci. Žuta traka na njihovim prsima odaje o njima svu

suštinu, a u njoj slovo ”L” uzgred još i tu okolnost da dolaze iz

daleke Letonije, tačnije iz grada Rige- saznao sam. Među njimase mogu videti ona čudna stvorenja koja su me u početku maloi zaprepastila. Gledani iz daleka to su sve sami pradrevni

matorci, metuzalemi koji svojim glavama uvučenim u vratove,nosevima obe- šenim preko lica, prljavim robijaškim gunjevimašto vise s njihovih mršavih ramena podsećaju na zimske vranekoje i u najtopliji letnji dan drhture od hlad- noće. Kao da

svakim svojim ukrućenim, zapinjućim korakom postavljaju

pitanje: da li je ovoliko napreza- nja još vredno truda! Tepokretne upitnike - jer ni po spoljnjem liku ali čak kao da ni pozapremini ne bih mogao da ih okarakterišem drukčije- u

koncentracionom logoru poznajemo pod nazivom "muzulma-

ni”, kako mi rekoše. Bandi Citrom me je odmah opomenuo da

ih se klonim: - Dovoljno je da ih čovek pogleda pa da ga prođevolja za životom- smatrao je, i bilo je u njegovim rečima istine,mada sam vremenom u video da je za to ipak potrebno još imnogo drugoga.

A tu je još onda inat, i mogao bih reći da ni njega nijemanjkalo u Cajcu, mada u raznim oblicima, i da on može biti odvelike pomoći ponekad, uverio sam se. Tako sam od BandijaCitroma saznao nešto više i

o onpm nesvakidašnjem društvu, organizaciji, soju ili kako daih zovem, čijem sam se jednom primerku- levo od mene u

stroju - već malo zadivio prilikom dolaska. Od njega čuh i da ih



zovu ”Fincima”. I stvarno, ako bi upitao odakle su,odgovoriće- ako te toga uostalom uopšte udostoje- da su ”fm21 Munkač” na primer, pod kojim podrazumevaju grad Munkač;ili: ”fin Sadarada”, a to je opet- valja pogoditi - Ša- toraljaujhelj.Bandi Citrom poznaje njihovo bratstvo još iz radnih logora uMađarskoj, i ne misli o njima naročito povoljno. Svugde ih jemoguće videti, na radu, u koloni ili u redu pri apelu, kakonjišući se rit- mično napred i nazad mrmljaju u sebi neumorno,као neki dug koji se nikad ne može namiriti: svoju molitvu.Ako bi uzgred nakrivili usta da došapnu, na primer:- Ima nožna prodaju - , mi ih ne slušamo. Još manje, ma kako veliko biloiskušenje naročito ujutro, ako saopšte:- Ima čorbe na prodaju- , jer, makako čudno zvučalo, oni ne troše čorbu, čak ninekadašnji Wurst, kobasicu- ništa što nije pripreml- jeno poverskim propisima. Ali od čega onda žive?- upitao bi čovek, aBandi Citrom bi na to odgovorio: za njih se ne treba brinuti. I to je istina, jer, kao što se vidi, oni prežive. Između sebe, zajedno sLetonci- ma, koriste jezik J evreja, ali govore i nemački, slova-čki i ko bi znao kako još: sem mađarskog- ukoliko nije u

pitanju trgovina, razume se. Jednom me je - ne mogah to nikakoizbeći- slučaj namestio tako da se nađem u njihovoj radnoj četi.- Reds di jiddiš?13 - glasilo je njihovo prvo pitanje. Kad imrekoh da nažalost ne: behu završili sa mnom, nisam im više biozanim- ljiv, gledali su me kao da sam vazduh ili još pre ništa.Pokušao sam da nastavim razgovor, da sebe učinim primetnim- sve beše uzalud.- Di bist nist ka ji d, d’bist a šegec14 - trzali suglavama, a ja se samo ču- đah kako to da se ljudi, i to navodnovešti u poslovnom svetu - na tako bezuman način mogu kačitiza nešto što im donosi mnogo više štete, nego li koristi, akogledamo krajnji ishod. I tada, toga dana, iskusio sam da memeđu njima ponekad obuzima ista ona nelagodnost, isti onajsvrab kože, ista nespretnost koju poznajem još od kuće, kao dana meni nešto nije sasvim u redu, kao da se ne podudaramsasvim s uobičajenim idealom, rečju: kao da sam na neki na- čin

13 Govoriš li jidiš? (Prim.prev.) 14

Ti nisi Jevrejin, ti si inoverac. (Prim.prev.)



Jevrejin, a to je ipak bilo, izgledaše mi, malo čud- no, jer sedešavalo, najzad, u krugu Jevreja, u jednom koncentracionomlogoru.

U drugim prilikama iznenađivao me je Bandi Ci- trom. Štona radu, što za vreme odmora slušao sam često i naučionjegovu omiljenu pesmu, koju je doneo sobom još iz vremenaprisilnog rada u Ma- đarskoj, iz kaznenog bataljona ”Na tlu U-

kra-ji-ne mi skup-lja-mo mine/Al’ i tu smo de-ca na- še do- -mo-

vi-ne” - počinjala je ona, a ja sam bio naročito zavoleo njenuzavršnu strofu: ”A smrt ako uz-me na- - šeg ne-kog dru-ga/ Ja-

vi-će-mo ku- ći da nas/ mo-ri tu- ga/ Al’ ma šta se de-si do-mo-

vi-no- dra-ga/ Os-ta- - će-mo ver-ni te-bi, tvo-ja snaga” - glasila

je. Lepa je bila, van svake sumnje, te njena tugaljiva, više sporanego praskava melodija, kao i reči čitavog tog pes- motvorca ni

mene nisu ostavile lišenog utiska, naravno - jedino što su minekako prizivale u pamet onog žandarma još nekad u vozu,kako nas podseća na naše mađarsko svojstvo. I njih je kazniladomovina, strogo uzeto. To sam mu jednom i pomenuo. Nije ni

našao argument za protivljenje, ali kao da je izgledao malozbunjen, rekao bih ljut. Sutradan je, u nekoj prilici, sav

zanesen, opet počeo da je zvižduće, mumla, zatim i peva, kaoda se ničeg ne seća. Gaziće on još, beše druga jedna njegova,često ponavljana misao, "kaldrmu ulice Nefelejč”- tu mu jenaime stan kod kuće, i tu je ulicu, pa čak i broj kuće u njojponovio toliko puta i u toliko raznih obojenosti da sam najzad i

ja bio naučio svu njenu privlačnu moć, i sam sam gotovopriželjkivao da joj se vratim, mada sam je u sećanju poznavaozapravo samo kao prilično spored- nu i skrajnutu ulicu negde u

okolini Istočne železni- čke stanice. Često je pominjao, navodio,i mene pod- sećao na pojedina mesta, trgove , bulevare, zgrade, ina neke poznate šifre, oglase koji su se palili na njihovim

vrhovima, kao i u raznim izlozima, to jest, po njegovim rečima,na peštanski ”blesak”, u čemu sam ga već morao ispravljati i bio primoran da mu objasnim kako ti bleskovi više ne postoje,zbog propisa zamračivanja, i da su bombe bogami štoštapromeni- le i u pejzažu grada. Saslušao bi me, ali sam imao uti-



sak da mu obaveštenje baš nije po ukusu. Sutradan bi ponovo,kad bi se pružila prillika, počinjao da govori o blesku.

Ali ko bi poznavao sve varijante inata, pa mogu reći dasam u Cajcu mogao da biram među mnogim njegovimvarijantama - samo da je bilo prilike. Slu- šao sam o prošlosti, o budućnosti, a mnogo, veoma mnogo, čak bih mogao reći danigde i ne možemo slušati više, nego među sužnjima, izgleda, oslobodi, a i to je najzad objašnjivo, meni se čini, razume se.Drugi bi opet iz neke izreke, šale, nekakvog tamo vica crpelisvojevrsnu radost. I ja sam ih slušao, naravno. Ima jedan sat udanu koji pada između po- vrat ka iz fabrike i večernjeg apela, jedan karakteristi- čan, uvek pun pokreta i oslobođenosti sat,koji sam u logoru lično, uvek najviše iščekivao i voleo- uz- gredrečeno to je ujedno i sat kada se večera. Upravo sam se probijaou dvorištu između grupa koje su se na svim njegovim stranamakomešale, sklapale po- slove, raspredale priče, kad se nekosudari sa mnom i u mene se, pod prevelikom zatvoreničkomkapom, zagledaše dva sitna, zabrinuta oka, iznad karakteristi-čnog nosa, iz karakterističnog lica- Gle-gle - reko- smo, takorećiu isti glas, pošto je on poznao mene a ja njega: čovek zle sreće.Odmah se naizgled veoma obradovao i upitao me gde samsmešten. Rekoh: u bloku V.- Šteta- uznegodovao je na to, pošto je on smešten drugde. Požalio se da ”ne viđa poznanike”, i kadmu rekoh da je to i sa mnom uglavnom slučaj, nekako se, neznam zbog čega, sneveselio.- Pogu- bili smo se, svi smo sepogubili - tu je primedbu stavio, s nekim za menenerazumljivim značenjem u re- čima i u zanjihanosti glave, pamu se lice najedared razvedrilo. Tad je upitao: - Znate li štaznači ovde- i pokazao na prsa - slovo U? - Rekoh mu, kako ne

bih znao: Ungar, to jest Mađar.- Ne - odgovorio je on: negoUnschuldig, to jest ”nevin”, pa je tako živo prasnuo u smeh, aonda još dugo klimao glavom sa zamišljenim licem kao da muveoma prija ova misao, ne znam zašto. A isto sam to viđao i udrugih, docnije, koji su mi još pričali taj vic, u početku dostauče- stano, tamo u logoru: kao da su iz njega crpeli nekuzagrevajuću, neku osnažnjujuću misao- na to je ba- remukazivao u najmanju ruku onaj uvek jednaki smeh, zatim isto



opuštanje njihovih lica, onaj izraz na njima nasmešenog bola aipak nekakve zadivljenosti kojom su šalu svaki put govorili islušali, na način kako se sluša muzika koja duboko dira u srce,ili neka posebno dirljiva priča.

Ali sam i kod njih uočavao samo isto ono nastojanje, istu onu

dobru nameru: i oni su bili samo za toi ja bio naučio svu njenu privlačnu moć, i sam sam gotovopriželjkivao da joj se vratim, mada sam je u sećanju poznavaozapravo samo kao prilično spored- nu i skrajnutu ulicu negde uokolini Istočne železni- čke stanice. Cesto je pominjao, navodio,i mene pod- sećao na pojedina mesta, trgove, bulevare, zgrade, ina neke poznate šifre, oglase koji su se palili na nji- hovimvrhovima, kao i u raznim izlozima, to jest, po njegovim rečima,na peštanski "blesak”, u čemu sam ga već morao ispravljati i bioprimoran da mu objasnim kako ti bleskovi više ne postoje,-zbog propisa zamračivanja, i da su bombe bogami štoštapromeni- le i u pejzažu grada. Saslušao bi me, ali sam imao uti-sak da mu obaveštenje baš nije po ukusu. Sutradan bi ponovo,kad bi se pružila prillika, počinjao da govori o blesku.

Ali ko bi poznavao sve varijante inata, pa mogu reći da

sam u Cajcu mogao da biram među mnogim njegovimvarijantama - samo da je bilo prilike. Slu- šao sam o prošlosti, o budućnosti, a mnogo, veoma mnogo, čak bih mogao reći danigde i ne možemo slušati više, nego među sužnjima, izgleda, oslobodi, a i to je n ajzad objašnjivo, meni se čini, razume se.Drugi bi opet iz neke izreke, šale, nekakvog tamo vica crpelisvojevrsnu radost. I ja sam ih slušao, naravno. Ima jedan sat udanu koji pada između povratka iz fabrike i večernjeg apela,

jedan karakteristi- čan, uvek pun pokreta i oslobođenosti sat,koji sam u logoru lično, uvek najviše iščekivao i voleo- uz- gredrečeno to je ujedno i sat kada se večera. Upravo sam se probijaou dvorištu izmedu grupa koje su se na svim njegovim stranamakomešale, sklapale po- slove, raspredale priče, kad se nekosudari sa mnom i u mene se, pod prevelikom zatvoreničkomkapom, zagledaše dva sitna, zabrinuta oka, iznad karakteristi-čnog nosa, iz karakterističnog lica- Gle-gle - reko- smo, takoreći



u isti glas, pošto je on poznao mene a ja njega: čovek zle sreće.Odmah se naizgled veoma obradovao i upitao me gde samsmešten. Rekoh: u bloku V.- Šteta- uznegodovao je na to, pošto je on smešten drugde. Požalio se da ”ne viđa poznanike”, i kadmu rekoh da je to i sa mnom uglavnom s lučaj, nekako se, neznam zbog čega, sneveselio.- Pogu- bili smo se, svi smo sepogubili - tu je primedbu stavio, s nekim za menenerazumljivim značenjem u re- čima i u zanjihanosti glave, pamu se lice najedared razvedrilo. Tad je upitao: - Znate li štaznači ovde- i pokazao na prsa - slovo U? - Rekoh mu, kako ne bih znao: Ungar, to jest Mađar.- Ne - odgovorio je on: negoUnschuldig, to jest ”nevin”, pa je tako živo prasnuo u smeh, aonda još dugo klimao glavom sa zamišljenim licem kao da muveoma pri ja ova misao, ne znam zašto. A isto sam to viđao i udrugih, docnije, koji su mi još pričali taj vic, u početku dostauče- stano, tamo u logoru: kao da su iz njega crpeli nekuzagrevajuću, neku osnažnjujuću misao- na to je ba- remukazivao u najmanju ruku onaj uvek jednaki smeh, zatim istoopuštanje njihovih lica, onaj izraz na njima nasmešenog bola aipak nekakve zadivljenosti kojom su šalu svaki put govorili islušali, na način kako se sluša muzika koja duboko dira u srce,ili neka posebno dirljiva p riča.

Ali sam i kod njih uočavao samo isto ono nastojanje, istu onu

dobru nameru: i oni su bili samo za toda se pokažu da su dobri robovi. Nema spora, to je bio našinteres, to su zahtevali uslovi, na to nas je ovde, da tako kažem,gonio život. Ako je na primer poredak u stroju bio primeran a brojno stanje se slagalo, apel je trajao kraće- barem u prvovreme. Ako smo na primer brzi u poslu, možemo da izbegnemo batine - barem u najvećem broju slučajeva.

Pa ipak, bar u prvo vreme, čini mi se, nastoja- njem svijunas nije upravljala isključivo takva dobit, mogu to da tvrdimnajiskrenije. Eto, na primer, na poslu, na poslu prvogapopodneva, da počnem odmah s tim: zadatak nam je bio daistovarimo vagon sivoga šljunka. Ako je Bandi Citrom, poštosmo se - n aravno uz odobrenje stražara, u toj prilici postarijeg i



na prvi pogled naizgled pitomijeg vojnika - skinuli do pola (pasam tad prvi put ugledao njegovu žuć- kasto smeđu kožu sakrupnim, glatkim mišićima koji su pod njom poslovali i stamnijom mrljom jedn og mladeža pod levom sisom) rekao:- E

pa, daj da po- kažemo ovima šta znaju Peštanci!- , onda je to on

shvatao najozbiljnije. I mogu reći, s obzirom da sam tada prviput u životu okretao u ruci gvozdene vile, i naš stražar a isto ineki čovek s izgledom palira, po svoj prilici nameštenik fabrike,izgledahu poprilično zadovoljni, što je opet samo još višepodsticalo naš polet, razume se. Ako su međutim dlanovipočeli postepeno da me peku, a ja pogledao i video da su mipočeci prstiju svi krvavi, ako je zbog ovog stražar po- vikao

ovamo: - Was ist demn los? 24 - a ja razvukao usta u osmeh idigao dlan da bi ga video, na šta je on, najednom krajnjesmrknut i čak zategavši silovi- to remen puške, zapovedio:-Arbeiten! Aber los! 25 - : onda je na kraju krajeva prirodno da se i

moje in- teresovanje okrenulo u drugom pravcu. Od tog tre-nutka gledao sam samo jedno: kad njegove oči nisu na meni,kako mogu da ukradem parčence odmora, kako mogu dauzmem što manje na lopatu, na ašov, na vile, i mogu reći dasam u tim lukavstvima docnije postigao prilično lep napredaki u njima stvorio u svakom slučaju mnogo veću upućenost,naučenost i iskustvo nego u savladavanju bilo kog posla kojisam obavljao. I ko na kraju krajeva ima od ovoga koristi?

- kako je još nekad, sećam se, upitao "Stručnjak”. Tvrdim:nešto tu nije bilo kako bi trebalo, nešto je škripalo, neštosprečavalo, nešto upropašćivalo. Jed- na reč priznanja, jedannjegov znak, jedna njegova tu i tamo bljesnula iskra, ne više, tek jedna iskra, kori- stile bi u mom slučaju na primer više. Jer štasmo mi lično u stvari imali da zameramo jedni drugima, akorazmislimo? - a osećanje sujete ostalo je najzad i u sužanjstvu snama; pa ko ne bi polagao u potaji malo prava na trunčiculjubaznosti, a uz reč razumevanja više bismo bili i postigli,

verujem.

No, takva iskustva još me u osnovi nisu mogla is- tinskipokolebati. I voz je još išao napred, pa ako sam pogled



upravljao onamo, u daljini sam negde i cilj na- zirao, i u prvo

vreme - u zlatno doba kako smo ga s Bandijem Citromom

docnije nazvali - Cajc je, uz od- govarajuću brigu o sebi i uzmalo sreće, izgledao kao veoma podnošljivo mesto- za sada,privremeno, dok nas budućnost odatle ne oslobodi, razume se.Nedelj- no dvaput po pola hleba, triput po trećina, a četvrti- načak dva puta. Zulage 26 često. Nedeljno jednom ku- van krompir(šest komada izbrojanih u kapu, i uz njih, to se mora usvojiti,Zulage više ne pripada); nedeljno jednom maces u mleku. Priranom buđenu prva ljutina biva brzo potisnuta u zaboravrosnim letnjim praskozorjem, vedrim nebom a ne uposlednjem redu kafom koja se puši (u tim prilikama budi veštoko latrine) - jer će uskoro odjeknuti uzvici: ”Appell!”’Antreten!” Jutarnji apel je uglavnom uvek kratak, jer konačnoposao čeka, požuruje. Jedna od sporednih kapija fabrike kojomse i mi, sužnji, smemo da koristimo, pada od ceste ulevo idućiuz jednu peskovitu njivu, na nekih deset-dvanaest minutapešačenja od logora. Još izdaleka zujanje, zveka, brektanje,krklja- nje, tri- četiri promukla nakašljaja izgvozdenih grla:

pozdravlja fabrika - sa svojim glavnim i unakrsnim putevima,milećim dizalicama, mašinama, kopačica- ma, sa silesijama šinai nepreglednom zbrkom odža- ka, rashladnih tornjeva, mrežacevi i radničkih zgrada, to je u stvari čitav grad. Mnoštvorupa, rovova, ruševina i srušotina, razderanih odvoda iizvučenih kablova svedoči o posetama aviona. Zove se- saz-nadoh već pri prvoj pauzi za ručak- ”Brabag”, što je opet”nekad i na berzi uknjižena skraćenica” imena ”Braun-Kohl-

Benzin Aktiengesel lschaft”- kako čuh, a pokazaše mi i krupnogčoveka koji se uz zamorno dahtanje oslanjao na lakat i baš lovioiz džepa na ka- putu ižvakani komad hleba- od koga jeobaveštenje poticalo i o kojem se docnije, uvek uz pratnjunekakve vedrine, pričalo po loguru - mada ja to od njega samognisam čuo- da je nekad bio vlasnik nekolikih akcija, kakorekoše. Čujem- pa me je valjda zato miris odmah i podsetio naslagalište nafte u Čepelu- , da se i ovde trude oko izrade benzina, ali uz pomoć veštine da se dobije ne od nafte nego od



derivata mrkog uglja. Zamisao mi se učinila zanimlji- vom - aliod mene niko ne očekuje to, razume se, moradoh uvideti. Šanseradne čete predstavljaju uvek uzbudljivo pitanje. Jedni se kunuu ašov, drugi radije u pijuk, neki ispovedaju prednostipolaganja kabla, drugi opet gaje više ljubavi za posluživanjemešalice, a ko zna kakva sumnjiva simpatija neke privlači baškanalizacionim radovima - do pojasa u žutom mulju iii u crnojnafti - mada niko ne sumnja da takav razlog postoji pošto suna tom poslu najčešće Letonci, a potom i njihovi istomišljenici iprijatelji, Finci. Reč "antreten” samo jednom u danu ima onu svisine si- iaznu i slatko- tužno otegnutu, dugu i mameću melo-diju: i to uveče kad označava čas povratka kući. U stisci oko

umivaonika Bandi Citrom istisne mesta po- moću uzvika:-Razlaz, muzulmani! - i nema na meni delića tela koji bi ostaozaklonjen od njegovog pro- veravajućeg pogleda.-1 kitu operi,tamo se lepe vaši!

- govori, i ja smejući se izvršujem njegov nalog. Sada jepočetak onog sata u kojem se obavljaju sitni i si- ćušni poslovi,razmenjuju šale ili žalbe, posete, dogo- vori, poslovnipoduhvati i obaveštenja, koje će moći da prekine jedino prisnozveckanje kazana, taj signal koji svakog pokreće, svakogpodstiče na brzu akciju. Potom: - Appell! - i samo je pitanjesreće, dokle. Ali pošto prođu jedan, dva, ili eto, najviše tri sata(u me- đuvremenu su se već i reflektori upalili) živo se srljauskim putićem po sredini šatora, koji iviče dva reda trospratnihkutija ov de zvanih "boksovi”, naša spava- ća mesta. Docnije zaneko vreme šator je još sav u polutami i šaputanju- to je sat kadse priča, o proš- lom, o budućem, o slobodi. Mogoh saznati: kodkuće je svak bio primerno srećan, a u većini i bogat. Mo- goh se

obaves titi, u takvim prilikama, šta se obično večeravalo, aponekad i o nekoj oblasti koja je među muškarcima imalaprisan prizvuk. U takvoj su prilici pomenuli - što docnije nisamviše nikad čuo- da nam u čorbu, po pretpostavci nekih, izodređenih razloga stavljaju jednu vrstu umirujućeg sredstva,”broma”- tako su bar tvrdili sa sporazumnim i uvek pomalo

tajanstvenim izrazom na licima. I Bandi Ci- trom obavezno



pomene u sličnim situacijama ulicu Nefelejč, bleskove i- ontakođe s početka, i tu ja nisam, razume se, imao mnogo šta daprimetim - ”Peštanke”. Drugih bi prilika moju pažnju privuklosumnjivo mrmljanje, tiho, ritmično, čas uzdržano, časneobuzdano pevanje i prigušen sjaj sveća iz pravca jednog uglau šatoru, i rekoše mi da je petak veče i da je ono tamo sveštenik,rabin. I sam pregazih preko najviših kreveta da bih odande bacio pogled nadole, i ono je, u sredini grupe ljudi, zaista bioon, rabin što sam ga i ja poznavao. Bogosluženje je obavljao tektako, u robijaškom odelu i kapi, a ja ga nisam slušaodugo, jersam mesto molitve bio više željan sna. Ban- di Citrom i jastanovali smo na najvišem spratu. De- limo boks sa još dvasuspavača, obojica su mladi, pri- jatni i uz to Peštanci. Kaopostelja nam služe daske, preko njih slama a preko slame jutanoplatno. Ćebe imamo jedno za dvojicu, ali u letnje vreme i to ječak mnogo, najzad. Prostorom, ne bi se reklo da obiluje- mo:ako se ja okrenem, i sused mora da se okrene, ako sused zgrčinoge, i ja moram da zgrčim moje, ali nam je san i na ovaj načindubok i poklanja zaborav. Bili su to zlatni dani, odista.

Promene sam počeo da osećam nešto docnije- pre svega

kad je reč o sledovanju. Mogao sam samo, i svi smo mogli samo da nagađamo kud se tako brzo dedevreme poluhlebova: mesto njega je u svakom slučajunepovr atno zacarila trećina i četvrtina, a ni Zulage više nijeuvek obavezno garantovan. Tada je

i voz počeo da usporava, pa najzad i da zastaje. Po- kušavaosam da gledam napred, ali se gledanju nudio uvek samosutrašnji dan, a sutrašnji dan je isti ovaj dan, to jest jedan tačno

ovakav dan - i to u slu- čaju da imadnem sreće, naravno.Opadala mi je volja, opadao polet, svaki dan sam ustajao maloteže, svaki dan odlazio na počinak malo umorniji. Malo sam biogladniji, malo sam se mrdao nepodesnije, nekako je svepočinjalo da mi biva teže, i ja sam sam sebi postajao teret.Nisam više uvek bio, i nismo više uvek bili- mogu reći mirno-dobri sužnji, a znakove toga mogli smo naravno daprepoznamo ubrzo i na vojnicima, a i na našim sopstvenim



časnicima, među njima na prvom mestu, a već i po samomnjegovom rangu, na logorskom starešini.

