Cnc Tehnologije - Marija

8/11/2019 Cnc Tehnologije - Marija

1/36

REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

Studijski program: Prehrambena tehnologijaPredmet: CNC tehnologije

Seminarski rad

Tema: Razrada pojedinih tehnolokih operacija

Profesor: Student:

prof. dr Zoran Janji Marija Kosti, 211/PT

VRANJE, 2014


2/36

Seminarski rad Cnc Tehnologije

Marija Kosti, 211/PT

SADRAJ

UVOD 3

1. PROGRAMIRANJE CNC MAINA 6

2. KOORDINATNI SISTEM 8

3. NUMERIKI UPRAVLjANE MAINE 11

4. PRIMENA ROBOTA U INDUSTRIJI 15

5. PRIMENA CNC MAINA UPREHRAMBENOJ INDUSTRIJI 21

ZAKLJUAK 35

LITERATURA 36


3/36



UVOD

Prva numeriki upravljana alatna maina napravljena je u Americi poetkom 50-tihgodina uz pomo naunika MIT-a ( Massatussets Institut of Technology ). Novina na maini je bilo uvoenje elektronskog upravljanja pomou tzv. UPRAVLjAKE JEDINICE u koju program unosio preko buene papirne trake. Tadanja upravljaka jedinica je bila vea od sammaine. U odnosu na konvencionalne maine znaajna promena je bila uvoenje posebnistosmernih motora za pogon glavnog vretena i suporta.

Slika 1. Prva Cnc maina

Fabrika PRVOMAJSKA iz Zagreba je prva nabavila numeriki upravljanu konzolnglodalicu 1969. (SHARMANN FB100 sa upravljakom jedinicom DEKAMAT), a sama je poela serijski da proizvodi numeriki upravljane maine od 1978. godine (naslici 2. je prvaizloena glodalica G 301 NC na zagrebakom velesajmu 1971 god.).

Slika 2. Prva glodalica iz 1969 (levo) i prva Nc glodalica


4/36



Osnova numerikog upravljanja je upravljanje mainom pomou unapred definisano programa. PROGRAM je skup ifrovanih geometrijsko-tehnoloko-funkcionalnih naredbi kojimase putem razliitih fizikih medija (papirna traka, kaseta, disketa) daju upravljakoj jedininumeriki upravljane maine unapred zamiljene radnje. Prve upravljake jedinice bile su bkompjutera i nosile su naziv NC upravljake jedinice (Numerical Control), a budui da program sastojao od brojeva i slova, otuda naziv Numeriko upravljanje.

Dananje upravljake jedinice graene su na principu korienja mikroprocesora, tj.malog elektronskog raunara koji se moe programirati i time ostvariti proces numerikogupravljanja. Zbog toga se takve upravljake jedinice zovu CNC (Computer Numerical Control )upravljake jedinice.

Slika 3. Razlika izmeu klasinih i Cnc maina

Kao to se na slici vidi osnovne razlike izmeu ovih maina su u sledeem:

Pogon maine - kod klasinih maina radi se o zajednikom pogonu tj. jedan motor pogoni i glavno vreteno i ostala kretanja radnog stola, dok kod CNC maina postoji jedglavni motor za pogon glavnog vretena, a pomeranja po osama ostvaruju posebniistosmerni motori.

Upravljanje mainom - izvodi se kod klasinih maina runo ili mainski preko ruica zaupravljanje dok CNC maine imaju upravljaku jedinicu (tastatura i ekran) i radautomatski preko programa.

Merni sastav maine - sastoji se od skale sa nonijusom (klasina maina) ili preciznijeglinearnog sistema merenja (CNC m aina).


5/36



Pomak radnog stola - ostvaruje se trapeznim navojem ili kuglinim navojnim vretenom(CNC maina).

Nivoi upravljanja:

- upravljanje po taki (istovremeno kretanje samo po jednoj osi- npr. operacija buenja)- upravljanje po krivoj u ravni (istovremeno kretanje po dvema osama)- upravljanje po prostornoj krivoj (istovremeno kretanje po najmanje 3 ose - npr. prostorno

zakrivljene ploa- npr. lopatice turbine)

Karakteristike CNC maina:

mogunost obrade najsloenijih mainskih delova, visoka produktivnost, velika brzina rada zbog poveanih reima rada, robusnija konstrukcija maine, bolje voenje (npr. kuglino navojno vreteno), to rezultuje veom precizno

(0.001mm) obilno podmazivanje i hlaenje alata (do 100 l/min i vie ) ime se produujevek trajanja

alata koritenje najkvalitetnijih alata sa reznim otricama od tvrdih metala i keramike.

Najnovije maine su tzv. OBRADNI CENTRI koji obrauju radne predmete veomsloene geometrije sa visokim stepenom tanosti. Ove maine omoguavaju kompletnu obraduradnog predmeta uz automatsku izmenu alata ( magacin sa mehanikom rukom za izmenu alatRadni predmet ima mogunost zakretanja i pomicanja u vie smerova.

Slika 4. Cnc obradni centar


6/36



Povezivanje vie CNC maina ini tzv. FLEKSIBILNI OBRADNI CENTAR - sadrinekoliko obradnih centara povezanih sistemom transporta. Najnovije dostignue je povezivanniza fleksibilnih obradnih centara koje posluuju roboti. To su fabrike bez ljudi potpunautomatizovane u kojima se postie najvea produktivnost.

