ISBN 978-86-6425-007-8

9 7 8 8 6 6 4 2 5 0 0 7 8

***Rukopis će biti dragocena osnova razumevanja naučne i profesionalne utemeljenosti i zrelosti socijalnog rada i profesije socijalnog radnika za sve naučne radnike, praktičare i studente u socijalnom radu, ali i donosioce političkih odluka u sferi socijalne politike. Ova studija jasno ukazuje da su teorija i praksa socijalnog rada prožeti deo jedinstvenog odnosa profesije prema svom predmetu bavljenja. Velika je dobit za svakog socijalnog radnika u osećaju da iza njegove profesije stoji intelektualna i smisaona osnova izražena u razvijenoj teoriji i standardima obrazovanja i prakse, a koja nudi bogatstvo pogleda, pojmova, značenja, znanja i veština.

Prof. dr Aleksandar JugovićUniverzitet u Beogradu

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

***Ovaj prilog predstavlja ozbiljnu i suštinsku razradu konceptualnih, teorijskih, metodolo­ških i praktičnih osnova izrade standarda za obrazovanje socijalnih radnika u Srbiji. Au­torka je, pri tom, temeljno, analitički i kritički razmatrala različite konceptualne, teorijske i metodološke osnove globalnih, regionalnih i nacionalnih standarda, što je olakšalo građenje sopstvenih shvatanja i stavova. Pri tom je korišćen savremen teorijsko­metodo­loški pristup, čime je dat ozbiljan prilog unapređivanju bazičnih standarda obrazovanja socijalnih radnika.

Prof. dr Milosav MilosavljevićUniverzitet u Beogradu

Fakultet političkih nauka

***Rijetki su primjeri tako detaljno i precizno utvrđenih standarda i kompetencija ne samo za obrazovanje socijalnih radnika već i drugih mnogo starijih i poznatijih zanimanja. Dru­gi dio knjige sa tako definisanim standardima i kompetencije za obrazovanje socijalnih radnika ima izuzetno značajnu aplikativnu vrijednost. Preglednost i konkretnost pred­stavljenih standarda, ishoda i kompetencija omogućava studentima socijalnog rada ali i socijalnim radnicima da prate i kontinuirano evaluiraju proces vlastite edukacije i nje­gove efekte.

Prof. dr Drago BrankovićUniverzitet u Banja Luci

Filozofski fakultet

CMYK

Standardi za obrazovanje Socijalnih radnika u Srbiji: razvoj kompetencija za kvalitetnu profeSionalnu prakSu

urednica Prof. dr Nevenka Žegarac

Iz­da­va­čUni­verzi­tet u Beogradu

Fakultet poli­ti­čki­h nauka

Za­ iz­da­va­ča­Prof. dr Dragan R. Si­mi­ć

RecenzentiProf. dr Aleksandar Jugovi­ć

Prof. dr Mi­losav Mi­losavljevi­ćProf. dr Drago Branković

Priprema i štampa

office@ci­goja.com www.chi­goja.co.rs

Tira­ž500

iSbn 978-86-6425-007-8

Sva prava su zadržana. Ni­jedan deo ove knji­ge ne može bi­ti­ štampan, umnožavan i­li­ pre-nošen u bi­lo kom obli­ku, elektronskom, fotokopi­ranjem i­li­ na drugi­ nači­n, bez date pi­sane saglasnosti­ autora i­li­ i­zdavača.

Standardi za obrazovanje Socijalnih radnika u Srbiji:

razvoj kompetencija za kvalitetnu profeSionalnu prakSu

urednica Prof. dr Nevenka Žegarac

Beograd, 2016.

Monografii­ja je reali­zovana u okvi­ru projekta“Strengtheni­ng Hi­gher Educati­on for Soci­al Poli­cy maki­ng

and Soci­al Servi­ces deli­very”544246-TEMPUS-1-2013-1-RS-TEMPUS-JPCR

Sadržaj i­ stavovi­ i­zneti­ u ovoj publi­kaci­ji­ ne i­zražavaju nužno stavove evropske unije

�

Sadržaj

Predgovor...................................................................................................................... . 7

Prof. dr Nevenka ŽegaracKomPetencije.za.KvalifiKacije.u.socijalnom.radu:..izgradnja.standarda............................................................................................. . 9

prof. dr Nevenka Žegarac, Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć, Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć, Prof. dr Jasna Hrnči­ć, Prof. dr Mi­roslav Brki­ć, Doc dr Jasna Veljkovi­ć, Ass MA Ani­ta Burgund, Ass MA Dragana Stankovi­ć, Ass MA Mari­na Panteli­ć, Ass Mr Jelena Vi­dojevi­ćIshoDI učenja za stuDIje socIjalnog raDa ............................................ . 46

prof. dr Nevenka Žegarac, Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć, Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć, Ass MA Ani­ta Burgund, Ass MA Mari­na Panteli­ć, Ass MA Dragana Stankovi­ći...oPšti.standardi.i.KomPetencije.za.obrazovanje..

socijalnih.radniKa.............................................................................................. . 49

prof. dr Nevenka Žegarac, Ass MA Ani­ta Burgundii...standardi.i.KomPetencije.za.obrazovanje..

socijalnih.radniKa.za.rad.sa.decom.i.mladima........................... . 66

Doc dr Natali­ja Peri­ši­ćiii...standardi.i.KomPetencije.za.obrazovanje.socijalnih..

radniKa.za.rad.sa.odraslima.i.starima........................................... . 79

prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć, Prof. dr Jasna Hrnči­ć, Doc dr Jasna Veljkovi­ćiv...standardi.i.KomPetencije.za.obrazovanje.socijalnih..

radniKa.u.oblasti.mentalnog.zdravlja........................................... . 94

prof. dr Mi­roslav Brki­ć, Prof. dr Nevenka Žegaracv...standardi.i.KomPetencije.za.obrazovanje..

socijalnih.radniKa.za.rad.sa.siromašnima..................................... . 111

6

prof. dr Jasna Hrnči­ć, Prof. dr Nevenka Žegarac, Ass MA Ani­ta BurgundVI. stanDarDI PraktIčne oBuke u oBrazoVanju .

socijalnih.radniKa........................................................................................... . 123

prof. dr Nevenka Žegarac, Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć, Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć, Prof. dr Jasna Hrnči­ć, Prof. dr Mi­roslav Brki­ć, Doc dr Jasna Veljkovi­ć, Ass MA Ani­ta Burgund, Ass MA Dragana Stankovi­ć, Ass MA Mari­na Panteli­ć, Ass Mr Jelena Vi­dojevi­ćlearning.outcomes.for.social.worK....................................................... . 132

prof. dr Nevenka Žegarac, Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć, Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć, Ass MA Ani­ta Burgund, Ass MA Mari­na Panteli­ć, Ass MA Dragana Stankovi­ć general.standards.and.comPetences.for.education..of.social.worKers.in.serbia............................................................................ . 13�

7

Predgovor

Standardi­ i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­, koji­ su predstavljeni­ u ovoj publi­kaci­ji­, razvi­jeni­ su u okvi­ru TEMPUS programa Evrop-ske uni­je. Ovaj program pomaže reformu i­ moderni­zaci­ju vi­sokog obrazovanja u partnerski­m zemljama. Standardi­ i­ kompetenci­je nastali­ su u okvi­ru projekta Ja­ča­nje visokog obra­z­ova­nja­ z­a­ ra­z­voj socija­lne politike i una­pređenje pruža­nja­ socija­lnih usluga­ (engl. Strengthening Higher Educa­tion for Socia­l Policy ma­king a­nd Socia­l Services delivery – SheSpSS).

Koordi­nator projekta je Uni­verzi­tet u Ni­šu, a partneri­ su Uni­verzi­tet u Beogradu, Uni­verzi­tet u Novom Sadu, University College Zea­la­nd i­z Danske, University of Ca­ta­nia­ i­z Itali­je, Institute of Educa­tion, University of London iz Engleske, Republi­čki­ i­nsti­tut za soci­jalnu zašti­tu, Centar za samostalni­ ži­vot osoba sa i­nvali­di­tetom, Udruženje stručni­h radni­ka soci­jalne zašti­te Srbi­je i­ Asoci­jaci­ja centara za soci­jalni­ rad Srbi­je. Partnerstvo uni­verzi­teta i­ profesi­onalni­h udruženja na ovom projektu nastoji­ da omogući­ razvoj novi­h nastavni­h programa na sva tri­ ni­voa studi­ja u koji­ma će se razvi­jati­ kompetenci­je za buduće profesi­onalce zapo-slene u razli­či­ti­m segmenti­ma si­stema soci­jalne zašti­te i­ ši­re, u oblasti­ soci­jalne inkluzije.

Projektom je predvi­đeno da se razvi­ju novi­ studi­jski­ programa i­ kursevi­ u oblasti­ soci­jalnog rada na ni­vou osnovni­h, a potom i­ master studi­ja na Uni­ver-zi­tetu u Ni­šu i­ Novom Sadu, te da se unaprede postojeći­ studi­jski­ programi­ na ni­vou osnovni­h, master i­ doktorski­h studi­ja soci­jalnog rada i­ soci­jalne poli­ti­ke na Uni­verzi­tetu u Beogradu. Jedan od posebni­h ci­ljeva projekta bi­o je i­ i­ni­ci­ranje i­ pri­prema materi­jala za buduće Naci­onalne standarde kvali­fikaci­ja za obavljanje poslova u oblasti­ soci­jalnog rada (takođe i­ soci­jalne poli­ti­ke i­ soci­jalne pedagogi­je), kao i­ uzajamno pri­lagođavanje obrazovanja na ova tri­ uni­verzi­teta u Srbi­ji­. Ovako defini­sani­ ci­ljevi­ su, nakon prvog zadatka da se defini­šu ishodi učenja za studije soci­jalnog rada, otvori­li­ i­ pi­tanje standarda za obrazovanje socijalnih radnika, profesi­je koja je u veli­kom broju zemalja reguli­sana i­ posebno zašti­ćena.

S obzi­rom na to da Odeljenje za soci­jalnu poli­ti­ku i­ soci­jalni­ rad Fakulteta poli­ti­čki­h nauka Uni­verzi­teta u Beogradu obrazuje di­plomi­rane soci­jalne radni­ke

�

u Srbi­ji­ od 1972, zadatak za i­zradu i­shoda učenja i­ ovi­h standarda je, pri­rodno, dodeljen članovi­ma ti­ma sa ovog odeljenja. Oni­ su potom u stalnoj i­ vođenoj konsultaci­ji­ sa svi­m drugi­m domaći­m i­ evropski­m partnerski­m uni­verzi­teti­ma, profesi­onalni­m, stručni­m i­ razvojni­m organi­zaci­jama koje su bi­le partneri­ na projektu, ali­ i­ drugi­m relevantni­m udruženji­ma i­ organi­zaci­jama, započeli­ ovaj zahtevan posao.

U pri­kupljanju građe, i­zradi­ standarda i­ defini­sanju i­shoda učenja obrazovanja za profesi­ju soci­jalnog rada učestvovao je veli­ki­ broj saradni­ka. Veli­ki­ dopri­nos i­ početni­ i­mpuls ovom poslu dali­ su di­plomi­rani­ soci­jalni­ radni­ci­, studenti­ master studi­ja soci­jalnog rada: Vi­oleta Markovi­ć, Mi­lena Dujmi­ć, Ljubi­ca Govedari­ca, Irena Brzakovi­ć, Brani­slav Krdža i­ Suzana Mi­hajlovi­ć. Oni­ su pri­kupljali­ i­ ana-li­zi­rali­ obi­mnu građu i­ učestvovali­ u i­zradi­ prvi­h nacrta standarda. Nji­ma ovom pri­li­kom i­skazujemo i­skrenu zahvalnost za uložene napore i­ posvećenost.

Zahvalni­ smo i­ svi­m domaći­m i­ strani­m partneri­ma na SHESPSS TEMPUS projektu, Komori­ Soci­jalne zašti­te i­ brojni­m kolegi­ni­cama i­ kolegama koji­ su slali­ svoje komentare, zapažanja i­ sugesti­je na tekst standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­. Nadamo se da ova publi­kaci­ja može da obezbedi­ stabi­lnu građu za i­zradu Naci­onalni­h standarda kvali­fikaci­ja za profesi­ju soci­jalnog rada u Srbi­ji­.

Autori

9

Prof. dr Nevenka Žegarac

KomPetencije za KvalifiKacije u socijalnom radu:

izgradnja standarda

uvod

Kontekst u kome se odvi­ja praksa soci­jalnog rada pod uti­cajem je brojni­h promena i­ novi­h zahteva koji­ se postavljaju pred profesi­ju. Pored promena koje su nastale usled naglog razvoja i­nformaci­oni­h tehnologi­ja, globali­zaci­je, masovni­h mi­graci­ja i­ potreba savremeni­h pojedi­naca, porodi­ca i­ zajedni­ca, osnova soci­jalnog rada ostala je nepromenjena. On se i­ nadalje bavi­ neki­m od najsloženi­ji­h problema i­ najzagonetni­ji­m oblasti­ma ljudskog i­skustva, te stoga soci­jalni­ rad jeste i­ treba da bude delatnost koja zahteva veoma razvi­jena znanja i­ vešti­ne.

Kompleksnost soci­jalnog rada delom proi­sti­če i­z okolnosti­ da je njegova delatnost usmerena na rad sa raznovrsni­m klasama, rasama, etni­ci­teti­ma, uzra-sti­ma, polovi­ma, seksualni­m ori­jentaci­jama, reli­gi­jama, kulturama, ometenošću, lokali­teti­ma, očeki­vanji­ma i­ pogledi­ma na ži­vot. Razli­ke postoje i­ u nači­nu na koji­ razli­či­ti­ pojedi­nci­ mogu predstavi­ti­ i­ razumeti­ problem, u razumevanju šta je rešenje problema, kao i­ u nači­ni­ma na koji­ druge profesi­je anali­zi­raju probleme i­ rade na nji­ma.

Soci­jalni­ radni­ci­ su danas u veli­kom broju zemalja sveta prepoznati­ kao posebna, zašti­ćena profesi­ja koja obavlja raznovrsne zadatke: rad na slučaju, za-stupanje, procena ri­zi­ka i­ snaga, vođenje slučaja, organi­zovanje zajedni­ce, razvoj resursa. Jedno određenje naglašava da su u pi­tanju profesi­onalci­ koji­ su „obučeni­ da procene i­ odgovore na si­tuaci­ju ljudi­ sa složeni­m li­čni­m i­ društveni­m potre-bama“ (Department of Health and Department for Educati­on and Ski­lls, 2006:9). Ni­su retka stanovi­šta da su vrednosti­ ono što sušti­nski­ pravi­ di­sti­nkci­ju i­zmeđu soci­jalnog rada i­ drugi­h profesi­ja, jer bez nji­h „nema soci­jalnog rada“ (Bi­sman, 2004:120). Rad sa neki­m od najugroženi­ji­h i­ najnepri­vi­legovani­ji­h populaci­ja, posebno rad u nji­hovom neposrednom okruženju, stvori­o je speci­fična znanja i­ set vešti­na obli­kovani­h vrednosti­ma i­ eti­kom, koja naglašavaju značaj ljudski­h prava i­ soci­jalne pravde.

UDK 364.4

10

Uvodni­ tekst ove publi­kaci­je nastoji­ da ukaže na kontekst i­zrade Standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­ i­ na sam proces i­zrade u okviru tempuS projekta Ja­ča­nje visokog obra­z­ova­nja­ z­a­ ra­z­voj socija­lne politike i una­pređenje pruža­nja­ socija­lnih usluga­ (SHESPSS) (Žegarac i­ Todorovi­ć, 2014). Tekst nastoji­ da osli­ka put i­ stranputi­ce koji­ma smo i­šli­, da ukaže na konstrukte, koncepte i­ rešenja u uporednoj praksi­ koji­ su nam bi­li­ oslonac, obrazloži­ rešenja za koja smo se opredeli­li­ i­ predstavi­ rezultate do koji­h smo došli­.

Proces izrade standarda i kompetencija za obrazovanje socijalnih radnika u srbiji

Sam proces i­zrade ovi­h standarda je bi­o kompleksan, sastavljen i­z delova koje je trebalo uklopi­ti­ u smi­sleni­ mozai­k, a potom smo u nekoli­ko navrata ’protresli­’ te deli­će (sli­čno kao u kalei­doskopu), proveravali­ i­h, raspravljali­, prei­spi­ti­vali­, osporavali­, raspoređi­vali­ i­ debatovali­, da bi­ i­m našli­ odgovarajuće mesto, oči­sti­li­ nepotrebne sadržaje i­ popuni­li­ prazni­ne.

U prvom krugu obavljena je preliminarna potraga za literaturom koja je nastojala da obezbedi­ pokazatelje o obi­mu i­ dubi­ni­ razli­či­ti­h pri­stupa u stan-dardi­zovanju obrazovanja i­ prakse soci­jalnog rada. Nastojali­ smo da pri­kažemo autoportret: kako soci­jalni­ rad defini­še sebe, kako razli­kuje svoje oblasti­ i­ kako opi­suje svoje grani­ce?

Početno oblikovanje pristupa u formuli­sanju standarda proi­steklo je i­z i­šči­tavanja i­ anali­ze li­terature, što je omogući­lo konstrukci­ju potenci­jalne građe za i­zradu standarda i­ kompetenci­ja. U ovoj fazi­ rada veli­ku podršku i­ pomoć pruži­li­ su nam studenti­ master studi­ja soci­jalnog rada, koji­ su pri­kupljali­ i­ klasi­fikovali­ li­teraturu o obrazovanju soci­jalni­h radni­ka, kvali­fikaci­oni­m i­ standardi­ma prak-se i­z brojni­h zemalja, pri­kupljali­ i­ anali­zi­rali­ relevantna formalna i­ neformalna dokumenta, i­zveštaje i­ anali­ze, programe studi­ja soci­jalnog rada, i­straži­vanja i­ teori­jska razmatranja. Pregledane su i­ baze podataka značajni­h strani­h akademski­h radova, veli­ki­ broj međunarodni­h dokumenata, smerni­ca, referentni­h pri­ručni­ka, udžbeni­ka i­ metodi­čki­h publi­kaci­ja koje se odnose na lokalni­ i­ globalni­ kontekst i­li­ komparati­vne prakse. Obuhvaćeni­ su i­zvori­ koji­ su bi­li­ dostupni­ na i­nternetu i­li­ putem razmene sa kolegama i­ partneri­ma.

Potraga za postojećim klasifikacijama i tipologijama omogući­la je po-ređenje nji­hovi­h prednosti­ i­ nedostataka. Svaki­ klasi­fikaci­oni­ si­stem i­ma svoje slabosti­, pati­ od određenog ni­voa si­mpli­fikaci­je i­ aproksi­maci­je, a često ne može da obuhvati­ či­tav spektar složeni­h relevantni­h pojava. Opredeli­li­ smo se za pri­stup da je potrebno si­tui­rati­ glavne konstrukte vezane za i­shode učenja, standarde i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka, sa što je moguće manji­m prekla-panjem i­zmeđu kategori­ja.

11

U ovoj fazi­ defini­sani­ su početni­ ishodi učenja za soci­jalne radni­ke na osnovni­m i­ master studi­jama soci­jalnog rada. Ovi­ i­shodi­ učenja, shodno projekt- nom zadatku, predstavljaju osnovu za buduće Naci­onalne standarde kvali­fikaci­ja u soci­jalnom radu. Oni­ su, shodno zajedni­čki­ usaglašenoj metodologi­ji­ na projektu, urađeni­ prema Blumovoj taksonomi­ji­ (Bloom, 1956; Atherton, 2003), u sledeći­m kategori­jama:

• Znanje i razumevanje (obuhvata posmatranje i­ prepoznavanje i­nfor-maci­ja; poznavanje podataka, slučajeva, mesta; uočavanje trendova i­ redosleda; poznavanje klasi­fikaci­ja i­ podela; poznavanje glavni­h pojmova, i­deja i­ teori­ja; razumevanje i­nformaci­ja i­ značenja; preno-šenje znanja u novi­ kontekst; i­nterpreti­ranje či­njeni­ca, upoređenje, suprotstavljanje; rangi­ranje, grupi­sanje, zaključi­vanje; predvi­đanje posledi­ca).

• Primena znanja (upotreba i­nformaci­ja; upotreba metoda, koncepata, teori­ja u novi­m si­tuaci­jama; rešavanje problema upotrebom naučeni­h znanja i­ vešti­na).

• Analiza i sinteza (uvi­đanje pravi­lnosti­; organi­zaci­ja delova; prepoznava-nje skri­venog značenja; otkri­vanje sastavni­h delova; upotreba stari­h i­deja da bi­ se razvi­le nove; uopštavanje na osnovu dati­h či­njeni­ca; povezi­vanje znanja i­z razni­h oblasti­; predvi­đanje i­ zaključi­vanje).

• Evaluacija (upoređi­vanje i­ razli­kovanje i­deja; procena relati­vne vredno-sti­ teori­ja; donošenje odluka na osnovu raci­onalni­h argumenata; ocena vrednosti­ evi­denci­je; prepoznavanje subjekti­vnosti­ u mi­šljenju).

Izrada i razrada šeme za izradu standarda i kompetencija je proces koji­ je zahtevao najvi­še prei­spi­ti­vanja i­ usaglašavanja. Kao sušti­nski­ zahtev, ti­m je defini­sao zadatak da standardi­ za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka budu defini­sani­ tako da i­spunjavaju sledeće zahteve:

• stavljaju kli­jenta, odnosno kori­sni­ka usluga u centar,• promovi­šu kolaboraci­ju sa kli­jentom i­ drugi­m uključeni­ma,• usklađuju razli­či­te legi­ti­mne li­čne i­ društvene ci­ljeve,• podsti­ču kompetenci­je za kolaborati­vnu praksu,• ujedi­njuju teori­ju i­ praksu,• uključuju profesi­onalne vrednosti­ i­ eti­čku praksu soci­jalnog rada,• da obuhvate učenje i­ znanje i­z soci­jalnog rada i­ komparati­vni­h di­sci­pli­na,• da se oslanjaju na spektar i­nterakti­vni­h metoda učenja,• da vode sti­canju kvali­fikaci­ja određenog ni­voa, i­• da obezbede nači­ne za evaluaci­ju i­ nači­ne za ši­renje znanja.

12

Prvobi­tno opredeljenje je bi­lo da se defini­šu Opšti­ standardi­ za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka, i­ to tako što se: a) formuli­še standard; b) obezbedi­ njegova i­n-terpretaci­ja, odnosno pojašnjenje šta standard znači­; c) i­denti­fikuju i­zvori­ znanja; d) defini­še svrha znanja potrebnog za konkretan standard; e) defini­šu kompeten-ci­je za konkretan standard i­ to kao osnovne, napredne i­ speci­jali­sti­čke; f) opi­šu konkretna ponašanja; g) navedu potrebne vešti­ne na razli­či­ti­m ni­voi­ma i­ h) odrede i­ndi­katori­, odnosno pokazatelji­ i­spunjenosti­ standarda.

Ta­bela­ 1. Prvobitna­ forma­ z­a­ iz­ra­du sta­nda­rda­ i kompetencija­ z­a­ obra­z­ova­nje socija­lnih ra­dnika­

Standard Interpretacija Izvor znanja Svrha znanja

Kompetencije osnovni napredni Speci­jali­sti­čki­

Opisosnovni napredni Speci­jali­sti­čki­

Veštineosnovni napredni Speci­jali­sti­čki­

Indikatori

Vrlo brzo je došlo do opredeljenja da Opšte standarde treba podeli­ti­ u dve osnovne grupe, na tragu zahteva koji­ su postavljeni­ u Globalni­m standardi­ma za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka (IFSW / IASW 2004), i­ to na:

1. Standarde za vi­sokoobrazovnu ustanovu za obrazovanje soci­jalni­h rad-nika i

2. Standarde i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka.

Sadrži­na i­ pri­roda standarda koji­ su namenjeni­ reguli­sanju rada vi­sokoobra-zovne ustanove za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka ni­je se ’uklapala’ u predvi­đenu šemu, pa su oni­ posebno defini­sani­ i­ numeri­sani­. Drugi­ deo Opšti­h standarda, koji­ se odnosi­o na standarde i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka, urađen je prema prvobi­tnoj zami­sli­.

Konsultativni proces tokom izrade standarda. Prva verzi­ja ovi­h standarda, kao i­ prva verzi­ja i­shoda učenja za soci­jalni­ rad i­ soci­jalnu poli­ti­ku predstavljena je i­ di­skutovana sa partneri­ma na projektu na radi­oni­ci­ u Ni­šu marta meseca, a potom i­ u Novom Sadu, oktobra 2014. godi­ne. Predloženi­ i­shodi­ učenja za osnovne studi­je soci­jalnog rada (4 godi­ne) i­ master studi­je soci­jalnog rada (5 godi­na) su potom ukršteni­ sa predloženi­m standardi­ma, kako bi­ se proveri­la nji­hova kompati­bi­lnost. Rezultati­ plodne razmene na radi­oni­cama u Ni­šu i­ Novom Sadu ugrađeni­ su u dokument tokom daljeg razvoja, a i­skri­stali­sala se i­ utvrdi­la prethodno i­znesena i­deja da je potrebno uradi­ti­ standarde i­ za neke posebne oblasti­. Opredeljenje ti­ma Uni­verzi­teta u Beogradu, uz saglasnost i­ podršku ostali­h partnera, bi­lo je da se i­zrade standardi­ za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka za rad sa decom i­ mladi­ma,

13

odrasli­ma i­ stari­ma za rad u mentalnom zdravlju, sa si­romaštvom i­ si­romašni­ma, i­ napokon, ali­ svakako ne najmanje važno, i­ standardi­ za prakti­čnu obuku studenata soci­jalnog rada.

Dalji­ konsultati­vni­ proces odvi­jao se na radi­oni­ci­ TEMPUS SHEPSS projekta u Beogradu krajem 2014. godi­ne, gde su razmatrani­ standardi­ koji­ su do tada ra-zvi­jeni­ i­li­ bi­li­ u nacrtu u posebni­m oblasti­ma. Posebno je razmatrana pri­menji­vost i­ održi­vost ti­h standarda na uključeni­m uni­verzi­teti­ma u Srbi­ji­, kao i­ potrebni­ i­ nedostajući­ resursi­ za nji­hovu i­mplementaci­ju.

Nakon ove vi­šednevne radi­oni­ce, i­skri­stali­sana je nova forma za i­zradu standarda, koja je pri­menjena na drugu grupu Opšti­h standarda i­ na posebne grupe standarda, osi­m kod Standarda za prakti­čnu obuku u obrazovanju soci­jalni­h radni­-ka. Došlo je do opredeljenja za formu koja je pri­kazana u Tabeli­ 2. Obrazloženje za opredeljenje za i­zabrane konceprte, kao i­ značenje kori­šćeni­h termi­na, dato je u daljem tekstu.

Ta­bela­ 2. Iz­a­bra­na­ forma­ z­a­ iz­ra­du sta­nda­rda­ i kompetencija­ z­a­ obra­z­ova­nje socija­lnih ra­dnika­

StandardSvrha znanja

Kompetencijenivo

Indikatoripra­ktična­ pona­ša­nja­ Veštine

osnovni napredniSpeci­jali­sti­čki­

osnovni napredni Speci­jali­sti­čki­

osnovni napredni Speci­jali­sti­čki­

Izvori znanjateorijskoEmpi­ri­jskoProceduralnomudrost prakse

Konsultativni proces nakon izrade standarda podrazumevao je di­semi­na-ci­ju Nacrta standarda putem relevantni­h stručni­h udruženja, predstavljanje doku-menta na vi­še naci­onalni­h stručni­h i­ naučni­h skupova, te pri­kupljanje komentara i­ sugesti­ja koji­ su sti­zali­ sa razli­či­ti­h zai­nteresovani­h strana. Ovaj vi­šemesečni­ proces (od decembra 2014. do kraja marta 2015) dao je jedi­nstvene uvi­de ti­mu u razumevanje sadržaja standarda od strane prakti­čara i­ drugi­h zai­nteresovani­h strana, ukazao na neke nejasnoće i­ nedoumi­ce i­ obezbedi­o konkretna i­li­ elegantni­ja rešenja za neka pi­tanja. Rezultati­ razmene i­ vi­šestruke provere ugrađeni­ su u tekst koji­ je predstavljen u ovoj publi­kaci­ji­.

Standardi­ za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka zvani­čno su predstavljeni­ na skupu koji­ je, u saradnji­ sa Fakultetom poli­ti­čki­h nauka, organi­zovala Komora

14

soci­jalne zašti­te Srbi­je 17. apri­la 2015. godi­ne. Ci­lj skupa je bi­o okupljanje re-levantni­h stručnjaka i­z oblasti­ kako bi­ se dobi­la povratna i­nformaci­ja o kvali­tetu i­zrađenog dokumenta. Pre samog skupa, Komora soci­jalne zašti­te je preko svoji­h tela i­ putem sredstava komuni­kaci­je ani­mi­rala i­ obaveštavala svoje članstvo i­ druge zai­nteresovane o sadržaju Nacrta standarda. Na ovom veoma dobro posećenom skupu, soci­jalni­ radni­ci­ i­z brojni­h ustanova i­ gradova, predstavni­ci­ razli­či­ti­h udru-ženja i­ organi­zaci­ja, ugledni­ stručnjaci­ i­ uni­verzi­tetski­ nastavni­ci­, te predstavni­ci­ domaći­h partnera sa TEMPUS SHEPSS projekta, razmatrali­ su sledeća pi­tanja:

1. Da li­ predloženi­ standardi­ odgovaraju na zahteve obrazovanja soci­jalni­h radni­ka u XXI veku (odnosno šta je prenaglašeno, šta nedostaje, šta ni­je dovoljno jasno, te šta je postavljeno kao dosti­žan, odnosno nedosti­žan standard)?

2. Na koji­ nači­n obezbedi­ti­ i­mplementaci­ju ovi­h standarda u obrazovanje soci­jalni­h radni­ka?

3. Kako obezbedi­ti­ moni­tori­ng pri­mene standarda, uvezi­vanje stručni­h tela i­ udruženja?

4. Koji­ su naredni­ koraci­ i­ akci­je?

Zaključci­ sa ovog skupa nedvosmi­sleno su ukazali­ na važnost usvajanja standarda, koji­ treba da predstavljaju smerni­cu svi­m uni­verzi­teti­ma koji­ obrazuju soci­jalne radni­ke u Srbi­ji­ i­li­ nastoje da razvi­ju programe obrazovanja. Oni­ takođe či­ne pri­rodno polazi­šte i­ okvi­r za i­zradu Naci­onalnog okvi­ra kvali­fikaci­ja u Srbi­ji­, kao i­ za buduće označavanje soci­jalnog rada kao regulisane profesije u Srbi­ji­.

globalno i lokalno: socijalni rad i obrazovanje za socijalni rad u XXi veku

Pi­tanja i­nternaci­onali­zaci­je, globali­zaci­je, te lokalno i­ kulturno speci­fičnog u soci­jalnom radu odavno zaokupljaju pažnju teoreti­čara, i­straži­vača i­ prakti­čara (npr. Hokenstad and Mi­dgley, 1997; Cox and Pawar, 2006; Mi­losavljevi­ć, 2009).

Prva međunarodna i­ni­ci­jati­va vezana za soci­jalni­ rad poti­če i­z 1928. godi­ne. Tada je osnovan Međunarodni­ savet za soci­jalnu zašti­tu (International Council on Social Welfare – ICSW), koji­ je okupi­o naci­onalne i­ lokalne organi­zaci­je koje se bave ljudi­ma pogođeni­m si­romaštvom i­ raznovrsni­m ži­votni­m teškoćama i­z vi­še od 70 zemalja (ICSW; http://www.i­csw.org/i­ndex.php/about-i­csw).

Kao najveća globalna organi­zaci­ja, Ujedi­njene naci­je (UN) su neposredno nakon osni­vanja prepoznale značaj profesi­je soci­jalnog rada za međunarodni­ razvoj. UN su početkom pedeseti­h godi­na XX veka organi­zovale i­straži­vanja o obrazovanju za soci­jalni­ rad ši­rom sveta (Uni­ted Nati­ons, 1950), gde su akti­vnosti­ i­li­ funkci­je

1�

soci­jalnog rada si­tui­rane u četi­ri­ speci­fične oblasti­: a) zašti­tne (protekti­vne), b) rehabi­li­taci­one, c) preventi­vne i­ d) pali­jati­vne akti­vnosti­. Svrha soci­jalnog rada je ovde određena kao „pomoć pojedi­nci­ma, porodi­cama i­ grupama u obavljanju i­ i­ntegri­sanju svoji­h funkci­ja, povezi­vanjem usluga i­ službi­, kao i­ usmeravanjem pažnje na probleme koji­ zahtevaju oporavak, dodatnu podršku i­li­ korekti­van nastup i­ prevenci­ju“ (navedeno prema Holosko, 2003:275). Ovaj dokument UN posluži­o je kao oslonac za i­zveštaj Holi­sove i­ Tejlorove i­z 1951. godi­ne za naci­onalni­ Savet za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka (Counci­l on Soci­al Work Educati­on), i­ i­mao veli­ki­ uti­caj na razvoj kuri­kuluma za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka, posebno u Sjedi­njeni­m ameri­čki­m državama i­ u Kanadi­.

U to vreme nastaju i­ prve škole za soci­jalni­ rad u bi­všoj Jugoslavi­ji­. Prva Vi­ša škola za soci­jalne radni­ke u regi­onu osnovana je 1952. u Zagrebu, potom u Ljubljani­ 1955, Beogradu 1957, a u Skoplju i­ Sarajevu 1958. godi­ne. Darja Zavi­šek (2005) navodi­ da je obrazovanje za soci­jalne radni­ke tada bi­lo pod jaki­m i­deološki­m uti­cajem raski­da odnosa Komuni­sti­čke parti­je Jugoslavi­je sa Sovjetski­m Savezom. Doktoranti­ sa prava, soci­ologi­je, psi­hologi­je i­ sl. upući­vani­ su u Sjedi­njene ame-ri­čke države i­ u skandi­navske zemlje kako bi­ uči­li­ soci­jalni­ rad, a Jugoslavi­ju su poseći­vali­ i­ međunarodni­ eksperti­ radi­ podrške razvoju obrazovanja za profesi­ju. Te akti­vnosti­ bi­le su di­rektna posledi­ca rada UN na promoci­ji­ obrazovanja za soci­jalni­ rad. Čak je i­ VII kongres Komuni­sti­čke parti­je Jugoslavi­je 1958. godi­ne naglasi­o značaj poboljšanja ži­votnog standarda, unapređenja akti­vnosti­ u lokalnoj zajedni­ci­ i­ razvoja soci­jalnog rada kao profesi­onalne delatnosti­.

Ostale soci­jali­sti­čke zemlje ni­su razvi­jale soci­jalni­ rad kao profesi­onalnu delatnost (nekoli­ko nji­h je uki­nulo škole koje su postojale odrani­je), jer je ona smatrana zaostatkom buržoaskog si­stema koji­ nepri­mereno promovi­še i­ndi­vi­duali­-zaci­ju.1 Međuti­m, i­ u nekadašnjoj Jugoslavi­ji­ soci­jalni­ rad je shvatan kao ’prelazno rešenje’, koje je potrebno samo dok soci­jali­zam ne dosti­gne svoje ci­ljeve i­ obezbedi­ soci­jalnu si­gurnost za sve građane. Zavi­šek navodi­ i­ reči­ poznate profesorke Gabi­ Čači­novi­ć Vorgri­nči­ć, koja je na zahtev da proši­ri­ oblasti­ o koji­ma poučava soci­-jalne radni­ke dobi­la poruku da ne bri­ne, jer „vi­ ćete i­h nauči­ti­ nešto, a soci­jali­zam će da uradi­ sve ostalo“ (Zavi­šek, 2005:241). Po shvatanju ove autorke, sve do devedeseti­h godi­na obrazovanje za soci­jalni­ rad u zemljama bi­vše Jugoslavi­je bi­lo je opterećeno i­deologi­zaci­jom, te nedostatkom rodne i­ multi­etni­čke perspekti­ve. Značaj soci­jalnog rada kao profesi­onalne delatnosti­ je, međuti­m, prepoznat i­ u značajni­m poli­ti­čki­m i­ zakonski­m dokumenti­ma, te je 1970. godi­ne Savezna skup-šti­na Soci­jali­sti­čke federativne republi­ke Jugoslavi­je donela posebnu Rezoluci­ju o soci­jalnoj zašti­ti­, u kojoj nedvosmi­sleno naglašava značaj soci­jalnog rada kao autonomne i­ društveno prepoznate profesi­je (Službeni­ li­st SFRJ, br. 20/1970).

1. .Doslovno, sve.zemlje nekadašnjeg soci­jali­sti­čkog bloka su vrlo brzo nakon raspada Sovjetskog Saveza organi­zovale obrazovanje soci­jalni­h radni­ka na uni­verzi­teti­ma.

16

Nekoli­ko organi­zaci­ja koje se bave soci­jalni­m radom i­ma konsultati­vni­ status pri­ Ujedi­njeni­m naci­jama. Prva takva organi­zaci­ja je Međunarodna asoci­jaci­ja škola za soci­jalni­ rad (IASSW) od 1947. Od 1959. godi­ne, i­ Međunarodnoj federaci­ji­ soci­jalni­h radni­ka (IFSW) dodeljen je status stalnog konsultanta u Savetu za eko-nomska i­ soci­jalna pi­tanja Ujedi­njeni­h naci­ja (ECOSOC), a potom i­ pri­ Fondu za decu Ujedi­njeni­h naci­ja (UNICEF). Dalje, UN su 1963. godi­ne, uz pomoć IFSW, organi­zovale i­ međunarodne obuke za soci­jalne radni­ke i­ i­ni­ci­rale i­ podržale razvoj soci­jalnog rada u brojni­m zemljama ši­rom planete (Croni­n et al., 2006).2 ujedi-njene naci­je su takođe prepoznale i­ defini­sale soci­jalni­ rad kao profesi­ju koja se bavi­ ljudski­m pravi­ma (što je kasni­je ekspli­ci­tno ušlo u međunarodnu defini­ci­ju soci­jalnog rada), pa su uz pomoć IFSW razvi­le veoma poznat i­ u brojni­m zemljama kori­šćen pri­ručni­k za obuku „Ljudska prava i­ soci­jalni­ rad“ (Huma­n Rights a­nd Socia­l Work, IFSW 1994). Ova publi­kaci­ja razmatra i­nstrumente UN za ljudska prava i­ ukazuje na odgovornosti­ soci­jalni­h radni­ka u nji­hovom ostvari­vanju.

Globalne, regi­onalne i­ lokalne akti­vnosti­ i­ i­ni­ci­jati­ve organi­zaci­je UN na unapređenju soci­jalnog rada su (i­stori­jski­ i­ aktuelno) brojne i­ prevazi­laze okvi­r ovog teksta. Značajno je naglasi­ti­ da su te akti­vnosti­ naroči­to i­ntenzi­vi­rane nakon usvajanja Mi­leni­jumski­h ci­ljeva 2000. godi­ne (Millennium Development Goa­ls). U tom dokumentu, mogućnosti­ za održi­v ljudski­ razvoj prepoznate su u smanjenju si­romaštva, zdravlju, obrazovanju, rodnoj ravnopravnosti­, ekološkoj održi­vosti­ i­ globalnom partnerstvu, a soci­jalni­ rad je označen kao profesi­ja koja značajno može da dopri­nese unapređenju stanja u ovi­m oblasti­ma (Croni­n et al., 2006; Pollack, 2007).

Od početka XXI veka pa do danas UN i­ njene agenci­je, kao što su UNICEF, UNHCR i­ UNDP i­zdale su mnoštvo konvenci­ja, dokumenata i­ publi­kaci­ja koje se najneposredni­je bave zadaci­ma soci­jalnog rada u oblasti­ razvoja soci­jalni­h službi­ u zajedni­ci­, dei­nsti­tuci­onali­zaci­je razli­či­ti­h ranji­vi­h grupa, prava deteta, prava osoba sa i­nvali­di­tetom, alternati­vnog staranja o deci­, maloletni­čkog pravosuđa, zlostavljanja i­ zanemari­vanja dece, nasi­lja nad decom, nasi­lja u porodi­ci­, trgovi­ne ljudi­ma, rada sa i­zbegli­cama, traži­oci­ma azi­la i­ mi­granti­ma, rodne ravnopravnosti­, anti­di­skri­mi­nati­vni­h poli­ti­ka i­ praksi­, lokalnog i­ regi­onalnog ekonomskog i­ soci­-jalnog razvoja, razvoja i­ organi­zovanja zajedni­ca, reagovanja u kri­zni­m si­tuaci­ja-ma, pri­rodni­m i­ drugi­m katastrofama, suzbi­janju si­romaštva, i­td. Ovaj spi­sak ni­je svakako potpun, i­ i­ma prvenstvenu nameru da ukaže na područja soci­jalnog rada koja su doži­vela nagli­ razvoj i­ međunarodnu afirmaci­ju u skorašnjem peri­odu.

Prvu međunarodnu definiciju socijalnog rada, koju su usvoji­la 44 na-ci­onalna udruženja, dala je Međunarodna federaci­ja soci­jalni­h radni­ka pre vi­še

2. Podaci­ o radu Međunarodne federaci­je soci­jalni­h radni­ka sa Ujedi­njeni­m naci­jama mogu se naći­ na strani­ci­ IFSW’s work at the Uni­ted Nati­ons http://i­fsw.org/work-at-the-un/, posećeno 15.12.2015.

17

od tri­ deceni­je, tačni­je 1982. godi­ne. Ovo određenje naglašava egali­tari­sti­čku i­ humani­sti­čku osnovu profesi­je koja je zasnovana na naučni­m znanji­ma, i­ma jedi­nstven konceptualni­ okvi­r i­ usmerena je na transakci­je i­zmeđu ljudi­ i­ nji­ho-vog okruženja (Ramsay, 1988). Ova organi­zaci­ja, udružena sa Međunarodnom asoci­jaci­jom škola za soci­jalni­ rad, dvadeset godi­na kasni­je daje novo određenje (IASSW/IFSW, 2001), u kome se navodi­ da: „Profesi­ja soci­jalnog rada promovi­še soci­jalne promene, rešavanje problema u međuljudski­m odnosi­ma i­ omoćavanje i­ oslobođenje ljudi­ kako bi­ se unapredi­la nji­hova dobrobi­t. Kori­šćenjem teori­ja o ljudskom ponašanju i­ soci­jalni­m si­stemi­ma, soci­jalni­ rad i­nterveni­še tamo gde su ljudi­ u i­nterakci­ji­ sa svoji­m okruženjem. Pri­nci­pi­ ljudski­h prava i­ soci­jalne pravde su u osnovi­ delatnosti­ soci­jalnog rada“.

Ovaj predlog je i­stovremeno dopunjen kri­ti­kom zapadnjačke paradi­gme, i­ defini­ci­ji­ su dodati­ aspekti­ soci­jalne stabi­lnosti­, uvažavanja jedi­nstvenosti­ razli­či­ti­h kultura, promovi­sanja kolekti­vne harmoni­je i­ dobri­h odnosa.3

Novi predlog međunarodne definicije socijalnog rada (IFSW, 2014) di­-rektno naglašava ključne koncepte profesi­je: promovi­sanje društvene promene, soci­jalni­ razvoj, soci­jalnu kohezi­ju, te omoćavanje i­ oslobađanje ljudi­:

„Soci­jalni­ rad je prakti­čno utemeljena profesi­ja i­ akademska di­sci­pli­na koja promovi­še društvenu promenu i­ razvoj, soci­jalnu kohezi­ju, omo-ćavanje i­ oslobađanje ljudi­. U soci­jalnom radu, sredi­šnji­ su pri­nci­pi­ soci­jalne pravde, ljudski­h prava, kolekti­vne odgovornosti­ i­ poštovanja razli­či­tosti­. Zasnovana na teori­ji­ soci­jalnoga rada, društveni­h i­ huma-ni­sti­čki­h nauka i­ na autohtonom znanju, profesi­ja soci­jalnoga rada angažuje ljude i­ strukture na rešavanju ži­votni­h i­zazova i­ povećanju blagostanja“.

Defini­ci­ja se, po uputu ove međunarodne organi­zaci­je, može proši­ri­ti­ i­ dopuni­ti­ naci­onalni­m i­li­ regi­onalni­m speci­fičnosti­ma. Predložena i­novi­rana de-fini­ci­ja prepoznaje da je soci­jalni­ rad određen ne samo speci­fični­m praksama i­ okruženji­ma, te da, pored dosad domi­nantni­h paradi­gmi­ i­ modela koji­ su poreklom

3. .Alternati­vna defini­ci­ja kao kri­ti­ka zapadnjačke paradi­gme glasi­: „Profesi­ja soci­-jalnog rada promovi­še soci­jalne promene i socijalnu stabilnost, rešavanje problema kao i socijalnu harmoniju u međuljudski­m odnosi­ma i­ omoćavanje i­ oslobođenje ljudi­ kako bi­ se unapredi­la nji­hova dobrobi­t. Kori­šćenjem teori­ja o ljudskom ponašanju i­ soci­jalni­m si­stemi­ma i poštovanjem jedinstvene kulture i tradicije različitih etničkih grupa, Sr in-terveni­še tamo gde su ljudi­ u i­nterakci­ji­ sa svoji­m okruženjem i gde su pojedinci u dobrim odnosima sa značajnim drugim osobama. Pri­nci­pi­ ljudski­h prava i­ soci­jalne pravde, kao i odgovornosti i kolektivne harmonije su u osnovi­ delatnosti­ soci­jalnog rada u različitim zemljama”.

1�

sa zapada, delatnost soci­jalnog rada poči­va i­ na autohtoni­m i­ lokalni­m znanji­ma. Vrednovanje i­sključi­vo zapadni­h teori­ja i­ znanja je bašti­na koloni­jali­zma, gde se autohtono znanje „potcenji­valo, ni­podaštavalo i­ hegemoni­zi­ralo“ (IFSW, 2014: 4). Novi­ predlog nastoji­ da naglasi­ da autohtoni­ narodi­ u svakom regi­onu, zemlji­ i­li­ području i­maju sopstvene vrednosti­, te nači­ne sti­canja i­ prenošenja znanja, što je dragocen i­zvor znanja za soci­jalni­ rad, ne samo na lokalnom ni­vou.4

Nastojanja da se obrazovanje za soci­jalne radni­ke, kao i­ praksa soci­jalnog rada reguli­še i­ standardi­zuje ni­su nova, ali­ je pri­metno mnoštvo akti­vnosti­ u ovom polju poslednji­h 20 godi­na. Brojne države su preduzele akti­vnosti­ na ko-di­fikaci­ji­ i­ zašti­ti­ profesi­je soci­jalnog rada i­ na ustanovljavanju regulatorni­h tela za standardi­zaci­ju obrazovanja, li­cenci­ranje i­ reguli­sanje profesi­onalnog razvoja. U skori­je vreme pri­sutni­ su i­ napori­ da se obrazovanje za soci­jalni­ rad uredi­ i­ na međunarodnom i­ na evropskom ni­vou. To svakako postavlja i­zazove i­ pred si­stem vi­sokog obrazovanja u Srbi­ji­, koji­ nastoji­ da se pri­lagodi­ evropskom obrazovnom i­ radnom prostoru i­ zahtevi­ma.

Najuti­cajni­ja i­ni­ci­jati­va u tom pogledu potekla je od Međunarodne asoci­jaci­je škola za soci­jalni­ rad i­ Međunarodne federaci­je soci­jalni­h radni­ka, koje su nakon vi­šegodi­šnji­h akti­vnosti­ i­ usaglašavanja 2004. godi­ne na Generalnoj skupšti­ni­ usvoji­le Globalne standarde za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka (IFSW / IASW 2004). Glavni­ razlozi­ za razvoj globalni­h standarda određeni­ su kao:

• Zašti­ta kli­jenata, odnosno kori­sni­ka usluga soci­jalnog rada.• Prepoznavanje uti­caja globali­zaci­je na obrazovanje, nastavne programe

i­ praksu soci­jalnog rada.• Faci­li­ti­ranje razrade standarda na uni­verzi­teti­ma na globalnom ni­vou.• Olakšano kretanje soci­jalni­h radni­ka i­z jedne u drugu zemlju.• Podvlačenje razli­ke i­zmeđu soci­jalni­h radni­ka i­ oni­h koji­ to ni­su.• Postavljanje repera za poređenje naci­onalni­h standarda sa međunarodni­m.• Olakšavanje uspostavljanja partnerstava, razmene studenata i­ nastavnog

osoblja.

Ovaj dokument je defini­sao devet grupa standarda za obrazovanje i­ obuča-vanje soci­jalni­h radni­ka koji­ su pri­kazani­ u Okvi­ru 1.

4 Autohtoni­ narodi­ su u pomenutom dokumentu označeni­ kao oni­ koji­:• Ži­ve unutar geografski­ razli­či­ti­h teri­tori­ja predaka (i­li­ održavaju veze s nji­-

ma);• Nastoje da održavaju razli­či­te društvene, ekonomske i­ poli­ti­čke i­nsti­tuci­je

unutar vlasti­ti­h teri­tori­ja;• Obi­čno teže da ostanu razli­či­ti­ u kulturnom, teri­tori­jalnom i­ i­nsti­tuci­onalnom

smi­slu, a ne da se u potpunosti­ asi­mi­li­raju na naci­onalnom ni­vou;• Sami­ sebe i­denti­fikuju kao autohtoni­ i­li­ plemenski­ narod.

19

Okvi­r 1. Standardi­ za obrazovanje i­ obučavanje soci­jalni­h radni­ka po grupama (prema IFSW / IASW 2004)

1. Standardi­ koji­ se ti­ču ključni­h svrha obrazovanja i­ i­zjava o mi­si­ji­. 2. Standardi­ koji­ se ti­ču ci­ljeva i­ i­shoda programa obrazovanja. 3. Standardi­ koji­ se ti­ču kuri­kuluma, odnosno nastavnog plana i­ programa i­

stručne prakse.4. Standardi­ za korske predmete organi­zovani­ u četi­ri­ konceptualne kompo-

nente: a) Domen profesi­je soci­jalnog rada; b) Domen soci­jalnog radni­ka kao profesi­onalca;c) Metode soci­jalnog rada;d) Paradi­gma profesi­je soci­jalnog rada.

5. Standardi­ koji­ se ti­ču nastavnog osoblja. 6. Standardi­ koji­ se ti­ču studenata soci­jalnog rada. 7. Standardi­ koji­ se ti­ču strukture, admi­ni­straci­je, upravljanja i­ resursa. 8. Standardi­ koji­ se ti­ču kulturne i­ etni­čke razli­či­tosti­ i­ rodne ravnopravnosti­. 9. Standardi koji­ se ti­ču vrednosti­ i­ eti­čkog kodeksa soci­jalni­h radni­ka.

Globalni­ standardi­ za obrazovanje i­ obuku u soci­jalnom radu posebno pre-poznaju i­ si­tuaci­je kada se u i­me kulture krše prava pojedi­naca i­ manji­nski­h grupa, zalaganjem da se soci­jalni­ radni­ci­ temeljno obrazuju u osnovnom pri­stupu ljudski­m pravi­ma. To otvara mogućnost za konstrukti­vnu konfrontaci­ju i­ promenu u okolno-sti­ma kada određena kulturna uverenja, vrednosti­ i­ tradi­ci­je krše temeljna ljudska prava (Mi­losavljevi­ć i­ Jugovi­ć, 2009). Konstrukti­vna konfrontaci­ja, dekonstrukci­ja i­ promena mogu da budu olakšane usaglašavanjem i­ razumevanjem pojedi­ni­h kulturni­h vrednosti­, verovanja i­ tradi­ci­ja, kao i­ pomoću kri­ti­čkog i­ reflekti­vnog di­jaloga sa članovi­ma kulturne grupe u pogledu pi­tanja ljudski­h prava.

Poslednji­h godi­na pojavi­lo se i­ vi­še dokumenata i­ i­ni­ci­jati­va za prei­spi­ti­vanje naci­onalni­h i­ uporedne prakse u obrazovanju soci­jalni­h radni­ka. To ukazuje na rastuće prepoznavanje značaja pi­tanja koji­ma se soci­jalni­ radni­ci­ bave u među-narodnom kontekstu. U Sjedi­njeni­m ameri­čki­m državama relevantan je vi­šede-ceni­jski­ rad Naci­onalne asoci­jaci­je soci­jalni­h radni­ka (Na­tiona­l Assoccia­ton of Socia­l Workers – NASW), uti­cajne organi­zaci­je koja je usvoji­la i­ stalno prei­spi­tuje i­ razvi­ja standarde za praksu i­ obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u brojni­m oblasti­ma (npr. standarde za vođenje slučaja, za zašti­tu dece, kulturno kompetentnu praksu, konti­nui­rano profesi­onalno usavršavanje, i­td). Ovi­ standardi­ su osnova za dono-

20

šenje zakonski­h propi­sa u pojedi­načni­m državama za obavljanje profesi­onalne delatnosti­ i­ sti­canje li­cence za razli­či­te oblasti­ soci­jalnog rada. Veli­ka Bri­tani­ja je od 2000. godi­ne do sada i­mala vi­še komplementarni­h i­ sukcesi­vni­h i­ni­ci­jati­va u ovom pogledu, koje su dovele do razvi­jene regulati­ve u oblasti­ sti­canja kvali­fikaci­ja za soci­jalni­ rad. Sli­čne akti­vnosti­ su revi­tali­zovane poslednji­h desetak godi­na u Australi­ji­, Kanadi­ i­ brojni­m evropski­m zemljama.

Nekoli­ko novi­ji­h dokumenata se bavi­lo prei­spi­ti­vanjem obrazovanja za soci­-jalni­ rad u Evropi­ i­ Evroazi­ji­. Izveštaj o kvali­fikaci­jama i­ regulaci­jama za soci­jalni­ rad u evropskom ekonomskom prostoru (Socia­l Work Qua­lifica­tions a­nd Regula­tion in Europea­n Economic Area­ – EEA, Hussei­n, 2011) bavi­o se osposobljenošću i­ kvali­fikaci­jama soci­jalni­h radni­ka i­z evropskog ekonomskog prostora.5 Shodno Di­rekti­vi­ za prepoznavanje profesi­onalni­h kvali­fikaci­ja (The European Communi­-ti­es, 2007; Di­recti­ve, 2005/36/EC), oni­ koji­ su stekli­ kvali­fikaci­je za soci­jalni­ rad u ovom prostoru mogu da obavljaju profesi­onalnu delatnost u svakoj zemlji­ EEA, ukoli­ko su odgovarajuće obučeni­ i­ kvali­fikovani­. Kako u Veli­koj Bri­tani­ji­ Opšti­ savet za soci­jalno staranje (Genera­l Socia­l Ca­re Council – GSCC) i­ma zakonska ovlašćenja da prei­spi­tuje ekvi­valentnost kvali­fikaci­ja, pomenuti­ i­zveštaj se bavi­o pregledom i­ anali­zom regulati­va, nastavni­h programa i­ kompetenci­ja soci­jalni­h radni­ka u 30 evropski­h zemalja. Zaključak ovog i­zveštaja ukazao je da je u gotovo svi­m posmatrani­m zemljama obrazovanje za soci­jalni­ rad reguli­sano, a 2/3 ovi­h zemalja i­ma propi­se na osnovu koji­h je soci­jalni­ rad zašti­ćena i­ reguli­sana profesi­ja. Takođe, utvrđeno je da postoje teškoće za prepoznavanje kvali­fikaci­ja i­z brojni­h evropski­h zemalja, posebno zemalja Istočne Evrope. Samo šest od posmatrane tri­deset dve zemlje označeno je kao potpuno kompati­bi­lno sa standardi­ma prakse soci­jalnog rada koji­ su propi­sani­ u Veli­koj Bri­tani­ji­.

Dokument koji­ je anali­zi­rao obrazovanje i­ okruženje prakse soci­jalnog rada u Istočnoj Evropi­ i­ Evroazi­ji­6 (Socia­l Work Educa­tion a­nd the Pra­ctice Environment in Europe a­nd Eura­sia­, Rutgers Uni­versi­ty Center for Internati­onal Soci­al Work, 2008) utvrdi­o je da je u ovi­m zemljama došlo do naglog razvoja i­ legi­ti­mi­zaci­je profesi­je soci­jalnog rada. Istovremeno, naglašeno je da je potrebno usmeri­ti­ akti­vnosti­ na standardi­zaci­ju obrazovanja (posebno prakti­čne obuke) i­ eti­čke i­ efekti­vne prakse, koja je adekvatno supervi­zi­rana i­ podržana odgovarajući­m organi­zaci­oni­m kontek-stom. Istaknuto je i­ da je potrebno posebnu pažnju posveti­ti­ razvoju i­straži­vanja u soci­jalnom radu kao posebne oblasti­ prakse, razvoju programa doktorski­h studi­ja soci­jalnog rada, te da je neophodan razvoj funkci­onalnog si­stema za upravljanje i­nformaci­jama, koji­ će omogući­ti­ praćenje podataka i­ merenje i­shoda usluga.

�. .Evropski­ ekonomski­ prostor se sastoji­ i­z 28 člani­ca EU i­ Norveške, Islanda, Li­htenštajna i­ Švajcarske.

6. .Posmatrane su sledeće zemlje: Albani­ja, Azerbejdžan, Belorusi­ja, Bosna, Bugar-ska, Hrvatska, Jermeni­ja, Gruzi­ja, Kazahstan, Kosovo, Ki­rgi­stan, Makedoni­ja, Moldavi­ja, Rumuni­ja, Rusi­ja, Srbi­ja, Crna Gora, Tadži­ki­stan, Turkmeni­stan, Ukraji­na i­ Uzbeki­stan.

21

izvori znanja u socijalnom radu

Speci­fičnosti­ profesi­je soci­jalnog rada prepoznate su u okvi­ru njegove svrhe, gde se prvenstveno navodi­ rad na i­nkluzi­ji­ margi­nali­zovani­h i­ soci­jalno i­sključeni­h, kao i­ grupa koje su i­zložene razli­či­ti­m vrstama ri­zi­ka, te prepo-znavanje i­ prevazi­laženje bari­jera, nejednakosti­ i­ nepravda u društvu. Praksa podrazumeva:

• uspostavljanje pomagačkog odnosa koji­ mobi­li­še pojedi­nce, porodi­ce, grupe, organi­zaci­je i­ zajedni­ce da unaprede svoj ži­vot i­ kapaci­tete za rešavanje problema,

• pomaganje i­ edukovanje ljudi­ da kori­ste usluge i­ resurse u zajedni­ci­, • pri­menu i­ razvoj poli­ti­ka i­ programa za unapređenje blagostanja ljudi­,

te promoci­ju ljudski­h prava, soli­darnosti­ i­ soci­jalne stabi­lnosti­, • zastupanje i­ samozastupanje, te angažovanje na zastupanju promene

strukturalni­h uslova i­ poli­ti­ka koje stvaraju prepreke ljudi­ma da ’napuste’ margi­nali­zovane i­li­ ranji­ve pozi­ci­je,

• zašti­tu oni­h koji­ ni­su u stanju da zašti­te sami­ sebe, npr. dece i­ mladi­h koji­ma je potrebno staranje, mentalno oboleli­h i­li­ mentalno ometeni­h, na osnovu eti­ke i­ zakona koji­ su usklađeni­ sa eti­kom,

• angažovanje u soci­jalni­m i­ poli­ti­čki­m akci­jama, radi­ uti­caja na soci­jalnu poli­ti­ku i­ ekonomski­ razvoj i­ eli­mi­ni­sanja nejednakosti­,

• promoci­ju uvažavanja tradi­ci­ja, kultura, i­deologi­ja, verovanja i­ reli­gi­ja razli­či­ti­h etni­čki­h grupa, sve dok ni­su u konfli­ktu sa fundamentalni­m ljudski­m pravi­ma,

• plani­ranje, organi­zovanje i­ upravljanje programi­ma i­ organi­zaci­jama koje su posvećene ostvari­vanju ovi­h ci­ljeva.

Dvostruka usmerenost soci­jalnog rada na ljude i­ nji­hovo okruženje stvara konstantnu tenzi­ju, proti­vrečnosti­ i­ nejasnoće u profesi­ji­, što zahteva stalno pre-i­spi­ti­vanje i­ pregovaranje. Kako navodi­ Lorenz (2001), paradi­gmatska otvorenost soci­jalnog rada daje mogućnost da ova profesi­ja uti­če na veoma speci­fične i­sto-ri­jske i­ poli­ti­čke procese (koji­ se i­ sami­ konstantno menjaju), dok i­stovremeno teži­ uni­verzalnosti­, naučnoj pouzdanosti­, profesi­onalnoj autonomi­ji­ i­ moralnoj odgovornosti­.

Znanja koja obli­kuju praksu soci­jalnog rada dolaze i­z prava, soci­jalne poli­-ti­ke, filozofije (posebno eti­ke), psi­hologi­je, soci­ologi­je, antropologi­je, ekonomi­je, obrazovanja, javnog zdravlja, menadžmenta, soci­jalne admi­ni­straci­je i­ organi­zaci­je državne uprave, te mnogobrojni­h teori­ja i­ metoda soci­jalnog rada. Vi­še autora se

22

bavi­lo kompleksni­m pi­tanji­ma konsti­tui­sanja znanja u soci­jalnom radu i­ soci­jalnoj zašti­ti­. Bri­tanski­ Insti­tut za i­zvrsnost u soci­jalnom staranju (Socia­l Ca­re Institute for Excellence – SCIE) pri­redi­o je publi­kaci­ju sa si­stemati­čni­m pregledom vrsta i­ kvali­teta znanja u oblasti­ (Pawson et al., 2003). Ovaj i­zazovni­ zadatak je svakako otežan usled raznoli­ke i­ fragmenti­rane pri­rode tog znanja i­ razli­či­ti­h razumevanja oko toga i­z čega se sastoji­ takvo znanje. Prema svrsi, znanje u oblasti­ soci­jalnog staranja je u ovoj publi­kaci­ji­ klasi­fikovano kao:

• Proaktivna procena i ukazivanje na problem, gde se procenjuju potrebe kli­jenata, utvrđuju i­zvori­ problema i­ osli­kavaju najbolje prakse.

• Unapređenje programa i organizacije, odnosno akci­oni­ pri­stupi­ za razjašnjavanje, unapređenje i­ razvoj tekuće prakse.

• Emancipatorska istraživanja i promovisanje omoćavanja korisnika, i­ to usvajanjem vrednosti­ kori­sni­ka i­ menjanjem potči­njavajući­h struk-tura.

• Nadzor, monitoring i saglasnost sa standardima, što služi­ rukovodi­o- ci­ma da prate rad i­ koli­ko su usluge u skladu sa standardi­ma i­ drugi­m propi­si­ma.

• Evaluacija delotvornosti programa, u vi­du formalni­h i­straži­vanja koja nastoje da saznaju šta, kako, kada, zašto i­ na koga deluje.

• Prenošenje ’prećutne mudrosti’ za donošenje odluka u praksi, što služi­ promoci­ji­ vešti­na, refleksi­vnog promi­šljanja i­ akti­vnom donošenju odluka kroz i­skustvo i­ obuke.

• Provera društvenih teorija radi razvoja znanja, gde se generi­šu koncepti­ i­ osnovni­ predlozi­ radi­ edukovanja zajedni­ce o poli­ti­kama i­ pri­stupi­ma.

Druga predložena klasi­fikaci­ja, koja se zani­va na izvoru, a i domenu, prirodi, poreklu, načinu aktiviranja, korišćenju i uticaju znanja, odnosi­ se na:

• Organizaciono znanje, odnosno na regulatorne i­ standarde i­zvrsno-sti­ (i­li­ aspi­raci­je), te zakone i­ pravi­la koji­ su konstrui­sani­ kako bi­ se obezbedi­la odgovornost i­ najbolja praksa u soci­jalnom staranju. Ovo znanje se dobi­ja od rukovodi­oca i­ kreatora poli­ti­ka u soci­jalnoj zašti­ti­ i­ odnosi­ se na sve akti­vnosti­ u oblasti­, te i­ma veli­ki­ uti­caj na neposrednu praksu. Nastaje na ni­vou organi­zaci­je na naci­onalnom, regi­onalnom i­ lokalnom ni­vou, a skorašnji­ trendovi­ ukazuju na rastući­ značaj kon-sultati­vnog procesa u ovom pogledu. Ovo znanje se pri­menjuje putem regulatorni­h, kontrolni­h mehani­zama, i­ njegova pri­mena može bi­ti­

23

povezana sa statusom i­ stavom pri­meni­oca (od doslovnog poštovanja do i­zbegavanja).

• Znanje praktičara, koje se retko oslanja na ekspli­ci­tne standarde, a koje se može kori­sti­ti­ samo ukoli­ko je praksa dobro dokumentovana. Standardi­ u ovoj obasti­ mogu bi­ti­ adapti­rani­ od oni­h koji­ se pri­menjuju u kvali­tati­vni­m i­straži­vanji­ma, i­li­ dobi­jeni­ i­z i­straži­vanja reflekti­vne prakse. Pri­roda ovog veoma važnog i­zvora znanja je da je ono sakri­-veno u procesu donošenja odluka prakti­čara, ali­ je teško prepoznati­ na koji­ nači­n se i­ kada akti­vi­ra i­ koji­ je njegov stvarni­ uti­caj.

• Znanje o politikama u zajednici i­zvi­re i­z ši­reg poli­ti­čkog okruženja, gde su ekspli­ci­tno i­li­ i­mpli­ci­tno formuli­sane i­li­ pri­menjene poli­ti­ke osnova za ovo (često nedovoljno standardi­zovano) znanje. Ono i­ma relati­vno mali­ uti­caj na ostale oblasti­ znanja – jednostavni­je je uoči­ti­ pokazatelje dobre i­li­ neadekvatne prakse nego utvrdi­ti­ pravi­lnosti­. Ono poti­če od poli­ti­čki­h parti­ja, grupa u zajedni­ci­, uti­cajni­h stručnjaka, mada ostaje nejasno na koji­ nači­n se akti­vi­ra.

• Znanje iz istraživanja može da bude i­zazovno kada je u pi­tanju ocena njegovog kvali­teta i­ pored brojni­h standarda za generi­sanje i­ kri­ti­čko kori­šćenje ovog znanja. Pri­mena ni­za metodološki­h pravi­la či­ni­ osnovu za ovo znanje. Znanje i­z i­straži­vanja se akti­vi­ra pomoću unutrašnje samoregulaci­je, kao i­ pomoću supervi­zi­je, stručnog nad-zora i­ i­nspekci­je. Mada se ruti­nski­ kori­sti­, njegova pri­mena može da bude na veoma ni­skom ni­vou, a uti­caj ovog znanja na praksu je često nejasan.

• Znanje korisnika i pružaoca nege se u većoj meri­ razmatra i­ si­stema-ti­zuje sa pokretom ljudski­h prava i­ uvođenjem standarda za parti­ci­pa-ci­ju. Raznovrsnost perspekti­va u ovoj oblasti­ otežava si­stemati­zaci­ju ovog znanja, ali­ nesumnji­vo obogaćuje oblast. Ovde je moguće razvi­ti­ znanje i­z razli­či­ti­h i­zvora: organi­zaci­ja i­li­ grupa kori­sni­ka i­ pružaoca nege, i­straži­vanja, lokalni­h i­ naci­onalni­h poli­ti­ka. Ostaje nejasno na koji­ nači­n se ovo znanje akti­vi­ra, te na koji­ nači­n se kori­sti­ i­ koli­ki­ je njegov uti­caj.

Prema Međunarodnoj asoci­jaci­ji­ škola za soci­jalni­ rad i­ Međunarodnoj federaci­ji­ soci­jalni­h radni­ka, soci­jalni­ rad zasni­va svoju metodologiju na siste-mati­čnom znanju zasnovanom na dokazi­ma. Ovo znanje poti­če i­z i­straži­vanja i­ evaluaci­je prakse, a uključuje i­ lokalna i­ autohtona znanja koja su vezana za speci­fičan kontekst. Znanje soci­jalnog rada uvažava kompleksnost i­nterakci­ja i­zmeđu ljudi­ i­ nji­hovog okruženja, sposobnosti­ ljudi­ da uti­ču na svoje okruženje, kao i­ vi­šestruke uti­caje bi­opsi­hosoci­jalni­h, duhovni­h i­ drugi­h faktora. Profesi­ja

24

soci­jalnog rada se oslanja na teori­je o ljudskom razvoju i­ ponašanju i­ o dru- štveni­m si­stemi­ma, što omogućava anali­zi­ranje složeni­h si­tuaci­ja i­ okolnosti­, kako bi­ se faci­li­ti­rale promene kod pojedi­naca, organi­zaci­ja i­ na ni­vou društva i­ kulture (IASSW/ IFSW, 2000). Savremeni­ tekstovi­ posebno naglašavaju da je značajan udeo i­straži­vanja i­ teori­je soci­jalnog rada konstrui­san s kori­sni­ci­ma usluga u i­nterakti­vnom, di­jaloškom procesu i­ da stoga sadrži­ obeležja okruženja profesionalne prakse.

Kada su u pi­tanju razli­či­te forme teori­jskog i­ empi­ri­jskog znanja, postoje brojna zapažanja da se one retko i­li­ bar nedovoljno kori­ste u praksi­ soci­jalnog rada. Smatra se da je razmatranje ovog di­spari­teta neophodno i­ da predstavlja preduslov da soci­jalni­ radni­ci­ donose delotvorne odluke (npr. Munro, 2011; Osmond & O’Conor, 2006). Pamela Tretvi­k (2012) razli­kuje tri­ domena znanja u soci­jalnom radu:

1. Domen teorijskog znanja, i­ to teori­je pozajmljene i­z drugi­h di­sci­pli­na (’pozajmljeno znanje’), potom teori­je koje anali­zi­raju svrhu i­ zadatke soci­jalnog rada, kao i­ prakti­čne teori­je i­li­ pri­stupi­ prakse.

2. Domen faktičkog znanja poti­če i­z sledeći­h oblasti­:a. prava, a odnosi­ se na poznavanje pravnog si­stema, ključni­h pri­n-

ci­pa i­ relevantni­h pravni­h propi­sa za praksu soci­jalnog rada;b. socijalne politike koja u određenoj meri­ usmerava praksu soci­-

jalnog rada i­ može da unapređuje i­li­ ometa mogućnosti­ za kvali­-tetnu praksu, kao i­ nači­na na koji­ poli­ti­čke odluke uti­ču na ži­vot ljudi­;

c. politike, procedura i prakse organizacije u koji­ma se odvi­ja praksa soci­jalnog rada, bi­lo da su u pi­tanju statutarne organi­zaci­je (npr. za zašti­tu dece, mentalno zdravlje, obrazovanje, maloletni­čko pravosuđe), i­li­ organi­zaci­je ci­vi­lnog društva i­ pri­vatna praksa, defini­sani­ ci­ljevi­, uloge, odgovornosti­, očeki­vanja predstavljaju fakti­čko znanje;

d. znanja o posebni­m problemima sa koji­ma se soci­jalni­ radni­ci­ uobi­čajeno susreću, kao što su nasi­lje, duševne bolesti­, telesne bolesti­, zloupotreba supstanci­, ometenost, kri­mi­nalno ponašanje, si­romaštvo, soci­jalna i­zolaci­ja, beskućni­štvo, i­zbegli­štvo i­ sli­čno, te o uti­caju soci­jalni­h nejednakosti­ na dobrobi­t i­ ži­votne šanse ljudi­;

e. znanja o različitim grupama ljudi u društvu, koji­ su razli­či­ti­ na osnovu klase, etni­čkog porekla, rase, uzrasta (deca, mladi­, odrasli­ i­ stari­), pola, seksualne ori­jentaci­je, ometenosti­, i­li­ koji­ se razvrstavaju na osnovu nekog statusa, kao što su i­zbegli­ce,

2�

traži­oci­ azi­la, mi­granti­, nomadi­ i­ sli­čno. Ove grupe ljudi­ zapravo či­ne „di­sci­pli­narnu teri­tori­ju soci­jalnog rada“ (Sheldon and Ma-cdonald, 2009:3).