On se i nadalje, uvek i svuda, pojavljuje isključi- vo u

crnom. On daje izjutra zviždaljkom znak za ustajanje, on

poslednji uveče sve proverava, a o njegovom apartmanu tamo

negde napred svašta se priča. Jezik mu je nemački, krv ciganska- mi sami znamo ga između sebe samo kao "Ciganina”- i to jeprvi razlog zašto mu je mesto stanovanja odredeno u kon-

centracionom logoru, dok je drugi ona crta u njegovoj prirodi

koja odstupa od uobičajenog primera i koju je Bandi Citrom većna prvi pogled na njemu ustanovio. S treće pak strane trougaozelene boje opominje svakoga da je ubio i opljačkao jednu na-

vodno od njega stariju i uz to - govorka se - vrlo imućnugospođu, koja mu je u stvari pružala sredstva za život, kakogovorahu. Na taj način mogao sam, dakle, da vidim i ličnoprvi put u životu jednog razboj- nika. Njegov poziv je da

osigura zakon, njegov rad da u logoru vladaju red i pravda -

znati to nije baš ugodna misao, smatrali su mnogi, pa i ja. S

druge pak strane morao sam uvideti da se na izvesnoj tački mo-

gu pobrkati nijanse. Ja, na primer, imao sam više petljavine sa

jednim od Stuberdiensta, premda je on bes- prekorno poštenčovek, zato su ga i izglasali njegovi dobri poznanici, isti oni koji

su izabrali doktora Ko- vača (titula ovde- obavestili su me - ne

označava lekara već advokata), jer su svi oni iz istog mesta: izlepog kraja balatonskog, opština Šiofok. U pitanju je onaj čovekmestičave kože, ime mu je- svi ga znaju

- Fodor. E pa sad, bilo istina ili ne, ali vlada jedin- stvenomišljenje da starešina logora koristi svoju batinu ili pesnicu iz

zadovoljstva jer mu to pribavlja navodno istu onu slast - barem prema govorkanjima u logoru - koju traži kodmuškaraca, dečaka, ali čak ponekad i kod žena. Kod ovogdrugog, međutim, red nije izgovor, već stvarni uslov i opštiinteres, ako bi iz nužde- a to nikad ne propusti da pomene -

po- stupio na sličan način u nekoj prilici. S druge strane, opet,red nikad nije potpun, a što dalje, on je sve to manje. Zato jeprisiljen da dugom drškom kutlače udara po onima koji se



guraju u redu, i tako dospeva- mo - ako slučajno ne znamokako treba stati pred kazan, postavivši naš sud tačno na njegovrub na jednom određenom mestu- u vrstu onih oštećenika čijeporcije čorbe lako odlete, jer- jasno je, a to potvrđu- je iodobravajući mrmor iza njegovih leđa- time oni unazađujunjegov rad, a sledstveno tome i nas, koji smo na redu, a zato,takođe, skida sa kreveta vukući za noge spavalice, jer greh jednoga pogađa i druge nedužne, na kraju krajeva. Razliku-uviđao sam- treba tražiti, razume se, u nameri, ali, kako rekoh,na nekoj tački nijanse mogu da izblede, a rezultat je po momiskustvu bio isti, ma kako da sam gledao.

Osim njih imali smo ovde, u besprekornom pru- gastom

odelu i sa žutom trakom oko ruke, nemačkog kapoa, kogasrećom nisam često viđao, pa je onda i u našim redovima, namoje veliko čuđenje, počela da se pojavljuje poneka crna trakasa skromnijim natpi- som ”Predradnik”. Baš bejah prisutankada se za ve- čerom pojavio prvi put sa novom novcatomtrakom na rabu rukava jedan čovek iz našeg bloka, dotle umojim očima uglavnom neupadljiv i po mom sećanju ni odostalih posebno cenjen niti opšte priznat, mada inače snažan i

kra kat. Ali sad moradoh videti, to više nije bio isti nepoznatičovek. Prijatelji i poznanici jedva su uspevali da se doguraju

do njega, sa svih strana su mu upravljali reči radosti, čestitanja,najlepših nada, a on ih je od nekih prihvatao, a od drugih,

videh, nije, pa su se ovi onda žurno i, izgubili odande. A tekpotom nastupio je najsvečaniji- barem za mene - trenutak kada

je sred tišine sastavljene od pažnje i nekakvog poštovanja, a ja bih čak rekao neke po- božnosti, on s velikim dostojanstvom,nima lo ne žu- reći, nimalo ne brzajući, u unakrsnoj vatrizadivljenih ili zavidljivih pogleda, stupio napred po drugu

porciju, koja mu je sad već pripadala zajedno s rangom, i to snajdubljeg dna kazana, a koju mu je Stuben- dienst ovaj put većusuo sa izrazom izdvajanja koje pripada jednakopravnima.

U drugoj prilici prema meni su ta slova blesnula s rukava

čoveka vrckavog hoda i isturenih prsiju u kome sam odmahpoznao aušvičkog oficira. Jednog sam mu dana i pod ruku



dospeo i mogu da kažem da je sušta istina: za dobrog svog

čoveka ići će i u vatru, ali nema u njegovom srcu mesta za badavadži- je i one koji čekaju da drugi za njih povade kestenje

- kako je on to sam, svojim rečima, na početku rada izjavio.Zato Bandi Citrom i ja sutradan klisnusmo u jednu drugu četu.

U oči mi je pala još jedna promena, i to začudno najviše naljudima koji nisu spadali među nas, na fa- bričkim radnicima,na našim stražarima, i možda na ponekom prominentu unašem logoru: primetih da menjaju izgled. Najpre nisam znaokako da stvar objasnim: svi behu nekako lepi, barem u mojim

očima. Tek potom sam zaključio, iz jednog ili drugog nekogznaka, da smo se zapravo mi promenili, razume se, samo je to

meni bilo teže uočljivo. Ako bih, na primer, pogledao uBandija Citroma, nisam na njemu video ničeg neobičnog. Aliako sam pokušao da ga se setim kakav je ranije bio i da gauporedim sa tom njegovom prvobitnom pojavom, još odande,zdesna u mome redu, ili sa, pri radu prvi put primećenim, kaonekoj prirodopisnoj slici sličnim isturenim, pa uvučenim,elastično razvijenim ili tvrdo napetim, gore-dole pokretanim

žiiama, mišićima, onda sam već morao malo da se prepustim

neverici. Tada sam shvatio da vreme ponekad prevari naše oči,izgleda. Na taj način mogao je da izbegne moju pažnju ovaj - mada u rezultatu lako merljiv - proces na celoj jednoj

porodici na primer, na porodici Kolman. U logoru ih svipoznaju. Dolaze iz mesta koje se zove Kiš- varda, ovde imadosta sveta odande, i iz načina na koji govore s njima ili o njimadolazio sam do zaklju- čka da su kod kuće sigurno bili ugledniljudi. Trojica su: otac ćelavko niskog rasta, zatim stariji i mlađisin, od oca vrlo različiti, ali između sebe- i zato, verujem,verovatno na majku nalik - do ponavljanja slič- nih lica, jednake

svetle dlake, jednakih plavih očiju. Njih trojica uvek su zajedno,ako ima i jedne mo- gućnosti, ruka u ruci. E pa, posle nekogvremena primetio sam da otac malo-malo pa zaostane i dadva sina moraju da mu pomažu, da ga vuku za sobom dr- žećiga za ruke. Neko vreme p otom otac više nije bio s njima. Zatim je uskoro veći morao da vuče na isti način manjega. Nešto



kasnije ovaj više nije bio s njim, pa je veći otad već vukao samogsebe, a u skorije vreme ni njega ne vidim više nigde. Sve samovo, kažem, primećivao, alinaravno ne ovako kako to mogu

sad - pošto sam o svemu promislio- da sku- pim ujedno, pa da

pustim da se odmota, nego tek postepeno, kako sam se na kojistupanj uvek iznova navikavao - pa tako u stvari i nisamprimećivao. Premda sam se i ja sam bio, izgleda, promenio, jerme "Galanterista”, kog sam jednog dana video kako vrloležerno izlazi iz šatora kuhinje- a i saznao bio da je tamo našaoraspored među ljuštiocima krompira na kom bi mu svako

mogao zavideti - , nikako u početku nije mogao da meprepozna. Uvervao sam ga da sam to ja, onaj iz ”Šela”, i upitaoga ne bi li se za mene našao, kad je već u kuhinji, eventualnoneki zalogaj hrane, recimo ostatak, nešto sa dna kazana, možda.Rekao je da će pogledati i da za sebe doduše ništa ne traži, alida li nem am slučajno cigaretu, pošto kuhinjski predradnikiuduje za cigaretama”, kako re- če. Priznadoh: nemam, i on ode.Uskoro sam onda uvideo da bi bilo šteta čekati ga i dalje jer idrugar- stvo ima granice, izgleda, čijoj širini život propisujemeru - sasvim prirodno, uostalom, nema razgovora. Zatimnisam prepoznao jedno čudno stvorenje: baš je onamo, posvemu sudeći u pravcu latrine, posrta- lo. Robijaška kapa palana uši, lice sve u ulegnućima, šiljcima i ćoškovima, nos žut, navrhu mu podrhtava kapljica. - L jubimče!- oslovih ga, no on nine podiže glavu. Samo je vukao noge dalje, jednom rukom pri-državajući pantalone, pa pomislih: bože gospode, ko bi toverovao. Opet u drugoj prilici, samo još žući i još mršaviji, smalo još krupnijim i još grozničavijim očima, ali mislim da je to bio ”Pušač”, kog opazih. U to vreme pojavio se u izveštajuBlockaltestera u vreme večernjih i jutarnjih apela izraz koji sedocnije ustalio i samo u oblasti brojki menjao: "Dvojica u bolnici”, ili: "Petorica u bolnici”, Trinaestorica u bolnici”, itako dalje; zatim i jedan novi pojam, nedo- stajanja, smanjenja,otpada, to jest: ”Abgang”. Ne, u nekim okolnostima nikakvadobra namera nije dovoljna. Još sam kod kuće čitao davremenom, a i uz neophodan napor, čovek može da se navikne



tom, kao da me ništa ne zanima sem pitanja koja slede ovu odsvega prirodniju činjenicu: kad se, dakle, vratim kući, onda ćunapraviti kraj tome, mora nastati mir - odlučih. Bi- lo je kodkuće i nekih stvari zbog kojih sam se nervi- rao i čak se od njih-ma kako to izgledalo smešno - plašio, tako nekih predmeta u školskoj nastavi, profesora tihpredmeta, jer bi me mogli pozvati na odgovornost i jer bih uodgovorima, ne daj bože, pokazao nezna nje, najzad, plašiosam se i svog oca, po- što ga budem obavestio o rezultatu; sadsam se pri- sećao namerno ovih strahova, jednostavno samoradi razonode da bi mi ponovo iskrsnuli pred oči, da bi ihponovo doživeo i nasmešio im se. Ali najradije sam uvekprovodio vreme zamišljajući jedan ceo, ne- okrnjen dan kodkuće, po mogućnosti od jutra sve do večeri, a ostajući jednako idalje pri svojoj skrom- nosti. Zamisliti neki naročiti, nekisavršeni dan ipak bi me stajalo malo napora- ali ja sam običnozamiš- ljao neki loš dan, s ranim ustajanjem, školom, strep-njom, slabim ručkom, a sve one sitne mogućnosti sadržane unjima koje sam tada propuštao, odbaci- vao, ili ih čak nisam niprimećivao, sada sam, u koncentracionom logoru, mogu reći smogućim najvećim savršenstvom, sve nadoknadio. Slušao samveć, a sad mogu i da posvedočim: zaista, krilima naše uobrazi-lje ne mogu da postave granice uski zidovi tamnice. Greške je bivalo samo u jednom slučaju: ako me je pri tom ponela takodaleko da je i moje ruke navela da se zaborave; ubrzo bi

stvarnost koja je najzad i te kako ovde bila prisutna, stupilaponovo na snagu najuverljivijim, najodlučnijim argumentom.

Nekako se tada počelo povremeno dešavati u našem

logoru da se pri jutarnjem apelu nije slagalo brojno stanje - kao ineki dan pored nas, u Bloku VI. Svi su dobro znali šta je tomoglo tada da se desi, jer znak za ustajanje u jednomkoncentracionom logoru samo one ne probudi za koje buđenjeviše ne postoji, dok su sami još živi. No to je drugi način bekstva, a ko nije nikad pao u iskušenje- makar jednom, jedan

jedini put - ko je mogao uvek ostati nepokoleb- ljivo čvrst,pogotovo ujutro kad se budimo, ili bolje rečeno postajemo



svesni da smo se stvorili u jednom novom danu, u već glasnomšatoru, u krugu suseda koji se već spremaju da ustanu- ja

sigurno nisam, i sigurno bih učinio taj pokušaj da me BandiCitrom nije sve vreme u njemu sprečavao. Kafa najzad nijetoliko važna, a na apelu ćemo se već pojaviti- po- mišlja čovek,pa sam i ja to pomišljao. Ne ostajemo, razume se, na ležaju-

toliko detinjast niko, ipak, nije

- , nego se dižemo, uredno, valjano, baš kao i drugi, a onda...znamo za jedno mesto, jedno apslutno sklonište, mogli bismo sena njega kladiti i na sto prema jedan. Još smo ga juče, možda iranije, otkrili, primetili, palo nam je u oči, slučajno, bezikakvog pla- na, namere, tek onako se samo po sebi postavilo

kao mogućnost. A sad smo ga se setili. Zavući ćemo se naprimer pod najniže boksove. Ili ćemo potražiti onustoprocentnu pukotinu, zavijutak, udubinu, sigurni kut. Tu se

onda dobro prekrijemo slamom, treščica- ma, pokrivačima. Pritom stalno sa mišlju da ćemo na apelu već i mi biti prisutni-

kažem, bilo je dana kada sam to dobro, vrlo dobro, shvatao.Hrabriji misle još

i da će jedno lice ipak nekako da promakne: pogre- šiće u

brojanju, recimo - ta svi smo na kraju krajeva samo ljudi - ; da tošto jedan jedini fali- danas, is- ključivo jutros- neće obaveznoizazvati pažnju; a već doveče će- za to ćemo se postarati- broj

da se složi; jošsmeliji: da ga na onom sigurnom mestu ni na koji

način, nikakvim sredstvima neće moći naći! A najod- lučniji nemisle ni na to, jer smatraju - a ponekad sam i ja bio tog mišljenja- da je jedan sat dobrog sna vredan svakog rizika i svake cene.

Ali toliko s e njima ne dopušta, jer izjutra sve protiče brzo igle, već se oblikuje, u velikoj žurbi, grupa tražilaca: na čeluLageraltester, u crnom, sveže obrijan, ratobomih brkova,namirisan, za njim odmah nemački kapo, za ovim nekolikoBlockaltestera i Stu- bendie nsta, sa batinama, budžama ištapovima spre- mljenim u ruci, pa zaokreću ravno u Block VI.Iz njegove unutrašnjosti larma, zbrka, a kroz nekoliko mi-

nuta - čuj samo- to je već grlati trijumf nalazača. U njega semeša nekakvo cilikanje, sve tanje, pa i ono ućuti, i uskoro se



pojavljuju lovci. To što nose iz ša- tora - odavde se čini samonepomičnom gomilom predmeta, zgužvanim krpenimotpatkom - bacaju na krajnju ivicu stroja, vodoravno na zemlju:

trudim se da ne gledam u tom pravcu. Ali poneki izlomljeni de-

talj, poneki i ovako vidljivi crtež, potez, osobeni znak ipak jepovukao, prisilio onamo moj pogled, pa sam prepoznao unjemu onog što je nekad bio: čovek zle sreće. Zatim:- Radni

bataljon napred! - i možemo ra- čunati da će vojnici danas bitistroži.

A najzad vredi razmisliti, izgleda, i o trećem, doslovnom iizistinskom načinu bekstva, desio se i primer za njega, jednom, jedan jedini put, u našem logoru. Begunaca je trojica, sva trojica

Letonci, robi- jaši potkovani iskustvom, znanjem nemačkog, po-znavanjem terena, sigurnošću u nameru- raširila se vestšapatom - i mogu reći da smo posle prvih priznanja, tajne

zluradosti uperene prema našim straža- rima, i tu i tamo čak većnekog divljenja i nekakve ohrabrenosti koja je mal’ te ne većpobuđivala na sle- đenje primera, na odmeravanje mogućnosti, bili i pri- lično ljuti svi koji smo se tu nalazili, već u noći, negdeoko dva-tri sata, kada smo i po kazni zbog njihovog dela još

uvek stajali na apelu, tačnije rečeno klatili se onde na klimavimnogama. Sutradan uveče pri ulasku u logor ponovo samnastojao da ne gledam desno. Onde su naime stojale tri stolice,

a na njima tri čoveka, tri stvari nalik na čoveka. Kakav su prizortačno pružali i šta bi moglo biti ispisano velikim, nezgrapnim

slovima na papirnim tablama obe- šenim oko njihovih vratova:o tome sam smatrao da je jednostavnije ne znati ništa (pa ipak jedo mene doprlo: šta, jer je u logoru bilo dugo pominjano:"Hurrah! Ich bin wieder da!”- to jest: Ura! Opet sam ovde!”) ivideo sam osim toga još jednu tvorevinu, neki stalak koji malopodsećaše na one za trešenje tepiha po našim dvorištima kodkuće, na njemu tri konopca vezana u omču- pa sam iz toga

razumeo: vešala. O jelu za večeru naravno nije moglo biti nigovora, nego odmah: Apel! - zatim: - Ceo logor: mirno! - kako

je onde napred punom snagom pluća ko- mandovao samlogorski starešina, lično. Skupili su se uobičajeni izvršioci kazni,



posle daljeg čekanja poja- vili su se i predstavnici vojnih

čimbenika, pa se onda sve obavilo, po najstrožim pravilima datako kažem - srećom od nas dosta daleko, napred u blizini umivaonika, anisam onamo ni gledao. Pažnju sam više okretao ulevo, odakle je naime najednom dopro glas, neko mrmljanje, nešto kaomelodija. Videh na tankom, napred pruženom vratu malo

drhtavu glavu onde u redu - u stvari uglavnom samo nos i jedno vlažno oko koje se u ovom času kupalo u nekom gotovo bezumnom sjaju: rabina. Uskoro mu razabrah i reč, tim pre štosu tu reč polako i više njih u stroju preuzeli. Finci na primer svi,ali i mnogi drugi. Šta više, mada ne znam kojim putem inačinom, ali se ona preselila i u susedstvo, u ostale blokove,proširi- la se, i kao progrizla, jer sam i onde uočavao sve višeusta koja su se pokretala i oprezno ali ipak odlučno napred-

nazad zanjihanih ramena, vratova i glava. Pri tom je ovomrmljanje tu u sredini reda bilo tek jedva čujno, ali stalno kaoneki šum koji prodire iz zemlje: ”Jiskal vojiskal!” glasilo je opeti opet, a toliko i ja znam da je to takozvani ”kadiš”, molitva Jevreja u čast mrtvih. I možebiti da je ovo bio samo inat, kraj-nji, jedini, možebiti- moradoh uvideti - unekoliko malo

prinudan, rekao bih propisan, u nekom smislu ukrojen, kaoneka po meni udešena a ujedno besko- risna vrsta inata (jertamo napred ništa se inače nije promenilo, ako se izuzmuposlednji nekoliki trzaji obešenih, ništa pokrenulo, ništapotreslo od te reči); a ipak, valjalo mi je nekako razumetiosećanje u kome rabinovo lice kao da se rastvorilo i od čijesnage je čak i njegova nozdrva čudno podrhtavala. Kao da jetek sad došao onaj davno očekivani čas, onaj neki čas pobede očijem je približavanju, sećam se, govorio još u ciglani. I zaista je i mene sad prvi put obuzelo, ne znam zašto, neko osećanjenedostatka, čak iz- vesna zavist, sad sam prvi put za žalio što neumem

- barem s nekoliko rečenica- i ja da se molim na jeziku Jevreja.

Ali ni inat ni molitva ni bilo kakvo bekstvo nisu me moglispasti jedne stvari: gladi. Naravno, ja sam i kod kuće bivao- ili



sam bar mislio da jesan - gladan; gladan sam bio još i u ciglani,u vozu, u Aušvicu, pa i u Buhenvaldu- ali ovako, dugoročno,na dugu sta- zu, da tako kažem, nisam taj osećaj još poznavao.Pretvorio sam se bio u rupu, u nekakvu šupljinu, i svaka mojaželja, svako moje nastojanje bilo je uprav- ljeno ka ukidanju,

zapušavanju, ućutkivanju ove bez- dane šupljine koja jeneprekidno tražila da bude hranjena. Imao sam oči samo za to,ceo moj razum služio je samo tome, to je jedino upravljalo svimmo- jim postupcima, i ako nisam jeo drvo, gvožđe ili šlju- nak,

to je bilo samo iz razloga što se ove stvari ne daju sažvakati. Alis peskom sam na primer pokušao, iako, kad sam slučajnougledao travu, nikad nisam oklevao, ali trave jedva da je ikako

bilo i u fabrici i u logoru, na žalost. Za jednu jedinu šiljatuglav icu luka tražili su i po dve kriške hleba, a po istoj ceniprodavali su srečni imaoci i šećernu i stočnu repu. Ja samuglavnom više voleo tu drugu jer je sočnija i naj- češćše većaobimom, mada znalci smatraju da šećer- na ima veću vrednost,sadržaj i hranljivost - no ko bi birao, mada sam njeno žilavotkivo, ljut ukus manje podnosio. Ali sam se zadovoljavao, neku

utehu nalazio i u tome ako su bar drugi jeli. Našim stražarima

ručkove su uvek donosili u fabriku i s njih nisam ski- daopogled. Moram, međutim, reći da nisam nalazio u njima mnogoradosti: jeli su brzo, nisu zalogaj ni sažvakali, čitavu su stvarzbrzali, videlo se da pojma nemaju šta zapravo čine. Drugi put bio sam opet u četi pridodatoj radionici. Tu su majstoriraspakivali ono što su doneii od kuće, i sećam se- dugo sam

gledao jednu žutu, velikim čukljevima naruženu šaku kako izduguljaste tegle izvlači duge vlati boranije, jednu za drugom,

možebiti, dozvoljavam, uzgred i s jednom nesigurnom, nekommutnom nadom eventualno. Ali ta čukljevita ruka - već jojpoznavah svaki čukalj, svaki predvidljivi zahvat- jednako se i

dalje kretala, saobraćala na putu od tegle do usta. Posle nekogvremena i to beše za mene skriveno leđima, pošto se čovek biookrenuo, a ja razumedoh, naravno: iz čovečnosti, iako sam

imao volje da mu reknem neka samo mirno nastavi, jer i sam taj

prizor cenim, od ničeg je i on bolji, sasvim sigurno. Jučerašnje



lju- ske od krompira, celu porciju, kupio sam prvi put od

jednog Finca. Izvukao ih je za vreme podnevnog odmora, i tog

dana Bandi Citrom nije, srećom bio sa mnom u četi, da bi mesprečio. Stavio ih je preda se, iskopao odnekud razdrtog papira,iz njega zgrudvane soli, sve to polako, ne žureći, pa je vrhomprstiju čak i prineo ustima, oprobao jedno zrnce, pre no što mi je, onako preko ramena, dobacio: - Na prodaju! - Obično im jecena dve kriške hleba ili margarin: on je zatražio pola večernječorbe. Pokušao sam da se cenkam, pozivao se na sve moguće,čak i na jedna- kost. - Du bist nist ka jid, d’ bist a šegec, ti nisi Jevrejin, zatresao je međutim malo glavu smesta, na poznatinačin Finaca. Postavih mu pitanje:- Zašto sam onda ovde?- A

otkud bih ja to znao? - siegnu ramenima. Kazah mu: - ProkletiČivutine!- E, zato ti ih neću dati jevtinije- odgovori. Najzad

sam ih o d njega kupio, po ceni koju je tražio, i ne znam odaklese uveče stvorio onde baš u trenutku kada su mi usu- li čorbu, ani to kako je unapred bio prokljuvio da će za večeru biti macesu mleku.

Smem da tvrdim da neke pojmove možemo potpuno

razumeti isklj učivo u koncentracionom logoru. U glupim

pričama moga detinjstva čest učesnik bio je jedan ”momaklutalica” ili "siromašno momče” koje za ruku kraijeve kćeristupa u službu kod kralja, i to rado. Cena iznosi svega sedam

dana. ”Ali sedam dana znače kod mene sedam godina”- veli

mu kralj; e pa to isto bih ja mogao reći o koncentracionomlogoru. Nikad ne bih, na primer, verovao da bih se mogao ta-

ko brzo pretvoriti u sparušenog starca. Kod kuće to iziskujevremena, najmanje pedeset, šezdeset godina: ovde su bila

dovoljna tri meseca pa da me moje telo ostavi na cedilu. Mogu

da kažem da nema ničeg muč- nijeg, ničeg neveselijeg nego danpo dan pratiti, dan po dan se uveravati koliko sam propao. Kod

kuće, ako i nisam obraćao preterano mnogo pažnje na svojorganizam, ipak sam bio s njim sve u svemu uskla- đen, voleosam, da tako kažem, taj mehanizam. Se- ćam se jednog letnjegpopodneva kada sam u seno- vitoj sobi čitao uzbudljiv roman,dok je moj dlan sa prijatnom rasejanošću milovao poslušno



meku kožu posutu zlatastim dlačicama na mojoj mišićima zate-

gnutoj, suncem opaljenoj butini. Sad je ista ta koža visila

naborana, bila je žuta i sasušena, prekrivena sva- kojakim

čirevima, crnim kolutovima, napuklinama, rupama i krljuštimakoje su, naročito među prstima, neprijatno svrbele. - Šuga -

ustanovio je uz stručno klimanje glavom Bandi Citrom kad sammu ih pokazao. Samo sam se čudom čudio brzini,neobuzdanoj trci sa kojima se svakog dana smanjivala,iščezavala, topila se i nekuda čilela s mojih kostiju materija ko ja

ih je oblagala, davala elastičnost- meso. Svakoga dana

iznenadila bi me neka nova stvar, neka novija greška, novijarugoba na tom sve čudnijem, sve ne- poznatijem predmetu koje

nekad beše moj dobri pri- jatelj: moje telo. Nisam više mogao nida ga pogl edam bez nekog neprijateljskog osećanja, neke vrstezgra- žanja; vremenom sam zato i prestao da se skidam radiumivanja, bez obzira na svako moje i inače prisutno bojažljivoustezanje pred tako suvišnim zamorom, zatim i pred

hladnoćom i, razume se, predcipelama.

Ova potrepština stajala je, barem mene, mnogo sekiracija.Uopšte uzev, odevnim predmetima, kojima su me snabdeli u

koncentracionom logoru, nisam mogao biti zadovoljan; malo jeu njima bilo praktič- nosti a mnogo mana; postali su, čak, praviizvori ne- prijatnosti - sve u svemu, mogu pouzdano reći: nisuzadovoljavali. Tako se, na primer, u vremena sitno- kapih, sivih

kiša - koje već i promena godišnjeg doba čini u tom razdobljutrajnima - odelo od platna preobražava u krutu furunsku cev,od čijeg mokrog dodira naša nakostrešena koža nastoji na svakinačin da se sačuva- uzalud, razume se. Ništa tu ne poma- žerobijaška kabanica- koju su nam, nema spora, pošteno dodelili- , to je novi navesak, novi vlažni sloj, a po mom mišljenju nigruba harti ja vreće od cementa nije zadovoljavajuće rešenje,kojim se, slično mnogima, i Bandi Citrom krišom služi i nosi gaispod odela, prkoseći svakom riziku, jer ovaj greh brzo is- pliva

na površinu. Samo jedan udarac batinom po le- đima, a drugipo prsima, i v eć usled zveke prestup postaje očigledan. Akopak više ne zveči- pitam ja



- čemu onda taj novi teret koji je kiša pretvorila u kašu i kog sei osloboditi možemo samo u potaji?