1. PROGRAMIRANJE CNC MAINA

Sa slike se vidi da samom programiranju prethodi odgovarajua priprema koja se sastood izrade tehnoloke dokumentacije u tehnikoj pripremi. Pri tome se moraju prikupiti podacisteznim i reznim alatima, maini i reimima rada. Programiranje i samo pisanje programa sledinakon to se izradi plan rezanja, koji je najvanija tehnoloka dokumentacija. Pre same izrad prvog komada na maini, vri se simulacija programa.

Slika 5. Programiranje Cnc maina


7/36



Nakon to se izradi prvi komad na maini i nakon eventualnih korekcija program pristupa se serijskoj proizvodnji. Veoma vanu ulogu ima sluba pripreme alata koja premtehnologiji postavlja odgovarajue alate u revolversku glavu i vri merenje i podeavanje alata.

Proces izrade delova na CNC ( NUM - numeriki upravljana maina ), kako smo videli na

prethodnoj emi, sastoji se od sledeih aktivnosti:1. razrada tehnologije i utvrivanje redosleda zahvata, alata i reima rada,2. priprema alata,3. programiranje,4. priprema maine,5. izrada prvog komada u seriji,6. serijska proizvodnja.

Veina nabrojanih aktivnosti postoji i kod klasinih alatnih maina, meutim ono to svojstveno CNC mainama, to je PROGRAMIRANjE.PROGRAMIRANjE JE POSTUPAKPISANjA PROGRAMA PREMA UNAPRED DEFINISANOJ TEHNOLOGIJI, A MOESE OBAVITI RUNO ILI POMOU RAUNARA.

RUNO PROGRAMIRANjE podrazumeva pisanje programa od strane tehnologa runtj. pie se svaki red programa prema definisanoj tehnologiji.

PROGRAMIRANjE POMOU RAUNARA- podrazumeva automatsko programiranjesamog raunara na osnovu izabranih parametara programera kao to su dimenzije pripremka, palata, izbor alata, reima rada itd. u posebnim softverima kao to su CATIA, MASTERCAMSOLIDC AM i dr. Takoe je mogua simulacija programa i ispis samog programa u izabranimupravljakim jedinicama. Ovim se skrauje vreme i smanjuju trokovi izrade programa, pa bra izrada prvog komada na maini.

Programiranje podrazumeva izradu sledee dokumentacije:

operacioni list - sadri redosled operacija radnog predmeta sa potrebnim reimima rada ivremenima izrade,

plan alata za radni predmet - sadri popis svih korienih alata za obradu prema redosledukorienja, potrebne mere, standarde reime i korekcije,

plan stezanja - obuhvata osnovne gabarite radnog prostora, poloaj radnog predmeta na

maini, take oslanjanja predmeta i mesto stezanja kao i poloaj nulte take, plan rezanja - je glavni dokument za ispis programa na kojem su vidljive putanje kretanjaalata za svaku operaciju. Prati se put kretanja vrha alata od poetka do kraja obrade,

pisanje programa - ili krae PROGRAM je zadnji i najvaniji dokument po kojem seunose naredbe za upravljanje mainom. Razraeni program unosi se u programskilist.


8/36



W - Nulta taka obratka (Workpiece zero point) Taka vezana za izradak. Slobodno semenja prema potrebama konstrukcije ili izrade. U ovoj taki je poetak koordinatnog sistemkoje je prebaeno iz take M i ona olakava programiranje.

M Nulta taka maine (Machine zero point) Pozicija ove take se ne moe menjati.

Odreena je od strane proizvoaa CNC maine. Ona je poetak koordinatnog sistema i od nj proraunavaju svi pomaci alata.

Slika 7. Referentne take kod glodalice

N - Referentna taka alata (Tool mount reference point) Poetna taka od koje se meresvi alati. Lei na osi draa alata. Odreena je odstrane proizvoaa i ne moe se menjati.

R- Referentna taka (Reference point) Taka u radnom podruju maine koja jedeterminisana s a krajnjim prekidaima. Slui za kalibrisanje mernog sistema i u poetku rada samainom moramo dovesti alat u taku R.

B - Poetna taka alata (Begin point) Od ove take alat poinje sa obradom i u njoj sevri izmena alata. Nijeneophodno da bude definisana.

2. KOORDI NATNI SI STEM

Kod CNC glodalica koordinatni sistem je dvoosni, tj. u osi obratka nalazi se osa Z, aupravno na osu obratka osa X. Pozitivna osa X moe biti postavljena u jednom ili drugom smeto zavisi od poloaja alata, odnosno revolverske glave u odnosu na izradak (videti sliku8 ).Koordinate sa negativnim predznakom (-x, - y ) oznauju kretanje alata prema radnom predmetu,


9/36



a pozitivni predznak znai odmicanje alata od radnog predmeta. Kod CNC glodalica koor dinatnisistem je troosni X,Y,Z.

Napomena: Treba zapamtiti da se alat (suport) uvek pomera u predmet ili u smeru predmeta ako je koordinata negativna.

Razlog zato je to tako lei u injenici da ako se pri programiranju zaboravi negativan predznak, nee doi do sudara alata i predmeta, nego e se alat odmaknuti od predmeta.

Slika 8. Koordinatni sistemi kod Cnc main e

Pravilo desne ruke. Odreivanje pozitivnog smera koordinatnog sistema odreuje poloaj prstiju desne ruke, odnosno palac pokazuje u pozitivnom smeru ose X, kaiprst u pozitivnom smeru ose Y, dok srednji prst pokazuje pozitivni smer ose Z.