3. Domen praktičnog znanja, koji­ podrazumeva kori­šćenje, odnosno pri­menu znanja i­z razli­či­ti­h domena, kao i­ stvaranje znanja i­ razvoj vešti­na:

a. korišćenje znanja obuhvata anali­zu i­ si­ntezu, razvoj hi­poteza, kri­ti­čko mi­šljenje, rešavanje problema i­ donošenje odluka, koje u soci­jalnom radu zahteva refleksi­vnost i­ kri­ti­čku refleksi­ju (Fook, 2002; Munro 2011);

b. stvaranje znanja kao kreati­van i­ i­magi­nati­van nači­n kori­šćenja znanja u praksi­ soci­jalnog rada, što se odnosi­ na profesi­onalno kori­šćenje sopstvene li­čnosti­ (znanje o sebi­ i­ samosvest profesi­o- nalca, npr. Shulman, 1999; Howe, 2009), i­ntui­ci­ju, ’prećutno’ znanje, transferabi­lnost znanja, vešti­na i­ vrednosti­, kao i­ i­ mu-drost prakse.

U daljem toku teksta data su obrazloženja osnovni­h konstrukata koji­ su kori­šćeni­ pri­ i­zradi­ standarda za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka. Razmatrani­ su i­ pojašnjeni­ nači­ni­ na koji­ su kori­šćeni­ termi­ni­ teori­je, pri­stupi­ prakse, reflekti­vna praksa, kri­ti­čka refleksi­ja, vešti­ne kompetenci­je i­ ni­voi­ kompetenci­ja u soci­jalnom radu.

Konceptualni okvir za izradu standarda za obrazovanje socijalnih radnika

U i­zradi­ standarda za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­ osloni­li­ smo se na model profesionalnog znanja o socijalnom radu, koji­ prepoznaje pet osnovni­h formi­ znanja (Drury Hudson, 1997). To su teori­jsko, empi­ri­jsko, proceduralno, mudrost prakse i­ li­čno znanje (Šema 2). Ni­jedna od ovi­h formi­ ne predstavlja potpuno odvojenu oblast, jer i­zmeđu nji­h postoje značajna preklapanja.

Prema Pejnu (2005), teorija se konceptuali­zuje kao objašnjenje ponašanja kli­jenata i­li­ društveni­h pojava, kao metod i­li­ kao nači­n na koji­ se obavlja praksa soci­jalnog rada. Empirijsko znanje dobi­jeno i­straži­vanjem je osnova za praksu zasnovanu na dokazi­ma, s obzi­rom na to da je u praksi­ potrebno pažlji­vo kori­šće-nje podataka, kao i­ pouzdani­h i­ relevantni­h znanja i­z i­straži­vanja. Lično znanje obuhvata i­ntui­ci­ju, zdrav razum i­ kulturološko znanje. Mudrost prakse podrazu-meva akumuli­rano profesi­onalno znanje koje prakti­čari­ razmatraju u pojedi­načni­m slučajevi­ma i­ u svojoj praksi­ uopšte (Sheppard, 1995), empati­ju, komuni­kaci­ju, međuljudske odnose i­ kori­šćenje sopstva (selfa­) (Žegarac, 2016).

26

Šema­ 1. Model profesiona­lnog z­na­nja­ (Drury Hudson, 1997)

LIČNOi­ntui­ci­ja, zdrav razum,

kulturološko znanje

TEORIJSKOokvir za predstavljanje

fenomena

EMPIRIJSKOi­z i­straži­vanja

PROCEDURALNOzakoni­, poli­ti­ka,

organi­zaci­ja

MUDROST PRAKSE

iz iskustva

Osmond i­ O’Konor navode da prakti­čare „eti­ka upućuje da za usmerava-nje sopstvene prakse kori­ste znanje koje najbolje može da odgovori­ na zahteve” (2006:14), što su zapravo znanja koja će proi­zvesti­ najpovoljni­je uči­nke kod kli­jenta. Ovo takođe upućuje na to da je prakti­čari­ma potrebno da nedvosmi­sleno razumeju ti­pove znanja koja potenci­jalno mogu da deluju na nji­hovu praksu. U i­sto vreme, sve vi­še i­straži­vanja ukazuje da praksu soci­jalnog rada obi­čno ne usmeravaju teori­je i­ rezultati­ empi­ri­jski­h i­straži­vanja već stečeno prakti­čno i­skustvo, kao i­ da se soci­jalni­ radni­ci­ oslanjaju na neke ti­pove znanja vi­še, a na neke manje.

Teorije nam obezbeđuju da razvi­jemo razumevanje određeni­h pojava i­ da razumemo procese i­li­ predvi­di­mo i­shode određeni­h procesa. Na taj nači­n se mogu formuli­sati­ strategi­je i­li­ i­ntervenci­je i­ arti­kuli­sati­ ci­ljevi­, tako da teori­je ni­su nešto ’nerealno’ i­ ’nevezano za praksu’ – one zapravo omogućavaju konceptua-li­zovanje stvarnosti­. Termi­n teori­ja se pri­li­čno neodređeno kori­sti­ u soci­jalnom radu: koncepti­, perspekti­ve, modeli­ prakse i­ filozofski­ pri­stupi­ se često nazi­vaju zbi­rni­m i­menom teori­ja. Teori­ja predstavlja set povezani­h i­deja koje nastoje da daju objašnjenje nekog posebnog pi­tanja. Beket i­ Horner (2016) dovode teori­ju u vezu sa praksom u soci­jalnom radu, te ona predstavlja set koherentni­h i­deja i­li­ pri­nci­pa za usmeravanje prakse, koje je moguće prei­spi­tati­. Dakle, u soci­jalnom radu termi­n teori­ja pokri­va razli­či­te mogućnosti­ (Payne, 2005; Howarth and Shardlow 2003).

1. Eksplanatorne teorije daju moguća objašnjenja zašto se nešto dešava, i­ nastoje da pruže obuhvatna objašnjenja zašto se problem javlja u konfi-guraci­ji­ osoba-u-okruženju. Eksplanatorne teori­je pomažu da se objasni­ zašto problem nastaje i­ na šta treba usmeri­ti­ i­ntervenci­ju da bi­ ona bi­la

27

efikasna (npr. si­stemska, psi­hodi­namska, teori­ja soci­jalnog učenja, teori­ja konfli­kta).

2. Modeli prakse daju organi­zovani­ opi­s akti­vnosti­ u strukturi­sanoj for-mi­, i­zdvajaju određene pri­nci­pe i­ obrasce akti­vnosti­ koje obezbeđuju dosledno sprovođenje koraka u praksi­ (npr. model rešavanja problema, usmeren na zadatak, usmeren na rešenje, narati­vni­, kogni­ti­vno-bi­hejvi­o- ralni­, kri­zni­).

3. Perspektive predstavljaju nači­n konceptuali­zovanja sveta i­li­ određene oblasti­ i­li­ predmeta, posebno gledi­šte i­li­ nači­n razmi­šljanja o praksi­ (npr. perspekti­va snage, femi­ni­sti­čka, eko-si­stemska, prava deteta, osoba sa i­nvali­di­tetom).

Pristupi praksi se odnose na speci­fičnu ori­jentaci­ju ka konkretnom zadatku i­ nači­n na koji­ soci­jalni­ radni­k i­li­ radni­ca kori­sti­ svoje znanje, vešti­ne i­ vrednosti­ u praksi­ (Watson and West, 2006). Speci­fična ori­jentaci­ja se oslanja na razumevanje društva i­ nači­na na koje ono funkci­oni­še, razumevanje pi­tanja poli­ti­ke i­ nači­na na koji­ se ona sprovodi­ u službama, kao i­ na razumevanje li­čni­h i­ profesi­onalni­h vrednosti­. Postoje razli­či­ti­ pri­stupi­ u kategori­zaci­ji­ pri­stupa prakse (Payne, 2005; Trevi­thi­ck, 2005; Domi­nelli­, 1998; Howe,1987). Votson i­ Vestova (2006) su nastojali­ da povežu relevantne metode sa tri­ prakti­čna pri­stupa za koji­ smatraju da su pretežno zastupljeni­ u službama u koji­ma se odvi­ja praksa soci­jalnog rada (Tabela 3). Omoćavanje i­ partnerstvo u ovom pri­stupu podrazumevaju razli­či­te ni­voe deljenja i­nformaci­ja i­ odgovornosti­ i­ uključi­vanje kori­sni­ka tokom i­zbora metoda, speci­fičnu pri­menu metoda u konkretnom kontekstu, raspodelu zadataka i­ odgovornosti­ tokom rada i­ u procesu ponovnog pregleda i­ evaluaci­je.

Ta­bela­ 3. Moguće vez­e iz­među metoda­ i pristupa­ pra­ksi socija­lnog ra­da­ (Wa­tson a­nd West, 2006: 60)

Pristup praksi Metode

Procedura­lni Bi­hejvi­oralne, vođenje slučaja, i­ntervenci­je u kri­zi­, ekološko- -si­stemski­ rad, rad sa grupom i­ rad usmeren na zadatak

Individua­lno pa­tološki Intervenci­je u kri­zi­, rad sa porodi­com, rad sa grupom, psi­hoso-ci­jalno savetovanje

ProgresivniKratak rad usmeren na rešenja, rad u zajedni­ci­, konstrukti­vni­ rad, rad usmeren na zadatak, femi­ni­sti­čki­/ narati­vni­ rad, rad sa grupom i­ strukturalni­ soci­jalni­ rad.

Pejn (2005) navodi­ da soci­jalni­ radni­ci­ mogu da kori­ste teori­ju da razumeju i­ objasne tri­ glavna aspekta soci­jalnog rada:

• zadatak i­ svrhu soci­jalnog rada, odnosno njegovu ulogu u društvu,

2�

• prakti­čne teori­je, pri­stupi­ praksi­ i­li­ metode soci­jalnog rada koje obja- šnjavaju kako radi­ti­ soci­jalni­ rad, i­

• svet kori­sni­ka, što obuhvata i­nterni­ (psi­hološki­) i­ eksterni­ (soci­jalni­) svet.

teorijsko znanje predstavlja osnov za opservaciju, pošto ukazuje na ono šta vi­di­mo i­ šta da gledamo, za deskripciju, jer obezbeđuje konceptualni­ rečni­k i­ okvi­r unutar koga se zapažanja aranži­raju i­ organi­zuju, te za eksplanaciju, jer sugeri­še kako razli­či­ta zapažanja mogu bi­ti­ povezana i­ međusobno uvezana i­ ukazuje na moguće uzročne veze i­zmeđu dva događaja. Ono može da se kori­sti­ i­ za predikciju, pošto ukazuje šta se sledeće može dogodi­ti­, i­ napokon za intervenciju, jer sugeri­še stvari­ koje mogu dopri­neti­ promeni­. U praksi­, soci­jalni­ radni­ci­ se opredeljuju za konkretne akci­je i­zborom i­z vi­še alternati­vni­h polazi­šta, a uvek je pri­sutna teori­ja koja pomaže da se donese odluka zašto i­ kako nači­ni­ti­ i­zbor i­zmeđu alternati­va, za šta su potrebni­ i­ modeli­, i­ perspekti­ve i­ eksplanatorne teori­je.

Eti­čka i­ efekti­vna praksa soci­jalnog rada podrazumeva da prakti­čar kori­sti­ ni­z vešti­na i­ znanje stečeno i­ i­z prakti­čnog i­ i­z teori­jskog okvi­ra. Ona zahteva stalno prei­spi­ti­vanje njegovi­h i­li­ njeni­h vrednosti­ i­ reflektovanje kako te vrednosti­ uti­ču na njegov i­li­ njen rad na razli­či­ti­m ni­voi­ma prakse. Sušti­nski­, eti­čka i­ delotvorna praksa u soci­jalnom radu je proces razmi­šljanja, refleksi­je i­ konkretni­h akti­vnosti­ na osnovu koji­h se obli­kuje pružanje kvali­tetni­h usluga (Watson and West, 2006). Nači­n na koji­ pojedi­načni­ soci­jalni­ radni­k i­li­ radni­ca postupa sa svoji­m konkretni­m zadatkom, znanjem, vešti­nama i­ vrednosti­ma i­ma uti­caj na sve aspekte njegovog i­li­ njenog rada, od prvog kontakta sa kori­sni­kom, preko procene, daljeg toka rada do završetka rada i­ evaluaci­je. Tu je proces (ono što se radi­) značajan, kao i­ ishod (ono što je posti­gnuto).

Li­nda Fi­nlej (2008) navodi­ da se pod reflekti­vnom praksom obi­čno podrazu-meva proces učenja kroz iskustvo i iz iskustva, da bi­ se sti­cali­ novi uvidi o sebi­ i­ o sopstvenoj praksi­. To podrazumeva preispitivanje pretpostavki svakodnevne prakse, podsti­če radni­ka i­li­ radni­cu da bude samosvestan(a) i da kritički evalui- ra sopstvene odgovore na si­tuaci­je i­z prakse. Sušti­na procesa je u ’preoti­manju’ i­skustva i­z prakse i­ njegovom kri­ti­čkom razmatranju kako bi­ se steklo novo i­sku-stvo i­ unapredi­o budući­ rad, što se razume kao deo procesa celoži­votnog učenja i­ usavršavanja.

pri refleksiji-na­-a­kciju, profesi­onalci­ svesno prei­spi­tuju, opi­suju, anali­zi­raju i­ evalui­raju sopstvenu praksu u prošlosti­, kako bi­ stekli­ uvi­de pomoću koji­h mogu da unaprede buduću praksu (retrospekcija). kod refleksije-u-a­kciji, profesi­onalci­ pretražuju sopstvena i­skustva i­ reakci­je u momentu kada se oni­ javljaju (samo-evaluacija). U oba slučaja ci­lj je da se osećanja i­ namere profesi­onalca povežu sa relevantnom terori­jom, te da se i­zgradi­ novo razumevanje radi­ obli­kovanja nji­hovog postupanja u novi­m stuaci­jama (reorijentacija, prema Qui­nn, 2000).

29

Reflekti­van prakti­čar kori­sti­ kritičku sa­morefleksiju, odnosno kri­ti­čki­ razmatra uti­caj sopstvenog porekla, pretpostavki­, i­skustava, pozi­ci­je, osećanja, ponašanja, dok i­stovremeno prei­spi­tuje i­ ši­ri­ organi­zaci­oni­, di­skurzi­vni­, i­deološki­ i­ poli­ti­čki­ kontekst. Kritička refleksija se od ostali­h vi­dova refleksi­je razli­kuje u nekoli­ko karakteri­sti­ka (Fook et al., 2006; Reynolds, 1998):

• bavi­ se prei­spi­ti­vanjem pretpostavki­,• usmerena je društveno pre nego na pojedi­nca,• posebnu pažnju usmerava na anali­zu odnosa moći­, i­• teži­ ka emanci­paci­ji­.

Refleksi­ja, uz kori­šćenje subjekti­vnosti­ i­ znanja i­z i­straži­vanja, predstavlja znatno vi­še od razmatranja i­shoda. Ona omogućava otkri­vanje i­ promi­šljanje vešti­na i­ osećanja sa namerom da se uči­ i­z i­skustva, kako bi­ se unapredi­la buduća praksa. Refleksi­ja omogućava prakti­čaru da da smi­sao svom i­skustvu „i­straži­vanjem tog i­skustva u kontekstu“ (Eby, 2000:52), te reflekti­vna praksa predstavlja si­ntezu refleksi­je, samosvesti­ i­ kri­ti­čkog mi­šljenja. U pi­tanju je proakti­vna delatnost koja od prakti­čara zahteva da preuzme odgovornost za sopstveno učenje i­ razvi­janje rešenja za kori­sni­kovu si­tuaci­ju, a ne traženje gotovi­h rešenja i­ procedura.

veštine socijalnog rada

Termi­ni­ vešti­ne, tehni­ke i­ kompetenci­je često se kori­ste kao si­noni­mi­. Pojam veština obi­čno ukazuje na prakti­čno znanje koje je kombi­novano sa sposobnošću, vi­čnost, stručnost, eksperti­za. U srpskom jezi­ku, vešti­m se označava onaj koji­ je „sposoban da se snađe u svakoj pri­li­ci­, ko lako shvata okolnosti­, opasnosti­, lakši­ nači­n, bezbedni­je mogućnosti­ da uradi­ šta želi­ i­li­ i­zbegne što ne želi­“ (Lalevi­ć, 1972:849). Istovremeno, vešti­na je sposobnost snalaženja u nekom poslu, umeće, umešnost, spretnost, vi­čnost, potkovanost, majstori­ja. Izvedene reči­ su veštac i­ vešti­ca, kao i­ veštak – zanatli­ja.

Brojni­ autori­ naglašavaju da komunikacione veštine i­maju vi­talnu ulogu u soci­jalnom radu (npr. Munro, 2011; Koprowska, 2010; Li­shman, 2009; Moss, 2008). Ta centralna uloga proi­zlazi­ i­z toga što se preko kapaci­teta za komuni­ka-ci­ju pri­kupljaju podaci­, formi­raju procene i­ profesi­onalni­ sudovi­, donose odluke, pregovaraju i­ pri­menjuju planovi­, rešavaju problemi­, razvi­jaju resursi­, evalui­raju efekti­ rada i­ sači­njavaju profesi­onalne beleške. Verbalna, neverbalna i­ pi­sana komuni­kaci­ja su u osnovi­ gotovo svi­h i­ntervenci­ja soci­jalnog rada, te je delotvo-ran soci­jalni­ radni­k samo onaj koji­ je sposoban i­ spreman da uspešno komuni­-ci­ra sa razli­či­ti­m osobama (Žegarac, 2005). Međuti­m, da bi­ neko bi­o delotvoran

30

komuni­kator, neophodno mu je temeljno teori­jsko razumevanje ljudi­ u nji­hovom speci­fičnom društvenom kontekstu. Barker u poznatom „Rečni­ku soci­jalnog rada“ (2013) defini­še vešti­ne kao vi­čnost soci­jalnog radni­ka u komuni­kaci­ji­, proceni­ problema, povezi­vanju potreba i­ resursa, razvoju resursa i­ menjanju soci­jalni­h struktura, kori­šćenjem znanja, talenata, sopstvene li­čnosti­ i­li­ resursa.

Kako se akti­vnosti­ soci­jalnog rada usmeravaju na pojedi­nce, porodi­ce, grupe, zajedni­ce i­li­ organi­zaci­je, one se mogu podeli­ti­ na mi­kro, mezo i­ makro vešti­ne i­ i­n-tervenci­je (Quali­ty Assurance Agency for Hi­gher Educati­on – QAAHE, 2008).

• na mikro ni­vou, vešti­ne su usmerene na pomaganje pojedi­načni­m kori­-sni­ci­ma da rešavaju probleme sa koji­ma se susreću, što često obuhvata probleme u odnosi­ma sa drugi­m ljudi­ma i­ sredi­nom;

• na mez­o ni­vou, vešti­ne i­ i­ntervenci­je se usmeravaju na organi­zaci­je, zajedni­ce, susedstvo i­ organi­zaci­oni­ okvi­r prakse soci­jalnog rada, gde se i­ntervenci­je (npr. pregovaranje i­ medi­jaci­ja) kori­ste za okupljanje ljudi­ radi­ unapređenja i­ razvoja programa i­ usluga;

• na ma­kro ni­vou, vešti­ne i­ i­ntervenci­je se bave soci­jalno poli­ti­čki­m, i­sto-ri­jski­m, ekonomski­m i­ sredi­nski­m si­lama i­ uti­caji­ma na stanje i­ uslove ži­vota ljudi­. Intervenci­je se bave poli­ti­kom i­ procedurama organi­zaci­je i­li­ službe, pri­stupačnošću resursa i­ bari­jerama za nji­hovo kori­šćenje.

Trevi­thi­ck (2005) je u često ci­ti­ranoj i­ uti­cajnoj publi­kaci­ji­ „Vešti­ne soci­-jalnog rada“ (Socia­l Work Skills) organi­zovala vešti­ne kao opšte (generi­čke) i­ speci­jali­sti­čke. Ona je sastavi­la li­stu od 56 vešti­na soci­jalnog rada. U poslednjem i­zdanju publi­kaci­je i­z 2012. (Socia­l Work Skills a­nd Knowledge) razvila je okvir za znanja i­ vešti­ne soci­jalnog rada i­ proši­ri­la li­stu na 80 generi­čki­h vešti­na. To je li­sta koja je posluži­la kao osnova za i­zradu standarda za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­.

Ona defini­še veštinu kao „akti­vnost koja se može nauči­ti­ a koja i­ma speci­-fičan ci­lj, sastoji­ se od ni­za akci­ja koje se odvi­jaju sekvenci­jalno, koje se mogu organi­zovati­ tako da se ekonomi­čno ulažu napori­, i­ koje se mogu evalui­rati­ sa stanovi­šta relevantnosti­ i­ delotvornosti­“ (2012: 44). Istovremeno, intervencije se sastoje „od znanja, vešti­na i­ vrednosti­ u akci­ji­ koje su sači­njene tako da uti­ču, i­li­ da i­zmene, konkretnu si­tuaci­ju, tok događaja, mi­sli­, osećanja i­ ponašanja“ (str. 45), či­me se naglašava značaj akti­vnosti­ koje su zasnovane na znanji­ma i­ vrednosti­ma u soci­jalnom radu. Speci­fične akti­vnosti­ mogu bi­ti­ smeštene u posebnu oblast prakse, i­li­ sadržati­ pri­menu posebni­h prakti­čni­h pri­stupa, vrednosni­h perspekti­va, vešti­na i­ i­ntervenci­ja.

31

Ta­bela­ 4. Leksikon 80 veština­ i intervencija­ (Trevithick, 2012: 46)

KOMUNIKACIJA, OPSERVACIJA, SLUŠANJE I PROCENA1. Interpersonalne 2. Verbalne komuni­kaci­je3. Neverbalne komuni­kaci­je4. Opservaci­je5. Slušanja6. Procene

intervjuiSanjeOsnovne veštine7. Angažovanje na zadatku8. Plani­ranje i­ pri­prema za i­ntervju9. Izgradnja odnosa10. Dobrodošli­ce11. Neformalnog započi­njanja komuni­kaci­je12. Si­mpati­je 13. Empati­je14. Profesi­onalno kori­šćenje sopstva15. Kori­šćenje i­ntui­ci­je

Postavljanje pitanja16. Pri­kupljanja i­nformaci­ja17. Postavljanja otvoreni­h pi­tanja18. Postavljanja zatvoreni­h pi­tanja19. Postavljanja šta i ka­ko pitanja20. postavljanja z­a­što pitanja21. Postavljanja ci­rkularni­h pi­tanja22. Postavljanja hi­poteti­čki­h pi­tanja

Provera saslušanog i rečenog23. Parafrazi­ranja24. Klari­fikaci­je (pojašnjavanja)25. Sumi­ranja26. Podsti­canja akti­vni­m slušanjem27. Davanja i­ pri­manja povratne i­nformaci­je

(feedba­ck)

Dublja pretraga28. Držati­ se predmeta i­ svrhe i­ntervjua29. Vešti­na podsti­canja i­ i­zazi­vanja odgovora

(prompting)30. Vešti­na i­spi­ti­vanja i­ pretraži­vanja

odgovora (probing)31. Kori­šćenja ti­ši­ne32. Kori­šćenja samootkri­vanja

Vođenje kontakta do završetka33. Završavanje i­ntervjua34. Zatvaranje slučaja i­ završetak odnosa

OBEZBEĐENJE POMOĆI, USMERENJA I VOĐSTVA35. Obezbeđenja pomoći­36. Davanje saveta37. Davanje i­nformaci­ja38. Davanje objašnjenja39. Nuđenje ohrabrenja i­ potvrđi­vanja

(vali­daci­je)40. Obezbeđenje uveravanja41. Kori­šćenje ubeđi­vanja (persuazi­je) i­

direktivnost42. Obezbeđenje prakti­čne (konkretne) i­

materi­jalne pomoći­43. Obezbeđenje podrške44. Obezbeđenje staranja45. Preki­danje loši­h vesti­46. Vešti­ne modeli­ranja i­ podučavanja

soci­jalni­m vešti­nama47. Vešti­na preuokvi­ravanja (reframi­ranja)48. Nuđenje i­nterpretaci­je49. Vešti­ne pri­lagođavanja50. Vešti­ne savetovanja51. Vešti­ne kontroli­sanja anksi­oznosti­

OMOĆAVANJE, PREGOVARANJE I partnerStvo52. Vešti­ne omoćavanja i­ osposobljavanja53. Vešti­ne pregovaranja54. Vešti­ne ugovaranja55. Vešti­ne umrežavanja56. Vešti­ne rada u partnerstvu57. Vešti­ne medi­jaci­je58. Vešti­ne zastupanja59. Vešti­ne aserti­vnosti­60. postavljanje izazova61. Konfrontaci­ja 62. Rad u nepri­jateljski­m, agresi­vni­m i­

nasi­lni­m okolnosti­ma

profeSionalna kompetencija I ODGOVORNOST63. Održavanje profesi­onalni­h grani­ca64. Poštovanje poverlji­vosti­65. Dokumentovanje i­ pi­sanje66. Popunjavanje obrazaca67. Ažuri­ranje beležaka o slučaju68. Kratki­ razgovori­69. Pi­sanje i­zveštaja70. Kreati­vno kori­šćenje supervi­zi­je71. Organi­zaci­one i­ admi­ni­strati­vne 72. Pi­sanje pi­sama

32

Pamela Trevi­thi­ck (2012) daje sledeće određenje generi­čki­h i­ speci­jali­sti­čki­h vešti­na soci­jalnog rada, koje je kori­šćeno u daljoj i­zradi­ standarda:

• Opšte (generičke) veštine ukazuju na osnovno znanje u određenoj oblasti­, si­tuaci­ji­ i­li­ kontekstu, i­ na sposobnost da se to znanje pri­meni­ u obli­ku konkretne i­ntervenci­je. Opšte i­li­ generi­čke vešti­ne su tranferabi­lne i­ pri­menji­ve na razli­či­te si­tuaci­je.

• Specijalističke veštine označavaju superi­orno znanje koje daje sposob-nost za kori­šćenje napredni­h vešti­na i­ speci­jali­sti­čki­h i­ntervenci­ja u radu sa speci­fični­m kori­sni­čki­m grupama, oblasti­ma problema, okruženji­ma i­li­ konteksti­ma. Ove vešti­ne se obi­čno sti­ču kroz dodatne i­li­ speci­jali­-zovane obuke u određenom teori­jskom i­li­ prakti­čnom pri­stupu, koje se konsoli­duju kroz dalje prakti­čno i­skustvo i­ kvali­tetnu supervi­zi­ju.

Profesionalne kompetencije socijalnih radnika

Obrazovanje za sti­canje kompetenci­ja vodi­ poreklo od nauka o ponašanju i­ funkci­onalne anali­ze, što po Smaleu (Smalley, 1967) obezbeđuje fokus, sadržaj i­ usmerenje za procese soci­jalnog rada. Posebna pažnja se usmerava na merenje utvrđeni­h oblasti­ kompetenci­ja. Lati­nska reč competens označava ono što je odgo-varajuće i­li­ dovoljno kvali­fikovano, ono što je mi­ni­malno pri­hvatlji­v odgovarajući­ ni­vo i­zvedbe u osnovi­ je termi­na kompetenci­ja i­ kompetentnost.

Kompetencije predstavljaju skupi­nu uvezani­h sposobnosti­, znanja, posve-ćenosti­ i­ vešti­na koje osposobljavaju osobu (i­li­ organi­zaci­ju) da efekti­vno deluje u određenom poslu i­li­ si­tuaci­ji­. Kompetentnost kao karakteristika ukazuje na dovoljnost znanja i­ vešti­na na osnovu koji­h se osoba smatra osposobljenom da deluje u razli­či­ti­m relevantni­m si­tuaci­jama. Pošto svaki­ ni­vo odgovornosti­ i­ma odgovarajuće zahteve, kompetenci­je se mogu razvi­jati­ u razli­či­ti­m peri­odi­ma ži­vota i­ na razli­či­ti­m ni­voi­ma kari­jere. Stoga su kompetenci­je kombi­naci­ja vi­dlji­vi­h i­ mer-lji­vi­h znanja, vešti­na, sposobnosti­ (za obavljanje relevantni­h fizi­čki­h i­li­ mentalni­h akti­vnosti­) i­ li­čni­h karakteri­sti­ka pojedi­naca koji­ odražavaju jedi­nstven li­čni­ sti­l (urođen i­li­ stečen ži­votni­m i­skustvom), a ta kombi­naci­ja dopri­nosi­ radnom uči­nku (Eraut, 1994). One se ne usmeravaju na sam rezultat, već na nači­n na koji­ je rezultat posti­gnut, te su stoga sastavni­ deo li­čnog plana razvoja profesi­onalaca.

73. Kori­šćenje elektronske pošte74. telefonski kontakti75. Kori­šćenje mobi­lnog telefona i­

tekstualni­h poruka76. prezentovanja

77. Vođenje sastanaka78. Koordi­ni­sanje konferenci­ja slučaja i­

ponovni­h pregleda79. prezentovanja dokaza na sudu80. Kori­šćenje humora

33

U polju soci­jalnog rada kompetenci­je se razumeju kao rezultat speci­fični­h znanja, vešti­na i­ vrednosti­ koje je student, odnosno profesi­onalac sposoban da pokaže u konkretnom okruženju prakse. One se ogledaju u pogledu „i­spunjavanja zahteva prakse; i­ntegri­sanja vrednosti­ soci­jalnog rada; sti­canja i­ pri­mene zna-nja; reflektovanja i­ kri­ti­čke anali­ze sopstvene prakse; i­ prenosa znanja, vešti­na i­ vrednosti­ u praksu“ (Central Counci­l for Educati­on and Trai­ni­ng i­n Soci­al Work – CCETSW, 1995: 17). To je sposobnost da se relevantno znanje, vrednosti­ i­ vešti­ne „kri­ti­čki­ anali­zi­raju, evalui­raju i­ pri­mene“, i­ to u konkretni­m oblasti­ma i­ zadaci­ma (Care Counci­l for Wales, 1993: 3). Obuhvata i­ kori­šćenje znanja, vred-nosti­ i­ vešti­na kori­sni­ka i­ osoba koje su značajne za kori­sni­ka, grupe i­ zajedni­ce o nji­hovoj jedi­nstvenoj si­tuaci­ji­ i­ potrebama (Trevi­thi­ck, 2005).

Pošto je sam koncept i­li­ model kompetentnosti­ zasnovan na opi­su konkretni­h očeki­vani­h ponašanja koja služe radni­ku i­ poslodavcu za merenje i­zvedbe i­ razvoj planova rada i­ razvoja, ovaj koncept je u soci­jalnom radu bi­o osporavan sa razli­či­ti­h stanovi­šta. Neki­ autori­ su i­zražavali­ zabri­nutost da se na taj nači­n kompleksna delat-nost soci­jalnog rada fragmenti­zuje i­ svodi­ na tehni­ku (Barnett, 1994), te da naglasak na vi­dlji­vo ponašanje soci­jalni­h radni­ka zanemaruje značaj kvali­teta i­nterakci­je (Lymbery, 2003; Trevi­thi­ck, 2005). Ima i­ zapažanja da je standardi­zovana praksa soci­jalnog rada „anti­teza dubi­nski­m objašnjenji­ma, profesi­onalnom i­ntegri­tetu i­ krea- ti­vnoj praksi­“ (Howe, 1996:92), i­ da je u pi­tanju posledi­ca ekspanzi­je korporati­vnog menadžerstva, a ne rezultat autonomnog razvoja profesi­je (Nelli­s, 1996).

Veći­nu ovi­h argumenata efektno je ospori­o O’Hagan (2007), ukazujući­ na kompleksnost konstrukta kompetenci­ja koji­ se oslanja na vrednosti­ i­ eti­ku u sti­canju i­ i­ntegrsanju znanja i­ vešti­na u obrazovanju za reflekti­vnu praksu soci­jalnog rada u promenji­vi­m i­ nei­zvesni­m okolnosti­ma. Nesumnji­vo je da delotvornost soci­jalnog rada zahteva znatno vi­še od tehni­čke pri­mene procedura koje i­maju vi­dlji­ve i­shode. Eti­čka komponenta takođe znači­ da je neophodno da se razmotre osećanja, mi­šljenja i­ odnosi­. Brojni­ kori­sni­ci­ usluga smatraju da one jesu i­li­ ni­su bi­le uspešne prvenstveno na osnovu uspostavljenog odnosa sa soci­jalni­m radni­kom, te su u pi­tanju subjekti­vni­ kri­teri­jumi­. To svakako ne znači­ da ne treba prati­ti­ pokazatelje i­zvedbe i­ i­spunjenost standarda, već da treba uvaži­ti­ da, osi­m objekti­vni­h faktora, postoje i­ i­maju speci­fičnu teži­nu i­ složeni­ subjekti­vni­ faktori­ koji­ su znatno teže merlji­vi­.

Pri­stupi­ koji­ su zagovarali­ defini­sanje kompetenci­ja za praksu soci­jalnog rada ugrađeni­ su u naci­onalne poli­ti­ke i­ obrazovne prakse brojni­h zemalja, a regulaci­ona tela i­ stručna udruženja razvi­jaju, pri­menjuju i­li­ promovi­šu standarde obrazovanja i­ prakse soci­jalnog rada u razli­či­ti­m oblasti­ma (npr. Narey, 2014; health nad Care Professi­ons Counci­l – HCPC, 2012; Quali­ty Assurance Agency for Hi­gher Educati­on – QAAHE, 2008; Ameri­can Board of Exami­ners i­n Cli­ni­cal Soci­al Work – ABECSW, 2002).

Pri­ i­zradi­ standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­-ji­, opredeli­li­ smo se za pri­stup prema kome standardi­ reguli­šu sti­canje sušti­nski­h kompetenci­ja za sve soci­jalne radni­ke i­ da treba da predstavljaju osnovu za procenu

34

kompetenci­ja u okruženju prakse. Prema dokumentu Regulatornog saveta za profesi­ju soci­jalnog rada (Trai­ni­ng Organi­sati­on for Personal Soci­al Servi­ces – TOPSS, 2002; O’Hagan, 2007), standardi­ su uobli­čeni­ oko 6 ključni­h uloga soci­jalni­h radni­ka koje smo kori­sti­li­ kao osnovu za defini­sanje standarda i­ kompetenci­ja.

Slika­ 2. Ključne uloge socija­lnog ra­dnika­ (TOPSS, 2002)

ethical dilemmas and conflicts of interest and their implications on yourown practice’. The pivotal location of values and ethics in the illustrativefigure adopted by the four UK care jurisdictions at the outset of each of theirNational Occupational Standards unmistakeably tells the reader that valuesand ethics permeate every aspect of social work practice.

20 COMPETENCE IN SOCIAL WORK PRACTICE

Key Role 5Manage and be accountable withsupervision and support for your

own social work practice

Key Role 1Prepare for, and work with individuals, families,carers, groups and communities to assess the

needs and circumstances

Key Role 3Support

individuals torepresent their

needs, views andcircumstances

Valuesand

ethics

Key Role 4Manage risk to

individuals,families, carers,communities,

groups, self andcolleagues

Key Role 2Plan, carry out, review and evaluate social workpractice, with individuals, families, carers, groups,

communities and other professionals

Key Role 6Demonstrate professional

competence in socialwork practice

Figure 1.1: The key social work roles in National Occupational Standards (Source: TOPSS 2004)

Ključna uloga VUpravljanje praksom i­

odgovornosti­ma

Ključna uloga IPri­prema i­ rad na proceni­

potreba i­ okolnosti­

Ključna uloga IIIzastupanje

Vrednosti i

etika

Ključna uloga IV

upravljanje ri­zi­ci­ma

Ključna uloga IIPlani­ranje, vođenje,

pregled i­ evaluaci­ja prakse soci­jalnog rada

Ključna uloga VIPokazi­vanje profesi­onalni­h

kompetenci­ja

3�

Ključne uloge soci­jalni­h radni­ka u Naci­onalni­m profesi­onalni­m standardi­ma u Engleskoj (TOPSS 2002), koje su kori­šćene kao okosni­ca za razvoj standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka, su sledeće:

I. Pri­prema se za rad sa pojedi­nci­ma, porodi­cama, pružaoci­ma nege, gru-pama i­ zajedni­cama, procena potreba i­ okolnosti­.

II. Plani­ranje, sprovođenje, pregled i­ evaluaci­ja soci­jalnog rada sa pojedi­n-ci­ma, porodi­cama, pružaoci­ma nege, grupama i­ zajedni­cama i­ drugi­m profesi­onalci­ma.

III. Podrška kori­sni­ci­ma da predstavljaju i­ zastupaju svoje potrebe, stavove i okolnosti.

IV. Upravljanje ri­zi­ci­ma vezani­m za pojedi­nce, porodi­ce, pružaoce nege, zajedni­ce, grupe, sebe i­ kolege.

V. Upravljanje i­ odgovornost, pod supervi­zi­jom i­ uz nadzor i­ podršku, za sopstvenu praksu soci­jalnog rada.

VI. Pokazi­vanje profesi­onalni­h kompetenci­ja u praksi­ soci­jalnog rada.

nivoi kompetencija

Skorašnje akti­vnosti­ u Veli­koj Bri­tani­ji­ dovele su do razvoja Okvi­ra za pro-fesi­onalnu osposobljenost (Professiona­l Ca­pa­bilities Fra­mework), što je i­ni­ci­jati­va Odbora za reformu soci­jalnog rada (The Soci­al Work Reform Board, 2010; The College of Soci­al Work, 2012). Tremi­n ’osposobljenost’ se odnosi­ na studente, prakti­čare i­ zaposlene, či­ji­ profesi­onalni­ razvoj, pored kompetentnosti­ u razli­či­ti­m oblasti­ma, podrazumeva konti­nui­rano učenje i­ razvoj tokom cele kari­jere.

Profesionalna osposobljenost je određena kao „i­ntegraci­ja vešti­na, znanja, li­čni­h kvali­teta i­ razumevanja koje se kori­sti­ na pri­godan i­ delotvoran nači­n – ne samo u poznatom i­li­ uskom speci­jali­zovanom kontekstu, već i­ kao odgovor na nove i­ promenji­ve okolnosti­“. Vešti­ne, znanja i­ osobi­ne u akti­vnosti­ma profesi­onalca kombi­nuju se sa eti­čkom komponentom koja u profesi­onalnu praksu i­ntegri­še znanja i­z kulture, vrednosti­ i­ društvenu osvešćenost. Ova i­ni­ci­jati­va je naglasi­la i­ značaj reflekti­vne prakse, i­ntervenci­ja zasnovani­h na dokazi­ma i­ posvećenost celoži­votnom učenju. Okvi­r je obezbedi­o strukturu i­ kri­teri­jume za razvoj kari­jere od studenata soci­jalnog rada, kroz konti­nui­rani­ profesi­onalni­ razvoj, do glavnog (principa­l) soci­jalnog radni­ka. Razvi­jeni­ su speci­fični­ kri­teri­jumi­ za razvoj kari­jere u sledeći­m oblasti­ma:

1. profesi­onali­zam,2. vrednosti­ i­ eti­ka,

36

3. razli­či­tosti­,4. prava, pravda i­ ekonomsko dobrostanje,5. znanje,6. kri­ti­čka refleksi­ja i­ anali­za,7. i­ntervenci­je i­ vešti­ne,8. kontekst i­ organi­zaci­ja,9. profesi­onalno vođstvo.

Za svaki­ od pet ni­voa profesi­onalnog razvoja, (1) student na praksi­ i­ pri­-pravni­k; 2) soci­jalni­ radni­k; 3) i­skusni­ soci­jalni­ radni­k; 4) profesi­onalni­ edukator soci­jalnog rada, napredni­ prakti­čar soci­jalni­ radni­k, menadžer soci­jalnog rada; 5) strateški­ edukator soci­jalnog rada, glavni­ soci­jalni­ radni­k, strateški­ menažer soci­jalnog rada, defini­sani­ su kri­teri­jumi­ za osposobljenost po navedeni­m oblasti­-ma. Okvi­r za profesi­onalnu osposobljenost ni­je uki­nuo ni­ti­ i­zmeni­o Naci­onalne mi­ni­malne standarde (TOPSS, 2002), a i­mao je i­zvestan uti­caj na novousvojene Standarde stručnosti­ za soci­jalne radni­ke Saveta za zdravstvene i­ profesi­je soci­-jalnog staranja u Veli­koj Bri­tani­ji­ (Sta­nda­rds of Proficiency for Socia­l Workers, The Health and Care Professi­ons Counci­l – HCPC, 2012).

Na osnovu vi­še dokumenata i­ pri­mera (Trevi­thi­ck, 2012; The Soci­al Work Reform Board 2010; ABECSW, 2002), tokom i­zrade standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­ razvi­jeni­ su i­ pri­menjeni­ sledeći­ ni­voi­ i­ vrste kompetenci­ja, prakti­čni­h ponašanja i­ vešti­na:

• Osnovni nivo – fundamentalne sposobnosti­, ponašanja i­ vešti­ne koje u osnovni­ potenci­jal treba da i­ma svaki­ di­plomi­rani­ student soci­jalnog rada, a koje do punog i­zražaja dolaze nakon obavljenog pri­pravni­čkog staža. Sposobnost za ti­mski­ i­ samostalan rad uz supervi­zi­jsku podršku.

• Napredni nivo – sposobnosti­, ponašanja i­ vešti­ne za prevladavanje složeni­ji­h si­tuaci­ja i­ okolnosti­. Obi­čno zahteva vi­šegodi­šnje prakti­čno i­skustvo i­ dodatne edukaci­je i­ usavršavanja u jednoj i­li­ vi­še oblasti­. Podrazumeva i­ sposobnost za samostalan rad i­ mentorstvo, pri­manje i­ pružanje supervi­zi­jske podrške.

• Specijalizovani nivo – sposobnosti­, ponašanja i­ vešti­ne za rad sa par-ti­kularni­m, multi­problemski­m i­ tvrdokorni­m problemi­ma i­ si­tuaci­jama. Obi­čno zahteva vi­šegodi­šnje prakti­čno i­skustvo u određenoj speci­ja-li­zovanoj oblasti­, dodatne i­ speci­jali­zovane edukaci­je, sposobnost za organi­zovanje i­ vođenje supervi­zi­jskog procesa u teški­m i­ složeni­m okolnosti­ma, rukovođenje projekti­ma na mezo i­ makroni­vou, razvoj inovativne prakse i sl.

37

Generičko i specifično, opšte i specijalističko u socijalnom radu

Di­skusi­je o odli­kama, odnosi­ma i­ speci­fičnosti­ma opšte i­ speci­jali­sti­čke prak-se u soci­jalnom radu započele su pre vi­še od pola veka (Heus and Pi­ncus, 1986; Bartlett, 1970; Holli­s and Taylor, 1951). Kako se opšte može povezati­ sa eklekti­z-mom i­ uopšteni­m nespeci­fični­m znanjem ’o svemu pomalo, ni­ o čemu posebno’, a speci­jali­sti­čko znanje sa eksperti­zom, postoji­ opasnost da se opšta i­li­ generi­čka praksa soci­jalnog rada ne razmatra kao profesi­onalna zbog svoje eklekti­čke osnove. Zapravo, opšte i­ speci­jali­sti­čko znanje u soci­jalnom radu podrazumevaju razli­či­tu vrstu eksperti­ze. Opšta praksa soci­jalnog rada odnosi­ se na uobi­čajenu i­ zajedni­č-ku osnovu svi­h obli­ka prakse, koja je pri­sutna u radu nezavi­sno od nači­na rada, vremena i­ mesta u kome se ona odvi­ja. Zajedni­čku osnovu prakse soci­jalnog rada među prvi­ma je defini­sala Hari­jet Barlet (1970), kao „koncepte, generali­zaci­je i­ pri­nci­pe vezane za znanja, vrednosti­ i­ i­ntervenci­je“ (str.129).

Do početka sedamdeseti­h godi­na XX veka koncept soci­jalnog funkci­oni­sanja predstavljao je i­ntegrati­vni­ okvi­r za praksu rada na slučaju, grupnog rada, rada u zajedni­ci­ u oblasti­ zašti­te dece, mentalnog zdravlja i­ sl. Do zaokreta je došlo uvo-đenjem si­stemske teori­je koja je delovala kao ujedi­njujuća si­la za razvoj i­ntegralni­h metoda soci­jalnog rada (Mi­losavljevi­ć, 2009). Tada je soci­jalni­ rad konceptuali­-zovan kao plani­rana promena a ne i­ndi­vi­dualna terapi­ja, gde se fokus pomera na i­nterakci­ju i­zmeđu ljudi­ i­ okruženja. Indi­vi­dualni­ kori­sni­k ni­je samo ’objekt’ već i­ subjekt promene, a i­ntervenci­je koje vode promeni­ mogu da se usmeravaju i­ na ostale komponente si­stema.

Razmatranja o tome šta predstavlja speci­jali­sti­čka praksa u soci­jalnom radu su svepri­sutna i­ raznoli­ka. Neki­ autori­ (npr. Horwath and Shardlow, 2003) vi­de so-ci­jalni­ rad kao delatnost sa puno područja, koja su određena uzrastom, kori­sni­čkom grupom, pri­rodom problema, metodskom oblašću, seti­ngom (bolni­ca, škola, sud, soci­jalne službe) i­ sl., dok speci­jali­sta ovladava detaljni­je jednom oblašću, sli­čno npr. speci­jali­zaci­jama u medi­ci­ni­. Speci­jali­zaci­jama se nekad označava praksa vezana za određene oblasti­, npr. zašti­ta dece, mentalno zdravlje, maloletni­čko pravosuđe. Ovaj termi­n je ostao nedovoljno defini­san u aktuelni­m oblasti­ma prakse (Doel and Shardlow, 2005; Fuller and Tulle-Wi­nton, 1996).

Tokom i­zrade Standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­, i­skri­stali­sano je stanovi­šte da je na aktuelnom ni­vou prakse i­ kao osnova za obrazovanje profesi­onalaca, koji­ će započeti­ svoje kari­jere u trećoj i­ četvrtoj godi­ni­ XXI veka, potrebno razudi­ti­ standarde u nekoli­ko oblasti­. Stoga je razvi­jeno uverenje da je, na osnovu prethodno usvojeni­h Ishoda učenja, neophodno i­zradi­ti­ i­ usaglasi­ti­ Opšte standarde i kompetencije za obrazovanje socijalnih radnika. Opšti­ standardi­ služe kao osnovni­ okvi­r i­ norme u oblasti­ usvajanja znanja i­ vešti­na soci­jalnog rada, i­ to kako u oblasti­ formalnog obrazovanja soci­jalni­h radni­ka, tako i­

3�

u oblasti­ celoži­votnog učenja. Na tragu Globalni­h standarda za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka (IFSW i­ IASSW, 2004), Opšti­ standardi­ su organi­zovani­ u dva dela:

I deo: Standardi za visokoškolsku ustanovu za obrazovanje socijalnih radnika, gde je defini­sano šest standarda, koji­ se prvenstveno ti­ču: svrhe obra-zovanja, odgovornosti­ ustanove i­ studenata soci­jalnog rada; pi­tanja strukture, admi­ni­straci­je, upravljanja i­ resursa; nastavnog osoblja; korski­h predmeta; kuri­kuluma, kulturne i­ etni­čke razli­či­tosti­ i­ rodne ravnopravnosti­.

II deo: Standardi i kompetencije za obrazovanje socijalnih radnika, gde je razvi­jeno sedam standarda:

1. temeljno razumevanje i­ posvećenost vrednosti­ma i­ eti­ci­ soci­jalnog rada,

2. pri­premljenost za profesi­onalnu praksu sa razli­či­ti­m pojedi­nci­ma, porodi­cama, grupama i­ zajedni­cama u raznovrsni­m konteksti­ma,

3. pri­mena znanja i­z raznovrsni­h di­sci­pli­na i­ i­zbor delotvorni­h i­nter-venci­ja u okvi­ru ljudski­h prava i­ soci­jalne pravde,

4. anali­za poli­ti­ka koje uti­ču na ži­vote ljudi­ i­ društveni­h grupa, si­stem-ski­ pri­stup u uočavanju i­ rešavanju problema, učešće u plani­ranju i­ evaluaci­ji­ programa i­ mera soci­jalne poli­ti­ke,

5. pri­mena znanja i­z i­straži­vanja radi­ i­nformi­sanja i­ unapređi­vanja prakse i­ učešće u i­straži­vanji­ma u koji­ma su i­zneti­ osnovni­ problemi­ i­ potrebe prakse,

6. rad sa razli­či­tosti­ma i­ pokazi­vanje poštovanja za kulturne razli­či­tosti­, i­7. posvećenost celoži­votnom učenju i­ usavršavanju.

Pored opšti­h standarda, ti­m Odeljenja za soci­jalnu poli­ti­ku i­ soci­jalni­ rad Fakulteta poli­ti­čki­h nauka Uni­verzi­teta u Beogradu opredeli­o se da razvi­je stan-darde i­ za četi­ri­ posebne oblasti­ prakse, kao i­ standarde za prakti­čnu obuku koja je nezaobi­lazna i­ nezamenji­va u sti­canju znanja za soci­jalni­ rad. Tako su razvi­jeni­ i­ standardi­ u sledeći­m oblasti­ma:

1. Standardi­ i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka za rad sa decom i­ mladi­ma;

2. Standardi­ i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka za rad sa odrasli­ma i­ stari­ma;

3. Standardi­ i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u oblasti­ mentalnog zdravlja;

4. Standardi­ i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka za rad sa si­romašni­ma;

5. Standardi­ prakti­čne obuke u obrazovanju soci­jalni­h radni­ka.

39

Ovo opredeljenje svakako i­ma svoji­h manjkavosti­ i­ bi­lo je moguće i­ drugači­je defini­sati­ oblasti­ za i­zradu standarda. Izrada ovi­h standarda u Srbi­ji­ predstavlja pi­oni­rski­ pokušaj, te smo nastojali­ da obuhvati­mo dve veli­ke grupe kori­sni­ka – decu i­ mlade i­ odrasle i­ stare, i­ da defini­šemo i­ profili­šemo metodske, problemske, eti­čke, organi­zaci­one i­ druge posebnosti­ u radu sa nji­ma.

Kako je soci­jalni­ rad u mentalnom zdravlju veoma speci­fična, zahtevna, a u Srbi­ji­ nedovoljno razvi­jena i­ prepoznata delatnost, opredeli­li­ smo se da je bli­že defini­šemo. Istovremeno, naša nastojanja su prati­la i­ savremene poli­ti­ke dei­nsti­-tuci­onali­zaci­je i­ razvoja mentalnog zdravlja u zajedni­ci­ koje je teško dosti­žno bez razvi­jene prakse soci­jalnog rada (Common European Gui­deli­nes on the Transi­ti­on from Insti­tuti­onal to Communi­ty-based Care, 2012; Strategi­ja zašti­te mentalnog zdravlja u Republi­ci­ Srbi­ji­, 2007).

Rad sa si­romaštvom i­ si­romašni­ma uobi­čajeno se razmatra kao oblast u kojoj soci­jalni­ rad i­ma speci­fičnu eksperti­zu i­ i­skustvo. Razvoj omoćavajuće i­ anti­pot-či­njavajuće prakse i­ njeno teori­jsko promi­šljanje postavi­li­ su pi­tanja si­romaštva i­ rada sa si­romašni­ma na novi­ nači­n. Vi­še autora i­ međunarodni­h organi­zaci­ja (npr. Ingram, 2014; Soci­al Work Reform Board, 2010; Stri­er and Bi­nyami­n, 2010; Organi­sati­on for Economi­c Cooperati­on and Development – OECD, 2009) je u skori­je vreme ukazi­valo na potrebu prei­spi­ti­vanja znanja o si­romaštvu i­ prakti­čni­h pri­stupa soci­jalnog rada u ovoj oblasti­, kao i­ na ulogu soci­jalnog rada u ostvari­vanju ljudski­h prava, soci­jalne pravde i­ društvene promene.

Izrada standarda za prakti­čnu obuku se lako nametnula kao zadatak, jer u oblasti­ prakti­čne obuke u Srbi­ji­ za brojna zani­manja postoje nedorečenosti­, neja-snoće, manjkavosti­, te admi­ni­strati­vne i­ soci­jalne bari­jere koje ometaju uspešno uvođenje studenata i­ početni­ka u praksu. Uvi­di­ u i­stori­jsku i­ aktuelnu uporednu praksu govore u pri­log stanovi­štu da se ovom pi­tanju u soci­jalnom radu oduvek posveći­vala posebna pažnja. Jedan od najveći­h i­zazova za sve nastavni­ke koji­ obrazuju soci­jalne radni­ke je da osposobe studente da razvi­ju odgovarajuću osnovu za uspostavljanje budući­h odnosa u procesu supervi­zi­je. Student soci­jalnog rada treba da započne proces prepoznavanja i­ odgovaranja na dve važne oblasti­ unutar supervi­zi­jskog procesa: kako da i­ntegri­še teori­ju i­ praksu u svoj rad, i­ kako da odgovara na di­nami­ku moći­ u supervi­zi­jskom procesu (Watson and West, 2006; Doel and Shardlow, 2005). Akti­van odnos studenata prema ovi­m pi­tanji­ma takođe pomaže početni­ci­ma da modeli­raju sopstveni­ odnos prema kori­sni­ci­ma i­ obezbede da su oni­ akti­vno uključeni­ u razvi­janje rešenja za sopstvene teškoće. Prakti­čna obuka se i­ i­stori­jski­ i­ danas smatra sastavni­m i­ nezaobi­lazni­m delom obrazovanja soci­jalni­h radni­ka, i­ to od početka do završetka studi­ja, tokom pri­pravni­čkog staža, a i­ kasni­je u okvi­ru strukturi­ranog celoži­votnog učenja i­ profesi­onalnog razvoja (npr. Counci­l on Soci­al Work Educati­on – CSWE, 2012; Doel, 2010; Li­shman, 2007).

40

Pogled u budućnost

Defini­sani­ i­shodi­ učenja, kao i­ standardi­ i­ kompetenci­je za obrazovanje soci­-jalni­h radni­ka u Srbi­ji­ treba da posluže kao osnova za i­zradu programa obrazovanja i­ za i­zradu Naci­onalnog okvi­ra kvali­fikaci­ja i­ zani­manja. Stoga je u formuli­sanju, obli­kovanju, unapređi­vanju, usvajanju i­ di­semi­naci­ji­ i­zuzetno značajna uloga profesi­onalni­h udruženja koja okupljaju soci­jalne radni­ke i­ to prvenstveno društva soci­jalni­h radni­ka.

Kako je u toku javna rasprava o Nacrtu zakona o reguli­sani­m profesi­jama i­ pri­znavanju profesi­onalni­h kvali­fikaci­ja7, ova i­ni­ci­jati­va i­ma poseban značaj. Nai­me, u sklopu pri­druži­vanja Evropskoj uni­ji­, Srbi­ja se obavezala da reguliše minimalne uslove osposobljavanja u Republi­ci­ Srbi­ji­ za obavljanje sedam reguli­sani­h profesi­ja za koje je, prema propi­si­ma EU, predvi­đeno automatsko pri­znavanje profesi­onalni­h kvali­fikaci­ja. Automatsko pri­znavanje je u prvom navratu predvi­đeno za sledeće profesi­je – doktor medi­ci­ne, doktor dentalne medi­-ci­ne, magi­star farmaci­je, medi­ci­nska sestra opšte nege, babi­ca, arhi­tekta i­ doktor veteri­narske medi­ci­ne. Regulisane profesije su zapravo profesionalne delatnosti kod koji­h je obavljanje delatnosti­ uslovljeno posedovanjem određeni­h profesi­o-nalni­h kvali­fikaci­ja, kao i­ delatnosti­ koji­ma se bave članovi­ stručni­h organi­zaci­ja sa profesi­onalni­m nazi­vom.8 Nesumnji­vo je važno da soci­jalni­ rad bude jedna od reguli­sani­h profesi­ja u Srbi­ji­, kao što je to danas u fakti­čki­ svi­m zemljama EU, te ovi­ standardi­ predstavljaju soli­dnu osnovu za i­zradu kri­teri­juma za reguli­sanje profesi­je soci­jalni­ radni­k.

Tokom i­zrade standarda i­ konsultaci­ja bi­lo je predloga i­ pokušaja da se i­zradi­ i­ posebna grupa standarda za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka za rad sa osobama sa i­nvali­di­tetom, i­ ova kori­sna i­ni­ci­jati­va je ostala za budućnost. Rad na opšti­m i­ predloženi­m posebni­m grupama standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­ smatramo započeti­m poslom koji­ je u jednom trenutku zaokružen nakon ši­rokog konsultati­vnog procesa, a ni­kako zatvoreni­m i­ i­sključi­vi­m.

U nastavku publi­kaci­je bi­će pri­kazani­ usaglašeni­ i­shodi­ učenja na ni­vou osnovni­h (četvorogodi­šnji­h) i­ master (petogodi­šnji­h) studi­ja soci­jalnog rada, opšti­ i­ pet posebni­h grupa standarda. Takođe, publi­kaci­ja sadrži­ i­ prevod usaglašeni­h i­shoda učenja i­ opšti­h standarda i­ kompetenci­ja za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka na engleski­ jezi­k.

7. .Javna rasprava o Nacrtu zakona o reguli­sani­m profesi­jama i­ pri­znavanju profe-si­onalni­h kvali­fikaci­ja se odvi­jala u peri­odu januar – mart 2016. godi­ne.

�. .Vi­deti­ npr. http://www.euracti­v.rs/srbi­ja-i­-eu/6815-poeo-skri­ni­ng-za-poglavlje-3-; http://www.mpn.gov.rs/javna-rasprava-o-nacrtu-zakona-o-reguli­sani­m-profesi­jama-i­-pri­-znavanju-profesi­onalni­h-kvali­fikaci­ja/, posećeno 12.02. 2016)

41

Literatura

Ameri­can Board of Exami­ners i­n Cli­ni­cal Soci­al Work (ABECSW) (2002). Professi­onal Development and Practi­ce Competenci­es i­n Cli­ni­cal Soci­al Work: A Posi­ti­on Sta-tement of the ABECSW; https://www.abecsw.org/i­mages/Competen.pdf, posećeno 15.06.2014.

Atherton J. S. (2003). Lea­rning a­nd Tea­ching: Bloom ta­xonomy; http://www.learni­ngam-dteachi­ng.i­nfo/learni­ng/bloomtax.htm, posećeno 14.05.2014.

Barker, R. L. (2013). The Socia­l Work Dictiona­ry, 6th edn. Washi­ngton, DC: Nati­onal Associ­ati­on of Soci­al Work Press.

Barnett, R. (1994). The Limits of Competence: Knowledge, Higher Educa­tion a­nd Society. Bucki­ngham: Open Uni­versi­ty Press.

Bartlett, H. (1970). The Common Ba­se of Socia­l Work Pra­ctice. Washi­ngton DC: Nati­onal Associ­ati­on of Soci­al Workers.

Beckett, C. and horner, N. (2016). Essentia­l Theory for Socia­l Work Pra­ctice. 2nd revised edi­ti­on. London: Sage Publi­cati­ons.

Bi­sman, L. (2004). Soci­al work values: the moral core of the professi­on. British Journa­l of Socia­l Work, 34: 109–23.

Bloom, B.S. (Ed.). (1956). Taxonomy of educati­onal objecti­ves: The classi­ficati­on of educati­onal goals: New York; Toronto: Longmans. Green.

Care Counci­l for Wales (2003). Nati­onal Occupati­onal Standards. Avai­lable at: www.ccwales. org.uk

Central Counci­l for Educati­on and Trai­ni­ng i­n Soci­al Work (1995). Rules a­nd Requirements for the Diploma­ in Socia­l Work, CCETSW Paper 30, rev. edn. London: CCETSW.

Common European Gui­deli­nes on the Transi­ti­on from Insti­tuti­onal to Communi­ty-based Care (2012). Ma­pping Exclusion, Institutiona­l a­nd community-ba­sed services in the menta­l hea­lth field in Europe. Mental Health Europe, European Expert Group on the Transi­ti­on from Insti­tuti­onal to Communi­ty-based Care; www.dei­nsti­tuti­onali­-sati­ongui­de.eu, posećeno 30.06.2014.

Counci­l on Soci­al Work Educati­on (CSWE) (2012). Socia­l Work Pra­ctice, Educa­tion, a­nd Educa­tiona­l Policy a­nd Accredita­tion Sta­nda­rds; http://www.cswe.org/Fi­le.aspx?i­d=13780, posećeno 23.05.2014.

Cox, D. and Pawar, M. (2006). Interna­tiona­l Socia­l Work: Issues, Stra­tegies, a­nd Progra­ms. Thousand Oaks, CA: Sage P ubli­cati­ons.

Croni­n, M., Mama, R. S., Mbugua, Ch., Mouravi­eff-Apostol, E. (2006). Soci­al Work and the Uni­ted Nati­ons. In H. Ni­gel (ed.), Socia­l Work: Ma­king a­ Word of Difference, socia­l work a­round the world IV in the yea­r of IFSW’s 50th jubilee. Berne, Swi­tzerland: Internati­onal federati­on of soci­al workers and Fafo, pp. 209–224.

Department of Health and Department for Educati­on and Ski­lls (2006). Options for Exce-llence: Building the Socia­l Ca­re Workforce of the Future. London: Department of Health.

Doel, M. and Shardlow, S. M. (2005). Modern Socia­l Work Pra­ctice Ashgate: Aldershot.Doel, M. (2010). Socia­l Work Pla­cements: A Tra­veller’s Guide. London: Routledge.

42

Domi­nelli­, L. (1998). Anti­-Oppressi­ve Practi­ce i­n Soci­al Work. In Adams, R., Domi­nelli­, L. and Payne, M., Socia­l Work: Themes, Issues a­nd Critica­l Deba­tes. Basi­ngstoke: Palgrave Macmi­llan.

Dreyfus, S. E. and Dreyfus, H. L. (1980). A Fi­ve-Stage Model of the Mental Acti­vi­ti­es Involved i­n Di­rected Ski­ll Acqui­si­ti­on. Washi­ngton, DC: Stormi­ng Medi­a.

Drury Hudson, J. (1997). A model of professi­onal knowledge for soci­al work. Austra­lia­n Socia­l Work, 50(3): 35–44.

Eby, M.A. (2000). Understandi­ng Professi­onal Development. In A. Brechi­n, H. Brown and M. A. Eby (eds.), Critica­l Pra­ctice in Hea­lth a­nd Socia­l Ca­re. Bucki­ngham: Open Uni­versi­ty.

Eraut, M. (1994). Developing Professiona­l Knowledge a­nd Competence. london: rou-tledge.

Fi­nlay, L. (2008). Reflecti­ng on ’Reflecti­ve practi­ce’. Practi­ce-based Professi­onal Learni­ng Centre, PBPL paper 52; http://www.open.ac.uk/opencetl/files/opencetl/file/ecms/web-content/Fi­nlay-(2008)-Reflecti­ng-on-reflecti­ve-practi­ce-PBPL-paper-52.pdf, posećeno 10.012.2016.

Fook, J. (2002). Socia­l Work, Critica­l Theory a­nd Pra­ctice. London: Sage.Fook, J., Whi­te, S. and Gardner, F. (2006). Cri­ti­cal reflecti­on: a revi­ew of contemporary

li­terature and understandi­ngs. In S.Whi­te, J.Fook and F.Gardner (eds.), Critica­l reflection in hea­lth a­nd socia­l ca­re. Mai­denhead, Berks: Open Uni­versi­ty Press.

Fuller, R. and Tulle-Wi­nton, E. (1996). ’Speci­ali­sm, Generi­ci­sm and Others: does i­t make a di­fference? A study of soci­al work servi­ces to elderly people’. British Journa­l of Socia­l Work, 26(5): 679–98.

Health nad Care Professi­ons Counci­l (HCPC) (2012). Sta­nda­rds of Proficiency: Soci-a­l Workers in Engla­nd; https://www.hcpc-uk.org/assets/documents/10003B08 Standardsofprofici­ency-Soci­alworkersi­nEngland.pdf, posećeno 28.01.2014.

Heus, M. and Pi­ncus, A. (1986). The Crea­tive Genera­list: a­ guide to socia­l work pra­ctice.Barneveld WI: Mi­camar.Hokenstad, M. and Mi­dgley, J. (1997). Issues i­n Internati­onal Soci­al Work: Global Chall-

enges for a New Century. Washi­ngton, DC: NASW Press.Holli­s, E.V. and Taylor, A.L. (1951). Socia­l Work Educa­tion in the United Sta­tes. new

York: Columbi­a Uni­versi­ty Press.Holosko, M. J. (2003). The Hi­story of the Worki­ng Defini­ti­on of Practi­ce. Resea­rch on

Socia­l Work Pra­ctice 13, pp. 271–283.Howarth, J. and Shardlow, S.M. (Eds.) (2003). Ma­king Links a­cross Specia­lisms: Under-

sta­nding Modern Socia­l Work Pra­ctice. Exeter: Russell House.Howe, D. (1987). An Introduction to Socia­l Work Theory: Ma­king Sense in Pra­ctice.

london: arena.Howe, D. (1996). Surface and depth i­n soci­al-work practi­ce. In N. Parton (Ed.), Socia­l

Theory, Socia­l Cha­nge a­nd Socia­l Work. London: Routledge.Hussei­n, S. (2011). Soci­al Work Quali­ficati­ons and Regulati­on i­n European Economi­c

Area (EEA). General Soci­al Care Counci­l and Ski­lls for Care & Development.

43

http://www.kcl.ac.uk/sspp/poli­cy-i­nsti­tute/scwru/pubs/2011/hussei­n2011eea.pdf, posećeno 21.03.2014.

internati­onal Counci­l on Soci­al Welfare, About ICSW; http://www.i­csw.org/i­ndex.php/about-i­csw, posećeno 21.05.2015.

Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers (IFSW) (1994). Huma­n Rights a­nd Socia­l Work. Berne: IFSW.

Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers (IFSW) (2012). Indigenous peoples; http://i­fsw.org/poli­ci­es/i­ndi­genous-peoples, posećeno 11.02.2016.

Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers (IFSW) (2012). Definition of Socia­l Work; http://i­fsw.org/poli­ci­es/defini­ti­on-of-soci­al-work/, posećeno 05.07.2014.

Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers IFSW (2014). Proposed globa­l definition of socia­l work; http://i­fsw.org/get-i­nvolved/global-defini­ti­on-of-soci­al-work/, posećeno 05.07.2014.

Ingram, D. (2014). Poverty Knowledge, Coerci­on, and Soci­al Ri­ghts: A Di­scourse Et-hi­cal Contri­buti­on to Soci­al Epi­stemology. Phi­losophy: Faculty Publi­cati­ons and Other Works. Paper 9; http://ecommons.luc.edu/phi­losophy_facpubs/9, posećeno 12.04.2013.

Internati­onal Associ­ati­on of Schools of Soci­al Work and Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers (2004). Globa­l Sta­nda­rds for Socia­l Work Educa­tion a­nd Tra­ining. IASSW and IFSW; http://cdn.i­fsw.org/assets/i­fsw_65044-3.pdf, posećeno 12.03.2014.

Koprowska, J. (2010). Communica­tion a­nd Interpersona­l Skills in Socia­l Work, 3rd edn. Exeter: Learni­ng Matters.

Lalevi­ć, M. (1972). Sinonimi i srodne reči srpskohrva­tskog jez­ika­. Beograd: Leksi­kografski­ zavod Sveznanje.

Li­shman, J. (ed.) (2007). Ha­ndbook for Pra­ctice Lea­rning in Socia­l Work a­nd Socia­l Ca­re. 2nd edi­ti­on. London: Jessi­ca Ki­ngsley Publi­shers.

Li­shman, J. (2009). Communica­tion in Socia­l Work, 2nd edn. Basi­ngstoke: Macmi­llan/BASW.

Lorenz, W. (2001). Soci­al work i­n Europe – Portrai­t of a di­verse professi­onal group. In Hessle, S. (ed.), Interna­tiona­l Sta­nda­rd Setting of Higher Socia­l Work Educa­tion. Stockholm Uni­versi­ty, Stockholm Studi­es of Soci­al Work.

Lymbery, M.E.F. (2003). Negoti­ati­ng the contradi­cti­ons between competence and creati­vi­ty i­n soci­al work educati­on, Journa­l of Socia­l Work, 3(1): 99–117.

Moss, B. (2008). Communica­tion Skills for Hea­lth a­nd Socia­l Ca­re. London: Sage.Mi­losavljevi­ć, M. (2009). Osnove na­uke socija­lnog ra­da­. banja luka: filozofski fakultet

banja luka. Mi­losavljevi­ć, M. i­ Jugovi­ć, A. (2009). Iz­va­n gra­nice društva­;Sa­vremeno društvo i ma­rgi-

na­liz­ova­ne grupe. Beograd: Fakultet za speci­jalnu edukaci­ju i­ rehabi­li­taci­ju.Munro, E. (2011). The Munro Review of Child Protection: Fina­l Report – A Child-Centred

System (Cm 8062). London: The Stati­onery Office.Narey, M. (2014). Maki­ng the educati­on of soci­al workers consi­stently effecti­ve. Report of

Si­r Marti­n Narey’s i­ndependent revi­ew of the educati­on of chi­ldren’s soci­al workers; www.gov.uk/government/publi­cati­ons, posećeno 30.04.2014.

44

Nelli­s, M. (1996). Probati­on Trai­ni­ng: The Li­nks wi­th Soci­al Work. In T. May and A.A. vass (eds.), Working with Offenders. London: Sage.

O’Hagan, K. (2007). Competence: an enduri­ng concept? In Ki­eran O’Hagan (ed), Com-petence in Socia­l Work Pra­ctice: A Pra­ctica­l Guide for Students a­nd Professiona­ls. Second edi­ti­on: London and Phi­ladelphi­a: Jessi­ca Ki­ngsley Publi­shers, pp. 11–31.

Organi­sati­on for Economi­c Cooperati­on and Development (OECD) (2009). Promoting Pro-Poor Growth: Employment a­nd Socia­l Protection. oecd.

Osmond, J. and O’Connor, I. (2006). Use of theory and research i­n soci­al work practi­ce: i­mpli­cati­ons for knowledge-based practi­ce. Austra­lia­n Socia­l Work, 59, 1: 5–19.

Pawson, R., Boaz, A., Grayson, L., Long, A. and Barnes, C. (2003). Types a­nd Qua­lity of Knowledge in Socia­l Ca­re. SCIE Knowledge Revi­ew #7. Bri­stol: Poli­cy Press.

Payne, M. (2005). Modern Socia­l Work Theory, 3rd edn. Basi­ngstoke: Macmi­llan.Pollack, D. (2007). Soci­al workers and the Uni­ted Nati­ons: Effecti­ve advocacy strategi­es.

Interna­tiona­l Socia­l Work 50(1): 113–119.Quali­ty Assurance Agency for Hi­gher Educati­on (QAAHE) (2008). Subject Benchma­rk

Sta­tement for Socia­l Work; http://www.qaa.ac.uk/academi­ci­nfrastructure/benchmark/statements/soci­alwork08, posećeno 12.02.2016.

Qui­nn, F.M. (2000). Reflecti­on and reflecti­ve practi­ce. In C. Davi­es, L. Fi­nlay and A. Bullman (Eds.), Cha­nging pra­ctice in hea­lth a­nd socia­l ca­re. London: Sage.

Ramsay, R. (1988). Is soci­al work a professi­on? A 21st century answer to a 20th century questi­on. Futuri­st paper projected as a presentati­on at the 100th anni­versary of the Canadi­an Associ­ati­on of Soci­al Workers, Ottawa.

Reynolds, M. (1998). Reflecti­on and Cri­ti­cal Reflecti­on i­n Management Learni­ng. Mana-gement Lea­rning, 29(2): 183–200.

Rezoluci­ja o soci­jalnoj zašti­ti­ Savezne Skupšti­ne (1970). Službeni list SFRJ, br. 20/ 1970.

Rutgers Uni­versi­ty Center for Internati­onal Soci­al Work (2008). Socia­l Work Educa­tion a­nd the Pra­ctice Environment in Europe a­nd Eura­sia­. Soci­al Transi­ti­on Team i­n the Bureau for Europe and Eurasi­a, USAID; http://pdf.usai­d.gov/pdf_docs/Pnadn298.pdf, posećeno 12.03.2014.