Ali najviše razdražuje, kažem, drvena obuća. Sve jezapravo počelo s blatom. Inače mogu da kažem da ni u tome

moji dotadašnji pojmovi nisu bili sasvim zadovoljavajući. I kodkuće sam viđao, čak i gazio blato, naravno- ali nisam ništa znaoo tome da blato može postati naša glavna briga, pozornicanašeg ži- vota. Šta znači potonuti u njega do listova, pa onda

našu nogu uz upotrebu svih raspoloživih snaga jednim

jedinim, kao pucanj glasnim trzajem osloboditi iz njega samo

zato da bismo je ponovo u njega umočili svega dvadeset-

trideset santimetara dalje, napred. Za sve ovo nisam bio, a i da

jesam, uzalud bih bio pri- premljen. Pri tom se o drvenoj cipeliispostavilo da joj se vremenom odlomi peta. Ako se to desi,

moći ćemo nadalje da hodamo samo na jednom debelom, pa naizvesnoj tački pozadi istanjenom i u formi gon- dole navišeizvijenom đonu, ljuljajući se na tom ok- mglom đonu u oblikudrvenih lutaka koje se same ispravljaju. Pored ovog, na mestu

nekadašnje pete, između luba i ovde vrlo tankog đona stvara sepu- kotina koja iz dana u dan postaje veća, kroz koju pri

svakom našem koraku može da prodre bez prepre- ke hladno blato, a za njim sitan šljunak i svakojaki oštri otpaci. Umeđuvremenu je oplata već davno nažuljala naš gležanj i izrila bezbroj rana po mekšoj okolini ispod njega. Ove pak rane- po

pukom svom svojstvu - vlaže, a vlaga im je bogme lepljiva,

zbog čega se posle nekog vremena više nikako ne može- mo

osloboditi cipele; postala je neskidljiva, prilepila se i kao neki

novi deo tela, u pravom smislu reči srasla sa nogom. U njoj sam bio po danu i u njoj sam legao na počinak, već i zato da ne bihmorao gubiti vreme kada sa svog ležaja budem skočio, odnosnosvalio se dole, svake noći, dva-triput, pa čak i četiri putaponekad. A noću je još kojekako. Posle petlja- nja, padanja-

posrtanja, klizanja u blatu napolju, pri svetlosti reflektora

nekako i stižemo do cilja. Ali šta da radimo po danu; šta akonas proliv snađe- to je neizbežno- u radnom bataljonu? Utakvoj prilici čo- vek skupi svu hrabrost, skine kapu i zatraži od



stra- žara dozvolu:- Gehorsam zum Abort 27 - , pod uslovom

naravno da postoji u blizini baraka, i to baraka koju i

zatvorenici smeju da koriste. Ali pretpostavimo da postoji,

pretpostavimo da je naš stražar dobrona- meran i da će datidozvolu jedanput, pa i drugi put: dakle - da upitam - ko bi bio

tako smeo, ko ta ko rešen na sve da njegovo strpljenje stavi naprobu i po treći put? U takvom slučaju preostaje samo nema bor- ba sa stisnutim zubima, sa stalno uzdrhtalim bura- gom,dok se ne reši proba i na kraju prevlada ili naše telo ili našavolja.

A kao krajnje sredstvo ostaju - s očekivanjem ili bez njega,izazvane ili upravo u nastojanju da se iz- begnu - uvek i svugde

batine. I njih sam dobio, prirodno, ali ne više- ako ne i manje -nego li obični, nego li prosek, nego li svakidašnji, nego li biloko, makar ko, onoliko dakle koliko ne potpada pod ne- kuposebnu, lično zapaćenu nesreću, nego samo čini uobičajeneuslove našeg logora. A kao posebnu ne- doslednost daispričam: nije mi ih odvalio neki tamo SS-ovac, koji bi za to ipak bio više pozvan, više ov- lašćen- ili kako da se izrazim - nego jedan vojnik u žutom odelu koji je pripadao mutnijoj, nekakvoj

radno- nadzirateljskoj organizaciji zvanoj Todt”. On je bioprisutan i primetio je - ali uz kakav povik, kakav skok - da samispustio džak cementa. Svaki bataljon može da prihvati nošenjecementa samo s radošću kakva se vezuje uz retke trenutke ikakvu i sami me- đu sobom jedva smemo priznati. Covek sagneglavu, neko mu smesti na vrat vreću, s njom se odgega donekog kamiona, tu mu neko vreću skine, pa se onuz lep velikizaobilazak, čiju granicu određuje trenutna mogućnost, nogu

pred nogu vrati, pa ako ima sreće pred njim se čak stvorio red,tako da može ukrasti novo parče vremena, sve do sledeće vreće.Pri tom je vreća teška svega deset-petnaest kilograma - uuslovima kakvi su kod kuće to je igračka, mogao bih se sigurnos njom i poloptati, ali ovde sam se spo- takao i ispustio je. A što je glavno, pukao je i papir na vreći i kroz poderotinu je iscurio ipao na zemlju da se praši, sadržaj, materijal, vrednost ,skupoceni cement. Već se i stvorio kraj mene, već sam i osetio



njegovu pesnicu na licu, a zatim, pošto me je srušio, njegovučizmu u rebrima, a na vratu njegovu šaku, dok mi je gurao liceuza zemlju, u cement: zahtevao je, nerazumno, da ga pokupim,

prsti ma pometem, poližem. Zatim me je povukao uvis, i osoviona noge: pokazaće on meni- ich werde dir zeigen, Arsch- loch,Scheisskerl, verfluchter Judehund 15 - da više ni jednu vrećuneću ispustiti, tako mi je obećao. Od toga časa mi je prisvakom okretaju on sam stavljao vreću na vrat, starao se samo omeni, ja sam mu bio jedina briga, mene je isključivo pratioočima do kola i nazad pa je svaljivao na mene novi teret i ondaako bi istini za volju na redu bili još drugi. Najzad smo gotovopočeli sarađivati, proniknuli smo jedan u drugoga, gotovo dasam već na njegovom licu počeo da vidam nekakvozadovoljstvo, podstrek, da ne kažem vrstu ponosa, i to, s nekogstanovišta, moradoh priznati, najzad i s pravom: odista, ako iposrćući, ako i savijajući leđa, ako i s crnim kolobarima u oku,ali sam izdržao, išao tamo i ovamo, nosio i vukao, i to tako dapri tome ni jedan džak'više nisam ispustio, a to je u kranjoj liniji- moram da uvidim - potvrđivalo njega. S druge sam pak stranena završetku toga dana osetio da se u meni nešto nanepopravljiv način upropastilo, počev od tada verovao samsvakog jutra da je to poslednje jutro kad ću još ustati, prisvakom koraku da više ni jedan ne mogu napraviti, pri sva-kom pokretu da ni jedan više neću moći učiniti; ali ipak , jednovreme sam ih još uvek i dalje činio.

Ima slučajeva, stvore se situacije koje više nije mogućeučiniti gorim ni pomoću kakve nauke, izgleda. Mogu da

izjavim da sam i ja posle tolikog truda, tolikih uzaludnih

pokušaja i napora, vremenom na-

šaomir, spokojstvo,olakšanje. Izvesne stvari, na primer, kojima sam dotle

pridavao neki silan, takoreći neshvatljiv značaj, izgubile su,mogu reći, u mojim očima svaku važnost. Tako, stojeći naapelima, ako bih se umorio, ja bih, ne gledajući je li tu blato ili

bara, jednostavno seo, spustio se na zemlju, i ostao tako dok me

15 Pokazaću ja tebi, šupče, govnam, prokleto jevrejske pseto (Prim. prev.)



susedi ne bi silom podigli na noge. Hladnoća, vlaga, vetar, nisumi više mogli smetati: nisu do mene dopirali, nisam ih ni

osećao. Čak mi je i glad bila prestala; i dalje sam prinosio ustima

sve što bih našao, sve što se da pojesti, ali više rasejano, me-

hanički, iz navike, da tako reknem. Na radu- više mi ni doprivida nije bilo stalo. Ako im se to nije dopa- dalo, u najgoremslučaju bi me istukli, a ni time mi nisu mogli mnogo naškoditi, i

time sam samo dobi- jao vremena. Već posle prvog udarca bezotezanja bih se pružio na zemlju, pa ostalo više nisam ni ose-

ćao, jer bih u međuvremenu zaspao. Samo je jedna stvar postala u meni jača: razdra- ženost.

Ako bi neko ugrozio moju udobnos t, ako bi mi samo kožudotakao, ako sam u maršu izgubio korak (što se čestodešavalo) i neko mi zbog toga stao odzadi na petu, tog bih, naprimer, bez i časka oklevanja u istom trenu mogao ubiti - da

sam, naravno, za to imao snage i da nisam, dok bih podigaoruku, zaboravio šta sam zapravo naumio. Sa Bandijem Ci-tromom sam se sporečkavao: "zapustio sam se”, postao samteret za bataljon, svima sam samo na štetu, dobiće od menešugu - prebacivaše mi. Ali u najve- ćoj meri kao da sam ga na

neki način sputavao, ometao. Primetio sam to jedne večeri kadme je odveo do umivaonika, uzalud sam se otimao, protivio,silom mi je skinuo prnje, i mada sam pokušavao da mu pesni-com pogodim telo, lice, utrljao je hladnu vodu u mo- juuzdrhtalu kožu. Sto puta sam mu bio rekao da mi je njegovo

starateljstvo na teretu, da treba da me pusti na miru, da ide umaterinu. Zar hoću tu da crk- nem, zar ne želim da se vratimkući?- upitao je, i ne znam kakav je odgovor mogao pročitati s

mog lica, ali ja sam na njegovom najednom ugledao nekozaprepašćenje, nešto nalik na paniku, onakvu s ka- kvomuopšte gledamo na donosioce zala kojima nema spasa, naosuđenike ili, recimo, prenosioce za- raze: palo mi je na pametkakvo je imao mišljenje o muzulmanima. Od tada me je usvako m slučaju radije izbegavao, kako ustanovih, pa sam se

najzad oslobodio i tereta te veze. Ali kolena se nisam nikako

mogao osloboditi, taj bol ostajao je sa mnom bez prestanka.



moram da vidim vojnike, a pre svega ne moram ići na rad- i

sve te prednosti, bar u mojim očima, nikakva sporednaokolnost, nikakva bolest nije mogla u osnovi da pokvari. S

vremena na vreme i mene bi preneli u jednu malu sobu na

spratu, gde su radila dva lekara, jedan mlađi i jedan stariji. Jasam bio pacijent tog drugog, da tako re knem. Bio je to mršav,crn, simpatičan čovek u čistom odelu, s cipelama na nogama, s

trakom oko ruke, i s jasnim, ras- poznatljivim licem kojepodsećaše na ljubaznog, vre- mešnog lisca. Ispitao me je odaklesam i ispričao da je on, opet, došao iz Erdelja. U međuvremenu je već i ogulio s mene papirne trake koje su bile razdrte i dotlese uvek stvrdnule i postale zelenožute, pa na- valivši se na

mene svom težinom, počeo da istiska iz moje butine što se unjoj dotle nakupilo, a najzad nekim na štrikaću iglu nalik

dletom ugurao između moje kože i mesa zgužvane komadegaze, radi ”održa- vanja procesa”, radi ”toka čišćenja”, kako mi je objasnio, zato da ne bi rana pre vremena zarasla. Ja sam to i

sam rado slušao, ta nikakvog posla nisam imao napolju, zamene ozdravljenje i nije bilo baš tako hitno, ako sam dobro

porazmislio, naravno. Manje mi se već bila dopala jedna druga

njegova primedba. Sma- trao je da jedna rasekotina na momkolenu nije dovoljna. Po njegovom mišljenju valjaio jenapraviti i jedan rez sa strane, a onde ovaj spojiti sa ranijim, pu-

tem opet jednog trećeg reza. Upitao me je da li bih se na toodlučio, i ja sam se čudom začudio, jer me je pogledao kao dazaista očekuje moj odgovor, tako- reći moj pristanak, da nekažem ovlašćenje. Rekoh mu: - Kako želite- , a on smatraše da je u tom slu- čaju najbolje ne gubiti vreme. Tu na licu mesta od-

mah se i dao na posao, no ja sam bio prisiljen da pustim odsebe malo jačeg glasa, a to ga je, videh, sputavalo. Primetio je,stvarno, nekoliko puta: - Ova- ko ne mogu da radim, - a ja

pokušah da se pravdam: - Ne mogu drugačije.- Pošto je napredovao nekoliko

santimetara, najzad je zaista prestao a da svoju nameru nije

sproveo do kraja. Ali i ovim je bio unekoliko zadovoljan, kakoreče:- I to je ne što - pošto je na ovaj način odsad mogao iz mene



da cedi barem sa dva mesta, kako je rekao - gnoja. I vreme mi jeprolazilo u bolnici. Ako baš nisam spavao, uvek bi mezaokupljala ili glad, ili žeđ, ili bol u okolini rane, neki razgovorili odlazak do lekara - ali i bez tih po- voda i događaja, i čak,mogao bih reći: baš od saznanja te prijatno golicajuće misli, teizuzetnosti koja je stalno pružala neiscrpnu radost, ja sam sedobro pro- vodio. I pridošlice u bolnicu redovno bih ispitao: štaima novog u l ogoru, iz kog su bloka i da li slučajno ne poznajuu Blocku Fiinf nekog po imenu Bandi Ci- trom, srednje visine,

slomljena nosa i bez ijednog zuba spreda, ali ga se niko nijesetio. I od rana sam u ambulanti viđao najviše onih sličnihmojoj, najčešće na butinama i listovima, mada ih je bivalo iviših, na bedru, stražnjici, ruci, čak i na vratu i leđima, zvanihpo nazivu koji im je nauka dala ”flegmonama”, kako sam čestoslušao, čije nastajanje i ovako česta pojava u uobičajenimokolnostima koncentaraciono g logora ni u kom slučaju nisuneobični ili čudni, kako mogadoh saznati od lekara. Malokasnije počeše dolazi- ti oni kojima je opet trebalo odseći jedanili dva ili čak sve prste na nozi, i oni pričahu: tamo napolju ulogoru vlada zima, pa su im noge promrzle u drve- nimcipelama. Drugi put bi, u robijaškom odelu saši- venom pomeri, u ambulantu kročio prominent očito visokog ranga. Čuhga kako izgovara tiho ali jasno razumljivo reč:- Bonjour, i po

tome, a i po slovu F u njegovom crvenom trouglu odmah samustanovio da je Francuz, a po natpisu ”0. Artzt” na njegovojtraci da je očito upravnik naše bolnice.

Dugo sam ga gledao, pošto već davno nisam video sličnolepog čoveka kao on. Nije bio mnogo visok, ali mu je odelo

bilo u dobroj srazmeri popunje- no mesom koje se zateglopreko kostura u dovoljnoj količini svuda, lice takođe puno,svaka crta na njemu nesumnjivo lična, sa sposobnošću da iznosiosećanja, s prepoznatljivim senčenjima, brada okrugla, s rupi-

com u sredini, malo tamnija boja kože s uljanom nijansom

tupog bleska na svetlosti koja na nju pada, onako kako je običnokoža bleskala nekad još kod kuće među ljudima. Ocenio sam jošda nije mnogo star, tako oko trideset godina. Opazio sam da su



i le- kari vidno živnuli, trude se da mu ugode, da mu sve

objasne, ali, primetih, ne toliko po logorskom, nego više nekakopo starom, kućevnom običaju koji kao da je nudio trenutnasećanja, sa onom probranošću, radošću, društvenimnastojanjem kao kad nam se pruži prilika da pokažemo kakoodlično razumemo i govorimo nekim kultivisanim jezikom,

tako, na primer, ovaj put francuskim. S druge strane -

moradoh videti - upravniku bolnice to ništa nije značilo; sve jepogledao, odgovorio reč-dve, ili klimnuo glavom, ali sve to

polako, tiho, tmurno, ravnodušno, sa stalnim izrazom nekog

malaksalog, skoro beznadežnog ose- ćaja na licu i ukestenjastim očima. Nađoh se kao u čudu, jer nikako ne mogah

shvatiti kakav razlog za to može imati jedan tako moćan, takodobrostojeći prominent koji je uz to postigao tako visok rang.

Po- kušah da mu proniknem lice, da mu sledim pokrete, i tekmi je polako prodrlo u svest. Ni govora, i on je najzad prisiljen

da bude ovde, razume se, tek je sporo i ujedno ne bez svakog

čuđenja, ne bez neke vrste vedrog zaprepašćenja mnomeovladao ut isak, počeh slutiti, da po svemu sudeći njega moždaovaj položaj i samo sužanjstvo boli, izgleda. Već sam bio

spreman i da mu kažem: ne tugujte, ta to je najmanje- ali samse plašio da bi to bilo drsko, a sem toga, dosetih se, istina, ja i neznam francuski.

Sve u svemu, prespavao sam i selidbu. Još ranije je

doprlo i do mojih ušiju da je mesto cajčkih šatora umeđuvremenu izgrađeno zimsko stanište, barake nazidane odkamena, među kojima nisu više bili zaboravili ni na onunamenjenu bolnici. Opet su me hitnuli na kamion - kako mogoh

videti po tami, bilo je veče, kako mogoh prosuditi po hladnoći,otprilike onako sredina zime - a kao sledeće već uspeh da

raspoznam dobro osvetljeno hladno predvorje neke

nesrazmerno velike prostorije i u njemu drvenu kadu koja je

odisala na hemikalije: u nju sam zatim morao - badava

protivljenje, molbe, protesti - iz razloga čistoće i ja da seumočim, što je pored hladne sadržine mene i zato protreslo. Biosam primoran da vidim kako su se i svi drugi bolesnici pre



mene već bili nakvasili u isti smeđi sok- i to bogami zajedno s

ranama i svim ostalim. A potom je i ovde počelo da protičevreme, i ovde na isti način u suštini, samo s nekolikimodstupanjima. Kao na prvom mestu, u novoj bolnici kreveti

su, na primer, ima li tri sprata. I kod lekara su me nosili ređe, pase tako moja rana čistila uglavnom samo tu, u mestu, na svojnačin, onako sama od sebe. Uz to mi se i u levom bedru javila bol, a zatim već poznata, plameno crvena vreća. Posle nekolikodana, pošto sam uzaludno čekao da će proći ili da će se desitinešto drugo, hteo-ne- hteo morao sam da obavestim bolničara iposle novog podsećanja, novog čekanja od nekoliko dana

došao sam i na red u predvorju barake, kod lekara; tako sam

pored desnog kolena i na levo m bedru dobio još jedan rez, uveličini šake otprilike. Snašla me je i jedna neprijatna okolnostzbog mog mesta. Na jednom donjem krevetu, tačno prekoputa

nekog visoko postavljenog malog i nezas- takljenog prozora

koji se otvaraše na uvek sivo nebo i na čijim su gvozdenimrešetkama verovatno dahovi koji su se onde unutra pušilistvarali večite ledene igle i stalno ih obavijali dlakavim injem. A ja sam na sebi imao samo ono što pripada bolesniku: kratku

košulju bez dugmadi i još zbog zimskog doba prido- datučudnu štrikanu kapu zelene boje koja je svojim oblikom,krugovima na ušima a lučnim usecima za čelo, podsećalaunekoliko na kape šampiona u kliza- nju na ledu a i na one

glumce koji na pozornici oli- čavaju Sotonu, inače, sve u svemu,vrlo korisnu. Za to sam mnogo zebao, pogotovo što sam izgubioi jedno od dvaju ćebadi čijim sam poderotinama dotle na pri-

lično podnošljiv način popunjavao nedostatak drugoga: da ga

dam na kratko vreme u zajam, docnije će mi ga vratiti- bolničar. Badava sam zatim poku- šao da ga zadržim dvemarukama, da se prikačim na njegov kraj, on se pokazao jačim, apored gubitka, mene je malo zabolela i misao da ćebad svlače-

bar prema mom saznanju - obično s onih na čiji brzi kraj i inačeveć računaju, čekaju ga, mogao bih reći, bez ustezanja. U drugoj

me je prilici jedan - od nekog vremena već poznati- glas

opomenuo, s donjeg kreveta i on ali odnekud iza mene: opet



mora biti da se pojavio bolničar, opet s novim bolesnikom naruka- ma, i baš istražuje uz koga, na čiji krevet bi ga polo- žio.Njemu pak - mogosmo saznati - težina njegovog slučaja idozvola lekara daju pravo na zaseban krevet, i on je takvim

užasnim glasom urlao, grmeo:- Protestujem! - pozivao se: -

Imam na to pravo! Upi- tajte lekara! - , pa ponovo: -

Protestujem! - da su bolničari svoj teret zaista uvek odnosili uneki drugi krevet - tako, na primer, u moj, pa sam dobio krevet-

skog partnera koji je izgledao da je otprilike mojih godina.

Njegovo žuto lice i plamteće oči kao da sam već video- ali ovde

je svako, treba reći istinu, imao žuto lice i krupne, plamteće oči.Prve mu reči behu: da li bih imao za njega gutljaj vode, i rekoh

mu da to bogme ni sam ne bih odbacio; druge, odmah posleprvih: imam li cigaretu?... a sreće nije imao ni s njom, naravno.Ponudio mi je za nju hleba, ali mu dadoh do znanja da mu ne

vredi da troši reči, nije u pitanju cena, nego nemam. Tad jezanemeo neko vreme. Slutim da je imao temperaturu, jer je iz

njegovog stalno drhturećeg tela strujala neprekidna vrelina,kojom sam se i ja na prijatan način koristio. Manje me je ve-

selilo što se toliko prevrtao i okretao tokom noći, i to ne baš

uvek s dužnim obzirom prema mojim ranama. Pa sam mu irekao: ehej, dosta s tim, nek se najzad smiri malo, a na kraju je i

primio moj savet. Tek uju- t ro videh zbog čega: ja sam ga većuzaludno budio da primi kafu. Ipak sam, u velikoj žurbi, većpružao i njegovu porciju bolničaru, pošto ju je ovaj, baš kad sespremah da mu saopštim šta se desilo, dreknuvši na mene,zatražio. Primio sam zatim za nj i njegovu porciju hleba, kao i

supu uveče, pa tako i dalje na isti način redom, sve dok se

jednog dana nije počeo po- našati veoma čudno; tada bejahprisiljen da progovo- rim, ne mogah ga dalje držati tu ukrevetu. Malo sam strepeo, jer je kašnjenje boga mi delovalo

prilično primetno a i razlog za njega mogao je pogoditi svakiiole upućeni, a na takvog se moglo i te kako računati

- ali je bio odnet sa ostalima, nije niko ništa rekao, bogu hvala,pa su me za jedno vreme i ostavili bez suspavača.

Tu sam se temeljito upoznao i s gamadima. Buve nisam



nikako umeo da hvatam: bile su brže, razumljivo, jer su na

kraju krajeva bolje bile i hranjenje. Vaši sam već hvatao lako, alito opet nije imalo smisla. Kad bih se na njih već mnogonaljutio, povukao bih nokat od palca tek onako nasumice preko

platna košulje gde mi se zatezala na leđima i po seriji dobro

čujnih prasaka mogao sam da izmerim osvetu, da uživam uuništenju- ali posle samo jednog minuta mogao sam sve i da

ponovim opet na istom istackom mestu i s opet ta čno istimrezultatom. Bilo ih je svuda, uvlačile su se u svaki skrivenikutak, moja zelena kapa sva se od njih sivela, vrvela, maltene

pokretala pod njima. Ipak, najviše sam se iznenadio,zaprepastio, pa i zgrozio, kada sam ih najednom osetio i na

bedru i podigavši papirni zavoj video da su mi već i na mesu ihrane se mojom ranom. Pokušah da se bacaknem, da seoslobodim, da ih bar odatle izguram, iščačkam, da ih prisilim namakar još mal- čice strpljenja, čekanja- i smem da tvrdim kako

još nikad nisam osećao borbu bezizglednijom, otpor upornijim,moglo bi se reći bestidnijim nego li taj. Posle nekog vremenasam i prestao da se trudim, pa sam još samo gledao tuoblapornost, to gamižanje, tu pohotnost, taj apetit, tu

neskrivenu sreću: upravo kao da sam ih pomalo poznavaoodnekud. Tad sam i opazio da ih mogu unekoliko razumeti, ako

dobro razmislim. Na kraju sam skoro osetio neko olakšanje,skoro da mi je i gađenje prošlo. Ni dalje im se nisam radovao, idalje sam ostao donekle ogorčen i to na kraju krajeva iz

razumljivih razloga, čini mi se- ali odsad više nekako uopšteno, bez ljutnje, malo samo zbog opšteg poretka prirode, da takokažem. U svakom slučaju, brzo sam ih pokrio i više nisam s

njima stupao u borbu, više ih nisam ometao.