Slika 9. Pravilo desne ruke


10/36



Slika 10. Primeri odreivanja osa

Kod CNC strugova opremanje maine sa razliitim alatima je od bitne vanosti zakvalitetnu izradu. Alati su smeteni u revolversku glavu prema redosledu izrade. Alati s

postavljeni tako da je svaki drugi alat ( od ukupno 8 ) naizmenino alat za spoljanju obradu ili zaobradu unutarnjih povrina, ime su jedni alati sa parnim a drugi sa neparnim brojevima.

Slika 11. Alati u revolverskoj glavi


11/36



Svakom se alatu mogu dodeliti odgovarajui brojevikorekcija alata koji se nalaze umemorijskom mestu maine za korekciju dimenzija alata.

Pod korekcijom podrazumeva se vrednost razlike koordinata vrha otrice posmatranoalata u odnosu na prvi alat ( desni no za spoljanje struganje ).POSTUPAK UKLANjANjA

ODSTUPANjA DIMENZIJA ALATA NAZIVA SA KOREKCIJA ALATA.

3. NUMERIKI UPRAVLjANE MAINE

Izlazne karakteristike kod standardnih, konvencionalnih maina alatki usko su vezane zsposobnost posluioca maine koji ih runo upravlja. Runo upravljanje nije vrsta obrade, vskup akcija tokom vremena s namerom da se ostvare ciljevi procesa obrade. Prema tome, niumeriko upravljanje ne predstavlja vrstu obrade, ve specijalni koncept upravljanja mainom.

Ovde e uglavnom biti rei o NU mainama za obradu materijala i NU mernim mainama,ali treba napomenuti da postoje i numeriki upravljane maine koje ne vre neposrednu obrametala ili nekog drugog materijala. Smatra se da je mainska obrada jedan od najraznovrsnij procesa, jer se moe koristiti za dobijanje itavog spektra oblika i povrina.

Upravljanje izvrnim organima numeriki upravljane maine alatke je automatsko. Znumeriki upravljanu mainu alatku, generalno se moe rei da se sastoji iz dve funkcionalceline, a to su:

1. Numeriki upravljaka jedinice- NUJ.2. Mehaniki deo koji je sainjen od podsistema, sklopova i podsklopova i drugih prate

elemenata kao kod konvencionalnih maina alatki.

Razliiti vidovi primene CNC tehnologije kod poslova gde se ne vri neposredna obradmaterijala p rikazani su na slici 15. Naravno, mogunosti primene CNC tehnologije i numerikupravljanih maina svakim danom postaju sve vee.

Automatizacija maloserijske i serijske proizvodnje kao dominirajueg vida umetalopreradi, uspeno se izvodi primenom numeriki upravljanih maina alatki. One se odliku poveanom produktivnou i tanou. Njihova primena podie metalopreradu na vii nivo. tome, treba sagledati prednosti i nedostatke primene numeriki upravljanih maina alatki.

Osnovne prednosti primene n umeriki upravljanih u odnosu na konvencionalne mainealatke su:


12/36



poveanje produktivnosti smanjenjem ukupnog vremena, usled smanjenja glavnog pomonog vremena,

visoka tanost obrade i neznatna kontrola obratka, obrada delova loenijih profila koji se teko mogu da ostvare na konvencionalnim

mainama, poveanje vremenskog stepena iskorienja maine, smanjenje broja i trajanja pripremnih operacija (obeleavanje, zabuivanje i sl.), jednostavnije upravljanje procesom proizvodnje, izbegnuta potreba za visokostrunim posluiocem maine alatke, posluilac maine alatke ima vie slobodnog vremena i moe da prati rad druge maine

tako dalje.

Nedostaci primene su:

obavezno planiranje rada do detalja, kao kod svake automatizovane proizvodnje,

veliki investicioni trokovi poveavaju trokove mainskog sata, potreba za visokostrunim programerima, pouzdanost numeriki upravljane u odnosu na konvencionalnu mainu alatku moe bi

nia, vei efekti se ostvaruju u automatizaciji velikoserijske proizvodnje i tako dalje.

Uporedna analiza korienja maina pokazuje da jedna numeriki upravljana mainzamenjuje 3 do 8 konvencionalnih maina alatki, to omoguuje smanjenje opreme, proizvodn

prostora, radne snage i drugo. Produktivnost se poveava do 50%, tanost izrade delova poveavase 2 do 3 puta, a broj i cena naknadnih operacija smanjuje se 4 do 8 puta. Vremenski stepen

iskorienja numeriki upravljane mapine treba da je veliki, jer se numeriki upravljana maialatka ve posle 5 godina smatra zastarelom. Na skraivanje veka trajanja maine utie i stal pojava novijih, savremenijih i produktivnijih tipova maina alatki.

Strukturu numeriki upravljane maine alatke ine:

numeriki upravljaka jedinica- NUJ, pogonski sistem - PS, upravljani sistem - US i merni sistem MS.

Programiranje obradnih procesa na numeriki upravljanim obradnim sistemima obuhvaniz aktivnosti na sistematizaciji obradnih informacija, njihovom ispisivanju odreeniredosledom prema pravilima programsk og jezika u formi upravljakog programa. Prekoupravljakog programa numeriki upravljana maina dobija, na odreeni nain kodirane, s

potrebne informacije za automatsku obradu nekog elementa. To su informacije o potrebnimkretanjima (glavnim i pomonim), informacije za ukljuivanje i iskljuivanje izvrnih orga


13/36



maine, poetak i zavretak programa, informacije za automatsku izmenu alata, podatke reimima obrade i dr.