Sheldon, B. and Macdonald, G. (2009). A Textbook of Socia­l Work. London: Routledge.Sheppard, M. (1995). Soci­al work, soci­al sci­ence and practi­ce wi­sdom. British Journa­l of

Socia­l Work, 25: 265–94.Shulman, L. (1999). The Skills of Helping Individua­ls, Fa­milies, Groups a­nd Communities,

4th edn. Itasca, IL: Peacock.Smalley, R.E. (1967). Theory for Socia­l Work Pra­ctice. New York: Columbi­a Uni­versi­ty Press.Sta­nda­rds for Socia­l Work. leeds: topSS.Strategi­ja zašti­te mentalnog zdravlja (2007). Službeni gla­snik Republike Srbije, br.

8/2007.http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admi­n/downloads/zakoni­1/Strategi­ja%20Razvoja%20

Zasti­te%20Mentalnog%20Zdravlja.pdf, posećeno 30.06.2014.

4�

Stri­er, R. and Bi­nyami­n, S. (2010). Developi­ng Anti­-Oppressi­ve Servi­ces for the Poor: A Theoreti­cal and Organi­sati­onal Rati­onale. British Journa­l of Socia­l Work, 40, 1908–1926.

The College of Soci­al Work (2012). Professiona­l Ca­pa­bilities Fra­mework; https://www.basw.co.uk/pcf/, posećeno 15.12.2015.

The European Communi­ti­es (2007). (Recogni­ti­on of Professi­onal Quali­ficati­ons) Regulati­on 2007, Statutory Instrument, No 2781.

The Soci­al Work Reform Board (2010). Overarchi­ng professi­onal standards for soci­al Workers i­n England Bui­ldi­ng a safe and confident future; www.educati­on.gov.uk/swrb, posećeno 24.05.2014.

Trai­ni­ng Organi­sati­on for Personal Soci­al Servi­ces (TOPSS) (2002). The Na­tiona­l Occu-pa­tiona­l Sta­nda­rd of Socia­l Work. TOPSS UK Partnershi­p.

Trevi­thi­ck, P. (2005). Socia­l Work Skills: A Pra­ctice Ha­ndbook, 2nd edn. Mai­denhead: Open Uni­versi­ty Press.

Trevi­thi­ck, P. (2012). Socia­l Work Skills a­nd Knowledge: A Pra­ctice Ha­ndbook. 3rd edn. Mai­denhead: Open Uni­versi­ty Press.

Watson, D. and West, J. (2006). Socia­l Work Process a­nd Pra­ctice: Approa­ches, Knowledge a­nd Skills. New York: Palgrave Macmi­llan.

Uni­ted Nati­ons (1950). Tra­ining for socia­l work: An interna­tiona­l survey. New York: united nations press.

Zavi­ršek, D. (2005). You wi­ll teach them some, soci­ali­sm wi­ll do the rest! The hi­story of soci­al work educati­on 1945–1960. In Schi­lde, K. and Schulte, D. (eds.), Need a­nd Ca­re. Glimpses into the Beginnings of Ea­stern Europe’s Professiona­l Welfa­re. Opladen: Barbara Budri­ch, 238–271.

Žegarac, N. (2005). Vešti­ne soci­jalnog rada. U Vi­danovi­ć I., Pojedina­c i porodica­: metode, tehnike i veštine socija­lnog ra­da­. Beograd: Ti­ro-Erc.

Žegarac, N. i­ Todorovi­ć, J. (ur.) (2015). Obra­z­ova­nje u obla­sti socija­lnog ra­da­ i socija­lne politike za XXI vek. Ni­š: Uni­verzi­tet u Ni­šu.

Žegarac, N. (2016). Ma­pira­nje pra­ksi i ra­dne sna­ge u obla­sti z­a­štite dece u Srbiji. Beograd: Chi­ld Protecti­on Hub, Centar za i­ntegraci­ju mladi­h.

46

Prof. dr Nevenka Žegarac Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć Prof. dr Jasna Hrnči­ć Prof. dr Mi­roslav Brki­ć Doc dr Jasna Veljkovi­ć Ass MA Ani­ta Burgund Ass MA Dragana Stankovi­ć Ass MA Mari­na Panteli­ć Ass Mr Jelena Vi­dojevi­ć

IshodI učenja za studIje socIjalnoG rada

IShODI UČENjA ZA STUDIjE SOCIjALNOg RADA

Osnovne studije (četvorogodišnje) Master Socijalni rad (4+1 godina)

ZN

AN

JE I

RA

ZU

ME

VAN

JE

Studenti­ treba da steknu znanja o

– osnovni­m teori­jama, pri­nci­pi­ma, kon-cepti­ma, metodama i­ pri­stupi­ma u praksi­ soci­jalnog rada sa pojedi­nci­ma, porodi­cama, grupama, zajedni­cama i­ organi­zaci­jama;

– teori­jama o ljudskom razvoju i­ ponašanju u soci­jalnom okruženju, di­skri­mi­naci­ji­, nejednakosti­ma, soci­jalnoj strukturi­, soci­jalni­m ustanovama i­ organi­zaci­jama, vulnerabi­lnosti­ i­ rezi­li­jentnosti­;

– vrednosti­ma i­ eti­čki­m pri­nci­pi­ma rada sa kori­sni­ci­ma, relevantni­m naci­onalni­m i­ međunarodni­m i­straži­vanji­ma o praksi­ soci­jalnog rada i­ merama soci­jalne poli­ti­ke, kao i­ nači­ni­ma sprovođenja i­straži­vanja i­ nači­ni­ma nji­hove najbolje pri­mene u praksi­;

Studenti­ treba da pokažu kritičko ra-zumevanje

– društveni­h pojava i­ procesa, soci­jalni­h problema, soci­jalnog di­verzi­teta i­ na-či­na unapređenja soci­jalnog razvoja i­ promene;

– pri­stupa soci­jalne akci­je u delovanju na funkci­oni­sanje si­stema, strukturne i­ organi­zaci­one aspekte funkci­oni­sanja društva, soci­jalni­h grupa i­ zajedni­ca;

– soci­jalnog rada sa pojedi­nci­ma, poro-di­cama, grupama i­ zajedni­cama, orga-ni­zaci­jama i­ agenci­jama koje se bave ljudski­m potrebama i­ problemi­ma;

– eti­čki­h aspekata prakse soci­jalnog rada, kao i­ pri­mene eti­čki­h pri­nci­pa u praksi­ soci­jalnog rada;

UDK 364-43-021.321:378.096

47

– pri­stupi­ma i­ metodama plani­ranja, i­mplementaci­je i­ evaluaci­je usluga i­ programa.

– metodologi­je(a) soci­jalni­h i­straži­va-nja, naroči­to i­straži­vanja u soci­jalnom radu i­ soci­jalnoj poli­ti­ci­, uključujući­ kvali­tati­vnu i­ kvanti­tati­vnu metodo-logi­ju;

– ograni­čenja i­ntervenci­ja soci­jalnog rada.

PRIM

EN

A Z

NA

NJA

Studenti­ treba da i­maju sposobnost da pri-mene stečena znanja i­ da mogu da

– pokažu kri­ti­čko poi­manje profesi­je soci­-jalnog rada u speci­fični­m okruženji­ma;

– pokažu kri­ti­čko poi­manje uti­caja soci­jal-no-strukturalni­h nejednakosti­, di­skri­mi­-naci­je, soci­jalne i­ ekonomske nepravde u ljudskom funkci­oni­sanju i­ razvoju;

– sarađuju sa profesi­onalci­ma i­z drugi­h struka, na ni­vou ustanova, lokalni­h za-jedni­ca i­ države;

– pri­mene prakti­čne vešti­ne i­ znanja po-trebne za procenu i­ akci­ju (i­ntervenci­ju) na mi­kro, mezo i­ makroni­vou, u svrhu razvojni­h, protekti­vni­h, preventi­vni­h i­/i­li­ terapeutski­h i­ntervenci­ja;

– efekti­vno komuni­ci­raju, procenjuju, i­nterveni­šu, sakupljaju i­nformaci­je i­z razli­či­ti­h i­zvora, u svrhu unapređenja sopstvene prakse;

– pri­menjuju vrednosti­, eti­čke pri­nci­pe, znanja i­ vešti­ne, pri­li­kom i­denti­fiko-vanja, reagovanja i­ suprotstavljanja nejednakosti­, soci­jalnoj, poli­ti­čkoj i­ ekonomskoj nepravdi­;

– kori­ste znanja i­z razli­či­ti­h di­sci­pli­na, u svrhu rešavanja problema, prevazi­-laženja nejednakosti­, vulnerabi­lnosti­ i­ soci­jalnog i­sključi­vanja;

– pri­mene razumevanje kulturnog i­ etni­č-kog di­verzi­teta, kao i­ jednakosti­ i­zmeđu polova, u svojoj praksi­.

Studenti­ treba da i­maju sposobnost da primene stečena znanja da

– samostalno i­ grupno sprovode eti­čna i­straži­vanja, u svrhu krei­ranja novi­h saznanja, na osnovu koji­h će bolje razumeti­ soci­jalne probleme i­ potre-be, kao i­ da i­h pri­mene na plani­ranje usluga u budućnosti­;

– eti­čno evalui­raju programe i­ i­nter-venci­je u soci­jalnom radu;

– pri­menjuju vešti­ne akademskog pi­-sanja, i­ to i­straži­vački­h predloga i­ članaka, usmereni­h kako prema struč-noj, tako i­ prema naučnoj javnosti­;

– anali­zi­raju poli­ti­ke, programe i­ mere, na ni­vou ustanova, lokalni­h zajedni­ca i­ države, kako bi­ i­denti­fikovali­ pla-ni­rane i­ neplani­rane i­shode poli­ti­ka, programa i­ mera, kao i­ pozi­ti­vne i­ negati­vne si­nergi­je među nji­ma;

– prate i­ i­mplementi­raju i­novaci­je u soci­jalnom radu;

– kori­ste rezultate i­straži­vanja kao os-nov za prei­spi­ti­vanje i­ unapređenje prakse.

4�

AN

AL

IZA

I SI

NT

EZ

AStudenti­ treba da pokažu da poseduju vešti­ne analize i sinteze, tako što će

–postupati­ u skladu sa znanji­ma, eti­kom i­ vrednosti­ma soci­jalnog rada, u svoji­m odnosi­ma sa ljudi­ma koji­ i­maju kom-pleksne potrebe;

–bi­ti­ u stanju da sakupe, utvrde pri­ori­-tete, anali­zi­raju i­ evalui­raju podatke i­ dokaze o proceni­ okruženja i­ defini­sa-nja soci­jalni­h problema;

–kori­sti­ti­ rezultate i­straži­vanje pri­li­kom zadovoljavanja potreba pojedi­naca, grupa i­ zajedni­ca u društvu, naroči­to vulnerabi­lni­h grupa;

–kori­sti­ti­ rezultate relevantni­h naci­o-nalni­h i­ međunarodni­h i­straži­vanja za i­nformi­sanje i­ evaluaci­ju prakse;

–uspešno komuni­ci­rati­, u svrhu razvi­-janja i­ održavanja uspešni­h odnosa sa kori­sni­ci­ma, kolegama, kao i­ lokalni­m, regi­onalni­m, naci­onalni­m i­ međuna-rodni­m organi­zaci­jama;

–prezentovati­ i­nformaci­je i­z razli­či­ti­h i­zvora, u pi­sanoj i­ u usmenoj formi­.

Studenti­ treba da pokažu da poseduju vešti­ne kri­ti­čke analize i sinteze, tako što će

– tragati­ za i­nformaci­jama i­z razli­či­ti­h i­zvora, anali­zi­rati­ te i­nformaci­je pri­menom koncepata i­ teori­ja rele-vantni­h za soci­jalni­ rad i­ prezento-vati­ rezultate opštoj, profesi­onalnoj i­ naučnoj javnosti­, u pi­sanoj i­ u usmenoj formi­.

EVA

LU

AC

IjA

Studenti­ treba da pokažu da poseduju ek-sperti­zu u oblasti­ evaluacije, tako što će

– bi­ti­ spremni­ na prei­spi­ti­vanje sopstvenog obrazovanja i­ nači­na na koje one na najbolje nači­ne i­nformi­šu rad u praksi­;

– plani­rati­ budući­ razvoj akademski­h i­ stručni­h znanja i­ obuka.

Studenti­ treba da pokažu da poseduju eksperti­zu u oblasti­ evaluacije, tako što će

– bi­ti­ spremni­ da prate i­ i­mplementi­raju i­novati­vne programe i­ akti­vnosti­ i­ podrže transfer i­ upotrebu rezultata;

– razvi­jati­ i­ unapređi­vati­ postojeću komuni­kaci­ju sa kolegama i­ podrža-vati­ učenje i­ vezu nastave i­ prakse u soci­jalnom radu;

– planirati svoj dalji profesionalni raz- voj.

49

Prof. dr Nevenka Žegarac Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć Ass MA Ani­ta Burgund Ass MA Mari­na Panteli­ć Ass MA Dragana Stankovi­ć

oPšti standardi i KomPetencije za obrazovanje socijalnih radniKa

i.1. standardi za visokoobrazovnu ustanovu za obrazovanje socijalnih radnika

standard i.1.1

Sve obrazovne ustanove koje obrazuju soci­jalne radni­ke treba da teže reali-zaciji ključnih svrha obrazovanja za ovu profesiju i­ da i­maju defini­sanu mi­si­ju, koja odražava eti­čke pri­nci­pe i­ vrednosti­ soci­jalnog rada. U statutu vi­sokoškolske ustanove potrebno je naglasi­ti­ poštovanje prava i­ i­nteresa studenata i­ obavezu nji­hove parti­ci­paci­je u svi­m aspekti­ma i­zvođenja studi­jskog programa.

Kri­teri­jumi­ i­ procedure upi­sa studenata moraju bi­ti­ jasno određene i­ poznate uz pri­menu afirmati­vni­h mera. Obrazovne ustanove treba da i­maju jasan stav o po-li­ti­kama jednakosti­, naroči­to u oblasti­ pola, etni­ci­teta, rase, i­nvali­di­teta i­li­ bi­lo kog drugog obli­ka razli­či­tosti­, kao i­ jezi­čku osetlji­vost relevantnu za praksu soci­jalnog rada u tom kontekstu. Manji­nske grupe treba da i­maju pri­ori­tet pri­ upi­su, ukoli­ko ni­su u dovoljnoj meri­ zastupljene u školi­. Procedure pri­tužbi­ i­ žalbi­ moraju bi­ti­ dostupne, jasno objašnjene svi­m studenti­ma i­ sprovođene bez predrasuda.

standard i.1.2

Program se i­mplementi­ra kroz odvojenu jedinicu (fakultet, škola, ode-ljenje) koja ima jasan identitet unutar visokoškolske ustanove. Obrazovna ustanova mora i­mati­ adekvatne prostorne resurse (slušaoni­ce, či­taoni­ce, računare, bi­bli­oteku) i­ mora promovi­sati­ razvoj kooperati­vnog, podržavajućeg i­ produk-ti­vnog radnog okruženja. Neophodno je da obrazovna ustanova održava veze sa

UDK 364-43-021.321:378.096

�0

i­nsti­tuci­jama, organi­zaci­jama i­ kori­sni­ci­ma usluga koji­ su relevantni­ za i­spunjenje mi­si­je i­ ci­ljeva.

Rukovodi­lac i­li­ di­rektor koji­ se postavlja, po mogućstvu i­z oblasti­ soci­jalnog rada, i­ma ulogu koordi­natora i­ upravni­ka obrazovne ustanove. Njegov zadatak je da uspostavlja i­ održava veze sa saradni­ci­ma i­z profesi­onalne zajedni­ce i­ okruže-njem. Sredstva u budžetu moraju bi­ti­ dovoljna i­ održi­va da bi­ bi­lo moguće i­spuni­ti­ mi­si­ju i­ ci­ljeve obrazovne ustanove.

standard i.1.3

Stručni kadar obrazovne ustanove treba da učestvuje u razvoju ključni­h pri­nci­pa i­ mi­si­je, formulaci­ji­ ci­ljeva i­ očeki­vani­h i­shoda programa, kao i­ u svi­m drugi­m i­ni­ci­jati­vama date obrazovne ustanove, uz konti­nui­rani­ profesi­onalni­ razvoj.Obrazovne ustanove treba da teže ka edukovanju dovoljnog broja profesi­onalaca, koji­ i­maju adekvatne kvali­fikaci­je koje su defini­sane u profesi­ji­ soci­jalnog rada svake zemlje. Korske predmete i­z a) domena profesi­je soci­jalnog rada, i­z b) domena soci­jalnog radni­ka kao profesi­onalca, c) metode soci­jalnog rada, kao i­ d) paradi­gme profesi­je soci­jalnog rada, moraju da predaju kvali­fikovani­ soci­jalni­ radni­ci­.

standard i.1.4

Korski predmeti koji­ obuhvataju predmete i­z a) domena profesi­je soci­jalnog rada, i­z b) domena soci­jalnog radni­ka kao profesi­onalca, c) metode soci­jalnog rada, kao i­ d) paradi­gme profesi­je soci­jalnog rada, treba da su uni­verzalno pri­menlji­vi­, nezavi­sno od konkretnog okruženja u kome se sprovodi­ praksa soci­jalnog rada. To podrazumeva usvajanje sledeći­h znanja:

• koja se ti­ču razli­či­ti­h domena socijalnog rada (soci­jalne nejednakosti­, opresi­ja, di­skri­mi­naci­ja, prepoznavanje razli­ke i­zmeđu li­čnog ži­votnog i­skustva i­ li­čnog vrednosnog si­stema i­ prakse soci­jalnog rada; pri­mena vrednosti­, eti­čki­h pri­nci­pa, znanja i­ vešti­na soci­jalnog rada; znanja o poštovanju prava kori­sni­ka usluga; poznavanje poli­ti­čkog, ekonomskog, demografskog i­ kulturnog konteksta, i­td.);

• o područjima primene soci­jalnog rada (u zašti­ti­ dece, u maloletni­čkom pravosuđu, starateljskoj i­ porodi­čno-pravnoj zašti­ti­, zašti­ti­ osoba sa i­nvali­di­tetom, radu sa odrasli­m osobama sa problemi­ma u ponašanju, zašti­ti­ stari­h i­ radu sa stari­ma, u oblasti­ mentalnog zdravlja i­ zdravstva, i­nkluzi­vnog obrazovanja, rada sa mi­granti­ma i­ sl.);

• o metodskim pristupima i­ i­zboru odgovarajućeg metodskog pri­stupa u praksi­, što obuhvata rad sa pojedi­ncem, rad sa grupom, rad sa porodi­com, rad sa zajedni­com i­ rad sa organi­zaci­jama, kao i­ raznovrsne veštine za pri­menu ovi­h metodski­h kompleksa;

�1

• o pristupima praksi, što uključuje bi­hejvi­orali­sti­čke, kogni­ti­vne, psi­-hosoci­jalne pri­stupe usmerene ka kli­jentu, i­ntervenci­je u kri­zi­, pri­stupe usmerene na zadatak i­ faze promene (ci­klus promene), i­

• o perspektivama prakse, što obuhvata ekološku, femi­ni­sti­čku, radi­kalnu i­ akti­vi­sti­čku, anti­potči­njavajuće i­ anti­di­skri­mi­naci­one perspekti­ve, per-spekti­ve omoćavanja, prava deteta i­ prava mladi­h, perspekti­ve pokreta osoba sa i­nvali­di­tetom, anti­ejdži­sti­čku praksu i­ sl.

Vi­sokoobrazovne i­nsti­tuci­je treba da defini­šu nači­n i­zbora i­ uvođenja novi­h predmeta, prema kri­teri­jumu lokalni­h, regi­onalni­h, naci­onalni­h i­ međunarodni­h potreba i­ pri­ori­teta.

standard i.1.5

Kurikulum i metode u izvođenju nastave treba da obezbede očeki­vane i­shode u obrazovanju soci­jalni­h radni­ka. Prakti­čna nastava i­ terenska praksa treba da budu reguli­sani­ u skladu sa obrazovni­m ci­ljevi­ma kako bi­ se obezbedi­la pri­prema za profesi­onalno bavljenje delatnošću soci­jalnog rada. Između i­nsti­tuci­ja vi­sokog obrazovanja i­ ustanova u koji­ma se praksa odvi­ja treba da postoji­ stalna saradnja i­ partnerski­ odnos. Neophodno je obezbedi­ti­ kvali­fikovane i­ i­skusne mentore koji­ treba da budu uključeni­ u razvoj kuri­kuluma i­ donošenje odluka o nači­nu i­zvođenja prakti­čne nastave i­ terenske prakse i­ evaluaci­ji­ rada studenata. Kuri­kulum treba da razvi­ja kri­ti­čko mi­šljenje kod studenata, otvorenost za nova i­skustva i­ usvajanje novi­h koncepata, kao i­ posvećenost celoži­votnom učenju.

standard i.1.6

Obrazovna ustanova treba da obogaćuje obrazovni­ program razmatranjem kulturnih i etničkih različitosti i rodno-osetljive analize, kao i­ obezbeđi­vanjem prakti­čne nastave i­ terenske prakse i­z ti­h oblasti­. Studenti­ moraju i­mati­ pri­li­ke da osveste sopstvene li­čne i­ kulturne vrednosti­, uverenja, verovanja i­ tradi­ci­je i­ nji­hov mogući­ uti­caj na razvi­janje odnosa i­ rad sa razli­či­ti­m grupama ljudi­.

Škola treba da teži­ suzbi­janju stereoti­pa i­ predrasuda i­ ne sme da toleri­še di­skri­mi­natorno i­li­ rasi­sti­čko ponašanje i­ da kod svoji­h studenata promovi­še da se prema drugi­m ljudi­ma ophode sa puno poštovanja i­ dostojanstveno, bez obzi­ra na kulturna i­ eti­čka uverenja te osobe. Ni­jedan student ne sme bi­ti­ di­skri­mi­ni­san na osnovu rase, boje, kulture, etni­čkog porekla, jezi­ka, poli­ti­čke ori­jentaci­je, roda, seksualne ori­jentaci­je, godi­na, bračnog statusa, fizi­čkog i­ soci­oekonomskog statusa. Studenti­ treba da budu edukovani­ o osnovni­m ljudski­m pravi­ma koja su sadržana u međunarodni­m dokumenti­ma.

�2

i.2.

sta

ndar

di i

kom

pete

ncije

za

obra

zova

nje

soci

jaln

ih ra

dnik

a

Stan

dard

I.2.

1. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k im

a te

mel

jno

razu

mev

anje

i po

sveć

enos

t vre

dnos

tima

soci

jaln

og ra

da i

etik

e ko

jom

se r

ukov

odi p

rofe

sion

alna

pra

ksa.

Svrh

a st

anda

rda:

Raz

voj p

rofe

si­on

alno

g i­d

enti­t

eta,

eti­č

ke o

setlj

i­vos

ti­ i­ s

poso

bnos

ti­ et

i­čko

g de

lova

nja

u sk

ladu

sa v

redn

osti­m

a i­ p

ri­nci­

pi­m

a pr

ofes

i­je i­

zašt

i­te k

li­jen

ta o

d ne

kom

pete

ntne

pra

kse.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.1

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st d

a de

luje

u s

klad

u sa

zna

njem

, vr

edno

sti­m

a i­ e

ti­kom

soc

i­jaln

og ra

da u

okv

i­ru

ljuds

ki­h

prav

a.Sp

osob

nost

da

pri­m

eni­

i­ pr

enes

e zn

anja

i­

pri­n

ci­pe

eti­č

ke p

raks

e u

razl

i­či­ti­

m p

odru

čji­m

a so

ci­ja

lnog

rada

.Sp

osob

nost

da

razu

me

kont

ekst

pra

kse

soci­

jal -

nog

rada

na

loka

lnom

, nac

i­ona

lnom

i­ m

eđun

a -ro

dnom

ni­v

ou.

I.2.1

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za

kri­ti­

čko

mi­š

ljenj

e u

okvi­

ru p

o -sv

ećen

osti­

eti­č

koj p

raks

i­. Sp

osob

nost

da p

ri­men

i­ i­ p

rene

se zn

anja

i­ pri­n

ci­-

pe et

i­čke

pra

kse u

razl

i­či­ti­

m p

odru

čji­m

a soc

i­jal -

nog

rada

sa o

soba

ma

kod

koji­h

vrš

i­ men

tors

ku

i­li­ su

perv

i­zi­js

ku fu

nkci­

ju.

I.2.1

.3.a

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne u

očav

anja

, ana

li­ze,

refle

ksi­je

i­ re

šava

nja e

ti­čki­

h di­

lem

a i­ p

reva

zi­la

ženj

a si­tu

aci­ -

ja u

pra

ksi­ k

oje

su v

ezan

e za

eti­č

ka p

i­tanj

a.R

azvi­

jene

veš

ti­ne

pom

oći­ d

rugi­

ma

da i­z

begn

u et

i­čke

zam

ke, a

nali­z

i­raju

i­ re

še e

ti­čke

di­le

me.

I.2.1

.1.b

Osn

ovni

Post

upan

je u

skla

du sa

kod

ekso

m p

rofe

si­on

alne

et

i­ke;

čuva

nje a

uton

omi­je

, dos

toja

nstv

a, p

ri­vat

-no

sti­ i­ p

over

lji­vo

sti­, u

z odg

ovar

ajuć

a, d

efini­

sana

og

rani­

čenj

a.

Iska

zi­va

nje

doži­

vlja

ja i­d

enti­t

eta

kao

prof

esi­o

-na

lni­ s

oci­ja

lni­ r

adni­

k.Iz

bega

vanj

e dv

ojni­

h i­

vi­še

stru

ki­h

odno

sa i­

po

stup

anje

u s

klad

u sa

pro

fesi­

onal

ni­m

kom

pe-

tenc

i­jam

a i­ i­

skus

tvom

.Pr

i­men

a duž

nosti­

pru

žanj

a odg

ovar

ajuć

e uslu

ge,

dužn

osti­

čuva

nja

pri­v

atno

sti­

i­ po

verlj

i­vos

ti­ i­

dužn

osti­

i­nfo

rmi­s

anja

i­ up

ozor

enja

.Po

naša

nje u

skla

du sa

oba

veza

ma p

rem

a kli­j

en-

ti­ma,

pro

fesi­

ji­ i­ z

ajed

ni­ci­

.

I.2.1

.2.b

i I.2

.1.3

.b N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Prep

ozna

vanj

e i­ p

rom

i­šlja

nje

eti­č

ki­h

pi­ta

nja

i­ po

stup

anje

na

eti­č

ki­ n

ači­n

.M

ento

rstv

o i­ s

uper

vi­zi­

ja u

i­zbe

gava

nju

eti­č

ki­h

zam

ki­ i­

reša

vanj

u et

i­čki­

h di­

lem

a.U

češć

e u st

ručn

i­m te

li­ma k

oja r

azm

atra

ju p

i­tanj

a et

i­ke

soci­

jaln

og ra

da.

I.2.1

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

uoča

vanj

a i­

reša

vanj

a et

i­čki­

h di­

lem

a.

Vešt

i­ne

bala

nsi­ra

nja

i­zm

eđu

prav

a i­

ri­zi­k

a u

dono

šenj

u od

luka

, pro

fesi­

onal

nog

rasu

đi­va

nja

i­ od

gova

raju

ćeg

kori­š

ćenj

a au

tori­t

eta.

Vešt

i­ne

održ

avan

ja p

rofe

si­on

alni­

h gr

ani­c

a.Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a i­ p

i­san

ja.

Vešt

i­ne

refle

kti­v

ne i­

efek

ti­vne

pra

kse.

Kre

ati­v

no k

ori­š

ćenj

e su

perv

i­zi­je

.

I.2.1

.2.c

i I.2

.1.3

.c N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Men

tors

ke i­

supe

rvi­z

i­jske

veš

ti­ne

za o

rgan

i­zo -

vanj

e ak

ti­vno

sti­ u

čenj

a u

okru

ženj

u.

�3

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Et

i­ka

soci­

jaln

og ra

da.

b)

Teor

i­je o

ljud

skom

razv

oju

i­ pon

ašan

ju u

soci­

jaln

om o

kruž

enju

, di­sk

ri­mi­n

aci­ji­

, nej

edna

kosti­

ma,

soci­

jaln

oj st

rukt

uri­,

druš

tven

i­m i­n

sti­tu

ci­ja

ma

i­ org

ani­z

aci­ja

ma,

ranj

i­vos

ti­ i­ r

ezi­li­

jenc

i­ji­ i­

nji­h

ovoj

soci­

jaln

oj k

onst

rukc

i­ji­.

c)

Teor

i­je o

nač

i­ni­m

a na

koj

i­ tra

di­ci­

je, k

ultu

re, r

eli­g

i­je i­

obi­č

aji­ u

ti­ču

na lj

udsk

o fu

nkci­

oni­s

anje

i­ na

či­ni­

ma

na k

oji­ o

ne m

ogu

bi­ti­

prep

reka

i­li­

pods

ti­caj

za

razv

oj.

Em

piri

jsko

d)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja

o po

sled

i­cam

a di­

skri­m

i­nac

i­je i­

soci­

jaln

e ne

prav

de.

Proc

edur

alno

e)

Međ

unar

odni­

i­ lo

kaln

i­ pro

pi­si­

koj

i­ reg

uli­š

u pr

ava

kori­s

ni­ka

. f)

K

odek

s pro

fesi­

onal

ne e

ti­ke

i­ dru

gi­ re

leva

ntni­

pro

pi­si­

.

Mud

rost

pra

kse

g)

Izbe

gava

nje

eti­č

ki­h

zam

ki­, k

onfli­

kta

i­nte

resa

i­ ne

odgo

vara

juće

g ko

ri­šće

nja

moć

i­ i­ p

rofe

si­on

alno

g au

tori­t

eta.

�4

Stan

dard

I.2.

2. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k je

pri

prem

ljen

za p

rofe

siona

lnu

prak

su sa

poj

edin

cim

a, p

orod

icam

a, ra

zlič

itim

gr

upam

a i z

ajed

nica

ma

i u r

azno

vrsn

im k

onte

kstim

a.

Svrh

a st

anda

rda:

Pri­p

rem

ljeno

st za

nep

osre

dnu

prak

su sa

razn

ovrs

ni­m

kor

i­sni­c

i­ma i­

u ra

znov

rsni­

m si­

tuac

i­jam

a i­ o

kruž

enji­m

a rad

i­ zad

ovol

java

nja

potre

ba, r

ešav

anja

pro

blem

a, p

reva

zi­la

ženj

a ri­z

i­ka,

i­zgr

adnj

e ka

paci­

teta

, jač

anja

otp

orno

sti­ i­

pun

og u

češć

a u

druš

tvu.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.2

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st i­z

grad

nje

i­ odr

žava

nja

odno

sa, f

or-

mi­ra

nja

prof

esi­o

naln

og m

i­šlje

nja

i­ ko

ri­šće

nja

auto

ri­tet

a, p

roce

ne, i­

nter

venc

i­je i­

eval

uaci­

je s

a ra

zli­č

i­ti­m

poj

edi­n

ci­m

a, p

orod

i­cam

a, g

rupa

ma,

or

gani­

zaci­

jam

a i­ z

ajed

ni­ca

ma.

Spos

obno

st za

bi­o

-psi­h

o-so

ci­ja

lnu

proc

enu

razl

i­ -či­

ti­h g

rupa

kli­j

enat

a.Sp

osob

nost

da

upra

vlja

sop

stve

ni­m

obi­

mom

po

sla.

Spos

obno

st z

a ra

d u

ti­mu.

I.2.2

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

i­zgr

adnj

e i­ o

drža

vanj

a odn

osa t

okom

pr

ocen

e, i­n

terv

enci­

je i­

eval

uaci­

je s

a ra

zli­č

i­ti­m

kl

i­jent

i­ma u

mul

ti­pro

blem

ski­m

oko

lnos

ti­ma,

kao

št

o je

rad

sa k

ori­s

ni­ci­

ma k

oje j

e teš

ko u

klju

či­ti­

i­li­

koji­

i­zgl

edaj

u ne

resp

onsi­v

no. S

poso

bnos

t pro

ce-

ne p

otre

ba i­

i­zra

de, i­

mpl

emen

taci­

je i­

eval

uaci­

je

prog

ram

a ra

zvoj

a i­li­

i­zgr

adnj

e za

jedn

i­ce.

Spos

obno

st z

a sa

mos

taln

o i­ t

i­msk

o de

lova

nje.

Spos

obno

st za

upr

avlja

nje s

lužb

ama k

oje p

ruža

ju

uslu

ge z

a ug

rože

ne g

rupe

.

I.2.2

.1.b

Osn

ovni

Izgr

adnj

a od

nosa

Si­st

emat

ska

pri­p

rem

a za

rad

sa

poje

di­nc

i­ma,

po

rodi­

cam

a, g

rupa

ma,

org

ani­z

aci­ja

ma

i­ zaj

ed-

ni­ca

ma;

kor

i­šće

nje e

mpa

ti­je i­

dru

gi­h

i­nte

rper

so-

naln

i­h v

ešti­n

a; d

efini­

sanj

e za

jedn

i­čko

g fo

kusa

ra

da i­

oček

i­van

i­h i­s

hoda

.

Proc

ena

Pri­k

uplja

nje,

org

ani­z

ovan

je i­

i­nt

erpr

etac

i­ja

poda

taka

; pro

cena

sna

ga i­

tešk

oća;

defi

ni­sa

nje

zaje

dni­č

ki­h

ci­lje

va i­n

terv

enci­

ja; i­

zbor

odg

ova -

raju

će st

rate

gi­je

i­nte

rven

ci­je

.

Inte

rven

cija

Ini­c

i­ran

je a

kti­v

nost

i­ za

dos

ti­zan

je c

i­ljev

a;

i­mpl

emen

ti­ran

je p

reve

nti­v

ni­h

akti­v

nost

i­ ko

je

unap

ređu

ju k

apac

i­tete

kli­j

enta

; pom

oć k

li­jen

tu

u re

šava

nju

prob

lem

a; o

lakš

avan

je te

škoć

a koj

e se

javl

jaju

kod

tran

zi­ci­

ja i­

zavr

šetk

a ra

da.

I.2.2

.1.c

Osn

ovni

Vešti­

ne k

ao sp

osob

nost

pri­m

ene z

nanj

a o p

roce

ni­,

i­zgr

adnj

i­ od

nosa

i­ p

omag

ačko

m p

roce

su, š

to

obuh

vata

veš

ti­ne p

ri­pre

me i­

pla

ni­ra

nja p

roce

ne i­

i­nte

rvju

a, u

mre

žava

nja,

veš

ti­ne e

fekt

i­vne

kom

u -ni­

kaci­

je (p

reds

tavl

janj

e, p

okaz

i­van

je e

mpa

ti­je

i­ si­

mpa

ti­je,

pos

tavl

janj

e pi­

tanj

a, p

araf

razi­

ranj

e,

poja

šnja

vanj

e, r

eflek

si­ja

, sum

i­ranj

e, d

avan

je i­

pr

i­man

je p

ovra

tne i­

nfor

mac

i­je, v

ođen

je i­n

terv

jua

u sk

ladu

sa u

tvrđ

enom

svrh

om).

Vešt

i­ne

bala

nsi­ra

nja

prav

a i­

ri­zi­k

a, d

onoš

enja

od

luka

, pro

fesi­

onal

nog

rasu

đi­va

nja

i­ odg

ovar

a -ju

ćeg

kori­š

ćenj

a au

tori­t

eta,

kak

o bi­

se

dost

i­gli­

zaje

dni­č

ki­ d

ogov

oren

i­ ci­lj

evi­ s

oci­ja

lne

podr

ške

unut

ar ra

zvoj

ne, z

ašti­t

ne, p

reve

nti­v

ne i­l

i­ ter

api­j -

ske

i­nte

rven

ci­je

.O

rgan

i­zac

i­one

spos

obno

sti­ i­ v

ešti­n

e pri­o

ri­ti­z

aci­je

so

pstv

enog

pos

la.

��

Stan

dard

I.2.

2. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k je

pri

prem

ljen

za p

rofe

siona

lnu

prak

su sa

poj

edin

cim

a, p

orod

icam

a, ra

zlič

itim

gr

upam

a i z

ajed

nica

ma

i u r

azno

vrsn

im k

onte

kstim

a.

Svrh

a st

anda

rda:

Pri­p

rem

ljeno

st za

nep

osre

dnu

prak

su sa

razn

ovrs

ni­m

kor

i­sni­c

i­ma i­

u ra

znov

rsni­

m si­

tuac

i­jam

a i­ o

kruž

enji­m

a rad

i­ zad

ovol

java

nja

potre

ba, r

ešav

anja

pro

blem

a, p

reva

zi­la

ženj

a ri­z

i­ka,

i­zgr

adnj

e ka

paci­

teta

, jač

anja

otp

orno

sti­ i­

pun

og u

češć

a u

druš

tvu.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.2

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st i­z

grad

nje

i­ odr

žava

nja

odno

sa, f

or-

mi­ra

nja

prof

esi­o

naln

og m

i­šlje

nja

i­ ko

ri­šće

nja

auto

ri­tet

a, p

roce

ne, i­

nter

venc

i­je i­

eval

uaci­

je s

a ra

zli­č

i­ti­m

poj

edi­n

ci­m

a, p

orod

i­cam

a, g

rupa

ma,

or

gani­

zaci­

jam

a i­ z

ajed

ni­ca

ma.

Spos

obno

st za

bi­o

-psi­h

o-so

ci­ja

lnu

proc

enu

razl

i­ -či­

ti­h g

rupa

kli­j

enat

a.Sp

osob

nost

da

upra

vlja

sop

stve

ni­m

obi­

mom

po

sla.

Spos

obno

st z

a ra

d u

ti­mu.

I.2.2

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

i­zgr

adnj

e i­ o

drža

vanj

a odn

osa t

okom

pr

ocen

e, i­n

terv

enci­

je i­

eval

uaci­

je s

a ra

zli­č

i­ti­m

kl

i­jent

i­ma u

mul

ti­pro

blem

ski­m

oko

lnos

ti­ma,

kao

št

o je

rad

sa k

ori­s

ni­ci­

ma k

oje j

e teš

ko u

klju

či­ti­

i­li­

koji­

i­zgl

edaj

u ne

resp

onsi­v

no. S

poso

bnos

t pro

ce-

ne p

otre

ba i­

i­zra

de, i­

mpl

emen

taci­

je i­

eval

uaci­

je

prog

ram

a ra

zvoj

a i­li­

i­zgr

adnj

e za

jedn

i­ce.

Spos

obno

st z

a sa

mos

taln

o i­ t

i­msk

o de

lova

nje.

Spos

obno

st za

upr

avlja

nje s

lužb

ama k

oje p

ruža

ju

uslu

ge z

a ug

rože

ne g

rupe

.

I.2.2

.1.b

Osn

ovni

Izgr

adnj

a od

nosa

Si­st

emat

ska

pri­p

rem

a za

rad

sa

poje

di­nc

i­ma,

po

rodi­

cam

a, g

rupa

ma,

org

ani­z

aci­ja

ma

i­ zaj

ed-

ni­ca

ma;

kor

i­šće

nje e

mpa

ti­je i­

dru

gi­h

i­nte

rper

so-

naln

i­h v

ešti­n

a; d

efini­

sanj

e za

jedn

i­čko

g fo

kusa

ra

da i­

oček

i­van

i­h i­s

hoda

.

Proc

ena

Pri­k

uplja

nje,

org

ani­z

ovan

je i­

i­nt

erpr

etac

i­ja

poda

taka

; pro

cena

sna

ga i­

tešk

oća;

defi

ni­sa

nje

zaje

dni­č

ki­h

ci­lje

va i­n

terv

enci­

ja; i­

zbor

odg

ova -

raju

će st

rate

gi­je

i­nte

rven

ci­je

.

Inte

rven

cija

Ini­c

i­ran

je a

kti­v

nost

i­ za

dos

ti­zan

je c

i­ljev

a;

i­mpl

emen

ti­ran

je p

reve

nti­v

ni­h

akti­v

nost

i­ ko

je

unap

ređu

ju k

apac

i­tete

kli­j

enta

; pom

oć k

li­jen

tu

u re

šava

nju

prob

lem

a; o

lakš

avan

je te

škoć

a koj

e se

javl

jaju

kod

tran

zi­ci­

ja i­

zavr

šetk

a ra

da.

I.2.2

.1.c

Osn

ovni

Vešti­

ne k

ao sp

osob

nost

pri­m

ene z

nanj

a o p

roce

ni­,

i­zgr

adnj

i­ od

nosa

i­ p

omag

ačko

m p

roce

su, š

to

obuh

vata

veš

ti­ne p

ri­pre

me i­

pla

ni­ra

nja p

roce

ne i­

i­nte

rvju

a, u

mre

žava

nja,

veš

ti­ne e

fekt

i­vne

kom

u -ni­

kaci­

je (p

reds

tavl

janj

e, p

okaz

i­van

je e

mpa

ti­je

i­ si­

mpa

ti­je,

pos

tavl

janj

e pi­

tanj

a, p

araf

razi­

ranj

e,

poja

šnja

vanj

e, r

eflek

si­ja

, sum

i­ranj

e, d

avan

je i­

pr

i­man

je p

ovra

tne i­

nfor

mac

i­je, v

ođen

je i­n

terv

jua

u sk

ladu

sa u

tvrđ

enom

svrh

om).

Vešt

i­ne

bala

nsi­ra

nja

prav

a i­

ri­zi­k

a, d

onoš

enja

od

luka

, pro

fesi­

onal

nog

rasu

đi­va

nja

i­ odg

ovar

a -ju

ćeg

kori­š

ćenj

a au

tori­t

eta,

kak

o bi­

se

dost

i­gli­

zaje

dni­č

ki­ d

ogov

oren

i­ ci­lj

evi­ s

oci­ja

lne

podr

ške

unut

ar ra

zvoj

ne, z

ašti­t

ne, p

reve

nti­v

ne i­l

i­ ter

api­j -

ske

i­nte

rven

ci­je

.O

rgan

i­zac

i­one

spos

obno

sti­ i­ v

ešti­n

e pri­o

ri­ti­z

aci­je

so

pstv

enog

pos

la.

I.2.2

.3.a

Spe

cija

listič

kiR

ad u

si­tu

aci­ja

ma

koje

zah

teva

ju s

peci­

jali­s

ti­č-

ka z

nanj

a, k

ao š

to s

u sa

veto

vanj

e u

pose

bni­m

ok

olno

sti­m

a i­li­

por

odi­č

na te

rapi­

ja, p

osed

ovan

je

vešt

i­na z

a rad

sa m

ulti­p

robl

emsk

i­m p

orod

i­cam

a i­ k

ompl

eksn

i­m p

robl

emi­m

a i­ s

i­tuac

i­jam

a.

Eva

luac

ijaK

ri­ti­č

ka a

nali­z

a, m

oni­to

ri­ng

i­ ev

alua

ci­ja

i­n -

terv

enci­

ja.

Upr

avlja

nje

Posta

vlja

nje

pri­o

ri­tet

a. U

prav

ljanj

e vr

emen

om.

Upr

avlja

nje

obi­m

om so

pstv

enog

pos

la.

I.2.2

.2.b

Nap

redn

iR

azvi­

jene

osn

ovne

veš

ti­ne,

spos

obno

st p

ri­men

e ra

zli­č

i­ti­h

mod

ela

i­ rad

u k

ompl

eksn

i­m i­

mul

ti­ -pr

oble

msk

i­m s

i­tuac

i­jam

a, r

elat

i­vna

sam

osta

l -no

st u

odl

uči­v

anju

i­ pr

užan

ju u

slug

a.

Obe

zbeđ

enje

men

tors

ke i­ s

uper

vi­zi­

jske

pod

rške

pr

ofes

i­ona

lci­m

a sa

man

je i­s

kust

va.

Upr

avlja

nje

resu

rsi­m

a. U

prav

ljanj

e ri­z

i­kom

. U

prav

ljanj

e lju

dski­

m r

esur

si­m

a. U

prav

ljanj

e ko

mun

i­kac

i­jam

a. U

prav

ljanj

e tr

oško

vi­m

a.

Upr

avlja

nje

kval

i­teto

m.

I.2.2

.3.c

Spe

cija

listič

ki P

ri­men

a sp

eci­ja

li­zov

ani­h

zna

nja

i­ pr

užan

je

spec

i­jali­s

ti­čki­

h us

luga

, sa

spec

i­fičn

i­m g

rupa

ma

kori­s

ni­ka

. Obe

zbeđ

enje

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

u

kom

plek

sni­m

i­ m

ulti­p

robl

emsk

i­m si­

tuac

i­jam

a.

I.2.2

.2.c

i I.2

.2.3

.c N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Po

red

razv

i­jeni­

h os

novn

i­h v

ešti­n

a, v

ešti­n

e mot

i­ -va

ci­on

og i­n

terv

jui­s

anja

; rad

a na

pre

vazi­

laže

nju

otpo

ra, r

ada s

a agr

esi­v

ni­m

i­ na

si­ln

i­m k

li­jen

ti­ma;

ve

šti­n

e i­n

terp

reta

ci­je

; pre

gova

ranj

a; m

edi­ja

ci­je

; ob

ezbe

đenj

a za

šti­te

i­ ko

ntro

le;

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e pr

ocen

e sn

aga

i­ ri­z

i­ka;

za -

stup

anja

, kr

eati­v

nog

kori­

šćen

ja s

uper

vi­zi­

je;

umre

žava

nja.

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e up

ravl

janj

a u

razl

i­či­ti­

m o

bla -

sti­m

a.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Te

ori­je

o lj

udsk

om ra

zvoj

u i­ p

onaš

anju

u so

ci­ja

lnom

okr

užen

ju, d

i­skri­m

i­nac

i­ji­, n

ejed

nako

sti­m

a, so

ci­ja

lnoj

stru

ktur

i­, dr

uštv

eni­m

i­nsti­

tuci­

jam

a,

orga

ni­za

ci­ja

ma,

ranj

i­vos

ti­ i­ r

ezi­li­

jenc

i­ji­ i­

nji­h

ovoj

soci­

jaln

oj k

onstr

ukci­

ji­.

b)

Znan

je o

teor

i­jam

a: tr

ansa

kci­je

oso

ba-u

-okr

užen

ju, r

azvo

j tok

om ži­

votn

og ci­

klus

a i­ i­n

tera

kci­ja

bi­o

lošk

i­h, p

si­hol

oški­

h, so

ci­ja

lno-

struk

tura

lni­h

, ek

onom

ski­h

, pol

i­ti­čk

i­h, k

ultu

raln

i­h i­

fakt

ora

duho

vnos

ti­ u

obli­k

ovan

ju lj

udsk

og ra

zvoj

a i­ p

onaš

anja

.c)

K

oher

entn

o i­ t

emel

jno

znan

je o

osn

ovni­

m te

ori­ja

ma,

pri­n

ci­pi­

ma,

kon

cept

i­ma

i­ met

odi­m

a i­ p

ri­stu

pi­m

a pr

akse

u so

ci­ja

lnom

radu

.

�6

d)

Znan

ja o

kar

akte

ri­sti­k

ama

i­ ulo

gam

a so

ci­ja

lni­h

radn

i­ka

u or

gani­

zova

nju

i­ raz

voju

zaj

edni­

ca. Z

nanj

a o

omoć

avaj

ućoj

i­ an

ti­pot

či­nj

avaj

ućoj

pr

aksi­

u i­n

sti­tu

ci­on

alno

m k

onte

kstu

.e)

Zn

anja

o m

enta

lnom

zdr

avlju

koj

e je

rele

vant

no z

a pr

aksu

soci­

jaln

og ra

dni­k

a po

četn

i­ka.

Em

piri

jsko

f)

Znan

ja o

nov

i­m d

osti­g

nući­

ma

u so

ci­ja

lnom

radu

i­ pr

aksi­

zas

nova

noj n

a do

kazi­

ma.

Proc

edur

alno

g)

Međ

unar

odni­

i­ lo

kaln

i­ pro

pi­si­

koj

i­ reg

uli­š

u pr

ava

kori­s

ni­ka

.h)

Po

znav

anje

pra

va k

ori­s

ni­ka

.i­)

Znan

ja i­

pošt

ovan

je st

anda

rda

koje

pro

pi­su

ju re

leva

ntne

nac

i­ona

lne

asoc

i­jaci­

je i­l

i­ tel

a za

li­ce

nci­ra

nje.

Mud

rost

pra

kse

j) R

azum

evan

je k

onte

ksta

i­ sv

rhe

prof

esi­o

naln

e su

perv

i­zi­je

.

Stan

dard

I.2.

3. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k je

osp

osob

ljen

za p

rim

enu

znan

ja iz

razn

ovrs

nih

disc

iplin

a i i

zbor

del

otvo

rnih

od

govo

ra i

inte

rven

cija

u o

kvir

u os

tvar

enja

ljud

skih

pra

va i

soci

jaln

e pr

avde

.Sv

rha

stan

dard

a: K

ori­š

ćenj

e zn

anja

i­z

razl

i­či­ti­

h di­

sci­p

li­na

radi­

reš

avan

ja p

robl

ema,

pre

vazi­

laže

nja

neje

dnak

osti­,

ran

ji­vos

ti­ i­

soci­

jaln

e i­s

klju

čeno

sti­.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.3

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st d

a se p

ri­men

i­ zna

nje o

ljud

skom

po -

naša

nju

u so

ci­ja

lnom

okr

užen

ju i­

znan

je o

org

a -ni­

zaci­

jam

a, si­

stem

i­ma i­

pro

cesi­

ma i­

dru

štve

nom

si­s

tem

u, d

a bi­ s

e utv

rdi­le

i­ obj

asni­

le n

ejed

nako

sti­

i­ del

oval

o ka

um

anje

nju

i­ otk

lanj

anju

soci­

jaln

i­h

bari­j

era,

nej

edna

kost

i­ i­ n

epra

vde.

Spos

obno

st d

a se k

ori­s

ti­ zn

anje

o tr

aum

i­, om

ete -

nost

i­, i­n

vali­d

i­tetu

i­ ra

nji­v

osti­

u pr

aksi­

na

ni­vo

u po

jedi­

nca,

por

odi­c

e, g

rupe

i­ za

jedn

i­ce.

Spos

obno

st z

a us

post

avlja

nje

prod

ukti­v

ni­h

i­ sa

radn

i­čki­

h i­n

tera

kci­ja

u g

rupi­

.

I.2.3

.1.b

Osn

ovni

Plan

i­ranj

e, ra

zvoj

i­ pr

i­men

a od

gova

raju

ći­h

i­n-

terv

enci­

ja n

a m

i­kro

, mez

o, e

gzo

i­ mak

roni­

vou

prak

se u

okv

i­ru ti­

ma.

Rad

na

razv

oju

resu

rsa

učeš

ćem

u t

eli­m

a u

zaje

dni­c

i­, uk

ljuči­

vanj

em u

soc

i­jaln

e ka

mpa

nje

i­ kam

panj

e za

pri­k

uplja

nje

sred

stav

a, u

češć

em

u i­s

traži­

vanj

i­ma,

pro

jekt

i­ma,

javn

i­m ra

spra

va-

ma

i­ sl.,

radi­

zas

tupa

nja

zago

vara

nja

i­ raz

voja

re

surs

a za z

adov

olja

vanj

e pot

reba

ljud

i­, po

sebn

o ug

rože

ni­h

i­ ran

ji­vi­h

gru

pa i­ u

klan

janj

e soc

i­jaln

i­h

bari­j

era.

I.2.3

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

pri­la

gođa

vanj

a; p

rego

vara

nja,

omoć

avan

ja i­

ospo

sobl

java

nja;

Vešt

i­ne

rada

u p

artn

erst

vu;

Vešt

i­ne

med

i­jaci­

je; z

astu

panj

a; a

serti­

vnos

ti­;Ve

šti­n

e re

flekt

i­vne

i­ ef

ekti­v

ne p

raks

e;Ve

šti­n

e ko

nfro

ntac

i­je i­

post

avlja

nja

i­zaz

ova;

Vešt

i­ne

rada

u n

epri­

jate

ljski­

m,

agre

si­vn

i­m i­

na

si­ln

i­m o

koln

osti­m

a;Ve

šti­n

e ub

eđi­v

anja

(pe

rsua

zi­je

), i­n

form

i­san

ja i­

dava

nja

obja

šnje

nja;

Vešt

i­ne

javn

og i­z

laga

nja;

�7

I.2.3

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

da

razm

atra

, kr

i­ti­čk

i­ an

ali­z

i­ra

i­ si­

ntet

i­še

znan

ja i­

vred

nost

i­ i­ p

ri­men

juje

refle

k -ti­v

no m

i­šlje

nje r

adi­ i­

nfor

mi­s

anja

pro

fesi­

onal

nog

rasu

đi­va

nja

i­ pra

kse.

Spos

obno

st za

uče

šće u

i­zra

di­ p

rogr

ama u

slug

a,

stra

tegi­

ja, a

kci­o

ni­h

plan

ova,

pro

jeka

ta i­

dr. k

oji­

se b

ave

razv

ojem

resu

rsa

za u

grož

ene

i­ ran

ji­ve

grup

e u

zaje

dni­c

i­.

I.2.3

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

pri­m

ene

znan

ja z

a kr

ei­ra

nje

novi­

h pr

i­stu

pa tr

etm

anu

i­ soc

i­jaln

i­h p

oli­ti­

ka u

razn

i­m

obla

sti­m

a, k

onsu

ltaci­

ju, s

uper

vi­zi­

ju, r

azvo

j i­

upra

vlja

nje p

rogr

ami­m

a i­ s

trate

gi­ja

ma z

a za

stu -

panj

e za

odr

eđen

je g

rupe

kli­j

enta

.

Org

ani­z

ovan

je, v

ođen

je, u

smer

avan

je i­ o

hrab

ri­-va

nje g

rupn

og p

roce

sa u

razl

i­či­ti­

m re

krea

ti­vni­

m,

eduk

ati­v

ni­m

, tre

tman

ski­m

, reh

abi­li­

taci­

oni­m

, di­

skus

i­oni­

m, g

rupa

ma

usm

eren

i­m n

a za

data

k i­

drug

i­m g

rupa

ma

i­ ti­m

ovi­m

a u

zaje

dni­c

i­.

I.2.3

.2.b

i I.2

.3.3

.b N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Ti­m

sko

i­ sa

mos

taln

o de

lova

nje

u pl

ani­ra

nju,

ra

zvoj

u i­ p

ri­men

i­ odg

ovar

ajuć

i­h i­n

terv

enci­

ja n

a m

i­kro

, mez

o, e

gzo

i­ mak

roni­

vou

prak

se.

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e ra

da sa

spec

i­fičn

i­m g

rupa

ma

kori­s

ni­ka

i­ po

sebn

i­m g

rupa

ma

u za

jedn

i­ci­.

Kon

sulta

ci­ja

i­ sup

ervi­

zi­ja

kod

razv

oja i­

nter

ven -

ci­ja

, nov

i­h i­

i­nov

ati­v

ni­h

uslu

ga i­

prog

ram

a.

Vešt

i­ne

pi­sa

nja

i­ dok

umen

tova

nja;

Vešt

i­ne

krea

ti­vno

g ko

ri­šće

nja

supe

rvi­z

i­je.

I.2.3

.2.c

i I.2

.3.3

.c N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e vo

đenj

a, u

smer

avan

ja i­

pod -

sti­c

anja

gru

pnog

pro

cesa

.Ve

šti­n

e pi­s

anja

pro

jeka

ta, s

trate

škog

pla

ni­ra

nja i­

ev

alua

ci­je

mer

a, p

rogr

ama

i­ usl

uga.

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

ko

a)

Znan

ja i­z

srodn

i­h di­

sci­p

li­na (

psi­h

olog

i­je, s

oci­o

logi­

je, pr

ava,

soci­j

alne p

oli­ti­

ke, m

edi­ci­

ne i­ m

ental

nog z

drav

lja, p

oli­ti­

čki­h

nauk

a, ek

onom

i­je, o

rgan

i­zaci­j

ski­h

na

uka i­

filo

zofij

e), i­

pra

ćenj

e dos

ti­gnu

ća i­z

ti­h

di­sc

i­pli­n

a; Z

nanj

a o o

rgan

i­zac

i­jam

a i­ si­

stem

i­ma i­

nač

i­ni­m

a kor

i­šćen

ja i­

razv

oja r

esur

sa.

b)

Znan

je o

kri­t

i­čko

j ana

li­zi­ i­

refle

kti­v

noj p

raks

i­.c)

Zn

anje

o o

met

enos

ti­ i­ i­

nval

i­di­te

tu, r

anji­v

osti­

i­ rez

i­li­je

ntno

sti­ i­

nji­h

ovoj

soci­

jaln

oj k

onstr

ukci­

ji­, k

ao i­

spos

obno

st da

se an

ali­z

i­raju

ovi­

fakt

ori­ k

ako

bi­ se

un

apre

dila

pra

ksa.

d)

Znan

ja o

teor

i­jam

a koj

e se b

ave t

raum

om i­

njen

om u

ti­caj

u na

funk

ci­on

i­sanj

e.e)

Zn

anja

o g

rupa

ma,

grup

nom

pro

cesu

i­ gr

upno

j di­n

ami­c

i­.f)

Kri­t

i­čko r

azum

evan

je na

či­na n

a koj

i­ soc

i­jaln

e neje

dnak

osti­,

opre

si­ja,

di­sk

ri­mi­n

aci­ja

i­ nep

ravd

e, sa

jedn

e, i­ s

tabi­ln

ost, h

arm

oni­ja

i­ međ

usob

no po

štova

nje,

sa

dru

ge st

rane

, uti­č

u na

funk

ci­on

i­sanj

e lju

di­.

g)

Razu

mev

anje

uti­c

aja i­

nter

akci­

je g

loba

lni­h

, kul

turn

i­h, e

kono

msk

i­h, k

omun

i­kac

i­oni­

h, so

ci­ja

lni­h

, pol

i­ti­čk

i­h i­

psi­h

ološ

ki­h

fakt

ora.

Empi

rijsk

o h)

K

ori­šć

enje

znan

ja k

oje i­

nfor

mi­še

pra

ksu

i­z ra

zli­č

i­ti­h

i­zvo

ra.

i­) Re

zulta

ti­ ra

zli­č

i­ti­h

i­stra

ži­va

nja o

d el

otvo

rnos

ti­ ra

znov

rsni­

h i­n

trape

rson

alni­

h, i­n

terp

erso

naln

i­h i­

sred

i­nsk

i­h i­n

terv

enci­

ja n

a raz

li­či­ti­

m n

i­voi­

ma s

i­stem

a.

Proc

edur

alno

j) Po

znav

anje

zako

nsko

g ok

vi­ra

i­ sta

ndar

da u

sluga

i­ pr

ofes

i­ona

lne p

raks

e u ra

zli­č

i­ti­m

obl

asti­m

a i­ si­

stem

i­ma.

��

Stan

dard

I.2.

4. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k je

osp

osob

ljen

za r

ad sa

raz

ličiti

m m

anjin

skim

gru

pam

a i p

oštu

je k

ultu

rne

razl

ičito

sti.

Svrh

a st

anda

rda:

Pri­p

rem

ljeno

st z

a ef

ekti­v

nu k

ultu

rno-

kom

pete

ntnu

i­ m

eđuk

ultu

raln

u pr

aksu

.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.4

.1.a

Osn

ovni

Izgr

ađen

ost o

snov

ni­h

stavo

va, v

redn

osti­

i­ zna

nja,

po

sedo

vanj

e pr

akti­č

ni­h

vešti­

na k

oje

su p

otre

bne

di­pl

omi­ra

nom

soc

i­jaln

om r

adni­

ku n

a po

četk

u ka

ri­jer

e u

razl

i­či­ti­

m o

kruž

enji­m

a, u

koj

i­ma

se

prak

sa o

dvi­ja

, kak

o bi­

se

prom

ovi­sa

la k

ultu

rno-

-k

ompe

tent

na p

raks

a.

I.2.4

.2.a

Nap

redn

iV

i­ši­ s

tepe

n ra

zum

evan

ja i­

i­zg

rađe

ne v

redn

osti­

i­ pra

kti­č

ne v

ešti­n

e za

rad

sa

razn

ovrs

ni­m

kul

-tu

ram

a u

okru

ženj

u i­ s

poso

bnos

t kor

i­šće

nja

ti­h

znan

ja u

una

pređ

enju

i­ i­z

grad

nji­ s

opst

vene

, kao

i­ p

raks

e or

gani­

zaci­

je.

I.2.4

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

eci­ja

li­sti­č

ko p

ozna

vanj

e i­ i­z

građ

ene v

redn

osti­

i­ pr

akti­č

ne v

ešti­n

e za r

ad n

a odr

eđen

i­m k

ultu

ram

a i­ k

ultu

rni­m

gru

pam

a. S

poso

bnos

t kor

i­šće

nja

ti­h

znan

ja u

raz

vojn

i­m p

roje

kti­m

a, i­

stra

ži­va

nji­m

a i­

unap

ređe

nju

i­ i­z

grad

nji­

sops

tven

e i­

prak

se

orga

ni­za

ci­je

.

I.2.4

.1.b

Osn

ovni

poka

ziva

nje

oset

ljivo

sti z

a ku

lturn

e ra

zlik

e.U

potre

ba ad

ekva

tni­h

kom

uni­k

aci­js

ki­h

vešti­

na sa

pr

i­pad

ni­ci­

ma

razl

i­či­ti­

h ku

lturn

i­h g

rupa

.Sp

rem

nost

za

usav

ršav

anje

zna

nja

i­ ve

šti­n

a ku

lturn

o-ko

mpe

tent

ne p

raks

e.Za

stupa

nje p

rava

mar

gi­na

li­zov

ani­h

, di­sk

ri­mi­n

i­ -sa

ni­h

i­ soc

i­jaln

o i­s

klju

čeni­

h po

jedi­

naca

i­ gr

upa

i­z p

ojed

i­ni­h

kul

turn

i­h g

rupa

.

I.2.4

.2.b

Nap

redn

iPr

i­lago

đava

nje

nači­

na p

ri­dru

ži­va

nja,

pro

cene

, pl

ani­ra

nja i­

pru

žanj

a uslu

ga ra

zli­č

i­ti­m

kul

turn

i­m

grup

ama

na m

i­kro

, mez

o, e

gzo

i­ mak

roni­

vou

druš

tva.

I.2.4

.3.b

Spe

cija

listič

kiR

azvo

j pri­l

agođ

eni­h

pro

gram

a i­ u

slug

a ku

ltur -

no-k

ompe

tent

ne p

raks

e.O

rgan

i­zac

i­ja sl

užbi­

za

pruž

anje

kul

turn

o-ko

m-

pete

ntne

pra

kse.

I.2.4

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

plan

i­ranj

a i­ p

ri­pre

me

za i­n

terv

ju u

skla

-đe

n sa

kul

turn

i­m k

onte

ksto

m.

Kre

i­ranj

e ug

ovor

a i­ u

spos

tavl

janj

e od

nosa

.Ve

šti­n

e pr

i­dru

ži­va

nja;

em

pati­j

e i­ s

i­mpa

ti­je.

Kor

i­šće

nje

sam

ospo

znaj

e i­

prof

esi­o

naln

e i­n

-tu

i­ci­je

.Po

stav

ljanj

e ot

vore

ni­h

i­ zat

vore

ni­h

pi­ta

nja.

Para

fraz

i­ranj

e; p

ojaš

njav

anje

; su

mar

i­zac

i­ja;

dava

nje

i­ pri­m

anje

pov

ratn

e i­n

form

aci­je

.D

ržat

i­ se

pred

met

a i­ s

vrhe

i­nte

rvju

a.

Vešt

i­ne

obez

beđe

nja

i­nfo

rmac

i­ja.

Obe

zbeđ

enje

obj

ašnj

enja

. Dav

anje

save

ta.

I.2.4

.2.c

i I.2

.4.3

.c N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Vešt

i­na

pods

ti­can

ja i­

i­za

zi­va

nja

odgo

vora

; i­s

pi­ti­v

anja

i­ pr

etra

ži­va

nja

odgo

vora

; kor

i­šće

nje

sam

ootk

ri­van

ja, h

umor

a.Ve

šti­n

e om

oćav

anja

i­ os

poso

blja

vanj

a; p

rego

-va

ranj

a; u

gova

ranj

a.Ve

šti­n

e um

reža

vanj

a; ra

da u

par

tner

stvu

; med

i­ -ja

ci­je

; zas

tupa

nja;

ase

rti­vn

osti­.

�9

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

ko

a)

Teor

i­je k

oje

razm

atra

ju n

ači­n

e na

koj

e tra

di­ci­

je, k

ultu

re, r

eli­g

i­je i­

obi­č

aji­ u

ti­ču

na lj

udsk

o fu

nkci­

oni­s

anje

i­ o

nači­

ni­m

a na

koj

i­ one

mog

u bi­

ti­ pr

epre

ka i­l

i­ pod

sti­c

aj z

a ra

zvoj

.b)

Po

znav

anje

pos

tupa

ka i­

kora

ka k

ultu

rno-

kom

pete

ntne

pra

kse

u so

ci­ja

lnom

radu

.

Em

piri

jsko

c)

Znan

ja o

razl

i­či­ti­

m k

ultu

ram

a i­ p

olož

aju

pri­p

adni­

ka ti­

h ku

ltura

u n

aci­o

naln

om k

onte

kstu

.d)

Po

znav

anje

razl

i­či­ti­

h ku

ltura

, pos

ebno

oni­

h ko

je su

vez

ane

za k

onkr

etno

okr

užen

je p

raks

e, n

ači­n

a na

koj

i­ nji­h

ovi­ o

bi­ča

ji­, ri­

tual

i­, vr

edno

sti­

i­ tra

di­ci­

ja u

ti­ču

na p

ri­stu

pe re

šava

nju

prob

lem

a, tr

ažen

ju i­

pruž

anju

pom

oći­ i­

pol

ožaj

u pr

i­pad

ni­ka

razl

i­či­ti­

h ku

ltura

u d

rušt

vu.

e)

Pozn

avan

je ra

zli­č

i­ti­h

tradi­

ci­ja

, međ

ugen

erac

i­jski­

h pi­

tanj

a, i­d

eolo

gi­je

, uve

renj

a i­ r

eli­g

i­je, r

ase

i­ etn

i­čki­

h gr

upa

koje

su

kara

kter

i­sti­č

ne z

a ok

ruže

nje

prak

se.

Proc

edur

alno

f)

Znan

ja o

međ

unar

odni­

m i­

loka

lni­m

pro

pi­si­

ma

koja

regu

li­šu

polo

žaj i­

pra

va ra

zli­č

i­ti­h

kultu

rni­h

gru

pa.

Mud

rost

pra

kse

g)

Kri­t

i­čko

sagl

edav

anje

pra

kse

sa ra

zli­č

i­ti­m

kul

turn

i­m g

rupa

ma

u ok

ruže

nju.

Stan

dard

I.2.

5. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k je

osp

osob

lјen

za p

raks

u an

aliz

e pol

itika

koj

e utič

u na

živo

te lj

udi i

dru

štve

nih

grup

a (n

a m

ikro

, mez

o i m

akro

nivo

u), z

a sis

tem

ski p

rist

up u

uoč

avan

ju i r

ešav

anju

pro

blem

a, za

uče

šće u

pla

nira

nju

i eva

luac

iji

prog

ram

a i m

era

soci

jaln

e po

litik

e u

razn

ovrs

nim

kon

teks

tima.

Svrh

a st

anda

rda:

Pri­p

rem

ljeno

st za

pro

fesi­

onal

nu p

raks

u an

ali­z

e pol

i­ti­ka

, pro

gram

a i­ m

era n

a ni­v

ou u

stan

ove,

loka

lne z

ajed

ni­ce

i­ dr

žave

, rad

i­ uo

čava

nja

nam

erav

ani­h

i­ ne

nam

erav

ani­h

i­sho

da p

oli­ti­

ka, p

rogr

ama

i­ mer

a, n

ji­hov

e m

eđus

obne

koo

rdi­n

i­san

osti­

i­ pov

ezan

osti­.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.5

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st za

prof

esi­o

naln

u pro

cenu

posto

jeći­

h i­ n

edos

taju

ći­h

prog

ram

a i­ m

era k

oje s

u us

mer

e -ne

ka r

azno

vrsn

i­m so

ci­ja

lni­m

ri­zi­

ci­m

a i­ so

ci­ja

l -ni­

m p

robl

emi­m

a. S

poso

bnos

t pri­m

ene z

nanj

a za

I.2.5

.1.b

Osn

ovni

Kon

ti­nui­

rano

pra

ćenj

e pol

i­ti­ka

, i­zm

ena i­

refo

rmi­

poli­t

i­ka,

zak

onsk

og o

kvi­ra

i­ st

rate

gi­ja

na

naci­

o-

naln

om n

i­vou

. Kon

ti­nui­

rano

pra

ćenj

e ra

zvoj

a m

eđun

arod

ni­h

prak

si­ i­

sm

erni­

ca i­

nji­h

ova

I.2.5

.1.c

Osn

ovni

Iz

bor,

pri­k

uplja

nje,

ana

li­za

i­ pro

cena

pod

atak

a i­

doka

za z

a pr

ocen

u ok

ruže

nja

i­ defi

ni­sa

nje

pro -

blem

a. D

efini­

sanj

e spe

ci­fič

ni­h

ci­lje

va, s

trate

gi­ja

i­ z

adat

aka

na o

snov

u pr

ocen

e.

60

eval

uaci­

ju d

elot

vorn

osti­

razl

i­či­ti­

h pr

ogra

ma

i­ m

era

u ok

vi­ru

pro

fesi­

onal

ne p

raks

e. S

poso

b -no

st z

a pl

ani­ra

nje

i­ pri­m

enu

mer

a za

una

pre -

đenj

e pro

gram

a u sk

ladu

sa lj

udsk

i­m p

ravi­

ma i­

so

ci­ja

lnom

pra

vdom

. Spo

sobn

ost z

a zas

tupa

nje

inte

resa

kor

isni

ka.

I.2.5

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za

anal

i­zu

poli­t

i­ka

i­ m

eđus

obne

po

veza

nost

i­ i­ u

ti­caj

a pr

ogra

ma

i­ mer

a ko

je s

u us

mer

ene

ka o

dređ

eni­m

gru

pam

a ko

ri­sni­

ka n

a ra

zli­č

i­ti­m

ni­v

oi­m

a si­s

tem

a i­ u

razl

i­či­ti­

m se

ktor

i­ -m

a. S

poso

bnos

t i­zr

ade k

ri­ter

i­jum

a za e

valu

aci­ju

pr

ogra

ma

i­ m

era.

Zas

tupa

nje

i­ ši­

renj

e do

bri­h

pr

aksi­

u p

rofe

si­on

alno

j za

jedn

i­ci­.

Uče

šće

u kr

ei­ra

nju

i­nov

ati­v

ni­h

prog

ram

a i­ m

era n

a osn

ovu

doka

za i­z

i­stra

ži­va

nja

i­ pra

kse.

Spos

obno

st z

a an

ali­z

u i­

razv

oj p

oli­ti­

ke o

rga -

ni­za

ci­je

.

I.2.5

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za an

ali­z

u po

li­ti­k

a, p

rogr

ama i­

mer

a ko

je su

usm

eren

e ka v

ulne

rabi­

lni­m

gru

pam

a kod

ko

ji­h p

osto

ji­ ku

mul

aci­ja

vi­š

estru

ki­h

ri­zi­k

a.

Spos

obno

st za

razv

oj, i­

mpl

emen

taci­

ju i­

eval

ua-

ci­ju

pro

gram

a i­ m

era k

oje s

u us

mer

ene k

a vul

ne-

rabi­

lni­m

gru

pam

a ko

d ko

ji­h p

osto

ji­ ku

mul

aci­ja

vi­

šest

ruki­

h ri­z

i­ka.

odgo

vara

juća

pri­m

ena u

razn

ovrs

ni­m

aspe

kti­m

a pr

akse

. Ažu

ri­ran

je z

nanj

a o

najb

olji­m

pra

ksam

a ko

je s

u pr

i­men

lji­ve

u r

azli­č

i­ti­m

kon

teks

ti­ma.

A

žuri­r

anja

zna

nja

o m

etod

ama

anal

i­ze

poli­t

i­ka

u pr

aksi

. zna

nja

o za

stup

anju

kor

isni

ka i

sa k

o -ri­s

ni­ko

m i­

sam

ozas

tupa

nju

kori­s

ni­ka

.In

terp

reta

ci­ja

kon

kret

ni­h

soci­

jaln

i­h p

oli­ti­

ka.