Mogu da tvrdim: nema te količine iskustva, tog savršenogmira niti tolike snage uviđanja, čini mi se, a da ne bismo svojojsreći dali još jednu šansu- pod uslovom da za to nađemonačina, razume se. Tako sam se, kada su i mene zajedno sasvima onima u či- je vraćanje na ovdašnji rad očigledno višenije bilo mnogo nade, poslali nazad, kao nekakvom pošiljao- cu:

u Buhenvald, sa svim preostatkom svojih sposobnosti razume



se, uključio u radost sviju, jer su mi smesta bili izašli pred očitamnošnji lepi dani a onda naročito ona jutarnja čorba. Nisampri tom razmišljao, priznajem, o tom da prvo valja tamo dastignem, i to vozom, uz uslove putovanja koji prate prevoz; sve-

jedno mogu reći da ima stvari koje dotle nisam nikad shvatao ateško da bih ikad u njih i poverovao. Tako, na primer, izraz”zemni ostaci” koji sam nekad često slušao, u mojoj dotadašnjojsvesti uvek se odnosio is- ključivo na nekog pokojnika. E pa ja,što se mene ti- če, nisam mogao sumnjati da sam živ, ako itrepereći, kao do dna umočen fitilj, ali je u meni nešto još gore-

lo, plamen života, kako se to veli- to jest moje telo beše tu, znaosam o njemu tačno sve, samo nekako više nisam bio u njemu

prisutan. Uočavao sam bez ikakve teškoće da ova stvar zajednos drugim stvarima pored i iznad s ebe, leži tu, na hladnoj i odsvako- jakih sumnjivih mokrina vlažnjikavoj slami na poduposkakujućeg vagona, da je papirni zavoj već davno spao,raspao se, iscepao, da se moja košulja, robijaš- ke pantalone u

koje su me ugurali pred polazak, pri- pijaju uz gole rane - ali

sve to me se nije ticalo izbliza, nije me zanimalo niti je na

mene uticalo, i čak mogu da tvrdim da se davno nisam osećao

ovako lako, spokojno, skoro zaneto, i da izjavim jasno i krat-ko: tako prijatno. Posle tolikog vremena najzad sam se prvi put

oslobodio muka razdraženosti. Tela koja su se slepila uz mojenisu mi više smetala, čak sam se više nekako radovao što su samnom, što su tako srodna i toliko liče na moje, pa me je sadprvi put obuzelo prema njima neko nepoznato, nesvakidaš- nje,

nekakvo bojažljivo, mogao bih reći nerazgovet- no osećanje-možda ljubav, mislim. A isto sam iskusio i sa njihove strane.

Nadom me, istina, kao što jesu ranije, više nisu naročitopodsticali. Možebiti da su od toga- izuzev drugih teškoća,naravno - one poruke koje su od njih ponekad stizale sem

opšteg stenjanja, škripe zubima, tihih žalbi: pogdekoja rečutehe, umirenja, postale tako tihe ali ujedno i tako prisne. Ali

mogu reći da se ni na delu niko nije šte- deo ko je za njega jošimao snage, pa je na primer i do mene ko zna iz kolike daljine

milosrdna vrednoća dodajućih ruku gurnula žutu bronzanu



kutiju od konzerve, kada sam izjavio da treba da mokrim. I

kad su se najzad pod mojim leđima- ne znam kako, kad i uz

pomoć čiju ili čijih sve ruku- mesto vagonskih dasaka najzad

odjednom stvorile ledene brlje na ka- menoj kaldrmi, mogu rećida mi više nije značilo mnogo što sam srećno stigao uBuhenvald, a čak sam već bio davno zaboravio da je na krajukrajeva ovo to mesto za kojim sam toliko čeznuo. Nisam slutio

ni gde se zapravo nalazim: da li još na železničkoj stanici ili

negde dalje, nisam prepoznavao ni kraj a nisam video ni cestu,

vile i skulpturu, koje sam se međutim još veoma dobro sećao.

U svakom slučaju, imao sam utisak da već dugo ležimtako i da trajem mirno, pitomo, lišen radozna- losti, strpljivo, tu

gde su me stavili. Ni zimu ni bol nisam osećao i više mi jerazum nego li koža predo- čavao da me po licu prska neka bodljikava padavina između snega i kiše. Snatrio sam o nekimstvarima, gledao u ono što mi je i ovako, bez suvišnih pokreta,

bez zamaranja padalo u oči: na primer u nisko, sivo i

neprozirno nebo iznad mog lica, tačnije rečeno u olovnu, tromugomilu zimskih oblaka koja mi ga je od očiju skrivala. Ona bi setu i tamo ipak rascepila, pogdegde bi se u njoj javila neka

napuklina, svetlija rupa za pokoji nestalni trenutak, i to je ličilona izne- nadnu slutnju neke dubine, iz koje bi tad na mene pala

odozgo neka zraka, jedan brz ispitivački pogled, jedno okoneodredljive boje ali zasigurno svetlo - u neku ruku malo sličnoonom lekarevom pred koje bejah dospeo jednom, još u Aušvicu.Neposredno kraj mene nezgrapan predmet: drvena cipela, sa

druge strane satanska kapa slična mojoj, pa šupljastoudubljenje između dva šiljasta sasto jka - nosa i brade

- jedno lice dospe u moj vidni ugao. Iza njega druge glave,predmeti, tela - shvatih da je ovo ostatak to- vara, njegovi otpacida upotrebim tačniju reč, koje su po svoj prilici zasad ovdeostavili. Posle nekog vremena, ne znam da li jednog sata ilidana ili godine, uhvatih najzad glasove, buku rada, sređivanja.Glava pored mene odjednom se odigla, a niže kod ramena koja joj pripadahu ugledah ruke u robijaškom gunjcu što sespremahu da je bace u nešto kao kolica ili tragače, na vrh već



nagomilane hrpe drugih tela. U istom času do uha mi dospešeodlomci govora koji sam jedva uspevao da razaberem, a jošmanje u pro- muklom šapatu jedan i te kako- moradoh ga se

seti- ti - prodoran glas: - Pro...tes...tu...jem - šuškao je. Na jedantrenutak se tada, pre nego što će poleteti dalje, još zaustavio uvazduhu, kao od iznenađenja, osetih, a odmah začuh drugi jedan glas, onoga oči- gledno koji ga držaše za rame. Bio je toprijatan, mu- ževno obojen, ljubazan glas, njegov maloinos transki, onaj naš logorski nemački svedočio je po mom ose-ćanju više o nekom zaprepašćenju, nekakvoj za- panjenosti

nego li o ljutnji: - Was? Du willst noch leben? 29 - upitao je, i

zaista, ja sam i sam u tom trenutku nalazio da je to čudna,ničim opravdana i sve u svemu prilično izlišna stvar. Tadapretpostavih: ja sam biću razumniji. Ali se već behu nagnuli inada mnom, i morao sam da zažmurim, jer je neka rukapokazivala nešto u predelu moga oka, pre no što i mene hitnušena sredinu sadržaja jednih kolica, pa počeše da nas gurajunekud, a da se nisam baš mnogo pitao: kuda. Zaokupljala me je samo jedna stvar, jedna misao, koja mi tek u tom času bešeprodrla u svest. Možda je bila moja greška što nisam znao, alieto, nikada nisam bio toliko zagledan u b udućnost da bih seraspitao o buhenvaldskim običajima, usvo- jenom redu,postupanju, rečju o načinu na koji se to ovde radi: da li gasom,kao u Aušvicu, ili uz pomoć lekarija, o čemu sam takođe tuslušao, možda met- kom, ili drukčije, jednim od hiljada načina o

kojima moja saznanja ne zadovoljavaju - nisam ni slutio. Na-dao sam se u svakom slučaju da neće boleti, i mada je maločudno, ovo je bilo isto toliko stvarno, isto toliko me je ispunilokao i druga suštestvenija nadanja koja- da tako kažem-

vezu jemo uz budućnost. I tek tad sam saznao da sujetapredstavlja osećanje koje čoveka prati sve do poslednjegtrenutka, izgleda, jer ma koliko da me je kopkalaneobaveštenost, nisam uputio ni jedno pitanje, ni jednu molbu,ni jednu reč, pa čak nisam bacio ni jedan pogled na one pozadi,na onog ili one koji su nas gurali. Ali put beše stigao do jednogvisokog zaokreta i tamo dole ispod mene pukla je najednom



široka slika predela. Tu je stajao ceo gusti pejzaž koji jeispunjavao ogromnu padinu, s jednakim kameni m kućicama,ljupko zelenilo, zatim jedan drugi koji je stvarao posebnugrupaciju, s naizgled novim, malo neveselijim, još neobojenim barakama, sa zamršenim ali vidljivo isplaniranim tka- njem

unutrašnjih žičanih ograda namenjenih razdva- janju, onda

dalje nepregledna množina ogromnih, sada golih drveta kojase gubi u magli. Ne znam na šta je onde kod jedne zgradečekalo mnoštvo doteranih muzulmana, nekolicina prominenatakoji šetahu gore-dole, u krugu, ako sam dobro video, a zatimih zaista po šamlicama i po isticanim vrednim pokretima

najednom prepoznao, berbera - prema tome zna- či na kupanjea potom na puštanje u barake, očigled- no. Ali i dublje u logoru,duge ulice od makadama behu oživele usled kretanja, mlakogposlovanja, bav- ljenja ovim i onim, ispunjavanja vremena -stalni logoraši: oni na bolovanju, kao i prominenti, maga-cioneri, srećni izabranici unutrašnjih radnih jedinica, išli sutamo- amo, obavljali svoje dnevne dužnosti. Tu i tamo nekisumnjiviji dimovi mešahu se sa blago- naklonijim parama, s

neke strane meko je do mene dolebdelo poznato zveckanje,poput zvonjave u snu, i moj pogled je, tražeći, zaista i naišaotamo dole na povorku koja je vugrila štangle bačene na ramena,na štanglama koje su ugibale pod teretom, prepune ka- zane, a

u oporom vazduhu prepoznadoh iz daljine, nema sumnje, mirisčorbe od repe. Šteta je bilo, jer taj prizor, taj miris je pokrenuo izmojih inače već utr- nulih grudi onaj osećaj čiji je sve snažnijitalas čak i iz mojih isušenih očiju utisnuo nekoliko topli jih ku-

glica u hladnu vlagu koja mi je kvasila lice. I zalud svakasređenost, pamet, uviđanje, zdrav razum, ipak nisam mogao dau sebi ne raspoznam potajnu reč neke tihe polučežnje koja kaoda se stidela svog ne- razuma ali je postajala sve upomija: da

bih voleo još malo da poživim u tom lepom koncentracionomlogoru.

Moram uvideti da neke stvari nikad ne bih umeo da

objasnim, barem ne tačno, ne ako ih gledam iz ugla mogočekivanja, pravila, razuma- ne u svemu, sa strane života,



poretka stvari, bar koliko ih ja poznajem. Tako, na primer,

kada su me sa tragača negde opet stavili dole, na zemlju,

nikako nisam mogao shvatiti kakva bih još posla mogao imati smašinom za šišanje i s brijačem. Onaj do gušenja ispunjeni i neprvi utisak skoro do obmane na kupa tilo s tuševima nalikprostor, na čije su klizave drvene podne rešetke i mene staviliuz nebrojene gazeće, lepljive tabane, pete, čirevima prekrivenecevanice i cevaničke kosti,

- već je otprilike nekako više odgovarao mom očeki- vanju.

Naknadno mi je uzgred promaklo kroz glavu: gle, znači da je i

ovde izgleda na snazi običaj koji važi u Aušvicu. Tim veće bilo je moje iznenađenje kad je iz slavina odozgo posle kratkogiščekivanja, zatim nekih šištećih, klokotavih zvukova neočeki-

vano po čela da se izliva voda, bogatog mlaza i topla. Naprotiv,malo sam se radovao, jer bih se rado još malo grejao, ali nemogoh ništa učiniti kad me je iz ove pokretljive šume nogunajednom nevidljiva sila bacila uvis dok se nešto kao čaršav, a preko njega neko ćebe

omotaše oko mene. Pamtim jedno rame, 0 kome sam visio glavom napred a nogama nazad, jednavrata, strme stepenike nekih skalina, još jedna vrata, zatimprostoriju, dvoranu, mogao bih reći sobu, gde mi je u



začuđene oči pored širine i svetlosti pala skoro kasarnskaluksuznost nameštaja, a najzad

1 krevet - čestit, pravi, očigledno za jednog čoveka spremljenkrevet s dobro nabijenom slamaricom i dva ćebeta- na kojesam bio zbačen s onog ramena. Dva čoveka zatim, redovna,lepa, koji imaju lica, kosu, nove bele pantalone, triko, drvenepapuče; zagledao sam ih s divljenjem, a oni gledahu mene. Tektad primetih njihova usta i da mi od nekog vremena u ušimastalno zvoni neki penušav jezik. Imao sam osećaj kako žele danešto saznaju od mene, ali sam mogao jedino da tresem

glavom: ne razumem. Na to čuh od jednoga, ali s dosta čudnimakcentom, na nemačkom:- Hast du Durchmarsch? - to jest,imam li proliv, i s nekim iznenađenjem shvatih da moj glas-zašto, ni sam ne znam- odgovara na pitanje sa: - Nein - to jestda nemam, čini mi se i sad još iz sujete, opet, sigurno. Na to sumi - posle kratkog oklevanja, okretanja tamo i ovamo - gurnuliu ruke dve stvari. Jedna je bila sud sa mlakom čorbom, a drugahleb, prema mojoj proceni, tako, otprilike jedna šestina.

Mogao sam ih uzeti, progutati bez ikakve protivvrednosti, bez

zamene. Jedno vreme je svu moju pažnju i pogotovo sve mojesnage zaokupila unu- trašnjost tela koje je počelo da se buni, daotkazuje poslušnost, što je moglo dovesti, ne daj bože, doopov rgavanja maločas zadate reči. A onda me je na- jednomprenulo što je jedan od ljudi bio ponovu tu, ali sad već učizmama, u lepoj tamnoplavoj kapi i ro- bijaškom kaputiću scrvenim trouglom.

A onda opet na rame, pa dole niz stepenice i to ovaj put

pravo napolje, u prirodu. Uskoro stupismo u prostranu, sivu

drvenu baraku, nešto kao lečilište, previjalište, ako se nisamvarao. Nema šta, ovde sam nalazio da je sve otprilike onakokako sam se spremao da jeste, definitivno i potpuno u redu,



da ne ka- žem: uobičajeno- jedino što sam nisam shvatao ma-

ločašnje darove, kafu i hleb. Duž našeg puta, celom dužinom barake, pozdravljahu me dobro poznati tro- spratni boksovi.

Svaki pun kao košnica, tako da je iole stručno oko, kakvim sam,mogu reći, i ja raspolagao, čak i u nerazmrsivoj smesinekadašnjih lica, površina kože s cvetovima šuge i čireva,kostiju, cun- dri, šiljastih ruku i nogu moglo smesta ustanovitida svi ti sastavni delovi mogu da znače najmanje pet, ali uponekom i šest tela po pregratku. Pored toga sam uzalud tražiopogledom slamu, koja je, uostalom, čak i u Cajcu spadala uobaveznu prostirku - ali za ono vreme koje sam predvideo da

ću ovde provesti, to, istina, nije tako važan detalj, priznadoh.Onda je nas- tupilo - pošto besmo stali i moj se sluhsudari s ne-

čim kao razgovorom, raspravljanjem, između čoveka koji me jenosio i nekog drugog - još novije izne- nađenje. Najpre nisamznao vidim li dobro - ali po- grešiti nisam mogao, baraka jeovde bila i te kako osvetljena, snažnim lampama. S leve strane

video sam i ovde dva reda uobičajenih boksova, samo što sudaske bile pokrivene slojem crvenih, ružičastih, plavih, zelenihi ljubičastih jorgana, nad njima ležaše još jedan red istih takvih jorgana, a između ovih dvaju slojeva provirivahu, tesno jedno

uz drugo, do kože ošišane dečije glave, manje i veće, aliuglavnom mo- jima sličnih godina. I samo što sam sve toprimetio, što su me stavili na zemlju i što me je neko poduproda ne bih pao, što su skinuli sa mene ćebe i koleno mi i bedro

na brzinu pre vili papirom, a onda mi još i navukli košulju: već ikliznuh među dva sloja jorgana a s bokovima među dvadečaka koji mi hitno načiniše mesta na srednjem spratu.

Napustili su me bez ikakvog objašnjenja, pa sam opetmorao da se oslonim isključivo na sopstvenu pamet. U svakom

slučaju, morao sam priznati da sam tu, i ta činjenica se,



nego- vanu bradu, malu, čiji je vrh bio prikladno ušiljen.Nosio

je uz nju veliku dostojanstvenu kapu, pantalone od štofa, ali-mada je i on bio od dobrog materijala - robijaški kaputić, strakom oko rukava, a ozna- čen crvenilom i u njemu slovom”F”. Uzeo me je na oko, kao što se obično čini sanovopridošlicama, pa mi nešto i rekao. Kazah mu jedinurečenicu koju na francuskom znam:- Že ne kompran pa mesje.- Ui, ui - reko je na to on, krupnim, ljubaznim, malo prozuklim

glasom - Bon, bon, mon fis - i pri tom stavio pred moj nos na

ćebe kocku šećera, pravu, baš onakvu kakvih sam se sećao odkuće. Zatim je obi- šao i ostale dečake, u oba boksa, na sva trisprata, i svakom od njih iz džepa dao po kocku šećera. Predneke ih je samo stavio, kraj drugih je proveo više vremena,poneki su čak umeli da s njim razgovraju, i njima je on posebno

potapšao lice, pogolicao vrat, malo s njima pročavrljao,takoreći- procvrkutao, kao što poneko nekad čini s omiljenimkanarincima, u sat koji njima posvećuje. Primetih i to da se za

ponekog ljubimca, naročito za one koji razumevahu njegov je-zik, našla još po jedna kocka šećera. Tek tad uvideh ono čemusu me kod kuće učili: koliko je korisno obrazovanje, a pogotovoznanje stranih jezika, zaista.

Sve ovo sam, elem, shvatio, uzeo na znanje, ali samo uz

osećanje, mogu skoro reći uzuslov, da sam pri svemu tome

stalno očekivao, mada izbliza nisam mogao znati, ono nešto,onaj obrt, ključ tajne, buđe- nje, da tako kažem. Drugoga dana,

recimo, lekar je, pošto mu se pri radu nad drugima verovatnoukaza-

lo vremena, i u mene upro prst. Izvukli su me s mesta i

smestili pred njega, na sto. Pustio je iz grla nekoliko ljubaznih

glasova, pregledao me je, pokuckao, prislonio svoje hladno uho,

bockavi vrh svoga brčića na moje grudi, na moja leđa, i pokazao



mi: diši, kaš- lji. Položio me je nauznak, nekom svom naizgledpo- moćniku naložio da skine s mene papirne pelene, pa seokrenuo mojim ranama. Pogledao ih je najpre samo s male

razdaljine, pa ih je obazrivo i pipnuo izo- kola, našto se odmahpojavilo nešto od njihove unu- trašnje materije. Tada je neštozamumlao, a i glavu zanjihao brižno, kao da ga je ovo nekakosneveseli- lo, oneraspoložilo, činilo mi se. Brzo ih je i prevezao



ponovo, takoreći sklonio s očiju, i moradoh osetiti: bogme muse one nisu dopale, nikako nije mogao njima biti osvojen,

zadovoljan. Ali i na jednom drugom planu moj ispit je ispao

loše. Tako, na primer, sa dečacima koji su ležali pored menenisam nikako umeo da se sporazumem. Pri tom su oni izmeđuse- be nesmetano razgovarali, kroz mene, više moje glave, ili

ispred nje, ali na način kao da je ona samo nekakva prepreka,da im samo stoji na putu. Još ranije se behu raspitali ko sam i

šta sam. Rekoh:- Ungar

- i čuh kako se velikom brzinom na sve strane širi: vengerski,vengerija, mađarski, maćar, ongroa i još na mnogo drugihnačina. Jedan je čak bio dobacio:- Kenjir! - to jest hleb kako ga

mi zovemo, a način na koji se pri tom smejao, u čem ga je ondasledio čitav hor, nije u meni mogao ostaviti ni trunku sumnjeda već poznaje, i to temeljito, moju sortu. Bilo mi je neprijatno

i imao sam želju da im objasnim da je u pitanju greška, jerMađari opet mene ne smatraju svojim, da se manje ili više i jamogu složiti u mišljenju koje o Mađarima imaju i da smatramčudnim, štaviše, nedostojnim što bi oni ovde na mene gledali

baš zbog njih krivim očima- ali mi je postala jasna glupa

prepreka: da bih ovo bogme mogao da im kažem jedino na

mađarskom ili eventualno još na nemačkom, što je međutim još

i gore, smatrao sam i ja.

Tu je zatim bila još jedna greška, dalja jedna krivica, koju

- kako su se nizali dani - nikakvom snagom nisam više mogaoprikrivati. Brzo sam naučio da je običaj da se u prilikama kadato iziskuje potreba pozove jedan od mene jedva nešto starijidečak, neka vrsta pomoćnog bolničara. Tada bi se on pojavio

s pljosnatim sudom koji je imao prikladnu dršku i taj sud bismo gurnuli pod jorgan. Zatim valja opet njemu reći:- Bitte!

Fertig! Bitte! 30 - sve dok ne dođe da je odnese. Jednom ilidvaput dnevno ponavljanje ovog zahteva nije moglo biti

osporeno ni sa čije, pa ni s njegove strane. Samo što sam bivao

prisiljen da ga zamaram po triput a u neke dane i po četiriputa, a to ga je, primetih, već jedilo- veoma shvatljivo

uostalom, bez ikakve sumnje, nema govora. Jednom prilikom

odn eo je sud i do lekara, nešto mu objaš- njavao, zalagao se,

pokazivao mu njegov sadržaj, a lekar se malo i bio zamislionad dokazom krivice; pa ipak je zatim pokret njegove glave,

njegove ruke, pokazao odbijanje. Pa ni uveče nije izostaošećer: zna- čilo je to da je sve u redu - mogao sam i dalje da se

meškoljim u nesumnjivoj sigurnosti jorgana i toplih susedskihtela koja bar za taj dan još uvek traje i deluje kao da je nikonikad neće poremetiti.

Sutradan, negde tamo u vremenu između kafe i čorbe,ušao je među nas čovek iz spoljnoga sveta, jedan od retkihprominenata, primetih odmah. Velika umetnička kapa bila mu je od crne čoje, odeća besprekorna beo ogrtač, ispod njegapantalone ispe- glane oštro kao britva i na nogama sja jnonaviksane polucipele, a od lica mu se uplaših, ne samo zbognjegovih nekako grubo stesanih, nekako odviše mu- ževnih,kao dletom klesanih crta, nego i upadljivo ljubičastocrvene,naizgled već kao oguljene kože, koja kao da skoroomogućavaše da se iza n je vidi



sirovo meso. Sem ovog ga je karakterisao visok, krupan

sastav, crna kosa koja je na slepoočnicama tu i tamo več sedela,zbog zabačene ruke, s mog mesta, nečidjiva traka ali u prvomeredu crveni trougao bez oznake nacije: dakle zloslutna činjenica

besprekorne nemačke krvi. Inače sam sad prvi put u životuizbe- čio oči na nekoga čiji robijaški broj ne beše u deseti- nama

hiljada, ni u hiljadama, čak ni u stotinama, nego se sastojaše odpuka dva broja. Naš lekar je odmah pohitao da ga pozdravi, damu protrese ruku, malo ga potapka po mišici, ukratko dazadobije njegovu naklonost, kao što se čini sa željnoočekivanim gostom koji kuću najzad udostojava svojom

posetom- i na svoje veliko zaprepašćenje moradoh najzad videti da mugovori bez ikakve sumnje o meni. Čak mu me je i pokazao,zamahom ruke koji je opisao luk kruga, a iz njegovog brzog,

ovaj put nemačkog govora do ušiju mi jasno dopre izraz: ”Zudir”16. Za- tim je nastavio, tvrdeći, nagovarajući ga neprekidnokroz objašnjavajuće pokrete kao što se preporučuje neka robakada želimo da je se što pre rešimo. A onaj, pošto ga je neko

vreme samo slušao bez reči, ali nekako onako kako to činizahtevnija strana, moglo bi se reći kao težak kupac, na krajuizgledaše potpuno nagovoren- tako sam bar osetio po krat-

kom, prodornom, sad već nekako posedničkom po- gledunjegovih sitnih tamnih očiju upućenih k meni, po kratkomklimanju glavom, po rukovanju, po celom načinu- a onda i po

razvedrenom, zadovoljnom izrazu lica u našega lekara- , kad je

otišao. Nije trebalo predugo da čekam dok se nisu ponovo

16 К tebi (Prim.prev.)

19



otvorila vrata, a ja jednim jedinim pogledom premerih

robijaško odelo, crveni trougao, a u njemu slovo ”P”- koje je po

saznanju svih znak za raspo- znavanje Poljaka, na traci oko

ruke reč "Pfleger”: dakle bolničarsko zvanje čoveka koji jeušao. Ovaj pak tu izgledaše mlad, otprilike da je tek prešaodvadese- tu. I on je imao lepu, plavu, mada manju kapu, ispod

koje mu je na uši, na vrat meko padala kestenjasta kosa. Naduguljastom mu, ali punom, jedrom licu svaka je crta bila

najpravilnija, najprijatnija, rumenilo njegove kože, izraznjegovih krupnih, mekih usta najsimpatičniji: beše rečju lep, isigurno bih mu se predano divio - da nije odmah zatražio da se

vidi s lekarem, da mu ovaj nije odmah pokazao na mene, i danije preko ruke nosio ćebe u koje me je odmah, čim me jeizvukao s mesta, umotao i, na način koji je ovde izgleda biouobičajen, bacio preko ramena. Naum mu se nije ostvario bezotpora, pošto sam se obema rukama uhvatio za poprečnu šipkumeđu boksovima koja mi se baš našla pod rukom- tek onako

nasumice, po nagonu, takoreći. Čak me je sopstveni postupakmalo i postideo. Ponovo iskusih koliko naš razum, izgleda,može da bude obmanut, kako nam položaj može i te kakootežati makar i samo jedan dan života. Ali se jačim pokazaoon, i ja sam uzalud lupao, udarao i s dve pesnice u njegovo

bedro, na mestu gde su bubrezi, i to ga je samo zas- mejalo,

kako sam bio osetio po podrhtavanju njegovih ramena; pa

sam onda prestao i pustio ga da me nosi kud ga je volja.