Upravljaki programi unose se u numerikom obliku u numeriki upravljaku jedinicu NUJ. Upravljaka jedinica tako pripremljene informacije obrauje i prema stepenu priorit

saoptava izvrnim organima maine. Na taj nain se ostvaruje upravljanje procesom obrade raostvarenja potrebne konfiguracije izratka.

Pogonski sistem - PS treba da realizuje naredbe dobijene od NUJ. On vri pokretanjeradnih organa maine, brzinama i pomacima datim upravljakim programom, vodi ih po zadat putanjama i dovodi u zadate poloaje. Upravljani sistem- US ini maina alatka. Ona treba daostvari programom zadate naredbe. Na nju se postavljaju alati i pripremak koji, vrenjemrelativnih kretanja, formiraju konturu izratka. Tano voenje i dovoenje radnih organa u zad poloaje znaajno je za tanost oblika i veliina izratka. Tu ulogu preuzima merni sistem - MSkoji daje signal o poloaju, poziciji ili stanju radnog organa maine.

Pogonski sistem PS ima za zadatak da realizuje naredbe dobijene od upravljake jedinice. On pokree radne organe maine brzinama i pomacima prema programu, vodi ih idovodi u zadate poloaje. Pri tome treba da omogui:

ostvarenje bestrzajnog pokretanja, promenu smera i zaustavljanje, linearnu zavisnost izmeu ulaznog i izlaznog signala, visok stepen reagovanja na upravljake signale, visok stepen iskorienja, male gabaritne veliine i pouzdanost u radu

Osnovni zadatak mernog sistema NU maine je da brzo i precizno izmeri odgovaraju pomeranje izvrnih organa maine i da tu izmerenu veliinu u odreenom obliku i na adekvatannain prosledi upravljakoj jedinici. Prilikom upravljanja mehanikim sistemima najvanija merenja duine ili ugla meusobnog pomeranja pokretnih delova sistema i merenje brzine ov pomeranja. Kako je upravljaka jedinica elektronski ureaj, to je potrebno da se informacija oizmerenoj veliini prikae u obliku elektrinog signala koji moe lako da se obradi. Zbog toga skod NU maina uglavnom koriste elektronski merni sistemi, ili sistemi koji kao izlaznu veliiimaju elektrini signal.

Merni ureaji mora da rade u takozvanom online reimu. To znai da izmerenu veliinodmah alju u upravljaku jedinicu kako bi se ona uporedila sa zadatom, jer se upravljanje izvona osnovu razlike zadate i ostvarene koordinate pomeranja. Tano voenje i dovoenje radnihorgana u zadate poloaje od posebnog je znaaja za oblik, tanost i kvalitet izratka. Zahtevi kotreba da ispune merni sistemi su:

osetljivost treba da odgovara traenoj tanosti NU maine,


14/36



treba da budu osetljivi na promenu smera kretanja - obrtanja, frekvencija slanja signala treba da odgovara zahtevima upravljake jedinice i pouzdanost u radu.

Slika 12. Kruni i linearni enkoderi

Savremeni merni sistemi mogu da rade i kao viestepeni, prvo kao merni sistemi za grubi srednje fino pozicioniranje u blizini zadate take, a zatim i kao merni sistemi za fino i vrlo fin pozicioniranje, tj. za dovoenja alata u zadatu taku sa visokom tanou.

Danas se najee koriste merni sistemi sa fotoelektrinim oitavanjem optikih reetkkod lenjira ili diskova.

Slika 13. Laserski en koder za vieosno pozicioniranj e


15/36


16/36



U svakom proizvodnom pogonu promet i prenos materijala spadaju u kljune radnje Naglasimo da pod pojmom materijala podrazumevamo kako neobraeni materijal koji ulaz pogon, tako i delimino obraene radne predmete, a konano i potpuno obraeni proizvod kizlazi iz pogona. Promet materijala igra vanu ulogu zato to je uvek potrebno materijal koji ulau pogon prenositi od jedne maine do druge, ili optije, od mesta gde se obavlja jedna radoperacija do mesta gde se obavlja druga. Na taj nain materijal se kree do izlaska iz pogona. ovom mestu neemo govoriti o usavravanju i automatizaciji samog postupka obrade, dakrazvoju maina, ve emo razmatrati samo proces prometa materijala.

Slika 15. Opsluivanje m a in a Cnc robotom

U slabo automatizovanim proizvodnim pogonima prenos materijala uglavnom su obavljaliradnici. Oni su radne predmete prenosili pojedinano, ako su krupniji, ili spakovane u razlivrste korpi i kontejnera, ukoliko su delovi bili manji. Dakle, kljuna je bila ljudska radna sna uz korienje pomagala kao to su kolica i sl.

Slika 16. Procesne operacije


17/36



Korienje ljudske radne snage svakako nije odgovaralo kasnijim zahtevima za sve veo brzinom rada, smanjivanjem trokova, ujednaenim ritmom dotoka materijala za obradu itd.Stoga se automatizacije i prenos materijala. U pitanju su obino razliite vrste pokretnih traka

po potrebi prostiji manipulacioni automati.