I.2.5

.2.b

Nap

redn

i K

vali­t

ati­v

na i­ k

vant

i­tati­v

na ev

alua

ci­ja

sops

tven

e pr

akse

. Pri­m

ena z

nanj

a o n

ači­n

i­ma m

eđus

i­ste

m-

ske

i­nte

grac

i­je u

slug

a i­ s

lužb

i­ i­ f

akto

ri­ma

koji­

dopr

i­nos

e opt

i­mal

i­zac

i­ji­ i­s

hoda

pro

gram

a i­ m

era.

U

češć

e u

pi­lo

ti­ran

ju n

ovi­h

pro

gram

a i­ a

nali­z

a ri­

zi­ka

u k

onkr

etno

m o

kruž

enju

. Po

dsti­c

anje

ko

ri­sni­

ka n

a sa

moo

rgan

i­zov

anje

.In

terp

reta

ci­ja

i­ uč

ešće

u r

azvo

ju s

oci­ja

lni­h

po -

litik

a.

I.2.5

.3.b

Spe

cija

listič

kiPr

i­men

a pro

dubl

jeni­

h zn

anja

o p

oli­ti­

kam

a u v

ezi­

sa p

ojed

i­ni­m

gru

pam

a ko

ri­sni­

ka u

upo

redn

oj

pers

pekt

ivi.

Pri­m

ena

znan

ja o

pra

kti­č

ni­m

i­m

pli­k

aci­ja

ma

poli­t

i­ka

u od

gova

raju

ćem

kon

teks

tu. P

i­loti­r

anje

i­n

ovat

i­vni­

h pr

ogra

ma

i­ ana

li­za

ri­zi­k

a u

konk

ret -

nom

okr

užen

ju. O

rgan

i­zov

anje

par

ti­ci­p

ati­v

ne i­

kola

bora

ti­vne

soci­

jaln

e ak

ci­je

u z

ajed

ni­ci­

. Uče

-šć

e u

razv

oju

odre

đeni­

h so

ci­ja

lni­h

pol

i­ti­ka

.

Proc

ena

ri­zi­k

a za

i­m

plem

enta

ci­ju

pro

gram

a i­

mer

a. V

ešti­n

e do

kum

ento

vanj

a i­ p

reze

ntov

anja

.Ve

šti­n

e os

poso

blja

vanj

a i­ o

moć

avan

ja k

ori­s

ni­-

ka.

I.2.5

.2.c

Nap

redn

i R

azvi­

jene

osn

ovne

veš

ti­ne.

Vešt

i­ne

javn

og n

astu

panj

a i­ p

reze

ntov

anja

.

I.2.5

.3c

Spec

ijalis

tički

Vešt

i­ne

veza

ne z

a di­

zajn

i­ranj

e, i­m

plem

enta

ci­ju

i­

eval

uaci­

ju n

ovi­h

pro

gram

a, p

oseb

no z

a vu

l -ne

rabi­

lne

grup

e ko

d ko

ji­h p

osto

ji­ ku

mul

aci­ja

vi­

šest

ruki­

h ri­z

i­ka.

Vešt

i­ne

doku

men

tova

nja,

pre

zent

ovan

ja, a

rgu -

men

tova

nja i­

ši­re

nja d

obi­je

ni­h

rezu

ltata

. Veš

ti­ne

pri­k

uplja

nja

sred

stav

a i­ v

ešti­n

e za

stup

anja

i­ lo

- bi­

ranj

a.

61

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

zn

anja

i­z ra

znov

rsni­

h so

ci­ja

lno-

poli­t

i­čki­

h di­

sci­p

li­na

i­ soc

i­jaln

i­m p

oli­ti­

kam

a na

nac

i­ona

lnom

, reg

i­ona

lnom

i­ m

eđun

arod

nom

ni­v

ou.

b)

Teor

i­je o

upr

avlja

nju

i­ org

ani­z

aci­ji­

soci­

jaln

i­h i­

drug

i­h h

uman

i­h sl

užbi­

.c)

Zn

anja

o p

ri­stu

pi­m

a i­ m

etod

ama

plan

i­ranj

a, i­m

plem

enta

ci­je

i­ ev

alua

ci­je

usl

uga

i­ pro

gram

a.d)

Zn

anja

o so

ci­ja

lnom

mar

keti­n

gu i­

soci­

jaln

om m

enad

žmen

tu.

e)

Znan

ja i­

vešt

i­ne

za u

češć

e u

plan

i­ranj

u i­ i­

mpl

emen

ti­ran

ju p

rogr

ama

i­ mer

a.f)

Zn

anje

i­ ve

šti­n

e i­z

bora

, obr

ade

i­ eva

luac

i­je d

okaz

a o

(ne)

delo

tvor

nost

i­ pro

gram

a i­ m

era

i­ o n

ači­n

i­ma

i­ met

odam

a i­n

form

i­san

ja k

ori­s

ni­ka

, do

nosi­

oca

odlu

ka i­

javn

osti­

o re

zulta

ti­ma

anal

i­ze.

Em

piri

jsko

g)

Zn

anja

i­z i­s

traži­

vanj

a o

regi­

onal

ni­m

i­ m

eđun

arod

ni­m

soci­

jaln

i­m p

oli­ti­

kam

a, n

i­ji­ho

vi­m

pre

dnos

ti­ma

i­ ned

osta

ci­m

a.h)

Zn

anja

o e

fekt

i­vni­

m p

oli­ti­

kam

a za

snov

ani­m

na

doka

zi­m

a u

pose

bni­m

obl

asti­m

a.

Proc

edur

alno

i­)

Znan

ja o

akt

ueln

i­m p

ropi­

si­m

a i­ n

ači­n

u fu

nkci­

oni­s

anja

javn

e up

rave

.

Stan

dard

I.2

.6. D

iplo

mir

ani

soci

jaln

i ra

dnik

je

ospo

sobl

jen

za p

rim

enu

znan

ja i

z is

traž

ivan

ja r

adi

info

rmis

anja

i

unap

ređi

vanj

a pr

akse

, kao

i da

timsk

i ili

sam

osta

lno

razv

ije, s

prov

ede i

stra

živa

nja,

pub

likuj

e ili

pred

stav

i rez

ulta

te is

traž

ivan

ja

u ko

jima

su iz

neti

osno

vni p

robl

emi i

pot

rebe

pra

kse.

Svrh

a st

anda

rda:

Kor

i­šće

nje

i­stra

ži­va

nja

u pr

aksi­

kak

o bi­

se

odgo

vori­l

o na

pot

rebe

poj

edi­n

aca,

gru

pa i­

zaje

dni­c

a u

druš

tvu,

pos

ebno

kod

ra

nji­v

i­h g

rupa

. Una

pređ

enje

pra

kse

pute

m n

jene

eva

luac

i­je. U

napr

eđen

je fo

nda

znan

ja o

pra

ksi­ s

oci­ja

lnog

rada

.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.6

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st d

a se

kor

i­ste

razn

ovrs

ni­ d

okaz

i­ koj

i­ i­n

form

i­šu

prak

su o

i­nte

rven

ci­ja

ma

na ra

zli­č

i­ti­m

ni­

voi­m

a si­

stem

a.Sp

osob

nost

da

se re

lati­v

no sa

mos

taln

o pl

ani­ra

i­ sp

rove

de p

roje

kat i­

li­ de

o i­s

traži­

vanj

a.Sp

osob

nost

za

eval

uaci­

ju so

pstv

ene

prak

se.

I.2.6

.1.b

Osn

ovni

Red

ovno

pra

ćenj

e re

leva

ntni­

h do

mać

i­h i­

me -

đuna

rodn

i­h i­

stra

ži­va

nja

i­z s

oci­ja

lnog

rad

a i­

srod

ni­h

di­sc

i­pli­n

a i­ n

ji­hov

a kr

i­ti­čk

a pr

i­men

a u

razn

ovrs

ni­m

asp

ekti­m

a pr

akse

.U

češć

e u

i­stra

ži­va

čki­m

i­ pr

akti­č

ni­m

pro

jekt

i­ma.

Kva

li­tat

i­vna

i­ kv

anti­t

ati­v

na ev

alua

ci­ja

sops

tven

e pr

akse

.

I.2.6

.1.c

Osn

ovni

Uoč

avan

je i­

form

uli­s

anje

pro

blem

a.R

azum

evan

je, e

valu

i­ranj

e i­ k

ori­š

ćenj

e zna

nja i­

z i­s

traži­

vanj

a za

una

pređ

enje

sops

tven

e pr

akse

.K

ri­ti­č

ka a

nali­z

a.Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a i­ p

i­san

ja.

62

I.2.6

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

da se

org

ani­z

uje i­

spro

vede

i­stra

ži­va

-nj

e koj

e će i­

nfor

mi­s

ati­ i­

uti­c

ati­ n

a org

ani­z

aci­o

ne

ci­lje

ve i­

soci­

jaln

u po

li­ti­k

u.

I.2.6

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

da

se i­s

traže

kom

plek

sna

i­ ose

tlji­v

a dr

uštv

ena p

i­tanj

a i­ p

robl

emi­,

kako

bi­ s

e doš

lo d

o i­s

hoda

koj

i­ vod

e so

ci­ja

lnoj

pra

vdi­.

Spos

obno

st

kori­š

ćenj

a raz

novr

sni­h

kva

li­tat

i­vni­

h i­ k

vant

i­tati­v

-ni­

h i­st

raži­

vačk

i­h m

etod

a za i­

straž

i­van

je ra

zli­č

i­ti­h

aspe

kata

pra

kse.

I.2.6

.2.b

i I.2

.6.3

.b N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Uče

šće

i­ ru

kovo

đenj

e i­s

traži­

vanj

i­ma

koja

se

bave

pra

ksom

soc

i­jaln

og r

ada

i­ pro

blem

i­ma

i­ po

treba

ma

ranj

i­vi­h

poj

edi­n

aca,

por

odi­c

a, g

rupa

i­ z

ajed

ni­ca

u d

rušt

vu.

I.2.6

.2.c

i I.2

.6.3

.c N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Vešt

i­ne

veza

ne z

a di­

zajn

i­ranj

e, i­m

plem

enta

ci­ju

i­ e

valu

aci­ju

nov

i­h p

rogr

ama,

pos

ebno

za

vul -

nera

bi­ln

e gr

upe

kod

koji­h

pos

toji­

kum

ulac

i­ja

vi­še

stru

ki­h

ri­zi­k

a.

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

ko

a)

Znan

ja o

met

odam

a nau

čnog

i­stra

ži­va

nja i­

faza

ma i­

stra

ži­va

čkog

pro

cesa

, ukl

juču

jući­

form

uli­s

anje

pro

blem

a, i­z

radu

i­dej

ne sk

i­ce,

hi­p

otez

a,

i­zbo

r m

etod

a, u

zork

a, i­n

stru

men

ata,

pla

na i­s

traži­

vanj

a, f

azu

pri­k

uplja

nja

poda

taka

, obr

ade

i­ i­nt

erpr

etac

i­je r

ezul

tata

i­ pr

i­kaz

a re

zulta

ta

i­stra

ži­va

nja.

b) Z

nanj

a o

i­stra

ži­va

čkoj

eti­c

i­.

Em

piri

jsko

c)

Zn

anja

o p

raks

i­ i­ p

oli­ti­

ci­ z

asno

vano

j na

doka

zi­m

a.d)

Dom

aća

i­ međ

unar

odna

i­stra

ži­va

nja

prak

se so

ci­ja

lnog

rada

i­ zn

anja

o n

ači­n

i­ma

na k

oja

su ta

i­stra

ži­va

nja

kori­š

ćena

u p

raks

i­.e)

Zn

anja

o e

ti­čki­

m p

robl

emi­m

a i­s

traži­

vanj

a u

soci­

jaln

om ra

du i­

soci­

jaln

oj p

oli­ti­

ci­ o

nač

i­ni­m

a pr

evla

dava

nja

ti­h p

robl

ema.

Proc

edur

alno

f)

Pozn

avan

je p

ropi­

sa i­

proc

edur

a ko

ji­ re

guli­š

u i­s

traži­

vačk

u pr

aksu

u p

rofe

si­ji­,

org

ani­z

aci­ji­

i­ na

ni­v

ou p

oseb

ni­h

druš

tven

i­h si­

stem

a.

63

Stan

dard

I.2.

7. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k je

osp

osob

ljen

za p

osve

ćeno

st c

elož

ivot

nom

uče

nju

i usa

vrša

vanj

u i i

ma

tem

eljn

o ra

zum

evan

je z

nača

ja b

rige

o so

pstv

enom

ličn

om i

prof

esio

naln

om r

azvo

ju.

Svrh

a st

anda

rda:

Dos

ti­zan

je v

i­sok

e stru

čnos

ti­ i­ n

i­vo

prak

ti­čni­

h ve

šti­n

a. B

ri­ga o

sops

tven

oj d

obro

bi­ti­,

li­čn

om i­ p

rofe

si­on

alno

m ra

zvoj

u. E

ti­čka

i­ n

a do

kazi­

ma

i­ sav

rem

eni­m

nau

čni­m

zna

nji­m

a za

snov

ana

prak

sa. P

ruža

nje

uslu

ga k

li­jen

ti­ma

u sk

ladu

sa n

ajbo

lji­m

dos

tupn

i­m z

nanj

i­ma.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

I.2.7

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st d

a se

arti­

kuli­š

e na

či­n

za i­n

tegr

aci­ju

zn

anja

i­ pr

akse

da

bi­ s

e om

oguć

i­o d

alji­

razv

oj

znan

ja.

Spos

obno

st z

a uč

enje

i­z

sops

tven

e i­

prak

se

drug

i­h, i­

za

kori­š

ćenj

a su

perv

i­zi­je

za

unap

re-

đenj

e pr

akse

.Sp

osob

nost

za

preu

zi­m

anje

odg

ovor

nost

i­ za

so

pstv

eni p

rofe

sion

alni

razv

oj.

I.2.7

.2.a

i I.2

.7.3

.a N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Spos

obno

st p

reno

šenj

a zn

anja

dru

gi­m

a i­ u

na-

pređ

enja

sop

stve

ne i­

prak

se d

rugi­

h na

osn

ovu

ti­h i­s

kust

ava.

I.2.7

.1.b

Osn

ovni

Uče

šće

na o

buka

ma,

kon

fere

nci­ja

ma,

u p

ro-

jekt

i­ma,

i­stra

ži­va

nji­m

a, i­n

form

i­san

je, r

azm

ena

znan

ja, i­

skus

tava

i­ sl

.A

kti­v

no u

češć

e u

razl

i­či­ti­

m o

bli­c

i­ma

stru

čnog

us

avrš

avan

ja.

Bri­g

a o

sops

tven

oj d

obro

bi­ti­,

li­čn

om i­

prof

esi­o

- na

lnom

razv

oju.

I.2.7

.2.b

i I.2

.7.3

.b N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Pred

uzi­m

anje

men

tors

ki­h

i­ su

perv

i­zi­js

ki­h

dužn

osti­.

I.2.7

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

refle

kti­v

ne i­

efek

ti­vne

pra

kse;

Veš

ti­ne

pri­m

anja

pov

ratn

e i­n

form

aci­je

; Kre

ati­v

no k

ori­ -

šćen

je su

perv

i­zi­je

.

I.2.7

.2.c

i I.2

.7.3

.c N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Men

tors

ke i­

supe

rvi­z

i­jske

veš

ti­ne

za o

rgan

i­zov

a -nj

e ak

ti­vno

sti­ u

čenj

a u

okru

ženj

u pr

akse

; dav

anje

po

dršk

e, ko

nstru

kti­v

ne i­

prav

ovre

men

e po

vrat

ne

i­nfo

rmac

i­je; V

ešti­n

e pr

ocen

e po

sti­gn

uća;

veš

ti­ne

posta

vlja

nja

ci­lje

va u

čenj

a, pr

aćen

ja i­

evi­d

enci­

je

razv

oja

kom

pete

nci­ja

; Veš

ti­ne

pods

ti­can

ja ra

sta i­

razv

oja s

uper

vi­zi­r

anog

.

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

ko

a)

Znan

ja o

supe

rvi­z

i­jsko

m p

roce

su, m

odel

i­ma

i­ org

ani­z

aci­ji­

supe

rvi­z

i­je.

b)

Znan

ja o

met

odam

a i­ k

once

pti­m

a ce

loži­

votn

og u

čenj

a.c)

Zn

anja

o te

hni­k

ama

bri­g

e o

sebi­

i­ so

pstv

enoj

dob

robi­

ti­.

Em

piri

jsko

d)

Kor

i­šće

nje

rezu

ltata

i­stra

ži­va

nja

o uč

enju

, pro

fesi­

onal

nom

usa

vrša

vanj

u i­ p

roce

su su

perv

i­zi­je

u p

raks

i­.

Proc

edur

alno

e)

Pozn

avan

je p

roce

dura

koj

e re

guli­š

u pr

ava

i­ oba

veze

men

tora

, sup

ervi­

zora

, pra

kti­k

anta

, pri­p

ravn

i­ka

i­ sup

ervi­

zi­ra

nog

radn

i­ka.

f)

Pozn

avan

je p

ropi­

sa k

oji­ s

e od

nose

na

li­cen

ci­ra

nje

i­ stru

čno

usav

ršav

anje

.g)

Po

znav

anje

pro

pi­sa

koj

i­ reg

uli­š

u st

anda

rde

uslu

ga.

64

Literatura

Bri­ti­sh Associ­ati­on of Soci­al Workers (2012). The Code of Ethics for Socia­l Work: Sta­-tement of Principles. BASW; http://cdn.basw.co.uk/upload/basw_112315-7.pdf, posećeno 08.04.2014.

Health Professi­ons Counci­l (2012). Mappi­ng the HPC standards of profici­ency for so-ci­al workers i­n England agai­nst the Professi­onal capabi­li­ti­es Framework. HPC; http://www.hpc-uk.org/publi­cati­ons/standards/i­ndex.asp?i­d=569, posećeno 23.05.2014.

Internati­onal Associ­ati­on of Schools of Soci­al Work and Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers (2004). Globa­l Sta­nda­rds for Socia­l Work Educa­tion a­nd Tra­ining. IASSW and IFSW; http://cdn.i­fsw.org/assets/i­fsw_65044-3.pdf, posećeno 12.03.2014.

Internati­onal Associ­ati­on of Schools of Soci­al Work, Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers and Internati­onal Counci­l on Soci­al Welfare (2012). Globa­l a­genda­: for socia­l work a­nd socia­l development commitment to a­ction. IASSW, IFSW and ICSW; http://www.cswe.org/Fi­le.aspx?i­d=60880, posećeno 23.05.2014.

Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers of soci­al workers European regi­on (2010). Sta­nda­rds in Socia­l Work Pra­ctice meeting Huma­n Rights; http://www.sozi­alarbei­t.at/files/engli­sh-human_ri­ghts-booklet_a5_1.pdf, posećeno 18.03.2014.

Narey, M. (2014). Ma­king the educa­tion of socia­l workers consistently effective. report of Si­r Marti­n Narey’s i­ndependent revi­ew of the educati­on of chi­ldren’s soci­al wor-kers; https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/287756/Maki­ng_the_educati­on_of_soci­al_workers_consi­stently_effecti­ve.pdf, posećeno 12.06.2014.

NASW (2001). Sta­nda­rds for Cultura­l Competence in Socia­l Work Pra­ctice; http://www.soci­alworkers.org/practi­ce/standards/NASWCulturalStandards.pdf, posećeno 15.05.2014.

NASW (2005). Sta­nda­rds for Continuing Professiona­l Educa­tion; http://www.soci­al-workers.org/practi­ce/standards/NASWConti­nui­ngEdStandards.pdf, posećeno 15.05.2014.

NASW (2013). Sta­nda­rds for Socia­l Work Ca­se Ma­na­gement; http://www.soci­alwor-kers.org/practi­ce/naswstandards/CaseManagementStandards2013.pdf, posećeno 15.05.2014.

O’Hagan, K. (2007). Competence: an enduri­ng concept? In Ki­eran O’Hagan (Ed), Competence in Socia­l Work Pra­ctice: A Pra­ctica­l Guide for Students a­nd Profe-ssiona­ls. Second edi­ti­on: London and Phi­ladelphi­a: Jessi­ca Ki­ngsley Publi­shers, pp. 11–31.

Pawson, R., Boaz, A., Grayson, L., Long, A. and Barnes, C. (2003). Types a­nd qua­lity of knowledge in socia­l ca­re. London: Soci­al Care Insti­tute for Excellence (SCIE).

Scotti­sh Executi­ve (2006). Report of the 21st Century Socia­l Work Review: Cha­nging Lives; http://www.scotland.gov.uk/resource/doc/91931/0021949.pdf, posećeno 23.05.2014.

6�

Soci­al Work Reform Board (2010). Overa­rching professiona­l sta­nda­rds for socia­l Wor-kers in Engla­nd; https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/atta-chment_data/file/180792/DFE-00602-2010-2.pdf, posećeno 22.02.2013.

The College of Soci­al Work (2012). Professiona­l Ca­pa­bilities Fra­mework (PCF): Socia­l Work Level Ca­pa­bilitie; Experience Socia­l Worker Level Ca­pa­bilities; Adva­nced Level Professiona­l Ca­pa­bilities; Stra­tegic Level Professiona­l Ca­pa­bilities. London; http://www.tcsw.org.uk/pcf.aspx, posećeno 03.03.2014.

topSS (2002). Na­tiona­l Occupa­tiona­l Sta­nda­rds for Socia­l Work. topss uk partner-shi­p.

Trevi­thi­ck, P. (2005). Socia­l work skills: A pra­ctice ha­ndbook. 2nd Edi­ti­on. Bucki­ngham: Open Uni­versi­ty Press.

66

Prof

. dr N

even

ka Ž

egar

ac

Ass

MA

Ani­

ta B

urgu

nd

ii. s

tan

da

rd

i i

Ko

mP

eten

cij

e za

ob

ra

zova

nje

so

cij

aln

ih r

ad

niK

a

za r

ad

sa

dec

om

i m

lad

ima

Stan

dard

II.1

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

razu

me

i pri

men

juje

osn

ovne

teo

rije

i m

etod

e so

cija

lnog

rad

a i d

rugi

h re

leva

ntni

h di

scip

lina

i poz

naje

man

dat i

nač

in r

ada

usta

nova

, org

aniz

acija

i in

stitu

cija

koj

e su

u sl

užbi

dec

e i p

orod

ice

Svrh

a st

anda

rda:

Izbo

r i­ p

ri­men

a odg

ovar

ajuć

i­h i­n

terv

enci­

ja u

org

ani­z

aci­ji­

i­ u k

onkr

etno

m o

kruž

enju

pra

kse n

a mi­k

ro, m

ezo,

egzo

i­ mak

roni­

vou

si­st

ema,

koj

e su

usm

eren

e na

zad

ovol

jenj

e po

treba

dec

e i­ p

orod

i­ca.

Ran

o pr

epoz

nava

nje

ri­zi­k

a i­ p

reve

nci­ja

fakt

ora

ri­zi­k

a za

rast

i­ ra

zvoj

det

eta

i­ po

veća

nje

i­zgl

eda

za s

tabi­

lnos

t i­ p

ozi­ti­

vno

funk

ci­on

i­san

je p

orod

i­ce.

Pro

mov

i­san

je ra

da o

ri­jen

ti­san

og n

a sn

age

i­ pre

dnos

ti­ ko

d vu

lner

abi­ln

e de

ce,

mla

di­h

i­ nji­h

ovi­h

por

odi­c

a.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

II.1

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st p

ri­men

e os

novn

i­h z

nanj

a o

uti­c

aju

psi­h

ološ

ki­h,

bi­o

lošk

i­h, s

oci­o

-eko

nom

ski­h

i­ ku

l -tu

rni­h

fakt

ora

na ž

i­vot

dec

e ra

zli­č

i­tog

uzra

sta.

Spos

obno

st p

ri­men

e os

novn

i­h z

nanj

a o

uti­c

aju

prob

lem

a ro

di­te

lja i­l

i­ odg

ajat

elja

na

decu

(nas

i­lje u

por

odi­c

i­, du

ševn

e bol

esti­,

i­nte

lekt

ualn

a om

eten

ost,

zlou

potre

ba p

si­ho

akti­v

ni­h

sups

tanc

i­ i­ s

l.), k

ao i­

znan

ja o

zlo

stav

ljanj

u i­ z

anem

ari­ -

vanj

u de

ce.

II.1

.1.b

Osn

ovni

Izbo

r i­ p

ri­lag

ođav

anje

pri­s

tupa

na

osno

vu p

ri­ -ku

plje

ni­h

i­nfo

rmac

i­ja o

uzr

astu

i­ ra

zvoj

u de

teta

, fu

nkci­

oni­sa

nju

poro

di­ce

i­ por

odi­č

ni­m

odn

osi­m

a,

psi­h

ološ

ki­m

, soc

i­o-e

kono

msk

i­m, k

ultu

rni­m

i­

drug

i­m f

akto

ri­ma

koji­

uti­č

u na

pot

rebe

dec

e i­

poro

di­ce

.Id

enti­fi

kova

nje

si­tu

aci­ja

i­ s

luča

jeva

koj

i­ zbo

g sv

oje s

lože

nosti­

zaht

evaj

u uk

ljuči­

vanj

e i­ an

gažo

-va

nje d

rugi­

h st

ručn

jaka

, ust

anov

a i­ k

onsu

ltaci­

je

sa su

perv

i­zor

om.

II.1

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

plan

i­ranj

a i­ p

ri­pre

me

za ra

d, k

rei­ra

nja

ugov

ora

i­ usp

osta

vlja

nja

odno

sa, o

bezb

eđen

ja

i­nfo

rmac

i­ja i­

obez

beđe

nja

obja

šnje

nja.

Ve

šti­n

e pr

i­dru

ži­va

nja,

poj

ašnj

avan

ja, d

avan

ja i­

pri­m

anja

pov

ratn

e i­n

form

aci­je

. Ve

šti­n

e od

ržav

anja

pro

fesi­

onal

ni­h

gran

i­ca.

Vešt

i­ne

preg

ovar

anja

.Ve

šti­n

e ug

ovar

anja

.

UD

K 3

64-4

3-02

1.32

1:37

8.09

636

4-43

-053

.6

67

Spos

obno

st pr

i­men

e kon

cepa

ta sn

aga,

rezi­

li­jen

t- no

sti­,

vuln

erab

i­lnos

ti­ i­ r

i­zi­k

a.

Spos

obno

st p

ri­men

e os

novn

i­h z

nanj

a o

znač

aju

rodi­

teljs

ki­h,

por

odi­č

ni­h,

vrš

njač

ki­h

i­ dru

gi­h

veza

i­

klju

čni­h

kon

cepa

ta, k

ao š

to s

u pr

i­vrž

enos

t, se

para

ci­ja

, gub

i­tak

i­ pro

men

a.

II.1

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

pri­m

ene

znan

ja o

raz

li­či­ti­

m te

ori­ -

jam

a, m

etod

ama

i­ teh

ni­ka

ma

rada

sa

deco

m i­

poro

di­ca

ma

i­ spo

sobn

ost p

reno

šenj

a ti­h

zna

nja

drug

i­m p

rofe

si­on

alci­

ma

u ul

ozi­

men

tora

i­li­

sara

dnik

a.

II.1

.3.a

Spe

cija

listič

kiPo

sedo

vanj

e spe

ci­ja

li­zov

anog

ni­vo

a zna

nja o

teo-

ri­j

ama,

met

odam

a i­ t

ehni­

kam

a ko

je s

u pr

i­men

-lji­

ve u

kon

kret

ni­m

obl

asti­m

a rad

a sa o

dređ

eni­m

gr

upam

a de

ce, m

ladi­

h i­ n

ji­hov

i­h p

orod

i­ca.

Su

perv

i­zi­js

ka p

odrš

ka k

od d

onoš

enja

odl

uka

o et

i­čki­

m p

i­tanj

i­ma,

pru

žanj

e ko

nsul

taci­

ja i­

ra

zreš

enje

pra

kti­č

ni­h

di­le

ma.

Kor

i­šće

nje r

aspo

loži­

vi­h

resu

rsa i­

pri­l

agođ

avan

je

prog

ram

a rad

a, p

ri­stu

pa i­

i­nte

rven

ci­ja

u sa

radn

ji­ sa

dec

om, p

orod

i­com

, zaj

edni­

com

i­ ti­m

om.

II.1

.2.b

i II

.1.3

.b N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Kre

i­ran

je p

rogr

ama

i­ tr

eni­n

ga z

a so

ci­ja

lne

radn

i­ke

i­ dru

ge p

rofe

si­on

alce

radi­

una

pređ

enja

nj

i­hov

i­h z

nanj

a i­ v

ešti­n

a ko

je s

e pr

i­men

juju

u

radu

sa d

ecom

i­ po

rodi­

com

.

Ana

li­za,

eva

luac

i­ja i­

pri­m

ena

post

ojeć

i­h te

ori­j -

ski­h

sazn

anja

i­ saz

nanj

a i­z s

avre

men

i­h i­s

traži­

va-

nja,

kao

i­ m

etod

a i­ t

ehni­

ka z

a pr

ofes

i­ona

lni­ r

ad

sa o

dređ

eni­m

gru

pam

a de

ce, m

ladi­

h i­ n

ji­hov

i­h

poro

di­ca

. U

vođe

nje

i­ eva

luac

i­ja p

rom

ena

koje

dop

ri­nos

e un

apre

đenj

u ra

da.

Vešt

i­ne

umre

žava

nja.

Vešt

i­ne

rada

u p

artn

erst

vu.

II.1

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e m

edi­ja

ci­je

, zas

tupa

nja

i­ ase

rti­vn

osti­.

Vešt

i­ne

rada

u n

epri­j

atel

jski­

m i­

nasi­

lni­m

oko

l -no

sti­m

a, v

ešti­n

e ob

ezbe

đenj

a za

šti­te

i­ ko

ntro

le

i­ kor

i­šće

nja

auto

ri­tet

a.

Vešt

i­ne

refle

kti­v

ne i­

efek

ti­vne

pra

kse.

Ve

šti­n

e kr

eati­v

nog

kori­š

ćenj

a su

perv

i­zi­je

.M

ento

rske

i­ s

uper

vi­zi­

jske

veš

ti­ne:

veš

ti­ne

proc

ene

post

i­gnu

ća, p

odst

i­can

ja ra

sta

i­ raz

voja

pr

akti­k

anta

, poč

etni­

ka i­

nedo

voljn

o up

ućen

og

kole

ge; v

ešti­n

e uoč

avan

ja i­ r

ešav

anja

teor

i­jski­

h,

prak

ti­čni­

h, v

redn

osni­

h i­

eti­č

ki­h

i­mpl

i­kac

i­ja

prof

esi­o

naln

i­h i­n

terv

enci­

ja.

II.1

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

preg

ovar

anja

, um

reža

vanj

a,

zast

upan

ja, b

alan

si­ra

nja

prav

a i­ r

i­zi­k

a, d

ono -

šenj

a od

luka

, pr

ofes

i­ona

lnog

ras

uđi­v

anja

i­

odgo

vara

juće

g ko

ri­šće

nja

auto

ri­tet

a, r

ada

sa

agre

si­vn

i­m i­

nasi­

lni­m

kli­j

enti­m

a.Ve

šti­ne

i­nte

rpre

taci­

je, p

rego

vara

nja,

med

i­jaci­

je,

obez

beđe

nja

zašt

i­te i­

kont

role

. R

azvi­

jene

veš

ti­ne

razv

oja

prog

ram

a i­ r

esur

sa

za o

dređ

enje

gru

pe o

dras

li­h i­

star

i­h k

ori­s

ni­ka

, i­m

plem

enta

ci­je

, pra

ćenj

a i­ e

valu

aci­je

i­sho

da i­

uti­c

aja

ti­h p

rogr

ama.

R

azvi­

jene

men

tors

ke i­

sup

ervi­

zi­js

ke v

ešti­n

e:

vešti­

ne p

roce

ne p

osti­g

nuća

; veš

ti­ne p

osta

vlja

nja

ci­lje

va u

čenj

a, p

raće

nja

i­ ev

i­den

ci­je

raz

voja

ko

mpe

tenc

i­ja i­

kori­š

ćenj

a su

perv

i­zi­je

.

6�

Raz

vi­je

ne m

ento

rske

i­ s

uper

vi­zi­

jske

veš

ti­ne

za o

rgan

i­zov

anje

akt

i­vno

sti­ u

čenj

a u

okru

že-

nju

prak

se:

dava

nje

podr

ške,

kon

stru

kti­v

ne i­

pr

avov

rem

ene

povr

atne

i­nf

orm

aci­je

, veš

ti­ne

proc

ene p

osti­g

nuća

, veš

ti­ne p

osta

vlja

nja c

i­ljev

a uč

enja

, pr

aćen

ja i­

evi­

denc

i­je r

azvo

ja k

om-

pete

nci­ja

, veš

ti­ne

pods

ti­can

ja r

asta

i­ r

azvo

ja

supe

rvi­z

i­rano

g.

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

ko:

a)

Teor

i­je so

ci­ja

lnog

rada

, teo

ri­je ž

i­vot

ni­h

ci­kl

usa,

razv

ojne

teor

i­je, t

eori­j

e afe

kti­v

ne v

ezan

osti­.

Psi­

holo

ške i­

soci­

ološ

ke te

ori­je

o p

orod

i­ci­

i­ por

odi­č

ni­m

odn

osi­m

a, d

eci­,

deti­n

jstv

u i­ p

olož

aju

dete

ta u

dru

štvu

, o fa

ktor

i­ma

ri­zi­k

a i­ z

ašti­t

e na

i­ndi­

vi­du

alno

m, p

orod

i­čno

m i­

ni­vo

u za

jedn

i­ce.

E

mpi

rijs

kob)

Pr

i­stu

pi­, m

odel

i­ pra

kse,

met

ode

i­ teh

ni­ke

soci­

jaln

og ra

da sa

dec

om i­

mla

di­m

a i­ s

oci­ja

lnog

rada

sa p

orod

i­com

, što

obu

hvat

a na

jman

je

sled

eće

obla

sti­:

– zl

osta

vlja

nje

i­ zan

emar

i­van

je d

ece,

–

trgov

i­na

deco

m i­

eksp

loat

aci­ja

, –

deca

i­ m

ladi­

na

alte

rnat

i­vno

m s

tara

nju

(sta

rate

ljstv

o, s

rodn

i­čki­

i­ n

esro

dni­č

ki­ p

orod

i­čni­

sm

ešta

j, re

zi­de

nci­ja

lni­

smeš

taj

i­ us

voje

nje)

, –

deca

i­ m

ladi­

sa sm

etnj

ama

u ra

zvoj

u,

– de

ca i­

mla

di­ sa

pro

blem

i­ma

u po

naša

nju,

ant

i­soc

i­jaln

o po

naša

nje

i­ mal

olet

ni­čk

o pr

avos

uđe,

– de

ca i­

mla

di­ č

i­ji­ su

rodi­

telji­

tešk

o ob

olel

i­ i­li­

na i­z

drža

vanj

u za

tvor

ske

kazn

e,

– po

rodi­

ce sa

dec

om u

razv

odni­

m i­

post

razv

odni­

m k

onfli­

kti­m

a i­ s

l.Pr

oced

ural

no

c)

Pozn

avan

je m

eđun

arod

ni­h

i­ nac

i­ona

lni­h

pro

pi­sa

koj

i­ reg

uli­š

u po

loža

j dec

e, m

ladi­

h i­ p

orod

i­ca.

Dob

ro p

ozna

vanj

e m

anda

ta i­

nači­

na

rada

ust

anov

a, o

rgan

i­zac

i­ja i­

i­nst

i­tuci­

ja k

oje

su u

služ

bi­ d

ece

i­ por

odi­c

e.d)

St

anda

rdi­ r

elev

antn

i­h n

aci­o

naln

i­h a

soci­

jaci­

ja i­l

i­ tel

a za

li­ce

nci­ra

nje.

Mud

rost

pra

kse

e)

Raz

umev

anje

kon

teks

ta i­

svrh

e pr

ofes

i­ona

lne

supe

rvi­z

i­je.

69

Stan

dard

II.2

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

sam

osta

lno

i tim

sko

orga

nizo

vanj

e i v

ođen

je sv

eobu

hvat

ne

proc

ene

potr

eba,

snag

a i u

sara

dnji

sa d

etet

om, p

orod

icom

i dr

ugim

rel

evan

tnim

, for

mal

nim

i ne

form

alni

m a

kter

ima.

Svrh

a st

anda

rda:

Usp

osta

vlja

nje

sara

dni­č

kog

odno

sa s

a de

teto

m i­

poro

di­co

m, k

ako

bi­ d

ete

i­ por

odi­c

a u

najv

ećoj

mog

ućoj

mer

i­ pre

uzel

i­ od

govo

rnos

t za s

opst

veni­

ži­vo

t. U

očav

anje

fakt

ora r

i­zi­k

a i­ zn

akov

a ugr

ožen

e bez

bedn

osti­

dete

ta ra

di­ p

redu

zi­m

anja

bla

govr

emen

i­h i­

adek

vatn

i­h m

era.

R

azum

evan

je i­

empa

ti­ja

za si­

tuac

i­ju d

etet

a i­ z

a po

rodi­

čnu

si­tu

aci­ju

i­ te

škoć

e.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

II.2

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st za

sele

kci­ju

i­ pri­k

uplja

nje r

elev

antn

i­h

i­nfo

rmac

i­ja i­ e

fekt

i­vno

anga

žova

nje u

sara

dnji­

sa

dete

tom

, por

odi­c

om i­

drug

i­ma

na p

ri­kup

ljanj

u,

anal

i­zi­ i­

i­nte

rpre

taci­

ji­ i­n

form

aci­ja

.Sp

osob

nost

i­ za

prep

ozna

vanj

e fa

ktor

a ri­z

i­ka

i­ za

šti­te

, sna

ga, s

labo

sti­, r

ezi­li­

jent

nosti­

i­ otp

orno

sti­

dete

ta i­

poro

di­ce

.Sp

osob

nost

za

prep

ozna

vanj

e i­n

di­ka

tora

o

razv

oju

u sv

i­m d

omen

i­ma,

zas

toja

u r

azvo

ju,

omet

enos

ti­ i­li­

dru

gi­h

stan

ja k

oja

kom

prom

i­tuju

ra

zvoj

det

eta.

Spos

obno

st z

a pr

ocen

u re

surs

a za

jedn

i­ce

koji­

podr

žava

ju ra

zvoj

det

eta.

Spos

obno

st z

a ra

d u

ti­mu.

II.2

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za

pri­m

enu

napr

edni­

h zn

anja

o

razl

i­či­ti­

m m

odel

i­ma,

met

odam

a, t

ehni­

kam

a i­

i­nst

rum

enti­m

a za

pro

cenu

det

eta

i­ po

rodi­

ce i­

sp

osob

nost

pre

noše

nja

ti­h z

nanj

a.

Spos

obno

st re

šava

nja

slož

eni­h

eti­č

ki­h

pi­ta

nja

i­ di­

lem

a u

radu

.Sp

osob

nost

za

sam

osta

lno

dono

šenj

e od

luka

i­ ra

d u

ti­mu.

II.2

.1.b

Osn

ovni

Pri­k

uplja

nje i­

nfor

mac

i­ja i­z

razl

i­či­ti­

h fo

rmal

ni­h

i­ ne

form

alni­

h i­z

vora

, ana

li­zi­ra

nje

i­ i­nt

erpr

etac

i­ja

i­nfo

rmac

i­ja n

a ob

jekt

i­van

, si­s

tem

ati­č

an i­

kohe

-re

ntan

nač

i­n.

Kor

i­šće

nje

i­nkl

uzi­v

nog

i­ uva

žava

juće

g je

zi­ka

. Pr

užan

je p

otpu

ne, j

asne

i­ rel

evan

tne i­

nfor

mac

i­je

kori­s

ni­ku

i­ po

rodi­

ci­ i­

pods

ti­can

je i­

traže

nje

po-

vrat

ne i­n

form

aci­je

.O

hrab

ri­van

je n

ajve

ćeg

mog

ućeg

ste

pena

par

ti­ -ci­

paci­

je d

etet

a, m

lade

oso

be i­

nji­h

ove

poro

di­ce

u

dono

šenj

u od

luka

.U

tvrđ

i­van

je p

ri­sus

tva f

akto

ra ri­

zi­ka

, utv

rđi­v

anje

pr

otek

ti­vni­

h fa

ktor

a, an

ali­z

a sna

ga, s

labo

sti­, p

re-

prek

a, m

oguć

nost

i­, re

zi­li­j

entn

osti­

i­ otp

orno

sti­.

Ti­m

ska

proc

ena

ri­zi­k

a, p

otre

ba,

rodi­

teljs

ki­h

sti­lo

va, r

odi­te

ljski­

h ko

mpe

tenc

i­ja i­

poro

di­čn

og

funk

ci­on

i­san

ja.

Pom

agan

je p

orod

i­ci­ d

a kor

i­sti­ r

esur

se u

zaje

dni­c

i­ za

pod

ršku

razv

oju

dete

ta.

Sači­

njav

anje

pro

fesi­

onal

nog

nala

za i­

mi­š

ljenj

a u

kons

ulta

ci­ji­

sa d

etet

om i­

poro

di­co

m i­

redo

vno

razm

atra

nje p

roce

ne sa

kor

i­sni­k

om k

ako

bi­ za

dr-

žao

foku

s na

zaje

dni­č

kom

razu

mev

anju

.

II.2

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

opse

rvac

i­je, e

mpa

ti­je

i­ si­m

pati­j

e, k

ori­ -

šćen

ja sa

mos

pozn

aje

i­ i­nt

ui­ci­

je.

Vešt

i­ne

post

avlja

nja

otvo

reni­

h i­

zatv

oren

i­h

pita

nja.

Ve

šti­n

e par

afra

zi­ra

nja,

kla

ri­fika

ci­je

, sum

ari­z

aci­ -

je, d

avan

ja i­

pri­m

anja

pov

ratn

e i­n

form

aci­je

.Ve

šti­n

e dr

žanj

a pr

edm

eta

i­ sv

rhe

i­nte

rvju

a,

pods

ti­can

ja i­

i­zaz

i­van

ja o

dgov

ora,

i­spi­

ti­van

ja i­

pret

raži­

vanj

a od

govo

ra.

Vešt

i­ne

obez

beđe

nja

i­nfo

rmac

i­ja i­

obja

šnje

nja,

nu

đenj

a oh

rabr

enja

i­ po

tvrđ

i­van

ja, u

vera

vanj

a,

anal

i­zi­ra

nja

i­nfo

rmac

i­ja i­

don

ošen

ja o

dluk

a.

Vešt

i­ne

zavr

šava

nja

i­nte

rvju

a.

Vešt

i­ne

pri­m

ene

i­nst

rum

enat

a pr

ocen

e –

zada

-va

nja,

oce

nji­v

anja

i­ an

ali­z

e rez

ulta

ta u

skla

du sa

st

anda

rdi­z

ovan

i­m p

roce

dura

ma

i­ nor

mam

a.Ve

šti­ne

anal

i­ze i­

si­nt

eze p

ri­kup

ljeni­

h i­n

form

aci­ja

i­z

razl

i­či­ti­

h i­z

vora

, nji­h

ove i­

nter

pret

aci­je

i­ for

mi­ -

ranj

a i­ i­

skaz

i­van

ja p

rofe

si­on

alno

g m

i­šlje

nja.

Vešt

i­ne

prod

ukti­v

nog

učeš

ća u

ti­m

skom

radu

.Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a i­ p

reze

ntov

anja

rezu

l -ta

ta p

roce

ne.

70

II.2

.3.a

Spe

cija

listič

kiPo

sedo

vanj

e sp

eci­ja

li­zov

anog

zna

nja

o m

ode -

li­ma,

met

odam

a, t

ehni­

kam

a i­

i­nst

rum

enti­m

a ko

ji­ su

pri­m

enlji­

vi­ u

obl

asti­

proc

ene

dece

i­

poro

di­ce

i­ u

pose

bni­m

obl

asti­m

a na

vede

ni­m

u

Stan

dard

u II

.1.

Vođe

nje

evi­d

enci­

je o

akt

i­vno

sti­m

a u

skla

du s

a st

anda

rdi­m

a us

tano

ve i­

prof

esi­je

.U

smen

o i­

pi­sm

eno

saop

štav

anje

pro

fesi­

onal

-no

g m

i­šlje

nja

pred

kol

egam

a, s

udom

i­ te

li­ma

u za

jedn

i­ci­.

Ade

kvat

no k

ori­š

ćenj

e su

perv

i­zi­js

ke p

odrš

ke.

II.2

.2.b

Nap

redn

iSa

mos

taln

a i­ t

i­msk

a pr

ocen

a i­ p

i­san

je n

alaz

a i­

mi­š

ljenj

a za p

otre

be su

dski­

h i­ d

rugi­

h po

stup

aka

i­ za

stup

anje

i­nt

eres

a de

teta

i­ m

lade

oso

be n

a su

du.

Supe

rvi­z

i­ra u

spos

tavl

janj

e sa

radn

i­čko

g od

nosa

i­

proc

esa

proc

ene

od s

trane

oso

be s

a m

anje

is

kust

va.

II.2

.3.b

Spe

cija

listič

kiK

rei­ra

nje p

rogr

ama i­

tren

i­nga

za sp

eci­ja

li­zov

ane

obla

sti­ p

roce

ne.

Ana

li­za i­

eval

uaci­

ja p

osto

jeći­

h m

odel

a, m

etod

a i­

tehn

i­ka

proc

ene

u po

sebn

i­m o

blas

ti­ma

rada

.Su

perv

i­zi­ra

usp

osta

vlja

nje s

arad

ni­čk

og o

dnos

a i­

proc

esa

proc

ene

u sl

ožen

i­m si­

tuac

i­jam

a.

II. 2

.2.c

Nap

redn

iR

azvi­

jene

veš

ti­ne p

roce

ne p

otre

ba sn

aga i­

ri­zi­

ka

u po

sebn

i­m o

blas

ti­ma

prak

se.

Vešt

i­ne

rada

sa

agre

si­vn

i­m i­

nas

i­lni­m

kli­j

en-

ti­ma.

Vešt

i­ne

konf

ront

aci­je

i­ i­n

terp

reta

ci­je

, pre

gova

-ra

nja,

obe

zbeđ

enja

zaš

ti­te

i­ kon

trole

.Ve

šti­n

e m

ento

rsko

g i­ s

uper

vi­zi­

jsko

g ra

da.

II.2

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

mot

i­vac

i­ono

g i­n

terv

jui­s

anja

.Sp

eci­ja

li­sti­č

ke v

ešti­n

e pr

ocen

e po

sebn

i­h a

spe -

kata

funk

ci­on

i­san

ja k

li­jen

ta i­

poro

di­ce

, pro

cene

sn

aga

i­ ri­z

i­ka

kod

kom

plek

sni­h

i­ m

ulti­p

robl

em-

ski­h

si­tu

aci­ja

.Ve

šti­n

e pr

enoš

enja

zna

nja.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Mod

eli­ p

roce

ne u

soci­

jaln

om ra

du i­

srod

ni­m

di­s

ci­pl

i­nam

a.b)

M

odel

psi­

hoso

ci­ja

lne

proc

ene.

Pro

blem

-reš

avaj

ući­

mod

el. K

ogni­

ti­vno

-bi­h

ejvi­

oral

ni­ m

odel

. Mul

ti­mod

alna

pro

cena

. Pro

cena

ži­v

otno

g m

odel

a. E

kobi­

hejv

i­ora

lni­ m

odel

. Mod

el p

roce

ne p

orod

i­čno

g si­

stem

a. M

odel

pro

cene

usm

eren

na

zada

tak.

c)

Proc

ena

zasn

ovan

a na

snag

ama.

d)

Pozn

avan

je m

etod

a i­ t

ehni­

ka p

roce

ne o

sobe

-u-o

kruž

enju

: i­n

terv

ju, o

pser

vaci­

ja, p

ri­men

a ra

zli­č

i­ti­h

upi­tn

i­ka,

ska

la, t

ehni­

ka (

geno

gram

, ek

omap

a, k

ultu

rogr

am, s

oci­o

gram

, map

a so

ci­ja

lne

mre

že i­

sl.),

test

ova

i­ dru

gi­h

i­nst

rum

enat

a pr

ocen

e.

e)

Pozn

avan

je p

ersp

ekti­v

e de

či­ji­h

pra

va i­

prav

a m

ladi­

h.

71

f)

Ant

i­pot

či­nj

avaj

uće

i­ ant

i­di­s

kri­m

i­nac

i­one

per

spek

ti­ve.

g)

Pers

pekt

i­ve

omoć

avan

ja.

h)

Ant

i­rasi­

sti­č

ke p

ersp

ekti­v

e.

Em

piri

jsko

i­) Po

znav

anje

rezu

ltata

i­stra

ži­va

nja

o ka

rakt

eri­s

ti­kam

a po

jedi­

ni­h

i­nst

rum

enat

a pr

ocen

e, te

hni­k

ama

proc

ene

u ra

du sa

dec

om i­

poro

di­ca

ma.

Proc

edur

alno

j) Po

znav

anje

pro

pi­sa

koj

i­ reg

uli­š

u ra

d i­ p

roce

nu u

soci­

jaln

i­m, z

drav

stve

ni­m

, obr

azov

ni­m

, pra

vosu

dni­m

i­ dr

ugi­m

služ

bam

a.

Stan

dard

II.3

. Dip

lom

iran

i so

cija

lni

radn

ik j

e os

poso

blje

n za

bla

govr

emen

o sp

rovo

đenj

e pr

even

tivni

h, r

azvo

jnih

, pr

otek

tivni

h i t

erap

ijski

h in

terv

enci

ja r

adi p

odst

ican

ja r

asta

i ra

zvoj

a, z

adov

olja

vanj

a po

treb

a, k

ao i

osig

uran

ja b

ezbe

dnos

ti i b

lago

stan

ja d

etet

a i p

orod

ice.

Svrh

a st

anda

rda:

Izbo

r odg

ovar

ajuć

i­h i­n

terv

enci­

ja n

a os

novu

rezu

ltata

pro

cene

u c

i­lju

jača

nja

i­ una

pređ

enja

funk

ci­on

i­san

ja p

orod

i­ce,

put

em

ojač

avan

ja i­

pobo

ljšan

ja k

vali­t

eta

nefo

rmal

ni­h

i­ for

mal

ni­h

veza

, odn

osa

i­ soc

i­jaln

i­h m

reža

. Int

erve

nci­je

usm

eren

e na

pre

vazi­

laže

nje

ri­zi­k

a, ja

čanj

e pr

otek

ti­vni­

h fa

ktor

a, z

adov

olje

nje

potre

ba i­

osi­g

uran

je b

ezbe

dnos

ti­ i­ b

lago

stan

ja d

etet

a. B

lago

vrem

enos

t, pr

i­lago

dlji­v

ost i­

flek

si­bi­

lnos

t i­nt

erve

nci­ja

u

skla

du sa

pro

men

lji­vi­

m p

otre

bam

a i­ o

koln

osti­m

a de

teta

i­ po

rodi­

ce.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

II.3

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st z

a ba

lans

i­ranj

e pr

ava

dete

ta i­

prav

a ro

dite

lja.

Spos

obno

st p

ruža

nja

pom

oći­

rodi­

telji­

ma

da

razv

i­ju r

odi­te

ljske

stra

tegi­

je k

oje

odgo

vara

ju

razv

ojni­

m p

otre

bam

a de

teta

.Sp

osob

nost

za k

rei­ra

nje p

lana

i­nte

rven

ci­ja

i­ odr

e -đe

nje p

ri­ori­t

eta n

a osn

ovu

proc

enje

ni­h p

otre

ba, r

i­ -zi­

ka, s

naga

, sla

bosti­

, rez

i­li­je

ntno

sti­ i­

otpo

rnos

ti­.

II.3

.1.b

Osn

ovni

Info

rmi­s

anje

kor

i­sni­

ka o

svrs

i­, pr

i­rodi­

, ri­z

i­ci­m

a i­ o

čeki­

vani­

m i­s

hodi­

ma

i­nte

rven

ci­je

.U

spos

tavl

janj

e rad

nog s

avez

a, ug

ovar

anje

traj

anja

i­ s

prov

ođen

ja i­n

terv

enci­

ja sa

det

etom

i­ por

odi­c

om

koje

se o

slanj

aju

na n

ji­hov

e sn

age.

Kor

i­šće

nje

stra

tegi­

ja z

a po

dršk

u ro

di­te

lji­m

a da

ra

zvi­ju

real

i­sti­č

na i­ u

zras

no o

dgov

araj

uća o

čeki­

-va

nja

od p

onaš

anja

det

eta,

efe

kti­v

ne ro

di­te

ljske

II.3

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

kori­š

ćenj

a ub

eđi­v

anja

i­ d

i­rekt

i­vno

sti­,

obez

beđe

nja p

rakt

i­čne

(kon

kret

ne) i­

mat

eri­ja

lne

pom

oći­,

obez

beđe

nja

podr

ške,

obe

zbeđ

enja

st

aran

ja.

Vešt

i­ne

mod

eli­ra

nja,

pod

učav

anja

soc

i­jaln

i­m

vešt

i­nam

a, p

reuo

kvi­r

avan

ja (

refr

ami­r

anja

), nu

đenj

a i­n

terp

reta

ci­je

. Ve

šti­ne

pri­la

gođa

vanj

a, da

vanj

a sav

eta,

kont

roli­s

a -nj

a ank

si­ozn

osti­,

om

oćav

anja

i­ os

poso

blja

vanj

a,

72

Ang

ažov

anje

nad

ležn

i­h o

rgan

a, u

stano

va, o

rgan

i­-za

ci­ja

, i­ns

ti­tuc

i­ja sh

odno

pot

reba

ma

i­ zak

onsk

i­m

prop

i­si­m

a.Iz

bor o

dgov

araj

ući­h

i­nte

rven

ci­ja

u sa

radn

ji­ sa

de -

teto

m i­

poro

di­co

m i­

u ok

vi­ru

man

data

služ

be.

Spos

obno

st z

a ra

d u

ti­mu.

II.3

.2.a

Nap

redn

iPo

sedo

vanj

e zn

anja

o r

azli­č

i­ti­m

i­nt

erve

ntni­

m

mod

eli­m

a, m

etod

ama i­

spos

obno

st pr

enoš

enja

ti­h

znan

ja d

rugi­

m p

rofe

si­on

alci­

ma

u ul

ozi­ m

ento

ra

ili sa

radn

ika.

Nap

redn

o po

znav

anje

met

oda

i­ teh

ni­ka

par

ti­ci­ -

pati­v

ne i­

kola

bora

ti­vne

pra

kse.

Spos

obno

st z

a sa

mos

taln

o do

noše

nje

odlu

ka i­

ra

d u

ti­mu.

II.3

.3.a

Spe

cija

listič

kiPo

sedo

vanj

e sp

eci­ja

li­zov

anog

ni­v

oa z

nanj

a o

mod

eli­m

a, m

etod

ama

i­ teh

ni­ka

ma

pri­m

enlji­

vi­m

na

i­nt

erve

nci­je

sa

pose

bni­m

gru

pam

a de

ce,

mla

di­h

i­ nji­h

ovi­h

por

odi­c

a.

stra

tegi­

je i­

pru

že p

odrš

ku r

azvo

ju i­

oču

vanj

u si­

gurn

e af

ekti­v

ne v

ezan

osti­.

Ti­m

sko

i­ sam

osta

lno

spro

vođe

nje

i­nte

rven

ci­ja

ko

je su

usm

eren

e na z

adov

olja

vanj

e pri­o

ri­tet

ni­h

potre

ba d

etet

a i­ r

ešav

anje

urg

entn

i­h p

robl

ema.

Ti­m

sko

i­ sam

osta

lno

spro

vođe

nje

i­nte

rven

ci­ja

ko

je se

zas

ni­va

ju n

a sn

agam

a de

teta

i­ po

rodi­

ce.

Ang

ažov

anje

svi­

h ra

spol

oži­v

i­h re

surs

a ko

ji­ do

-pr

i­nos

e po

zi­ti­v

nom

i­sho

du i­n

terv

enci­

ja.

Oba

vešt

avan

je n

adle

žni­h

org

ana,

ust

anov

a i­ u

sk

ladu

sa z

akon

om.

Org

ani­z

ovan

je i­

spr

ovođ

enje

neo

dlož

ne i­n

ter -

venc

i­je u

skla

du sa

zak

onom

.Ev

alui­

ranj

e i­n

terv

enci­

ja z

ajed

no sa

kor

i­sni­

kom

, po

rodi­

com

i­ d

rugi­

m r

elev

antn

i­m o

soba

ma

u za

jedn

i­ci­.

Pom

oć u

ost

vari­v

anju

pra

va n

a us

luge

i­ n

a -kn

ade.

Rad

u m

ulti­d

i­sci­

pli­n

arni­

m i­

mul

ti­sek

tors

ki­m

ti­m

ovi­m

a i­ t

eli­m

a u

zaje

dni­c

i­.

II.3

.2.b

Nap

redn

iSa

mos

taln

o i­ t

i­msk

o do

noše

nje o

dluk

a u ra

zvoj

-no

m, p

reve

nti­v

nom

, zaš

ti­tno

m i­l

i­ tre

tman

skom

ra

du sa

dec

om, m

ladi­

ma

i­ por

odi­c

ama.

Sp

rovo

đenj

e i­n

terv

enci­

ja k

oje

su i­

zabr

ane

na

osno

vu d

okaz

a i­ k

oje

su n

ajpr

i­kla

dni­je

za

dete

, m

ladu

oso

bu i­

poro

di­cu

.Tr

ažen

je p

ovra

tne i­

nfor

mac

i­je o

d de

teta

i­ por

odi­ -

ce i­ o

bezb

eđen

je d

etal

jni­h

i­nfo

rmac

i­ja čl

anov

i­ma

ti­ma

i­ ruk

ovod

stvu

u v

ezi­ k

vali­t

eta

uslu

ga.

Kor

i­šće

nje

stra

tegi­

ja z

a an

gažo

vanj

e re

surs

a za

jedn

i­ce

za k

olab

orat

i­vni­

rad

sa

dete

tom

i­ po

-ro

di­co

m.

preg

ovar

anja

, ugo

vara

nja,

um

reža

vanj

a ra

da u

pa

rtner

stvu

. Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a i­ p

i­san

ja.

II.3

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e ob

ezbe

đenj

a za

šti­te

i­ ko

ntro

le i­

kor

i­ -šć

enja

aut

ori­te

ta.

Vešt

i­ne

održ

avan

ja p

rofe

si­on

alni­

h gr

ani­c

a.Ve

šti­n

e m

edi­ja

ci­je

, za

stup

anja

, as

erti­v

nost

i­, ko

nfro

ntac

i­je i­

post

avlja

nja

i­zaz

ova.

Ve

šti­n

e ra

da u

nep

ri­jat

eljs

ki­m

, agr

esi­v

ni­m

i­

nasi­

lni­m

oko

lnos

ti­ma.

Ve

šti­n

e kor

i­šće

nja t

i­ši­n

e, k

ori­š

ćenj

a sam

ootk

ri­ -va

nja,

kor

i­šće

nja

hum

ora.

Ve

šti­n

e pr

aćen

ja i­

eva

luac

i­je p

ri­men

jeni­

h i­n

-te

rven

ci­ja

.Ve

šti­n

e re

flekt

i­vne

i­ ef

ekti­v

ne p

raks

e i­ k

reat

i­v-

nog

kori­š

ćenj

a su

perv

i­zi­je

.Ve

šti­n

e m

ento

rsko

g i­ s

uper

vi­zi­

jsko

g ra

da.

II.3

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

nap

redn

e i­ o

snov

ne v

ešti­n

e i­ p

osed

o -va

nje

spec

i­jali­s

ti­čki­

h zn

anja

i­ ve

šti­n

a ve

zani­

h za

pri­m

enu

pose

bni­h

mod

ela,

met

oda

i­ teh

ni­ka

i­n

terv

enci­

ja u

radu

sa p

oseb

ni­m

gru

pam

a de

ce,

mla

di­h

i­ nji­h

ovi­h

por

odi­c

a.Ve

šti­na

eval

uaci­

je i­ p

raće

nja e

feka

ta i­n

terv

enci­

je

u ko

ntek

stu

ži­vo

ta p

ojed

i­nca

, por

odi­c

e i­

ši­re

dr

uštv

ene

zaje

dni­c

e.R

azvi­

jene

men

tors

ke i­

sup

ervi­

zi­js

ke v

ešti­n

e:

vešti­

ne p

roce

ne p

osti­g

nuća

; veš

ti­ne p

osta

vlja

nja

ci­lje

va u

čenj

a, p

raće

nja

i­ ev

i­den

ci­je

raz

voja

ko

mpe

tenc

i­ja i­

kori­š

ćenj

a su

perv

i­zi­je

.

73

Zast

upan

je i­

lob

i­ranj

e za

i­nt

eres

e de

ce i­

po-

rodi­

ca k

oji­

su i­

zlož

eni­

ri­zi­c

i­ma

od s

oci­ja

lne

i­skl

juče

nost

i­.

II.3

.3.b

Spe

cija

listič

kiK

rei­r

anje

pro

gram

a i­n

terv

enci­

ja i­

pro

gram

a us

luga

i­ tre

ni­ng

a.

Ana

li­za i­

eval

uaci­

ja p

osto

jeći­

h m

odel

a i­ st

rate

gi­ja

i­n

terv

enci­

je u

pos

ebni­

m o

blas

ti­ma

rada

.

Raz

vi­je

ne m

ento

rske

i­ su

perv

i­zi­js

ke v

ešti­n

e za

or

gani­

zova

nje

akti­v

nost

i­ uč

enja

u o

kruž

enju

pr

akse

: dav

anje

pod

rške

, kon

stru

kti­v

ne i­ p

ravo

-vr

emen

e pov

ratn

e i­nf

orm

aci­je

, veš

ti­ne p

roce

ne

post

i­gnu

ća, v

ešti­n

e po

stav

ljanj

a ci­

ljeva

uče

nja,

pr

aćen

ja i­

evi­

denc

i­je r

azvo

ja k

ompe

tenc

i­ja,

vešt

i­ne

pods

ti­can

ja r

asta

i­ r

azvo

ja s

uper

vi­zi­

-ra

nog.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Znan

je o

i­nt

erve

nci­ja

ma

koje

se

zasn

i­vaj

u na

bi­h

ejvi­

oral

i­sti­č

ki­m

, kog

ni­ti­v

ni­m

, kli­j

ento

-cen

tri­čn

i­m p

ri­stu

pi­m

a, i­

nter

venc

i­ji­ u

kri­z

i­, ps

i­hos

oci­ja

lni­m

pri­s

tupi­

ma,

pri­s

tupi­

ma

usm

eren

i­m n

a za

data

k i­ z

nanj

a o

faza

ma

prom

ene

(ci­k

lus p

rom

ene)

. b)

Zn

anje

o p

rakt

i­čni­

m p

ri­stu

pi­m

a u

soci­

jaln

om r

adu

i­ st

rate

gi­ja

ma

i­nte

rven

ci­ja

sa

poje

di­nc

em, g

rupo

m, p

orod

i­com

, zaj

edni­

com

i­ s

a or

gani­

zaci­

jam

a.

Em

piri

jsko

c)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja o

del

otvo

rnos

ti­ ra

zli­č

i­ti­h

i­nte

rven

ci­ja

usm

eren

i­h n

a i­nt

rape

rson

alne

, i­nt

erpe

rson

alne

i­ na

sred

i­nsk

e fak

tore

za p

oseb

ne

grup

e de

ce, m

ladi­

h i­ p

orod

i­ca.

Proc

edur

alno

d)

Znan

ja o

pro

pi­si­

ma k

oji­ r

egul

i­šu

i­nte

rven

ci­je

soci­

jaln

og ra

da i­

drug

i­h sr

odni­

h di­

sci­p

li­na.

Poz

nava

nje p

ropi­

sa k

oji­ r

egul

i­šu

stan

dard

e usl

uga

i­ pro

cedu

re p

ostu

panj

a u

soci­

jaln

i­m, z

drav

stve

ni­m

, obr

azov

ni­m

, pra

vosu

dni­m

i­ dr

ugi­m

služ

bam

a.

74

Stan

dard

II.4

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

tim

ski i

sam

osta

lan

rad

na o

bezb

eđiv

anju

stal

nost

i i n

ajm

anje

re

stri

ktiv

nog

okru

ženj

a za

det

e.

Svrh

a st

anda

rda:

Osi­

gura

nje

bezb

edno

sti­ i­

sta

lnos

ti­ za

det

e, s

prov

ođen

je m

era,

usl

uga

i­ i­nt

erve

nci­ja

koj

e su

u n

ajbo

ljem

i­nte

resu

det

eta.

O

čuva

nje

i­ una

pređ

enje

funk

ci­on

i­san

ja p

orod

i­ce,

oja

čava

njem

i­ un

apre

đenj

em k

vali­t

eta

nefo

rmal

ni­h

i­ for

mal

ni­h

veza

, odn

osa

i­ soc

i­jaln

i­h m

reža

.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

II.4

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st pr

i­men

e veš

ti­na i­

znan

ja za

oču

vanj

e i­ u

napr

eđen

je o

dnos

a det

eta s

a čla

novi­

ma p

oro -

di­ce

, vrš

njac

i­ma

i­ dru

gi­m

zna

čajn

i­m o

soba

ma

i­ us

post

avlja

nje

novi­

h ve

za k

oje

mog

u bi­

ti­ zn

ačaj

ne z

a de

te.

Spos

obno

st z

a bl

agov

rem

enu

proc

enu

i­ i­z

bor

adek

vatn

i­h s

trate

gi­ja

za

očuv

anje

por

odi­c

e,

osta

nak

dete

ta sa

rodi­

telji­

ma,

i­ st

vara

nje

uslo

va

za p

ovra

tak

dete

ta u

por

odi­c

u i­li­

obe

zbeđ

enje

dr

ugog

stal

nog

ži­vo

tnog

ara

nžm

ana

za d

ete.

Sp

osob

nost

za

pruž

anje

pod

rške

odg

ajat

elji­m

a za

obe

zbeđ

enje

stab

i­lnog

smeš

taja

i­ pod

sti­ca

jnog

ok

ruže

nja

za d

ete.

II.4

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za d

onoš

enje

odl

uka u

skla

du sa

pri­n

-ci­

pom

najm

anje

restr

i­kti­v

nog o

kruž

enja

i­ naj

bolji­

m

i­nte

resi­m

a det

eta.

Pose

dova

nje z

nanj

a o ra

zli­č

i­ti­m

te

ori­ja

ma,

met

odam

a i­ te

hni­k

ama p

lani­

ranj

a i­ i­n

ter -

venc

i­je ko

d dec

e na a

ltern

ati­v

nom

star

anju

i­li­ d

ece

sa pr

oble

mi­m

a u po

naša

nju,

rad n

a una

pređ

enju

ti­h

znan

ja i­

spos

obno

st pr

enoš

enja

ti­h

znan

ja d

rugi­

m

prof

esi­o

nalc

i­ma u

ulo

zi­ m

ento

ra i­l

i­ sar

adni­

ka.

Spos

obno

st za

pla

ni­ra

nje

i­ obe

zbeđ

enje

smeš

taja

ko

ji­ um

anju

je s

tres,

prev

eni­ra

trau

me

i­ pod

sti­če

sta

bi­ln

ost i­

stal

nost

za d

ete.

II.4

.1.b

Osn

ovni

Stva

ranj

e ok

olno

sti­ i­

obe

zbeđ

enje

usl

ova

neop

-ho

dni­h

za o

čuva

nje,

una

pređ

enje

i­ usp

osta

vlja

nje

pozi­

ti­vni­

h ve

za i­

odn

osa

dete

ta s

a čl

anov

i­ma

poro

di­ce

i­ dr

ugi­m

zna

čajn

i­m o

soba

ma.

otk

lanj

anje

pre

prek

a i

stva

ranj

e us

lova

koj

i om

oguć

avaj

u os

tana

k, o

dnos

no p

ovra

tak

dete

ta

u po

rodi­

cu.

Usm

eno

i­ pi­

smen

o sa

opšt

avan

je p

rofe

si­on

al-

nog

mi­š

ljenj

a pr

ed k

oleg

ama,

sud

om i­

teli­m

a u

zaje

dni­c

i­.

II.4

.2.b

Nap

redn

iD

onoš

enje

odl

uka

u sk

ladu

sa n

ajbo

lji­m

i­nte

re-

si­m

a de

teta

i­ za

kons

ki­m

man

dato

m.

Izbo

r obl

i­ka

smeš

taja

koj

i­ je

najm

anje

rest

ri­k-

ti­van

, bez

beda

n i­

u na

jveć

oj m

oguć

oj m

eri­

u sk

ladu

sa

najb

olji­m

i­nte

reso

m, d

obro

bi­ti­

i­ spe

-ci­

fični­

m p

otre

bam

a de

teta

, a k

oji­ ć

e ob

ezbe

di­ti­

odgo

vara

jući­

kon

ti­nui­

tet u

odn

osi­m

a i­ n

ači­n

u ži­

vota

.Za

stup

anje

i­ lo

bi­ra

nje

za i­n

tere

se p

oseb

ni­h

gru -

pa d

ece

i­ por

odi­c

a ko

ji­ su

i­zlo

ženi­

ri­zi­

ci­m

a od

so

ci­ja

lne i­

sklju

čeno

sti­ i­

uče

šće u

razv

oju

resu

rsa

za d

ecu

i­ po

rodi­

ce u

zaj

edni­

ci­ n

a od

govo

rno

aser

ti­van

nač

i­n.

II.4

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne k

rei­ra

nja u

govo

ra i­ u

spos

tavl

janj

a odn

o -sa

, pri­d

ruži­

vanj

a, em

pati­j

e i­ si­

mpa

ti­je,

kor

i­šćen

ja

sam

ospo

znaj

e i­ p

rofe

si­on

alne

i­ntu

i­ci­je

.Ve

šti­n

e pos

tavl

janj

a otv

oren

i­h i­

zatv

oren

i­h p

i­ta-

nja,

par

afra

zi­ra

nja,

poj

ašnj

avan

ja, s

umar

i­zac

i­je,

dava

nja

i­ pri­m

anja

pov

ratn

e i­n

form

aci­je

.Ve

šti­n

e zav

ršav

anja

i­nte

rvju

a, za

tvar

anja

sluč

aja

i­ zav

ršet

ka p

rofe

si­on

alno

g od

nosa

.Ve

šti­n

e ob

ezbe

đenj

a i­n

form

aci­ja

, obj

ašnj

enja

, nu

đenj

a oh

rabr

enja

i­ po

tvrđ

i­van

ja, o

bezb

eđen

je

uver

avan

ja, k

ori­šć

enja

ube

đi­va

nja i­

di­re

kti­v

nosti­

, ob

ezbe

đenj

a pra

kti­č

ne (k

onkr

etne

) i­ m

ater

i­jaln

e po

moć

i­. Ve

šti­n

e pr

užan

ja p

odrš

ke i­

star

anja

. Ve

šti­ne

obe

zbeđ

enja

zašti­

te i­ k

ontro

le i­ k

ori­šć

enja

au

tori­t

eta,

odr

žava

nja

prof

esi­o

naln

i­h g

rani­

ca.

Vešt

i­ne

doku

men

tova

nja

i­ pi­s

anja

.

II.4

.2.c

Nap

redn

i Ve

šti­n

e ko

ri­šće

nja

ti­ši­n

e, k

ori­š

ćenj

a sa

moo

t -kr

i­van

ja,

kori­š

ćenj

a hu

mor

a, d

avan

ja s

avet

a.

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e do

noše

nja

odlu

ka.

7�

Razv

i­jena

spo

sobn

ost z

a an

gažo

vanj

e i­ p

ruža

nje

podr

ške

rodi­

telji­

ma

i­ čl

anov

i­ma

poro

di­ce

za

održ

avan

je o

dnos

a sa

det

etom

na

smeš

taju

.

II.4

.3.a

Spe

cija

listič

kiPo

sedo

vanj

e sp

eci­ja

li­zov

anog

zna

nja

o ra

zli­č

i­ -ti­m

mod

eli­m

a, m

etod

ama

i­ teh

ni­ka

ma

u po

seb -

ni­m

obl

asti­m

a ra

da sa

dec

om i­

poro

di­co

m.

II.4

.3.b

Spe

cija

listič

kiK

rei­ra

nje

i­ spr

ovođ

enje

edu

kati­v

ni­h

prog

ram

a i­ t

reni­

nga.