Ima čudnih mesta u Buhenvaldu. Pozadi žičane ogrademožeš dospeti do jedne od onih dopadljivih zelenih barakakojima si do sada - ukoliko si stanov- nik Malog logora -

uglavnom mogao da se diviš samo iz daljine. Sada pak možešotkriti da se u nji hovoj unutrašnjosti- barem u ovoj u koju si

ušao - nalazi hodnik blistavo- blještav od sumnjive čistoće. Izhod- nika se otvara red vrata - redovnih, belih istinskih vrata -



belo prema- zanim, jedno do druge prikucanim daskama kao

pre- gradom s moje desne strane, i ja ležim, kao i dva druga sa

suprotne strane pregrade. Možeš se iščuđavati mnogomneiskorišćenom prostoru, velikim komot- nim šupljinama međupravim redovima kreveta i za- panjivati se nad luksuzom, ako

tu i tamo ugledaš i neki nezauzeti. Možeš otkriti veomaprikladni, na mnoštvo malih kvadratića podeljeni prozor, kojipro- pušta svetlost, a može ti za oko zapeti svetlosmeđi pečat natvojoj jastučnici koji predstavlja orla povije- na kljuna ispod kog

ćeš verovatno uspeti da razabe- reš i slova ”Waffen SS”. Licakoja su oko tebe uzaludno bi pokušao da razlučiš, da u njima

razaznaš neki znak, neki voljni izraz zbog tvog dolaska - mogao bi pomisliti da on u neku ruku donosi ipak nekakvu promenu -

zanimanje, razočaranje, radost, jed, šta bilo, makar i kakvuprolaznu radoznalost - i taj što dugotrajniji tim neprijatniji, timneshvatljiviji, mogao bih reći tajanstveniji muk biće, iskusićeš,tvoj nesumnjivo najčudniji utisak, ukoliko bi se ovde stvoriona neki način. U četvrtastom slobodnom prostoru koji krevetiokružuju moći ćeš još da uočiš manji belo za- strti sto, a kraj

naspramnog zida jedan veći, oko njega nekoliko naslonjača,kraj vrata veliku, rezbarenu gvozdenu peć koja živo brekće, anjoj uz bok crnu i uglačanu punu kantu za ugalj.

I onda počneš da lupaš glavu: šta bi zapravo trebalo da

misliš o svemu ovom, šta o ovoj sobi, sa jor- ganima, krevetima,

tišinom. Ponešto ti padne na pamet; možeš pokušati da sesećaš, da zaključuješ, da crpeš iz ranijih saznanja, da brineš.Možebiti- pruža ti se prilika da porazmisliš, kao što sam učinio ja - da je i ovo neko takvo mesto o kakvima smo slušali još uAušvicu gde se negovanici hrane medom i mlekom sve dok - na

primer - ne izvade iz njih malo po malo svako crevce radi

saznanja, u korist nauke. Ali naravno - moraš priznati- to je

samo jedna jedina pretpostavka, jedna među mnogim drugim



mogu- ćnostima; a sem toga nisamvideo ni traga nekakvom ni

medu ni mleku. Štaviše- setih se - tamo preko je, u ovo doba,

već davno čas za čorbu, a ovde ni od toga ne videh nikakvogznaka, zvuka, mirisa. Tako mi se i javila misao, može bitiunekoliko sporna - ali ko bi i znao da oceni šta je mogućno iverovatno, ko bi znao da iscrpe sve one nebrojene ideje,

dosetke, igre, šale i zasnovane pretpostavke koje su u jednomkoncetracionom logoru sve sprovodljive, ostvarljive, iz sveta

mašte, bez po muke, pretvorljive u realnost, ра čak i ako bi

pokupio svu mudrost sveta. Recimo- razmišljah- da čoveka donesu baš u ovakvu jednu sobu. Daga polože, recimo, u isti ovakav jorganom prekriveni krevet.Da ga neguju, tetoše, čine sve po njegovoj volji- a samo da mu

jesti ne daju, recimo. Ako je po volji , moglo bi se proučiti i kakoko, na primer, umire od gladi - najzad i to može da ima ne- koginteresa, čak možda da donese korist u nekom višem smislu,zašto da ne, valja priznati. Ma kako okretao tu misao, ona mi jeizgledala sve životnija, sve korisnija: prema tome je već moglapasti na pamet i nekom od mene nadležnijem, zaključih. Uzeh

na oko suseda, bolesnika koji je ležao na metar levo od mene.Bio je postariji, proćelav, lice mu beše sa- čuvalo nešto odranijih crta nekog lica, pa čak tu i tamo od njihovog mesa. Prisvemu tome primetih da mu uho počinje da liči, pomalo, navoštani list vešta- čkih cvetova, a da mi je i žuta boja s vrhanjegovog nosa i okoline očiju veoma poznata. Ležaše nauznak, jorgan mu se lagano pomicaše gore i dole. Izgledalo je daspava. Za svaki slučaj, onako probe radi prišap- nuh mu:

razumete li mađarski? Ne samo da ništa nije razumeo nego kaoda nije ni čuo. Već se bejah i okrenuo od njega i spremah se dadalje ispredam svoje misli kada mi do uha šapatom ali sasvimra- zum ljivo dopre rečca:- Da... - Bio je to on, bez sumnje,premda oči ipak nije otvorio a ni promenio položaj. Ja sam sena glup način toliko obradovao, ne znam zašto, da sam



nekoliko minuta zaboravio šta zapravo i hoću od njega. Upitah:- Odakle ste? - i on o dgovori, opet posle stanke koja izgledaše beskrajna:

- Iz Budimpešte... Nastavih:- Kad ste stigli? - i posle izvesnog

uloženog strpljenja saznadoh:- U novem- bru... - Tek tad

najzad upitah: - Daju li jela? - i opet tek pošto je protekloodređeno vreme, njemu iz nekog razloga uvek očitoneophodno, odgovorio je: - Ne... - Upitah... Ali baš u tom časustiže opet bolni- čar, i to ravno prema njemu. Podigao je nadnjim pokrivač, zamotao ga u ćebe i ja se začudih s kakvom galakoćom baca preko ramena, a zatim nosi preko praga na

vratima to - videh tek sad - još prilično teško telo s čijeg jetrbušnog područja jedno oslobođeno parče papirnog zavoja, naneki način, mahnulo do viđenja. U isti mah čuo se kratki škljo-caj, kome je sledilo električno pucketanje. Javio se jedan glas: -

Friseure zum Bad, Friseure zum Bad - to jest "berberi ukupatilo, berberi u kupatilo”- reče. Glas je meko izgovaraosuglasnik ”r”, inače je bio prijatan, laskav, mogao bih rećiomamljivo blag - od one vrste uz koji takoreći osećaš i pogledkojim je praćen, pa u prvom trenutku umalo da me nije izba-cio iz kreveta. Međutim, videh da kod bolesnika ovaj događajizaziva otprilike isto uzbuđenje kao maločas moj dolazak, tepomislih da i ovo spada ovde oči- gledno u obične stvari.Zaista, otkrih nad vratima desno jednu smeđu kutiju, nešto kaozvučnik, pa pogodih da vojnici preko tog aparata imaju običajda odnekud prenose svoje zapovesti, izgleda. Posle kratkogvremena ponovo se pojavi bolničar, opet kraj susednog kreveta.Presavio je jorga n i čaršav, kroz jedan otvor zahvatio uslamaricu, a po načinu kako je u njoj sredio slamu, a zatim nadnjom ponovo čaršav, a na kraju opet i jorgan, shvatih: bogami,teško da ću ponovo videti ranijeg čoveka. I ne mogoh seodupreti pitanju koje je шоја mašta na to ponovo postavila: nijeli ovo kazna što mi je izlanuo tajnu, a što su- zašto da ne-



nekakvim aparatom, napravom sličnom onoj iznad vrata, kozna čime pri- slušnuli, uhvatili valjda? Ali me ponovo prenu jedan glas, koji je ovaj put pripadao bolesniku u pravcuprozora, u trećem krevetu od moga. Bio je to mršav, mlad belolik bolesnik, a imao je i kosu, i to gustu, plavu, talasastu.Rekao je i dva i tri puta istu reč, iii ju je pre prostenjao,rastežući, vukući u dalj njene vo- kale, neko ime, koje sam

polako najzad razabrao: - Pjećka!... Pjećka!...- Na što mu je bolničar rekao, ta- kođe rastežući i, kako osetih, vrlo srdačnimglasom, reč:- Co? - Tad je bolesnik rekao i nešto duže, a Pje- ćka- jer shvatih da se tako zove bolničar- priđe nje- govomkrevetu. Dugo mu je šaputao, na način kako nekog nagovaramona još malo strpljenja, na još ma-

lo izdržljivosti. Pri tom mu se mašio iza leđa i malo ga izdigao,namestio pod njim jastuk, a sve to prija- teljski, srdačno, sljubavlju - rečju na način koji je sasvim pobrkao, takoreći uteraou laž sve moje dota- dašnje pretpostavke. Izraz koji se pri tompojavio na licu koje se ponovo zabacilo na krevetu mogoh pro-tumačiti jedino kao izraz umirenja, nekog olakšanja, azamiruće, uzdahu slične a ipak jasno čujne reči:- đenkuje,đenkuje bardzo...- samo kao iskaz zahvalnosti, ako se nisamvarao. Konačno je moje hladno rezonovanje oborio onaj sve bliži šum, pa buka, a onda, najzad, već ovde s hodnikaprodiruće nesumnjivo lupkanje koje je svu moju stvarnostuzburkalo, ispunilo je sve nesavladljivijim očekivanjem i kona-čno već učinilo da zaboravim svaku razliku između mene ispremnosti. Napolju larma, hodanje gore-dole, lupkanjedrvenih đonova, pa konačno nestrpljiva provala jednogdebelog glasa: - Zal zeks. Esenhola!

- to jest: Saal sechs! Essenholen! - odnosno: - Sala šest! Doditepo hranu! - Bolničar je izašao, pa uz po- moć nečiju, čiju samsamo ruku video u otvoru vrata, uneo težak kazan, i sobu većzapahnu miris čorbe- čak i ako je danas to samo Dorrgemiise,



poznata čor- ba od koprive: na taj način sam se, dakle, u još jed-

nom prevario.

Docnije sam i više toga uočio, sa prolaskom sati, doba

dana a zatim i dana samih, polako sam u sebi raščistio mnogotoga. U svakom slučaju, posle nekog vremena moradoh uvideti,

prihvatiti ako i malo po malo, ako i uzdržano, oprezno, jasnoćučinjenica, naime da je i ovo moguće- kako izgleda - da se i u

ovo može poverovati, a da jedino što je manje uobi- čajeno irazume se prijatnije, ali time u suštini ništa manje čudno, ako

razmislim, od bilo kog drugog ču- da koje je - na kraju krajeva u

jednom koncetracio- nom logoru - svako odreda mogućno i

razumljivo, i ovako, a i ubrnuto, razume se. Ali me je baš ovouz- nemiravalo, na neki način mi potkopavalo sigurnost: štonaime, ako sam gledao razumno, nisam nalazio nikakvog

razloga, nikakvog pametnog, poznatog, za moje poimanje

prihvatljivog uzroka tome da sam upravo ovde a ne negde

drugde. Polako sam otkrio da bolesnici ovde svi imaju poveze,

ne kao u ranijoj baraci, pa sam se onda vremenom poigrao

pretpostavkom da je ono onde možda internističko, da ne

kažem, dok je ovo ovde naprotiv- ko zna - hirurško odeljenje,što međutim nije nipošto moglo da mi po- služi kao nužnoobjašnjenje onog rada, preduzimlji- vosti, onog zapra vo čitavoglanca zamisli usaglaše- nog sa stvarnošću koji me je- ako dobro

razmislim- čak od taljiga doveo na kraju ovamo, u ovu sobu, u ovajkrevet. Pokušao sam da i bolesnike osmotrim, da se među njimamalo orijentišem. Koliko sam primetio, spadali su, uglavnom,

među starije robijaše, one iz vremena osnivanja logora. Nisamosećao na osnovu čega bih i jednoga od njih mogao smatratiprominentom ali nekako ni sa onima iz Cajca nisam uspevao daih uporedim. Vremenom mi je palo u oči i to da je na prsimaonih koji su uvek u isto večernje doba svraćali do njih na po jedan minut, na po jednu reč, uvek stajao crveni trougao, a, na



primer, ni jedan

- za čim inače nisam ni malo žalio- zelen ili crn, ali takođe- što je u mojim očima ostavilo osećanje nedostatka - ni jedan žuti.Bili su rečju drukčiji, po krvi, jeziku, životnom dobu, ali drukčijipored toga i od svih drugih ljudi koje sam uvek lako shvatao,

pa me je to kog njih sputavalo. S druge strane, opet - mo- radohosećati- baš se tu možda nalazi, baš tu negde krije objašnjenje.Tu je bio, na primer, Pjećka: uveče usnivamo s njegovimpozdravom ”dobra noc”, a ujutro se budimo na njegove reči”dobre rano”. Stalni besprekorni red u sobi, brisanje njenogpoda mo- krom krpom nataknutom na motku, svakodnevno

sled ovanje uglja i samo loženje, razdeoba dnevnog sledovanja ičišćenje za to potrebnih porcija i kašika, prenošenje bolesnikakud je to i kad potrebno, i ko zna šta još. Sve je to delo njegovihruku. Ako i nema mnogo reči na rasipanje, bar su njegov osmehi njegova požrtvovanost uvek jednaki, ukratko: kao da i nijenosilac jednog važnog zvanja, prvi uglednik sobe, nego tektamo neko lice u službi pre svega bolesnika, bolničar, Pfleger, baš kao što mu i stoji na traci oko rukava, zaista.

Ili, eno lekara - jer, kao što se ispostavilo, ovde je čovekpresna lica lekar, čak glavni lekar. Njegova poseta, mogao bihda kažem vizita, spada u navek jednaku, navek nepromenjivuceremoniju jutara. Tek što je u sobi zaveden red, tek što smopopili kafu i što su sudovi iščezli iza zavese napravljene odćebe- ta, gde ih Pjećka drži, kada već otkucavaju poznati koracisa hodnika! U sledećem trenutku energična ruka drži vrataširom otvorena, pa s pozdravom koji je po pretpostavci ”Guten

Morgen”, ali u kom je razgovetljiv samo grleni glas koji širokorazteže ”Moo’gn”, ulazi lekar. Odgovoriti mu, iz razloga koji sumi nepoznati, ne bi bilo pristojno, i on to očigled- no i ne

očekuje sem možda od Pjećke koji ga doče- kuje sa svojim

osmehom, otkrivene glave, ali - što sam posledugog vremena

više puta mogao da zapazim - ne s onim nekim dobro znanim



poštovanjem kojim smo dužni da se obraćamo od nas važnijimmoćnicima, nego više kao da ga naprosto poštuje izsopstvesnog uverenja, da se tako izrazim. Zatim s belog

stočića podiže i sa strogim, usredsređenim licem pregleda bolesničke liste koje je onamo pod njegovu ruku još ranije biopripremio Pjećka- kao da su to, recimo, prave bolesničke liste,recimo u nekoj pravoj bolnici, gde nema nijednog važnijeg,nijednog po sebi razuml jivijeg pitanja nego što je, recimo,stanje u kome se nalaze bolesnici. Pa okrećući se Pjećki, stav- lja

uz ponekog uvek samo dve vrste primedbi: - Ke- wisch... Šta?Kewischtjerd! - ume da pročita, a javiti se, dati odgovor ili bilo

kakvo svedočanstvo našeg prisustva na tu prozivku - naučiosam ubrzo - bilo bi isto tako neučtivo kao malopre prihvatitinjegovo dobro jutro. - Der kommt heute ’raus!31 - umeo bi

potom reći, čime- primetio sam vremenom - uvek izražava toda će dotični bolesnik tokom prepodneva, na sopstvenim

nogama ako je u stanju ili ako nije onda na Pjećkinom ramenu,ali u svakom slučaju biti dužan da se pojavi kod njega, međunjegovim nože- vima, makazama i papirnim pelenama, u

ordinaciji koja se nalazi na deset-petnaest koraka hoda od iz-laza iz našeg hodnika. (On inače nije od mene zatra- žiopristanak, kao lekar u Cajcu, pa ga ni moja gala- ma očito nije ninajmanje ometala dok je jednim od svojih makaza čudna oblikanapravio dve nove use- kotine u mesu moga bedra - ali sam po

načinu kako je potom poistiskao moje rane, njihovu

unutrašnjost popunio gazom a posle, doduše vrlo štedljivo, još ipremazao nekom mašću, morao uvideti i da je nesumnjivo

stručan.) Druga njegova mogućna primedba: - Der geht heutenach Hause! - znači pak to da lečenoga smatra od sada zdravimpa da on može da se udalji- nach Hause, naime kući, to jestnazad u svoj logorski blok, svome radu, svojoj brigadi, razu-

me se. Sutradan se zbiva sve na isti način, prema tačnoj kopiji,propisu istoga reda, u kome Pjećka, mi bolesnici, ali čak i



Sie? - O, ich 32 - promenilo mu se na to odmah lice - seit sechs

Jahren bloss - svega šest godina, ocenio je to jednim jedinimodmahujućim pokretom ruke, kao kakvu sitnicu, stvar

beznačajnu da je ne vredi pomenuti. Ali je u stvari on ispitaomene, inte- resovao se koliko imam godina, kako sam i zaštodo- speo ovako daleko od svoje kuće; time je i počela našarazmena misli. - Hast da was gemacht? - jesam li šta uradio,možda kakvo nevaljalstvo, upitao je, i ja mu rekoh: ne ja,”nichts”, ništa pod milim bogom. Zašto sam onda ipak ovde?-

raspitivao se, i ja mu rekoh da je to iz istog razloga zbog kog su

tu i drugi moga soja. Ali ipak - bio je i dalje uporan - zašto su

me uhapsili, "verhaftet”, i ja mu ukratko ispričah, kakoumedoh, ono određeno jutro, sa autobusom, carinarnicom, aonda dalje sa žandarmerijom.- Ohne dass deine Eltern - to jest,

zar je to moglo da se desi bez znanja mojih rodit elja, želeo ječuti, pa mu rekoh, ”ohne”, naravno. Izgledao je savzaprepašćen, kao da tako šta nikad nije čuo, i ja posmislih: pa,za šest godina izgleda da se ovde dobro sakrio od sveta.Odmah je i preneo obaveštenje drugom lekaru koji se bavio

pokraj njega, a ovaj opet dalje, lekarima, bolničarima, bolesnicima boljeg izgleda. Najzad sam se našao u položaju dame sa svih strana ljudi gledaju klimajući glavom, s licima kojasu izražavala svojstveno čuvstvo zbog kog sam se osećaozbunjen, jer sam zakl jučio da me sažaljevaju. Imao sam jakuvolju da im i reknem: pa nema za to nikakvog razloga, barem

u sadašnjem trenutku- ali onda ipak radije nisam rekao ništa,nešto me je zadržalo, sigurno me je srce sprečilo, da se tako

izrazim, pošto sam naime bio primetio da im taj osećaj prija, daim pnčinjava izvesnu radost, izgledalo je. Štaviše, a mogućno jeda sam se varao, iako mi se ipak čini da nisam- jer mi se i inačeveć dešavalo da me tako saslušavaju, ispituju - imao sam

utisak da upravo traže, istražuju priliku, način, izgovor za toosećnaje, iz nekog razloga, potrebe, radi potvrde nečega,



njihovog metoda valjda, možda, ko zna, potvrde da su zanjega uopšte još sposobni- meni je bar tako nekako izgledalo.

Posle bi se međusobno zgledali na takav način da sam seuplašeno osvrtao nije li na nas upravljena pažnja ne- poželjnih,ali se moj pogled susretao samo sa podjed- nako smračenimčelima, suženim očima, ogorčenim usnama- kao da im je

odjednom ponovo palo na pamet i dobilo povrdu u njihovim

očima nešto, i ja moradoh pomisliti: možda uzrok zbog kog suovde.

I posetioci, na primer: i njih sam razgledao, po- kušavaoda zapazim, da proniknem koji ih vetar, koji posao donosi

ovamo. Prvo što sam zapazio bilo je da se pojavljuju uglavnomuveče, najčeše u isto doba: iz toga shvatih da i ovde, uBuhenvaldu, u Velikom logoru, može postojati takav jedan časkao kod nas u Cajcu, i ovde očigledno između dolaska radnih bataljona i apela, po svoj prilici. Najviše ih je dolazilo saslovom P, ali sam video i J,R,T,F,N, pa čak i No, i ko zna šta jošsve: u svakom slučaju, moram reći da sam i preko njih iskusiomnogo zanimljivog, siine nove stvari saznao, čak sam baš na

ovaj način stekao stvarni uvid u ovdašnje prilike, uslove, udruštveni život, da se tako izrazim. U Buhenvaldu stalnistanovnici su skoro lepi, lica su im puna, pokreti, hod brz,

mnogi imaju dozvolu da nose kosu, a robijaška prugasta odelasluže im uglavnom samo za svakidašnji štrapac, za rad, kao štosam to video u Pjećke. A već uveče, pošto se nama podeli hleb(uobičajena porcija trećine ili četvitine, uz nju uobičajenododata ili uobičajeno izostala Zulage), ako se sprema u goste, ion oblači košulju ili pulover, a preko njih, kao nastojeći malo dase pred nama bolesni cima prikrije ali ipak s uživa- njem koje se

dobro vidi na njegovom licu, po pokretima, bira iz svoje zalihe

odeće modno smeđe odelo sa svetlim prugama, čija se prirodnamana sastoji jedino u četvrtastom komadu isečenom iz leđa i



zakrplje- nom robijaškom tkaninom, po jedan dug potez kiči-

com neizbrisive crvene uljane boje duž obeju strana pantalona,a naravno i na grudima i na levom kraku pantalona crveni

trougao i robijaški broj. Više nepri- jatnosti, mogao bih rećiiskušenja, pogađalo me je već u slučajevima kada bi se onspremao da primi goste. Razlog ovome je neki nesrećni sklopnameštaja: kako, kako ne, tek se zidni priključak elektrikenalazi baš udno moga kreveta. E sad, ma koliko se trudim da seu ovakvim prilikama zabavim, da se, na primer, divim

nenarušivoj belini tavanice, emajliranom tanjiru lampe, ili da

se zakopam u svoje misli, na kraju ipak moram da primetim

kako se Pjećka šćućurio s jednom



porcijom i s električnim primusom u svojoj ličnoj svo- jini, dačujem cvrčanje margarina koji se zagrejava, da upijam mirisrežnjeva luka koji se na njemu prže, kriš- ki krompira koje sustavljene ozgo a zatim još možda i nasečene Zulage od kobasicas njenom prodornom aromom, u drugoj prilici, pak, da se

prenem na tako svojstveno krckanje, na naglo rastuće šuštanje,koje je uzrokovao - primećuje moje oko koje se smesta okre- ćes prizora ali još dugo od njega treperi- jedan predmet žuteunutrašnjosti a bele obloge: jaje. Dok se sve ispeče, zgotovi,nailazi i gost večere.- Dobre večer!- kaže klimnuvši prijateljskiglavom, jer i on je Poljak, ime mu čujem kao Zbišek, a u drugimprilikama, s nekim dodacima ili tepanjem kao Zbišku, kojitakođe obavlja dužnost bolničara negde preko, kako me oba-veštavaju, u nekoj drugoj dvorani. I on stiže doteran, učizmama i tamnoplavom sakou od čoje, kratkom, kakav pristajeza lov, za sport, mada je na leđima naravno i on zakrpljen i nagmdima ispisan broj, a ispod toga u crnom puloveru, do brade.

Sa svojom viso- kom, krepkom pojavom, s kosom da li iz nuždeili iz svojstvene uviđavnosti ošišanom do glave i vedrim,prefinjenim i razumnim izrazom na mesnatom licu, ostavlja namene prijatan utisak, mada ga lično ne bih inače rado zamenio,recimo za Pjećku. Onda sednu za stražnji, veći sto, pojeduvečeru, povedu raspravu, u koju se ponekom tihom rečju,ponekom primedbom uključi i poneki Poljak bolesnik, ili sepošale jedan s drugim, isprobaju snagu polažući laktove na stoi spa- jajući dlanove, pri čemu, na Veliku radost cele sobe- i

moju, razume se - najčešće Pjećka uspeva da obori Zbišekovuruku, mada je ova naizgled jača; rečju, shvatah, njih dvojicaovde dele prednosti, nedostatke, radosti, brige, svakudogodovštinu, ali očigledno i imovinu i sledovanje- to jestdrugovi su, kako se to obično kaže. Kod Pjećke naiđu i drugisem Zbišeka, da razmene poneku reč, ponekad u velikoj brzinii kakav predmet, iako baš nisam nikad tačno video koji i kakav,

ipak je i to u suštini bilo jasno, lako shvatljivo, razume se.