Slika 17. Poslovi montae uz pomo Cnc robota

Razvojem automatizacije u ovom smeru dolo se do potpuno automatizovanih proizvodnih linija kod kojih je ovek samo vrio nadzor. Na automatski nain je bio reen samo transport izmeu radnih mesta ve i ulaz i izlaz materijala u elije gde se, takoautomatski, obavljao odreeni radni proces. Ovakve linije koje su ;esto predstavljale jedinstvecelinu, gotovo kao jedinstvena maina, omoguavale su veliku brzinu proizvodnje, a time i veli proizvodne serije. Meutim, treba naglasiti da je ovakva automatizacija imala i odreene ma Naime, dok je ovek mogao prenositi razliite vrste predmeta, dotle je automatizovatran-sportni sistem bio namenjen strogo odreenim radnim predmetima. Zbog ovakvnefleksibilnosti u smislu promene radnog predmeta, ovakva automatizacija naziva se fiksnomautomatizacijom.


18/36



Osnovno pitanje koje se postavlja pre uvoenja robota u industrijske procese, bez obzina njihovu prirodu i sloenost je isplativost ovakvog koraka. Kako je u svim industrijskim

procesima pitanje ekono mije nuno povezano sa tehnikim i tehnolokim aspektom procesa, podsetiemo se na glavne tehnike i tehnoloke prednosti upotrebe robota :

1. poveanje kvaliteta i ujednaenosti gotovih proizvoda, poluproizvoda i unapreensamog procesa

2. smanjen je karta

3. poveanje brzine svih proizvodnih operacija (poveanje produktivnosti).

Slika 18. Cnc Robot

Da bi razmotrili isplativost uvoenja robota u proizvodni proces, uzeemo za prim pakovanje bezalkoholnih pia (PET boca) na palete. Treba uzeti u obzir da e u ovomrazmatranju biti obraunati glavni (vidljivi) trokovi, dok e indirektne koristi biti samnapomenute, jer ih je teko kvantitativno uzeti u obzir.

U procesu pakovanja na jednoj liniji uestvuju 4 radnika u svakoj smeni, odnosno,ukupno 12 radnika. Pod pretpostavkom da je bruto troak za svakog radnika (lina priman porezi, trokovi prevoza) oko 500 EUR meseno u dananjim uslovima, dolazimo do ukupnmesenog troka radne snage od 6.000 EUR. Radna snaga se, pod pretpostavkom da se radi ostalno zaposlenim licima, plaa bez obzira na realan obim posla i broj smena. To ini ukupntrokove od 72.000 EUR za godinu dana.


19/36



Slika 19. Primena Cnc robota

Kada bi se na istu liniju uveo robot i dodatne transportne trake, kao i pratea oprema, ovainvesticija bi kotala, u najgorem sluaju, do 100.000 EUR. Jedan radnik bi ostao da nadziliniju za pakovanje, uz trokove od 7.200 EUR godinje (ukupne mesene trokove radnika smo poveali na 600 EUR, zbog poveanja plate po osnovi poveane odgovornosti). Iako robzahteva minimalno tekue odravanje, pretpostavimo da je za odravanje njegovog izvrno(hvataeg) dela, plansko podmazivanje i sitnije intervencije u senzorici i spoljnim napojnim isignalnim kablovima potrebno 2.000 EUR na godinjem nivou.

Trokovi elektrine energije i obezbeenja pogonskog vazduha neka su jo 2.000 EUgodinje. Sada ukupan godinji (tekui) troak uvoenja i rada robota iznosi 111.200 EUR.PREMA TOME, INVESTICIJA UVODJENJA ROBOTA NA LINIJU ZA PAKOVANJESE VRAA (ISPLATI) ZA OKO GODINU I PO DANA.

Slika 20. Pakovanje uz pomo robota


20/36



Naravno, ovde nisu uzete neke indirektne koristi od uvoenja robota koje su vezane poveanje kvaliteta rada u celini. Isto tako, nisu uzeti u obzir tekui trokovi odravanj postojee linije (ako se ne bi uvela robotika), to bi povrat investicije, raunski gledano, uin jo brim.

Slika 21. Cnc robot

Kao zakljuak, iako u grubim crtama, ovo finansijsko razmatranje dokazuje isplativostuvoenja robota u industrijske procese.


21/36



5. PRIMENA CNC MAINA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

Poljoprivreda je i daljenajvaniji sektor u privredi Apulian , kako u smislu zaposlenosti i proizvodnje . U 2006 ( ISTAT procena )BDP u region iznosila je 57.421,8 miliona evra . Ovi podaci se sastoji od kvote iz primarni sektor , jednak 5% , koja proizvodi znaajne koliine

vredne proizvode kao penice , masline, groe , voa i povra , cvekle, mleko , cvee , duvana i ,u nekim oblastima Salento , lekovitog bilja koji dovode dointenzivne aktivnost prehrambene iagro industrije jedne .

Hortikultura je uobiajeno u Apuliji , ukljuujui proizvodnju paradajza, zelene sala,artioke i komora, kao i tradicionalne masline , i sto i vinskog groa. Tu su i visoke useviargarepe , plavi patlidan , paprika , kupus , penica , kukuruz , bademi i vinje . Proizvodnjavinskih , zajedno sa onim iz ulja , to predstavlja vanu komponentu Apulia ekonomije ipovien

proizvodnja vina dodeljuje Apuliji titulu " Italija Podrum" . U stvari, sa skoro15 % od celogitalijanske proizvodnje , Apulija ostaje na vertekes proizvodnja i takoe na maksimalnih nivoa za

kvalitet i zasluga .