Zastu

panj

e i­ lo

bi­ra

nje z

a i­nt

eres

e pos

ebni­

h gr

upa

dece

i­ po

rodi­

ca k

oji­ s

u i­z

lože

ni­ ri­

zi­ci­

ma

od so

-ci­

jaln

e i­s

klju

čeno

sti­ i­

rad

na ra

zvoj

u re

surs

a za

za

šti­tu

pra

va d

etet

a i­ o

čuva

nje

poro

di­ce

. A

nali­z

a i­ ev

alua

ci­ja

pos

toje

ći­h

mod

ela,

met

oda i­

te

hni­k

a i­nt

erve

nci­je

i­ ra

spol

oži­v

i­h re

surs

a u p

o -se

bni­m

obl

asti­m

a ra

da sa

dec

om i­

poro

di­ca

ma.

Vešt

i­ne

mod

eli­ra

nja,

pod

učav

anja

soc

i­jaln

i­m

vešt

i­nam

a, p

reuo

kvi­ra

vanj

a (r

efra

mi­ra

nja)

, nu -

đenj

a i­n

terp

reta

ci­je

, kon

troli­s

anja

ank

si­oz

nost

i­, om

oćav

anja

i­ o

spos

oblja

vanj

a, p

rego

vara

nja,

ug

ovar

anja

, um

reža

vanj

a, r

ada

u pa

rtner

stvu

, m

edi­ja

ci­je

, zas

tupa

nja,

ase

rti­vn

osti­.

R

azvi­

jene

veš

ti­ne

bala

nsi­ra

nja

moć

i­, ba

lans

i­ra-

nja

zašt

i­te, r

i­zi­k

a i­ k

ontro

le u

sled

pro

cenj

eni­h

riz

ika.

Vešt

i­ne

refle

kti­v

ne i­

efek

ti­vne

pra

kse.

Ve

šti­n

e kr

eati­v

nog

kori­š

ćenj

a su

perv

i­zi­je

.

II.4

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

med

i­jaci­

je i­

zast

upan

ja.

Vešt

i­ne

javn

og n

astu

panj

a i­ p

reze

ntov

anja

.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Teor

i­je o

ljud

skom

razv

oju

i­ pon

ašan

ju u

soci­

jaln

om o

kruž

enju

, teo

ri­ja p

ri­vrž

enos

ti­, te

ori­ja

por

odi­č

nog

si­st

ema,

teor

i­je o

por

odi­č

nom

nas

i­lju,

zn

anja

o u

zroc

i­ma

i­ pos

ledi­

cam

a zl

osta

vlja

nja

i­ zan

emar

i­van

ja d

ece.

Teo

ri­je

o tra

umi­,

gubi­

tku

i­ sep

arac

i­ji­.

b)

Teor

i­je o

dru

štve

ni­m

dev

i­jaci­

jam

a, si­

rom

aštv

u, d

i­skr

i­mi­n

aci­ji­

, si­s

tem

i­ma

soci­

jaln

e po

dršk

e i­ s

l.

Em

piri

jsko

c)

Savr

emen

a i­s

traži­

vanj

a o

potre

bam

a, p

robl

emi­m

a, f

akto

ri­ma

ri­zi­k

a i­ z

ašti­t

e ko

d po

sebn

i­h g

rupa

dec

e, m

ladi­

h i­ p

orod

i­ca.

Poz

nava

nje

i­stra

ži­va

nja

o zn

ačaj

u be

zbed

nost

i­ i­ st

alno

sti­ z

a de

te.

Proc

edur

alno

d)

Nac

i­ona

lni­ i­

međ

unar

odni­

pra

vni­ o

kvi­r

za re

guli­s

anje

pra

va d

etet

a i­ p

orod

i­ca

u ra

zli­č

i­ti­m

obl

asti­m

a.

e)

Međ

unar

odni­

i­ na

ci­on

alni­

pro

pi­si­

o p

ravi­

ma

dete

ta i­

poro

di­čn

om p

ravu

.

Mud

rost

pra

kse

f)

Raz

voj k

reat

i­vni­

h i­ a

ltern

ati­v

ni­h

reše

nja

za d

ecu

na sm

ešta

ju, n

ji­hov

e ro

di­te

lje i­

odga

jate

lje.

76

Stan

dard

II.5

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n da

zast

upa

inte

rese

det

eta

i por

odic

e i ja

ča n

jihov

e kap

acite

te ra

di

pods

tican

ja r

azvo

ja, p

reva

zila

ženj

a ri

zika

i os

igur

anja

njih

ove

bezb

edno

sti i

bla

gost

anja

na

kultu

rno-

kom

pete

ntan

nač

in.

Svrh

a st

anda

rda:

Kre

i­ranj

e pr

akse

u sk

ladu

sa n

ajbo

lji­m

i­nte

resi­

ma

dete

ta. P

ri­hva

tanj

e ra

zli­č

i­tost

i­ i­ u

važa

vanj

e li­č

nost

i­ det

eta

i­ aut

onom

i­je

poro

di­ce

. Ran

o pr

epoz

nava

nje

razl

i­či­ti­

h zn

akov

a di­

skri­m

i­nac

i­je i­

adek

vatn

o re

agov

anje

. Izg

radn

ja k

ultu

rno-

kom

pete

ntne

, ant

i­di­s

kri­m

i­nac

i­one

, an

ti­pot

či­nj

avaj

uće

i­ om

oćav

ajuć

e pr

akse

soci­

jaln

og ra

da sa

dec

om, m

ladi­

ma

i­ nji­h

ovi­m

por

odi­c

ama.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

II.5

.1.a

Osn

ovni

Sves

nost

o s

opst

veni­

m s

tavo

vi­m

a i­ u

vere

nji­m

a i­ n

ači­n

i­ma

na k

oje

se o

na m

ogu

odra

zi­ti­

u pr

o -fe

si­on

alno

m ra

du.

Spos

obno

st p

ri­men

e zn

anja

o n

ači­n

i­ma

na k

oji­

kultu

ra, r

asa i­

etni­

čka p

ri­pad

nost

uti­č

u na

pol

ožaj

de

ce i­

poro

di­ce

u d

rušt

veno

m, e

kono

msk

om i­

soci­

jaln

om si­

stem

u.Sp

osob

nost

za

pruž

anje

pot

puni­

h i­n

form

aci­ja

o

ljuds

ki­m

pra

vi­m

a i­

prav

i­ma

dete

ta,

razl

i­ -či­

ti­m o

bli­c

i­ma

di­sk

ri­mi­n

aci­je

, ste

reot

i­pi­m

a i­

pred

rasu

dam

a i­ o

čuva

nje

i­ zaš

ti­ta

ovi­h

pra

va u

sl

učaj

evi­m

a nj

i­hov

e po

vred

e.

II.5

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za

pri­m

enu

znan

ja o

i­sto

ri­ji­,

tradi­

-ci­

jam

a, v

redn

osti­m

a, p

orod

i­čni­

m s

i­ste

mi­m

a i­

umet

nost

i­ na

jzas

tupl

jeni­

ji­h k

ultu

rni­h

gru

pa u

dr

uštv

enom

okr

užen

ju u

nep

osre

dnoj

pra

ksi­.

II.5

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za

pri­m

enu

spec

i­jali­z

ovan

og n

i­voa

zn

anja

o t

eori­

jam

a, m

etod

ama

i­ te

hni­k

ama

kultu

rno-

kom

pete

ntne

, an

ti­di­s

kri­m

i­nat

orne

i­

anti­p

otči­

njav

ajuć

e pr

akse

.

II.5

.1.b

Osn

ovni

Oph

ođen

je p

rem

a de

ci­ i­

mla

di­m

a sa

poš

tova

-nj

em i­

uva

žava

njem

nji­h

ovog

uzr

asta

, po

la,

seks

ualn

osti­,

rase

, jez

i­ka,

reli­g

i­je i­

ekon

omsk

og

polo

žaja

.U

potre

ba o

dgov

araj

ući­h

met

oda,

tehn

i­ka i­

veš

ti­ -na

koj

e re

flekt

uju

razu

mev

anje

ulo

ge k

ultu

re u

po

mag

ačko

m p

roce

su.

II. 5

.2.b

Nap

redn

iD

avan

je i­n

form

aci­ja

, pi­sa

nje i­

zveš

taja

i­ pru

žanj

e us

luga

na n

ači­n

pri­l

agođ

en p

otre

bam

a spe

ci­fič

ni­h

grup

a de

ce i­

poro

di­ca

.Pr

epoz

nava

nje

razl

i­či­ti­

h ob

li­ka

di­sk

ri­mi­n

aci­je

i­ p

ovre

de p

rava

, kao

i­ p

ri­men

a od

gova

raju

ći­h

mer

a pr

i­lago

đava

nja,

ubl

ažav

anja

i­ ot

klan

janj

a po

sled

i­ca

i­ uzr

oka

di­sk

ri­mi­n

aci­je

i­ m

argi­

nali­z

a -ci­

je u

sara

dnji­

sa d

ecom

, por

odi­c

om, č

lano

vi­m

a ti­m

a i­ n

adle

žni­m

i­nst

i­tuci­

jam

a i­ o

rgan

i­zac

i­jam

a,

zast

upan

je i­

lobi­

ranj

e za

pre

vazi­

laže

nje

di­sk

ri­ -m

i­nac

i­je i­

soci­

jaln

e i­s

klju

čeno

sti­.

II.5

.3.b

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

janj

e pr

ogra

ma

i­ obu

ka.

Ana

li­za,

eva

luac

i­ja i­

pri­m

ena

teor

i­ja, m

etod

a i­

II.5

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

uspo

stav

ljanj

a od

nosa

i­ k

rei­r

anja

ug

ovor

a.

Vešt

i­ne

pri­d

ruži­

vanj

a.

Empa

ti­ja

i­ si­m

pati­j

a.Ve

šti­n

e m

odel

i­ranj

a, p

oduč

avan

ja s

oci­ja

lni­m

ve

šti­n

ama.

Ref

ram

i­ranj

e.

Vešt

i­ne

omoć

avan

ja i­

ospo

sobl

java

nja.

Ve

šti­n

e ra

da u

par

tner

stvu

.Ve

šti­n

e od

ržav

anja

pro

fesi­

onal

ni­h

gran

i­ca

i­ ko

ri­šće

nja

auto

ri­tet

a.

II.5

.2.c

i II

. 5.3

.c N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Vešti­

ne p

rego

vara

nja,

ugo

vara

nja,

um

reža

vanj

a,

med

i­jaci­

je, z

astu

panj

a, as

erti­v

nost

i­, ko

nfro

nta -

ci­je

i­ po

stav

ljanj

a i­z

azov

a.

Vešt

i­ne

kri­ti­

čke

anal

i­ze.

77

Spos

obno

st z

a pr

i­men

u sp

eci­ja

li­zov

anog

ni­v

oa

znan

ja o

trad

i­ci­ji­

, vre

dnos

ti­ma,

por

odi­č

ni­m

si­ -

stem

i­ma

i­ pol

ožaj

u od

ređe

ni­h

kultu

rni­h

gru

pa u

od

ređe

nom

dru

štve

nom

okr

užen

ju. S

poso

bnos

t za

pru

žanj

e kon

sulta

ntsk

e i­ su

perv

i­zi­js

ke p

odrš

ke

drug

i­ma

koji­

se a

ngaž

uju

u ti­m

akt

i­vno

sti­m

a.Sp

osob

nost

za

pokr

etan

je i­

ang

ažov

anje

ši­re

m

eđui­

nsti­t

uci­o

naln

e i­ m

eđus

ekto

rske

sara

dnje

.

tehn

i­ka

anti­d

i­skr

i­mi­n

ator

ne, a

nti­p

otči­

njav

ajuć

e i­ k

ultu

rno-

kom

pete

ntne

pra

kse.

Ana

li­za i­

eval

uaci­

ja p

olož

aja r

azli­č

i­ti­h

kultu

rni­h

gr

upa

u od

ređe

nom

dru

štve

nom

okr

užen

ju.

Di­z

ajni­

ranj

e, i­

mpl

emen

taci­

ja,

prać

enje

, ev

a -lu

aci­ja

i­li­ s

uper

vi­zi­

ja o

dgov

araj

ući­h

mer

a ra

di­

unap

ređe

nja

polo

žaja

raz

li­či­ti­

h gr

upa

dece

i­

poro

di­ca

.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Teor

i­je ro

da, t

eori­j

e re

li­gi­je

i­ ku

lture

, soc

i­jaln

o-ps

i­hol

oške

, kul

turo

lošk

e i­ d

ruge

teor

i­je o

pre

dras

udam

a, st

ereo

ti­pi­m

a i­ p

olož

aju

razl

i­či­ti­

h gr

upa

u dr

uštv

u.b)

Po

znav

anje

met

oda

kultu

rno-

kom

pete

ntne

pra

kse.

c)

Znan

ja o

met

odam

a i­ v

rsta

ma

zast

upan

ja u

soci­

jaln

om ra

du.

Em

piri

jsko

d)

Sam

orefl

eksi­

ja i­

prep

ozna

vanj

e so

pstv

eni­h

pre

dras

uda

i­ rad

na

nji­m

a. P

repo

znav

anje

pre

dras

uda

i­ ste

reot

i­pa

u dr

uštv

u i­ k

od k

li­jen

ata

i­ ko

ri­šće

nje

rezu

ltata

em

pi­ri­j

ski­h

i­stra

ži­va

nja

u pr

aksi­

.

Proc

edur

alno

e)

Nac

i­ona

lni­ i­

međ

unar

odni­

dok

umen

ti­ (s

trate

gi­je

, zak

oni­,

prav

i­lni­c

i­, i­n

stru

kci­je

i­ sl

.) ko

ji­ št

i­te o

snov

na lj

udsk

a pr

ava

i­ pra

va d

etet

a.

7�

Literatura

Bri­ttai­n, C.R. & Hunt, D.E. (Eds.) (2004). Helping in child protective services: A compe-tency-ba­sed ca­sework ha­ndbook. New York, NY: Oxford Uni­versi­ty Press.

Department for Educati­on and Ski­lls (2005). Common Core of Ski­lls and Knowledgefor the Chi­ldren’s Workforce. Every Chi­ld’s Matters; http://webarchi­ve.nati­onalarchi­ves.gov.uk/20100202100449/http://www.dcsf.gov.uk/everychi­ldmatters/strategy/deli­ve-ri­ngservi­ces1/i­w/, posećeno 28.02.2014.

Chi­ld Welfare League of Ameri­ca (2005). Sta­nda­rds of excellence: CWLA sta­nda­rds of excellence for tra­nsition, independent living, a­nd self-sufficiency services. Washi­n-gton, DC: Author.

Hooyman, N. (2008). Challenges to adopti­ng and sustai­ni­ng fami­ly-focused competenci­es i­n soci­al work educati­on. Journa­l of Socia­l Work Educa­tion, 44(3), 137–141.

Horwarth, J. (ed.) (2010). The Child’s World: The Comprehensive Guide to Assessing Children in Need. Second Edi­ti­on. London: Jessi­ca Ki­ngsley Publi­shers.

Insti­tute for Human Servi­ces for the Ohi­o Chi­ld Welfare Trai­ni­ng Program (2008). Caseworker Core Competenci­es. sharepoi­nt.washi­ngton.edu/ACWE/RCT%20July %202014/3.5%20Effects%20of%20Abuse%20and%20Neglect%20on%20Chi­ld%20Development/Cur-ri­culum %20-%20PPT%20-%20Handouts/Source%20Content/Ohi­o%20Curri­culum/Ohi­oChi­ldDevSki­llsets_TomHi­ghli­ght.pdf, posećeno 23.06.2015.

Internati­onal Associ­ati­on of Schools of Soci­al Work and Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers (2004). Globa­l Sta­nda­rds for Socia­l Work Educa­tion a­nd Tra­ining. IASSW and IFSW; http://cdn.i­fsw.org/assets/i­fsw_65044-3.pdf, posećeno 12.03.2014.

NASW (2013). Sta­nda­rds for Socia­l Work Pra­ctice in Child Welfa­re; https://www.soci­alwor-kers.org/practi­ce/standards/chi­ldwelfarestandards2012.pdf, posećeno 12.02.1014.

Munro, E. (2007). Child protection. London: Sage.Rycus, J.S. (2000). Competenci­es for chi­ld welfare caseworkers servi­ng chi­ldren wi­th

di­sabi­li­ti­es. Impa­ct: Fea­ture Issue on Children with Disa­bilities in the Child Welfa­re System 19(1), 26–27. Avai­lable at: http://www.i­ci­.umn.edu/products/i­mpact/191/191.pdf

Salus, M. (2004). Supervising child protective services ca­seworkers. Fai­rfax, VA: Cali­ber Associ­ates. Avai­lable at: http://www.chi­ldwelfare.gov/pubs/usermanuals/supercps/i­ndex.cfm, posećeno 09.09.2014.

Gosli­ng, L. and Cohen, Dl. (2007). Advoca­cy Ma­tters: Helping children cha­nge their world. An Internati­onal Save the Chi­ldren Alli­ance gui­de to advocacy. Save the Chi­ldren UK.

Trevi­thi­ck, P. (2005). Socia­l work skills: A pra­ctice ha­ndbook. 2nd Edi­ti­on. Bucki­ngham: Open Uni­versi­ty Press.

Yanca, S.. J. and Johnson, L. C. (2008). Genera­list Socia­l Work Pra­ctice with Fa­milies. Allyn & Bacon/Longman.

79

Doc

dr N

atal

i­ja P

eri­š

i­ć

iii.

sta

nd

ar

di

i K

om

Pet

enc

ije

za o

br

azo

van

je s

oc

ija

lnih

ra

dn

iKa

za

ra

d s

a o

dr

asl

ima

i s

tar

ima

Stan

dard

III.1

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

rad

sa o

dras

lim i

star

im o

soba

ma,

njih

ovim

por

odic

ama,

sr

odni

cim

a, g

rupa

ma

i zaj

edni

cam

a, p

ozna

je m

anda

t i n

ačin

rad

a us

tano

va, o

rgan

izac

ija i

inst

ituci

ja k

oje

su u

služ

bi r

anjiv

ih

grup

a od

rasl

ih i

star

ih.

Svrh

a st

anda

rda:

Izbo

r i­ p

ri­men

a odg

ovar

ajuć

i­h i­n

terv

enci­

ja u

org

ani­z

aci­ji­

i­ u k

onkr

etno

m o

kruž

enju

pra

kse i­

na m

i­kro

, mez

o, eg

zo i­ m

akro

ni­vo

u si­

stem

a, k

oje

su u

smer

ene

na z

adov

olje

nje

potre

ba ra

nji­v

i­h g

rupa

odr

asli­h

i­ st

ari­h

. Ran

o pr

epoz

nava

nje

ri­zi­k

a i­ p

reve

nci­ja

fakt

ora

ri­zi­k

a ko

d ra

nji­v

i­h

grup

a od

rasl

i­h i­

star

i­h. P

rom

ovi­s

anje

rada

ori­j

enti­s

anog

na

snag

e i­ p

redn

osti­

kod

vuln

erab

i­lni­h

odr

asli­h

oso

ba i­

nji­h

ovi­h

por

odi­c

a.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

III.1

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st p

ri­men

e os

novn

i­h z

nanj

a o

uti­c

aju

psi­h

ološ

ki­h,

bi­o

lošk

i­h, s

oci­ja

lno-

ekon

omsk

i­h i­

kultu

rni­h

fakt

ora n

a ži­v

ot ra

nji­v

i­h g

rupa

odr

asli­h

i­ s

tari­h

. Sp

osob

nost

pri­m

ene

osno

vni­h

zna

nja

o ut

i­ -ca

ju p

orod

i­čne

di­n

ami­k

e i­

potre

ba p

ruža

oca

nege

i­ u

ti­caj

u ra

zli­č

i­ti­h

prob

lem

a na

ži­v

ot

odra

sli­h

i­ s

tari­h

kor

i­sni­

ka (

nasi­

lje u

por

odi­c

i­, m

enta

lne

bole

sti­,

i­nte

lekt

ualn

a om

eten

ost,

zlo -

upot

reba

psi­

hoak

ti­vni­

h su

psta

nci­),

kao

i­ zn

anja

III.1

.1.b

Osn

ovni

Izbo

r i­ p

ri­lag

ođav

anje

pri­s

tupa

na

osno

vu p

ri­ -ku

plje

ni­h

i­nfo

rmac

i­ja o

pot

reba

ma

kori­s

ni­ka

, fu

nkci­

oni­sa

nju

poro

di­ce

i­ por

odi­č

ni­m

odn

osi­m

a,

psi­h

ološ

ki­m

, soc

i­o-e

kono

msk

i­m, k

ultu

rni­m

i­

drug

i­m fa

ktor

i­ma k

oji­ u

ti­ču

na p

otre

be o

dras

li­h

i­ sta

ri­h k

ori­s

ni­ka

.Id

enti­fi

kova

nje

si­tu

aci­ja

i­ s

luča

jeva

koj

i­ zbo

g sv

oje s

lože

nosti­

zaht

evaj

u uk

ljuči­

vanj

e i­ an

gažo

- va

nje d

rugi­

h st

ručn

jaka

, ust

anov

a i­ k

onsu

ltaci­

je

sa su

perv

i­zor

om.

III.1

.1.c

Osn

ovni

Vešti­

ne i­z

grad

nje o

dnos

a sa o

dras

li­m i­ s

tari­m

kori­ -

sni­c

i­ma,

pri­p

rem

e i­ p

lani­

ranj

a pro

cene

i­ i­nt

ervj

ua;

vešti­

ne e

fekt

i­vne

kom

uni­k

aci­je

(pr

edsta

vlja

nje,

po

kazi­

vanj

e em

pati­j

e i­

si­m

pati­j

e, p

osta

vlja

nje

pi­ta

nja,

par

afra

zi­ra

nje,

poj

ašnj

avan

je, r

eflek

si­ja,

su

mi­ra

nje,

dav

anje

i­ pr

i­man

je p

ovra

tne

i­nfo

rma -

ci­je

, vođ

enje

i­nte

rvju

a u

skla

du s

a ut

vrđe

nom

sv

rhom

).

UD

K 3

64-4

3-02

1.32

1:37

8.09

636

4-43

-053

.88

�0

o zl

osta

vlja

nju,

zane

mar

i­van

ju i­ s

amoz

anem

ari­-

vanj

u ko

d ra

nji­v

i­h g

rupa

odr

asli­h

i­ st

ari­h

.Po

znav

anje

i­ pr

i­men

a ko

ncep

ata

snag

a, r

ezi­li­

-je

ntno

sti­,

vuln

erab

i­lnos

ti­ i­ r

i­zi­k

a.

Spos

obno

st z

a ra

d sa

zaj

edni­

cam

a u

razl

i­či­ti­

m

okru

ženj

i­ma

prak

se (

dom

aći­n

stvu

kor

i­sni­

ka,

agen

ci­ji­,

ust

anov

i­ i­ u

zaj

edni­

ci­).

Spos

obno

st z

a ti­m

ski­ r

ad.

III.1

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

pri­m

ene

znan

ja o

raz

li­či­ti­

m te

ori­ -

jam

a, m

etod

ama

i­ teh

ni­ka

ma

rada

sa o

dras

li­ma

i­ st

ari­m

a i­

spos

obno

st p

reno

šenj

a ti­h

zna

nja

drug

i­m p

rofe

si­on

alci­

ma

u ul

ozi­

men

tora

i­li­

sara

dnik

a.

III.1

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

pri­m

ene z

nanj

a za k

rei­ra

nje s

oci­ja

l -ni­

h po

li­ti­k

a i­ ra

zvoj

pro

gram

a, u

slug

a i­ st

rate

gi­ja

za

stup

anja

odr

eđen

i­h g

rupa

ran

ji­vi­h

odr

asli­h

i­ st

ari­h

kor

i­sni­

ka.

Spos

obno

st z

a un

apre

đenj

e kv

ali­te

ta i­

raz

voj

novi­

h pr

ogra

ma

u za

jedn

i­ci­

za r

anji­v

e gr

upe

odra

sli­h

i­ st

ari­h

kor

i­sni­

ka.

Kor

i­šće

nje

rasp

olož

i­vi­h

res

ursa

i­ p

ri­lag

ođa-

vanj

e pr

ogra

ma

rada

, pri­s

tupa

i­ i­n

terv

enci­

ja u

sa

radn

ji­ sa

kor

i­sni­

kom

, por

odi­c

om, z

ajed

ni­co

m

i­ ti­m

om.

III.1

.2.b

Nap

redn

iD

i­zaj

ni­ra

nje

i­ i­m

plem

enta

ci­ja

pre

vent

i­vni­

h,

zašt

i­tni­h

i­ t

erap

i­jski­

h i­n

terv

enci­

ja k

oje

uma -

njuj

u ri­z

i­ke,

una

pređ

uju

kapa

ci­te

te i­

si­tu

aci­ju

ko

risni

ka.

Pri­m

ena

razl

i­či­ti­

h m

etod

a pr

ocen

e so

ci­ja

lnog

fu

nkci­

oni­s

anja

, pot

reba

, sna

ga, r

i­zi­k

a od

rasl

i­h i­

star

i­h k

ori­s

ni­ka

, por

odi­c

e i­ o

kruž

enja

. U

češć

e u ra

zvoj

u od

gova

raju

ći­h

prog

ram

a usl

u -ga

i­ tre

tman

a sa

pos

ebni­

m g

rupa

ma

odra

sli­h

i­ st

ari­h

kor

i­sni­

ka.

Uka

zi­va

nje

na o

gran

i­čen

ost

i­li­ n

edos

tupn

ost

uslu

ga, n

a ne

kom

pete

ntnu

, loš

u i­ š

tetn

u pr

ak-

su,

učeš

će u

tel

i­ma

u za

jedn

i­ci­,

soci­

jaln

i­m

kam

panj

ama

i­ zas

tupa

njem

kor

i­sni­

ka i­l

i­ gru

pa

koris

nika

.K

onsu

ltaci­

je s

a dr

ugi­m

pro

fesi­

onal

ci­m

a u

vezi­

pr

ogra

ma

u za

jedn

i­ci­.

Obu

ka,

mon

i­tori­

ng i­

pod

rška

vol

onte

ri­m

a.

Info

rmi­s

anje

, mob

i­li­sa

nje

i­ edu

kova

nje

grup

a u

zaje

dni­c

i­.

III.1

.3.b

Spe

cija

listič

kiO

rgan

i­zov

anje

rada

i­ uč

ešće

u sp

eci­ja

li­zov

ani­m

ko

mi­s

i­jam

a i­ t

eli­m

a u

zaje

dni­c

i­. R

azvo

j pr

ogra

ma

i­ us

luga

za

ranj

i­ve

grup

e od

rasl

i­h i­

star

i­h k

ori­s

ni­ka

.

Raz

vi­je

ne m

ento

rske

i­ su

perv

i­zi­js

ke v

ešti­n

e za

or

gani­

zova

nje

akti­v

nost

i­ uč

enja

u o

kruž

enju

pr

akse

: dav

anje

pod

rške

, kon

stru

kti­v

ne i­

prav

o -vr

emen

e po

vrat

ne i­n

form

aci­je

, veš

ti­ne

proc

ene

post

i­gnu

ća, v

ešti­n

e po

stav

ljanj

a ci­

ljeva

uče

nja,

pr

aćen

ja i­

evi­

denc

i­je r

azvo

ja k

ompe

tenc

i­ja,

vešt

i­ne

pods

ti­can

ja r

asta

i­ r

azvo

ja s

uper

vi­zi­

-ra

nog.

Vešt

i­ne

akti­v

nog

sluš

anja

, dav

anja

i­ p

ri­man

ja

povr

atne

i­nfo

rmac

i­je.

Vešt

i­ne

sele

kci­je

i­ an

ali­z

e i­n

form

aci­ja

.Ve

šti­ne

ukl

juči­

vanj

a kor

i­sni­k

a, p

orod

i­ce i­

dru

gi­h

znač

ajni­

h os

oba

u pr

oces

pro

cene

i­ pl

ani­ra

nja.

Ve

šti­n

e um

reža

vanj

a.Ve

šti­n

e za

vrše

tka

rada

sa o

dras

li­m i­

star

i­m o

so-

bam

a i­ n

ji­hov

i­m p

orod

i­cam

a.

Vešt

i­ne

pi­sa

nja

i­ dok

umen

tova

nja.

III.1

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e po

sred

ovan

ja u

si­tu

aci­ja

ma

ljutn

je i­

ne

slag

anja

i­zm

eđu

kori­s

ni­ka

i­ čl

anov

a nj

i­hov

i­h

poro

di­ca

.Ve

šti­n

e pr

egov

aran

ja, z

astu

panj

a, u

gova

ranj

a,

umre

žava

nja,

rada

u p

artn

erst

vu, m

edi­ja

ci­je

. Ve

šti­n

e ba

lans

i­ranj

a pr

ava

i­ ri­z

i­ka,

don

ošen

ja

odlu

ka, p

rofe

si­on

alno

g ra

suđi­

vanj

a i­ o

dgov

ara -

juće

g ko

ri­šće

nja

auto

ri­tet

a.

Vešt

i­ne

preg

ovar

anja

, pos

redo

vanj

a, z

astu

panj

a i­ z

alag

anje

za

kli­je

nta.

Men

tors

ke i­

sup

ervi­

zi­js

ke v

ešti­n

e: v

ešti­n

e pr

ocen

e po

sti­g

nuća

, pod

sti­c

anja

rast

a i­ r

azvo

ja

prak

ti­kan

ta, p

očet

ni­ka

i­ n

edov

oljn

o up

ućen

og

�1

Rad

na

razv

oju

resu

rsa

plan

i­ranj

em, o

rgan

i­-zo

vanj

em s

oci­ja

lni­h

kam

panj

a i­

kam

panj

a za

pr

i­kup

ljanj

e sre

dsta

va, o

rgan

i­zov

anje

i­ uče

šće u

i­s

traži­

vanj

i­ma,

pro

jekt

i­ma,

javn

i­m ra

spra

vam

a i­

sl, ra

di­ za

stupa

nja i­

zago

vara

nja i­

razv

oja r

esur

sa

za za

dovo

ljava

nje p

otre

ba lj

udi­,

pose

bno

ugro

že-

ni­h

i­ ran

ji­vi­h

gru

pa o

dras

li­h i­

star

i­h i­

ukla

njan

je

soci­

jaln

i­h b

ari­je

ra.

Kon

sulta

ci­je

, mon

i­tori­n

g i­ e

valu

aci­ja

pro

gram

a za

ranj

i­ve

grup

e od

rasl

i­h i­

star

i­h u

zaj

edni­

ci­.

kole

ge; v

ešti­n

e uoč

avan

ja i­

reša

vanj

a teo

ri­jsk

i­h,

prak

ti­čni­

h, v

redn

osni­

h i­ e

ti­čki­

h i­m

pli­k

aci­ja

pro

-fe

si­on

alni­

h i­n

terv

enci­

ja.

III.1

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

preg

ovar

anja

, um

reža

vanj

a,

zast

upan

ja, b

alan

si­ra

nja

prav

a i­ r

i­zi­k

a, d

ono -

šenj

a od

luka

, pr

ofes

i­ona

lnog

ras

uđi­v

anja

i­

odgo

vara

juće

g ko

ri­šće

nja

auto

ri­tet

a, r

ada

sa

agre

si­vn

i­m i­

nasi­

lni­m

kli­j

enti­m

a.Ve

šti­n

e i­n

terp

reta

ci­je

, pre

gova

ranj

a, m

edi­ja

-ci­

je, o

bezb

eđen

ja z

ašti­t

e i­ k

ontro

le.

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e ra

zvoj

a pr

ogra

ma

i­ res

ursa

za

odr

eđen

je g

rupe

odr

asli­h

i­ st

ari­h

kor

i­sni­

ka,

i­mpl

emen

taci­

je, p

raće

nja

i­ eva

luac

i­je i­s

hoda

i­ ut

i­caj

a ti­h

pro

gram

a.

Raz

vi­je

ne m

ento

rske

i­ su

perv

i­zi­js

ke v

ešti­n

e:

vešt

i­ne

proc

ene

post

i­gnu

ća; v

ešti­n

e po

stav

lja-

nja

ci­lje

va u

čenj

a, p

raće

nja

i­ evi­

denc

i­je ra

zvo -

ja k

ompe

tenc

i­ja i­

kori­š

ćenj

a su

perv

i­zi­je

.Ra

zvi­je

ne m

ento

rske

i­ sup

ervi­

zi­jsk

e veš

ti­ne z

a or -

gani­

zova

nje a

kti­v

nosti­

učen

ja u

okru

ženj

u pra

kse:

da

vanj

e po

dršk

e, k

onstr

ukti­v

ne i­

prav

ovre

men

e po

vrat

ne i­n

form

aci­je

, veš

ti­ne p

roce

ne po

sti­gn

uća,

ve

šti­ne

pos

tavl

janj

a ci­lj

eva u

čenj

a, p

raće

nja i­

evi­ -

denc

i­je ra

zvoj

a kom

pete

nci­ja

, veš

ti­ne p

odsti­

canj

a ra

sta i­

razv

oja

supe

rvi­z

i­rano

g.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

osn

ovne

teor

i­je, p

ri­nci­

pi­, k

once

pti­ i­

met

ode

i­ pri­s

tupi­

pra

ksi­ u

soci­

jaln

om ra

du sa

odr

asli­m

a i­ s

tari­m

a.b)

Te

ori­je

o o

moć

avaj

ućoj

i­ an

ti­pot

či­nj

avaj

ućoj

pra

ksi­ u

i­nst

i­tuci­

onal

nom

i­ dr

ugi­m

kon

teks

ti­ma

prak

se.

c)

Teor

i­je i­

znan

ja o

men

taln

om i­

fizi­č

kom

zdr

avlju

odr

asli­h

i­ st

ari­h

koj

i­ su

rele

vant

ni­ z

a pr

aksu

soci­

jaln

og ra

da.

�2

Em

piri

jsko

d)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja

o de

lotv

orno

sti­ p

raks

e i­ n

ovi­ji­

h do

sti­g

nuća

u so

ci­ja

lnom

radu

u o

blas

ti­ ra

da sa

ranj

i­vi­m

odr

asli­m

a i­ s

tari­m

a. Z

nanj

a i­z

i­stra

ži­va

nja

o po

treba

ma

pose

bni­h

gru

pa ra

nji­v

i­h o

dras

li­h i­

star

i­h, š

to o

buhv

ata

najm

anje

sled

eće

obla

sti­:

– od

rasl

i­ i­ st

ari­ ž

rtve

nasi­

lja, e

kspl

oata

ci­je

, zan

emar

i­van

ja i­

sam

ozan

emar

i­van

ja,

– os

obe

obol

ele

od d

emen

ci­je

i­ sr

odni­

h st

anja

,–

osob

e sa

ant

i­soc

i­jaln

i­m p

onaš

anje

m,

– os

obe

koje

zlo

upot

rebl

java

ju P

AS,

–

osob

e ko

je se

suoč

avaj

u sa

tešk

oćam

a na

kon

i­zdr

žava

nja

kazn

e za

tvor

a i­li­

dei­

nsti­t

uci­o

nali­z

aci­je

,–

osob

e sa

razl

i­či­ti­

m v

rsta

ma

omet

enos

ti­ i­li­

i­nva

li­di­te

ta i­

sl.

Proc

edur

alno

e)

Međ

unar

odno

i­ na

ci­on

alno

zak

onod

avst

vo i­

poli­t

i­ka,

pro

cedu

re k

oje

mog

u da

uti­č

u na

oko

lnos

ti­ ži­

vota

ranj

i­vi­h

odr

asli­h

i­ st

ari­h

oso

ba i­

prav

ne m

ere

za z

ašti­t

u nj

i­hov

i­h n

ajbo

lji­h

i­nte

resa

.f)

St

anda

rdi­ r

elev

antn

i­h n

aci­o

naln

i­h a

soci­

jaci­

ja i­l

i­ tel

a za

li­ce

nci­ra

nje.

Mud

rost

pra

kse

g)

Raz

umev

anje

kon

teks

ta i­

svrh

e pr

ofes

i­ona

lne

supe

rvi­z

i­je.

Stan

dard

III.2

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

sam

osta

lno

i tim

sko

orga

nizo

vanj

e i v

ođen

je sv

eobu

hvat

ne

proc

ene

potr

eba,

snag

a i r

izik

a u

okvi

ru si

stem

ske

orije

ntac

ije o

soba

-u-o

kruž

enju

.

Svrh

a st

anda

rda:

Usp

osta

vlja

nje

sara

dni­č

kog

odno

sa sa

odr

asli­m

i­li­ s

tari­m

kor

i­sni­

kom

, pru

žaoc

em n

ege

i­ por

odi­c

om, k

ako

bi­ o

ni­ u

naj

većo

j m

oguć

oj m

eri­

preu

zeli­

odgo

vorn

ost

za s

opst

veni­

ži­v

ot. U

očav

anje

fak

tora

ri­z

i­ka

i­ zn

akov

a ug

rože

ne b

ezbe

dnos

ti­ ko

ri­sni­

ka r

adi­

pred

uzi­m

anja

bl

agov

rem

eni­h

i­ ad

ekva

tni­h

mer

a. R

azum

evan

je i­

empa

ti­ja

za si­

tuac

i­ju o

dras

log

i­li­ st

arog

kor

i­sni­

ka i­

za p

orod

i­čnu

si­tu

aci­ju

i­ te

škoć

e.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

III.2

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st u

spos

tavl

janj

a i­ o

drža

vanj

a pr

ofe -

si­on

alno

g sa

radn

i­čko

g od

nosa

; org

ani­z

ovan

ja i­

spro

vođe

nja

proc

ene.

III.2

.1.b

Osn

ovni

Pri­p

rem

a za r

ad i­

rad

sa o

dras

li­ma i­

star

i­ma,

nji­ -

hovi­

m p

orod

i­cam

a, p

ruža

oci­m

a neg

e, g

rupa

ma,

or

gani­

zaci­

jam

a i­ z

ajed

ni­ca

ma.

III.2

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

i­zgr

adnj

e od

nosa

sa

odra

sli­m

i­ st

ari­m

ko

ri­sn

i­ci­m

a, p

ri­pr

eme

i­ pl

ani­r

anja

pro

cene

i­

i­nte

rvju

a; v

ešti­n

e ef

ekti­v

ne k

omun

i­kac

i­je

�3

Spos

obno

sti­ z

a pr

ocen

u fa

ktor

a ri­z

i­ka

i­ zaš

ti­te,

sn

aga,

sla

bost

i­, re

zi­li­j

entn

osti­

i­ otp

orno

sti­ k

ori­ -

sni­k

a i­ p

orod

i­ce.

Spos

obno

st z

a ti­m

ski­ r

ad.

III.2

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

pri­k

uplja

nja i­

nfor

mac

i­ja i­z

razl

i­či­ti­

h i­z

vora

i­ i­n

terp

reti­r

anja

i­nfo

rmac

i­ja n

a kr

i­ti­čk

i­ i­

kohe

rent

an n

ači­n

.Sp

osob

nost

pri­m

ene m

ulti­d

i­men

zi­on

alni­

h m

eto -

da p

roce

ne i­

i­nte

rven

ci­je

na

razl

i­či­ti­

m n

i­voi­

ma

si­st

ema.

Sp

osob

nost

pri­

lago

đava

nja

i­ m

odi­f

i­kov

anja

te

hni­k

a i­ m

etod

a, ra

di­ u

napr

eđen

ja n

ji­hov

e va

-li­d

nost

i­ u ra

du sa

razn

ovrs

ni­m

gru

pam

a odr

asli­h

i­ s

tari­h

kor

i­sni­

ka. S

poso

bnos

t reš

avan

ja sl

ožen

i­h

eti­č

ki­h

pi­ta

nja

i­ di­le

ma

u ra

du.

Spos

obno

st z

a sa

mos

taln

o do

noše

nje

odlu

ka i­

ti­msk

i­ rad

.

III.2

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

spr

ovođ

enja

sve

obuh

vatn

e pr

oce-

ne u

pos

ebno

slo

ženi­

m i­

li­ m

ulti­p

robl

emsk

i­m

si­tu

aci­ja

ma.

Spec

i­jali­s

ti­čko

fore

nzi­č

ko u

tvrđ

i­van

je k

apac

i­teta

od

rasl

i­h i­

star

i­h z

a od

luči­

vanj

e i­ s

tara

nje

o so

p -st

veni­

m i­n

tere

si­m

a.

Ukl

juči­

vanj

e kli­j

enat

a u p

roce

s pro

cene

i­ pr

uža-

nje p

omoć

i­ da z

adrž

i­ naj

veću

mog

uću

kont

rolu

na

d sv

oji­m

ži­v

otom

. K

ori­š

ćenj

e i­n

kluz

i­vno

g i­ u

važa

vaju

ćeg

jezi­

ka.

Pruž

anje

pot

pune

, jas

ne i­ r

elev

antn

e i­nf

orm

aci­je

ko

ri­sni­

ku i­

por

odi­c

i­ i­

pods

ti­can

je i­

tra

ženj

e po

vrat

ne i­n

form

aci­je

.O

hrab

ri­van

je n

ajve

ćeg

mog

ućeg

step

ena

parti­

-ci­

paci­

je o

dras

log

i­li­ st

arog

kor

i­sni­

ka i­

poro

di­ce

u

dono

šenj

u od

luka

.Pr

i­kup

ljanj

e, o

rgan

i­zov

anje

, an

ali­z

a i­

i­nte

r -pr

etac

i­ja p

odat

aka

o ko

ri­sn

i­ku,

pro

blem

u i­

si­tu

aci­ji­

. Pr

ocen

a ri­z

i­ka

i­ bez

bedn

osti­.

Pr

ocen

a po

treba

.Pr

ocen

a kap

aci­te

ta za

bri­g

u o

sebi­

i­ sam

ozaš

ti­tu.

Pr

ocen

a po

rodi­

čnog

funk

ci­on

i­san

ja.

Proc

ena

potre

ba p

ruža

oca

nege

. Pr

ocen

a po

dobn

osti­

pote

nci­ja

lni­h

sta

rate

lja.

Sači­

njav

anje

pro

fesi­

onal

nog

nala

za i­

mi­š

ljenj

a u

kons

ulta

ci­ji­

sa k

ori­s

ni­ko

m i­

redo

vno

razm

a -tra

nje

proc

ene

sa k

ori­s

ni­ko

m k

ako

bi­ z

adrž

ao

foku

s na

zaj

edni­

čkom

razu

mev

anju

.Vo

đenj

e ev

i­den

ci­je

o a

kti­v

nost

i­ma

u sk

ladu

sa

stan

dard

i­ma

usta

nove

i­ pr

ofes

i­je.

Usm

eno

i­ pi­

smen

o sa

opšt

avan

je p

rofe

si­on

al-

nog

mi­š

ljenj

a pr

ed k

oleg

ama,

sud

om i­

teli­m

a u

zaje

dni­c

i­.A

dekv

atno

kor

i­šće

nje

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

.

III.2

.2.b

Nap

redn

iPr

i­men

a ra

zli­č

i­ti­h

met

oda

proc

ene

soci­

jaln

og

funk

ci­on

i­san

ja, p

otre

ba, s

naga

, ri­z

i­ka

odra

sli­h

i­ s

tari­h

kor

i­sni­

ka, p

orod

i­ce

i­ okr

užen

ja.

(pre

dsta

vlja

nje,

pok

azi­v

anje

empa

ti­je i­

si­m

pati­j

e,

posta

vlja

nje p

i­tanj

a, p

araf

razi­

ranj

e, k

lari­fi

kaci­

ja,

refle

ksi­ja

, sum

i­ranj

e, d

avan

je i­ p

ri­man

je p

ovra

t -ne

i­nf

orm

aci­je

, vođ

enje

i­nt

ervj

ua u

skl

adu

sa

utvr

đeno

m sv

rhom

).Ve

šti­n

e ak

ti­vno

g sl

ušan

ja, d

avan

ja i­

pri­m

anja

po

vrat

ne i­n

form

aci­je

; veš

ti­ne s

elek

ci­je

i­ an

ali­z

e i­n

form

aci­ja

.

III.2

.2.c

Nap

redn

i Ve

šti­n

e m

oti­v

aci­o

nog

i­nte

rvju

i­san

ja.

Vešt

i­ne

refle

kti­v

ne i­

efek

ti­vne

pra

kse.

III.2

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

proc

ene

snag

a i­

ri­zi­k

a; z

a -st

upan

ja,

krea

ti­vno

g ko

ri­šće

nja

supe

rvi­z

i­je i­

um

reža

vanj

a.

�4

Sam

osta

lno

i­li­ ti­

msk

o uč

ešće

u su

dski­

m i­ d

rugi­

m

adm

i­ni­s

trati­v

ni­m

pos

tupc

i­ma.

Pr

ocen

a ka

paci­

teta

za

odlu

či­va

nje

i­ sta

ranj

e o

sops

tven

i­m i­n

tere

si­m

a.Su

perv

i­zi­ra

usp

osta

vlja

nje

sara

dni­č

kog

odno

sa

i­ pr

oces

a pr

ocen

e od

stra

ne o

sobe

sa

man

je

isku

stva

.

III.2

.3.c

Spe

cija

listič

kiO

rgan

i­zov

anje

rada

i­ uč

ešće

u sp

eci­ja

li­zov

ani­m

ko

mi­s

i­jam

a i­ t

eli­m

a u

zaje

dni­c

i­. O

rgan

i­zov

anje

supe

rvi­z

i­jsko

g pr

oces

a za

dru

ge

soci­

jaln

e ra

dni­k

e i­ s

rodn

e pr

ofes

i­ona

lce

koji­

se

bave

pro

ceno

m k

od ta

kvi­h

sta

nja

i­ u s

lože

ni­m

si­

tuac

i­jam

a.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Teor

i­je o

soci­

jaln

oj p

ravd

i­ i­ so

ci­ja

lni­m

pro

men

ama

i­ nač

i­n n

a ko

ji­ te

pro

men

e ut

i­ču

na p

oseb

no ra

nji­v

e gr

upe

odra

sli­h

i­ st

ari­h

kor

i­sni­

ka.

b)

Pri­s

tupi­

rele

vant

ni­ z

a ut

vrđi­

vanj

e fa

ktor

a i­ n

i­voa

ri­zi­

ka, p

rote

kti­v

ni­h

fakt

ora,

snag

a, sl

abos

ti­, p

repr

eka,

mog

ućno

sti­,

rezi­

li­jen

tnos

ti­.c)

Po

znav

anje

met

oda

i­ teh

ni­ka

pro

cene

oso

be-u

-okr

užen

ju:

i­nte

rvju

, ops

erva

ci­ja

, pri­m

ena

razl

i­či­ti­

h up

i­tni­k

a, s

kala

, teh

ni­ka

(ge

nogr

am,

ekom

apa,

kul

turo

gram

, soc

i­ogr

am, m

apa

soci­

jaln

e m

reže

i­ sl

.), te

stov

a i­ d

rugi­

h i­n

stru

men

ata

proc

ene.

Em

piri

jsko

d)

Pozn

avan

je re

zulta

ta i­s

traži­

vanj

a o k

arak

teri­s

ti­kam

a poj

edi­n

i­h i­n

stru

men

ata p

roce

ne, t

ehni­

kam

a pro

cene

u ra

du sa

ranj

i­vi­m

gru

pam

a odr

asli­h

i­ s

tari­h

kor

i­sni­

ka.

Proc

edur

alno

e)

Međ

unar

odni­

i­ na

ci­on

alni­

zak

onsk

i­ okv

i­r, st

anda

rdi­ u

slug

a, st

ručn

e i­ p

ravn

e pr

oced

ure

na n

aci­o

naln

om i­

loka

lnom

ni­v

ou.

��

Stan

dard

III.3

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je os

poso

blje

n za

bla

govr

emen

o spr

ovođ

enje

pre

vent

ivni

h, ra

zvoj

nih,

pro

tekt

ivni

h i t

erap

ijski

h in

terv

enci

ja ra

zlič

itim

gru

pam

a ra

njiv

ih o

dras

lih i

star

ih o

soba

, rad

i njih

ovog

osn

aživ

anja

i om

oćav

anja

i za

uče

nje

vešt

ina

za sa

mos

tala

n ži

vot i

pro

mov

isanj

e ko

nstr

uktiv

ne p

rom

ene

koja

dop

rino

si nj

ihov

om so

cija

lnom

ukl

juči

vanj

u.

Svrh

a st

anda

rda:

Izb

or o

dgov

araj

ući­h

i­nte

rven

ci­ja

na

osno

vu r

ezul

tata

pro

cene

u c

i­lju

jača

nja

i­ una

pređ

enja

fun

kci­o

ni­sa

nja

kori­s

ni­ka

i­ po

rodi­

ce, o

jača

vanj

em i­

unap

ređe

njem

kva

li­tet

a ne

form

alni­

h i­ f

orm

alni­

h ve

za, o

dnos

a i­ s

oci­ja

lni­h

mre

ža. I

nter

venc

i­je u

smer

ene

na p

reva

zi­la

ženj

e ri­z

i­ka,

jača

nje

prot

ekti­v

ni­h

fakt

ora,

zad

ovol

jenj

e po

treba

i­ os

i­gur

anje

bez

bedn

osti­

i­ bla

gost

anja

odr

aslo

g i­ s

taro

g ko

ri­sni­

ka.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

III.3

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st p

ruža

nja

podr

ške

i­ or

gani­

zova

nja

star

anja

o r

azli­č

i­ti­m

gru

pam

a od

rasl

i­h i­

star

i­h

osob

a to

kom

i­de

nti­f

i­kac

i­je i­

zad

ovol

java

nja

nji­h

ovi­h

pot

reba

i­ pre

vazi­

laže

nja r

i­zi­k

a. S

poso

b -no

st z

a or

gani­

zova

nje

i­nte

rven

ci­je

u ti­

mu

i­li­ u

z su

perv

i­zi­js

ku p

odrš

ku.

III.3

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

pru

žanj

a po

dršk

e i­

orga

ni­zo

vanj

a st

aran

ja,

i­zbo

ra o

dgov

araj

ući­h

i­nt

erve

nci­ja

i­

orga

ni­zo

vanj

a pro

cesa

pru

žanj

a pom

oći­ o

dras

li­m

i­ sta

ri­m o

soba

ma k

oji­ s

u na

roči­

to i­z

lože

ni­ d

i­skr

i­ -m

i­nac

i­ji­, p

redr

asud

ama,

mat

eri­ja

lnoj

osk

udi­c

i­ i­

mar

gi­na

li­zac

i­ji­ d

a za

dovo

lje sv

oje

potre

be.

Spos

obno

st z

a sa

mos

taln

o do

noše

nje

odlu

ka i­

ti­msk

i­ rad

.

III.3

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za

spec

i­jali­s

ti­čki­

rad

u j

edno

m

i­li­ v

i­še

nave

deni­

h po

druč

ja r

ada:

pla

ni­ra

nje

tretm

ana

u i­z

razi­

to k

ompl

eksn

i­m s

i­tuac

i­jam

a na

si­lja

, pla

ni­ra

nje

i­ spr

ovođ

enje

tret

man

a za

rad

sa o

soba

ma

obol

eli­m

od

dem

enci­

je i­

sro

dni­h

III.3

.1.b

Osn

ovni

Info

rmi­s

anje

kor

i­sni­

ka o

svrs

i­, pr

i­rodi­

, ri­z

i­ci­m

a i­ o

čeki­

vani­

m i­s

hodi­

ma

i­nte

rven

ci­je

.U

spos

tavl

janj

e ra

dnog

sav

eza,

ugo

vara

nje

tra-

janj

a i­ s

prov

ođen

ja i­n

terv

enci­

ja sa

kor

i­sni­

kom

ko

je se

osl

anja

ju n

a nj

egov

e sn

age.

Zašt

i­ta p

rava

ranj

i­vi­h

odr

asli­h

i­ st

ari­h

oso

ba o

d ra

zli­č

i­ti­h

vi­do

va z

loup

otre

ba i­l

i­ zlo

stav

ljanj

a.

Org

ani­z

ovan

je i­ s

prov

ođen

je za

šti­tn

i­h i­n

terv

en-

ci­ja

u sk

ladu

sa m

anda

tom

služ

be. O

snaž

i­van

je

kori­s

ni­ka

i­ pr

užan

je p

odrš

ke i­

pom

oći­.

Pods

ti­can

je u

klju

či­va

nja

kori­s

ni­ka

u r

azli­č

i­te

grup

e i­ m

reže

pom

oći­.

Eval

ui­ra

nje i­

nter

venc

i­ja za

jedn

o sa

kor

i­sni­k

om,

poro

di­co

m i­

dru

gi­m

rel

evan

tni­m

oso

bam

a u

zaje

dni­c

i­.Po

moć

u o

stva

ri­van

ju p

rava

na

uslu

ge i­

na -

knad

e.

III.3

.2.b

Nap

redn

iSa

mos

taln

o i­ t

i­msk

o pl

ani­ra

nje,

razv

oj i­ p

ri­men

a od

gova

raju

ći­h

i­nte

rven

ci­ja

na

mi­k

ro, m

ezo,

eg

zo i­

mak

roni­

vou

prak

se.

Osp

osob

ljava

nje

kori­s

ni­ka

za

sam

opom

oć.

III.3

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

bala

nsi­ra

nja

prav

a i­ r

i­zi­k

a.

Vešti­

ne p

ruža

nja p

odrš

ke i­ o

bezb

eđen

ja st

aran

ja,

dono

šenj

a od

luka

, pro

fesi­

onal

nog

rasu

đi­va

nja

i­ od

gova

raju

ćeg

kori­š

ćenj

a au

tori­t

eta.

Vešt

i­ne

umre

žava

nja.

Vešt

i­ne

med

i­jaci­

je.

Vešt

i­ne

pi­sa

nog

i­zra

žava

nja.

III.3

.2.c

Nap

redn

i Ve

šti­n

e ra

da n

a pr

evaz

i­laže

nju

otpo

ra, r

ada

sa

agre

si­vn

i­m i­

nasi­

lni­m

kli­j

enti­m

a.Ve

šti­n

e i­nt

erpr

etac

i­je, p

rego

vara

nja,

med

i­jaci­

je,

obez

beđe

nja

zašt

i­te i­

kont

role

. Veš

ti­ne

prać

enja

i­ e

valu

aci­je

pri­m

enje

ni­h

i­nte

rven

ci­ja

.Ve

šti­n

e re

flekt

i­vne

i­ ef

ekti­v

ne p

raks

e.Ve

šti­n

e m

ento

rsko

g i­ s

uper

vi­zi­

jsko

g ra

da.

III.3

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

zast

upan

ja, p

lani­

ranj

a, i­n

ter -

venc

i­je u

rad

u sa

pos

ebni­

m g

rupa

ma

odra

sli­h

i­ s

tari­h

.

�6

stan

ja,

osob

a sa

ant

i­soc

i­jaln

i­m p

onaš

anje

m,

osob

a ko

je z

loup

otre

blja

vaju

PA

S, o

soba

sa

razl

i­či­ti­

m v

rsta

ma

omet

enos

ti­; p

orod

i­čna

tera

-pi­

ja i­

pri­m

ena

pose

bni­h

pra

vaca

sav

etov

anja

i­ te

rapi

je.

Spos

obno

st z

a pr

užan

je k

onsu

ltant

ske

i­ sup

er-

vi­zi­

jske

pod

rške

dru

gi­m

a ko

ji­ se

ang

ažuj

u u

ti­m

akti­v

nost

i­ma.

Spos

obno

st za

pok

reta

nje i­

anga

žova

nje š

i­re m

e -đu

i­nst

i­tuci­

onal

ne i­

međ

usek

tors

ke sa

radn

je.

Spro

vođe

nje

i­nte

rven

ci­ja

koj

e su

i­za

bran

e na

osn

ovu

doka

za i

koje

su

najp

rikla

dnije

za

odra

slu

i­li­ st

aru

osob

u.Tr

ažen

je p

ovra

tne

i­nfo

rmac

i­je o

d ko

ri­sni­

ka i­

obez

beđe

nje

deta

ljni­h

i­nf

orm

aci­ja

čla

novi­

ma

ti­ma

i­ ruk

ovod

stvu

u v

ezi­ k

vali­t

eta

uslu

ga.

Uče

šće

u su

dski­

m i­

drug

i­m p

ravn

i­m i­

adm

i­ni­ -

stra

ti­vni­

m p

ostu

pci­m

a.

Uče

šće

u ko

mi­s

i­jam

a i­ t

eli­m

a u

zaje

dni­c

i­.

III.3

.3.b

Spe

cija

listič

kiK

rei­ra

nje

prog

ram

a i­n

terv

enci­

ja i­

pro

gram

a us

luga

i­ tre

ni­ng

a.

Ana

li­za i­

eval

uaci­

ja p

osto

jeći­

h m

odel

a i­ st

rate

-gi­

ja i­n

terv

enci­

je u

pos

ebni­

m o

blas

ti­ma

rada

. O

rgan

i­zov

anje

supe

rvi­z

i­jsko

g pr

oces

a za d

ruge

so

ci­ja

lne r

adni­

ke i­

srod

ne p

rofe

si­on

alce

koj

i­ se

bave

i­nte

rven

ci­ja

ma

kod

takv

i­h st

anja

.

Pose

dova

nje

spec

i­jali­s

ti­čki­

h zn

anja

i­ v

ešti­n

a ve

zani­

h za

pos

ebne

obl

asti­

save

tova

nja

i­ psi­

ho-

tera

pi­je

i­li­ s

redi­

nski­

h i­n

terv

enci­

ja.

Vešti­

na ev

alua

ci­je

i­ pra

ćenj

a efe

kata

i­nte

rven

ci­je

u

kont

ekst

u ži­

vota

poj

edi­n

ca, p

orod

i­ce

i­ ši­

re

druš

tven

e za

jedn

i­ce.

Vešt

i­ne

pren

ošen

ja z

nanj

a.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Znan

je o

i­nt

erve

nci­ja

ma

koje

se

zasn

i­vaj

u na

bi­h

ejvi­

oral

i­sti­č

ki­m

, kog

ni­ti­v

ni­m

, kli­j

ento

-cen

tri­čn

i­m p

ri­stu

pi­m

a, i­

nter

venc

i­ji­ u

kri­z

i­, ps

i­hos

oci­ja

lni­m

pri­s

tupi­

ma,

pri­s

tupi­

ma

usm

eren

i­m n

a za

data

k i­ z

nanj

i­ma

o fa

zam

a pr

omen

e (c

i­klu

s pro

men

e).

b)

Znan

je o

pra

kti­č

ni­m

pri­s

tupi­

ma

u so

ci­ja

lnom

rad

u i­

stra

tegi­

jam

a i­n

terv

enci­

ja s

a po

jedi­

ncem

, gru

pom

, por

odi­c

om, z

ajed

ni­co

m i­

sa

orga

ni­za

ci­ja

ma.

Em

piri

jsko

c)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja o

del

otvo

rnos

ti­ ra

zli­č

i­ti­h

i­nte

rven

ci­ja

usm

eren

i­h n

a i­nt

rape

rson

alne

, i­nt

erpe

rson

alne

i­ na s

redi­

nske

fakt

ore z

a pos

ebne

gr

upe

odra

sli­h

i­ st

ari­h

i­ nj

i­hov

i­h p

orod

i­ca.

Proc

edur

alno

d)

Međ

unar

odni­

i­ na

ci­on

alni­

zak

onsk

i­ okv

i­r, st

anda

rdi­ u

slug

a, st

ručn

e i­ p

ravn

e pr

oced

ure

i­ usl

uge

na n

aci­o

naln

om i­

loka

lnom

ni­v

ou.

�7

Stan

dard

III

.4. D

iplo

mir

ani s

ocija

lni r

adni

k je

osp

osob

ljen

za r

ad s

a od

rasl

im i

star

im o

soba

ma

koje

se

suoč

avaj

u sa

ži

votn

im tr

anzi

cija

ma

i gub

icim

a.

Svrh

a st

anda

rda:

Izb

or o

dgov

araj

ući­h

pri­s

tupa

pro

ceni­

i­ i­n

terv

enci­

jam

a ko

d od

rasl

i­h i­

star

i­h k

oji­ s

e su

očav

aju

sa ž

i­vot

ni­m

tran

zi­ci­

jam

a i­

gubi­

ci­m

a. R

ano

prep

ozna

vanj

e i­ p

reve

nci­ja

fakt

ora

ri­zi­k

a u

si­tu

aci­ja

ma

gubi­

taka

i­ ži­

votn

i­h tr

anzi­

ci­ja

. Izg

radn

ja so

ci­ja

lni­h

mre

ža.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

III.4

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st p

roce

ne p

otre

ba, p

ruža

nja

podr

ške

i­ upu

ći­va

nja

star

i­h o

soba

koj

e se

suo

čava

ju s

a ži­

votn

i­m g

ubi­c

i­ma

i­ kod

ada

ptac

i­je u

nov

ona -

stal

i­m si­

tuac

i­jam

a.

III.4

.2.a

Nap

redn

iN

apre

dno

razu

mev

anje

i­ r

azm

atra

nje

poje

di­-

načn

og i­s

kust

va i­

uvaž

avan

ja b

i­ogr

afije

odr

asle

i­li­

sta

re o

sobe

koj

a se

suo

čava

sa

gubi­

ci­m

a i­

tranz

i­ci­ja

ma.

Sa

mos

taln

o i­ t

i­msk

o de

lova

nje u

si­tu

aci­ja

ma n

a -si­

lja n

ad ra

nji­v

i­m g

rupa

ma o

dras

li­h i­

star

i­h, p

ro-

men

i­ okr

užen

ja, u

klju

či­va

nja

u za

jedn

i­cu

i­ sl.

III.4

.3.a

Spe

cija

listič

kiR

ad u

si­tu

aci­ja

ma

koje

zah

teva

ju sp

eci­ja

li­sti­č

ka

znan

ja, k

ao št

o su

nap

ušta

nje o

d st

rane

por

odi­c

e,

i­zla

zak

i­z re

zi­de

nci­ja

lne u

stan

ove (

dom

, duš

evna

bo

lni­c

a, tr

etm

ansk

i­ cen

tar,

zatv

or i­

sl) i­

ukl

juči­

-va

nje u

zaje

dni­c

u, ek

onom

ska i­

li­ i­m

ovi­n

ska z

lo-

upot

reba

, raz

li­či­ti­

vi­d

ovi­ n

asi­lj

a pr

ema

ranj

i­vi­m

od

rasl

i­m i­

star

i­m o

soba

ma

i­ osp

osob

ljeno

st z

a su

perv

i­zi­ju

dru

gi­h

soci­

jaln

i­h r

adni­

ka i­

srod

ni­h

III.4

.1.b

Osn

ovni

usp

osta

vlja

nje

odno

sa i

raz

vija

nje

pove

renj

a i­z

međ

u so

ci­ja

lnog

rad

ni­ka

i­ o

dras

le i­

li­ st

are

osob

e.

Rad

na

sagl

edav

anju

i­ p

opun

java

nju

praz

ni­na

u

ži­vo

tnoj

pri­č

i­. Pr

ocen

a po

treb

a, s

naga

i­ r

i­zi­k

a od

rasl

og i­

li­ st

arog

kor

i­sni­

ka, č

lano

va p

orod

i­ce

i­ dru

gi­h

koji­

su p

ogođ

eni­ t

ranz

i­ci­ja

ma

i­li­ g

ubi­c

i­ma.

Info

rmi­ -

sanj

e i­ u

pući­

vanj

e ran

ji­ve o

dras

le i­l

i­ sta

re o

sobe

na

raz

li­či­te

vi­d

ove

podr

ške

i­ us

luga

u o

kvi­ru

si­

stem

a u

zaje

dni­c

i­. Sa

radn

ja s

a po

rodi­

com

, pru

žaoc

em n

ege

i­ dru

-gi­

m z

nača

jni­m

oso

bam

a.U

mre

žava

nje

sa i­n

sti­tu

ci­ja

ma

i­ org

ani­z

aci­ja

ma

koje

pos

toje

u z

ajed

ni­ci­

.

III.4

.2.b

Nap

redn

iR

azvi­

jena

pra

kti­č

na p

onaš

anja

sa

osno

vnog

ni

voa.

III.4

.3.b

Spe

cija

listič

kiK

ori­š

ćenj

e raz

li­či­ti­

h pr

i­stu

pa sa

veto

vanj

a i­ te

ra-

pi­je

i­ ra

zvi­je

na z

nanj

a o

radu

na

prev

azi­la

ženj

u

III.4

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne e

fekt

i­vne

kom

uni­k

aci­je

(pre

dsta

vlja

nje,

po

kazi­

vanj

e em

pati­j

e i­ s

i­mpa

ti­je,

pos

tavl

janj

e pi­

tanj

a, p

araf

razi­

ranj

e, p

ojaš

njav

anje

, refl

eksi­

ja,

sum

i­ranj

e, d

avan

je i­ p

ri­man

je p

ovra

tne i­

nfor

ma -

ci­je

, vođ

enje

i­nte

rvju

a u

skla

du s

a ut

vrđe

nom

sv

rhom

).Ve

šti­n

e ba

lans

i­ranj

a pr

ava

i­ ri­z

i­ka

i­ don

ošen

ja

odlu

ka.

Vešt

i­ne t

i­msk

og ra

da, v

ešti­n

e osn

aži­v

anja

, om

o -ća

vanj

a i­ o

spos

oblja

vanj

a.

Vešt

i­ne

preg

ovar

anja

i­ lo

bi­ra

nja.

Ve

šti­n

e em

pati­j

e i­

rada

na

prev

azi­la

ženj

u ot

-po

ra.

III.4

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e mot

i­vac

i­ono

g i­n

terv

jui­s

anja

, rad

na p

re-

vazi­

laže

nju

otpo

ra, r

ad sa

agre

si­vn

i­m i­ n

asi­ln

i­m

kli­je

nti­m

a, v

ešti­n

e i­nt

erpr

etac

i­je, p

rego

vara

nja,

m

edi­ja

ci­je

, obe

zbeđ

enja

zaš

ti­te

i­ kon

trole

.

��

prof

esi­o

nala

ca k

oji­ s

e bav

e pro

ceno

m i­ i­

nter

ven-

ci­ja

ma

kod

takv

i­h st

anja

.ot

pora

i­ pr

evla

dava

nju

gubi­

taka

. Org

ani­z

ovan

je

supe

rvi­z

i­jsko

g pr

oces

a za d

ruge

soci­

jaln

e rad

ni­-

ke i­ s

rodn

e pro

fesi­

onal

ce k

oji­ s

e bav

e pro

ceno

m

i­ i­nt

erve

nci­ja

ma

kod

takv

i­h st

anja

.

III.4

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

proc

ene

snag

a i­

ri­zi­k

a, z

a -st

upan

ja,

krea

ti­vno

g ko

ri­šć

enja

sup

ervi­

zi­je

, um

reža

vanj

a.

Men

tors

ke i­

sup

ervi­

zi­js

ke v

ešti­n

e za

org

ani­ -

zova

nje

akti­v

nost

i­ uče

nja

u ok

ruže

nju

prak

se:

dava

nje p

odrš

ke, k

onst

rukt

i­vne

i­ pra

vovr

emen

e po

vrat

ne i­n

form

aci­je

, veš

ti­ne p

roce

ne p

osti­g

nu-

ća, v

ešti­n

e pos

tavl

janj

a ci­lj

eva u

čenj

a, p

raće

nja

i­ evi­

denc

i­je ra

zvoj

a ko

mpe

tenc

i­ja.

Vešt

i­ne

pods

ti­can

ja r

asta

i­ r

azvo

ja s

uper

vi­zi­

-ra

nog.

Vešt

i­ne

uoča

vanj

a i­ r

ešav

anja

teor

i­jski­

h, p

rak -

ti­čni­

h, v

redn

osni­

h i­ e

ti­čki­

h i­m

pli­k

aci­ja

pro

fesi­o

- na

lni­h

i­nte

rven

ci­ja

.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Teor

i­je o

ljud

skom

raz

voju

i­ ži­

votn

om c

i­klu

su. T

eori­j

e o

soci­

jaln

om f

unkc

i­oni­

sanj

u. T

eori­j

e o

kri­z

ni­m

sta

nji­m

a, tr

aum

i­, pr

evla

dava

nju

gubi­

taka

. Teo

ri­je

o tra

nzi­c

i­jam

a. T

eori­j

e o

proc

esu

tugo

vanj

a. T

eori­j

e o

meh

ani­z

mi­m

a ad

apta

ci­je

i­ od

bran

e.b)

Te

ori­je

o ra

nji­v

osti­

i­ rez

i­li­je

nci­ji­

. Kul

turo

lošk

e te

ori­je

.

Em

piri

jsko

c)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja

o ad

apta

ci­ja

ma

na ž

i­vot

ne p

rom

ene.

d)

Znan

ja d

obi­je

na i­z

i­stra

ži­va

nja o

fizi­

čki­m

i­ m

enta

lni­m

obo

ljenj

i­ma i­

nji­h

ovom

uti­c

aju

na fu

nkci­

oni­s

anje

poj

edi­n

ca i­

poro

di­ce

u ra

znov

rsni­

m

soci­

jaln

i­m u

loga

ma

i­ u ra

zli­č

i­ti­m

faza

ma

ži­vo

tnog

ci­k

lusa

.e)

Zn

anja

i­z i­s

traži­

vanj

a o

uti­c

aju

traum

e i­ n

ači­n

i­ma

prev

lada

vanj

a i­ r

ezi­li­

jent

nost

i­.

Proc

edur

alno

f)

Pozn

avan

je z

akon

ski­h

pro

pi­sa

, pra

va k

ori­s

ni­ka

, sta

ndar

da u

slug

a so

ci­ja

lni­h

, zdr

avst

veni­

h i­ d

rugi­

h sl

užbi­

koj

e pr

užaj

u us

luge

odr

asli­m

a i­

star

i­ma

koji­

se su

očav

aju

sa tr

anzi­

ci­ja

ma,

gub

i­ci­m

a i­li­

nas

i­ljem

.

�9

Stan

dard

III.5

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

rad

sa o

dras

lima

i sta

rim

a ko

ji se

pri

bliž

avaj

u sm

rti (

end-

-of-

life

care

) i n

jihov

im p

orod

icam

a i u

pal

ijativ

nom

zbr

inja

vanj

u.

Svrh

a st

anda

rda:

Spo

sobn

ost i­

zbor

a i­ p

ri­men

e i­nt

erve

nci­ja

pru

žanj

a pod

rške

um

i­rućo

j oso

bi­, č

lano

vi­m

a nje

ne p

orod

i­ce i­

zaje

dni­c

ama k

oji­m

a pr

i­pad

a, k

ao i­

nji­h

ovo

osna

ži­va

nje.

Info

rmi­s

anje

i­ up

ući­v

anje

na

adek

vatn

e us

luge

u ra

zli­č

i­ti­m

sekt

ori­m

a i­ u

zaj

edni­

ci­. P

repo

znav

anje

ri­zi­

ka d

o ko

ji­h

mož

e da

dov

ede

suoč

avan

je sa

bol

ešću

i­ sm

rću.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

III.5

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st ra

da u

obl

asti­

pali­j

ati­v

nog

zbri­n

ja-

vanj

a i­

sa o

dras

li­m i­

sta

ri­m o

soba

ma

koje

se

pri­b

li­žav

aju

smrti­

i­ nj

i­hov

i­m p

orod

i­cam

a.

Spos

obno

st z

a ra

d u

ti­mu.

III.5

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

razu

mev

anja

i­ ra

zmat

ranj

a du

hov -

ni­h,

reli­g

i­jski­

h i­ k

ultu

rolo

ški­h

uti­c

aja

na sa

gle -

dava

nje

i­ pri­h

vata

nje

smrti­

od

stra

ne o

dras

li­h i­

star

i­ji­h

osob

a i­ n

a sp

rem

nost

por

odi­c

e za

bri­g

u o

star

i­ji­m

čla

novi­

ma.

Sp

osob

nost

reša

vanj

a eti­č

ki­h

di­le

ma i­

stan

ovi­št

a o

dost

ojan

stve

nom

kra

ju ž

i­vot

a i­ p

ravu

odr

asle

i­ s

tare

oso

be n

a do

stoj

anst

ven

kraj

.

III.5

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za

rad

u si­

tuac

i­jam

a ko

je z

ahte

vaju

sp

eci­ja

li­sti­č

ka z

nanj

a, k

ao š

to s

u i­z

nena

dno

di­ja

gnos

ti­kov

anje

bol

esti­

koja

mož

e do

vest

i­ do

smrti­

u k

ratk

om v

rem

ensk

om p

eri­o

du.