Neki drugi su opet stizali kod ponekog bolesnika, žurno, kaosenke, krišom, skoro potajno. Seli bi poneki minut donjihovog kreveta, možda stavili na njihovo ćebe kakav paketićumotan u nezgrapan papir, sa skromnošću u pokretu, gotovose nekako više pravdajući. Zatim- mada im šuškanje ni- samčuo, a i da sam ga čuo, ne bih ga razumeo- kao da su seraspitivali: e pa kako ide s oporavkom, šta ima novo; aobaveštavali: napolju opet stvari stoje tako i tako; prenosili:pozdravlja taj i taj i pita kako zdravlje; uveravali: i njihov ćepozdrav predati, kako da ne; dosećali se: ali vreme za razgovor je prošlo, potapkavši ih po ruci, po ramenu kao da govore: ne-ka, uskoro će opet doći, a onda su već i nestajali, i to opet kaosenke, žurno, najčešće vidljivo i zadovoljni

- mada u stvari bez ikakvog rezultata, prednosti, opipljive

koristi, kako sam video, pa moradoh pretpo- staviti da i dolazeisključivo zbog onoga jednog, izgleda, zbog tih nekoliko rečisve u svemu, ni zbog čeg drugog, nego samo zato da se vide satim bolesnicima. Pored toga, i da nisam to saznao, i samaužurba- nost bi to jasno pokazala: obavljaju zabranjen posao,koji je izvodljiv jedino zahvaljujući Pjećkinom dopu- štenju aonda i razume se pod uslovom ove kratkoće. Štaviše, slutim, asmeo bih posle dužeg iskustvai da



izjavim bez bojazni da ču pogrešiti, kako je sam ovaj rizik, ovatvrdoglavost, mogao bih reći inat, sastavni elemenat dogadaja-tako sam barem razaznavao sa tih brzo nestajućih lica po onomteško odredljivom, ali od nekakvog uspelog nepokoraosvetljenom izrazu, kao da su - činilo se- uspeli da na ovajnačin ne- što promene, da zabiju klin, da načine majušnu štetuna nečemu, na nekom redu stvari, na jednakosti sva- kodnevice,možda malo i na samoj prirodi, kako sam bar ja to zamišljao.-

Ali najčudnije ljude viđao sam pored kreveta jednog od bolesnika koji je ležao daleko od mene, kod suprotnogpregradnog zida. Pjećka ga beše doneo na ramenu još prepodne, pa se onda oko njega dosta trudio. Video sam da bislučaj mogao biti težak, a čuo da je bolesnik Rus. Uveče sučitavo pola sobe ispunili posetioci. Ugledao sam mnogo R, ali imnoštvo drugih slova, krznenih kapa i čudnih va- tiranih

pantalona. Ljudi, na primer, s jedne strane sa frizurom - od

sredine do drugog profila ošišane glave. Opet neke snormalnom kosom, kroz čiju se samo sredinu, od čela dotemena provlačila dugačka puta- nja, pustoš u širini upravo jedne mašine za šišanje. Kapute sa uobičajenom zakrpom a i sadva crvena ukrštena poteza kičicom, kao kada, na primer, iz za-

pisanog brišemo nešto suvišno, jedno slovo, jedan broj, jedanznak. Na drugim, opet leđima, velik crven krug, u kome svetlinadaleko debela crvena tačka, podsticajno, primamljivo,označujući poput table za gađanje: tu treba da se puca kaddođe prilika. Stajali su onda, premeštali se s noge na nogu, tihose save- tovali, jedan se nagnuo da mu namesti jastuk, drugi jemožda - imao sam utisak - pokušavao da mu uhvati jednu reč,pogled, i najednom videh kako je među njima bljesnula žutastvar, odnekud se stvorio nož, uz Pjećkinu pomoć i metalnašolja, metalni šum tečnosti koja pada- iako nisam mogaoverovati očima, nos mi je nedvosmisleno potvrđivao da jepredmet koji sam video bio limun, nema spora, zaista. Pa su se



vrata ponovo otvorila i ja se istinski zaprepastih, pošto je ovajput žurno ušao lekar, što se dotle još nije dogo- dio u ovakoneuobičajeno doba. Odmah mu otvoriše put, i on je, nagnuvšise nad bolesnika, nešto na njemu pregledao, opipavao, sasvimkratko, pa je smesta i otišao, i to s dosta mrzovoljnim,strogim,mogao bih reći besnim licem, a da nikom nije uputio ni reč, ilipogled, već kao da je i poglede upravljene u njega nekako višepokušavao da izbegne- bar se meni tako učinilo. Uskoro videh

da su se posetioci na neobičan način utišali. Jedan odavde ,drugi odande beše se iz- dvojio među njima, prišao krevetu,nagnuo se još nad njega- a onda počeše da se udaljuju, po jedan, u pa- rovima, kako behu došli. Ali sad malo pogruženije,malo slomljenije, malo umornije, i sam se nekako sa- žalih nadnjim, u tom času, jer moradoh videti: kao da behu defitinitvnoizgubili neku možda sasvim bezraz- ložnu nadu, neko moždasasvim potajno održavano pouzdanje. Pjećka je posle nekogvremena stavio leš veoma pažljivo na rame i nekud ga izneo.

A onda, tu je bio i prime r mog čoveka. Naišao sam nanjega u umivaonici - jer mi malo po malo vi- še i nije padalo napamet da bih mogao da se perem i drugde nego li na česmi kojase otvara i zatvara, nad školjkom umivaonika u umivaonicikoja se nalazi levo na kraju hodnika, pa ni tu iz dužnosti negopro- sto pristojnosti radi, kako bejah polako iskusio; čak samvremenom i to primetio da sam već maltene po- čeo da sedurim što je prostorija negrejana, voda hladna a nema ni

peškira. Tu se takođe može doći do crvene, prenosljive,

otvorenom ormanu slične naprave čiji vazda čisti unutrašnjirezervoar ko zna ko op- služuje, zamenjuje, riba. U jednojtakvoj prilici, kad sam baš hteo da se već udaljim, u prostoriju je ušao jedan čovek. Lep je bio, s unazad začešljanom ali s obejustrana neposlušno na čelo padajućom glatkom, crnom kosom, s

malo zelenkastom nijansom lica koju imaju jako crni ljudi, i već bih ga po zrelom muškom dobu, negovanoj spoljašnosti i



snežno belom ogrtaču bio ocenio kao lekara da me natpis natraci preko rukava n ije obavestio da je samo bolničar, dok je slo-

vo T u njegovom crvenom trouglu svedočilo da je Ceh.Ustuknuo je, i kao da se iznenadio, čak malo zaprepastio

videvši me, tako mi je zagledao lice, vrat, grudnu kost i nogekoje su izvirivale ispod košulje.Odmah mi je i postavio neko

pitanje, a ja mu rekoh, kako mi je iz poljskog govora već postalosvojstveno:- Nje rozumjem. - Onda me je na nemačkom upitao ko sam iodakle. Rekoh mu da sam Mađar, ovde iz Dvorane šest. Na što je, upotrebivši za objašnjenje i jedan kažiprst, rekao:- Du vartenhir. Iko: vek. Ajn moment curik. Feršteen?- Rekoh mu da”feršteen”. Otišao je, vratio se, i ja se najednom nađoh držeći uruci četvrtinu hleba i malu, spretnu kutiju konzerve s većpodignutim poklopcem u kojoj se nalazilo nedir- nuto rumeno

mleveno meso. Digoh pogled da se zahvalim, ali mogoh davidim još jedino vrata kako su se za njim zatvorila. Kad sam sepotom vratio u sobu i pokušao da ispričam Pječki i s nekolikoreči opišem čoveka, on je odmah pogodio da je to bio bolničarsusedne Dvorane sedam. Spomenuo mu je i ime: ra- zumeosam ga kao Bauš, ali ako bolje razmislim, mora da je rekaoBohuš, čini mi se. Inače sam tako čuo docnije i od svoga suseda- jer u međuvremenu su se u našoj sobi bolesnici menjali,smenjivali. Povrh mene, na primer, pošto je još prvogpopodneva izneo jednog, Pjećka je ubrzo doneo drugog, menisličnog po godinama, a kako sam docnije saznao, istog po sojuali po jeziku Poljaka, čije mi ime zvuči u Pjećki- nim iZbišekovim ustima kao Kuhalskiili Kuharski, uvek snaglaskom, pritiskom, na onom ”halski” ili "harski”; ponekad bi se s njim našalili, a mora da su ga i Ijutili, jedili, jer je često bivao besan, kako je bar pokazivalo brzo preplitanje njegovog

jezika, razdra- žena obojenost njegovog već krupnijeg glasa inepre- kidno meškoljenje, pri kojem bi kroz poprečne daske



istresao na mene kišu izlomljene slame- na veliko uveseljavanjesviju, videh, koji su u sobi bili Poljaci. I kraj mene, u krevet bolesnika Mađara, dospeo je jedan, takođe dečak, isprvanisam razaznao odakle. S Pjećkom se doduše dobrosporazumevao, pa ipak, moje već poučeno uho nije ga čulosasvim kao Po- ljaka. Na moje mađarske reči nije odgovarao, aod- mah sam ga smatrao malo sumnjivim zbog riđe kose kojamu je već izbijala, zbog prilično punog, pegama obasutog lica

koje je odavalo podnošljivo blagosta- nje, plavih očiju koje su brzo odmeravale i brzo se u svemu snalazile. Dok se smeštao,razmeštao stvari, primetih mu na zglavku plave znake: brojeveAušvi- са, milionske. Тек kada se jednog prepodneva sa- svimnenadano raskriliše vrata, i uđe Bohuš- da, po običaju, jednomili dvaput nedeljno metne na moje ćebe, redovno, kao i sad, svojpoklon koji se sasto- jao od hleba i mesne konzerve, pa neostavljajući vremena za pozdra v, klimnuvši i Pjećki tek uzgred

glavom, već izađe napolje- tek tada se ispostavilo da ipak znamađarski i to barem isto tako dobro kao ja, jer odmah upita:-

Ko je taj? - Rekoh mu da mislim da je bolničar u susednoj sobi,nekakav Bauš, i tad me on ispravi: - Možda Bohuš- jer je to,kako tvrđa- še, vrlo često ime u Čehoslovačkoj, odakle je i on.Upitah: kako to da dosad nije znao mađarski?- a on odgovori:da je to zato što baš ne voli mnogo Mađa- re. Priznadoh da je upravu i da, uzevši sve u obzir, ni sam ne bih našao mnogorazloga za ljubav prema njima. Onda on predloži darazgovaramo jezikom Je- vreja, ali moradoh priznati da taj opet

ja ne poznajem, pa tako ostadosmo ipak pri mađarskom.Rekao je i svoje ime: Luiz, ili možda Lojiz, nisam sasvimrazumeo. Zato stavih primedbu: - Prema tome Lajoš

- , ali se on živo usprotivi, jer tako ime zvuči ma- đarski, a on je Čeh, i nije odstupio od razlike: Loiz. Upitah ga otkuda znatolike jezike, na što je ispričao da je zapravo iz južne Slovačke,odakle su i pob egli od Mađara, kako reče: ”od mađarske



načinkao sa mnom. Razlike je ipak bilo utoliko što je on umeoda s njim i porazgovara, pa se ispostavilo da potiču iz istedomovine, čemu se Bohuš veoma, veoma obradovao, a to je iprirodno, smatrao je on, a i ja sam to uviđao, stvarno. Sve samto - gleda no s tačke gledišta razuma- smatrao u celini sasvim

shvatljivim, jasnim i predvidljivim i bio sam i sam istoguverenja kao i on, bar kako je proizašlo iz njegove kratkeusputne primedbe: - Nemoj da se lju- tiš što sam ti uzeo čoveka- naime, da će odsad njemu pripasti ono što je dotle pripadalomeni i da ću odsad gledati kako on gurka u sebe slatke zalogajekao što je doskora još on gledao mene. Tim više sam se začudiokada je jedva koji minut kasnije kroz vrata koja su se otvorilaušao žurno Bohuš, ito ovaj put pravo prema meni. Od tada, pa

nadalje, njegova poseta je uvek imala za cilj nas obojicu. Cas

nam je do- nosio svakom po jednu, čas obojici samo jednu por-

ciju - kako je kad dostajalo, pri čemu, ako je slučaj bio onajdrugi, nikad ne bi zabor avio da nam jasnim pokretom naloži bratsku podelu. I dalje je uvek bio užurban, nije gubio vreme nareči, lice mu je i dalje bilo uvek poslovno, ponekad zabrinuto,čak s vremena na vreme čisto ljutito, mogao bih gotovo reći besno, kao u nekoga na čija pleća sad već pada teret dvostruke brige, duple obaveze, ali mu ne preostaje ništa drugo nego danosi ono što mu je palo u deo- i ne mogadoh da ne pomislim da je to samo zato što on, izgleda, u tome nalazi zadovoljstvo, naneki na- čin ima za tim potrebu, što mu je to metod, da se takoizrazim, budući da drugi neki razlog, a uzev u obzir posebnoveliku cenu koja se mogla postići za ovakvu retku robu i nasilnu potražnju za njom, nisam nikako umeo naći, ma kako dasam stvar posmatrao, okretao, proučavao.Tada sam upravorazumeo, čini mi se, ove ljude, barem u širokim crtama, jer akospojim sva svoja iskustva, povežem sve lančane kari- ke, nije umeni moglo ostati sumnje, baš tako, jer ako i na drugi način, jato dobro poznajem: u krajnjoj je liniji i ovo bilo isto sredstvo, to



jest inat - mada sam morao uvideti, u svakom slučaju, da je reč,nema govora, o jednom vrlo iznijansiranom, među meni do-

sad znanim najefikasnijem, a onda posebno za mene

najkorisnijem obliku inata, moradoh priznati.

Mogu reći da se čovek vremenom može da navići čak i načuda. Išao sam malo pomalo i u ambulantu peške- ako bi lekar

ujutro odredio da se javim - tek onako, bosonog, zamotavši sepreko košulje u moje ćebe, te sam u ledenom vazduhu međumnogim poznatim mirisima otkrio i neku novu nijansu: bez

ikakve sumnje onu proleća u nagoveštaju kad sam razmotriokoliko je vremena proteklo. Kad sam se vraćao nazad primetiosam kako nekoliko ljudi, u zatvoreničkim odelima, upravoizvlače iz sive barake, s one strane žičane ograde, jednu većuprikolicu s gumenim toč- kovima, kakve prikačinju zakamione, u čijoj sam pre- natrpanoj unutrašnjosti prepoznao i

nekolikih žutih udova, sasušenih delova tela, kako vise napoljesmrz- nuti: privio sam bolje ćebe uz sebe da se ne bih još iprehladi o pa sam se potrudio da što brže odšepam nazad usvoju sobu, da reda radi, donekle, oslobodim noge prljavštine,pa da se hitro uvučem pod jorgan, ugnjezdim u svojoj postelji.Tu sam onda porazgova- rao sa susedom, dok je bio sa mnom

(jer posle izvesnog v remena otišao je ”kući”, a njegovo mesto je zauzeo stariji Poljak). Osmotrio sam šta je imalo da se vidi,

saslušao naređenja što su stizala iz zvučnika, i mogu reći dasam na osnovu samo ovih podataka, a onda naravno i uz

pomoć nešto mašte, umeo da odavdeiz kreveta steknem

potpun pregled, da pratim u stopu, takoreći prizovem predsebe sve boje, ukuse, mirise, kretanja, sve pomicaje, manje iveće dogadaje jednog logora od ranog svanuća sve do kasnogpove- čerja, a ponekad čak i dalje od toga. Tako se, na primer,

"berberi u kupatilo, berberi u kupatilo” čuje mnogo i sve češće

tokom dana, pa je jasno da je stigao novi transport. Ovom se u



svakoj prilici pridru- žuje "Leichenkommando zum Tor”, to jest”nosači leševa na kapiju”, pa ako još zatraže i pojačanje, onda

sam iz toga mogao da zaključim o stanju, odnosno kakvoćitransporta. Mogao sam da saznam da i ”Effe- kten”, to jestposlužioci magacina, treba da požure do skladišta odeće, i toponekad ”im Laufschritt”, to jest trčećim korakom. Ako su paktražili, na primer, dva i!i četiri nosača leševa, recimo ”s jednim”ili ”sa dvama nosilima smesta na kapiju!”- onda bih mogao biti

siguran da se tu desila obična nesreća negde na radu, prisaslušanju, u podrumu, na tavanu, ko zna gde. Do mogasaznanja doprlo je da brigada "Kartoffelscha- lera”, to jestljuštilaca krompira, ima ne samo dnevnu nego i ”nočnu šihtu” i još mnogo toga drugoga. Ali svakog popodneva uvek u isti časoglasi se jedna ta- janstvena poruka: ”Ela zwo, Ela zwo,aufmarschieren lassen!” i ja sam u početku mnogo lupao glavuoko nje. A bila je jednostavna, samo je trebalo vremena dok

sam iz reči zapovesti ”Kape dole!”, ”Kape gore!”, koje biodjeknule posle uvek usledele svečane, beskrajno velike,

bogosluženjske tišine, praćene ponekad nekom tankom,

cviljenju nalik muzikom, shvatio da logor stoji napolju na

apelu, pa "aufmarschieren lassen” ovde znači zbor, a ”zwo” daznači dva, a ”ela” očigledno L.A. to jest logorskog starešinu, teda u Buhenvaldu dejstvuju prvi i drugi, dakle dvojica lo-

gorski h starešina i da to sve u svemu i nije tako veliko čudo,ako promislim, u logoru gde su već davno iz- dali i

devedesethiljaditi broj, kako sam obavešten. Po- lako se onda i

naša soba utišavala, i Zbišek je već otišao ako je njegovogostovanje bilo na redu, pa Pjećka baca još jedan poslednjipogled naokolo pre no što uobičajenim rečima ”dobra noc” neugasi elek- triku. Onda potražim najveću udobnost koju možeda pruži moj krevet i da dopuste rane, navučem ćebe na uho i

već me iznenadi bezbrižan san: ne, više od ovog ne mogupoželeti, bolje od ovog u koncentracionom logoru - uviđao



sam - ne mogu postići.

Dve su me stvari jedino zabrinjavale. Prva, to su moje dve

rane: niko nije mogao poreći, bile su tu, mesto gde se nalaze jošpeče, meso im je još presno, ali s najdaljih krajeva već seobrazuje tanka kora, tu i tamo smeđe kraste, lekar ih više neispunjava sa svih strana gazom, jedva me i poziva na

previjanje, a ako ipak, to učini onda završava neprijatno brzo ili- ce mu je u takvim prilikama uznemirujući zadovolj- no.

Druga stvar je jedan u osnovi inače veoma rado- stan događaj, bez ikakve sumnje, ne može se poreći. Kada, na primer, Pjećka iZbišek najednom prekinu razgovor lica zagledanih u daljinu,tražeći dizanjem prsta ujedno i od nas, ostalih, tišinu, i moje

uho hva- ta, zaista, prigušenu huku, ponekad iskidane zvuko-

ve slične psećem lavežu. I onamo preko, gde mogu da naslutimiza pregradnog zida sobu Bohuša i njegovih bolesnika, sada

vlada velika živost, kako to može da se oceni po glasovimarazgovora koji ovamo prodiru i dugo posle gašenja elektrike.Ponovlje- ni govor sirena sada je već redovni sastojak dana inije ništa neredovno ako se noću budim na uputstvo izzvučnika:- Krematorijum, gasi! - a potom minut docnije ali

sada već krešteći razdraženo: - Kremato- rium! smesta gasi! - iz

čega mogu razumeti da neko ne bi nikako želeo da munepodesni sjaj vatre svali ne daj bože zavrat avione. Berberi i ne

znam kad spavaju, govori se da pred kupatilom novodošli sadastoje i po dva-tri dana goli dok ne budu primljeni unutra, a i

bataljon nosača leševa je- čujem- u ne- prekidnom poslu, jurećiukrug. Ni u našoj sobi više nema praznog kreveta, a međuuobičajenim čirevima i sečenim ranama čuo sam neki dan prviput od dečaka Mađara koji zauzima krevet na drugom kraju

sobe o nečem prouzrokovanom puščanim zrnom. Dobio ga jetokom višednevnog pešačenja, dolazeći iz jednog sporednijeg

logora koji se, ako sam dobro razumeo, zove ”Ordruf’, sličnoga



onom u Cajcu, kako sam iz razgovora razabrao, svezaobilazeći nepri- jatelja, američku armiju, a metak je zapravo bio na- menjen čoveku koji se zamorio idući kraj njega u redu,ali je pri tom i njega pogodio u nogu. Sva je sreća što nijedotakao kost, dodao je, i ja pomislih: e, sa mnom se tako što, naprimer, ne bi moglo desiti.Na mojim nogama, nema sumnje, ma gde da ih je pogodio,

dotakao bi jedino i samo kosti, o tom bi bi-

10 uzaludno sporiti se. Pa se i ispostavilo da je dečak zapravotek od jesenas u koncentracionom logoru, broj mu je osamdeset

i nekoliko hljada - ne baš na- ročito otmen, ovde, u našoj sobi.-Rečju, slušam u poslednje vreme sve same glase i zvukepromena koje se približavaju, neudobnosti, zbrke, nerede, bri-ge i nevolje. Čas Pjećka prođe duž kreveta redom, noseći u rucispisak, i pita svakog pa i mene: mogu

11 da hodam, da idem? Kažem mu: nje, nje, ne mogu ja, ichkann nicht. Tak, tak - odgovara on - , možeš, i usput upisujemoje ime u spisak, isto kao uostalom i imena svih ostalih u sobi,čak i Kuharskoga, mada su mu obe noge natečene, kako sam jednom video u previjaonici, prekirivene hiljadama uporednih

zase- ka sličnih otvorenim ustima. Druge, opet, večeri- tek štosam sažvakao hleb- čujem iz radija: ”Alle Ju- den im Lager”-svi Jevreji u logoru - ”sofort”- smesta - "antreten”- zbor, ali

tako strašnim glasom da sam smesta seo u krevetu.- Co torobiš?- zainteresovao se Pjećka s radoznalim izrazom na licu.Po- kazao sam mu u spravu, ali on se samo osmehnuo na svojuobičajeni način, pokazujući s obe ruke: osta- ni gde si, samopolako, čemu ta velika gužva, čemu žurba? Ali zvučnik celevečeri radi, krči, priča:- La- gerschutz - veli, to jest poziva na

momentalnu aktiv- nost prominente batinonosce nadzornog bataljona, pa kao da ni s njima nije sasvim zadovoljan, izgleda,

jer ubrzo - a ja to jed va mogu da slušam a da mi se koža nenaježi- zove na kapiju starešinu logora i kapoa logorske zaštite:



dakle od moćnika sviju logora baš obojicu najvećih koji se dajuzamisliti, ”ali trčećim korakom!” U drugoj prilici opet pun jepita- nja, prebacivanja: - Starešine logora! Svi u stroj! Sta- rešinelogora! Gde su Jevreji?! - ispituje, zapoveda, jednako trešteći,krčeći, kutija, a Pjećka samo odmah- ne na nju ili još kaže:-Kurva jego mać!- I tad ja prepuštam stvar njemu, jer najzad onnajbolje zna, i n astavljam da ležim mirno. Ali, ako prethodnevečeri nije bilo po volji, izgleda, sada više nema izuzeća:-

Logorski starešina. Ceo logor: zbor!- Posle kratkog vremena brujanje motora, lavež pasa, prasak pušaka, lupa štapova,kuckanje trčećih koraka i teži tresak čizama koje za njima sledepokazuju da na kraju krajeva - ako nekima to bolje odgovara -

i vojnici ume- ju da uzmu stvar u svoje ruke i šta zatim nastajekao rezultat takve neposlušnosti, dok najzad- na koji na- čin,ne zna se - ne nastupi tišina. Onda se opet uskoro lekar pojaviiznenada, pošto je vizita, kao da se napolju ništa ne dešava, bila jutros obavljena po us- taljenom običaju. Sada nije onakohladan, pa ni toliko vredan kao inače. Lice mu izgužvano,kabanica, ne više besprekorna, naružena mrljama od rđe, teškipogled zakrvavljenih očiju šeta uokolo ispitujući.- Gde je onaj -veli Pjećki- onaj s malom ranom ovde?! - opisujući neodređenpokret negde u predelu butine, bedra, dok mu pogled zapinje o

sva lica, pa i o moje za trenutak, i jedva verujem da me nije po-

znao, mada ga je stvarno odmah i sklonio i upravio opet na

Pjećku, očekujući, požurujući, zahtevajući, kao stavljajućiodgovor njemu na dušu. Ne rekoh niš- ta, ali u sebi se upravo

spremah da ustanem, navu- čem stvari i izađem napolje, negdeu središte zbrke: ali onda videh na veliko svoje iznenadenje daPjećka - kako barem pokazuje njegovo lice - nema pojma na koga bito upravo pomišljao lekar, a potom, posle kratke nedoumice,najednom stekavši jasnoću, kao neko ko je iznenadno ipak

došao do saznanja, ispuš- ta jedno: ”Ah, da” i ispruživši ruku



pokazuje u deča- ka ranjenog puščanim zrnom, s čim se i lekarsmes- ta saglašava, kao da se i u njemu rasvetlilo, kao da su mu,tako je, upravo pogodili i najzad razrešili brigu, baš.- Taj idesmesta kući!- odlučuje odmah, i tu se na to odigra vrlo čudan,neuobičajen, mogao bih reći nepristojan događaj kome sličan još nisam nikad video u našoj sobi i koji sam jedva i mogao dagle- dam bez izvesne zbunjenosti, neke vrste stida. Dečak s ranom od puške je naime, pošto se digao iz kreveta, pred

lekarom najpre sastavio samo šake, kao da se sprema zamolitvu, pa kad je ovaj zaprepašćeno načinio korak unazadpokazujući da ga u trenutku ne shvata, stropoštao se ravnopred njega, na kolena, z grabivši mu i obujmivši noge; postahsvestan jedino brzog bleska lekarevih ruku i snažnog pljeskanje- govog šamara, i razumedoh samo da negoduje ali ne itačno kojim rečima, pre no što je odgurnuo kole- nom prepreku, jurnuo napolje razdraženo i čak i krvaviji u licu nego redovno.

U ispražnjeni krevet dospeo je zatim nov bolesnik, takođedečak - meni dobro poznat; zaobljeno tvrdi čvor na zavojusvedo- čio je da na vrhu noge nema više ni jednog prsta- , pakad je Pjećka naišao bliže meni, rekoh mu tiho, u četiri oka: -Đenkuje, Pjećka. No iz njegovog pitanja:

- Šta? - na moje insistiranje: ”Ali ranije, maločas...” ponjegovom licu koje mi se obraćalo s potpunimnerazumevanjem, savršenom neobaveštenošću, za- čuđenom,ništa ne znajućem odmahivanju glavom, shvatio sam da samovaj put ja, izgleda, učinio nepri- stojnost i da neke stvari

izgleda da moramo da obavi- mo isključivo sa samima sobom bez ikakve sumnje, kako izgleda. Ali pre svega, sve je prošlo popravili- ma pravde i pravičnosti- bar je tako glasilo mojemišljenje- jer sam u sobi od ranije, a zatim, on je bio u boljojsnazi, pa tako uopšte nije bilo neizvesno- naime prema mommišljenju- da su tamo napolju njegove šanse bile jače; a ukrajnjoj liniji izgleda iznad svega da lakše umem da se mirim,



po svoj prilici, s tuđom nego li sa svojom nesrećom: taj samzaključak morao da postavim, tu pouku da izvučem, ma kakoda sam posmatrao, proučavao, zaobilazio stvari. Ipak, presvega: šta predstavlja ovakva briga kada se puca?- jer dva danadocnije zazvečao je i kod nas prozor i zabio se u zid preko puta

jedan za- lutali metak. Istog dana, kada su sami neki sumnjiviljudi svraćali do Pjećke na dve-tri hitre reči, a i on je čestoodlazio nekud, ponekad i na duže vreme, desi-

lo se i to da se uveče vratio s duguljastim paketom, denjkomispod ruke u sobu. Mislio sam da je reč o čaršavu- ali ne, pošto je postojala i drška, pa sam onda smatrao da je to zastava, a iznjene sredine, dobro umotane, virio je vrh, završetak jednestvari koju dotle još ne bejah video u zatvoreničkoj ruci, stvariod koje se cela soba pokrenula, ciknula, zabru- jala, predmeta

koji je - pre no što će ga smestiti pod svoj krevet- Pjećkapokazao svakome, na tren do- zvolio svakom da ga vidi, ali s

takvim osmehom, sti- skajući ga s takvim pokretom uz grudi,da sam se skoro osetio pod božićnom jelkom, u posedu davnoočekivanog dragog poklona: jednog smeđeg drve- nog sklopaiz kog je izbijala kratka čelična cev plavi- častoga sjaja- karabinkratež, stvorio mi se u sećanju i naziv, onaj koji sam čitao udavna vremena u mojim meni dragim romanima o

razbojnicima i detektivima.