Agroalimentari klaster je lokalizovan (i) oko Bariju ( Rutigliano , Corato ,Altamura ,Santeramo ) za proizvodnju penice , testenina , hleba i kolaa ; ( ii ) u Gioia del Colle ,Ackuaviva , Sammichele , Putignano , a Andrija za mlene proizvode ; ( iii ) v Barletta ,Bisceglie e Bari za proizvodnju maslinovog ulja ; ( iv ) u Barletta , Bari , Gioia del Colle ,Gravina , Locorotondo za proizvodnju vina . Klaster je veoma izvozno orijentisana , posebno usektoru ekstra - djevianskog maslinovog ulja i testenine . neki kompanija komercijalizuje sasopstvenim brendom i van EU .

Karakteristika Apulija ( sa izuzetkom poluostrva Salentino ) je koncentracija brojnihmalih poljoprivrednika u velikim urbanim centrima , formiranje ` poljoprivreda gradovi ' , estona udaljenosti od same zemlje . Oni predstavljaju vie od 60% ukupan broj farmi i zauzimaju oko10% obradivog zemljita u regionu .

Uzimajui u obzir i proizvode , mi smo mogli da razlikujemo dve identifikovati razliitihoblasti. " Obiman " prostor obuhvata komune sa jakim specijalizaciju za obimne kulture ( nenavodnjava ) i , istovremeno najnie vrednosti svih indeksi tehnolokog nivoa . Odlikuje se

primetnim prisustvom " veliki farme " , sa velikim difuzije itarica koji zauzimaju mali procenatnavodnjava zemljita . Farme koje pripadaju ovoj oblasti pokazuju najnii prihod jedinica uregion.

Proizvodnja maina i opreme za uljnu industriju:

- Selektor semena sa promenljivim sitima i aspiratorom praine. - Ekstruder za sojin griz sa elektronskim doziranjem zrna soje, termostatskom regulacijom

temperature.- Prese za hladno cedjenje ulja


22/36



Bez obzira na ovu ukupnu pozitivnu sliku , jo uvek postoje neka otvorena pitanja kojetreba reiti kako bisektor u potpunosti iskau svoj potencijal . Pre svega : Mala veliina svihfarmi i preduzea , posebno privatnih su .

Iako 85 % od po ljoprivrednog zemljita je u privatnom vlasnitvu ,prosena veliina

gazdinstva je oko 2,73 hektara , a samo 5,5 % od njih obrauje povrinu veu od 10 hektara .Kompanije sa prihvatljivom veliine su skoro samo one javne i neke od njih su " kombinat"kom panije koje su integrisane strukture staraju o vie proizvodnih koraka . S druge strane , velikedravne kompanije sunajtee otkup od privatnih investitora jer oni nisu ekonomski konkurentna i

prvo bi

Potrebno je da proe kroz proces reorganizacije jaki da mogu da ukljuuju socijalneefekte jedva prihvatljivo sa politike take gledita .

Slika 22. Cnc Maina Orion za pravljenje kutija

Orion je maina za formiranje kartonskih kutija- automatski formira kutija, velikih brzina i autonomije u radu koja se postie velikim magacinom kutija (i do 300 komadacentralizovanim sistemom za podmazivanje, Auto Diagnosys sistemom za samostalno otkrivanjezastoja i kvarova koji se mogu desiti tokom rada. Postoji mogunost izbora lepljenja dna kutlepljivom trakom ili lepkom.

Rotopaq je automatski rotacioni upakiva. Velika brzina do 20 ciklusa u minuti se postie simultanim podizanjem i ulaganjem proizvoda. Ulaz maine je prilagoen za prijemformiranje proizvoda sa punjaa velikih brzina. Simetricni dizajn maina omoguava prije

proizvoda sa leve ili desne strane.


23/36



Mogunost instalacije razliitih vrsta glava za podizanje: vakum, magnet, pritisakkljeta

Slika 23. Cnc Rotopaq

Fabrika mineralne vode Bivoda moe da se pohvali najsavremenijom tehnikom usvojim pogonima. Iz priloenog se mogu videti CNC maine koje se upotrebljavaju u ovfabrici.

Slika 24. Cnc maina u fabric Bi Voda Bujanovac

Automatske linije su za punjenje mineralne i gazirane vode, gaziranih i negaziranihnapitaka, vina, piva i drugih alkoholnih pia, mleka i ulja u PET ili staklene boce. To su i s potrebni podsistemi kao to je procesna oprema, transport, ispiranje boca, punjenje, zatvaranje,etiketiranje, kontrola, formiranje zbirnih i transportnih pakovanja, paletizacija.


24/36



Slika 25. Cnc maina u fabric Bi Voda Bujanovac

GS Kombinator X250 je maina za proizvodnju sladoleda. Proizvodni kapacitet ovemaine je 2,000 l/h sladoleda sa 100% ekspandiranja, GS Kombinator X250 nudi jos nekoliko

jedinstvenih korisnih stvari:

Veoma veliku izdrljivst Vrhunski kvalitet proizvoda Ouvanje energije Minimalno vreme odravanja Ergonomski d izajn maine

Slika 26. GS Kombinator X250


25/36



GS Perfector test fabrike i GS Nexus, karakterie pupma visokog pritiska, cevi zahlaenje, razne jedinice za meanje i cevi za mirovanje gotovog proizvoda. Maine za test uzorsu pogodne za proizvode od kristalizovane masti, kao to su margarin i maslac.

Test fabrike su takoe pogodne za termike procese kao to su grejanje, hlaenj

pasterizaciju i sterilizaciju hrane, farmaceutskih i hemijskih proizvoda.