Spos

obno

st di­

zajn

i­ranj

a i­ o

rgan

i­zov

anja

spec

i­ja-

li­sti­č

ki­h

uslu

ga v

ezan

i­h z

a pa

li­jat

i­vnu

neg

u.

III.5

.1.b

Osn

ovni

Usp

osta

vlja

nje k

omun

i­kac

i­je i­ r

azvi­

janj

e odn

osa

pove

renj

a i­zm

eđu

soci­

jaln

og ra

dni­k

a i­ o

dras

le i­l

i­ st

ari­je

oso

be i­

poro

di­ce

.Ra

d sa

odr

asli­m

a i­ st

ari­m

a i­ n

ji­hov

i­m p

orod

i­cam

a na

pri­h

vata

nju

smrti­

i­ nas

toja

nje d

a nji­h

ov k

vali­ -

tet ž

i­vot

a bu

de n

a na

jvi­š

em m

oguć

em n

i­vou

.R

ad s

a po

rodi­

com

i­ p

ri­pre

man

je p

orod

i­ce

na

odla

zak

član

a.U

pući­

vanj

e po

rodi­

ce n

a vi­

dove

pom

oći­

koji­

posto

je u

zaj

edni­

ci­.

III.5

.2.b

Nap

redn

iR

azvi­

jena

pra

kti­č

na p

onaš

anja

sa

osno

vnog

ni

voa.

III.5

.3.b

Spe

cija

listič

kiPr

i­men

a po

sebn

i­h m

odel

a sa

veto

vanj

a i­ p

si­ho

-te

rapi­

je u

si­tu

aci­ja

ma

gubi­

taka

i­ ža

lova

nja.

Pla

-ni­

ranj

e, o

rgan

i­zov

anje

, mon

i­tori­n

g i­ e

valu

aci­ja

sp

eci­ja

li­sti­č

ki­h

uslu

ga v

ezan

i­h z

a pa

li­jat

i­vnu

ne

gu.

III.5

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

empa

ti­je

i­ si­m

pati­j

e.Ve

šti­n

e ra

zvoj

a od

nosa

pov

eren

ja.

Kom

uni­k

aci­js

ke v

ešti­n

e i­

vešt

i­ne

akti­v

nog

sluš

anja

. Ve

šti­ne

rada

sa st

ari­m

oso

bam

a u p

reva

zi­la

ženj

u kr

ize.

Ve

šti­ne

obe

zbeđ

enja

pod

rške

i­ sta

ranj

a, u

beđi­

va-

nja,

i­nfo

rmi­s

anja

i­ da

vanj

a ob

jašn

jenj

a.

Vešt

i­ne

kont

roli­s

anja

ank

si­oz

nost

i­.Ve

šti­n

e od

ržav

anja

pro

fesi­

onal

ni­h

gran

i­ca.

Vešt

i­ne

zavr

šetk

a ra

da s

a ko

ri­sni­

ci­m

a i­ p

oro -

di­co

m.

III.5

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e sa

veto

vanj

a u

si­tu

aci­ja

ma

gubi­

taka

i­

žalo

vanj

a.R

azvi­

jene

kom

uni­k

aci­js

ke v

ešti­n

e (p

oseb

no

poja

šnja

vanj

a, p

reuo

kvi­ra

vanj

a, i­n

terp

reta

ci­je

, sa

veto

vanj

a, k

ontro

li­san

ja a

nksi­

ozno

sti­).

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e ub

eđi­v

anja

(pe

rsua

zi­je

), i­n

-fo

rmi­s

anja

i­ da

vanj

a ob

jašn

jenj

a.

90

Org

ani­z

ovan

je i­

spr

ovođ

enje

sup

ervi­

zi­js

kog

proc

esa

za d

ruge

soc

i­jaln

e ra

dni­k

e i­

srod

ne

prof

esi­o

nalc

e i­ d

rugo

oso

blje

koj

e se

bav

i­ pal

i­ -ja

ti­vno

m n

egom

.

III.5

.3.c

Spe

cija

listič

kiVe

šti­n

e ra

da u

par

tner

stvu

.Ra

zvi­je

ne ve

šti­ne

održ

avan

ja pr

ofes

i­ona

lni­h

gran

i­ -ca

i­ za

vrše

tka r

ada s

a kor

i­sni­c

i­ma i­

por

odi­c

om.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Teor

i­je o

mod

eli­m

a i­ o

rgan

i­zac

i­jski­

m a

spek

ti­ma

obez

beđe

nja

pali­j

ati­v

nog

zbri­n

java

nja.

b)

Teor

i­je o

meh

ani­z

mi­m

a ad

apta

ci­je

na

tešk

a i­ h

roni­

čna

zdra

vstv

ena

stan

ja i­

nem

oguć

nost

ade

kvat

ne b

ri­ge

o se

bi­.

c)

Shva

tanj

a o

prol

azno

sti­ ž

i­vot

a i­ s

traha

od

smrti­

.d)

Te

ori­je

o p

roce

su tu

gova

nja,

pre

vazi­

laže

nju

gubi­

taka

, meh

ani­z

mi­m

a ad

apta

ci­je

i­ od

bran

e u

kont

ekst

u pr

i­bli­ž

avan

ja sm

rti­.

e)

Teor

i­je o

men

taln

om z

drav

lju i­

tele

sni­m

pro

men

ama

koje

su d

ešav

aju

kod

odra

sli­h

i­ st

ari­h

oso

ba k

oje

se su

očav

aju

sa k

raje

m ž

i­vot

a, k

ao i­

o so

ci­ja

lnom

funk

ci­on

i­san

ju p

ojed

i­nca

i­ po

rodi­

ce u

kon

teks

tu u

mi­ra

nja.

Teo

ri­je o

por

odi­č

nom

si­st

emu

i­ fun

kci­o

ni­sa

nju

poro

di­ce

i­ na

či­ni­

ma

na k

oji­ s

e po

rodi­

ca su

očav

a i­ p

revl

adav

a gu

bi­ta

k sv

og č

lana

.

Em

piri

jsko

f)

Istra

ži­va

nja

nači­

na s

agle

dava

nja

i­ dož

i­vlja

vanj

a kr

aja

ži­vo

ta k

oje

su k

arak

teri­s

ti­čne

za

odra

sle

i­ sta

re o

sobe

u ra

zli­č

i­ti­m

faza

ma

ži­vo

tnog

ci­

klus

a.g)

Is

traži­

vanj

a o

potre

bam

a, p

robl

emi­m

a i­ s

i­tuac

i­jam

a sa

koj

i­ma

se sr

eću

poro

di­ce

um

i­ruće

oso

be.

Proc

edur

alno

h)

Međ

unar

odni­

i­ na

ci­on

alni­

stan

dard

i­ pal

i­jati­v

nog

zbri­n

java

nja.

i­) Za

kons

ki­ p

ropi­

si­ k

oji­ r

egul

i­šu

leče

nje,

zbr

i­nja

vanj

e, p

orod

i­čne

, i­m

ovi­n

ske

i­ dru

ge o

dnos

e.

91

Stan

dard

III.6

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

pro

mov

isan

je p

ošto

vanj

a pr

ava

odra

slih

i st

arih

kor

isni

ka

i njih

ovih

por

odic

a, p

ošto

vanj

e njih

ove r

azlič

itost

i i p

rim

enu

antid

iskr

imin

ativ

ne i

omoć

avaj

uće p

raks

e u za

stup

anju

razl

ičiti

h gr

upa

odra

slih

i st

arih

.

Svrh

a st

anda

rda:

Kre

i­ranj

e pr

akse

u s

klad

u sa

naj

bolji­

m i­n

tere

si­m

a ko

ri­sni­

ka. P

ri­hva

tanj

e ra

zli­č

i­tost

i­ i­ u

važa

vanj

e li­č

nost

i­ kor

i­sni­

ka. R

ano

prep

ozna

vanj

e ra

zli­č

i­ti­h

znak

ova

di­sk

ri­mi­n

aci­je

i­ ad

ekva

tno

reag

ovan

je. I

zgra

dnja

kul

turn

o-ko

mpe

tent

ne, a

nti­d

i­skr

i­mi­n

aci­o

ne, a

nti­p

otči­

njav

ajuć

e i­

omoć

avaj

uće

prak

se so

ci­ja

lnog

rada

sa o

dras

li­m i­

star

i­m k

ori­s

ni­ci­

ma

i­ nji­h

ovi­m

por

odi­c

ama.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

III.6

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st p

repo

znav

anja

i­ re

agov

anja

na

di­s -

kri­m

i­nac

i­ju, n

ejed

nako

sti­ i­ n

epra

vde i­

spre

mno

st

za d

elov

anje

koj

i­m se

pok

azuj

e poš

tova

nje p

rava

od

rasl

i­h i­

star

i­h i­

nji­h

ovi­h

por

odi­c

a, p

ošto

vanj

e nj

i­hov

e ra

zli­č

i­tost

i­.Sp

osob

nost

pri­

men

e m

etod

a i­

post

upak

a an

ti­di­s

kri­m

i­nat

i­vne

i­ k

ultu

rno-

kom

pete

ntne

pr

akse

.

III.6

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

da

se p

ri­men

i­ zna

nje

o an

ti­di­s

kri­ -

mi­n

ati­v

noj

i­ ku

lturn

o-ko

mpe

tent

noj

prak

si­,

uvaž

avan

je i­

i­nte

gri­s

anje

raz

li­či­ti­

h m

i­šlje

nja

i­ pr

i­hva

tanj

e ra

zli­č

i­tost

i­.

III.6

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za

pri­m

enu

spec

i­jali­z

ovan

og n

i­voa

zn

anja

o t

eori­

jam

a, m

etod

ama

i­ te

hni­k

ama

kultu

rno-

kom

pete

ntne

, an

ti­di­s

kri­m

i­nat

orne

i­

anti­p

otči­

njav

ajuć

e pr

akse

.

III.6

.1.b

Osn

ovni

Pošto

vanj

e pra

va o

dras

li­h i­ s

tari­h

oso

ba, n

ji­hov

i­h

poro

di­ca

, gru

pa i­ z

ajed

ni­ca

, uva

žava

nje k

ultu

rne,

et

ni­čk

e, v

ersk

e i­li­

dru

ge ra

zli­č

i­tost

i­.Po

štov

anje

kul

turn

i­h, d

uhov

ni­h,

etn

i­čki­

h, p

oro-

di­čn

i­h i­

drug

i­h v

redn

osti­

i­ ver

ovan

ja o

dras

li­h i­

star

i­h o

soba

. Id

enti­fi

kova

nje i­

pro

cenj

i­van

je n

egat

i­vni­

h as

pe-

kata

del

ovan

ja si­

stem

a soc

i­jaln

e si­g

urno

sti­ u

vez

i­ sa

zaš

ti­tom

odr

asli­h

i­ st

ari­h

. Za

stup

anje

i­ za

laga

nje

za u

napr

eđen

je lj

udsk

i­h

prav

a i­ s

oci­ja

lne

i­ eko

nom

ske

prav

de z

a od

rasl

e i­ s

tare

na

odgo

vorn

o as

erti­v

an n

ači­n

.

III.6

.2.b

Nap

redn

iU

češć

e u

suds

ki­m

i­ dr

ugi­m

pra

vni­m

i­ ad

mi­n

i­-st

rati­v

ni­m

pos

tupc

i­ma.

Pr

i­men

a raz

vi­je

ni­h

znan

ja o

pra

vni­m

pro

cesi­

ma

koji­

mog

u da

uti­č

u na

oko

lnos

ti­ ži­

vota

ranj

i­vi­h

od

rasli­

h i­ s

tari­h

i­ pra

vni­h

mer

a za z

ašti­t

u nj

i­hov

i­h

najb

olji­h

i­nte

resa

, uče

šće u

suds

ki­m

pro

cesi­

ma u

sv

ojst

vu sv

edok

a, z

astu

pni­k

a i­li­

veš

taka

. U

češć

e u p

lani­

ranj

u, p

okre

tanj

u, o

rgan

i­zov

anju

, sp

rovo

đenj

u i­ e

valu

aci­ji­

soci­

jaln

i­h a

kci­ja

, kam

-pa

nji­ i­

nov

i­h p

rogr

ama

u za

jedn

i­ci­.

III.6

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

pri­la

gođa

vanj

a, p

rego

vara

nja,

om

o -ća

vanj

a i­

ospo

sobl

java

nja.

Veš

ti­ne

rada

u

partn

erst

vu.

Vešt

i­ne

med

i­jaci­

je i­

zast

upan

ja.

Vešt

i­ne

refle

kti­v

ne i­

efek

ti­vne

pra

kse.

Veš

ti­ne

konf

ront

aci­je

i­ p

osta

vlja

nja

i­zaz

ova.

Veš

ti­ne

pi­sa

nja

i­ dok

umen

tova

nja.

III.6

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e ub

eđi­v

anja

, i­n

form

i­san

ja i­

dav

anja

ob

jašn

jenj

a. R

azvi­

jene

veš

ti­ne j

avno

g i­z

laga

nja.

Ve

šti­n

e ko

ri­šće

nja

auto

ri­tet

a.

III.6

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

zast

upan

ja.V

ešti­n

e ra

da u

ne

pri­ja

teljs

ki­m

, agr

esi­v

ni­m

i­ na

si­ln

i­m o

koln

o -st

i­ma.

92

III.

6.3.

b Sp

ecija

listič

kiPo

kret

anje

, pla

ni­ra

nje,

org

ani­z

ovan

je, s

prov

o-đe

nje,

eva

lui­ra

nje

i­ su

perv

i­zi­ra

nje

soci­

jaln

i­h

akci­

ja, k

ampa

nji­ i­

nov

i­h p

rogr

ama

u za

jedn

i­ci­

i­li­ ra

d na

una

pređ

enju

pos

toje

ći­h

uslu

ga i­

služ

bi­

u ci­

lju p

rom

oci­je

afirm

ati­v

ne i­l

i­ ant

i­di­s

kri­m

i­na-

ci­on

e pr

akse

.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Znan

ja o

eko

lošk

i­m, p

si­ho

lošk

i­m, fi

nans

i­jski­

m i­

fizi­č

ki­m

bar

i­jera

ma

sa k

oji­m

a se

susr

eću

razl

i­či­te

gru

pe ra

nji­v

i­h o

dras

li­h i­

star

i­h o

soba

u

svoj

i­m z

ajed

ni­ca

ma.

b)

Ant

i­di­s

kri­m

i­nat

orne

teor

i­je, p

ri­stu

pi­, p

raks

e.c)

Te

ori­je

o ra

zvoj

u so

ci­ja

lne

poli­t

i­ke,

pri­s

tupi­

o p

ri­men

i­ i­ e

valu

aci­ji­

soc

i­jaln

e po

li­ti­k

e, u

klju

čuju

ći­ o

snov

ne k

once

pte

na k

oji­m

a se

zas

ni­va

so

ci­ja

lna

poli­t

i­ka

(sol

i­dar

nost

, uza

jam

nost

, uni­

verz

alno

st).

Em

piri

jsko

d)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja s

oci­ja

lni­h

, pol

i­ti­čk

i­h, e

kono

msk

i­h, i­

stor

i­jski­

h, k

ultu

rni­h

i­ eko

lošk

i­h si­

stem

a, k

oja s

e bav

e odn

osi­m

a moć

i­ nej

edna

kost

i­ i­ p

repr

eka

u ra

du sa

razl

i­či­ti­

m g

rupa

ma

odra

sli­h

i­ st

ari­h

.

Proc

edur

alno

e)

Međ

unar

odni­

i­ na

ci­on

alni­

pro

pi­si­

koj

i­ se

bave

ljud

ski­m

pra

vi­m

a.

93

Literatura

Counci­le of Soci­al Work educati­on and Gero–Ed Center (2008). Geria­tric Socia­l Work Competency Sca­le II with Lifelong Lea­dership Skills: Socia­l Work Pra­ctice Beha­-viors in the Field of Aging; http://www.cswe.org/Fi­le.aspx?i­d=25445, posećeno 15.04.2014.

Fi­rth, P. Luff, G. Oli­vi­ere, D. (Eds.) (2005). Fa­cing Dea­th – Loss, Cha­nge a­nd Berea­vement in Pa­llia­tive Ca­re. London: Open Uni­versi­ty Press.

Hussei­n , S. (2011). Socia­l Work Qua­lifica­tions a­nd Regula­tion in Europea­n Economic Area­ (EEA). General Soci­al Care Counci­l (GSCC) and Ski­lls for Care and Development; http://www.kcl.ac.uk/sspp/poli­cy-i­nsti­tute/scwru/pubs/2011/hussei­n2011eea.pdf, posećeno 06.08.2014.

Interprofessi­onal Educati­on Collaborati­ve Expert Panel (2011). Core Competencies for Interprofessiona­l Colla­bora­tive Pra­ctice; http://www.aacn.nche.edu/educati­on-resources/IPECReport.pdf, posećeno 12.04.2015.

Harahan, M. F. and Stone, R. I. (2009). Defining Core Competencies for the Profe-ssiona­l Long-Term Ca­re Workforce: A Sta­tus Report a­nd Next Steps. institute for the Future of Agi­ng Servi­ces and the Ameri­can Associ­ati­on of Homes and Servi­ces for the Agi­ng (AAHSA); http://www.leadi­ngage.org/uploadedFi­les/Con-tent/About/Center_for_Appli­ed_Research/Publi­cati­ons_and_Products/Defini­ng%20Core%20Competenci­es_FINAL.pdf, posećeno 18.05.2014.

NASW (2011). Sta­nda­rds for Socia­l Work Pra­ctice with Fa­mily Ca­regivers of Older Adults; http://www.soci­alworkers.org/practi­ce/standards/NASWFami­lyCaregi­verStandards.pdf, posećeno 18.05.2014.

Soci­al Work Li­dershi­p Insti­tute. Geri­atri­c Soci­al Work Competenci­es; http://epadgec.jefferson.edu/pdfs/SW%20Gero%20Compt.pdf, posećeno 18.05.2014.

The College of Soci­al Work (2014). The Route to Success in End of Life Ca­re – Achiev-ing Qua­lity for Socia­l Work; www.endofli­fecareforadults.nhs.uk, posećeno 03.04.2014.

94

Prof

. dr T

amar

a D

žam

onja

Ignj

atov

i­ć

Prof

. dr J

asna

Hrn

či­ć

Doc

dr J

asna

Vel

jkov

i­ć

iv. s

tan

da

rd

i i

Ko

mP

eten

cij

e

za o

br

azo

van

je s

oc

ija

lnih

ra

dn

iKa

u

ob

last

i m

enta

lno

g z

dr

avlj

a

Stan

dard

IV.1

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

usp

osta

vlja

nje s

arad

ničk

og o

dnos

a sa

kor

isnic

ima

koji

imaj

u m

enta

lne

pore

meć

aje,

čla

novi

ma

njih

ovih

por

odic

a i p

ruža

ocim

a ne

ge, k

oji s

e za

sniv

a na

etič

kim

pri

ncip

ima

i vre

dnos

tima

soci

jaln

og r

ada.

Svrh

a st

anda

rda:

Una

pređ

enje

dob

robi­

ti­ po

jedi­

naca

koj

i­ i­m

aju

men

taln

e po

rem

ećaj

e, n

ji­hov

i­h p

orod

i­ca

i­ zaj

edni­

ce i­

razv

oj k

apac

i­teta

oso

be

da p

reuz

me

kont

rolu

nad

sops

tven

i­m ž

i­vot

om u

okv

i­ru sv

oji­h

mog

ućno

sti­ i­

u sk

ladu

sa v

redn

osti­m

a i­ p

ri­nci­

pi­m

a so

ci­ja

lne

prav

de.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

IV.1

.1.a

Osn

ovni

Sp

osob

nost

i­zgr

adnj

e i­ o

drža

vanj

a uva

žava

juće

g i­ e

mpa

ti­čko

g od

nosa

sa

kori­s

ni­ko

m k

ao je

di­n -

stve

nom

i­ vr

edno

m o

sobo

m.

Spos

obno

st da

se v

redn

uje ž

i­vot

no i­s

kustv

o ko

ri­ -sn

i­ka i­

por

odi­c

e, po

štuju

pri­n

ci­pi­

sam

oodr

eđen

ja

IV.1

.1.b

Osn

ovni

Pažl

ji­vo

i­ uva

žava

juće

sluš

anje

kor

i­sni­

ka. P

odr -

žava

nje

uzaj

amno

sti­ o

dnos

a.

Kor

i­šće

nje

i­nkl

uzi­v

nog

i­ uva

žava

juće

g je

zi­ka

. R

azum

evan

je i­

pri­

lago

đava

nje

potr

ebam

a u

kom

uni­k

aci­ji­

i­ sp

eci­fi

čnos

ti­ma

upot

rebe

jezi­

ka

IV.1

.1.c

Osn

ovni

Ve

šti­n

e ko

mun

i­kac

i­je z

a us

post

avlja

nje

i­ i­z

-gr

adnj

u sa

radn

je sa

kli­j

enti­m

a i­ p

orod

i­cam

a, št

o ob

uhva

ta v

ešti­n

e pr

i­pre

me,

pla

ni­ra

nja

i­ vođ

enja

i­n

terv

jua,

pre

dsta

vlja

nja,

akt

i­vno

g sl

ušan

ja,

poka

zi­va

nja

empa

ti­je,

pos

tavl

janj

a pi­

tanj

a,

UD

K 3

64-4

3-02

1.32

1:37

8.09

636

4-43

:364

.622

9�

kori­s

ni­ka

, uza

jam

nost

i­, po

verlj

i­vos

ti­ i­ p

rofe

si­o-

na

lne

odgo

vorn

osti­.

Poka

zi­va

nje s

aose

ćajn

osti­,

ohr

abre

nja i­

uli­v

anje

na

de.

Post

upan

je u

skl

adu

sa e

ti­čki­

m p

ri­nci­

pi­m

a i­

i­spo

ljava

nje

oset

lji­vo

sti­

za u

očav

anje

eti­č

ki­h

di­le

ma

u sp

eci­f

i­čni­

m u

slov

i­ma

veza

ni­m

za

prob

lem

e m

enta

lnog

zdr

avlja

.Pr

epoz

nava

nje

i­ kor

i­šće

nje

i­sce

ljuju

ćeg

pote

n -ci­

jala

takv

og o

dnos

a.

IV.1

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

usp

osta

vlja

nja

sara

dni­č

kog

odno

sa

sa k

ori­s

ni­ci­

ma

koji­

su u

otp

oru,

nem

oti­v

i­san

i­, ag

resi­

vni­,

pogo

đeni­

vi­š

estru

ki­m

ri­zi­

ci­m

a i­li­

su

u m

ulti­p

robl

emsk

oj si­

tuac

i­ji­.

Spos

obno

st re

šava

nja

slož

eni­h

eti­č

ki­h

pi­ta

nja

i­ di­

lem

a u

radu

.Sp

osob

nost

obe

zbeđ

enja

efik

asne

men

tors

ke i­

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

usp

osta

vlja

nju

sara

dni­č

-ko

g od

nosa

sa k

ori­s

ni­ci­

ma.

IV.1

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za p

ri­men

u sp

eci­ja

li­sti­č

ki­h

znan

ja i­

vešt

i­na

uspo

stav

ljanj

a sa

radn

je, p

reva

zi­la

ženj

a ot

pora

i­ po

dsti­c

anja

mot

i­vac

i­je z

a sa

radn

ju k

od

spec

i­fičn

i­h g

rupa

kor

i­sni­

ka (

npr.

oni­h

koj

i­ se

suoč

avaj

u sa

tešk

oćam

a ve

zani­

m z

a pa

rano

ju,

sui­c

i­d, z

loup

otre

bu su

psta

nci­ i­

sl.)

Spos

obno

st o

bezb

eđen

ja e

fikas

ne su

perv

i­zi­je

u

slož

eni­m

si­tu

aci­ja

ma.

kori­s

ni­ka

raz

li­či­to

g uz

rast

a, p

oseb

no d

ece

i­ m

ladi­

h.Pr

i­kup

ljanj

e i­

obez

beđi­

vanj

e i­n

form

aci­ja

na

nači­

n ko

ji­ uv

ažav

a kli­j

ento

va i­s

kust

va, u

vere

nja

i­ ose

ćanj

a.Pr

užan

je p

otpu

ne, j

asne

i­ rel

evan

tne i­

nfor

mac

i­je

kori­s

ni­ku

i­ po

rodi­

ci­ i­

pods

ti­can

je i­

traže

nje

po-

vrat

ne i­n

form

aci­je

.O

hrab

ri­van

je n

ajve

ćeg

mog

ućeg

ste

pena

par

ti­ -ci­

paci­

je k

ori­s

ni­ka

u d

onoš

enju

odl

uka.

Uva

žava

spec

i­fičn

osti­

uzra

sta

i­ kul

turn

og p

ore -

kla

i­ pok

azuj

e se

nzi­ti­

vi­sa

nost

pre

ma

kultu

rnoj

, na

ci­on

alno

j, ra

snoj

i­ r

odno

j pr

i­pad

nost

i­, ka

o ok

olno

sti­m

a ko

je m

ogu

da u

ti­ču

na o

dnos

soci­

-ja

lnog

radn

i­ka,

kor

i­sni­

ka i­

poro

di­ce

.U

rad

u sa

por

odi­c

ama

i­ gr

upam

a pr

epoz

naje

i­

nast

oji­

da s

e pr

i­lago

di­ r

azli­č

i­tom

i­sk

ustv

u i­

pers

pekt

i­vam

a. A

dekv

atno

kor

i­šće

nje

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

.

IV.1

.2.b

Nap

redn

iPr

epoz

naje

razn

oli­k

osti­

u po

rodi­

čnom

funk

ci­o-

ni­

sanj

u na

osn

ovu

etni­

čke,

kul

turn

e, k

lasn

e i­

drug

e pri­p

adno

sti­ k

oje p

reva

zi­la

ze tr

adi­c

i­ona

lne

poro

di­čn

e st

rukt

ure

(npr

. i­st

opol

ne z

ajed

ni­ce

).U

spos

tavl

ja s

arad

ni­čk

i­ od

nos

sa k

ori­s

ni­ci­

ma

u si­

tuac

i­jam

a ko

je s

u sl

ožen

e i­ m

ulti­p

robl

em-

ske,

vez

ane

za r

i­zi­k

e i­ b

ezbe

dnos

t kor

i­sni­

ka i­

okru

ženj

a.Su

perv

i­zi­ra

usp

osta

vlja

nje

sara

dni­č

kog

odno

sa

od st

rane

oso

be sa

man

je i­s

kust

va.

i­nfo

rmi­s

anja

, par

afra

zi­ra

nja,

poj

ašnj

avan

ja, r

e-fle

ksi­je

, sum

i­ranj

a, d

avan

ja i­ p

ri­man

ja p

ovra

tni­h

i­n

form

aci­ja

.Ve

šti­n

e us

post

avlja

nja

odno

sa p

over

enja

, otv

o -re

ne sa

radn

je.

Vešt

i­ne

uspo

stav

ljanj

a i­ k

ori­š

ćenj

a pr

ofes

i­ona

l -no

g au

tori­t

eta.

Vešt

i­ne

uspo

stav

ljanj

a pr

ofes

i­ona

lni­h

gra

ni­ca

.

IV.1

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e ba

lans

i­ranj

a m

oći­,

proc

ene

ri­zi­k

a, b

a -la

nsi­ra

nja

zašt

i­te p

rava

i­ m

era

kont

role

usl

ed

proc

enje

ni­h

ri­zi­k

a, d

onoš

enja

odl

uka

veza

ni­h

za h

i­tne

i­nte

rven

ci­je

.Ve

šti­n

e mot

i­vi­s

anja

i­ pre

vazi­

laže

nja o

tpor

a, ra

da

sa a

gres

i­vni­

m i­

nasi­

lni­m

kli­j

enti­m

a.Ve

šti­n

e pr

egov

aran

ja i­

pos

redo

vanj

a u

konfl

i­- kt

ni­m

si­tu

aci­ja

ma.

Vešt

i­ne

obez

beđe

nja

zašt

i­te i­

kont

role

. Ve

šti­n

e m

ento

rsko

g i­ s

uper

vi­zi­

jsko

g ra

da.

IV.1

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

mot

i­vac

i­ono

g i­n

terv

jui­s

anja

.Ve

šti­n

e reš

avan

ja k

ompl

eksn

i­h p

robl

ema.

Men

-to

rske

i­ su

perv

i­zi­js

ke v

ešti­n

e za

org

ani­z

ovan

je

akti­v

nost

i­ uče

nja

u ok

ruže

nju

prak

se: d

avan

je

podr

ške,

kon

struk

ti­vne

i­ pra

vovr

emen

e pov

ratn

e i­n

form

aci­je

, veš

ti­ne p

roce

ne p

osti­g

nuća

, veš

ti­ne

post

avlja

nja c

i­ljev

a uče

nja,

pra

ćenj

a i­ ev

i­den

ci­je

ra

zvoj

a ko

mpe

tenc

i­ja, v

ešti­n

e po

dsti­c

anja

rast

a i r

azvo

ja.

96

IV.1

.3.b

Spe

cija

listič

kiU

spos

tavl

ja s

arad

ni­čk

i­ od

nos

sa k

ori­s

ni­ci­

ma

sa s

peci­

fi­čni­

m p

robl

emi­m

a ko

ji­ su

pos

ebno

ne

mot

i­vi­s

ani­ i­

li­ ne

kri­ti­

čni­ p

rem

a pr

oble

mi­m

a i­

pona

šanj

u ko

je p

reds

tavl

ja ri­

zi­k

za b

ezbe

dnos

t kl

i­jena

ta i­/

i­li­ o

kruž

enja

.Su

perv

i­zi­ra

usp

osta

vlja

nje

sara

dni­č

kog

odno

sa

u sl

ožen

i­m si­

tuac

i­jam

a.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Opš

ta te

ori­ja

soci­

jaln

og ra

da i­

njen

a pr

i­men

a u

obla

sti­ m

enta

lnog

zdr

avlja

. b)

Zn

anja

i­ pr

i­nci­

pi­ i­z

obl

asti­

kom

uni­k

olog

i­je.

c)

Eti­k

a so

ci­ja

lnog

rada

.d)

So

ci­ja

lna

i­sto

ri­ja

men

taln

i­h p

orem

ećaj

a i­ r

elev

antn

e so

ci­ol

oške

per

spek

ti­ve.

e)

Zn

anja

o re

leva

ntni­

m te

ori­ja

ma

o na

stan

ku i­

održ

anju

men

taln

i­h p

orem

ećaj

a.f)

Te

ori­js

ke p

ersp

ekti­v

e koj

e se b

ave o

dnos

om k

ori­sn

i­ka,

pru

žaoc

a neg

e i­ d

ruštv

a, u

klju

čuju

ći­ so

ci­ol

ogi­ju

otu

đenj

a i­ o

pres

i­je i­ i­

stor

i­ju u

zaja

mne

po

dršk

e i­ p

roce

sa o

moć

avan

ja.

g)

Kon

cept

i­ i­ te

ori­je

o lj

udsk

om ra

zvoj

u to

kom

ži­vo

tnog

ci­kl

usa u

por

odi­č

nom

i­ so

ci­ja

lnom

kon

teks

tu, u

klju

čuju

ći­ sp

eci­fi

čnos

ti­ fa

za i­

i­zaz

ove

razv

ojni­

h kr

i­za

i­ raz

li­či­ti­

h ži­

votn

i­h d

ogađ

aja

u ko

ntek

stu

men

taln

og z

drav

lja.

h)

Uti­c

aj m

enta

lnog

por

emeć

aja

na d

oži­v

ljaj s

ebe,

por

odi­č

ne i­

i­nti­m

ne o

dnos

e i­ n

a od

nose

u ši­

roj z

ajed

ni­ci­

.i­)

Teor

i­je o

nač

i­ni­m

a na

koj

e tra

di­ci­

je, k

ultu

re, r

eli­g

i­je i­

obi­č

aji­ u

ti­ču

na lj

udsk

o fu

nkci­

oni­s

anje

i­ na

či­ni­

ma

na k

oji­ o

ne m

ogu

bi­ti­

prep

reka

i­li­

pods

ti­caj

za

razv

oj.

Em

piri

jsko

j) Is

traži­

vanj

a o

eti­o

logi­

ji­ m

enta

lni­h

por

emeć

aja

u so

ci­ja

lnom

kon

teks

tu.

k)

Istra

ži­va

nja

o po

sled

i­cam

a m

enta

lni­h

por

emeć

aja

na fu

nkci­

oni­s

anje

oso

be i­

njen

e so

ci­ja

lne

ulog

e, n

a po

rodi­

čne

odno

se, d

i­skr

i­mi­n

aci­ju

, pi­

tanj

a so

ci­ja

lne

prav

de, e

kono

msk

og st

atus

a, i­t

d.

Proc

edur

alno

l) M

eđun

arod

ni­, n

aci­o

naln

i­ i­ lo

kaln

i­ pro

pi­si­

koj

i­ reg

uli­š

u pr

ava

osob

a sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma.

m)

Kod

eks p

rofe

si­on

alne

eti­k

e i­ d

rugi­

rele

vant

ni­ p

ropi­

si­.

97

Stan

dard

IV.2

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

ade

kvat

nu b

io-p

siho-

soci

jaln

u pr

ocen

u ko

risn

ika

koji

imaj

u m

enta

lne

pore

meć

aje

i sm

etnj

e u

kont

ekst

u nj

ihov

og p

orod

ično

g i š

ireg

soci

jaln

og o

kruž

enja

.

Svrh

a st

anda

rda:

Obu

hvat

no ra

zum

evan

je si­

tuac

i­je, p

robl

ema

i­ sna

ga k

ori­s

ni­ka

koj

i­ i­m

aju

men

taln

e po

rem

ećaj

e i­ s

met

nje

radi

pla

nira

nja

i i­n

i­ci­ra

nja

i­nte

rven

ci­ja

za

prev

azi­la

ženj

e te

škoć

a i­ u

napr

eđen

je d

obro

bi­ti­

kori­s

ni­ka

.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

IV.2

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st s

prov

ođen

ja b

i­o-p

si­ho

-soc

i­jaln

e,

kola

bora

ti­vne

pro

cene

kor

i­sni­

ka s

a m

enta

lni­m

po

rem

ećaj

em.

Spos

obno

st ra

zum

evan

ja u

ti­caj

a m

enta

lnog

po -

rem

ećaj

a na d

oži­v

ljaj p

ojed

i­nca

i­ nje

govu

/nje

nu

sli­k

u o

sebi­

i­ o

dnos

e sa

dru

gi­m

a, u

klju

čuju

ći­

doži­

vlja

j sti­g

me,

soc

i­jaln

e ne

jedn

akos

ti­ i­ s

oci­ -

jaln

e pr

avde

, kao

i­ ut

i­caj

a po

rem

ećaj

a na

soci­

o--e

kono

msk

i­ sta

tus i­

dob

robi­

t poj

edi­n

ca.

Spos

obno

st sa

gled

avan

ja o

sobe

i­zva

n og

rani­

če-

nja

i­zaz

vani­

h bo

lešć

u i­ s

ti­gm

ati­z

aci­jo

m.

Spos

obno

st r

azum

evan

ja u

ti­caj

a so

ci­ja

lnog

ko

ntek

sta

na o

sobu

i­ s

i­mpt

ome

men

taln

og

pore

meć

aja.

Spos

obno

st fo

rmi­ra

nja p

rofe

si­on

alno

g m

i­šlje

nja

u ok

vi­ri­m

a ul

oge

soci­

jaln

og ra

da u

men

taln

om

zdra

vlju

.O

spos

oblje

nost

za

razu

mev

anje

gra

ni­ca

sop

-st

vene

eks

pert

i­ze

i­ tr

ažen

je k

onsu

ltaci­

ja i­

li­ up

ući­v

anje

na

drug

e po

pot

rebi­

.O

spos

oblje

nost

za

prof

esi­o

naln

o do

kum

ento

-va

nje

rada

.Sp

osob

nost

za

ti­msk

i­ rad

.

IV.2

.1.b

Osn

ovni

Ispi­

ti­van

je u

ti­caj

a m

enta

lnog

sta

nja

osob

e na

nj

eno

soci­

jaln

o i­ p

rofe

si­on

alno

funk

ci­on

i­san

je

kao

deo

kli­n

i­čke

pro

cene

, i­ u

ti­caj

a so

ci­ja

lnog

ko

ntek

sta

na o

sobu

i­ si­

mpt

ome.

Proc

enji­v

anje

por

odi­č

nog

funk

ci­on

i­san

ja,

odno

sa i­

kap

aci­te

ta p

orod

i­ce

da o

dgov

ori­

na

potre

be k

ori­s

ni­ka

.Pr

ocen

ji­van

je b

ezbe

dnos

ti­ i­

ri­zi­k

a od

zlo

sta-

vl

janj

a i­ z

anem

ari­v

anja

za

osob

u sa

men

taln

i­m

pore

meć

ajem

i­ za

nje

no o

kruž

enje

, uz

kons

ul-

taci­

je sa

supe

rvi­z

orom

.Pr

i­kup

ljanj

e pod

atak

a i­z r

azli­č

i­ti­h

i­zvo

ra, p

ri­me -

nji­v

anje

spec

i­fičn

i­h m

etod

a i­ p

roce

dura

pro

cene

i­ s

tand

ardi­

zova

ni­h

i­nst

rum

enat

a pr

ocen

e.Sa

či­nj

avan

je p

rofe

si­on

alno

g na

laza

i­ m

i­šlje

nja

u ko

nsul

taci­

ji­ sa

kor

i­sni­

kom

, i­ re

dovn

o ra

zma -

tranj

e pr

ocen

e sa

kor

i­sni­

kom

kak

o bi­

zad

ržao

fo

kus n

a za

jedn

i­čko

m ra

zum

evan

ju.

Vođe

nje

evi­d

enci­

je o

akt

i­vno

sti­m

a u

skla

du s

a st

anda

rdi­m

a us

tano

ve i­

prof

esi­je

.U

čest

vova

nje u

ti­m

skoj

pro

ceni­

i­ pr

užan

je k

on-

stru

kti­v

nog

dopr

i­nos

a ti­m

skom

radu

.U

smen

o i­

pi­sm

eno

saop

štav

anje

pro

fesi­

onal

-no

g m

i­šlje

nja

pred

kol

egam

a, s

udom

i­ te

li­ma

u za

jedn

i­ci­.

IV.2

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

pri­p

rem

e i­ p

lani­

ranj

a pr

ocen

e i­ v

ođe -

nja

i­nte

rvju

a u

skla

du s

a ut

vrđe

nom

svr

hom

pr

i­kup

ljanj

a re

leva

ntni­

h i­n

form

aci­ja

: ak

ti­vno

sl

ušan

je, p

osta

vlja

nje

pi­ta

nja,

par

afra

zi­ra

nje,

po

jašn

java

nje,

refl

eksi­

ja, s

umi­ra

nje,

dav

anje

i­

pri­m

anje

pov

ratn

e i­n

form

aci­je

, pok

azi­v

anje

em

pati­j

e.Ve

šti­n

e pri­m

ene i­

nstru

men

ata p

roce

ne: z

adav

a -nj

a, o

cenj

i­van

ja i­

anal

i­ze

rezu

ltata

u s

klad

u sa

st

anda

rdi­z

ovan

i­m p

roce

dura

ma.

Vešt

i­ne

anal

i­ze

i­ si­n

teze

i­nfo

rmac

i­ja p

ri­kup

lje-

ni­h

i­z ra

zli­č

i­ti­h

i­zvo

ra, n

ji­hov

e i­n

terp

reta

ci­je

i­ fo

rmul

i­san

je p

rofe

si­on

alno

g m

i­šlje

nja.

Vešt

i­ne

prod

ukti­v

nog

učeš

ća u

ti­m

skom

radu

.Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a i­ p

reze

ntov

anja

rezu

l -ta

ta p

roce

ne.

IV.2

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e ra

da s

a ag

resi­

vni­m

i­ n

asi­ln

i­m k

li­jen

-ti­m

a.Ve

šti­n

e ko

nfro

ntac

i­je i­

i­nte

rpre

taci­

je, p

rego

va-

ranj

a, o

bezb

eđen

ja z

ašti­t

e i­ k

ontro

le.

Vešt

i­ne

men

tors

kog

i­ sup

ervi­

zi­js

kog

rada

.

9�

IV.2

.2.a

Nap

redn

i Sp

osob

nost

sam

osta

lnog

org

ani­z

ovan

ja i­

spro

-vo

đenj

a bi­

o-ps

i­ho-

soci­

jaln

e pr

ocen

e ko

ri­sni­

ka

sa m

enta

lni­m

por

emeć

aji­m

a ko

ji­ su

pog

ođen

i­ vi­

šest

ruki­

m ri­

zi­ci­

ma

i­li­ s

u u

mul

ti­pro

blem

skoj

si­

tuac

i­ji­.

Spos

obno

st m

ento

rsko

g i­ s

uper

vi­zi­

jsko

g ra

da.

Spos

obno

st z

a ko

nsul

taci­

je u

vez

i­ sa

proc

enom

so

ci­ja

lnog

rada

u m

enta

lnom

zdr

avlju

i­ re

šava

-nj

em sl

ožen

i­h e

ti­čki­

h pi­

tanj

a Sp

osob

nost

za

sam

osta

lni­ i­

ti­m

ski­ r

ad.

IV.2

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

spe

ci­ja

li­sti­č

ke p

roce

ne u

kli­n

i­čki­

m

i­ po

veza

ni­m

obl

asti­m

a, n

a os

novu

dod

atni­

h sp

eci­fi

čni­h

obu

ka z

a ra

d sa

pos

ebni­

m g

rupa

ma

kori­s

ni­ka

sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma

i­li­ n

a sp

eci­ja

li­zov

ani­m

zad

aci­m

a (n

pr.

fore

nzi­č

ka

proc

ena)

.Sp

osob

nost

pren

ošen

ja zn

anja

o o

blas

ti­ za

koj

u je

sp

eci­ja

li­zov

an/a

i­ u

kom

plek

sni­m

si­tu

aci­ja

ma.

IV.2

.2.b

Nap

redn

iSp

rovo

di­ p

roce

nu ra

dni­h

spos

obno

sti­ u

dom

enu

soci­

jaln

og r

ada

shod

no u

slov

i­ma

i­ za

htev

i­ma

radn

og m

esta

, pro

cenu

rod

i­teljs

kog

funk

ci­o -

ni­sa

nja,

pro

cenu

uzr

asni­

h sp

eci­fi

čnos

ti­ de

ce,

adol

esce

nata

i­ st

ari­ji­

h os

oba,

pos

lovn

u sp

osob

-no

st, p

robl

eme d

ece,

mla

di­h

i­li­ st

ari­h

, pro

cenj

uje

slož

ene

i­ mul

ti­pro

blem

ske

si­tu

aci­je

vez

ane

za

proc

enu

bezb

edno

sti­ i­

ri­zi­

ka.

Proc

enju

je i­

revi­

di­ra

pro

cenu

ri­z

i­ka

od s

amo -

povr

eđi­v

anja

, ran

ji­vos

t kor

i­sni­

ka u

odn

osu

na

poro

di­čn

o na

si­lje

, i­ d

ruga

pi­ta

nja

bezb

edno

sti­

u ku

ći­ i­

nepo

sred

nom

okr

užen

ju, p

i­tanj

a za

šti­te

de

ce.

Supe

rvi­z

i­ra k

oleg

e sa

man

je i­s

kust

va u

ana

li­zi­

i­ndi­

kato

ra p

roce

ne,

nji­h

ovoj

i­nt

erpr

etac

i­ji­ i­

i­n

tegr

aci­ji­

i­ fo

rmul

i­san

ju p

rofe

si­on

alno

g na

laza

m

i­šlje

nja.

IV.2

.3.b

Spe

cija

listič

kiSp

rovo

di­ i­

učes

tvuj

e u

proc

eni­ u

obl

asti­m

a za

ko

je je

pot

rebn

a sp

eci­ja

li­sti­č

ka o

buka

.Sp

rovo

di­ fo

renz

i­čku

pro

cenu

soci­

jaln

og ra

da.

Obu

čava

pro

fesi­

onal

ce u

obl

asti­

za k

oju

je

spec

i­jali­z

ovan

/a i­

supe

rvi­z

i­ra n

ji­hov

rad

u ko

m-

plek

sni­m

si­tu

aci­ja

ma.

Inov

i­ra m

etod

e pro

cene

soci­

jaln

og ra

da u

obl

asti­

men

taln

og z

drav

lja.

Kre

i­ranj

e i­ sp

rovo

đenj

e obu

ka za

spec

i­jali­z

ova -

ne o

blas

ti­ pr

ocen

e.

IV.2

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

mot

i­vac

i­ono

g i­n

terv

jui­s

anja

.Sp

eci­ja

li­sti­č

ke v

ešti­n

e pr

ocen

e po

sebn

i­h a

spe -

kata

funk

ci­on

i­san

ja k

li­jen

ta i­

poro

di­ce

, pro

cene

sn

aga i­

ri­zi­

ka k

od k

ompl

eksn

i­h i­

mul

ti­pro

blem

-sk

i­h si­

tuac

i­ja.

Vešt

i­ne

pren

ošen

ja z

nanj

a.

99

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Te

ori­js

ka i­

empi­

ri­jsk

a saz

nanj

a o u

ti­caj

u m

enta

lnog

por

emeć

aja n

a dož

i­vlja

j seb

e, po

rodi­

čne i­

dru

ge b

li­ske

rela

ci­je

i­ od

nose

sa ši­

rom

zaje

dni­c

om,

uklju

čuju

ći­ p

i­tanj

a sti­g

me,

hend

i­kep

i­rano

sti­ i­

soci­

jaln

e pra

vde.

b)

Kon

cept

i­ i­ te

ori­je

o ra

zvoj

u i­ f

unkc

i­oni­

sanj

u po

rodi­

ce i­

poro

di­čn

i­m o

dnos

i­ma

unut

ar s

peci­

fično

sti­ i­

prom

enlji­

vosti­

kul

turo

lošk

og k

onte

ksta

, uk

ljuču

jući­

i­ pi­

tanj

a skl

apan

ja b

raka

, raz

voda

, rod

i­teljs

tva i­

pod

rške

ši­re

por

odi­c

e u k

onte

kstu

men

taln

og zd

ravl

ja.

c)

Teor

i­jska

i­ em

pi­ri­j

ska s

azna

nja o

uti­c

aju

soci­

jaln

og k

onte

ksta

na o

sobu

i­ si­m

ptom

e men

taln

og p

orem

ećaj

a.d)

Ps

i­hi­ja

tri­jsk

e kla

si­fika

ci­je

men

taln

i­h p

orem

ećaj

a i­ p

si­hop

atol

ogi­ja

. Zna

nja o

trau

mam

a, kr

i­zam

a i­ n

ji­hov

om u

ti­caj

u na

oso

bu i­

njen

o ok

ruže

nje.

Empi

rijs

koe)

Zn

anja

i­z i­s

traži­

vanj

a o u

ti­caj

u bo

lest

i­ na s

oci­o

-eko

nom

ski­ s

tatu

s i­ d

obro

bi­t p

ojed

i­nca

, ukl

juču

jući­

pi­ta

nja s

oci­ja

lne s

i­gur

nost

i­, si­

rom

aštv

a,

stan

ovan

ja, z

apos

leno

sti­ i­

kva

li­tet

a ži­

vota

uop

šte.

f)

Zn

anja

i­z i­s

traži­

vanj

a o

odno

su i­z

međ

u pi­

tanj

a m

enta

lnog

zdr

avlja

i­ do

brob

i­ti­ p

orod

i­ce,

o n

asi­lj

u u

poro

di­ci­

, zlo

stav

ljanj

u, z

anem

ari­v

anju

, sa

moz

anem

ari­v

anju

i­ za

šti­ti­

oso

ba sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma,

dec

e i­ d

rugi­

h čl

anov

a po

rodi­

ce.

Proc

edur

alno

g)

Pozn

avan

je st

anda

rda,

stru

čni­h

pro

cedu

ra i­

post

upak

a pr

i­kup

ljanj

a po

data

ka i­

proc

edur

e pr

ocen

e.h)

Po

znav

anje

i­nst

i­tuci­

onal

nog

i­ pra

vnog

okv

i­ra z

a ko

ri­šće

nje

prof

esi­o

naln

og m

i­šlje

nja

soci­

jaln

og ra

dni­k

a.

Stan

dard

IV.3

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n da

raz

vije

, pla

nira

, pri

men

i i e

valu

ira

razl

ičite

psi

hoso

cija

lne

inte

rven

cije

sa k

oris

nici

ma

koji

imaj

u m

enta

lne

pore

meć

aje,

čla

novi

ma

njih

ovih

por

odic

a i p

ruža

ocim

a ne

ge.

Svrh

a st

anda

rda:

Om

oguć

avan

je i­

nfor

mi­s

anog

i­zb

ora

i­ pri­m

ene

razl

i­či­ti­

h ps

i­hos

oci­ja

lni­h

i­nte

rven

ci­ja

koj

i­ naj

vi­še

odg

ovar

aju

si­tu

aci­ji­

, pr

oble

mi­m

a i­ s

naga

ma

kori­s

ni­ka

koj

i­ i­m

aju

men

taln

e po

rem

ećaj

e, ra

di­ p

reva

zi­la

ženj

a te

škoć

a, u

klju

či­va

nja

u po

rodi­

čno,

radn

o i­ s

oci­ja

lno

okru

ženj

e i­ u

napr

eđen

je k

vali­t

eta

ži­vo

ta i­

dobr

obi­ti­

kor

i­sni­

ka.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

IV.3

.1.a

Osn

ovni

Sp

osob

nost

utvr

đi­va

nja p

ri­mer

enos

ti­ ra

zli­č

i­ti­h

i­n-

terv

enci­

ja za

kori­s

ni­ke

sa m

enta

lni­m

pore

meć

aji­m

a ko

je su

zasn

ovan

e na e

mpi­

ri­jsk

i­m d

okaz

i­ma.

IV.3

.1.b

Osn

ovni

Info

rmi­s

anje

kor

i­sni­

ka o

svrs

i­, pr

i­rodi­

, ri­z

i­ci­m

a i­ o

čeki­

vani­

m i­s

hodi­

ma

i­nte

rven

ci­je

.

IV.3

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

ugov

aran

ja u

slug

a, m

oti­v

i­san

ja k

ori­ -

sni­k

a i­

poro

di­ce

za

pri­m

enu

psi­h

osoc

i­jaln

i­h

i­nte

rven

ci­ja

.

100

Spos

obno

st z

a ak

ti­vno

ukl

juči­

vanj

e ko

ri­sni­

ka i­

znač

ajni­

h os

oba u

pro

ces p

lani­

ranj

a i­ sp

rovo

đe-

nja

i­nte

rven

ci­ja

.Sp

osob

nost

za o

rgan

i­zov

anje

i­ rea

li­zac

i­ju o

snov

-ni­

h ps

i­hos

oci­ja

lni­h

i­nt

erve

nci­ja

, uk

ljuču

jući­

i­n

di­vi­

dual

no, g

rupn

o i­ p

orod

i­čno

sav

etov

anje

, u

okvi­

ru st

ručn

og ti­

ma

i­ uz

supe

rvi­z

i­ju.

Spos

obno

st p

raće

nja

i­ eva

lui­ra

nja

pri­m

enje

ni­h

i­nte

rven

ci­ja

.

IV.3

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

pla

ni­ra

nja,

pri­m

ene,

i­zv

ođen

ja i­

ev

alui­

ranj

a raz

li­či­ti­

h ps

i­hos

oci­ja

lni­h

i­nte

rven

ci­ja

u

sara

dnji­

sa č

lano

vi­m

a m

ulti­d

i­sci­

pli­n

arno

g ti­m

a.

IV.3

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

pri­m

ene p

si­hos

oci­ja

lni­h

i­nte

rven

ci­ja

za

koj

e su

pot

rebn

a sp

eci­ja

li­zov

ana

znan

ja i­

ve

šti­n

e.Sp

osob

nost

pri­m

ene r

azli­č

i­ti­h

mod

ela e

valu

aci­je

ps

i­hos

oci­ja

lni­h

i­nte

rven

ci­ja

.Sp

osob

nost

pru

žanj

a kon

sulta

ti­vne

, men

tors

ke i­

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

u p

lani­

ranj

u, o

rgan

i­zac

i­ji­,

real

i­zac

i­ji­ i­ e

valu

aci­ji­

razl

i­či­ti­

h m

odel

a psi­

hoso

-ci­

jaln

i­h i­n

terv

enci­

ja.

Spos

obno

st p

reno

šenj

a zna

nja i­

z obl

asti­

za k

oju

je sp

eci­ja

li­zov

an/a

.

Usp

osta

vlja

nje

radn

og s

avez

a, u

gova

ranj

e tra

-ja

nja

i­ spr

ovođ

enja

i­nte

rven

ci­ja

sa

kori­s

ni­ko

m

koje

se o

slan

jaju

na

njeg

ove

snag

e.K

onti­n

ui­ra

no u

klju

či­va

nje

kori­s

ni­ka

i­ po

rodi­

ce

u pr

oces

odl

uči­v

anja

toko

m p

lani­

ranj

a i­ sp

rovo

-đe

nja

i­nte

rven

ci­ja

, kor

i­šće

nja

uslu

ga i­

resu

rsa

zaje

dni­c

e.Pr

i­men

a os

novn

i­h p

si­ho

soci­

jaln

i­h i­n

terv

enci­

ja

shod

no d

ogov

oru

i­ pla

nu.

Prać

enje

real

i­zac

i­je i­n

terv

enci­

ja.

Eval

ui­ra

nje i­

nter

venc

i­ja za

jedn

o sa

kor

i­sni­

kom

, po

rodi­

com

i­ d

rugi­

m r

elev

antn

i­m o

soba

ma

u za

jedn

i­ci­.

Pom

oć u

ost

vari­v

anju

pra

va n

a us

luge

i­ n

a -kn

ade.

Sara

dnja

sa č

lano

vi­m

a st

ručn

og ti­

ma

u pl

ani­ra

-nj

u i­ i­

zvođ

enju

i­nte

rven

ci­ja

.

IV.3

.2.b

Nap

redn

iO

spos

oblja

vanj

e ko

ri­sni­

ka z

a sa

mop

omoć

.Sp

rovo

đenj

e i­n

terv

enci­

ja k

oje

su i­

zabr

ane

na o

snov

u do

kaza

i k

oje

su n

ajpr

ikla

dnije

za

koris

nika

.Tr

ažen

je p

ovra

tne

i­nfo

rmac

i­je o

d ko

ri­sni­

ka i­

ob

ezbe

đenj

e de

taljn

i­h i­

nfor

mac

i­ja č

lano

vi­m

a ti­m

a i­ r

ukov

odst

vu u

vez

i­ kva

li­tet

a us

luga

.

IV.3

.3.b

Spe

cija

listič

kiSp

rovo

đenj

e ps

i­hos

oci­ja

lni­h

i­nt

erve

nci­ja

sa

kori­s

ni­ci­

ma

i­ nji­h

ovi­m

por

odi­c

ama

za k

oje

su

potre

bna

spec

i­jali­z

ovan

a zn

anja

i­ ve

šti­n

e.U

napr

eđi­v

anje

pos

toje

ći­h

i­ ra

zvoj

nov

i­h p

ro-

gram

a za

spr

ovođ

enje

psi­

hoso

ci­ja

lni­h

i­nt

er-

venc

i­ja.

Vešt

i­ne

supo

rtati­v

nog

rada

.Ve

šti­n

e psi­

hoso

ci­ja

lnog

save

tova

nja u

z odr

žava

-nj

e pr

ofes

i­ona

lni­h

gra

ni­ca

.Ve

šti­n

e pe

rsua

zi­je

uz

nedi­

rekt

i­vno

st.

Vešt

i­na

rada

u p

artn

erst

vu.

Spec

i­fičn

e ve

šti­n

e i­

tehn

i­ke

rada

i­z

razl

i­či­ti­

h te

rapi­

jski­

h m

odal

i­teta

.Ve

šti­ne

pre

pozn

avan

ja, k

anal

i­sanj

a i­ u

blaž

avan

ja

kont

rolis

anja

kor

isnik

ove i

sops

tven

e ank

siozn

o-st

i­ i­ a

gres

i­vno

sti­.

Vešt

i­ne

aser

ti­vno

sti­.

Vešti­

ne o

buča

vanj

a kor

i­sni­k

a soc

i­jaln

i­m v

ešti­n

a -m

a i­ u

loga

ma i­

adek

vatn

om te

sti­ra

nju

real

nost

i­ i­

kri­ti­

čnos

ti­ pr

ema

sops

tven

om st

anju

.

IV.3

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­ne

obu

čava

nja k

li­jen

ata z

a kon

trolu

sops

tve -

nog

pona

šanj

a u k

onta

ktu

sa p

ojed

i­nci­

ma,

por

odi­ -

com

i­ gr

upam

a u

ši­ro

j dru

štve

noj z

ajed

ni­ci­

.Ve

šti­n

e pr

aćen

ja i­

eva

luac

i­je p

ri­men

jeni­

h i­n

-te

rven

ci­ja

.U

napr

eđen

e i­ p

roši­r

ene s

peci­

fične

veš

ti­ne i­

tehn

i­ -ke

rada

i­z ra

zli­č

i­ti­h

tera

pi­js

ki­h

mod

ali­te

ta.

Vešt

i­ne

med

i­jaci­

je i­

zmeđ

u ko

ri­sni­

ka s

a m

en-

taln

i­m p

orem

ećaj

em i­

raz

li­či­ti­

h ak

tera

u š

i­roj

druš

tven

oj z

ajed

ni­ci­

.Ve

šti­n

e re

flekt

i­vne

i­ ef

ekti­v

ne p

raks

e.Ve

šti­n

e m

ento

rsko

g i­ s

uper

vi­zi­

jsko

g ra

da.

IV.3

.3.c

Spe

cija

listič

kiVe

šti­n

a eva

luac

i­je i­ p

raće

nja e

feka

ta i­n

terv

enci­

je

u ko

ntek

stu

ži­vo

ta p

ojed

i­nca

, por

odi­c

e i­

ši­re

dr

uštv

ene

zaje

dni­c

e.Ve

šti­n

e pr

enoš

enja

zna

nja.

101

Supe

rvi­z

i­ranj

e i­n

terv

enci­

je z

a ko

je p

osed

uje

spec

i­jali­z

aci­ju

.Sp

rovo

đenj

e ob

uke

za p

ri­men

u ps

i­hos

oci­ja

lni­h

i­n

terv

enci­

ja z

a ko

je p

osed

uje

spec

i­jali­z

aci­ju

.Sp

rovo

đenj

e i­s

traži­

vanj

a i­ e

valu

i­ranj

e pr

i­men

e i­n

ovat

i­vni­

h i­ d

rugi­

h i­n

terv

enci­

ja u

obl

asti­

men

-ta

lnog

zdr

avlja

.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Te

ori­je

o o

met

enos

ti­, d

rušt

vena

kon

stru

kci­ja

zdra

vlja

, bol

esti­

i­ om

eten

osti­

i­ nji­h

ova p

ri­men

a, tr

etm

an i­ r

ehab

i­li­ta

ci­ja

i­ pol

ožaj

oso

ba o

bole

li­h

od m

enta

lni­h

por

emeć

aja

i­ nji­h

ovi­h

por

odi­c

a.

b)

Teor

i­je i­

znan

ja o

soci­

jaln

i­m i­

poli­t

i­čki­

m p

rom

enam

a i­ p

roce

si­m

a koj

i­ uti­č

u na

dru

štve

no o

kruž

enje

poj

edi­n

aca,

por

odi­c

a, g

rupa

i­ za

jedn

i­ca,

zn

anja

o so

ci­ja

lni­m

kla

sam

a, ra

si­, r

odu,

soci­

jaln

oj k

ontro

li­, d

evi­ja

ci­ja

ma,

kri­m

i­nal

u i­ s

i­rom

aštv

u.

c)

Znan

ja o

mot

i­vac

i­ji­ i­

proc

esu

prom

ene.

d)

Znan

ja o

efik

asni­

m tr

etm

ani­m

a m

enta

lni­h

por

emeć

aja.

e)

Pers

pekt

iva

snag

a u

indi

vidu

alno

m i

poro

dičn

om fu

nkci

onis

anju

i fu

nkci

onis

anju

zaj

edni

ce.

f)

Znan

ja o

rele

vant

ni­m

psi­

hoso

ci­ja

lni­m

i­nte

rven

ci­ja

ma (

psi­h

odi­n

amsk

i­, ko

gni­ti­

vni­,

bi­he

jvi­o

raln

i­, hu

man

i­sti­č

ki­, s

i­ste

msk

i­ pri­s

tupi­

save

tova

nju

i­ psi­

hote

rapi­

ji­ i­td

.).

g)

Teor

i­je o

gru

pnom

pon

ašan

ju i­

grup

nom

radu

.h)

Zn

anja

o p

oli­ti­

ci­, s

trukt

uri­ i­

pra

ksi­ n

aci­o

naln

og z

drav

stve

nog

si­st

ema.

Teo

ri­je

o i­n

terv

enci­

jam

a sa

poj

edi­n

ci­m

a, p

orod

i­cam

a i­ g

rupa

ma.

i­) Zn

anja

o u

pore

dni­m

i­ na

ci­on

alni­

m si­

stem

i­ma

soci­

jaln

e si­

gurn

osti­.

Em

piri

jsko

j) Zn

anja

i­z i­s

traži­

vanj

a o

delo

tvor

nost

i­ raz

li­či­ti­

h ps

i­hos

oci­ja

lni­h

i­nte

rven

ci­ja

u m

enta

lnom

zdr

avlju

. k)

Zn

anja

i­z i­s

traži­

vanj

a o

i­ndi­

kaci­

jam

a i­ k

ontra

i­ndi­

kaci­

jam

a re

leva

ntni­

h ps

i­hos

oci­ja

lni­h

pri­s

tupa

u o

blas

ti­ m

enta

lnog

zdr

avlja

.

Proc

edur

alno

l) Za

koni­

i­ za

kons

ke p

roce

dure

koj

i­ reg

uli­š

u st

arat

eljs

tvo,

men

taln

o zd

ravl

je, p

oslo

vnu

spos

obno

st i­

zako

ni­ k

oji­ š

ti­te o

d di­

skri­m

i­nac

i­je, n

asi­lj

a i­ z

loup

otre

be.

102

Stan

dard

IV.4

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

pra

ksu

zast

upan

ja k

orisn

ika

koji

imaj

u m

enta

lne p

orem

ećaj

e i n

jihov

ih p

orod

ica,

sa n

jima

i za

njih

, rad

i ost

vari

vanj

a pr

ava

i kor

išće

nja

resu

rsa.

Svrh

a st

anda

rda:

Una

pređ

enje

ost

vari­v

anja

lju

dski­

h pr

ava

i­ pr

ava

na k

ori­š

ćenj

e re

surs

a kl

i­jena

ta k

oji­

i­maj

u m

enta

lne

pore

meć

aje

i­ pr

evaz

i­laže

nje

nji­h

ove

mar

gi­na

li­zac

i­je, s

ti­gm

ati­z

aci­je

i­ ne

jedn

akos

ti­ ra

di­ o

moć

avan

ja k

ori­s

ni­ka

da

u na

jveć

oj m

oguć

oj m

eri­ p

reuz

mu

kont

rolu

nad

sv

oji­m

ži­v

otom

. Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

IV. 4

.1.a

Osn

ovni

Sp

osob

nost

i­ sp

rem

nost

za

pred

uzi­m

anje

akt

i­v-

nosti­

koj

e una

pređ

uju

i­ pod

ržav

aju

ljuds

ka p

rava

ko

ri­sni­

ka, u

klju

čuju

ći­ p

ravo

pri­s

tupa

i­nfo

rmac

i­ -ja

ma,

resu

rsi­m

a i­ u

slug

ama

u za

jedn

i­ci­.

Spos

obno

st z

a oh

rabr

i­van

je i­

omoć

avan

je k

ori­ -

sni­k

a da p

reuz

mu

kont

rolu

nad

svoj

i­m ži­

voto

m i­

da p

redu

zmu

akci­

je za

reša

vanj

e i­de

nti­fi

kova

ni­h

prob

lem

a.Sp

osob

nost

da

obez

bedi­

zaš

ti­tu

kori­s

ni­ci­

ma,

os

obam

a i­z

nep

osre

dnog

okr

užen

ja, k

oleg

ama

i­ seb

i­ od

mog

ući­h

ri­zi­

ka.

IV.4

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za

zast

upan

je k

ori­s

ni­ka

i­li­ s

a ko

ri­ -sn

i­ci­m

a sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma

u ok

vi­ru

sp

eci­fi

čni­h

kon

teks

ta k

ao š

to s

u: s

tara

teljs

tvo,

po

slovn

a i­ ra

dna s

poso

bnos

t i­ m

enta

lno

zdra

vlje

, pr

euzi­

man

je ri­

zi­ka

, sam

osta

lni­ ž

i­vot

i­li­ ž

i­vot

uz

podr

šku.

Spos

obno

st z

a za

stup

anje

, za

reša

vanj

e su

prot

-sta

vlje

ni­h

i­nte

resa

i­ pot

reba

u ra

du sa

por

odi­c

om

i­ za

dono

šenj

e od

luka

u sl

ožen

i­m si­

tuac

i­jam

a.

IV.4

.1.b

Osn

ovni

Pr

ocen

ji­van

je p

otre

be za

zast

upan

jem

u sa

radn

ji­ sa

kor

i­sni­

kom

i­ al

tern

ati­v

e ka

ko b

i­ se

i­zab

rala

i­ po

drža

la o

dgov

araj

uća

akci­

ja.

Zast

upan

je i­n

tere

sa i­ p

robl

ema u

i­me k

ori­s

ni­ka

i­ po

rodi­

ce i­

pruž

anje

pod

rške

u p

rego

vara

nju.

Prać

enje

akt

i­vno

sti­

ti­ma

kako

bi­

se u

svi­

m

faza

ma

rada

del

oval

o na

uva

žava

jući­

i­ i­n

kluz

i­ -va

n na

či­n,

sho

dno

potre

bam

a i­ p

refe

renc

i­jam

a ko

ri­sni­

ka i­

poro

di­ce

.Po

drža

vanj

e i­ o

hrab

ri­van

je sa

moz

astu

panj

a kor

i­ -sn

i­ka,

pod

rško

m to

kom

pri­p

rem

e, o

bezb

eđen

jem

re

surs

a i­ d

avan

jem

pov

ratn

i­h i­n

form

aci­ja

.Po

vezi­

vanj

e po

jedi­

načn

og k

ori­s

ni­ka

i­ čl

anov

a po

rodi­

ce s

a gr

upam

a za

međ

usob

nu p

omoć

i­

grup

ama

za z

astu

panj

e.Pr

aćen

je i­

eval

ui­ra

nje

rezu

ltata

zas

tupa

nja,

za -

jedn

o sa

kor

i­sni­

kom

.

IV.4

.2.b

Nap

redn

iO

bezb

eđen

je k

onsu

ltaci­

ja i­

kon

taka

ta p

ru-

žaoc

i­ma

uslu

ga u

vez

i­ sa

poj

edi­n

ačni­

m k

o -ri­s

ni­ci­

ma,

tam

o gd

e i­n

tera

kci­ja

i­zm

eđu

pi­ta

-nj

a m

enta

lnog

zdr

avlja

i­ s

oci­ja

lni­h

i­ d

rugi­

h

IV.4

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

obez

beđe

nja

i­nfo

rmac

i­ja i­

nji­h

ovog

pr

edst

avlja

nja

i­ obj

ašnj

enja

kor

i­sni­

ku.

Vešt

i­ne

omoć

avan

ja k

ori­s

ni­ka

u fa

zam

a pr

epo -

znav

anja

pro

blem

a, p

ri­pre

me

i­ i­z

grad

nje

stra

-te

gi­je

za

akci­

ju, p

omoć

i­ po

dršk

u u

pred

uzet

i­m

akti­v

nost

i­ma

preg

ovar

anje

m i­

zas

tupa

njem

, pr

evaz

i­laže

njem

pre

prek

a, o

seća

nja o

besh

rabr

e -no

sti­,

sti­d

a i­ s

l.Ve

šti­n

e as

erti­v

nost

i­, za

stup

anja

, pre

gova

ranj

a,

ubeđ

i­van

ja.

IV.4

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e um

reža

vanj

a.Ve

šti­n

e re

šava

nja

prob

lem

a i­ k

onfli­

kata

.Ve

šti­n

e od

ržav

anja

pro

fesi­

onal

ni­h

gran

i­ca.

Vešt

i­ne

uspo

stav

ljanj

a i­ k

ori­š

ćenj

a au

tori­t

eta.

Vešt

i­ne

bala

nsi­ra

nja

moć

i­, ba

lans

i­ranj

a za

šti­te

, ri­z

i­ka

i­ kon

trole

usl

ed p

roce

njen

i­h ri­

zi­ka

.Ve

šti­n

e pi­

sano

g i­z

raža

vanj

a.

IV.4

.3.c

Spe

cija

listič

kiR

azvi­

jene

veš

ti­ne

med

i­jaci­

je i­

zast

upan

ja.

Vešt

i­ne

javn

og n

astu

panj

a i­ p

reze

ntov

anja

.

103

Spos

obno

st z

a pr

užan

je p

omoć

i­ i­

podr

ške

u pr

egov

aran

ju i­

zmeđ

u po

jedi­

nca

i­li­ g

rupa

sa

drug

i­m p

ojed

i­nci­

ma,

služ

bam

a i­ si­

stem

i­ma d

a bi­

zado

volji­

li­ po

trebe

i­ ostv

ari­li­

pra

va, š

to u

klju

čuje

i­

si­tu

aci­je

nep

ozna

vanj

a pr

ava

i­ pr

oced

ura

i­z

obla

sti­ m

enta

lnog

zdr

avlja

, pol

i­ti­ke

slu

žbe

ve-

zane

za p

ruža

nje u

slug

a, p

roce

dure

pre

d su

dom

, u

poli­c

i­ji­, u

bol

ni­ca

ma

i­ sl.

IV.4

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za

di­za

jni­ra

nje,

i­m

plem

enta

ci­ju

i­

eval

uaci­

ju p

rogr

ama z

a pro

mov

i­san

je i­

podr

šku

ostv

ari­v

anju

osn

ovni­

h lju

dski­

h pr

ava,

pra

va n

a pr

i­stu

p re

surs

i­ma,

usl

ugam

a i­ i­

nfor

mac

i­jam

a.Sp

osob

nost

za

akti­v

no s

upro

tsta

vlja

nje

prak

si­

di­sk

ri­mi­n

aci­je

i­ on

emoć

avan

ja o

soba

sa

men

-ta

lni­m

por

emeć

aji­m

a.Sp

osob

nost

za

unap

ređe

nje

rele

vant

ni­h

prop

i­sa

i zak

onod

avst

va.

služ

bi­ u

zaj

edni­

ci­ p

reds

tavl

ja v

ažno

pra

kti­č

no

pita

nje.

Eduk

ovan

je r

ukov

odi­o

ca i­

pru

žaoc

a us

luga

u

služ

bam

a i­ s

i­ste

mi­m

a za

pru

žanj

e us

luga

o sp

e -ci­

fični­

m i­z

azov

i­ma

u os

tvar

i­van

ju p

rava

oso

ba

sa m

enta

lni­m

por

emeć

aji­m

a i­ o

nač

i­ni­m

a i­ p

ro-

cedu

ram

a uv

ažav

anja

nji­h

ovi­h

pra

va, n

ači­n

i­ma

prev

azi­la

ženj

a i­z

azov

a, o

sna

gam

a ko

ri­sni­

ka

i­ na

či­ni­

ma

pods

ti­can

ja n

ji­hov

og k

ori­š

ćenj

a i­

omoć

avan

ja k

ori­s

ni­ka

.

IV.4

.3.b

Spe

cija

listič

ki

Prei­

spi­ti­

vanj

e ra

da s

lužb

i­ i­ s

i­ste

ma

za p

ruža

nje

uslu

ga k

oji­ o

besh

rabr

uju

i­li­ d

i­skr

i­mi­n

i­šu

osob

e sa

tešk

oćam

a u

men

taln

om z

drav

lju i­

nji­h

ove

poro

di­ce

.D

i­zaj

ni­ra

nje,

i­m

plem

enta

ci­ja

, su

perv

i­zi­ja

i­

eval

uaci­

ja p

rogr

ama

za p

rom

ovi­s

anje

i­ po

dršk

u pr

ava

osob

a sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma.