I sledeći je dan obećavao nove promene- ali ko bi i vodio

računa o svakom pojedinom danu i u njemu o svakom

događaju. U svakom slučaju mogu da kažem da je kuhinja svedo kraja funkcionisala prema propisanom redu, a i lekar je

uglavnom bio tačan. Jednog jutra, ne dugo posle kafe, čuće sena hodniku žurni koraci, glasan uzvik, sličan nekom signalu,na koji i Pjećka hitro iskopava iz skrovišta i ćušne pod miškusvoj zavežljaj, pa nestaje. No uskoro opet, tek oko devet časova

čujem prvi put kako kutija naređu- je ne robijašima, negovojnicima: ”Svim pripadnicima SS-a”, i to dvaput uzastopce:



”Das Lager sofort zu ver- lassen”, da odmah napuste logor.Zatim čuh sve bližu, pa sve dalju, jedno vreme oko mojih ušijupri- sutnu, buku okršaja, pa je najzad nastupila tišina- isuviševelika tišina, jer uzalud očekivah, osluškivah, hvatah i vrebah,nikako ne uspeh, ni u predviđeno vreme, ni dalje od njega, daščepam ono što je već davno bilo aktuelno - lupu posuđa ivajkanje nosača čorbe koje ju je svakodnevno pratilo. Bilo je većne- gde oko četiri popodne kada je najzad kutija štucnu- la, i

posle kratkog pucketanja i duvanja dala nam svima na znanje

da je pred njom starešina logora , da on govori. - Drugovi -

rekao je, boreći se s nekakvim osećanjem koje ga je gušilo, odkoga mu se glas čas gubio a čas postajao preoštar, sličan fijuku- wir sind frei! - to jest, mi smo slobodni, i ja pomisiih da je

prema tome starešina logora delio Pjećkino, Bohuše- vo,

lekarevo, i njima sličnih ljudi mišljenje, duvao sa njima, izgleda,u istu tikvu, da se tako izrazim, ako je njemu bilo prepuštenoda obznani, i to s očiglednom radošću, događaj. Održao jepotom kratak, zgodan govor, a za njim su sledili drugi, na

najrazličitijim je- zicima: "Attention, attention!” čuh, na primer,na francuskom; ”Pozor, pozor!” koliko znam na češkom;"Njimanje, njimanje, ruski tavarišči nimanje!” pevuša- vo

nizanje reči najednom je pobudilo u meni dragu uspomenu,ovaj jezik kojim su nekad, kad sam stigao, oko mene

razgovarali ljudi batljona zaduženi za kupatilo: ”Uvaga,uvaga!”, našta je ovde kraj mene odmah seo uzrujano u krevetui izderao se na nas bolesnik Poljak: - Ciha bendž! Teras polskikomunjiki! 34 - i tek tad se setih kako je on ceo taj dan proveo u nemiru,gnezdeći se tamo-amo; dok na moje zapre- pašćenje ne čuhnajednom: "Pažnja, pažnja! Mađarski odbor logoraša...” papomislih: gle-gle, nisam ni slutio da takav postoji. Ali sam

uzalud čulio uši, i od njega sam, kao od svih dotle, slušaosamo o slobodi, a ni jednu aluziju, ni jedan pomen o izostaloj



čorbi. I sam sam se, naravno, veoma radovao tome što smoslobodni, ali nisam mogao da ne pomislim: ovako ne- što se još juče ne bi moglo, na primer, dogoditi. Već je aprilsko večenapolju tamnelo, i Pjećka se već bio vratio, zarumenjen, usijan,pun hiljada nerazumljivih reči, kada se preko zvučnika najzadponovo javio sta-

54 - Tišina! Sad je poljsko saopštenje! (Prim.prev.)224

rešina logora. Ovaj se put obratio pripadnicima bataljona zaljuštenje krompira moleći ih da izvole zauzeti stara mesta ukuhinji, a ostalim stanovnicima logora uputio je molbu daostanu budni ma i do ponoći jer se upravo priprema kuvanjesnažne čorbe s mesom: tek tad sam se s olakšanjem spustionazad na jastuk, tek tada je nešto u meni popustilo i tek tad sampo- mislio - možda prvi put ozbiljno- na slobodu.



9

I kući sam se vraćao otprilike u isto doba godine u komsam bio otišao. Svud su uokolo šume već davno bile ozelenele,

i nad velikim jamama gde su po- grebeni leševi beše izniklatrava, a i asfalt Apelplatza koji je od početka novoga vremena bio zanemaren i zasut otpacima zgaslih logorskih vatri,

svakojakih krpa, papira, kutija od konzervi, već se polako

topio u jari sredine leta kada su i mene u Buhenvaldu upitali:

bi li imao volje da se odvažim na put? Pošli bismo skoro sve

sami mladi, pod vođstvom dežmeka- stog čoveka s naočarimačija se kosa već posipala sedinom, jednog od uglednikamađarskog logorskog odbora, koji bi se starao o formalnostima

putovanja. Sad ima kamion na raspolaganju a tu je i dobra volja

američkih vojnika da nas odvezu komad puta u pravcu istoka:

ostalo je već naša briga, reče on, podstiču- ći ga da ga zovemo”Čika Mikloš”. Život valja nasta- viti - dodao je - i zaista,

uviđah, drugo nam baš nije ni preostajalo kad nam je već biladata mogućnost da to učinimo, razume se. Sebe sam već mogaosmatrati uglavnom čitavim, ako se ne uzme u obzir ponekaneobičnost, manja neprijatnost.Tako, na primer, ako sam na

nekoj tački tela gurnuo prst u meso, tamo se još dugo videonjegov trag, udubina, kao da sam ga zario u neku beživotnumlohavu materiju, recimo u sir ili vosak. I lice me je pomalo

iznenadilo kad sam ga prvi put ugledao u jednoj pristojno

nameštenoj, i ogledalom snabdevenoj sobi nekadašnjeesesovske bolnice, jer sam se od ranije sećao jednog drugog lica.Ovo koje sam sad gledao imalo je, ispod kose ižđikale nekolikosantimetara, upadljivo nisko čelo, pri čudno proširenimkorenima ušiju dve sasvim nove nezgrapne natekline, a

drugde behu rasute meke kese, torbe, sve u svemu - bar prema

poukama mojih nekadašnjih lektira- bore, nabori, crte kakve

se stiču pre zahvaljujući raznoraznim uživanjima, život- nimslastima i koje su zato karakteristične za ljude koje je rano stiglastarost, a što se tiče očiju, koje su postale sitne, ja sam o njima usećanju zadržao jedan ljubazniji pogled, pogled koji je, da takokažem, uli- vao više poverenja nego ovaj sadašnji. A sem togašantuckao sam, desnu nogu sam još malo vukao za sobom: alini brigeša- po rečima čika Mikloša- to će vazduh otadžbinedovesti u red. Kod kuće ćemo - izjavio je - stvoriti novu otadžbinu, pa nas je za početaknaučio nekolikim pesmama. Ako smo promicali peške krozgradiće i opštine- što se ponekad dešavalo na našemputovanju - pevali smo neku od njih, postrojeni u vojničketroredove. Ja sam posebno voleo onu koja je počinjala:"Stojimo pred Ma- dridom, našim pancirom”- ne bih umeo bašda ka žem zašto. Iz drugog razloga, rado sam pevao i je- dnudrugu, naročito iz ljubavi prema ovom njenom detalju: ”Ce-o

dan rin-ta-mo i jed-va nas sna-ga dr- ži/



al’ mu-ke na- še puš-ka će da pr-ži!” Iz opet različitog razloga bila mi je draga ona u kojoj se nala zio stih: ”Mi smo gar-da no-

vih pro-le-te- ra”, posle kog je trebalo ubaciti, običnimgovornim glasom: ”Crveni front!”, pošto bih u tim prilikama jasno razaznao zvuk ponekog prozora koji se zatvara, tresak

ponekih vrata koja su se zalupila, i svaki put primećivaoponekog Nemca kako brzo izmiče iza kapije ili nestaje u

njenoj dubini.

Na put sam, inače, krenuo s lakim prtljagom:

svetloplavom platnenom tvorevinom pomalo neudo- bnaoblika, jer je previše tesna a u poređenju s tim opet previšedugačka - vojničkom vrećom Amerika- naca. U njoj moje dve

debele deke, preobuka veša, siv džemper dobrog tkanja izesesovskog napuštenog magacina, ukrašen na zglavcima i navratu žutom prugom, a onda još i nešto provijanta: konzerve isli- čno. Na sebi sam imao zelene čohane pantalone američkevojske, njihove cipele na šniranje s gume- nom potplatom koje

su izgledale trajne, iznad njih njihove gležnjake od neuništivekože sa pripadaju- ćim im kaiševima i kopčama. Za glavu samnabavio kapu čudnog oblika, koja se pokazala malo teškom zagodišnje doba, a ukrašavali su je krut štitnik i odozgo

bridovima i šiljcima ukrivo posađeni četvoro- ugao zvan romb,

kako mi je palo na pamet iz davno- prošlog školskog vremena-i koju je nekad po svoj prilici pre mene nosio neki poljski oficir,

kako mi re- koše. I za prekrivanje trupa mogao sam naći neku bolju robu u magacinima, ali sam se na kraju zado- voljio dobro

isluženom, uobičajenom, starom pruga- stom bluzom na kojoj

jedino nije bilo boje ni trougla, i čak sam se za nju voljnoopredelio, nisam je se ta- koreći hteo odreći: ovako bar-

smatrao sam - neće biti zabune, a sem toga sam je smatrao vrloprijat- nom, svrsishodnom, lakom za nošenje, bar ovako, leti.



Put smo prevaljivali kamionima, zaprežnim kolima, pešice, javnim prevozom - zavisno od toga šta su nam kada različitevojske mogle dati na raspo- laganje. Spavali smo u volujskimkolima, na klupama i na katedri napuštenih školskih dvorana,ili tek onako, pod zvezdanim letnjim nebom, na lejama i me-

kim travnjacima parka okr uženog ljupkim kućama nalik namedene kolače. Čak smo i brodili po jednoj manjoj reci, baremse ona takvom činila očima koje se sećahu Dunava, zvanoj,kako sam saznao, Elba, a bio sam i u jednom mestu koje je

očigledno nekad predstavljalo grad a sad se sastojalo od samih

gomi- la cigala i tu i tamo ponekim crnim, praznim zidom. Pri

dnu ostataka tih zidova, ruševina, a i mostova, živeli su,stanovali, spavali sada ovdašnji ljudi, i ja sam pokušao da seradujem, naravno, ali sam morao osetiti da me u tome baš oni

sprečavaju u nekoj meri. Vozikao sam se crvenim tramvajem iputovao pravim vozom koji je vukao prave vagone i u njima

prave, ljudima namenjene kupee - iako se upravo tad za mene

našlo mesta samo na krovu. Iskrcao sam se u jednom gradugde sam pored češkog govora već čuo i mnogo mađarskog, adok smo čekali na obećanu večernju vezu, u okolini stanice okonas su se sku- pile žene, starci, muškarci, različiti ljudi.Raspitivali su se dolazimo li iz koncentracionog logora i mnoge

od nas, pa i mene, ispitiva li da li smo onde slučajno srelinjihove srodnike, ovog ili onog imena. Rekoh im da u

koncentracionim logorima ljudi baš i nemaju imena. Na to su

pokušali da opišu njihovu spolja- šnost, lice, boju kose,karakteristične crte, a ja poku- šah da im objasnim kako je to

nekorisno, jer se u koncentracionim logorima ljudi većinomveoma iz- mene. Na što su se polako razišli iz moje blizine, sizuzetkom jednoga koji je na veoma letnji način nosio samo

košulju i pantalone, a dva njegova palca, što ih je s obe strane



smestio pored kopči hozentre- gera iza mesta za pojas, dok su

mu ostali prsti dobo- vali spolja, igrahu se dotle po tkanini. Tog

je zanimalo, a mene je to navelo da se malo osmehnem, dali sam video gasne komore. Rekoh mu: - U tom slu- čaju sad ne bismo razgovarali. - Pa da - odgovorio je, no da li su gasne

komore postojale, a ja mu rekoh, kako da ne, između ostalog,ima i gasnih komo- ra, razume se; sve zavisi - dodadoh - kakav je običaj u kom logoru. U Aušvicu, na primer, može se na njihračunati. Ja međutim- primetih - dolazim iz Buhen- valda. -

Odakle? - raspitivao se on, te moradoh po- noviti: - IzBuhenvalda. Znači iz Buhenvalda- klimnuo je glavom, i ja mu

kazah: - Da. - Našto reče:- Čekajte onda- s krutim, strogim,malo već skoro po- učnim izrazom lica.- Dakle vi ste,

gospodine - i ne znam zašto, ali ovaj naziv koji je glasio vrloozbiljno, rekao bih unekoliko ceremoniozno, sasvim me je ga-

nuo - čuli o gasnim komorama- , te mu rekoh: - Kako da ne. -Ali pored svega toga - nastavio je on, još uvek s istim krutimizrazom lica kojim kao da je želeo da uspostavi red, jasnoćumeđu stvarima,- vi lično, svojim rođenim očima ipak se niste onjima uverili - , i ja moradoh priznati da nisam. Na što je stavioprimedbu: - Ah tako - pa je klimnuv ši glavom kratko odšetaodalje, kruto, ispravljenih leđa, i meni se učinilo: čak nekakozadovoljno, ako se nisam varao. Ubrzo nam onda javiše: juriš,stigao je voz, pa mi je i uspelo da dobijem dosta podnošljivomesto, na širokim drvenim stepenicama pred ulaznim vratima.

Negde izjutra probudio sam se i video da veselo od- mičemo.Kasnije sam pak zapazio da mogu sad već sva imena mesta dačitam na mađarskom. Ono vode- no ogledalo - pokazaše mi-koje odande zasenjuje oči, već je Dunav, ova zemlja svuduokolo - rekoše - koja se prosto žari, treperi od same sunčeve svetlosti, već jemađarska. Posle nekog vremena stigosmo u dvoranu s



ispolupanim krovom, punu prozora s iz- bijenim staklima u

dnu: Zapadni kolodvor, ponavlja- hu oko mene, a zaista je to

on bio, bejah ga kako-tako prepoznao.

Napolju pred zgradom sunce je uprlo pravo u trotoar.

Vladala je velika vrućina, larma, prašina i promet. Tramvaji su bili žuti, na njima brojka šest: znači da se ni to nije promenilo.Bilo je i prodavaca , s čudnim kolačima, novinama, čime sve ne.Ljudi su bili veoma lepi i svako je imao posla, važnih oba- veza,

svi su žurili, jurili, trčali nekuda, gurajući jedni druge, u

različitim pravcima. I mi- saznadoh - moramo smesta poći dokancelarije prve pomo ći, da onda kažemo naša imena dok su još vruća, kako bismo došli pre svega do novca i dodokumenata, bez kojih život odsad neće moći da se vodi. Takancela- rija - saznadoh - nalazi se u okolini upravo one



druge: Istočne zelezničke stanice, pa smo odmahna prvom

ćošku zaseli u tramvaj. Mada su mi ulice izgledale olinjale,

redovi kuća gde-gde krnji, a one po- stojeće oštećene, negdemanjkave, šuplje i bez prozora, ipak sam put kojim smo

prolazili prepoznao, a isto tako i trg na kome smo se zatim

iskrcali. Kan- celariju pomoći našli smo tačno prekoputa bioskopa kog sam se zbilja sećao, u ovelikoj, sivoj, ružnoj jav-

noj zgradi: njeno dvorište, predvorje, hodnici već su puni ljudi.Sedeli su, stajali, muvali se tamo-amo, brb- ljali ili ćutali. Mnogi behu u nakupljenoj odeći, stvarima, krpama uzetim iz

logorskih i kasarnskih magacina, poneki u prugastoj jakni kao

i ja, ali ih je bilo i građanski doteranih, u belim košuljama, skravatama, koji su ruku sklopljenih na leđima opet raspravljalio važnim pitanjima, kao i pre kada su polazili u Aušvic. Na jednom mestu bile su evocirane i upoređivane prilike ulogorima, na drugom su analizirali mogućne izglede na sumenovca, visine pomoći, treći opet prepoznavali su u poslovanju

kancelarija neoprav- dano protekc ionaštvo, davanje prednostidrugima na njihovu štetu, nepravdu, ali u jednoj stvari se svakslagao: mora se čekati i to svakako dugo. Samo što je meni toišlo na živce, pa sam, bacivši vreću na le- đa, ubrzo sišaoponovo u dvorište, a odatle polako pred kapiju. Opet sam

ugledao bioskop i setio se da bih, ako pođem u pravcu desneruke, možda do prvog ili đrugog ćoška, naišao- ako me

sećanje ne vara - na unakrsnu Nefelejč ulicu.

Kuću sam lako našao: bila je sačuvana i ni u če- mu se nije

razlikovala od ostalih žutih ili sivih, unekoliko oronulih kućate ulice - bar kako je to meni izgledalo. U prohladnom ulazu

saznao sam iz prasta- rog spiska uvrnutih uglova da se i broj

slaže i da moram da se popnem sve do drugog sprata. Polako

sam se vukao naviše vlažnjikavim stepeništem s malo na-

kiselim mirisom, kroz čije mi se prozore pružao pogled na

viseće kružne hodnike a u dnu na tužno či- sto dvorište: usredini se trudio da živi mali travnjak a uz njega neveselo drvos kržljavom, uprašenom krošnjom. Prekoputa je baš jedna ženapovezane kose žurno izlazila s krpom za prašinu, s drugogkraja do ušiju mi je dopirala muzika sa radija, a negde se i detederalo, ali očajnički. Kada su se otvorila jedna vrata, veomasam se iznenadio, jer sam posle tako dugog vremena ugledao

pred sobom sitne, kose oči Bandija Citroma, samo ovaj put ulicu jedne još dosta mlade, crnokose, prilično temeljne i ne bašvisoke žene. Malo je ustuknula, sigurno- pomislih - zbog moje

jakne, i da mi ne bi slučajno zatvorila vrata pred nosom, odmah

sam upitao: - Je li Bandi Citrom kod kuće?- Odgovorila je: -

Nije. - Upitao sam da li samo sad, u ovom trenutku, našto jerekla, malo zatre- savši glavu i sklopivši pri tom oči: Nijeuopšte- i tek pošto ih je ponovootvorila, primetio sam da se

njene donje trepavice sada sjaje od malecne vlage. Malo su joj

se i usne zatresle pa sam najednom zaključio da će biti najbolje

da se pokupim - ali se iz polutame predsoblja najednompomolila mršava starica u mara- mi i tamnoj haljini, pa sam

morao pre odlaska još i njoj da kažem:- Tražim BandijaCitroma, i ona tako- đe reče:- Nije kod kuće.- Ali je istodobno

bila mišljenja:- Dođite opet neki drugi put. Možda za



koji dan - i ja primetih da je na to mlada žena, nekim čudnim,odbojnim a u isti mah nekako nemoćnim pokretom, okrenulaglavu malo u stranu, dok je spoljnu stranu šake podigla kusnama, kao da je htela da zatomi, da uguši u sebi neku reč,neki glas koji je imala potrebu da izusti. Onda sam još moraoda ispričam starici: - Bili smo zajedno -, i da objasnim:

- U Cajcu - i na njeno strogo, već gotovo zapoved- ničkopitanje: - A što se onda niste zajedno vratili kući?- da se

maltene pravdam: -Jer smo se razdvo- jili. Ja sam tad dospeo

drugde. - Htela je da zna: - Ima li j oš Mađara napolju?- , i jaodgovorih: - Kako da ne, mnogo. - Na što je, s nekom vidljivompobe- donosnošću, rekla mlađoj ženi:- Vidiš!- a meni: - Stalno

govorim kćeri da tek sad počinju da dolaze. Ali ona jenestrpljiva, neće više da veruje- , i ja već htedoh reći, ali ipak

oćutah, da je prema mom mišlje- nju bogme ona razumnija, onaBandija Citroma poznaje bolje. Zatim me još pozva da uđem,ali ja odvratih da treba najpre da odem kući.- Sigurno vas

roditelji čekaju- , rekla je, i ja odgovorih: - Pa naravno. - E pa

onda - primeti još- požurite, obraduj- te ih - i ja na to odoh.

Stigavši do železničke stanice, budući da sam po- čeosnažno da osećam nogu, a i pošto je među mnogim

tramvajima baš jedan s poznatim brojem opisao krivinu ispredmene, popeh se u njega. Jedna suva žena s čudnim,staromodnim okovratnikom od čipke povukla se na otvorenomperonu malo u stranu, uskoro je stigao čovek sa kapom, uuniformi, i zatražio mi kartu. Rekoh mu: nemam. Predloži mi:kupite je.

Rekoh: dolazim iz strane zemlje, nemam novaca. Na to se

zagledao u moju jaknu, pa u mene, najzad i u staricu, te mi je

dao do znanja da putovanje ima svoje zakone, a da je njihdoneo ne on nego njegovi pret- postavljeni. - Ako ne kupite



kartu morate sići- sma- traše. Rekoh mu: - Ali mene boli noga, i

na to, primetih, starica se okrete prema spolja, ka predelu, i tonekako uvređeno, kao da sam njoj šta prebacio, ne znam zašto.Međutim, kroz otvorena vrata vagona, već izdaleka s velikom bukom, nasrnuo je krupan, crn, razbarušen čovek. Nosio jenezakopčanu košulju pod vratom, svetlo odelo od platna, o

ramenu crnu kutiju koja je visila na kaišu, a u ruci akt-tašnu. -Šta vam to znači, uzviknuo je, i:- Dajte jednu kartu - naložio je,pruživši, odnosno pre gurnuvši konduk- teru nov čanicu.Pokušah da mu se zahvalim, ali on me prekide, pogledavširazdraženo uokolo:- Pre bi neki drugi trebalo da se zastide -

rekao je, no kondukter je već prošao dalje u vagon, a starica jei dalje gledala napolje. Na to se, ublažena lica, okrenuo k meni.

Upitao je: - Dolaziš li iz Nemačke, sinko?- Do- lazim. - Iz konc-

logora? - Naravno. - Iz kojeg? - Iz buhenvaldskog. - Da, već mu je bio čuo ime i zna da je to jedna od prćija nacističkog pakla-tako reče.- Odakle su te odneli? - Iz Budimpešte.- Koliko si

proveo tamo? - Godinu dana sve zajedno. - Mora biti da si

mnogo toga video, mnoge strahote, sinko - reče na to, a ja neodgovorih ništa. Međutim- nastavi - glavno da je prošlo, kraj je, - i pokazujući s razved- renim licem prema kućama medukojima smo upravo tandrkali, zainteresovao se: šta zapravo

sad ose- ćam, videći grad koji sam nekad napustio. Rekoh mu: - Mržnju.- Zaćutao je, ali uskoro reče da nažalost mora darazume moj osećaj. Uostalom, prema njegovom mišljenju, ”udatoj situaciji” i mržnja ima svoje mesto, ulogu, ”čak i korist”,i veruje, dodade, da se razumemo i da on dobro zna koga

mrzim. Rekoh mu:

- Svakoga. - Opet je zaćutao, tog puta već za duže vremena, aonda počeo opet:- Mora da si prošao kroz mnogo groznih

stvari, je li? - a ja odgovorih da zavisi od toga šta smatragroznim stvarima. Sigurno sam - rekao je na to, s licem koje je



delovalo pomalo zbunjeno - morao mnogo da se lišavam, dagladu- jem, a možda sam bio i tučen, a ja rekoh: naravno.-

Zašto, sinko dragi- uzviknu n a to, a izgledaše kao da je bioizgubio strpljenje - zašto na sve kažeš "naravno”, i to na stvarikoje to uopšte nisu?! Rekoh: u konđogoru je to naravno.- Oh,

da - na to on - tamo da, ali ... - i tu je zastao, malo oklevao -

ali... dakle, ali konclogor sam po sebi nije ništa naravno!- Kaoda je najzad bio naišao na pravu reč, i ja mu ništa ne odvratih, jer počeh polako uviđati: o nekim stvarima izgleda da nam nevredi raspravljati sa stranima, koji ne znaju, pa su u nekomsmislu slični deci, da tako kažem. Uostalom - dosetih se pri

pogledu na prizor trga koji beše na svom mestu, samo neštoogoljeniji i zapušteniji- vreme mi je da siđem, pa mu to i rekoh.Ostao je uza me, i pokazavši nešto dalje na klupu u hladu, čiji

se naslon bio izgubio, predložio dase spu- stimo na nju zaminut.

Izgledalo je najpre da je nesiguran u onom što smera. Usuštini - primetio je - ”tek sad počinju da se zapravoobelodanjuju užasi”, i dodao da ”svet zasad stoji, ne

shvatajući, pred pitanjem: kako i na koji način se sve tomoglo

dogoditi”? Ne rekoh ništa, i tad on, okrenuvši se sasvim kmeni, najednom reče:- Ne bi li voleo, sinko, da dašsvedočanstvo o svojim do- življajima?- Malo se začudih iodgovorih da mnogo toga zanimljivog ne bih mogao da mu

kažem. Na to se malo nasmešio i rekao:- Ne meni nego svetu. -

Na što, s još većim čuđenje, upitah:- Ali o čemu?-O paklu logora - odgovorio je on, na što primetih da

0 tome opet ne mogu ništa reći, jer pakao ne poznajem i čakga ni zamisliti ne bih mogao. Ali je on napomenuo da je tosamo poređenje:- Zar ne moramo - upitao je - konclogor

zamisliti kao pakao? -



1 ja odgovorih, opisujući petom nekoliko krugova pod nogamau prašini, da to može svak da zamisli na svoj način i po svojojvolji, a da sa svoje strane mogu u svakom sl učaju da zamislimsamo koncentracioni logor, pošto ga unekoliko poznajem, dokto sa paklom nije slučaj.- Ali, ako bi ipak, recimo? - na- valjivao

je on, a ja posle nekoliko novih krugova odgovorih: - Onda

bih pakao zamislio kao mesto gde se ne može dosađivati- ; a tose, dodadoh, u konc- - logorima moglo, čak i u Aušvicu-razume se pod određenim uslovima. Na to je malo ćutao, pa jeonda upitao, ali unekoliko skoro već kao protiv sopstvene volje,tako mi se činjaše:- A to objašnjavaš čime?- i ja posle kratkograzmišljanja procenih:- Vremenom.