Slika 27. GS Perfector test fabrike

LINIJA ZA PROIZVODNJU IPSA - Na ovim linijama za pomfrit koje obuhvatajusegmente za pranje, ljutenje, blaniranje, pasterizaciju, sterilizaciju, prenje, hlaenjzamrzavanje, tansport, merenje i pakovanje, proizvodi se pomfrit vrhunskog kvaliteta.Upotrebom sistema za uklanjanje kamenia, kao i sistema za pranje i ljutenje eliminiu skamenii i drugi teki delii koji propadaju kroz ulazni mlaz vode i skupljaju se u komori,donjem delu ureaja. Odatle krompir odlazi vijanim transporterom do abrazivnog mehanikogljutaa, a zatim do trake za manuelnu kontrolu.

Posle seenja i sortiranja, krompir stie do ureaja za blaniranje gde se zadrava ok30min. na temperaturi od 80C. Nakon suenja na vibracioniom suau, krompir dolazi do fritesa izolacio nom haubom i tu se zadrava 150-180 sekundi. Posle boravka na vibracionomodvajau ulja, proizvod dolazi do komore za hlaenje gde se hladi oko 4 minuta do temperatod 5C, a zatim do tunela za brzo zamrzavanje gde se za oko 9 minuta temperatura sputado -18C. Za proizvodnju savrenog pomfrita, kupcima su na raspolaganju inovativni Delta-X suai,sistemi za oblaganje i prionici koji e pomfritu dati onu uvenu zlatnu boju.


26/36



Slika 28. Linija za proizvodnju ipsa LINIJA ZA PROIZVODNJU TORTILJA IPSA - Proces poinje meanjem

kukuruza i vode kako bi se dobilo testo koje se yatim presuje pomou valjaka radi dobijanlistova debljine oko 1,5mm. Ovi listovi zatim prolaze kroz rotirajue sekae koji ga seku pravetrouglaste oblike koji se sue u pei. Posle hlaenja na traci, proizvod se pri u biljnom ulju, prioniku za tortilju.

Slika 29. Linija za proizvodnju tortilja ipsa


27/36


28/36



Stacionarni autoklavi se dele na vie vrsta: Parni slue za primenu na metalne konzerv prenika do 150mm, Autoklavi sa sistemom prskanja vodom slue za sterilizaciju metalnkonzervi prenika veeg od 150mm, staklenih tegli i tetrapak pakovanja, i kombinacij

para/vazduh se koristi za steril izaciju na plastine kese i kutije.

Rotacioni autoklavi takoe postoje u vie podvrsta: Parni se koriste za metalne konzer prenika do 80mm, Sa sistemom prskanja vode se koriste za metalne konzerve prenika veeg 80mm, staklene tegle, plastine kese i plastine posude, sa sistemom potapanja u vodu slue zategle i konzerve.

Nepokretni autoklavi su proizvedeni tako da se naknadno mogu snabdevati opremom zasve sterilizacione cikluse, ovo im dozvoljava maksimalnu fleksibilnost sto se tie menjanja vrs proizvoda i naina sterilizacije.

Efikasno rukovanje sterilizovanih prehrambenih proizvoda . Efikasnost pasterizacije isterilizacije hrane zahteva najnovije tehnike upravljanja proizvoda kako bi se osiguraladoslednost u kvalitetu proizvoda. Nije dovoljno da se konzerve, tegle, kese i plastine posude paljivo ubace u posude autoklava kako bi se dozvolio prodor toplote, nego i mere zatite moraju preduzeti se u sluaju nekih ne predvidjenih okolnosti proizvodnja ne bi usporila.

Slika 32. Levati Food Tech

Levati Food Tech nudi opremu i sisteme za potpuno automatsko i poluautomatskoutovaranje i istovaranje posuda. Kod potpuno sautomatskog sterilizacionog sistema Levati nudiautomatsko ubacivanje i izbacivanje iz autoklava unkove koji nose posude. Taj pr ocesomoguava usklaivanje rukovanja proizvodom tano prema potrebama svake aplikacije.


29/36



FEN proizvodi pelete koji se koriste za proizvodnju grickalica:

ipsa Testenina Ekspandiranih slanih i slatkih grickalica sa ili bez oblaganja sirupom,

okoladom i dr. Pahuljica na bazi raznih itarica Instant hrane za odojad Instant supa

Slika 33. Cnc maina za testenine

Stickpack maina . Opseg maine varira u zavisnosti od irine Stickpack -a, od 4-16linija, i osposobljena je za rad sa razliitim punilicama u zavisnosti od vrste proizvoda koji se pakuje bilo da je prakast, tean, granulast ili vrst.

Glavne karakteristike maine su velike performanse, maksimalna irina zalepljenog dela

je 1000mm, nezavisna eljust za zatvaranje pakovanja.


30/36



Slika 34. Stickpack maina

H-320 . Automatska maina za punjenje i zatvaranje kesica H-320 predviena je za punjenje kesica malih, srednjih i velikih zapremina.

Prednosti ove maine su tehnologija izrade koja joj omoguava maksimalnu efikasnostminimum zastoja. Jos jedan od bitnijih aspekata je irok dijapazon kesica,pakovanja i oblika kojese mogu puniti razliitim proizvodima koje je mogue uraditi na istoj maini.


31/36



Slika 35. Automatska maina za punjenje i zatvaranje kesica H -320

Menjanje izmeu vrsta proizvoda i pakovanja, razliitih velina je izuzetno lako to sv proizvode Mespack- a ini jedinstvenim.