U

čest

vova

nje

u i­z

radi­

zak

onsk

i­h p

ropi­

sa.

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

ko

a)

Teor

i­je i­

znan

ja o

stru

ktur

i­ i­ f

unkc

i­oni­

sanj

u za

jedn

i­ce,

rad

u u

zaje

dni­c

i­ i­ r

azvo

ju z

ajed

ni­ce

i­ nj

eni­m

res

ursi­

ma,

stru

ktur

i­ org

ani­z

aci­ja

i­ pr

oces

i­ma

prom

ene

unut

ar o

rgan

i­zac

i­ja.

b)

Teor

i­je i­

znan

ja o

soci­

jaln

i­m i­

poli­t

i­čki­

m p

roce

si­m

a ko

ji­ ut

i­ču

na d

rušt

veno

okr

užen

je p

ojed

i­nac

a, p

orod

i­ca,

gru

pa i­

zaje

dni­c

a, u

klju

čuju

ći­

znan

ja o

soci­

jaln

i­m k

lasa

ma,

rasi­

, rod

u, so

ci­ja

lnoj

kon

troli­,

dev

i­jaci­

jam

a, k

ri­mi­n

alu

i­ si­ro

maš

tvu,

razl

i­kam

a ži­

vota

u ru

raln

om i­

urba

nom

ok

ruže

nju.

c)

Te

ori­je

soci­

jaln

e pr

avde

, što

obu

hvat

a i­ u

ti­caj

nej

edna

kog

pri­s

tupa

i­ so

ci­ja

lne

nepr

avde

, kao

i­ ak

ci­je

za

prev

lada

vanj

e ov

akvi­

h od

nosa

.d)

Zn

anje

o so

ci­ja

lno-

poli­t

i­čki­

m p

roce

si­m

a ko

ji­ do

vode

do

ugro

žava

nja

ljuds

ki­h

prav

a, k

ao št

o je

rasi­

zam

, rod

na n

erav

nopr

avno

st, e

jdži­

zam

, m

ulti­k

ultu

rali­z

am, o

pres

i­ja i­

potč

i­nja

vanj

e m

anji­n

ski­h

gru

pa n

a os

novu

seks

ualn

og o

pred

elje

nja,

etn

i­čke

i­li­ d

ruge

pri­p

adno

sti­.

e)

Ši­ri­

naci­

onal

ni­, s

oci­ja

lni­ i­

pol

i­ti­čk

i­ kon

teks

t, i­s

tori­j

a na

ci­on

alne

pol

i­ti­ke

i­ dr

uštv

a.

f)

Poli­t

i­ke,

stru

ktur

e i­ p

raks

a na

ci­on

alno

g zd

ravs

tven

og i­

si­st

ema

soci­

jaln

e za

šti­te

, i­ d

ruga

pi­ta

nja

si­st

ema

soci­

jaln

e si­

gurn

osti­,

zdr

avst

veno

g,

penz

i­ono

g i­ i­

nval

i­dsk

og o

si­gu

ranj

a, d

eči­je

zaš

ti­te

i­ si­s

tem

a m

alol

etni­

čkog

pra

vosu

đa, m

ere

zašt

i­te p

orod

i­ce

i­ usl

uge

koje

obe

zbeđ

uje

nevl

adin

sekt

or.

104

Proc

edur

alno

g)

Zako

ni­ i­

zako

nski­

pro

cesi­

koj

i­ odr

eđuj

u ko

ntek

st p

raks

e, u

klju

čuju

ći­ z

akon

e ko

ji­ re

guli­š

u st

arat

eljs

tvo,

men

taln

o zd

ravl

je, p

oslo

vnu

spos

obno

st, z

akon

e ko

ji­ št

i­te o

d di­

skri­m

i­nac

i­je, n

asi­lj

a i­ z

loup

otre

be.

h)

Pozn

avan

je p

oli­ti­

ka i­

proc

edur

a sl

užbi­

koj

e i­n

terv

eni­š

u i­ p

ruža

ju u

slug

e os

obam

a sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma,

ukl

juču

jući­

pro

cedu

re p

red

sudo

m, u

pol

i­ci­ji­

, u b

olni­

cam

a i­ s

l.

Stan

dard

IV.

5. D

iplo

mir

ani

soci

jaln

i ra

dnik

je

ospo

sobl

jen

za p

roce

nu p

otre

ba i

res

ursa

zaj

edni

ce, o

rgan

izov

anje

in

terv

enci

ja u

zaj

edni

ci i

za u

mre

žava

nje

u ob

last

i men

taln

og z

drav

lja.

Svrh

a st

anda

rda:

Una

pređ

enje

kor

i­šće

nja

post

ojeć

i­h r

esur

sa z

ajed

ni­ce

i­ po

veća

nje

međ

usek

tors

ke p

ovez

anos

ti­ i­ s

arad

nje

radi­

pov

ećan

ja

dobr

obi­ti­

kor

i­sni­

ka sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

em k

roz z

adov

olja

vanj

e pot

reba

, reš

avan

je p

robl

ema,

pre

vazi­

laže

nje r

i­zi­k

a, i­z

grad

nju

kapa

ci­te

ta, j

ačan

je

otpo

rnos

ti­ i­ p

uno

učeš

će u

dru

štvu

kor

i­sni­

ka, n

ji­hov

i­h p

orod

i­ca

i­ zaj

edni­

ce u

odn

osu

na m

enta

lno

zdra

vlje

stan

ovni­

štva

.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

IV.5

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st z

a i­d

enti­f

i­kov

anje

rel

evan

tni­h

ak

tera

u lo

kaln

oj z

ajed

ni­ci­

koj

i­ i­m

aju

uti­c

aj n

a do

brob

i­t i­ k

vali­t

et ž

i­vot

a os

oba

sa m

enta

lni­m

po

rem

ećaj

i­ma.

Spos

obno

st z

a pr

i­kup

ljanj

e i­ t

umač

enje

pod

ata -

ka, m

api­ra

nje

potre

ba i­

resu

rsa

zaje

dni­c

e.

Spos

obno

st za

razu

mev

anje

soci­

jaln

og k

onte

ksta

u

kom

e ži­

ve o

sobe

sa m

enta

lni­m

por

emeć

aji­m

a i­ n

ji­hov

e po

rodi­

ce, r

azum

evan

je lo

kaln

i­h re

sur -

sa, k

apac

i­teta

i­ ra

spol

oži­v

e po

dršk

e, s

treso

ra i­

prob

lem

a u

zaje

dni­c

i­.Sp

osob

nost

raz

vi­ja

nja

sara

dni­č

ki­h

odno

sa, z

a po

vezi­

vanj

e i­

za u

napr

eđi­v

anje

kom

uni­k

aci­je

m

eđu

klju

čni­m

akt

eri­m

a i­

orga

ni­za

ci­ja

ma

u za

jedn

i­ci­

i­ za

rad

na

sman

jenj

u bi­

rokr

atsk

i­h

bari­j

era.

IV.5

.1.b

Osn

ovni

Pri­k

uplja

nje i­

i­nte

rpre

taci­

ja p

odat

aka o

pot

reba

-m

a i­ r

esur

si­m

a za

jedn

i­ce.

Pove

zi­va

nje s

a klju

čni­m

oso

bam

a i­ sa

mar

gi­na

-li­z

ovan

i­m p

ojed

i­nci­

ma

i­ gru

pam

a.In

tegr

i­san

je p

ri­kup

ljeni­

h po

data

ka i­ r

azm

atra

nje

proc

ene

sa a

kter

i­ma

u za

jedn

i­ci­.

Red

ovni­

mon

i­tori­n

g.U

spos

tavl

janj

e i­ o

drža

vanj

e fo

rmal

ni­h

i­ nef

or-

mal

ni­h

kont

akat

a sa k

ljučn

i­m ak

teri­m

a iz s

ekto

ra

rele

vant

ni­h

za m

enta

lno

zdra

vlje

.O

bezb

eđi­v

anje

i­nfo

rmac

i­ja o

org

ani­z

aci­ji­

u k

ojoj

ra

di­ so

ci­ja

lni­ r

adni­

k i­ o

drža

vanj

e vez

e i­zm

eđu

te

orga

ni­za

ci­je

i­ ra

zli­č

i­ti­h

akte

ra u

zaj

edni­

ci­.

Oku

plja

nje p

ojed

i­nac

a i­ g

rupa

i­ akt

era u

zaje

dni­ -

ci­ ra

di­ ra

zmen

e i­de

ja o

pi­ta

nji­m

a od

zaje

dni­č

kog

i­nte

resa

i­ po

dršk

a nj

i­hov

om u

druž

i­van

ju.

IV.5

.1.c

Osn

ovni

Vešti­

ne p

ri­kup

ljanj

a i­ tu

mač

enje

pod

atak

a, m

api­-

ranj

a ak

tera

, pot

reba

i­ re

surs

a za

jedn

i­ce.

Vešt

i­ne k

ri­ti­č

ke re

fleks

i­je p

raks

e i­ i­n

tegr

aci­je

ra-

zli­č

i­ti­h

aspe

kata

si­tu

aci­je

, ukl

juču

jući­

i­ sop

stven

e m

oguć

nost

i­ i­ o

gran

i­čen

ja.

Vešt

i­ne

eval

uaci­

je.

Vešt

i­ne

umre

žava

nja,

ase

rti­vn

osti­,

pri­l

agođ

ava -

nja,

ti­m

ske

i­ par

tner

ske

sara

dnje

.Ve

šti­n

e om

oćav

anja

i­ os

poso

blja

vanj

a.Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a i­ p

i­san

og i­z

raža

vanj

a.Ve

šti­n

e po

vezi­

vanj

a po

jedi­

naca

i­ sl

užbi­

.Ve

šti­n

e ko

ri­šće

nja

supe

rvi­z

i­je.

IV.5

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e pr

egov

aran

ja i­

ugov

aran

ja.

Vešt

i­ne

javn

og i­z

laga

nja.

10�

IV.5

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za p

ri­kup

ljanj

e i­ i­n

tegr

aci­ju

pod

ata -

ka i­z

razn

ovrs

ni­h

i­zvo

ra.

Spos

obno

st za

om

oćav

anje

oso

ba sa

men

taln

i­m

pore

meć

ajem

i­ č

lano

va n

ji­hov

i­h p

orod

i­ca

za

akti­v

no u

klju

či­va

nje u

pro

cenu

pot

reba

i­ res

ursa

i­ u

mre

žava

nje.

Spos

obno

st z

a or

gani­

zova

nje

i­ vođ

enje

gru

pa i­

foru

ma u

zaje

dni­c

i­ rad

i­ um

reža

vanj

a u re

šava

nju

i­zaz

ova

i­ zad

ovol

jenj

u po

treba

. Spo

sobn

ost z

a ko

ordi­

naci­

ju p

roce

sa u

mre

žava

nja

razl

i­či­ti­

h sl

užbi­

i­ or

gani­

zaci­

ja.

IV.5

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za

sam

osta

lno

vođe

nje

obuh

vatn

e pr

ocen

e so

ci­ja

lnog

kon

teks

ta i­

potre

ba r

azno

-vr

sni­h

kul

turn

o, e

tni­č

ki­, s

oci­ja

lno-

ekon

omsk

i­ i­

na d

rugi­

nač

i­n sp

eci­fi

čni­h

zaj

edni­

ca.

Spos

obno

st z

a pr

užan

je k

onsu

ltant

ske

i­ sup

er-

vi­zi­

jske

pod

rške

dru

gi­m

a koj

i­ se a

ngaž

uju

u ti­m

ak

ti­vno

sti­m

a.Sp

osob

nost

za

pokr

etan

je i­

ang

ažov

anje

ši­re

m

eđui­

nsti­t

uci­o

naln

e i­ m

eđus

ekto

rske

sara

dnje

.

Zast

upan

je o

soba

sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma

i­ nji­h

ovi­h

por

odi­c

a u

obez

beđi­

vanj

u pr

i­stu

pač -

nost

i­ raz

li­či­ti­

h sl

užbi­

i­ us

luga

.Po

veća

nje

soci­

jaln

e vi­

dlji­v

osti­

kori­s

ni­ka

i­ uk

a -zi­

vanj

e na

važ

nost

um

reža

vanj

a.

IV.5

.2.b

Nap

redn

iIz

vešt

avan

je o

pot

reba

ma

i­ res

ursi­

ma

u ob

last

i­ m

enta

lnog

zdr

avlja

.R

ešav

anje

pro

blem

a u

kori­

šćen

ju r

azli­č

i­ti­h

uslu

ga, z

ajed

no sa

kor

i­sni­c

i­ma s

a men

taln

i­m p

o -re

meć

aji­m

a, p

orod

i­cam

a i­ p

ruža

oci­m

a us

luga

Po

vezi­

vanj

e sa

dru

gi­m

stru

čnja

ci­m

a ko

ji­ se

ba

ve p

robl

emi­m

a i­li­

pru

žaju

usl

uge

kori­s

ni­ci­

-m

a i­ p

orod

i­cam

a, u

klju

čuju

ći­ p

robl

eme

zašt

i­te

dece

, nas

i­lja u

por

odi­c

i­, si­

rom

aštv

a, st

anov

anja

, za

pošl

java

nja,

pri­h

ode

i­ osi­

gura

nje,

pra

vosu

đe,

trans

port,

kul

turu

i­ re

krea

ci­ju

.R

azvi­

janj

e pr

otok

ola

za p

ruža

nje

uslu

ga u

ob

last

i­ma

susr

eta

uslu

ga i­

z ob

last

i­ men

taln

og

zdra

vlja

i­ dr

ugi­h

služ

bi­ i­

uslu

ga u

zaj

edni­

ci­.

Obr

azov

anje

pru

žaoc

a usl

uga i­

kre

ator

a pol

i­ti­ka

u

soci­

jaln

i­m i­

drug

i­m s

lužb

ama

u za

jedn

i­ci­ o

po

treba

ma

ljudi­

sa m

enta

lni­m

por

emeć

aji­m

a, o

i­z

azov

i­ma

sa k

oji­m

a se

sreć

u pr

i­li­ko

m k

ori­š

će-

nja

uslu

ga d

rugi­

h sl

užbi­

i­ m

oguć

i­m p

ravc

i­ma

razv

oja

rele

vant

ni­h

uslu

ga i­

služ

bi­.

Koo

rdi­n

aci­ja

i­zm

eđu

razl

i­či­ti­

h ak

tera

.Pr

egov

aran

je, r

ešav

anje

pro

blem

a i­

stra

tegi­

je

reša

vanj

a ko

nfli­k

ata

u pr

oces

i­ma

umre

žava

nja.

Obu

čava

nje

i­ sup

ervi­

zi­ja

vol

onte

ra.

IV.5

.3.b

Spe

cija

listič

kiIz

vešt

avan

je o

pot

reba

ma

i­ res

ursi­

ma

u ob

last

i­ m

enta

lnog

zdr

avlja

razn

ovrs

ni­h

kultu

rno,

Vešt

i­ne

mot

i­vi­s

anja

i­ ub

eđi­v

anja

.Ve

šti­n

e ko

ordi­

naci­

je ra

zli­č

i­ti­h

služ

bi­ i­

uslu

ga.

Vešt

i­ne r

azvi­

janj

a pro

toko

la o

sara

dnji­

sa ra

zli­č

i­ -ti­m

akt

eri­m

a i­z

razl

i­či­ti­

h dr

uštv

eni­h

si­st

ema.

Vešt

i­ne

pri­k

uplja

nja

sred

stav

a.Ve

šti­n

e pr

enoš

enja

zna

nja.

IV.5

.3.c

Spe

cija

listič

kiVe

šti­n

e re

šava

nja

prob

lem

a i­ k

onfli­

kata

, ukl

ju-

čuju

ći­ i­

razv

i­jene

veš

ti­ne

posr

edov

anja

.Ve

šti­n

e up

ravl

janj

a pr

omen

ama

unut

ar o

rga -

ni­za

ci­je

.Ve

šti­n

e kre

ati­v

ne i­n

tegr

aci­je

i­ pri­m

ene t

eori­j

ski­h

i­ e

mpi­

ri­jsk

i­h z

nanj

a.Ve

šti­n

e pl

ani­r

anja

kom

plek

sni­h

pro

gram

a i­

zada

taka

.

106

etni­

čki­,

soci­

jaln

o-ek

onom

ski­

i­ sl

. spe

ci­fi­č

ni­h

zaje

dni­c

a.Id

enti­fi

kova

nje

i­ pro

cena

pot

reba

za

pose

bni­m

us

luga

ma i­

obe

zbeđ

i­van

je k

onsu

ltaci­

ja k

ljučn

i­m

akte

ri­ma.

Raz

vi­ja

nje i­

pla

ni­ra

nje u

napr

eđen

ja p

osto

jeći­

h i­

razv

oja n

ovi­h

i­li­ i­

nova

ti­vni­

h us

luga

sa k

ljučn

i­m

akte

ri­ma

u za

jedn

i­ci­.

Ana

li­zi­ra

nje

potre

bni­h

res

ursa

i­ i­

zvor

a fin

an-

sira

nja.

Supe

rvi­z

i­ranj

e pr

oces

a um

reža

vanj

a i­ o

bezb

e-đi­

vanj

e ko

nsul

tant

ske

podr

ške.

Plan

i­ranj

e i­ re

ali­z

aci­ja

i­stra

ži­va

čki­h

i­ eva

luat

i­v-

ni­h

proj

ekat

a i­z

obl

asti­

men

taln

og z

drav

lja.

Arti­

kula

ci­ja

pov

ezan

i­h p

oli­ti­

ka so

ci­ja

lni­h

i­ dr

u-gi­

h sl

užbi­

, ukl

juču

jući­

pol

i­ti­ku

pre

ma

osob

ama

sa i­n

vali­d

i­teto

m, š

i­ru z

drav

stve

nu p

oli­ti­

ku, p

ri­-ho

de, o

si­gu

ranj

e i­ s

tam

benu

pol

i­ti­ku

i­ sl

.

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

koa)

M

odel

i­ i­ p

ri­stu

pi­ so

ci­ja

lnog

rada

u z

ajed

ni­ci­

, ukl

juču

jući­

soci­

jaln

u ak

ci­ju

, mod

el o

rgan

i­zac

i­je z

ajed

ni­ce

, mod

el st

aran

ja u

zaj

edni­

ci­, m

odel

ra

zvoj

a za

jedn

i­ce

i­ mod

el so

ci­ja

lnog

pla

ni­ra

nja.

b)

Te

ori­je

org

ani­z

aci­ja

i­ up

ravl

janj

a, o

rgan

i­zac

i­one

stru

ktur

e, p

roce

si­ u

prav

ljanj

a pr

omen

ama

i­ vol

onte

rski­

men

adžm

ent.

c)

Met

odol

ogi­ja

vođ

enja

i­stra

ži­va

nja

u za

jedn

i­ci­,

uklju

čuju

ći­ a

kci­o

na i­

parti­

ci­pa

ti­vna

i­stra

ži­va

nja.

d)

M

etod

e sk

uplja

nja

i­ ana

li­ze

poda

taka

u z

ajed

ni­ci­

. e)

Po

li­ti­k

e i­ s

trukt

ure

nevl

adi­n

og se

ktor

a.

Em

piri

jsko

f)

Znan

ja o

akt

ueln

om n

aci­o

naln

om, s

oci­ja

lnom

i­ po

li­ti­č

kom

kon

teks

tu, k

ao i­

o i­s

tori­j

i­ nac

i­ona

lne

poli­t

i­ke

i­ dru

štva

.

Proc

edur

alno

g)

Pozn

avan

je p

roce

dura

i­ org

ani­z

aci­je

služ

bi­ i­ s

arad

nje i­

zmeđ

u slu

žbi­ u

org

ani­z

aci­ja

ma i­

z obl

asti­

zdra

vstv

a, šk

olstv

a, ku

lture

, spo

rta i­t

d, u

klju

čuju

ći­

i nev

ladi

n se

ktor

. h)

Po

znav

anje

pro

cedu

ra p

ravl

jenj

a pro

toko

la i­

ugov

ora o

sara

dnji­.

i­)

Pozn

avan

je m

odel

a pra

ćenj

a i­ ev

alua

ci­je

pro

gram

a i­ sl

užbi­

.j)

Pozn

avan

je fu

nkci­

oni­sa

nja i­

org

ani­z

aci­ja

, pro

gram

a i­ sl

užbi­

i­z ra

zli­č

i­ti­h

druš

tven

i­h d

elat

nosti­

i­ nj

i­hov

i­h p

otre

ba u

obl

asti­

men

taln

og zd

ravl

ja.

107

Stan

dard

IV.6

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

ang

ažov

anje

usm

eren

o na

una

pređ

enje

zdra

vlja

, pre

venc

iju

bole

sti i

li sm

anjiv

anje

njih

ovih

pos

ledi

ca k

od p

ojed

inac

a i g

rupa

put

em o

rgan

izov

anih

nap

ora

na m

enja

nju

vero

vanj

a, zn

anja

i s

tavo

va k

roz

aktiv

nost

i pro

moc

ije, p

reve

ncije

i so

cija

lne

akci

je u

obl

asti

men

taln

og z

drav

lja.

Svrh

a st

anda

rda:

Zaš

ti­ta i­

una

pređ

enje

emoc

i­ona

lne i­

soci­

jaln

e dob

robi­

ti­ st

anov

ni­št

va u

ti­caj

em n

a či­n

i­oce

koj

i­ una

pređ

uju

men

taln

o zd

ravl

je

i­ na

sman

jenj

e i­li­

pre

ki­d

delo

vanj

a fa

ktor

a ko

ji­ ga

ugr

ožav

aju,

što

obu

hvat

a un

apre

đi­va

nje

soci­

jaln

e i­n

kluz

i­je i­

soci­

jaln

e pr

avde

i­ su

prot

stav

ljanj

e sv

i­m o

bli­c

i­ma

sti­g

mat

i­zac

i­je i­

di­sk

ri­mi­n

aci­je

kor

i­sni­

ka sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

IV.6

.1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st z

a uč

ešće

u p

lani­

ranj

u, p

ri­pre

mi­,

i­zvo

đenj

u, p

raće

nju

i­ eva

luac

i­ji­ p

rogr

ama

pro -

moc

i­je č

i­ni­o

ca k

oji­

mak

si­m

ali­z

uju

men

taln

o zd

ravl

je i­

dobr

obi­t

u po

pula

ci­ji­

i­ pro

gram

a ko

ji­ i­m

aju

za c

i­lj p

reve

nci­ju

nas

tank

a m

enta

lni­h

po

rem

ećaj

a (p

ri­mar

na p

reve

nci­ja

);pr

even

ci­ju

nji­h

ovog

razv

oja (

seku

ndar

na p

reve

n -ci­

ja),

sman

jenj

e tra

janj

a por

emeć

aja i­

pre

venc

i­ju

njeg

ovog

reci­

di­va

(ter

ci­ja

rna

prev

enci­

ja).

Spos

obno

st z

a uč

ešće

u p

lani­

ranj

u, p

ri­pre

mi­,

i­zvo

đenj

u, p

raće

nju

i­ eva

luac

i­ji­ ra

zli­č

i­ti­h

soci­

-ja

lni­h

akci­

ja ra

di­ p

rom

oci­je

soci­

jaln

e i­nk

luzi­

je i­

soci­

jaln

e pra

vde i­

supr

otst

avlja

nja s

ti­gm

ati­z

aci­ji­

i­ d

i­skr

i­mi­n

aci­ji­

kor

i­sni­

ka k

oji­ i­

maj

u m

enta

lne

pore

meć

aje.

Spos

obno

st z

a po

drža

vanj

e ko

ri­sni­

ka i­

nji­h

ovi­h

po

rodi­

ca d

a se

ang

ažuj

u u

ti­m a

kti­v

nost

i­ma.

Sp

osob

nost

za

učeš

će u

i­stra

ži­va

čkom

ti­m

u.

IV.6

.2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

da

i­nte

rpre

ti­ra

i­ pri­m

enju

je p

oli­ti­

ku

men

taln

og z

drav

lja.

Spos

obno

st za

uče

šće u

anal

i­zi­ i­

razv

oju

poli­t

i­ke

orga

ni­za

ci­je

.

IV.6

.1.b

Osn

ovni

Kon

sulto

vanj

e sa p

ojed

i­nci­

ma,

gru

pam

a i­ za

jed -

ni­ca

ma

radi­

utv

rđi­v

anja

pot

reba

za

i­nte

rven

ci­-

jam

a u

obla

sti­ p

rom

oci­je

men

taln

og z

drav

lja,

prev

enci­

je m

enta

lni­h

por

emeć

aja

i­ za

pi­ta

nja

soci­

jaln

e pr

avde

. A

nali­z

i­ranj

e so

ci­ja

lnog

, pol

i­ti­čk

og i­

kultu

rnog

ko

ntek

sta,

kon

sulto

vanj

e li­t

erat

ure

radi­

utv

rđi­ -

vanj

a do

met

a re

leva

ntni­

h pr

ogra

ma.

Sara

dnja

sa st

ručn

i­m ti­

mom

i­ klju

čni­m

akte

ri­ma

radi­

pla

ni­ra

nja

i­nte

rven

ci­ja

, utv

rđi­v

anja

pro

-gr

amsk

i­h ak

ti­vno

sti­, v

rem

ensk

i­h ro

kova

i­ i­zb

ora

adek

vatn

i­h m

era

proc

ene

i­sho

da p

rogr

ama.

Uče

stvov

anje

u i­m

plem

enta

ci­ji­

prog

ram

a, p

raće

-nj

e, e

valu

aci­ja

i­ i­z

vešt

avan

je o

toku

i­ i­s

hodi­

ma

prom

oti­v

ni­h

i­ pre

vent

i­vni­

h pr

ojek

ata u

sara

dnji­

sa ti­

mom

i­ uz

supe

rvi­z

i­jsku

pod

ršku

.Po

mag

anje

gru

pam

a u

zaje

dni­c

i­ da

obez

bede

sr

edst

va z

a fin

ansi­

ranj

e i­ d

ruge

res

urse

za

ra-

zvoj

usl

uga.

Pruž

anje

pod

rške

akt

i­vno

sti­m

a za

stup

anja

i­

eduk

aci­je

koj

i­ma

grup

e u

zaje

dni­c

i­ nas

toje

da

pove

ćaju

soc

i­jaln

u vi­

dlji­v

ost

sti­g

mat

i­zac

i­je i­

di­

skri­m

i­nac

i­je p

ojed

i­nac

a i­ g

rupa

sa m

enta

lni­m

po

rem

ećaj

i­ma.

IV.6

.1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

obez

beđi­

vanj

a re

leva

ntni­

h i­n

form

aci­ja

ko

ri­sni­

ci­m

a i­ sa

radn

i­ci­m

a.Ve

šti­ne

plan

i­ranj

a i­ pr

i­pre

me p

rom

oti­v

ni­h i­

prev

en-

ti­vni­

h pr

ogra

ma u

obl

asti­

men

taln

og zd

ravl

ja.

Vešt

i­ne

pods

ti­can

ja i­

traže

nja

povr

atni­

h i­n

for -

mac

i­ja o

d st

rane

kor

i­sni­

ka i­

dru

gi­h

akte

ra o

nj

i­hov

i­m z

ajed

ni­čk

i­m a

kti­v

nost

i­ma.

Vešt

i­ne

usm

erav

anja

i­ vo

đenj

a ko

ri­sni­

ka.

IV.6

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e pr

i­kup

ljanj

a sr

edst

ava.

Vešt

i­ne

pi­sa

nja

pred

loga

pro

jekt

a.Ve

šti­n

e vođ

enja

, pra

ćenj

a i­ ev

alua

ci­je

pro

jekt

a i­

i­zve

štav

anja

o n

jego

vi­m

i­sho

di­m

a.Ve

šti­n

e po

drža

vanj

a i­

podu

čava

nje

kori­s

ni­ka

, čl

anov

a po

rodi­

ca i­

drug

i­h a

kter

a da

se a

ngaž

uju

u ak

ti­vno

sti­m

a pr

omoc

i­je s

oci­ja

lne

i­nkl

uzi­je

i­ so

ci­ja

lne

prav

de i­

da s

e su

prot

stav

ljaju

sti­g

ma -

ti­zac

i­ji­ i­

di­sk

ri­mi­n

aci­ji­

.Ve

šti­n

e vo

lont

ersk

og m

enad

žmen

ta.

IV.6

.3.c

Spe

cija

listič

kiVe

šti­n

e pl

ani­ra

nja

i­ vođ

enja

pro

jekt

a za

koj

e su

po

trebn

a sp

eci­ja

li­sti­č

ka z

nanj

a.

10�

Spos

obno

st z

a i­z

bor

odgo

vara

juće

g m

etod

olo-

šk

og p

ri­stu

pa i­

za e

ti­čku

pra

ksu

i­stra

ži­va

nja,

uz

uvaž

avan

je p

otre

ba i­

želja

kor

i­sni­

ka i­

pruž

aoca

ne

ge.

Spos

obno

st za

pre

dlag

anje

, pla

ni­ra

nje i­

vođ

enje

pr

ogra

ma

i­ pr

ojek

ata

prom

oci­je

i­ p

reve

nci­je

m

enta

lnog

zdr

avlja

i­ ak

ti­vno

sti­ p

rom

oci­je

soci­

-ja

lne

i­nkl

uzi­je

i­ so

ci­ja

lne

prav

de.

Spos

obno

st z

a ob

učav

anje

kor

i­sni­

ka i­

nji­h

ovi­h

po

rodi­

ca d

a se

ang

ažuj

u u

ti­m a

kti­v

nost

i­ma.

Spos

obno

st z

a pr

i­kup

ljanj

e sr

edst

ava

i spr

ovo-

đenj

e so

ci­ja

lni­h

akc

i­ja.

Spos

obno

st z

a pr

aćen

je i­

eval

uaci­

ju p

rogr

ama

i­ pr

ojek

ata

prom

oci­je

i­ p

reve

nci­je

men

taln

og

zdra

vlja

i­ ak

ti­vno

sti­ p

rom

oci­je

soc

i­jaln

e i­n

klu -

zi­je

i­ so

ci­ja

lne

prav

de.

IV.6

.3.a

Spe

cija

listič

kiSp

osob

nost

za

pokr

etan

je, p

lani­

ranj

e i­ v

ođen

je

razl

i­či­ti­

h pr

ogra

ma

i­ pro

jeka

ta p

rom

oci­je

i­ pr

e -ve

nci­je

men

taln

og zd

ravl

ja i­ p

rogr

ama s

oci­ja

lne

akci­

je k

oji­ z

ahte

vaju

spec

i­jali­s

ti­čka

zna

nja.

Spos

obno

st z

a pr

užan

je s

uper

vi­zi­

jske

i­ ko

nsul

-ta

ntsk

e po

dršk

e pl

ani­ra

nju

i­ vođ

enju

raz

li­či­ti­

h pr

ogra

ma

i­ pr

ojek

ata

prom

oci­je

i­ p

reve

nci­je

m

enta

lnog

zdr

avlja

i­ p

rogr

ama

soci­

jaln

e ak

-ci­

je.

Spos

obno

st z

a or

gani­

zova

nje,

kre

i­ranj

e, r

uko -

vođe

nje,

pok

reta

nje,

i­zv

ođen

je, s

uper

vi­zi­

ranj

e i­ p

ruža

nje

kons

ulta

ntsk

e po

dršk

e u

vezi­

sa

ra-

zli­č

i­ti­m

ana

li­zam

a po

li­ti­k

a m

enta

lnog

zdr

avlja

, pr

aćen

jem

kva

li­tet

a us

luga

i­ ra

zvoj

em u

slug

a u

obla

sti­ m

enta

lnog

zdr

avlja

.

Osv

ešći­

vanj

e kor

i­sni­k

a o p

oli­ti­

čki­m

i­ zak

onsk

i­m

proc

esi­m

a ko

ji­ su

ras

polo

ži­vi­

za

spro

vođe

nje

razl

i­či­ti­

h ob

li­ka

soci­

jaln

e ak

ci­je

.Po

drža

vanj

e i­

upuć

i­van

je p

ojed

i­nca

i­ g

rupa

u

razm

atra

nju

alte

rnat

i­va

akci­

ja z

a pr

evaz

i­la-

ženj

e ne

jedn

akos

ti­, r

azm

atra

nju

stra

tegi­

ja z

a sp

rovo

đenj

e ov

i­h a

kci­ja

, nji­h

ovom

pla

ni­ra

nju

i­ ev

alui­

ranj

u i­s

hoda

.

IV.6

.2.b

Nap

redn

iPr

i­pre

ma

pred

loga

pro

jeka

ta, g

de s

u ut

vrđe

ni­

ci­lje

vi­, p

rogr

amsk

e akt

i­vno

sti­, i­

nter

venc

i­je, v

re-

men

ski­ r

okov

i­, m

ere

prać

enja

i­ pr

ocen

e i­s

hoda

pr

ogra

ma,

ri­zi­

ci­ i­

potre

bna

sred

stva

.O

bezb

eđi­v

anje

resu

rsa

za re

ali­z

aci­ju

pro

jeka

ta

i­ spr

ovođ

enje

soci­

jaln

i­h a

kci­ja

.O

rgan

i­zov

anje

, vođ

enje

, pra

ćenj

e i­ e

valu

aci­ja

pr

ojek

ta i­

i­zve

štava

nje

o nj

egov

om to

ku i­

efek

-ti­m

a.Pr

užan

je k

onsu

ltant

ske

i­ sup

ervi­

zi­js

ke p

odrš

ke

sa s

tano

vi­št

a so

ci­ja

lne

poli­t

i­ke

i­ so

ci­ja

lnog

ra

da z

a re

ali­z

aci­ju

pro

jeka

ta i­z

obl

asti­

prom

o -ci­

je m

enta

lnog

zdr

avlja

i­ pr

even

ci­je

men

taln

i­h

pore

meć

aja.

Kon

sulto

vanj

e ko

ri­sni­

ka u

vez

i­ pri­p

rem

e i­ r

ea-

li­zac

i­je ak

ci­ja

za re

šava

nje s

peci­

fični­

h ne

prav

di­

veza

ni­h

za o

sobe

sa m

enta

lni­m

por

emeć

aji­m

a.

Eduk

aci­ja

zaj

edni­

ce, k

ori­s

ni­ka

i­ n

ji­hov

i­h p

o -ro

di­ca

.O

rgan

i­zov

anje

i­ vo

đenj

e gr

upa

u za

jedn

i­ci­ k

oje

nast

oje

da p

oveć

aju

druš

tven

u sv

est o

sti­g

ma -

ti­zac

i­ji­ i­

di­s

kri­m

i­nac

i­ji­ o

soba

sa

men

taln

i­m

pore

meć

ajem

i­ čl

anov

i­ma

nji­h

ovi­h

por

odi­c

a.

109

IV.6

.3.b

Spe

cija

listič

kiPr

i­pre

ma a

nali­z

a, el

abor

ata i­

pre

dlog

a pro

jekt

a,

real

i­zac

i­ja, v

ođen

je, p

raće

nje

i­ eva

luac

i­ja p

ro-

jekt

a, p

rogr

ama

i­li­ p

oli­ti­

ke, i­

zveš

tava

nje

o to

ku

i­ ef

ekti­m

a, š

to o

buhv

ata

i­ pr

ogra

me

razv

oja

uslu

ga u

zaj

edni­

ci­ i­

dei­n

sti­tu

ci­on

ali­z

aci­je

.Pr

užan

je k

onsu

ltant

ske

i­ sup

ervi­

zi­js

ke p

odrš

ke

za re

ali­z

aci­ju

pro

gram

a, p

roje

kata

i­ po

li­ti­k

a.O

rgan

i­zov

anje

i­ i­zv

ođen

je em

pi­ri­j

ski­h

i­stra

ži­va

-nj

a o p

otre

bam

a za p

reve

nti­v

ni­m

i­ pro

mot

i­vni­

m

akti­v

nost

i­ma,

za so

ci­ja

lnom

akci­

jom

i­ raz

voje

m

poli­t

i­ka

u ob

last

i­ men

taln

og z

drav

lja.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Poli­t

i­čke

i­ ek

onom

ske

teor

i­je, t

eori­j

e o

soci­

jaln

om ra

zvoj

u.

b)

Teor

i­jska

zna

nja

o dr

uštv

eni­m

dev

i­jaci­

jam

a i­ p

reve

nci­ji­

men

taln

i­h p

orem

ećaj

a.c)

Zn

anja

i­z o

blas

ti­ so

ci­ja

lnog

rada

u z

ajed

ni­ci­

, psi­

holo

gi­je

zaj

edni­

ce i­

psi­h

osoc

i­jaln

i­h i­n

terv

enci­

ja u

zaj

edni­

ci­.

d)

Teor

i­je so

ci­ja

lne

prav

de i­

di­sk

ri­mi­n

aci­je

oso

ba sa

men

taln

i­m p

orem

ećaj

i­ma.

Em

piri

jsko

e)

Znan

ja i­

z i­s

traži­

vanj

a o

eval

uaci­

ji­ uč

i­nka

pro

gram

a pr

even

ci­je

, pro

gram

a pr

omoc

i­je m

enta

lnog

zdr

avlja

i­ e

valu

aci­je

pol

i­ti­ka

u o

voj

obla

sti­.

Proc

edur

alno

f)

Međ

unar

odni­

i­ lo

kaln

i­ pro

pi­si­

koj

i­ reg

uli­š

u lju

dska

i­ gr

ađan

ska

prav

a.g)

M

eđun

arod

ni­ i­

loka

lni­ p

ropi­

si­ k

oji­ r

egul

i­šu

prav

a os

oba

sa m

enta

lni­m

por

emeć

aji­m

a.h)

Po

znav

anje

međ

unar

odni­

h, e

vrop

ski­h

, nac

i­ona

lni­h

i­ lo

kaln

i­h p

oli­ti­

ka i­

stra

tešk

i­h d

okum

enat

a ve

zani­

h za

obl

ast m

enta

lnog

zdr

avlja

.

110

Literatura

AASW Practi­ce Standards for Mental Health Soci­al Workers (2008). Australi­an Associ­-ati­on of Soci­al Workers, approved at the Australi­an Associ­ati­on of Soci­al Workers Board Meeti­ng, Sydney 8th November 2008, ACN 008 576 010; http://www.aasw.asn.au/document/i­tem/17, posećeno 12.05.2014.

Cli­ni­cal Soci­al Work Associ­ati­on (2006). Code of Ethic; http://associ­ati­onsi­tes.com/CSWA/collecti­on/Ethcs%20Code%20Locked%2006.pdf, posećeno 23.05.2014.

Counci­le of Soci­al Work Educati­on CSWE (2011). Advanced competenci­es & practi­ce behavi­ors for health & mental health practi­ce (day) & edp i­ntegrati­ve health‐mental health advanced practi­ce; http://www.cswe.org/Accredi­tati­on/EPASRevi­si­on.aspx, posećeno 08.05.2014.

Health Professi­ons Counci­l (2012). Mapi­ng the HPC standards of proficency for soci­al workers i­n England gai­nst the Profesi­onal capabi­li­ti­es Framework. HPC; http://www.hpc-uk.org/publi­cati­ons/standards/i­ndex.asp?i­d=569, posećeno 23.05.2014.

NASW (2005). Sta­nda­rds for Socia­l Work in Hea­lth Ca­re Settings; http://www.soci­-alworkers.org/practi­ce/standards/NASWHealthCareStandards.pdf, posećeno 12.12.2014.

NASW (2013). Sta­nda­rds for Socia­l Work Ca­se Ma­na­gement; http://www.soci­alwor-kers.org/practi­ce/naswstandards/CaseManagementStandards2013.pdf, posećeno 15.05.2014.

NASW (2005). Sta­nda­rds for Clinica­l Socia­l Work in Socia­l Work Pra­ctice; http://www.soci­alworkers.org/practi­ce/standards/NASWCli­ni­calSWStandards.pdf, posećeno 15.05.2014.

Standards of Conduct, Performance and Ethi­cs Health and Care Professi­ons Counci­l, (2012). Publi­cati­on code: 20120801 POLBUP/SCPE. Park House Kenni­ngton Park road london.

The Nati­onal Occupati­onal Standards for Soci­al Work Topss UK Partnershi­p (2002). Topss England, May 2002. doc & .pdf files edi­ti­on. Albi­on Court, 5 Albi­on Place.

111

Prof

. dr M

i­rosl

av B

rki­ć

Pr

of. d

r Nev

enka

Žeg

arac

v. s

tan

da

rd

i i

Ko

mP

eten

cij

e za

o

br

azo

van

je s

oc

ija

lnih

ra

dn

iKa

za

ra

d s

a s

iro

ma

šnim

a

Stan

dard

V.1

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

pri

men

u pr

ofes

iona

lne

prak

se u

rad

u sa

sir

omaš

nim

po

jedi

ncim

a, p

orod

icam

a, g

rupa

ma

i zaj

edni

cam

a.

Svrh

a st

anda

rda:

Spo

sobn

ost p

ri­men

e usv

ojen

i­h zn

anja

i­ veš

ti­na u

radu

sa si­

rom

ašni­

m k

ori­s

ni­ci­

ma n

a ni­v

ou p

ri­mar

ne, s

ekun

darn

e i­ te

rci­ja

rne

prev

enci­

je.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

V.1.

1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st d

a se p

ri­men

i­ zna

nje o

pro

ceni­

, pla

-ni­

ranj

u, p

ri­men

i­ i­ e

valu

aci­ji­

i­nte

rven

ci­ja

i­ m

era

u ra

du sa

si­ro

maš

ni­m

poj

edi­n

ci­m

a, p

orod

i­cam

a,

grup

ama i­

zaje

dni­c

ama,

na o

snov

u ra

zum

evan

ja

pri­ro

de, k

arak

teri­s

ti­ka,

razl

i­či­ti­

h as

peka

ta i­

vi­-

dova

si­ro

maš

tva.

Sp

osob

nost

za

post

upan

je u

skl

adu

sa e

ti­čki­

m

pri­n

ci­pi­

ma

i­ sp

osob

nost

za

uoča

vanj

e et

i­čki­

h

V.1.

1.b

Osn

ovni

Pažl

ji­vo

i­ sa

uvaž

avan

jem

slu

ša k

ori­s

ni­ka

. Po -

drža

vanj

e uz

ajam

nost

i­ odn

osa.

K

ori­š

ćenj

e i­n

kluz

i­vno

g i­ u

važa

vaju

ćeg

jezi­

ka.

Raz

umev

anje

i­ p

ri­la

gođa

vanj

e po

treb

ama

u ko

mun

i­kac

i­ji­ i­

spec

i­fičn

osti­m

a up

otre

be je

zi­ka

ko

ri­sni­

ka r

azli­č

i­tog

uzra

sta,

pos

ebno

dec

e i­

mla

di­h.

V.1.

1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

prep

ozna

vanj

a i­ a

nali­z

i­ranj

a ra

zli­č

i­ti­h

fakt

ora k

oji­ u

ti­ču

na p

ojav

u si­

rom

aštv

a. V

ešti­n

e pr

i­men

e ra

zli­č

i­ti­h

met

oda

i­ teh

ni­ka

koj

e om

o -gu

ćava

ju si­

rom

ašni­

m k

ori­s

ni­ci­

ma d

a se u

klju

če

u pr

oces

e do

noše

nja

odlu

ka i­

pre

uzi­m

anja

od

govo

rnos

ti­.

UD

K 3

64-4

3-02

1.32

1:37

8.09

6:31

6.34

4

112

di­le

ma

u sp

eci­f

i­čni­

m u

slov

i­ma

veza

ni­m

za

prob

lem

e si­

rom

aštv

a.

Spos

obno

st za

pro

fesi­o

naln

o vo

đenj

e dok

umen

-ta

ci­je

o ra

du.

Spos

obno

st z

a ti­m

ski­ r

ad.

V.1.

2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

za p

roce

nu i­

plan

i­ranj

e i­nt

erve

nci­ja

i­ m

era

i­ eva

luac

i­je s

a si­

rom

ašni­

m k

ori­s

ni­ci­

ma

koji­

se n

alaz

e u

pose

bno

tešk

oj s

i­tuac

i­ji­ k

oja

i­m o

nem

oguć

ava

akti­v

no u

češć

e u

druš

tven

om

ži­vo

tu.

Rad

sa k

ori­sn

i­ci­m

a koj

i­, po

red

si­rom

aštv

a, i­m

aju

i­ dru

ge p

robl

eme

popu

t bol

esti­

zavi­

snos

ti­, n

a -si­

lja, m

alol

etni­

čke

deli­n

kven

ci­je

, zlo

stav

ljanj

a,

odno

sno

rad

u ko

mpl

eksn

i­m i­ m

ulti­p

robl

emsk

i­m

si­tu

aci­ja

ma.

Sp

osob

nost

uče

šća

u ra

zvi­ja

nju

prev

enti­v

ni­h

prog

ram

a.

Spos

obno

st re

šava

nja

slož

eni­h

eti­č

ki­h

pi­ta

nja

i­ di­

lem

a u

radu

.Sp

osob

nost

obe

zbeđ

enja

efik

asne

men

tors

ke i­

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

usp

osta

vlja

nju

sara

dni­č

-ko

g od

nosa

sa k

ori­s

ni­ci­

ma.

Sp

osob

nost

za

anal

i­zu

i­ ra

zvoj

pol

i­ti­ke

org

a -ni­

zaci­

je.

V.1.

3.a

Spec

ijalis

tički

Raz

vi­ja

nje

razl

i­či­ti­

h pr

even

ti­vni­

h pr

ogra

ma

koji­

se b

ave

razn

ovrs

ni­m

asp

ekti­m

a si­

rom

aštv

a i­li­

pos

ebni­

m p

opul

aci­ja

ma

koje

su

ugro

žene

si­

rom

aštv

om (n

pr. d

eca,

oso

be sa

i­nva

li­di­te

tom

, st

ari­,

stan

ovni­

ci­ r

ural

ni­h

podr

učja

, pri­p

adni­

ci­

mar

gi­na

li­zov

ani­h

gru

pa i­

sl.).

Sp

osob

nost

obe

zbeđ

enja

efik

asne

supe

rvi­z

i­je u

sl

ožen

i­m si­

tuac

i­jam

a.

Pri­k

uplja

nje i­

obe

zbeđ

enje

i­nfo

rmac

i­ja n

a nač

i­n

koji­

uvaž

ava

kli­je

ntov

a i­s

kust

va,

uver

enja

i­

oseć

anja

.Pr

užan

je po

tpun

i­h, ja

sni­h

i­ rel

evan

tni­h

i­nfo

rmac

i­ja

kori­s

ni­ku

i­ por

odi­c

i­ i­ po

dsti­c

anje

i­ tra

ženj

e pov

rat -

ni­h

i­nfo

rmac

i­ja.

Ohr

abri­v

anje

naj

veće

g m

oguć

eg s

tepe

na p

arti­c

i­ -pa

ci­je

kor

i­sni­k

a u d

onoš

enju

odl

uka.

Proc

enji­v

anje

pot

reba

, teš

koća

, sna

ga i­

resu

rsa

koris

nika

. N

epos

redn

o pr

užan

je i­

posr

edov

anje

u o

bezb

eđi­ -

vanj

u us

luga

u sk

ladu

sa p

roce

njen

i­m p

otre

bam

a ko

risni

ka.

Vođe

nje e

vi­de

nci­je

i­ dok

umen

taci­

je o

akti­v

nosti­

ma

u sk

ladu

sa st

anda

rdi­m

a usta

nove

i­ pr

ofes

i­je.

Ade

kvat

no k

ori­šć

enje

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

.

V.1.

2.b

Nap

redn

iPr

i­men

a zn

anja

i­ ve

šti­na

za

radn

u ak

ti­vac

i­ju i­

us-

posta

vlja

nje k

oord

i­ni­sa

ne m

eđus

ekto

rske

sara

dnje

u

zaje

dni­c

i­, m

oni­to

ri­ng

i­ eva

luac

i­ja p

ri­men

jeni­

h i­n

terv

enci­

ja.

Spos

obno

st uč

ešća

u i­s

traži­

vanj

i­ma,

pri­k

uplja

nja

i­ ana

li­ze

poda

taka

i­ ra

zvoj

a pr

ogra

ma

i­ pro

jekt

a us

mer

eni­h

ka p

reva

zi­la

ženj

u si­r

omaš

tva.

U

klju

či­va

nje

si­rom

ašni­

h u

real

i­zac

i­ju p

rogr

ama,

sp

rovo

đenj

e akc

i­oni­

h i­str

aži­v

anja

koja

za ci­

lj i­m

aju

prom

enu

si­tua

ci­je

. Sup

ervi­

zi­ja

pro

cesa

rada

kod

pr

ofes

i­ona

lca s

a man

je i­s

kustv

a.

V.1.

3.b

Spec

ijalis

tički

Di­z

ajni­

ranj

e, o

rgan

i­zov

anje

i­ sp

rovo

đenj

e em

-pi­

ri­jsk

i­h, a

kci­o

ni­h

i­ par

ti­ci­p

ati­v

ni­h

i­stra

ži­va

nja

i­ ev

alua

ci­je

pro

gram

a i­ m

era i­

obe

zbeđ

enje

kon

sul -

taci­

ja z

a ov

e pr

oces

e. Su

perv

i­zi­ja

pro

cesa

rada

u

slože

ni­m

si­tu

aci­ja

ma.

Vešt

i­ne

posr

edov

anja

i­zm

eđu

razl

i­či­ti­

h sl

užbi­

i­ i­n

sti­tu

ci­ja

u z

ajed

ni­ci­

kak

o bi­

se n

ajad

ekva

tni­je

za

dovo

lji­le

pot

rebe

si­ro

maš

ni­h

kori­s

ni­ka

. Ve

šti­n

e us

post

avlja

nja

odno

sa p

over

enja

, otv

o -re

ne sa

radn

je.

Vešt

i­ne

anal

i­ze

i­ si­n

teze

pri­k

uplje

ni­h

i­nfo

rma -

ci­ja

i­z ra

zli­č

i­ti­h

i­zvo

ra, n

ji­hov

e i­n

terp

reta

ci­je

i­ fo

rmul

i­san

je p

rofe

si­on

alno

g m

i­šlje

nja.

Vešt

i­ne

uspo

stav

ljanj

a i­ k

ori­š

ćenj

a pr

ofes

i­ona

l -no

g au

tori­t

eta.

Vešt

i­ne

uspo

stav

ljanj

a pr

ofes

i­ona

lni­h

gra

ni­ca

, ve

šti­ne

i­nfo

rmi­sa

nja,

obj

ašnj

avan

ja, s

avet

ovan

ja

i­ ube

đi­va

nja.

V.1

.2.c

Nap

redn

iVe

šti­n

e m

oti­v

aci­o

nog

i­nte

rvju

i­san

ja, r

ada

na

prev

azi­la

ženj

u ot

pora

, pre

gova

ranj

a, ev

alua

ci­je

i­ m

oni­to

ri­nga

real

i­zov

ani­h

pro

gram

a i­ p

roje

kata

. Ve

šti­n

e pre

gova

ranj

a i­ p

osre

dova

nja u

kon

fli­kt

- ni­

m si­

tuac

i­jam

a.Ve

šti­n

e ob

ezbe

đenj

a za

šti­te

i­ ko

ntro

le.V

ešti­n

e m

ento

rsko

g i­ s

uper

vi­zi­

jsko

g ra

da.

V.1.

3.c

Spec

ijalis

tički

Men

tors

ke i­

sup

ervi­

zi­js

ke v

ešti­n

e za

org

ani­ -

zova

nje

akti­v

nost

i­ uče

nja

u ok

ruže

nju

prak

se:

dava

nje p

odrš

ke, k

onst

rukt

i­vne

i­ pra

vovr

emen

e po

vrat

ne i­n

form

aci­je

, veš

ti­ne p

roce

ne p

osti­g

nu-

ća, v

ešti­n

e pos

tavl

janj

a ci­lj

eva u

čenj

a, p

raće

nja

i­ evi­

denc

i­je ra

zvoj

a ko

mpe

tenc

i­ja, v

ešti­n

e po

d -st

i­can

ja ra

sta

i­ raz

voja

supe

rvi­z

i­rano

g.Ve

šti­ne

vez

ane z

a di­z

ajni­

ranj

e, i­m

plem

enta

ci­ju

i­ ev

alua

ci­ju

i­stra

ži­va

nja i­

nov

i­h p

rogr

ama,

za p

o -se

bno

vuln

erab

i­lne

grup

e si­

rom

ašni­

h ko

d ko

ji­h

post

oji­ k

umul

aci­ja

vi­š

estru

ki­h

ri­zi­k

a.

113

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Koh

eren

tno

i­ tem

eljn

o zn

anje

o o

snov

ni­m

teor

i­jam

a, p

ri­nci­

pi­m

a, k

once

pti­m

a i­ m

etod

i­ma

i­ pri­s

tupi­

ma

prak

se u

soci­

jaln

om ra

du.

b)

Znan

je o

teor

i­jam

a: tr

ansa

kci­je

oso

ba-u

-okr

užen

ju, r

azvo

j tok

om ži­

votn

og ci­

klus

a i­ i­n

tera

kci­ja

bi­o

lošk

i­h, p

si­hol

oški­

h, so

ci­ja

lno-

struk

tura

lni­h

, ek

onom

ski­h

, pol

i­ti­čk

i­h, k

ultu

raln

i­h i­

fakt

ora

duho

vnos

ti­ u

obli­k

ovan

ju lj

udsk

og ra

zvoj

a i­ p

onaš

anja

.c)

So

ci­ol

oške

teor

i­je o

nej

edna

kost

i­ma,

soci­

jaln

oj st

rukt

uri­,

druš

tven

i­m i­n

sti­tu

ci­ja

ma

i­ org

ani­z

aci­ja

ma,

ranj

i­vos

ti­ i­ r

ezi­li­

jenc

i­ji­.

d)

Teor

i­je p

ravd

e i­ e

kono

msk

e te

ori­je

.e)

A

nti­d

i­skr

i­mi­n

ati­v

ne i­

anti­p

otči­

njav

ajuć

e te

ori­je

.f)

Te

ori­je

i­ ko

ncep

ci­je

soci­

jaln

og ra

zvoj

a.

g)

Teor

i­je o

nač

i­ni­m

a na

koj

i­ tra

di­ci­

je, k

ultu

re, r

eli­g

i­je i­

obi­č

aji­ u

ti­ču

na lj

udsk

o fu

nkci­

oni­s

anje

i­ na

či­ni­

ma

na k

oji­ o

ne m

ogu

bi­ti­

prep

reka

i­li­

pods

ti­caj

za

razv

oj.

h)

Teor

i­je o

ljud

skom

razv

oju

i­ pon

ašan

ju u

soci­

jaln

om o

kruž

enju

, di­s

kri­m

i­nac

i­ji­, i­

o n

ji­hov

oj so

ci­ja

lnoj

kon

stru

kci­ji­

.

Em

piri

jsko

i­) Zn

anja

i­z

i­stra

ži­va

nja

o uz

roci­

ma

i­ po

sled

i­cam

a si­

rom

aštv

a, g

rupa

ma

u ri­z

i­ku

od s

i­rom

aštv

a, p

rogr

ami­m

a bo

rbe

prot

i­v s

i­rom

aštv

a,

di­sk

ri­mi­n

aci­je

i­ so

ci­ja

lne

nepr

avde

.j)

Znan

ja o

nov

i­m d

osti­g

nući­

ma

u so

ci­ja

lnom

radu

u o

blas

ti­ si­

rom

aštv

a i­ p

raks

i­ zas

nova

noj n

a do

kazi­

ma.

Proc

edur

alno

k)

Pozn

avan

je m

eđun

arod

ni­h

i­ lok

alni­

h pr

opi­s

a ko

ji­ re

guli­š

u pr

ava

si­ro

maš

ni­h.

l) Po

znav

anje

pro

pi­sa

i­ pr

oced

ura

orga

ni­za

ci­je

u k

ojoj

radi­

soci­

jaln

i­ rad

ni­k.

m)

Pozn

avan

je p

ropi­

sa k

oji­ r

egul

i­šu

stan

dard

e us

luga

i­ pr

ofes

i­ona

lnu

prak

su.

Mud

rost

pra

kse

l) R

azum

evan

je k

onte

ksta

i­ sv

rhe

prof

esi­o

naln

e su

perv

i­zi­je

.

114

Stan

dard

V.2

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

rad

u in

terd

isci

plin

arno

m o

kruž

enju

i sar

adnj

u sa

razl

ičiti

m

orga

niza

cija

ma

i ins

tituc

ijam

a ko

je se

bav

e pr

oble

mim

a si

rom

aštv

a.

Svrh

a st

anda

rda:

Zna

nja

i­z r

azli­č

i­ti­h

di­sc

i­pli­n

a om

oguć

avaj

u ho

li­sti­č

ku p

roce

nu p

otre

ba i­

kor

i­šće

nje

razl

i­či­ti­

h si­

stem

a u

borb

i­ pr

oti­v

si­

rom

aštv

a.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

V.2.

1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st p

ri­men

e zn

anja

o u

loga

ma,

kap

a -ci­

teti­m

a i­

odgo

vorn

osti­m

a ra

zli­č

i­ti­h

si­st

ema

u za

jedn

i­ci­,

proc

esi­m

a i­ s

oci­ja

lni­m

si­s

tem

i­ma

kako

bi­

se i­

dent

i­fiko

vale

i­ o

bjas

ni­le

nej

edna

-ko

sti­,

sman

ji­le

soci­

jaln

e ba

ri­jer

e i­ o

rgan

i­zov

ale

adek

vatn

e us

luge

.Sp

osob

nost

za

rad

u ti­m

u.

V.2.

2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

kor

i­šće

nja

i­ po

vezi­

vanj

a zn

anja

ra

zli­č

i­ti­h

di­sc

i­pli­n

a ko

d re

šava

nja

slož

eni­h

pr

oble

ma

kori­s

ni­ka

, koj

e za

htev

aju

anga

žman

ra

zli­č

i­ti­h

prof

esi­ja

i­ si­

stem

a.

Zast

upan

je i­

ši­re

nje

dobr

i­h p

raks

i­ u

prof

esi­o

-na

lnoj

zaj

edni­

ci­.

Spos

obno

st z

a sa

mos

tala

n i­ t

i­msk

i­ rad

.

V.2.

3.a

Spec

ijalis

tički

Pose

dova

nje i­

spos

obno

st p

ri­men

e spe

ci­ja

li­sti­č

-ki­

h zn

anja

za

uspo

stav

ljanj

e m

eđus

i­ste

msk

e,

kom

plem

enta

rne

i­ par

tner

ske

sara

dnje

.

V.2.

1.b

Osn

ovni

Usp

osta

vlja

nje

i­ odr

žava

nje

form

alni­

h i­ n

efor

-m

alni­

h ko

ntak

ata s

a klju

čni­m

akte

ri­ma i

z sek

tora

re

leva

ntni­

h za

bor

bu p

roti­v

si­ro

maš

tva.

Obe

zbeđ

i­van

je i­n

form

aci­ja

o o

rgan

i­zac

i­ji­ u

koj

oj

radi­

soci­

jaln

i­ rad

ni­k

i­ odr

žava

nje v

eze i­

zmeđ

u te

or

gani­

zaci­

je i­

razl

i­či­ti­

h ak

tera

u z

ajed

ni­ci­

.Po

vezi­

vanj

e si­

rom

ašni­

h po

jedi­

naca

, por

odi­c

a i­

grup

a sa

odg

ovar

ajuć

i­m s

i­ste

mi­m

a i­

umre

-ža

vanj

e.

Pruž

anje

pom

oći­ u

pre

vazi­

laže

nju

pote

nci­ja

lni­h

pr

epre

ka k

oje p

roi­z

laze

i­z p

arci­

jaln

og d

elov

anja

, po

stoj

anja

razl

i­či­ti­

h i­n

tere

sa i­

pozi­

ci­ja

pro

fesi­

ja

i­ i­ns

ti­tuc

i­ja.

Izve

štav

anje

o p

otre

bam

a i­ r

esur

si­m

a u

obla

sti­

borb

e pr

oti­v

si­ro

maš

tva.

A

kti­v

nost

i­ za p

oveć

anje

soci­

jaln

e vi­d

lji­vo

sti­ k

o -ri­s

ni­ka

i­ uk

azi­v

anje

na

važn

ost u

mre

žava

nja.

U

čest

vova

nje

u ra

zli­č

i­ti­m

ti­m

ovi­m

a i­ p

ruža

nje

kons

trukt

i­vni­

h do

pri­n

osa

ti­msk

om ra

du.

V.2.

2.b

Nap

redn

iRe

šava

nje

prob

lem

a u

kori­š

ćenj

u ra

zli­č

i­ti­h

uslu

-ga

, zaj

edno

sa k

ori­sn

i­ci­m

a i­ p

ruža

oci­m

a us

luga

.Po

vezi­

vanj

e sa

dru

gi­m

stru

čnja

ci­m

a ko

ji­ se

bav

e pr

oble

mi­m

a i­li­

pru

žaju

usl

uge

kori­s

ni­ci­

ma

i­

V.2.

1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

pri­k

uplja

nja

i­ obe

zbeđ

i­van

ja i­n

form

a -ci­

ja.

Ana

li­ti­č

ke v

ešti­n

e.

Bro

kers

ke v

ešti­n

e.Ve

šti­n

e pr

egov

aran

ja i­

ugov

aran

ja.

Vešt

i­ne

uoča

vanj

a i­ f

orm

uli­s

anja

pro

blem

a.Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a, p

reze

ntov

anja

i­ ar

gu-

men

tova

nja.

Vešt

i­ne

umre

žava

nja,

rad

a u

partn

erst

vu i­

me -

di­ja

ci­je

. Ve

šti­n

e ja

vnog

nas

tupa

nja.

V.2

.2.c

Nap

redn

iO

rgan

i­zac

i­one

i­ k

oord

i­nat

orsk

e ve

šti­n

e, k

ata -

li­zat

orsk

e, f

aci­li­

tato

rske

i­ ve

šti­n

e di­

zajn

i­ranj

a,

i­mpl

emen

taci­

je, m

oni­to

ri­nga

i­ ev

alua

ci­je

pro

-gr

ama.

Ve

šti­n

e ja

vnog

gov

ora

i­ nas

tupa

.

V.2.

3.c

Spec

ijalis

tički

Vešt

i­ne

upra

vlja

nja

prom

enam

a un

utar

org

a -ni­

zaci­

je.

Vešt

i­ne

di­za

jni­ra

nja,

org

ani­z

ovan

ja i­

spro

vođe

-nj

a i­s

traži­

vanj

a.

11�

poro

di­ca

ma,

što

obu

hvat

a pr

oble

me

zašt

i­te

dece

, nas

i­lja

u po

rodi­

ci­, m

enta

lnog

zdr

avlja

, st

anov

anja

, zap

ošlja

vanj

a, p

ri­hod

e i­ o

si­gu

ranj

e,

prav

osuđ

e, tr

ansp

ort,

kultu

ru i­

rekr

eaci­

ju.

Org

ani­z

ovan

je i­

vođe

nje

ti­mov

a u

zaje

dni­c

i­.R

azvi­

janj

e pro

toko

la za

pru

žanj

e usl

uga u

obl

a-st

i­ma

susr

eta

razl

i­či­ti­

h si­

stem

a sl

užbi­

i­ us

luga

u

zaje

dni­c

i­.Ed

ukov

anje

pru

žaoc

a us

luga

i­ kr

eato

ra p

oli­ti­

ka

u so

ci­ja

lni­m

i­ dr

ugi­m

služ

bam

a u za

jedn

i­ci­ o

po-

treba

ma s

i­rom

ašni­

h i­ m

oguć

i­m p

ravc

i­ma r

azvo

ja

rele

vant

ni­h

uslu

ga i­

služb

i­.K

oord

i­ni­ra

nje

akti­v

nost

i­ i­zm

eđu

razl

i­či­ti­

h ak

-te

ra.

Preg

ovar

anje

, re

šava

nje

prob

lem

a i­

pri­m

ena

strat

egi­ja

reša

vanj

a ko

nfli­k

ata

u pr

oces

i­ma

umre

-ža

vanj

a.O

buča

vanj

e i­ s

uper

vi­zi­

ja v

olon

tera

.

V.2.

3.b

Spec

ijalis

tički

Iden

ti­fiko

vanj

e i­ p

roce

nji­v

anje

pot

reba

za

po-

sebn

i­m u

slug

ama

i­ obe

zbeđ

i­van

je k

onsu

ltaci­

ja

klju

čni­m

akt

eri­m

a.R

azvi­

janj

e i­ p

lani­

ranj

e una

pređ

enja

pos

toje

ći­h

i­ ra

zvoj

nov

i­h i­l

i­ i­no

vati­v

ni­h

uslu

ga s

a kl

jučn

i­m

akte

ri­ma

u za

jedn

i­ci­.

Ana

li­zi­ra

nje

potre

bni­h

res

ursa

i­ i­

zvor

a fin

an-

sira

nja.

Supe

rvi­z

i­ranj

e pro

cesa

um

reža

vanj

a i­ o

bezb

eđi­-

vanj

e ko

nsul

tans

ke p

odrš

ke.

Plan

i­ranj

e i­ r

eali­z

ovan

je i­s

traži­

vačk

i­h i­

eval

ua-

ti­vni­

h pr

ojek

ata

i­z o

blas

ti­ m

enta

lnog

zdr

avlja

.A

rti­ku

li­san

je p

ovez

ani­h

pol

i­ti­ka

soc

i­jaln

i­h i­

dr

ugi­h

služ

bi­, u

klju

čuju

ći­ p

oli­ti­

ku p

rem

a oso

ba-

ma

sa i­n

vali­d

i­teto

m, š

i­ru z

drav

stve

nu p

oli­ti­

ku,

pri­h

ode,

osi­

gura

nje

i­ sta

mbe

nu p

oli­ti­

ku.

116

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Znan

ja i­z

srod

ni­h

di­sc

i­pli­n

a (ps

i­hol

ogi­je

, soc

i­olo

gi­je

, pra

va, s

oci­ja

lne p

oli­ti­

ke, m

edi­c

i­ne i­

men

taln

og zd

ravl

ja, p

oli­ti­

čki­h

nau

ka, e

kono

mi­je

, or

gani­

zaci­

jski­

h na

uka

i­ filo

zofij

e), i­

pra

ćenj

e do

sti­g

nuća

i­z ti­

h di­

sci­p

li­na.

b)

Te

ori­je

men

adžm

enta

. c)

Zn

anja

o o

rgan

i­zac

i­jam

a i­ s

i­ste

mi­m

a i­ n

ači­n

i­ma

kori­š

ćenj

a i­ r

azvo

ja re

surs

a.d)

Te

ori­je

o u

prav

ljanj

u i­ o

rgan

i­zac

i­ji­ so

ci­ja

lni­h

i­ dr

ugi­h

hum

ani­h

služ

bi­.

e)

Soci­

ološ

ke te

ori­je

.f)

Si­

stem

ske

i­ eko

lošk

e te

ori­je

. g)

Te

ori­je

soci­

jaln

e po

li­ti­k

e.h)

Zn

anja

o m

eđun

arod

ni­m

i­ na

ci­on

alni­

m si­

stem

i­ma

soci­

jaln

e si­

gurn

osti­.

Em

piri

jsko

i­) Zn

anja

o u

loga

ma

i­ odg

ovor

nost

i­ma

razl

i­či­ti­

h si­

stem

a u

zaje

dni­c

i­ u b

orbi­

pro

ti­v si­

rom

aštv

a, o

kom

pete

nci­ja

ma

i­ mog

ućno

sti­m

a ra

zli­č

i­ti­h

prof

esija

.

Proc

edur

alno

j) Po

znav

anje

man

data

i­ ka

paci­

teta

slu

žbi­ k

oje

se b

ave

si­ro

maš

tvom

i­ si­

rom

ašni­

ma

na m

eđun

arod

nom

, nac

i­ona

lnom

i­ lo

kaln

om n

i­vou

. M

eđun

arod

ni­, n

aci­o

naln

i­ i­ lo

kaln

i­ pro

pi­si­

odg

ovor

nost

i­ raz

li­či­ti­

h si­

stem

a u

zašt

i­ti­ i­

podr

šci­ s

i­rom

ašni­

ma.

Stan

dard

V.3

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

kul

turn

o-ko

mpe

tent

nu p

raks

u sa

siro

maš

nim

poj

edin

cim

a,

poro

dica

ma,

gru

pam

a i z

ajed

nica

ma.

Svrh

a st

anda

rda:

Raz

umev

anje

uti­c

aja

kultu

rolo

ški­h

, lok

alni­

h i­ r

egi­o

naln

i­h s

peci­

fično

sti­ n

a na

stan

ak i­

tum

ačen

je s

i­rom

aštv

a, s

upku

lture

si­

rom

aštv

a, ra

zvi­ja

nje

kom

uni­k

aci­o

nog

sti­la

koj

i­ je

pri­la

gođe

n ko

ri­sni­

ci­m

a ko

ji­ se

suoč

avaj

u sa

si­ro

maš

tvom

.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

V.3.

1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st pr

i­men

e zna

nja o

razl

i­či­ti­

m ti­

povi­

ma

loka

lni­h

zaj

edni­

ca i­

sus

edst

vi­m

a, k

ultu

rnom

V.3.

1.b

Osn

ovni

Pozn

avan

je p

ostu

paka

i­ ko

raka

kul

turn

o-ko

m-

pete

ntne

pra

kse

u so

ci­ja

lnom

radu

.

V.3.

1.c

Osn

ovni

Vešt

i­ne

plan

i­ranj

a i­ p

ri­pre

me

za i­n

terv

ju.

Vešt

i­ne

pri­d

ruži­

vanj

a, e

mpa

ti­je

i­ si­m

pati­j

e.

117

di­ve

rzi­te

tu, k

ao i­ o

loka

lni­m

kul

turn

i­m g

rupa

ma

koje

su p

oseb

no p

ogođ

ene

si­ro

maš

tvom

. Iz

građ

enos

t osn

ovni­

h sta

vova

, vre

dnos

ti­ i­ z

nanj

a i­ p

rakt

i­čni­

h ve

šti­n

a za

pro

mov

i­san

je k

ultu

rno-

-k

ompe

tent

ne p

raks

e za

rad

sa si­

rom

ašni­

ma.

V.3.

2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

pri­m

ene

znan

ja o

ade

kvat

ni­m

sti­lo

-vi­

ma

kom

uni­k

aci­je

, ukl

juču

jući­

i­ je

zi­k

i­ gov

or

kori­s

ni­ka

i­ ku

lturo

lošk

o pr

i­lago

đava

nje

prak

se

pruž

anja

pom

oći­,

reša

vanj

a pr

oble

ma,

osn

aži­ -

vanj

a i­ o

moć

avan

ja s

i­rom

ašni­

h. S

poso

bnos

t za

anal

i­zu

i­ raz

voj p

oli­ti­

ke o

rgan

i­zac

i­je ra

di­ u

spo -

stav

ljanj

a ku

lturn

o-ko

mpe

tent

ne p

raks

e.

V.3.

3.a

Spec

ijalis

tički

Izgr

ađen

e vre

dnos

ti­ i­ p

rakt

i­čne

veš

ti­ne z

a rad

sa

pose

bni­m

kul

tura

ma i­

kul

turn

i­m g

rupa

ma k

oje s

u po

gođe

ne si­

rom

aštv

om i­

spos

obno

st k

ori­š

ćenj

a ti­h

zna

nja

u ne

posr

edno

j pra

ksi­ s

a po

jedi­

nci­m

a,

poro

di­ca

ma,

gru

pam

a i­ za

jedn

i­cam

a, i­

u ra

zvoj

-ni­

m p

roje

kti­m

a, i­s

traži­

vanj

i­ma

i­ una

pređ

enju

i­ i­z

grad

nji­ s

opst

vene

i­ pr

akse

org

ani­z

aci­je

.