- Kako to vremenom? - Tako što vreme pomaže.- Pomaže...? Učemu?- U svemu - , i pokušah mu objasniti koliko je, na primer,

drukčija stvar stići na jednu, ako ne baš luksuznu a onoprihvatljivu, čistu, lepo sazidanu železničku stanicu, gde se svepred nama rasvetljava tek polako, u redosledu vremena. Doksmo jedan stupanj prošli, ostavili ga svesno iza sebe, već stižesledeći. Dok smo najzad sve saznali, već smo sve i shvatili. Ačovek dok sve razumeva, ne ostaje besposlen: on već obavljasvoj novi posao, ži- vi, deluje, kreće se, izvršava zahteve svakognovog stupnja. A da nema tog vremenskog reda, pa bi se sa-

znanje na nas stropoštalo odjednom, tu na licu mesta, može biti da naša glava, ni naše srce tone bi iz- držali - pokušah damu unekoliko stvar rasvetlim, na što je on, izvukavši umeđuvremenu iz džepa kutiju iscepkanih papirnih rubova, izkoje je zgužvane cigarete pružio i u mom pravcu, no ja sam ihodbio, pa je posle dva velika udisaja, nasloniv ši oba lakta nakolena, tako napred prevaljena trupa a mene i ne pogledavši, jednim nekako metalnim tupim glasom rekao: - Razumem. -

Greška, rekao bih negativna strana, nastavih, sastoji se u tomeda vreme treba i utrošiti. Video sam, na primer,- rekoh mu -



zatvorenike koji su već četiri, šest ili dvanaest godina bili ukonclogoru, odnosno još bili u njemu. A ti ljudi su sve ovečetiri, šest ili dvanaest godina, to jest, u po- slednjem slučajudvanaest puta tristašezdesetpet dana, to jest, dvanaest putatristašezdesetpet puta dvadeset četiri časa, zatim dvanaest putatristašezde- setpet puta dvadesetčetiri puta... a sve to unazad,

trenutak po trenutak, minut po minut, čas po čas, dan po dan:to jest sve su to morali nekako provesti. Opet sa druge strane,

nadovezah - upravo je to moglo i njima da pomogne, jer da im

je to dvanaest puta, tristašezdesetpet puta, dvadesetčetiriputa, šezde- set i opet šezdeset putno vreme palo na glavu celoodjednom, jednim udarcem, to sigurno ni oni ne bi izdržali-kao što ovako jesu - ni telom ni mozgom.

I pošto je ćutao, dodadoh još:- Tako to, dakle, valja otprilike

zamisliti. - A on na to, isto onako kao malo- čas, samo držećisad, mesto cigarete koju je već odbacio, svoje lice obema

rukama, još prigušenijim glasom, reče: - Ne, ne može sezamisliti, - a ja uvideh da je u pravu. I pomislih baš: znači,izgleda, zato radije kažu pakao nego ono pravo ime, svakako.

Potom se ubrzo uspravio, pogledao u sat, i lice mu se

promenilo. Dade mi do znanja da je novinar,

i to - kako dopuni - ”u jednom demokratskom listu”,

i ja se tek tada setih na koga me podsećaju pojedine njegovereči već i dosad izdaleka: na čika Vilija- mada, moradohpriznati, sa tolikom razlikom, mogao bih reći i autentičnošću,koliko bih otprilike recimo u rabin ovim rečima, a pogotovonjegovim delima, u stepenu njegovog inata, mogao prepoznati

ako bih ga na primer uporedio sa čika Lajošem. Ova misao mi je najednom dovela u pamet, do svesti, sad u stvari prvi put i

stvarno, verovatni skorašnji ponovni susret, pa sam

novinarevu priču odsad pratio tek s pola uha. On bi- reče -



voleo da slučajnost našeg susreta pretvori u "srećan slučaj”. Ipredloži mi: ”da pišemo članke, da krenemo sa serijomčlanaka”. Članke bi pisao on, ali isključvo na osnovu mojih reči.Tako bih mogao doći i do nešto novca, koji bi mi sigurno biokoristan na početku ”novog života”, premda- doda- de s

osmehom nekakvog pravdanja - ”ne može da mi ponudi”

veoma mnogo, pošto je list još nov ”a i materijalni izvori snagezasad skromni”. Ali u datom trenutku, smatrao je, i nije tonajvažnije, nego ”le- čenje još krvavih rana i kažnjavanjekrivaca”. Pre svega valja "uzdrmati javno mnenje”, razvejati”otupe- lost, ravnodušnost, čak sumnju”. Opšta mesta tu ništane koriste, potrebno je, prema njemu, obelodaniti uzroke,

istinu, ma koliko bolno iskušenje predstavljalo suočiti se snjima. U mojim rečima vidi ”mnogo originalnosti”, u njihovoj

ukupnosti ispoljavanje epo- he, nekakav ”tužan pečat”vremena - ako sam ga dobro razumeo - koji unosi ”novu, ličnu

boju u za- mornu poplavu dokumentarnog materijala”- reče, izatraži mi o tome mišljenje. Ubacih da bih pre svega trebalo darešim svoje pitanje, ali on me, izgleda, ra- zumede krivo, jer

kaza: - Ne. Ovo nije više samo tvoje pitanje. To je pitanje svih

nas, celoga sveta - i ja rekoh, jeste, ali sad bi već bilo vreme dakrenem kući; na to me zamoli ”da mu oprostim”. Ustadosmo,ali on kao da je još malo oklevao, nešto u sebi raš- čišćavao. Ne bismo li - upita - naše članke mogli započeti jednomfotografi jom o trenutku ponovnog viđenja? Ne odgovorih ništa,i tada, s malim poluos- mehom, primeti da ”novinara njegovozanimanje če- sto primorava da bude netaktičan”, no ako meninije po volji, on, sa svoje strane, ne želi ”da se nameće”. Sede,otvori na koleni ma crnu knjigu, pa nešto zabe- leži u njojhitrom rukom, iskinu list, i ustavši ponovo, pruži mi ga. Tošto je napisano je njegovo ime i adresa redakcije, pa se on od



mene prašta ”u nadi skorašnjeg ponovnog viđenja”, reče, i jaosetih stisak njegove topl e, mesnate, malo oznojene šake.Razgo- vor s njim smatrao sam i ja prijatnim, osvežavajućim, anjega samog simpatičnim i dobronamernim. Još sam sačekao damu se prilika izgubi u vrtlogu pro- laznika, pa tek zatim bacih

njegovu cedulju.

Posle nekoliko korak a prepoznadoh našu kuću. Bila je tu,čitava, u najboljem redu. I pod kapijom me je dočekaonekadašnji miris, u svom rešetkastom le- žištu mirujući lift, istare stepenice požutele od haba- nja, a malo više mogao samda pozdravim i okuku stepeništa za mene značajnu po jednomintimnom, specifičnom trenutku. Stigavši na sprat, zazvonih nanašim vratima. Ubrzo su se i otvorila, ali tek onoliko koliko jedozvolio lanac unutrašnje brave, onakve re- ze s kukom, rigle,

te se ja malo i iznenadih, budući da se ovakve naprave nisam

od ranije sećao. Kroz pukotinu na vratima gledalo me je stranolice: žuto koštunjavo lice približno sredovečne žene. Upitala me je koga tražim i ja joj rekoh: stanujem ovde.- Ne.

- odgovorila je - , ovde stanujemo mi - , i već je i pokušala da

zatvori vrata, no nije mogla, pošto sam ih zadržao nogom.Pokušah da joj objasnim. To je greška, jer sam otišao odavde pa je sasvim sigurno da stanujem ovde, a ona je uveravala mene

da se va- ram, pošto ovde nesumnjivo stanuju oni, i to uz sr-

dačno, učtivo, ali sažaljivo odmahivanje glavom, dok jepokušavala da vrata zatvori a ja pak nastojao da je u tomsprečim. Onda, u jednom trenutku, kada digoh pogled na broj:da li nisam ipak možda pogrešio vrata, pri čemu je, izgleda,moja noga popustila, njeno s e nastojanje pokaza uspešnijim, ičuh kako se u bra- vi koja se zalupila ključ dvaput obrnuo.

Dok se vraćah ka stepeništu zadržaše me poznata vrata.Zazvonih i uskoro se ukaza debela, kru-



pna žena. Već beše počela zatvarati vrata- na način koji mi jesad već bio poznat- , ali iza njenih leđa bljesnuše naočari a upolutami se maglovito ukaza sivo lice čika Flajšmana. Porednjega ocrtali su se zna- tan trbuh, papuče, velika rida glava,detinjast razde- ljak i ugašen opušak cigare: stari Štajner; istiinakvi kakve sam ih ostavio u poslednjoj prilici, kao da je bilo

juče, u veče koje je prethodilo carinarnici. Stojali su, gledali, pasu me viknuli po imenu, a stari Štajner me je i zagrlio, onakvogkakav sam bio, u kapi, oz- nojen, u svojoj jakni na pruge.Povukli su me k sebi, u sobu, a tetka Flajšman je pošla žurno ukuhinju, da potraži ”nešto za jelo”, kako reče. Valjalo je da od-govorim na uobičajena pitanja: odakle, čime, kada, kako?- pasam onda postavio pitanja i saznao da u našem stanu zaista već

stanuju drugi. Upitah: - A mi?

-

i budući da su se nekako teško nakanjivali, upitah: - Moj tata? - na što su defmitivno zaćutali. Posle kratkog

vremena jedna ruka - mislim da je bila čika Štaj- nerova -

podigla se lagano u vis, krenula na put pa se spustila, kaokakav stari, oprezni slepi miš, na moju ruku. Iz onog što supotom izgovorili saznao sam u suštini to da se ”u istinitosttužnog obaveštenja na žalost ne može sumnjati”, jer se "zasnivana svedoče- nju drugova” po kojima je otac "izdahnuo posle

krat- kotrajnih patnji” u "jednom nemačkom logoru”, koji ustvari leži na austrijskoj teritoriji, uh ... kako se zva- še... majkumu, i ja rekoh: - Mauthauzen. - Maut- hauzen! - obradovaše sena to, pa se opet natuštiše:

- Da, tako je. - Upitah ih zatim da li n emaju slučajno nekihvesti o mojoj mami a oni odmah rekoše: kako da ne, i toradosnih: živa je, zdrava, bila je pre nekoliko meseci ovde ukući, lično su je videli, razgovarali s njom, raspitivala se za

mene. A moja maćeha? - nastavih s raspitivanjem i saznadoh: - Bogme, ona se u



međuvremenu udala.- Gle - zapitah - a za koga to? - pa je okoimena opet zapelo. Jedan reče:- Nekakav Kovač, ako se dobrosećam, a drugi:- ne, nije Kovač, pre će biti Futo.- Rekoh: - Šite-

, i sad su radosno zaklimali glav ama, potvrđivali:- Tako je,

naravno, Šite- isto kao i maločas. Može njemu mnogo da

zahvali, "zapravo sve”, ispričaše, zatim: on je "spasao imovinu”,

on ju je "skrivao u opasnim vremenima”, tako su formulisali.-Možda je- zamislio se čika Flajšman- malo požurila- a s tim sesložio i stari Štajner.- Ali na kraju krajeva - dodao je - može serazumeti - s čime se opet drugi starac složio.

Posedeo sam još s njima neko vreme, pošto već davno ne bejah sedeo tako, u mekoj somotskoj fotelji s bordo presvlakom.

Stigla je u međuvremenu i tetka Flajšman, donevši na belomporculanskom tanjiru s ukrasnim rubom krišku hlebanamazanu mašću i na- kićenu mlevenom paprikom i tankimkolutima luka, jer joj je sećanje govorilo da sam to ranije veomavo- leo, što ja, s obzirom na sadašnjost, odmah potvrdih. Dvastarca za to vreme ispričaše da ”bogme, ni ovde nije bilo lako”.Iz njihove priče primio sam sve u svemu utisak, maglovite

obrise nekog zbrkanog, mutnog i nepovezanog događanja kojeu suštini nisam mogao da sa gledam, da shvatim. Pre nego ištauspeo sam da primetim u njihovom kazivanju vrlo često, već izamorno ponavljanje jedne reči, kojom su obe- ležili svaki novobrt, promenu, preokret: tako je, na primer, ”došlo” do kuće sažutom zvezdom, "došao” je petnaesti oktobar, ”došli” sustrelasti krstovi, "došao” je geto, ”došla” dunavska obala,”došlo” je oslobodenje. A onda i uobičajenu grešku: kao da sečitavo maglovito, naizgled zbilja nezamislivo i u po-

jedinostima - kako mi izgledaše- već i samim njima

nerazbirljivo zbivanje i nije odigralo u redovnom toku minuta,časova, dana, nedelja i meseci, nego ta- koreći celo, odjedanput,



u nekakvom jedinstvenom kovitlacu, nesvesti; recimo jednogod onih čudnih popodnevnih skupova koji se najednompreobrate u razuzdan ost, kada mnogi učesnici- kako, ne zna se- odjednom svi izgube pamet i na kraju već i ne znaju štarade. U jednom su trenutku zaćutali, pa mi je posle pauze čikaFlajšman najednom postavio pitanje: - A šta nameravaš u

budućnosti?- Malo se iznenadih i rekoh mu da o tom jošnisam mnogo razmi- šljao. Tad se pokrenuo i drugi starac pa senagnuo ka meni na svojoj stolici. A slepi miš se ponovo digaopa se ovaj put spustio ne na moju ruku, već na koleno. - Pre

svega - reče - moraš zaboraviti strahote. Upitah, sve višeiznenađen:- A što?- Zato - reče on - da bi mogao da živiš- , a čika Flajšman je klimnuo glavom idodao: - Da živiš slobodno- , na što je opet drugi starac

klimnuo glavom i dopunio: - Sa ovakvim teretom ne nožemopočeti novi život- i u tom je imao unekoliko pravo, priznadoh.Samo ne shvatah sasvim kako mogu zahtevati nešto što je ne-moguće, pa i stavih primedbu, da ono što se desilo, jeste sedesilo, i da ne mogu da zapovedam svome pamćenju. Novživot bih- tako se izrazih - mogao da započnem samo ako bihse ponovo rodio ili ako bi mi mozak bio pogođen nekomozledom, nekom bolešću ili nečim sličnim, što mi, nadam se,

oni ne žele.- Uostalom - dodadoh - nisam primetio da su to bilestrahote - i to ih, videh, veoma iznenadi. Ka- ko da to shvate -

hteli su da znaju - da ”to nisam primetio”? Onda ih opetupitah: a šta šu oni to radili u ovim "teškim vremenima”?- Pa...živeli smo- zami- slio se jedan. - Pokušali smo da preživimo-dodao je drugi. To znači da su i oni- primetih - uvek ko-

rak nuli po jedanput. A šta bi značilo to da su ”ko- raknuli” -čudili su se, a ja ovde i njima ispričah kako je to proteklo, na

primer, u Aušvicu. Na jednu kom- poziciju - ne kažem uvekobavezno, jer to ne mogu da znam - ali u našem slučaju bi



trebalo u svako m slučaju računati otprilike oko tri hiljade lica.Uzmimo među njima muškarce, recimo hiljadu. Za pregled ra-čunajmo jedan do dva sekunda, po slučaju. Prvog i poslednjegizostavimo, jer to se nikad ne broji. Ali u sredini, gde sam i ja

stajao, treba na ta j način računati na iščekivanje ako deset-

dvadeset minuta dok ne stignemo do tačke gde će da se

odluči: da li odmah gas ili, za sada, dalja šansa? A za to vremered se stalno pomera, stalno napreduje i svak korakne zastrepen, manji ili veći, prema zahtevu brzine funkcionisanja.

Tu je nastala mala tišina, koju je razbio samo jedan šum:tetka Flajšman je uzela ispred mene i iznela prazni tanjir, i ja jeviše ne videh da se vratila. A dva starca me upitaše: ”Kakveovo ima veze i šta želim da kažem?” Odgovorih: ništa naročito,ali nije bilo samo tako da je ”došlo”, nego smo i mi išli. Teksada izgleda sve gotovo, završeno, neizmenjivo, konačno,ova- ко krajnje brzo i užasno mutno, kao da je ”došlo”: sad, tekovako naknadno, ako gledamo unatraške, sa stražnje strane. I

još razume se ukoliko unapred poznajemo sudbinu. U tom

slučaju zaista možemo da vodimo računa jedino o proticanjuvremena. Jedan besmislen poljubac, na primer, predstavlja istu

nuž- nost kao, recimo, dan bez događaja u carinarnici ili pakgasne komore. Ali, gledali mi unazad ili napred, oba su gledištapogrešna - rekoh. Dvadeset minuta su najzad, ponekad, pa i

uzeti sami za sebe, prilično dugo vreme. Svaki minut je biopočeo, trajao, pa se i završio pre nego što je bio počeo onajsledeći. Esad

- nastavih - uzmimo u razmatranje: svaki takav trenutak

mogao je u stvari doneti i nešto novo. Zbilja nije doneo,

naravno - ali ipak valja priznati: mogao je doneti, najzad je u

svakome moglo da se dogodi i nešto drugo nego što se ustvarnosti dogodi lo, u Auš- vicu isto tako kao i, recimo, ovde



kod kuće kad smo se pozdravljali s mojim ocem.

Nakon te moje poslednje reči čika Štajner se nekako

pomerio. - Ali šta smo mogli da učinimo?!- upitao je s napola

razljućenim, napola ražalošćenim licem. Rekoh mu: ništa,razume se, ili - dodadoh - bilo šta što bi predstavljalo isto tolikuludost kao i to što nismo učinili ništa, opet, kao i uvek,

prirodno. - Ali nije reč o tome- pokušah da nastavim, da im objasnim. - A o čemu je onda?- upitali su, i oni već skoro gubećistrpljenje, a ja odgovorih, sve ljući i sam, bar tako osećah:- O

koracima. Svak je koračao dokle je god koračati mogao: i ja samučinio svoje korake, i to ne samo u birkenauskom redu, nego još ovde kod kuće. Koraknuo sam sa tatom, koraknuo sa

mamom, koraknuo s Anamarijom i koraknuo - i od svih koraka

to je valjda bio najteži- sa starijom se- strom. Sad bih joj većumeo reći šta znači "Jevrejin”: ništa, barem meni, i u suštininišta sve dok ne počnu koraci. Ništa nije istina, nema drugekrvi i nema inog, jedino... zapeh, ali mi najednom dođoše upamet novinareve reči: ima samo datih situacija i u njimadrugih datosti. I ja sam proživeo jednu datu sudbinu. To nije bila moja sudbina, ali sam je ja proživeo- i nikako ne mogoh

shvatiti kako da im to ne ulazi u glavu: da sad već moram neštosa njom da uradim, da je nekud postavim, nečemu priključim,sad više ne mogu da se zadovoljim time da je predstavljalapogrešku, slep slučaj, nekakvo tamo iskliznuće, ili da se nije nidesila, možebiti. Video sam , veoma sam dobro video, da me ne

shvataju najbolje, da im moje reči nisu baš po ukusu, nego ihneka čak razdražuje. Video sam da bi se čika Štajner radoumešao, na drugom mestu pak skočio sa stolice, ali sam videoi to da ga drugi starac zadržava i čuokako mu govori: - Pustite

ga: zar ne vidite da mu je stalo samo do tog da govori? Pa nekagovori, pustite ga - , a ja sam i govorio, mada možda uzalud a



malo i nepovezano. Pa i na ovaj način dao sam im do znanja:nikad ne možemo započeti nov život, uvek smo u mogućnosti jedino da nastavimo stari. Ja sam koraknuo, a ne neko drugi, i

rekoh da sam u datoj sudbini bio do kraja pošten. Jedina mrlja,mogao bih reći mana u lepoti, jedina eventualnost koja mi semože prebaciti jeste to što ovde sada razgovaramo- ali za to

nisam kriv ja. Zar žele da čitavo to poštenje i svi moji ranijikoraci izgube smisao? Čemu ta nagla promena vere, čemu tosuprotstavljanje, zašto ne žele da uvide: ako ima sudbine, ondanema mogućnosti slobode; ako pak- nastavih i sam sve se vi šeiznenađujući, sve se više zagrevajući- ako ima slobode, onda

nema sudbine, odnosno - zastadoh, ali samo za pauzu od

jednog udisaja - onda smo sudbina mi sami - dosetih se na-

jednom, ali s tolikom jasnošću u tom trenutku kao nikada

dotle. Malo mi beše i žao da se suprotstavljam samo njima a nenekim razumnijim, da tako kažem, dostojnijim protivnicima.Ali ovde su sada bili oni, oni su - bar mi se u tom trenutku tako

priviđalo- bili svuda, a u svakom slučaju su ovi bili onde kadasmo se pozdravljali s mojim ocem. I oni su načinili svojekorake. I oni su sve znali unapred, i oni su sve predvideli, i oni

su se pozdravljali s mojim ocem kao da ga već sahranjujemo, a ipotom su se posvađali tek oko toga treba li da krenem u Aušviclokalnim tramvajem ili pr e autobusom ... ali tu je već skočio nesamo čika Štajner nego i stari Flajšman. On je pri tom i sadpokušao da se uzdrži, ali više nije mogao. - Šta? - dreknuo je na mene lica crvenog kao papri- ka,lupnuvši se pesnicom u grudi:- Još ćemo mi is- pasti krivci, mi,koji smo žrtve?!- a ja pokušah da mu objasnim: nije reč okrivici, samo bi trebalo uvideti, jednostavno, samo za voljusmisla, za ljubav pošte- nja, takoreći. Nemoguće je, nekapokušaju razumeti, nemoguće je uzeti mi sve, nemoguće je da



ne budem ni pobednik ni poraženi, da ne mogu biti u pravu ada nisam mogao ni pogrešiti, da ništa nema ni razloga niposledicu, jednostavno - neka pokušaju da uvide, skoro sam

ih preklinjao: ne mogu da progutam

taj glupi čemer da sam naprosto samo nedužan. Ali videh dasvejedno ne žele da uvide ništa, i zato, uzev svoju vreću i kapu,

sred nekoliko nesuvislih reči, pokreta, još ponekog nezavršenoggesta i nedovršene rečenice, odoh.

Dole me je prihvatila ulica. Do mame treba da idem

tramvaje m. Ali sam se već setio: naravno, novaca nemam, te tako

reših da pođem peške. Da bih skupio snage, zastadoh na trgu još nakoji čas, blizu maločašnje klupe. Onamo napred, kud mi valja poći igde ulica kao da se izdužuje, širi se i gubi u beskraj, iznadplavičastih bregova paperjasti oblaci behu već postali ljubičasti anebo purpurno. I oko mene kao da se nešto izmenilo: saobraćaj je bio opao, koraci ljudi postali su sporiji, njihovi glasovi tiši, pogledi blaži a lica kao da im se behu okrenula jedna prema drugima. Bio je

to onaj karakteristični čas- prepoznao sam ga i sad, čak i ovde- ,

moj najdraži čas u logoru, i mene zahvati neki oštar, bolan iuzaludan osećaj prema njemu: nostalgija. Najednom je sve oži-

velo, sve je bilo prisutno i nagomilalo se u meni, iznenadila su me

sva logorska čudna raspoloženja, za- drhtao sam od sitnihuspomena na nj. Da, u nekom smislu tamo je život bio čistiji i jednostavniji. Svega sam se setio i svakog sam prizvao preda se, i

one koji me nisu zanimali i one čija je jedina potvrda posto- janja

ovo svedočanstvo, moje prisustvo ovde: Bandija Citroma, Pjećku,Bohuša, lekara i sve ostale. I sada pomislih na njih prvi put strunčicom prekora, s nekim nežnim zameranjem.

Ali ne preterujmo, začkoljica je baš u tome što samovde iznam dobro da ću prihvatiti svaki argument po cenu da mogu



poživeti. Da, dok sam se osvrtao po tom pitomom trgu upredvečerju, po toj posuknuloj ali ipak obećanjima krcatoj ulici,već sam osećao kako se u meni povećava, kako se nagomila- vaspremn ost: nastaviću svoj nenastavljivi život. Ma- ma meočekuje i sigurno će mi se veoma obradovati, jadnica. Sećam se,nekad je imala u planu da postanem inženjer, lekar ili neštoslično. Tako će i biti po svoj prilici, kao što ona želi; nema tolikeludosti koju ne bismo proživeli prirodno, i na mom putu, ja to

već znam, vreba na mene sreća, kao neka nezaobi- laznaklopka. Pa čak i onde pored odžaka bilo je u pauzama mukanečeg što je ličilo na sreću. Svi me pi- taju samo o neprilikama,o "užasima”, iako za mene možda taj doživljaj ostajenajupečatljiviji. Da, o tome bi trebalo da im govorim u sledećojprilici, o sreći koncentracionih logora, kad me budu upitali.

To jest, ako me budu upitali. I ako na nju i sam nezaboravim.

Beleška o piscu

Itnre Kertes (Kertesz Imre) rođen je u Budim- pešti 1929.

godine. Kao petnaestogodišnjak, Jevrejin, poslat je u Aušvic, aodatle u Buhenvald, gde je do- čekao poraz Nemačke i odakle sevratio kući. Treba- lo je dugih priprema dok o tom doživljaju nijenapi- sao svoju prvu knjigu, Besudbi nstvo (Sorstalansag), koja jeobjavljena 1975. Godine 1977. izašao mu je roman Traţilactr agova (A nyomkereso), 1988. Poraz(A kudarc), 1990. Kadišzanerodeno dete (Kaddis a meg nem szii letett gyermekert), 1991.zbirka pripovedaka Engleski steg (Az angol lobogo), 1992.



zapisi Dnevnik sa galije (A galyanaplo), 1993- knjigaH olokaust kao kul tur a (Holocoust mint kul tur a), 1997. knjigaeseja Neko drugi (Valaki mas) i 1998. Tišina u trajanju tre-nu tka (A gondolatn yi csend).

Čovek Bez Sudbine

Documents

Transcript of Čovek Bez Sudbine