Glavne karakteristike maine su nezavistan kontrolni kabinet, automatsko podeavan pozicija, eljusti za zatvaranje pakovanja, automatska korekcija otvora zakesice koje stojeuspravno, sistem za otvaranje 3 kesice odjednom pomou vakuuma, 3 razliite stanice punjenje, drai kesica napravljeni da mogu da izdre do 2kg, sistem za razvlaenje otvora kesi pre zatvaranja, sistem za skidanje kesica, automatski sistem podmazivanja.

H-100. Mala, kompaktna, fleksibilna , ova maina je izuzetna po svojoj raznovrsnosti visokoj efikasnosti.

Podrava opcije za postavljanje razliitih vrsta punilica, punilice za granulaste proizvode punilice za tenosti i viskozne proizvode i punilice za prakaste proizvode.

Slika 36. H-100

HOMOGENIZATORI - Rannie & Gaulin, visoke tehnologije, konstruisani pomodularnom principu, velike fleksibilnosti i stabilnosti, niskih vibracija sa inovativnom


32/36



koncepcijom; obezbeen servis i rezervni delovi, mogunost usluga laboratorijskog ispitivanKoriste se u industriji hrane, mleka, pia, kozmetikoj i farmaceutskoj industriji.

Slika 37. Homogenizator

Sve ARCIL- ove maine odlikuju:

Pouzdanost i jednostavnost u radu Fleksibilnost u izboru materijala i kapaciteta Nesmetano i lako odravanje

Osim form fill seal maina, ACRIL nudi i sledea reenja:

Dozatore za osnovne i sekundarne proizvode Procesnu opremu, izmenjivae toplote, pei i pastera Miksere Mikrotalasne tunele za pasterizaciju Potpuno robotizovani kraj linije za formiranje zbirnih pakovanja i paletizaciju

Slika 38. Cnc ACRIL maina


33/36



Pick and Place Sistemi. PWR Pack dizajnira sopstvene Pick and Place robot sistemeza prehrambenu industriju. Svi aspekti ovih sistema su vodjeni kontrolom in house kako biobezbedili najvee standarde i efikasnost.

Pomou specijalnog softweare-a PDS, omoguena je kontrola podizanja vaeg proizvoda

in flow to je i prirodan nain za dizajniranje robota za tok proizvodnje. Pomou PDsoftware- a se postie velika brzina i efikasnost u Pick and Place robotici.

Slika 39. Pick and Place robot sisteme

Sistem za pakovanje u kartonske kutije, kutije i gajbe. Pakovanja spremna za postavljanje na police, izlobene kutije i kombinovani paketi postaju sve vie popularni. PWsistemi za pakovanje se ogledaju u velikim performansama pakovanja i veoma su pouzdani. Zaautomatsko pakovanje u kutije, gajbe i kartonske kutije tehnika reenja PWR kompanispremaju vas danas za vae potrebe pakovanja sutra.

Slika 40. Sistem za pakovanje u kartonske kutije


34/36



Automatske maine za kompletno pranje i perfektno suenje polikarbonatnih kalupa kojise koriste u proizvodnji okolade.

41. Cnc maina za pranje I perfektno suenje kalupa u proozvodnji okolade

Poluatomatske maine ili automatski tuneli za pranje stalaka za prenoenje mesa il proizvoda u pekarstvu.

Slika 42. Cnc maina pranje stalaka za prenoenje mesa ili proizvoda u pekarstvu


35/36



ZAKLJUAK

Tehnologija CNC maina, u dananjoj industriji, ima iroku primenu. Moglo bi se rei da se CNC maine danas koriste u svim proizvodnim delatnostima. Od "HOBY" maina pa do zahtevnih obradnih centara, CNC tehnologija je postala standardna i nezamenljiva zbog svoje pouzdanosti i preciznosti.

Najee oblasti primene CNC maina:

obrada drveta obrada metala obrada plastike

graviranje izrada alata modeliranje hobi nastavna sredstva

Za deo reprezent obradni sistem struga izvreno je:

geometrijsko modeliranje alata (profilnog glodala - CAD model, projektovanje tehnologije, tehnoekonomska analiza, programiranje proizvodnja realnog dela prema predhodno projektovanoj tehnologiji.

Osnovni cilj ovog rada jeste uspostavljanje modela ra unanja tehnologije izrademainskog dela,upoznavanje sa CNC tehnologijama i sa savremenim programiranjem. Rezultatidobijeni na osnovu pomenutog modela mogu posluiti kao osnova ispitivanja rentabilnosti

proizvodnih operacija neophodnih da bi se deo napravio.


36/36


LITERATURA

1. Numeriki upravljane maine ; Ni 1998; prof. dr Miodrag Mani;

2. Programsko upravljanje mainama alatkama ; aak 2004; prof. dr Radomir Slavkovi;

3. Programiranje obradnih procesa na CNC mainama ; Kraljevo 1997;prof. dr Vuko Meanin;

4. Inenjerski programi za runo programiranje NC i CNC maina alatki ; Smederevo 2007;prof. Vukain Brati,prof. Aleksandar Jovanovi;

5. Numeriko upravljanje maine alatke i njihovo programiranje ; Beograd 1987;prof. R. Kovaevi;

6. CNC tehnologije ; VPSS Vranje, 2010;prof. dr Zoran Janji;

7. Internet adrese:www.vemaels.co.rs www.prekucavanje.wordpress.com
http://www.vemaels.co.rs/http://www.vemaels.co.rs/http://www.prekucavanje.wordpress.com/http://www.prekucavanje.wordpress.com/http://www.prekucavanje.wordpress.com/http://www.vemaels.co.rs/

Cnc Tehnologije - Marija

Documents

Transcript of Cnc Tehnologije - Marija