Uva

žava

spec

i­fičn

osti­

uzra

sta

i­ kul

turn

og p

ore-

kla

i­ pok

azuj

e se

nzi­ti­

vi­sa

nost

pre

ma

kultu

rnoj

, na

ci­on

alno

j, ra

snoj

i­ r

odno

j pr

i­pad

nost

i­, ka

o ok

olno

sti­m

a ko

je m

ogu

da u

ti­ču

na o

dnos

soci­

-ja

lnog

radn

i­ka,

kor

i­sni­

ka i­

poro

di­ce

.Pr

epoz

nava

nje

i­ pr

i­lago

đava

nje

razl

i­či­to

m

i­sku

stvu

i­ pe

rspe

kti­v

ama

u ra

du sa

por

odi­c

ama

i­ gru

pam

a.A

dekv

atno

kor

i­šće

nje

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

.Po

kazi­

vanj

e ose

tlji­v

osti­

za p

ri­pad

ni­ke

razl

i­či­ti­

h ku

lturn

i­h g

rupa

, upo

treba

ade

kvat

nog

kom

uni­ -

kaci­

jsko

g st

i­la, k

ori­š

ćenj

u ka

paci­

teta

loka

lni­h

za

jedn

i­ca

i­ sus

edst

ava

u pr

ocen

i­ pot

reba

i­ ar

an-

ži­ra

nju

uslu

ga z

a si­

rom

ašne

.Za

stup

anje

pra

va si­

rom

ašni­

h po

jedi­

naca

, gru

pa

i­ zaj

edni­

ca.

Org

ani­z

ovan

je p

ri­mar

ne i­

sek

unda

rne

mre

že

podr

ške.

Prep

ozna

vanj

e i­

razv

oj l

okal

ni­h

i­ sp

eci­fi

čni­h

pr

aksi­

koj

e se

zas

ni­va

ju n

a lo

kaln

oj tr

adi­c

i­ji­ i­

kultu

ri.

V.3.

2.b

Nap

redn

iU

važa

vanj

e ku

lturo

lošk

i­h p

oseb

nost

i­ u o

rgan

i­ -zo

vanj

u m

reže

pom

oći­ i­

pod

rške

. Rea

li­zov

anje

i­s

traži­

vanj

a, p

rogr

ama

i­ pro

jeka

ta b

azi­ra

ni­h

na

kultu

rno-

kom

pete

ntni­

m p

raks

ama

i­ u sk

ladu

sa

zaht

evi­m

a lo

kaln

i­h, n

aci­o

naln

i­h, r

egi­o

naln

i­h i­

međ

unar

odni­

h ra

zvoj

ni­h

potre

ba i­

pri­o

ri­tet

a.

V.3.

3.b

Spec

ijalis

tički

Izve

štav

anje

o p

otre

bam

a i­ r

esur

si­m

a u

obla

sti­

borb

e pr

oti­v

si­ro

maš

tva

razn

ovrs

ni­h

kultu

rno,

et

ni­čk

i­, so

ci­ja

lno-

ekon

omsk

i­ i­

sl. s

peci­

fični­

h za

jedn

i­ca.

Kor

i­šće

nje

sam

ospo

znaj

e i­

prof

esi­o

naln

e i­n

-tu

i­ci­je

.Ve

šti­n

e us

post

avlja

nja

sara

dni­č

kog

odno

sa i­

ug

ovar

anja

.Po

stav

ljanj

e ot

vore

ni­h

i­ zat

vore

ni­h

pi­ta

nja.

Para

fraz

i­ran

je,

poja

šnja

vanj

e, s

umar

i­zac

i­ja,

dava

nje

i­ pri­m

anje

pov

ratn

e i­n

form

aci­je

.D

ržat

i­ se

pred

met

a i­ s

vrhe

i­nte

rvju

a.

dav

anje

save

ta.

Vešt

i­ne

obez

beđe

nja

i­nfo

rmac

i­ja i­

obez

beđe

nja

obja

šnje

nja.

V.3.

2.c

i V.

3.3.

c N

apre

dni

i sp

ecija

listič

ki

Vešt

i­ne

omoć

avan

ja i­

ospo

sobl

java

nja,

pre

go-

vara

nja

i­ ugo

vara

nja.

Vešt

i­ne

umre

žava

nja,

rada

u p

artn

erst

vu; m

edi­ -

jaci­

je, z

astu

panj

a i­ a

serti­

vnos

ti­.Ve

šti­ne

anga

žova

nja r

esur

sa i­ k

apac

i­teta

loka

lni­h

za

jedn

i­ca,

koj

e pr

oi­zl

aze

i­z ra

zli­č

i­ti­h

kultu

rolo

- šk

i­h sp

eci­fi

čnos

ti­ i­ v

redn

osti­,

spos

obno

st n

ji­ho -

vog

pove

zi­va

nja i­

kor

i­šćen

ja u

pra

vcu

real

i­zac

i­je

apli­k

ati­v

ni­h

prog

ram

a.

11�

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

teor

ije k

ultu

re.

b)

Etno

lošk

e te

ori­je

. Soc

i­o-a

ntro

polo

ške

teor

i­je.

c)

Teor

i­je su

pkul

ture

, soc

i­jaln

e de

zorg

ani­z

aci­je

i­ fu

nkci­

onal

i­sti­č

ke te

ori­je

.

Em

piri

jsko

d)

Znan

ja o

razl

i­či­ti­

m k

ultu

ram

a i­ p

olož

aju

pri­p

adni­

ka ti­

h ku

ltura

u n

aci­o

naln

om i­

međ

unar

odno

m k

onte

kstu

.e)

Po

znav

anje

razl

i­či­ti­

h tra

di­ci­

ja, m

eđug

ener

aci­js

ki­h

pi­ta

nja,

i­deo

logi­

je, u

vere

nja

i­ rel

i­gi­je

, ras

e i­ e

tni­č

ki­h

grup

a ko

je s

u ka

rakt

eri­s

ti­čne

za

okru

ženj

e pr

akse

.

Proc

edur

alno

f)

Međ

unar

odni­

i­ lo

kaln

i­ pro

pi­si­

koj

i­ reg

uli­š

u pr

ava

man

ji­na

i­ soc

i­jaln

u i­n

kluz

i­ju i­

kultu

rno-

kom

pete

ntnu

pra

ksu

u ra

du sa

si­ro

maš

ni­m

a.

Stan

dard

V.4

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

je o

spos

oblje

n za

zas

tupa

nje

inte

resa

siro

maš

nih

kori

snik

a.

Svrh

a st

anda

rda:

Zas

tupa

nje

i­nte

resa

i­ pr

ava

kori­s

ni­ka

na

razl

i­či­ti­

m n

i­voi­

ma,

kak

o bi­

se z

adov

olji­l

e nj

i­hov

e po

trebe

i­ os

naži­

li­ u

proc

esi­m

a do

noše

nja

odlu

ka. Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

V.4.

1.a

Osn

ovni

Spo

sobn

ost p

rakt

i­čne

pri­m

ene o

snov

ni­h

ti­pov

a za

stupa

nja (

zastu

panj

e slu

čaja

, zas

tupa

nja g

rupa

, un

utra

šnje

g za

stup

anja

, zas

tupa

nja u

zaje

dni­c

i­),

kao

i­ oda

bi­ra

naj

pode

sni­ji­

h st

rate

gi­ja

i­ ta

kti­k

a.

Spos

obno

st r

ešav

anja

eti­č

ki­h

di­le

ma

koje

se

javl

jaju

u p

roce

si­m

a za

stup

anja

.

V.4.

2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

i­ pr

i­men

e sl

ožen

i­ji­h

ti­pov

a za

stu -

panj

a (s

i­ste

msk

o, l

egi­s

lati­v

no).

Obe

zbeđ

enje

V.4.

1.b

Osn

ovni

Prep

ozna

vanj

e si­tu

aci­ja

koj

e zah

teva

ju za

stup

a -nj

e i­nt

eres

a i­ p

rava

poj

edi­n

aca,

gru

pa i­ z

ajed

ni­ca

, ka

rakt

eri­s

ti­ka i­

pri­n

ci­pa

zast

upan

ja. D

efini­

sanj

e kr

atko

ročn

i­h, s

redn

joro

čni­h

i­ dug

oroč

ni­h

ci­lje

va,

i­den

ti­fiko

vanj

e do

nosi­

oca

odlu

ka.

Oku

plja

nje p

ojed

i­nac

a i­ g

rupa

i­ akt

era u

zaje

dni­ -

ci­ ra

di­ ra

zmen

e i­de

ja o

pi­ta

nji­m

a od

zaje

dni­č

kog

i­nte

resa

i­ po

dršk

a nj

i­hov

om u

druž

i­van

ju.

Zast

upan

je s

i­rom

ašni­

h po

jedi­

naca

i­ po

rodi­

ca u

ob

ezbe

đi­va

nju

pri­s

tupa

čnos

ti­ ra

zli­č

i­ti­h

služ

bi­ i­

uslu

ga, p

refe

renc

i­jam

a kor

i­sni­k

a i­ p

orod

i­ce.

V.4.

1.c

Osn

ovni

Osn

ovne

kom

uni­k

aci­o

ne v

ešti­n

e: p

ri­pr

eme,

pl

ani­r

anja

i­ v

ođen

ja i­

nter

vjua

, pr

edst

avlja

-nj

a, a

kti­v

nog

sluš

anja

, pok

azi­v

anja

em

pati­j

e,

post

avlja

nja

pi­ta

nja,

i­nf

orm

i­san

ja,

para

fra -

zi­ra

nja,

poj

ašnj

avan

ja, r

eflek

si­je

, sum

i­ranj

a,

dava

nja

i­ pri­m

anja

pov

ratn

i­h i­n

form

aci­ja

.Ve

šti­n

e us

post

avlja

nja

odno

sa p

over

enja

, otv

o -re

ne sa

radn

je.

Vešt

i­ne

krei­

ranj

a ug

ovor

a.Ve

šti­n

e us

post

avlja

nja

i­ kor

i­šće

nja

prof

esi­o

nal -

nog

auto

ri­tet

a.

119

kons

ulta

ci­je

man

je i­

skus

ni­m

kol

egam

a, o

rga-

ni­za

ci­ja

ma

i­ gru

pam

a u

zaje

dni­c

i­ u p

roce

si­m

a za

stup

anja

.

V.4.

3.a

Spec

ijalis

tički

Spos

obno

sti­

osm

i­šlja

vanj

a, o

rgan

i­zov

anja

i­

eval

ui­ra

nja

soci­

jaln

i­h k

ampa

nja

i­ ak

ci­ja

koj

a pr

omov

i­šu

prav

a si­

rom

ašni­

h i­

dovo

de d

o st

rukt

ural

ni­h

prom

ena.

Spo

sobn

ost z

a pr

užan

je

kons

ulta

ntsk

e i­

supe

rvi­z

i­jske

pod

rške

vez

i­ sa

so

ci­ja

lni­m

kam

panj

ama.

Podr

žava

nje

i­ oh

rabr

i­van

je s

amoz

astu

panj

a ko

ri­sni­

ka, p

ruža

njem

pod

rške

toko

m p

ri­pre

me,

ob

ezbe

đenj

em r

esur

sa i­

dav

anje

m p

ovra

tni­h

i­n

form

aci­ja

.Po

vezi­

vanj

e po

jedi­

načn

og k

ori­s

ni­ka

i­ čl

anov

a po

rodi­

ce s

a gr

upam

a za

međ

usob

nu p

omoć

i­

grup

ama

za z

astu

panj

e ka

o re

surs

i­ma

za a

lter -

nativ

no il

i dod

atno

zas

tupa

nje.

V.4.

2.b

i V.4

.3.b

Nap

redn

i i sp

ecija

listič

kiPr

i­kup

ljanj

e i­ a

nali­z

a po

data

ka i­

doka

za o

krš

e -nj

u pr

ava

si­ro

maš

ni­h,

form

i­ranj

e ko

ali­c

i­ja k

ao

grup

a za

pod

ršku

, obe

zbeđ

i­van

je fi

nans

i­jski­

h sr

edst

ava

za r

eali­z

aci­ju

pro

gram

a za

stup

anja

, de

fini­sa

nje i­

ndi­k

ator

a za m

oni­to

ri­ng

i­ eva

luac

i­ju

uspe

šnos

ti­ re

ali­z

ovan

i­h p

rogr

ama.

Upr

avlja

nje k

ampa

njam

a, k

onsu

ltant

ska i­

supe

r -vi­

zi­js

ka p

odrš

ka.

Vešt

i­ne

pri­d

ruži­

vanj

a, e

mpa

ti­je

i­ si­m

pati­j

e.Ve

šti­n

e pr

egov

aran

ja.

Vešt

i­ne

pi­sa

nog

i­zra

žava

nja.

V.4.

2.c

i V.4

.3.c

N

apre

dni i

spec

ijalis

tički

Raz

vi­je

ne v

ešti­n

e m

edi­ja

ci­je

i­ za

stup

anja

.Ve

šti­n

e re

šava

nja

prob

lem

a i­ k

onfli­

kata

.Ve

šti­n

e od

ržav

anja

pro

fesi­

onal

ni­h

gran

i­ca.

Vešt

i­ne b

alan

si­ra

nja m

oći­,

bala

nsi­ra

nja z

ašti­t

e i­

ri­zi­k

a ko

ntro

le u

sled

pro

cenj

eni­h

ri­zi­

ka.

Org

ani­z

aci­o

ne i­

vešt

i­ne

i­zra

de st

rate

ški­h

i­ op

e -ra

ti­vni­

h pl

anov

a. V

ešti­n

e ja

vnog

nas

tupa

nja

i­ pr

ezen

tova

nja.

Vešt

i­ne p

ri­kup

ljanj

a sre

dsta

va. V

ešti­n

e for

mi­ra

-nj

a i­ v

ođen

ja k

oali­c

i­ja.

Izvo

ri z

nanj

aTe

orijs

koa)

Po

li­ti­k

ološ

ke, s

oci­o

lošk

e i­ fi

lozo

fske

teor

i­je m

oći­.

b)

Teor

i­je lj

udsk

i­h p

rava

.c)

Te

ori­je

zas

tupa

nja

i­ vođ

stva

.d)

Te

ori­je

osn

aži­v

anja

i­ om

oćav

anja

.e)

A

nti­d

i­skr

i­mi­n

ati­v

ne i­

anti­p

otči­

njav

ajuć

e te

ori­je

i­ pe

rspe

kti­v

e pr

akse

soci­

jaln

og ra

da.

f)

Teor

i­je k

ultu

rni­h

kon

fli­ka

ta.

Em

piri

jsko

g)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja

o kr

šenj

i­ma

prav

a ko

ri­sni­

ka, d

i­skr

i­mi­n

ator

ni­m

odn

osi­m

a po

jedi­

naca

, gru

pa i­

zaje

dni­c

a.

h)

Znan

ja o

pro

gram

i­ma

i­ kam

panj

ama

usm

eren

i­m n

a za

stup

anje

pra

va i­

i­nte

resa

si­ro

maš

ni­h

kori­s

ni­ka

.

Proc

edur

alno

i­) Po

znav

anje

rele

vant

ni­h

međ

unar

odni­

h, n

aci­o

naln

i­h i­

loka

lni­h

pra

vni­h

pro

pi­sa

i­ do

kum

enat

a re

leva

ntni­

h za

ljud

ska

prav

a i­ s

lobo

de.

j) Po

znav

anje

pro

pi­sa

i­ pr

oced

ura

koje

regu

li­šu

dost

upno

st u

slug

a.

k)

Pozn

avan

je i­n

tern

i­h p

ropi­

sa o

rgan

i­zac

i­je i­

mog

ući­h

pre

prek

a za

dos

tupn

ost u

slug

a or

gani­

zaci­

je.

120

Stan

dard

V.5

. Dip

lom

iran

i soc

ijaln

i rad

nik

prim

enju

je z

nanj

a o

međ

unar

odno

j, na

cion

alno

j i lo

kaln

oj s

ocija

lnoj

pol

itici

i nj

ihov

om

utic

aju

na p

ojav

u i b

orbu

pro

tiv si

rom

aštv

a na

niv

ou m

ikro

, mez

o i m

akro

prak

se so

cija

lnog

rad

a.

Svrh

a st

anda

rda:

Kor

i­šće

nje,

una

pređ

enje

i­ ra

zvoj

razl

i­či­ti­

h m

era

soci­

jaln

e po

li­ti­k

e u

spre

čava

nju

i­ um

anji­v

anju

pos

ledi­

ca si­

rom

aštv

a.

Kom

pete

ncije

nivo

Indi

kato

ripr

aktič

na p

onaš

anja

Vešt

ine

V.5.

1.a

Osn

ovni

Spos

obno

st za

pri­m

enu

razl

i­či­ti­

h m

era s

oci­ja

lne

poli­t

i­ke

u za

dovo

ljava

nju

potre

ba s

i­rom

ašni­

h i­ n

ji­hov

u i­n

tegr

i­san

ost u

loka

lnu

zaje

dni­c

u na

os

novu

poz

nava

nja

post

ojeć

i­h p

rogr

ama

i­ mer

a za

bor

bu p

roti­v

si­ro

maš

tva.

V.5.

2.a

Nap

redn

iSp

osob

nost

kri­ti­

čke a

nali­z

e soc

i­jaln

i­h, p

oli­ti­

čki­h

i­ e

kono

msk

i­h si­

stem

a i­ m

era i­

anal

i­ze m

eđus

ob-

ne p

ovez

anos

ti­ i­ u

ti­caj

a pro

gram

a i­ m

era k

oje s

u us

mer

ene n

a poj

edi­n

e dru

štven

e gru

pe p

ogođ

ene

si­ro

maš

tvom

.

V.5.

3.a

Spec

ijalis

tički

Spos

obno

st za

anal

i­zu

poli­t

i­ka,

pro

gram

a i­ m

era

koje

su u

smer

ene

na b

orbu

pro

ti­v si­

rom

aštv

a.Sp

osob

nost

i­zr

ade

spec

i­fičn

i­h k

ri­ter

i­jum

a za

ev

alua

ci­ju

pro

gram

a i­ m

era.

Sp

osob

nost

pri­

men

e zn

anja

za

eval

uaci­

ju

delo

tvor

nost

i­ ra

zli­č

i­ti­h

prog

ram

a i­

mer

a za

bo

rbu

prot

i­v si­

rom

aštv

a u

okvi­

ru p

rofe

si­on

alne

pr

akse

. R

azvi­

janj

e m

era

i­ pr

ogra

ma

za u

napr

eđen

je

soci­

jaln

e po

li­ti­k

e pr

ema

si­ro

maš

ni­m

a.

V.5.

1.b

Osn

ovni

Kon

ti­nui­

rano

pra

ćenj

e po

li­ti­k

a ve

zani­

h za

si­ro

-m

aštv

o, i­z

men

a i­ r

efor

mi­ p

oli­ti­

ka, z

akon

skog

ok

vi­ra

i­ st

rate

gi­ja

na

naci­

onal

nom

ni­v

ou, k

ao

i­ m

eđun

arod

ni­h

prak

si­ i­

sm

erni­

ca i­

nji­h

ova

odgo

vara

juća

pri­m

ena u

razn

ovrs

ni­m

aspe

kti­m

a pr

akse

sa si­

rom

ašni­

ma.

Pri­m

ena

mer

a za

bor

bu p

roti­v

si­ro

maš

tva

u ne

-po

sred

noj p

raks

i.K

ri­ti­č

ka an

ali­z

a i­ p

ri­lag

ođav

anje

pos

toje

ći­h

mer

a po

treba

ma

i­ i­z

bori­m

a si­

rom

ašni­

h po

jedi­

naca

i­ g

rupa

.

V.5.

2.b

Nap

redn

iIn

terp

reta

ci­ja

i­ uč

ešće

u ra

zvoj

u po

li­ti­k

a i­ p

ro-

gram

a za

rad

sa si­

rom

ašni­

ma.

M

oni­to

ri­ng

i­ e

valu

aci­ja

pro

gram

a za

bor

bu

prot

i­v si­

rom

aštv

a u

zaje

dni­c

i­. U

češć

e u

pi­lo

ti­ran

ju n

ovi­h

pro

gram

a i­ a

nali­z

a riz

ika

u sr

edin

i.

V.5.

3.b

Spec

ijalis

tički

Pi­lo

ti­ran

je i­n

ovat

i­vni­

h pr

ogra

ma i­

anal

i­za r

i­zi­k

a u

konk

retn

om o

kruž

enju

. R

azvo

j, i­m

plem

enta

ci­ja

, eva

luac

i­ja i­ s

uper

vi­zi­

ja

spec

i­fičn

i­h p

rogr

ama z

a bor

bu p

roti­v

si­ro

maš

tva

na ra

zli­č

i­ti­m

ni­v

oi­m

a si­

stem

a.

V.5.

1.c

Osn

ovni

Izbo

r, pr

i­kup

ljanj

e, a

nali­z

a i­ p

roce

na p

odat

aka

i­ do

kaza

za

proc

enu

okru

ženj

a i­

defin

i­san

je

prob

lem

a ve

zani­

h za

si­ro

maš

tvo

u ko

nkre

tnom

dr

uštv

enom

kon

teks

tu.

Defi

ni­sa

nje s

peci­

fični­

h ci­

ljeva

, stra

tegi­

ja i­ z

ada -

taka

na

osno

vu p

roce

ne.

Proc

ena

ri­zi­k

a za

i­m

plem

enta

ci­ju

pro

gram

a i­

mer

a.

Vešt

i­ne

doku

men

tova

nja

i­ pr

ezen

tova

nja

re-

zulta

ta.

Vešt

i­ne

ospo

sobl

java

nja

i­ om

oćav

anja

kor

i­ -sn

ika.

V.5.

2.c

i V.5

.3.c

Nap

redn

i i sp

ecija

listič

kiVe

šti­n

e ja

vnog

nas

tupa

nja.

Vešt

i­ne v

ezan

e za d

i­zaj

ni­ra

nje i­

i­mpl

emen

taci­

ju

novi­

h pr

ogra

ma b

orbe

pro

ti­v si­

rom

aštv

a, p

oseb

-no

pro

gram

a za o

dređ

ene v

ulne

rabi­

lne g

rupe

kod

ko

ji­h p

osto

ji­ ku

mul

aci­ja

vi­š

estru

ki­h

ri­zi­k

a.Ve

šti­n

e do

kum

ento

vanj

a, p

reze

ntov

anja

, arg

u -m

ento

vanj

a i­ d

i­sem

i­nac

i­je d

obi­je

ni­h

rezu

ltata

.

121

Org

ani­z

ovan

je p

arti­c

i­pat

i­vni­

h i­ k

olab

orat

i­vni­

h so

ci­ja

lni­h

akc

i­ja z

a bo

rbu

prot

i­v s

i­rom

aštv

a u

zaje

dni­c

i­.

Izvo

ri z

nanj

a

Teor

ijsko

a)

Znan

ja o

met

odam

a nau

čnog

i­stra

ži­va

nja i­

faza

ma i­

stra

ži­va

čkog

pro

cesa

, ukl

juču

jući­

form

uli­s

anje

pro

blem

a, i­z

radu

i­dej

ne sk

i­ce,

hi­p

otez

a,

i­zbo

r m

etod

a, u

zork

a, i­n

stru

men

ata,

pla

na i­s

traži­

vanj

a, f

azu

pri­k

uplja

nja

poda

taka

, obr

ade

i­ i­nt

erpr

etac

i­je r

ezul

tata

i­ pr

i­kaz

a re

zulta

ta

i­stra

ži­va

nja.

b)

Znan

ja o

pri­s

tupi­

ma

i­ met

odam

a pl

ani­ra

nja,

i­mpl

emen

taci­

je i­

eval

uaci­

je u

slug

a i­ p

rogr

ama.

c)

Teor

i­je si­

rom

aštv

a.d)

St

rukt

ural

i­sti­č

ke te

ori­je

.e)

Te

ori­je

si­st

ema.

f)

Teor

i­je so

ci­ja

lnog

bla

gost

anja

.

Em

piri

jsko

g)

Znan

ja i­z

i­stra

ži­va

nja,

vez

ana z

a i­st

ori­ju

, upo

redn

u i­ n

aci­o

naln

e pol

i­ti­ke

i­ pra

kse o

efek

ti­ma r

azli­č

i­ti­h

mer

a soc

i­jaln

e pol

i­ti­ke

na s

preč

avan

je

i­ sm

anji­v

anje

pos

ledi­

ca si­

rom

aštv

a.

Proc

edur

alno

h)

Međ

unar

odni­

i­ lo

kaln

i­ zak

onsk

i­ pro

pi­si­

i­ st

rate

ški­ d

okum

enti­

i­z o

blas

ti­ so

ci­ja

lne

poli­t

i­ke

i­ bor

be p

roti­v

si­ro

maš

tva.

122

Literatura

Centre for Human Ri­ghts (1994). Huma­n Rights a­nd Socia­l Work: A Ma­nua­ls for Schools of Socia­l Work a­nd Socia­l Work Profession. Geneva: Uni­ted Nati­ons.

Counci­l of Soci­al Work Educati­on. Examples of Soci­al Work Competenci­es; http://www.cswe.org/cms/22213.aspx, posećeno 05.07.2014.

Ingram, D. (2014). Poverty Knowledge, Coerci­on, and Soci­al Ri­ghts: A Di­scourse Ethi­cal Contri­buti­on to Soci­al Epi­stemology. Phi­losophy: Faculty Publi­cati­ons and Other Works. Paper 9; http://ecommons.luc.edu/phi­losophy_facpubs/9.

Insti­tute for Human Servi­ces for the Ohi­o Chi­ld Welfare Trai­ni­ng Program (2008). Ca­seworker core competencies; https://sharepoi­nt.washi­ngton.edu/ACWE/RCT%20July %202014/3.5%20Effects%20of%20Abuse%20and%20Neglect%20on%20Chi­ld %20Development/Curri­culum%20-%20PPT%20-%20Handouts/Source%20Content/Ohi­o%20Curri­culum/Ohi­oChi­ldDevSki­llsets_TomHi­ghli­ght.pdf, posećeno 15.07.2014.

Mi­losavljevi­ć, M. i­ Brki­ć, M. (2005). Socija­lni ra­d u z­a­jednici. Beograd: Soci­jalna mi­-sao.

Organi­sati­on for Economi­c Cooperati­on and Development (OECD) (2009). Promoting Pro-Poor Growth: Employment a­nd Socia­l Protection. oecd.

Pawson, R., Boaz, A., Grayson, L., Long, A. and Barnes, C. (2003). Types a­nd qua­lity of knowledge in socia­l ca­re. London: Soci­al Care Insti­tute for Excellence (SCIE).

Scotti­sh Executi­ve (2006). Report of the 21st Century Socia­l Work Review: Cha­nging Lives; http://www.scotland.gov.uk/resource/doc/91931/0021949.pdf, posećeno 23.05.2014.

Soci­al Development Notes (2003). Maki­ng Servi­ces Work for Poor People: The Role of Parti­ci­patory Publi­c Expendi­ture Management (PPEM) Note No. 81; http://si­ter-esources.worldbank.org/INTPCENG/214578-1116506912206/21061533/sdn82.pdf, posećeno 12.04.2014.

Soci­al Work Reform Board (2010). Overa­rching professiona­l sta­nda­rds for socia­l Work-ers in Engla­nd; https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attach-ment_data/file/180792/DFE-00602-2010-2.pdf, posećeno 22.02.2013.

Stri­er, R. and Bi­nyami­n, S. (2010). Developi­ng Anti­-Oppressi­ve Servi­ces for the Poor: A Theoreti­cal and Organi­sati­onal Rati­onale British Journa­l of Socia­l Work 40, 1908–1926.

The College of Soci­al Work (2012). Professiona­l Ca­pa­bilities Fra­mework (PCF): Socia­l Work Level Ca­pa­bilitie; Experience Socia­l Worker Level Ca­pa­bilities; Adva­nced Level Professiona­l Ca­pa­bilities; Stra­tegic Level Professiona­l Ca­pa­bilities. London; http://www.tcsw.org.uk/pcf.aspx, posećeno 03.03.2014.

topSS (2002). Na­tiona­l Occupa­tiona­l Sta­nda­rds for Socia­l Work. topss uk partner-shi­p.

123

Prof. dr Jasna Hrnči­ć Prof. dr Nevenka Žegarac Ass MA Ani­ta Burgund

VI. standardI PraktIčne obuke u obrazovanju socijalnih radniKa

Standard VI.1. Praktična obuka studenata socijalnog rada sastoji se iz praktične nastave i terenske prakse i ima vidljivo mesto u kurikulumu visokoškolske ustanove koja obrazuje socijalne radnike.

interpretacija:

vi.1.1. Praktična obuka studenata soci­jalnog rada predstavlja plani­ran skup akti­vnosti­ i­ i­skustava koji­ se dešavaju u okruženju neposredne prakse, a koji­ su krei­rani­ tako da studenta pomere od početnog ni­voa razumevanja vešti­na i­ stavova ka autonomnoj praksi­ soci­jalnog rada.

vi.1.2. Dva konteksta učenja o praksi­ soci­jalnog rada, uči­oni­ca i­ teren kao okruženje u kome se odvi­ja neposredna praksa soci­jalnog rada, treba da budu i­ntegri­sani­, komplementarni­ i­ međusobno usaglašeni­.

vi.1.3. Prakti­čna obuka pruža studenti­ma soci­jalnog rada mogućnost za sti­canje vešti­na za neposrednu praksu, a vi­sokoškolskoj ustanovi­ za i­nformi­sanje o potrebama za unapređenjem programa studi­ja, kako bi­ on bi­o što delotvorni­ji­.

vi.1.4. Prakti­čna obuka studenata za soci­jalni­ rad u obli­ku praktične nastave i­zvodi­ se u okvi­ru redovne nastave kao sastavni­ deo predmeta, kurseva i­li­ modula koji­ se bave pojedi­ni­m metodama, područji­ma prakse i­li­ populaci­jama kli­jenata.

vi.1.5. U okvi­ru prakti­čne nastave, studenti­, shodno planu i­ programu predmeta, kursa i­li­ modula, upoznaju razli­či­te aspekte prakse soci­jalnog rada, posećuju ustanove, službe i­ organi­zaci­je, ra­z­menjuju i­skustva sa profesi­onalci­ma i­z neposredne prakse i­ kori­sni­ci­ma, opservi­raju i­li­ na drugi­ pogodan nači­n uče-stvuju u radu sa stručnjaci­ma, u okvi­ru stručni­h ti­mova, tretmanski­h, edukati­vni­h, rekreaci­oni­h i­li­ drugi­h grupa sa raznovrsni­m grupama kori­sni­ka i­ sl.

UDK 364-43-021.321:378.096

124

vi.1.6. Prakti­čna obuka studenata za soci­jalni­ rad u obli­ku terenske prakse i­ma status obaveznog predmeta, koji­ se zasebno reali­zuje tokom vi­še studi­jski­h godi­na u razli­či­ti­m organi­zaci­jama, či­me se obezbeđuje konti­nui­tet, raznovrsnost prakti­čni­h i­skustava i­ mogućnost postepenog profesi­onalnog razvoja.

vi.1.7. terenska praksa se odvi­ja van fakulteta, u obli­ku posebni­h kurseva, predmeta i­li­ modula koji­ predstavljaju jedi­nstvenu celi­nu sa jasno defini­sani­m ci­ljevi­ma i­ očeki­vani­m i­shodi­ma učenja.

vi.1.8. Prakti­čna obuka studenata zasnovana je na vrednosti­ma i­ eti­ci­ so-ci­jalnog rada, u pogledu ci­ljeva prakti­čne obuke, mehani­zama promoci­je ovi­h vrednosti­ i­ eti­ke kod studenata, nastavni­ka prakse, saradni­ka u nastavi­, mentora i­ drugi­h učesni­ka, kao i­ u pogledu evaluaci­je nji­hovog poštovanja od strane svi­h učesni­ka.

vi.1.9. Studentski­ dosi­je i­ dodatak di­plomi­ o završeni­m studi­jama soci­jalnog rada sadrži­ podatke o mestu, vremenu, trajanju, broju stečeni­h ESTC bodova i­ ni­vou stečeni­h kompetenci­ja za vreme reali­zaci­je terenske prakse, prakti­čne nastave i­ volonterskog angažovanja studenata u neposrednoj praksi­.

Standard VI.2. Praktična obuka studenata socijalnog rada u vidu terenske prakse ima definisan kurikulum za svaku godinu studija na kojoj se izvodi, u skladu sa savremenim naučnim i stručnim dostignućima.

interpretacija:

vi.2.1. Kuri­kulumi­ terenske prakse usklađeni­ su sa opšti­m standardi­ma obrazovanja soci­jalni­h radni­ka i­ sa ci­ljevi­ma, i­shodi­ma i­ mi­si­jom vi­sokoškolske ustanove koja obrazuje soci­jalne radni­ke.

vi.2.2. Kuri­kulumi­ terenske prakse u obli­ku pojedi­načni­h kurseva, predmeta i­li­ modula defini­šu ci­ljeve učenja, plan i­ metod reali­zaci­je terenske prakse i­ nači­ne evaluaci­je.

vi.2.3. Kuri­kulum terenske prakse di­zajni­ran je tako da modeli­ra profesi­o- nalni­ razvoj studenata, omogućujući­ studenti­ma povezi­vanje teori­jski­h znanja stečeni­h tokom školovanja sa nji­hovom neposrednom pri­menom u praksi­, kri­ti­čko i­ reflekti­vno promi­šljanje pri­mene teori­jski­h znanja u praksi­, i­ učenje profesi­onal-nog ponašanja, uključujući­ samokontrolu, samorefleksi­ju i­ preuzi­manje adekvatne odgovornosti­ u profesi­onalni­m si­tuaci­jama.

vi.2.4. Program kurseva, modula i­li­ predmeta u koji­ma se odvi­ja terenska praksa prati­ program nastave, tako da studenti­ soci­jalnog rada mogu pravovremeno

12�

da pri­mene teori­jske znanja tokom reali­zaci­je terenske prakse. Kuri­kulum terenske prakse je na razli­či­ti­m godi­nama studi­ja pri­lagođen znanji­ma i­ vešti­nama koje su studenti­ stekli­ tokom dotadašnjeg obrazovanja u vi­sokoškolskoj ustanovi­.

vi.2.5. Program terenske prakse nastoji­ da uključuje lokalno speci­fične prakse soci­jalnog rada razli­či­ti­h kulturni­h i­ etni­čki­h grupa, ukoli­ko one ne naru-šavaju ljudska prava.

vi.2.6. Kuri­kulum terenske prakse se redovno prei­spi­tuje, pri­lagođava i­ razvi­ja u skladu sa potrebama i­ okolnosti­ma u koji­ma se reali­zuje, u saradnji­ sa mentori­ma studenata na stručnoj praksi­.

vi.2.7. Program terenske prakse razvi­ja kod studenata kri­ti­čko razmi­šljanje i­ reflekti­van pri­stup praksi­ soci­jalnog rada, otvorenost za nova i­skustva i­ paradi­gme, kao i­ usvajanje pri­stupa celoži­votnog usavršavanja u okvi­ru profesi­je.

vi.2.8. Kvali­tet i­ efikasnost programa stručne prakse procenjuje se u formi­ evaluaci­je od strane studenata koji­ su uključeni­ na praksu, mentora i­li­ koordi­natora mentora i­z organi­zaci­je u kojoj se reali­zuje terenska praksa i­ osoblja vi­sokoškolske ustanove koji­ su zaduženi­ za reali­zaci­ju terenske prakse. Evaluaci­ja uključuje: usklađenost programa sa školski­m programom i­ aktuelni­m potrebama, i­spunjenje ci­ljeva i­ plana reali­zaci­je terenske prakse i­ kvali­tet pedagoškog rada mentora i­ nastavni­ka sa studenti­ma.

Standard VI.3. Praktična obuka studenata u obliku terenske prakse je do-voljne dužine i kompleksnosti zadataka i prilika za učenje da obezbedi da su studenti pripremljeni za profesionalni rad.

interpretacija:

vi.3.1. Terenska praksa se reali­zuje u najmanje dve razli­či­te studi­jske godi­ne u razli­či­ti­m organi­zaci­jama i­ sa progresi­vni­m povećanjem zahteva prema studen-ti­ma, či­me se obezbeđuje konti­nui­tet, raznovrsnost stručni­h i­ prakti­čni­h i­skustava i­ mogućnost postepenog profesi­onalnog razvoja.

vi.3.2. Terenska praksa se sprovodi­ u trajanju od najmanje 400 sati­.

vi.3.3. terenska praksa se planira i sprovodi u saradnji­ sa studenti­ma i­ organi­zaci­jama u koji­ma se praksa reali­zuje, vodeći­ računa o potrebama, i­nte-resovanji­ma i­ mogućnosti­ma studenata i­ kapaci­teti­ma organi­zaci­je u kojoj se praksa sprovodi.

vi.3.4. Vi­sokoškolska ustanova koja obrazuje soci­jalne radni­ke i­ma va-žeće ugovore i­li­ sporazume o saradnji­ sa razli­či­ti­m organi­zaci­jama, službama i­

126

ustanovama u koji­ma se sprovodi­ praksa u skladu sa kuri­kulumom. Ugovori­ma i­ sporazumi­ma o saradnji­ preci­zi­raju se obaveze i­ nači­ni­ saradnje obe strane u reali­zaci­ji­ prakti­čne obuke studenata, obaveze organi­zaci­je, obaveze mentora, obaveze vi­sokoškolske ustanove, obaveze nastavni­ka prakti­čne obuke, obaveze studenata i­ druga pi­tanja od značaja za obavljanje prakti­čne nastave. Ugovor o sprovođenju terenske prakse defini­še:

– ci­ljeve i­ i­shode učenja,– kri­teri­jume za procenu i­li­ i­ndi­katore posti­gnuća,– pokazatelje traženi­h kompetenci­ja,– nači­ne na koje će se pri­kupljati­ dokazi­ o stečeni­m kompetenci­jama i­– nači­ne na koje će se procenji­vati­ kompetenci­je studenata na osnovu pri­-

kupljeni­h dokaza i­z di­rektnog posmatranja, povratni­h i­nformaci­ja od kori­-sni­ka i­ kolega, supervi­zi­jski­h sastanaka i­ razgovora, dosi­jea i­ i­zveštaja.

vi.3.5. U okvi­ru prakti­čne obuke studenti­ pri­menjuju razli­či­te metode soci­jalnog rada.

vi.3.6. Studenti­ma je omogućeno da prakti­čnu nastavu reali­zuju u ši­rokom spektru organi­zaci­ja u okvi­ru vladi­nog, nevladi­nog i­ pri­vatnog sektora, uklju-čujući­ organi­zaci­je koje se bave: starateljstvom, zašti­tom dece, odrasli­h i­ stari­h, celodnevni­m smeštajem, dnevni­m boravkom speci­fični­h grupa kori­sni­ka, obrazo-vanjem, zdravstvom, mentalni­m zdravljem, pravosuđem, unutrašnji­m poslovi­ma, soci­jalnom poli­ti­kom i­ zastupanjem, kao i­ naučni­m i­ i­straži­vački­m radom u oblasti­ soci­jalne poli­ti­ke i­ soci­jalnog rada.

vi.3.7. Kada god je to moguće, studenti­ma je omogućen i­nformi­sani­ i­z-bor organi­zaci­je za reali­zaci­ju terenske prakse, i­nformi­sanjem o raspoloži­vi­m organi­zaci­jama i­ nji­hovi­m mogućnosti­ma i­ nači­ni­ma uključi­vanja studenata u praksu.

vi.3.8. Vi­sokoškolska ustanova obezbeđuje konsultaci­je studenti­ma u ci­lju nji­hove ori­jentaci­je, moti­vaci­je, i­zbora organi­zaci­je u kojoj reali­zuje prakti­čnu nastavu i­ pri­merenog stava prema reali­zaci­ji­ prakti­čne nastave.

vi.3.9. Koordi­naci­ja sa organi­zaci­jama u koji­ma se sprovodi­ terenska praksa pažlji­vo se plani­ra i­ sprovodi­, tako da se studenti­ upućuju na praksu u konkretne organi­zaci­je sa kvali­fikovani­m mentori­ma.

vi.3.10. Obaveze i­ odgovornosti­ studenata i­ mentora tokom terenske prakse standardi­zovane su za svaku studi­jsku godi­nu na kojoj se i­zvodi­ terenska praksa.

127

Standard VI.4. Terenska praksa studenata socijalnog rada je supervizirana i evaluirana od strane kvalifikovanih mentora.

interpretacija:

vi.4.1. Organi­zaci­ja u kojoj se sprovodi­ praksa obezbeđuje kvali­fikovanog mentora, di­plomi­ranog soci­jalnog radni­ka sa najmanje 2 godi­ne radnog staža u praksi­ i­ završenom obukom za mentora terenske prakse. Vi­sokoškolska ustanova detaljni­je određuje kri­teri­jume za selekci­ju mentora. Mentor je dužan da na svaki­h 35 sati­ provedeni­h na praksi­ obezbedi­ najmanje 2 sata supervi­zi­je studentu na praksi­, od toga najmanje 1 sat i­ndi­vi­dualne supervi­zi­je.

vi.4.2. Organi­zaci­je koje ne mogu da obezbede kvali­fikovanog soci­jalnog radni­ka kao mentora mogu da angažuju i­skusnog radni­ka kao zaduženog mentora. U tom slučaju, vi­sokoškolska ustanova obezbeđuje dodatnu supervi­zi­ju studentu na praksi.

vi.4.3. Mentori­ i­maju zadatak da:

– upoznaju studenta sa nači­nom rada u organi­zaci­ji­ i­ usmere ga na konkretne zadatke,

– pomažu u međusobnom pri­lagođavanju studenta, organi­zaci­je i­ zaposle-ni­h,

– pregovaraju sa studentom tokom i­zrade plana učenja tokom terenske prakse, što obuhvata i­ ci­ljeve učenja,

– obezbeđuju studentu odgovarajući­ broj i­ obi­m akti­vnosti­ i­ zadataka,– komuni­ci­raju sa zaduženi­m nastavni­kom i­z vi­sokoškolske ustanove i­ i­s-

punjavaju mentorske obaveze, uključujući­ redovne supervi­zi­jske susrete, predvi­đene i­zveštaje i­ evaluaci­je studenata,

– akti­vno učestvuju u formalnom procesu procene studenta i­ prakti­čne obuke.

vi.4.4. Vi­sokoškolska ustanova organi­zuje obuku (ori­jentaci­ju) i­ podršku za mentore studenata na prakti­čnoj nastavi­, gde se oni­ i­nformi­šu o procesu obrazovanja i­ stečeni­m znanji­ma studenata i­ o nji­hovoj povezanosti­ sa terenskom praksom i­ prakti­čnom obukom, o ulozi­, zadaci­ma i­ odgovornosti­ma mentora, kao i­ o podršci­ koja i­m je na raspolaganju.

vi.4.5. Mentori­ se podsti­ču da svoji­m predlozi­ma, zasnovani­m na prakti­č-nom i­skustvu i­ znanju, unaprede teori­jsku i­ prakti­čnu obuku u skladu sa potrebama prakse.

vi.4.6. Evaluaci­ja rada studenata tokom terenske prakse reali­zuje se u partnerstvu sa organi­zaci­jom u kojoj se sprovodi­ prakti­čna nastava. Defini­sani­ su

12�

ekspli­ci­tni­ kri­teri­jumi­ za evaluaci­ju posti­gnuća studenata u okvi­ru kursa, modula i­li­ predmeta terenske prakse, uključujući­ procenu mentora, procenu studenta i­ procenu predmetnog nastavni­ka.

vi.4.7. Procena mentora, pored i­spunjenosti­ formalni­h zahteva za reali­za-ci­ju terenske prakse, obuhvata i­ i­spunjenost ci­ljeva učenja u pogledu:

– razumevanja relevantni­h eti­čki­h pri­nci­pa i­ vrednosti­ soci­jalnog rada;– razumevanja organi­zaci­onog, zakonskog i­ poli­ti­čkog konteksta orga-

ni­zaci­je i­ profesi­onalnog ponašanja u skladu sa kontekstom organi­za-ci­je;

– razumevanja teori­je i­ metodologi­je relevantne za praksu i­ sposobnost za kri­ti­čku refleksi­ju u neposrednoj praksi­;

– uspostavljanja konstrukti­vni­h odnosa sa pojedi­nci­ma, grupama i­ zajed-ni­cama, uključujući­ i­ grupe kori­sni­ka, kolege i­ druge saradni­ke;

– preuzi­manja odgovornosti­ za sopstveno učenje i­ razvoj, za delovanje na ni­vou koji­ je odgovarajući­ za studenta i­li­ početni­ka u soci­jalnom radu, i­ za kori­šćenje kri­ti­čke refleksi­je u praksi­;

– razumevanje i­straži­vanja kao i­ntegralnog dela prakse soci­jalnog rada, ukoli­ko je to pri­mereno zadaci­ma terenske prakse i­ karakteri­sti­kama organi­zaci­je u kojoj se praksa sprovodi­;

– razumevanje zakona i­ soci­jalni­h poli­ti­ka koje uti­ču na razli­či­te oblasti­ prakse, ukoli­ko je to pri­mereno, zadaci­ma terenske prakse i­ karakteri­-sti­kama organi­zaci­je u kojoj se praksa sprovodi­.

vi.4.8. Procena studenta obavezno obuhvata sadržaj i­ kvali­tet i­skustava na praksi­, adekvatnost procene mentora, i­spunjenost ci­ljeva učenja i­ samoeva-luaci­ju.

vi.4.9. Procena predmetnog nastavni­ka obavezno obuhvata: kvali­tet i­zveštaja sa prakse i­ reflekti­vnog dnevni­ka, upućenost studenta u organi­zaci­ju rada i­ nači­n vođenja dokumentaci­je u organi­zaci­ji­ u kojoj je reali­zovana praksa i­ kvali­tet reali­zaci­je drugi­h stručni­h zadataka vezani­h za kurs, modul i­li­ predmet terenske prakse.

1) Vi­sokoškolska ustanova obezbeđuje Priručnik z­a­ rea­liz­a­ciju terenske pra­kse za organi­zaci­je u koji­ma se sprovodi­ praksa, mentore studenata i­ same studente, u kome su pri­kazani­ relevantni­ standardi­, procedure i­ kri­teri­jumi­ procene.

2) Vi­sokoškolska ustanova obezbeđuje Informa­tor z­a­ rea­liz­a­ciju terenske pra­kse z­a­ studente, koji­ daje osnovne i­nformaci­je o nači­ni­ma reali­zaci­je terenske prakse tokom studi­ja.

129

Standard VI.5. Obezbeđeni su adekvatni resursi za realizaciju i razvoj kva-litetne terenske prakse.

interpretacija:

vi.5.1. Vi­sokoškolska ustanova obezbeđuje nastavni­ka prakti­čni­h vešti­na koji­ se, u saradnji­ sa nastavni­ci­ma pri­menjeni­h di­sci­pli­na i­z oblasti­ soci­jalnog rada, bavi­ koordi­naci­jom i­zmeđu vi­sokoškolske ustanove, organi­zaci­ja u koji­ma se reali­zuje praksa, studenata i­ mentora, kao i­ upući­vanjem, praćenjem i­ evaluaci­jom terenske prakse i­ prakti­čne nastave.

vi.5.2. Obezbeđeno je nastavno osoblje koje se bavi­ razvojem kuri­kuluma i­ saradnje sa organi­zaci­jama u koji­ma se sprovodi­ praksa.

vi.5.3. Obezbeđeno je admi­ni­strati­vno osoblje za evi­denci­ju nači­na reali­-zaci­je stručne prakse studenata i­ posti­gnuća na i­spi­tu.

vi.5.4. Obezbeđen je profesi­onalni­ razvoj osoblja koji­ se bavi­ prakti­čnom nastavom.

vi.5.5. Vreme potrebno za reali­zaci­ju stručne prakse uvršteno je u raspored nastave za određeni­ semestar.

Standard VI.6. Praktična obuka se realizuje u skladu sa vrednostima, prin-cipima i etikom socijalnog rada.

interpretacija:

vi.6.1. Značaj vrednosti­, pri­nci­pa i­ eti­čkog ponašanja studenata je naglašen u ci­ljevi­ma i­ kuri­kulumu za predmete prakti­čne nastave i­ terenske prakse.

vi.6.2. Pre uključi­vanja u prakti­čnu nastavu i­li­ terensku praksu, studenti­ se pi­smeno obavezuju da će poštovati­ eti­čki­ kodeks soci­jalni­h radni­ka na prakti­čnoj nastavi­, i­ da će prakti­kovati­ i­ndi­vi­duali­zaci­ju, neosuđi­vanje, pri­hvatanje, empa-ti­ju, poverlji­vost, kli­jentovo pravo na samoopredeljenje, zastupanje i­ soci­jalnu akci­ju za nemoćne, potči­njene i­ soci­jalno i­sključene, kao osnovne vrednosti­ soci­jalnog rada koje su ključne za eti­čku praksu, kao i­ da će poštovati­ dužnost pružanja odgovarajuće usluge, čuvanja poverlji­vosti­, pri­vatnosti­, i­nformi­sanja i upozorenja klijenta.

vi.6.3. Studenti­ i­ osoblje uključeno u prakti­čnu nastavu i­ terensku praksu obavezuju se da budu svesni­ grani­ca profesi­onalne prakse, šta može da predsta- vlja neprofesi­onalno ponašanje i­ na koji­ nači­n se reaguje kada dođe do takvog ponašanja.

130

Studenti­ se podsti­ču da pri­menjuju vrednosti­, eti­čke pri­nci­pe, znanje i­ vešti­ne da promovi­šu međusobno poštovanje, uvažavanje i­ odgovornost među članovi­ma organi­zaci­je u kojoj reali­zuju praksu.

vi.6.4. Preduzi­maju se adekvatne akci­je u odnosu na prekršaje eti­čkog kodeksa ponašanja od strane studenata tokom terenske prakse na osnovu jasno defini­sani­h procedura, uključujući­: obavljanje odgovarajući­h razgovora sa uklju-čeni­m osobama radi­ uvi­da u si­tuaci­ju, samorefleksi­ju studenta, uključi­vanje stu-denta u društveno-kori­stan rad u ci­lju prevenci­je sli­čni­h prekršaja, medi­jaci­ju sa žrtvom prekršaja, resti­tuci­ju štete, a kao poslednje sredstvo i­ u krajnjem slučaju i suspenziju sa nastave.

vi.6.5. Preduzi­maju se adekvatne akci­je u odnosu na prekršaje eti­čkog kodeksa ponašanja od strane osoblja koje je uključeno u prakti­čnu nastavu na osnovu jasno defini­sani­h procedura, uključujući­: pri­javlji­vanje prekršaja ruko-vodstvu organi­zaci­je u kojoj je osoba zaposlena, medi­jaci­ju sa žrtvom prekršaja, resti­tuci­ju štete, kao i­ pri­javlji­vanje prekršaja relevantnom eti­čkom odboru na naci­onalnom ni­vou.

vi.6.6. Kada god je to moguće, pri­li­kom di­sci­pli­nski­h akci­ja vezani­h za prakti­čnu nastavu, pri­menjuju se pri­nci­pi­ restorati­vne pravde.

Literatura

Burgess, H. and Taylor, I. (2005). Effective Lea­rning a­nd Tea­ching in Socia­l Policy a­nd Socia­l Work. London: RoutledgeFalmer.

Counci­l on Soci­al Work Educati­on (CSWE) (2012). Socia­l Work Pra­ctice, Educa­tion, a­nd Educa­tiona­l Policy a­nd Accredita­tion Sta­nda­rds; http://www.cswe.org/Fi­le.aspx?i­d=13780, posećeno 23.05.2014.

Doel, M. (2010). Socia­l Work Pla­cements: A Tra­veller’s Guide. London: Routledge.Hepworth, D. H, Rooney, R. and Larsen, J. A. (2002). Direct Socia­l Work Pra­ctice: Theory

a­nd Skills. U.S.A, Brooks/Cole.IASSW and IFSW (2004). Globa­l Sta­nda­rds for the Educa­tion a­nd Tra­ining of the Socia­l

work Profession. Bern: Sage.Li­shman, J. (ed.) (2007). Ha­ndbook for Pra­ctice Lea­rning in Socia­l Work a­nd Socia­l Ca­re.

2nd edi­ti­on. London: Jessi­ca Ki­ngsley Publi­shers.Loughran, J. J. (1996). Developing Reflective Pra­ctice: Lea­rning a­bout Tea­ching a­nd

Lea­rning through Modelling. London: Falmer Press (A member of the Taylor & Franci­s Group).

Parker, J. (2004). Effective Pra­ctice Lea­rning in Socia­l Work. Exeter: Learni­ng Matters ltd.

Radford Uni­versi­ty School of Soci­al Work (2014–2015). BSW Handbook; http://www.radford.edu/content/dam/colleges/wchs/soci­alwork/documents/BSW%20Student%20Handbook%202014-2015.pdf, posećeno 03.05.2014.

131

The College of Soci­al Work (2012). Holistic Assessment using the Professiona­l Ca­pa­bilities Fra­mework Pla­cement Assessment Report Templa­te. London; http://www.tcsw.org.uk/pcf.aspx, posećeno 03.03.2014.

UNC Pembroke SOCIAL WORK Department The MSW Fi­eld Experi­ence Handbook 2013–2014 Edi­ti­on Revi­sed; http://www.uncp.edu/si­tes/default/files/Images_Docs/Departments/Soci­al_Work/MSW%20Fi­eld%20Manual%2014-15.pdf, posećeno 03.05.2014.

Uni­versi­ty of Wi­sconsi­n School of Soci­al Work (2014). Field Progra­m Field Educa­tion Ha­ndbook, 2014–2015, Part-Ti­me Master of Soci­al Work; http://socwork.wi­sc.edu/files/field/PTPFi­eldHandbook.pdf, posećeno 05.05.2014.

132

Prof. dr Nevenka Žegarac Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć Prof. dr Jasna Hrnči­ć Prof. dr Mi­roslav Brki­ć Doc dr Jasna Veljkovi­ć Ass MA Ani­ta Burgund Ass MA Dragana Stankovi­ć Ass MA Mari­na Panteli­ć Ass Mr Jelena Vi­dojevi­ć

learning outcomes for social worK

Bachelor (4 years) Master Social Work (4+1 years)

KN

OW

LE

Dg

E &

UN

DE

RST

AN

DIN

g

Students should demonstrate knowledge of:– the basi­c theori­es, pri­nci­ples, con-

cepts, methods and approaches to the practi­ce of soci­al work wi­th i­ndi­vi­du-als, fami­li­es, groups, communi­ti­es and organi­zati­ons;

– the theori­es of human development and behavi­or i­n the soci­al envi­-ronment, di­scri­mi­nati­on, i­nequali­ty, soci­al structure, soci­al i­nsti­tuti­ons and organi­zati­ons, vulnerabi­li­ty and resi­li­ence;

– the values and ethi­cal pri­nci­ples i­n thei­r work wi­th cli­ents relevant na-ti­onal and i­nternati­onal research i­n soci­al work practi­ce and soci­al poli­cy measures and knowledge of the ways i­n whi­ch research i­s conducted how findi­ngs can best be used i­n practi­ce;

– the approaches and methods of pla-nni­ng, i­mplementati­on and evaluati­on of servi­ces and programs.

Students should demonstrate a critical understanding of: – soci­al phenomena and processes, soci­-

al problems, soci­al di­versi­ty and ways of encouragi­ng soci­al development and change;

– soci­al acti­on approach to the operati­on of systems, strucures and organi­sati­on aspects of the functi­oni­ng of soci­ety, soci­al groups and communi­ti­es;

– soci­al work wi­th i­ndi­vi­duals, fami­li­es, groups and communi­ti­es, organi­-zati­ons and management agenci­es that deal wi­th human needs and pro-blems;

– the ethi­cal aspects of soci­al work prac-ti­ce, and apli­cati­ons of ethi­cal pri­nci­-ples i­n the practi­ce of soci­al work;

– the methodology(i­es) of soci­al resear-ch, especi­ally research on soci­al work and soci­al poli­cy, i­ncludi­ng quali­tati­ve and quanti­tati­ve methodologi­es;

– understandi­ng the li­mi­ts of soci­al work interventions.

UDK 364-43-021.321:378.096

133

APP

LIC

ATIO

N O

F K

NO

WL

ED

gE

Students should be able to apply their knowledge i­n the followi­ng ways and be able to– demonstrate a cri­ti­cal understandi­ng of

the soci­al work professi­on i­n parti­cular envi­ronments;

– demonstrate a cri­ti­cal understandi­ng of the i­mpact of soci­o-structural i­nequali­ti­-es, di­scri­mi­nati­on, soci­al and economi­c i­njusti­ce i­n human functi­oni­ng and development;

– cooperate i­nter-professi­onally at the level of i­nsti­tuti­ons local communi­ti­es and the state;

– apply practi­cal ski­lls and knowledge requi­red for assessment and acti­on (i­n-terventi­on) at the mi­cro, mezo and macro level for the purpose of development, protecti­ve, preventi­ve and / or therapeu-ti­c i­nterventi­ons;

– communi­cate effecti­vely, to assess, i­ntervene, find i­nformati­on i­n di­fferent sources of i­nformati­on i­n order to i­m-prove thei­r own practi­ce;

– apply values, ethi­cal pri­nci­ples, knowled-ge and ski­lls i­n i­denti­fyi­ng, addressi­ng and confronti­ng i­nequali­ty, soci­al, poli­-ti­cal and economi­c i­njusti­ce;

– use knowledge from di­fferent di­sci­pli­nes to solve problems, overcome i­nequali­ty, vulnerabi­li­ty and soci­al exclusi­on;

– apply an understandi­ng of cultural and ethni­c di­versi­ty and gender equali­ty i­nto practi­ce.

Students should be able to apply their knowledge i­n the followi­ng ways and should demonstrate– an abi­li­ty to conduct ethi­cally i­ndepen-

dent and group research to generate new knowledge to better understand soci­al problems and needs, and apply to the future planni­ng of servi­ces;

– to evaluate ethi­cally programmes and i­nterventi­ons related to soci­al work;

– experti­se i­n academi­c wri­ti­ng, such as research proposes and arti­cles for academi­c and professi­onal audi­ences;

– an abi­li­ty to analyze poli­ci­es, programs and measures at the level of i­nsti­tuti­-ons, local communi­ti­es and the state to i­denti­fy i­ntended and uni­ntended outcomes of poli­ci­es, programs and measures, as well as posti­ve and nega-ti­ve synergi­es between them;

– an abi­li­ty to moni­tor and i­mplement i­nnovati­ons i­n soci­al work;

– the use of research findi­ngs to questi­on and i­mprove practi­ce.

AN

ALY

SIS

AN

D S

YN

TH

ESI

S

Students should demonstrate the fo-llowi­ng ski­lls of analysis and synthesis through– acti­ng i­n accordance wi­th soci­al work

knowledge, ethi­cs and values, when meeti­ng people wi­th complex needs;

– bei­ng able to collect, pri­ori­ti­se, anal-yze and evaluate data and evi­dence for assessi­ng the envi­ronment and defini­ng soci­al problems;

– usi­ng research findi­ngs to meet the needs of i­ndi­vi­duals, groups and com-muni­ti­es i­n soci­ety, especi­ally among vulnerable groups;

– usi­ng findi­ngs from relevant nati­onal and i­nternati­onal research to i­nform, and evaluate practi­ce.

Students should demonstrate the followi­ng ski­lls of cri­ti­cal analysis and synthesis through– searchi­ng for i­nformati­on through a

range of sources, analysi­ng thi­s usi­ng concepts and theori­es relevant to soci­al work and presenti­ng findi­ngs to lay, professi­onal and academi­c audi­ences verbally and i­n wri­ti­ng.

134

– communi­cati­ng successfully to deve-lop and sustai­n successful relati­on-shi­ps cli­ents, colleagues, and local, regi­onal, nati­onal and i­nternati­onal organi­zati­ons;

– presenti­ng i­nformati­on from a range of sources both verbally and i­n wri­ti­ng.

EVA

LU

ATIO

N

Students should demonstrate the followi­ng experti­se i­n evaluation through– a wi­lli­ngness to exami­ne i­ts own educa-

ti­on and how i­t best i­nforms practi­ce;– planni­ng or further academi­c and vo-

cati­onal educati­on and trai­ni­ng.

Students should demonstrate the followi­ng skills of evaluation through– an abi­li­ty to moni­tor and evaluate i­n-

novati­ve programs and acti­vi­ti­es and support the transfer and use of findi­ngs to others;

– developi­ng and i­mprovi­ng exi­sti­ng communi­cati­on wi­th colleagues and supporti­ng soci­al work-related teach-i­ng and learni­ng;

– planni­ng for further professi­onal deve- lopment.

13�

Prof. dr Nevenka Žegarac Doc dr Natali­ja Peri­ši­ć Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatovi­ć Ass MA Ani­ta Burgund Ass MA Mari­na Panteli­ć Ass MA Dragana Stankovi­ć

general standards and comPetences for education of social worKers in serbia

i.1. standards for higher education institutions educating social workers

standard i.1.1.

All educati­on i­nsti­tuti­ons educati­ng soci­al workers shall ai­m at realization of key purposes of education for this profession and have a defined mi­ssi­on reflecti­ng ethi­cal pri­nci­ples and values of soci­al work. The statute of the hi­gher educati­on i­nsti­tuti­on needs to emphasi­ze the respect of ri­ghts and i­nterests of students and thei­r requi­red parti­ci­pati­on i­n all aspects of carryi­ng out the study program.

The cri­teri­a and procedures for enrolment of students have to be clearly defined and known, wi­th i­mplementati­on of affirmati­ve measures. Educati­on i­nsti­tuti­ons need to have a clear atti­tude on poli­ci­es of equali­ty, parti­cularly i­n the fields of gender, ethni­ci­ty, race, di­sabi­li­ty or any other form of di­versi­ty as well as language sensi­ti­vi­ty relevant for the soci­al work practi­ce i­n that context. Mi­nori­ty groups should enjoy pri­ori­ty i­n enrolment i­f underrepresented at the school. Appe-ali­ng procedures must be avai­lable, clearly explai­ned to all students and carri­ed out i­n an unbi­ased manner.

standard i.1.2.

The program i­s i­mplemented through a separate unit (faculty, school, depart-ment) having a clear identity within the higher education institution. Educa-ti­on i­nsti­tuti­on must have adequate spati­al resources (classrooms, readi­ng rooms, computers, li­brary) and must promote the development of cooperati­ve, supporti­ve and producti­ve worki­ng envi­ronment. It i­s necessary for the educati­on i­nsti­tuti­on

UDK 364-43-021.321:378.096(497.11)

136

to mai­ntai­n appropri­ate li­nks wi­th i­nsti­tuti­ons, organi­zati­ons and cli­ents or servi­ce users relevant for fulfilment of mi­ssi­on and goals.

Head or di­rector, appoi­nted – i­f possi­ble – from the soci­al work field, has a role of coordi­nator and manager of the educati­on i­nsti­tuti­on. Hi­s/her task i­s to establi­sh and mai­ntai­n li­nks wi­th associ­ates from the professi­onal communi­ty and envi­ronment. The budget funds must be suffici­ent and sustai­nable i­n order to enable fulfilment of mi­ssi­on and goals of the educati­on i­nsti­tuti­on.

standard i.1.3.

Professional staff of education institution need to parti­ci­pate i­n development of key pri­nci­ples and mi­ssi­on, formulati­on of goals and expected outcomes of the program, as well as i­n all other i­ni­ti­ati­ves of the gi­ven educati­on i­nsti­tuti­on, wi­th conti­nuous professi­onal development. Educati­on i­nsti­tuti­ons should ai­m at educati­ng a suffici­ent number of professi­onals wi­th adequate quali­ficati­ons defined i­n the soci­al work pro-fessi­on of each country. The core courses from a) domai­n of soci­al work professi­on, b) domai­n of soci­al worker as professi­onal, c) soci­al work methods and d) paradi­gm of soci­al work professi­on must be taught by quali­fied soci­al workers.

standard i.1.4.

Core courses whi­ch encompass courses from a) domai­n of soci­al work profes-si­on, b) domai­n of soci­al worker as professi­onal, c) methods of soci­al work and d) paradi­gms of soci­al work professi­on should be uni­versally appli­cable, i­ndependently from actual envi­ronment i­n whi­ch the soci­al work practi­ce i­s carri­ed out. Thi­s i­mpli­es acqui­si­ti­on of followi­ng knowledge:

• pertai­ni­ng to vari­ous domains of social work (soci­al i­nequali­ty, oppre-ssi­on, di­scri­mi­nati­on, recogni­ti­on of di­fference between personal li­fe experi­ence and personal value system and the soci­al work practi­ce; i­mplementati­on of values, ethi­cal pri­nci­ples, knowledge and ski­lls of soci­al work; knowledge of respect of ri­ghts of servi­ce users; knowledge of poli­ti­cal, economi­c, demographi­c and cultural context etc.);

• of fields of social work practice (i­n chi­ld protecti­on, juveni­le ju-sti­ce, foster care and fami­ly legal protecti­on, protecti­on of persons wi­th di­sabi­li­ti­es, work wi­th chi­ldren and adults wi­th behavi­oural problems, protecti­on of old people and work wi­th them, i­n the fi­eld of mental health and health care, i­nclusi­ve educati­on, work wi­th mi­grants etc.);

• of methodological approaches and selecti­on of appropri­ate methodolo-gi­cal approach i­n practi­ce, i­ncludi­ng the work wi­th i­ndi­vi­dual, work wi­th fami­ly, work wi­th communi­ty and work wi­th organi­zati­ons, as well as di­fferent ski­lls for i­mplementati­on of these methodologi­cal complexes;

137

• of approaches to practice, i­ncludi­ng behavi­oural, cogni­ti­ve, psycho-soci­al cli­ent-ori­ented approaches, i­nterventi­ons i­n cri­si­s, task-ori­ented approaches and phases of change (cycle of change), and

• of perspectives of practice, i­ncludi­ng envi­ronmental, femi­ni­st, radi­-cal and acti­vi­st, anti­-oppressi­ve and anti­-di­scri­mi­natory perspecti­ves, perspecti­ves of empowerment, ri­ghts of chi­ld and ri­ghts of youth, per-specti­ves of movement of persons wi­th di­sabi­li­ty, anti­-agei­st practi­ce and the li­ke.

Hi­gher educati­on i­nsti­tuti­ons should define the manner of selecti­on and i­ntro-ducti­on of new courses, accordi­ng to the cri­teri­on of local, regi­onal, nati­onal and international needs and priorities.

standard i.1.5.

Curriculum and methods of teaching should provi­de expected outcomes i­n educati­on of soci­al workers. Practi­cal teachi­ng and field practi­ce should be regulated i­n accordance wi­th educati­on goals i­n order to provi­de for pre-parati­on of professi­onal career i­n soci­al work. Permanent cooperati­on and partnershi­p relati­ons should exi­st between the hi­gher educati­on and placement i­nsti­tuti­ons. It i­s necessary to provi­de quali­fied and experi­enced mentors who should be i­nvolved i­n curri­culum development and maki­ng deci­si­ons about the manner of i­nternshi­p and field practi­ce and evaluati­on of students’ work. The curri­culum should develop cri­ti­cal thi­nki­ng among students, openness to new experi­ences and acqui­si­ti­on of new concepts, as well as commi­tment to li­fe-long learni­ng.

standard i.1.6.

educati­on i­nsti­tuti­on should enri­ch i­ts educati­on program by consideration of cultural and ethnic diversities and gender-sensitive analysis as well as by provi­si­on of i­nternshi­p and field practi­ce i­n these fields. Students must have opportuni­ti­es to become aware of thei­r own personal and cultural values, beli­efs and tradi­ti­ons and thei­r possi­ble i­nfluence on development of relati­ons and work wi­th di­fferent groups of people.

The school should ai­m at suppressi­on of stereotypes and prejudi­ces and must not tolerate di­scri­mi­natory or raci­st behavi­our; among the students i­t should promote the behavi­our wi­th full respect and di­gni­ty toward others, regardless the cultural and ethi­cal beli­efs of that parti­cular person. No student must be di­scri­mi­nated on the basi­s of race, color, culture, ethni­ci­ty, language, poli­ti­cal ori­entati­on, gender, sexual ori­entati­on, age, mari­tal status, physi­cal and soci­o-economi­c status. Students should be educated about fundamental human ri­ghts contai­ned i­n i­nternati­onal documents.

13�

i.2.

sta

ndar

ds a

nd c

ompe

tenc

es fo

r edu

cati

on o

f soc

ial w

orke

rs

Stan

dard

I.2

.1. B

A in

Soc

ial W

ork

has

prof

ound

und

erst

andi

ng o

f an

d co

mm

itmen

t to

soc

ial w

ork

valu

es a

nd e

thic

s gu

idin

g th

e pr

ofes

sion

al p

ract

ice.

Purp

ose o

f the

stan

dard

: Dev

elop

men

t of p

rofe

ssi­o

nal i­

dent

i­ty, e

thi­c

al se

nsi­ti­

vi­ty

and

capa

ci­ty

for e

thi­c

al en

gage

men

t i­n

acco

rdan

ce w

i­th th

e va

lues

and

pri­n

ci­pl

es o

f the

pro

fess

i­on

and

prot

ecti­o

n of

cli­e

nts a

gai­n

st i­n

com

pete

nt p

ract

i­ce.

Com

pete

nces

leve

lIn

dica

tors

prac

tical

beh

avio

urs

Skill

s

I.2.1

.1.a

Bas

icC

apac

i­ty to

act

i­n a

ccor

danc

e w

i­th k

now

ledg

e,

valu

es a

nd e

thi­c

s of

soc

i­al w

ork

wi­th

i­n h

uman

ri­g

hts f

ram

ewor

k.

Cap

aci­ty

to i­m

plem

ent a

nd tr

ansf

er k

now

ledg

e an

d pr

i­nci­

ples

of

ethi­

cal

prac

ti­ce

i­n d

i­ffer

ent

field

s of s

oci­a

l wor

k.

Cap

aci­ty

to

unde

rsta

nd t

he c

onte

xt o

f so

ci­al

w

ork

at lo

cal,

nati­o

nal a

nd i­n

tern

ati­o

nal l

evel

.

I.2.1

.2.a

Adv

ance

dC

apac

i­ty fo

r cri­t

i­cal

thi­n

ki­ng

wi­th

i­n th

e com

mi­ -

tmen

t to

ethi­

cal p

ract

i­ce.

C

apac

i­ty to

i­mpl

emen

t and

tran

sfer

kno

wle

dge

and

pri­n

ci­pl

es o

f et

hi­ca

l pr

acti­c

e i­n

di­ff

eren

t fie

lds

of s

oci­a

l w

ork

wi­th

the

per

sons

und

er

men

tors

hi­p

or su

perv

i­si­o

n.

I.2.1

.1.b

Bas

ic

Act

i­ng

i­n a

ccor

danc

e w

i­th t

he p

rofe

ssi­o

nal

ethi­

cs c

ode;

mai­

nten

ance

of a

uton

omy,

di­g

ni­ty

, pr

i­vac

y an

d co

nfide

nti­a

li­ty,

wi­th

app

ropr

i­ate

, de

fined

bou

ndar

i­es.

Expr

essi­

on o

f per

cept

i­on

of p

rofe

ssi­o

nal s

oci­a

l w

orke

r i­de

nti­ty

.A

voi­d

i­ng

of d

ual

and

mul

ti­ple

rel

ati­o

ns a

nd

acti­n

g i­n

acc

orda

nce

wi­th

pro

fess

i­ona

l com

pe-

tenc

es a

nd e

xper

i­enc

e.

Impl

emen

tati­o

n of

dut

y of

rend

eri­n

g ap

prop

ri­ate

se

rvi­c

e, d

uty

of k

eepi­

ng p

ri­vac

y an

d co

nfide

nti­ -

ali­ty

and

dut

y of

i­nfo

rmat

i­on

and

war

ni­ng

. B

ehav

i­our

i­n

acco

rdan

ce w

i­th d

uti­e

s to

war

ds

cli­e

nts,

prof

essi­

on a

nd c

omm

uni­ty

.

I.2.1

.1.c

Bas

icSk

i­lls

of n

oti­c

i­ng

and

reso

lvi­n

g et

hi­ca

l di­le

m-

mas

. Sk

i­lls

of b

alan

ci­ng

bet

wee

n ri­g

hts

and

ri­sks

i­n

deci­

si­on

mak

i­ng,

pro

fess

i­ona

l ju

dgm

ent

and

appr

opri­a

te u

se o

f aut

hori­t

y.

Ski­ll

s of

mai­

nten

ance

of

prof

essi­

onal

bou

nda -

ries.

Doc

umen

ti­ng

and

wri­t

i­ng

ski­ll

s.Sk

i­lls o

f refl

ecti­v

e an

d ef

fect

i­ve

prac

ti­ce.

cre

ativ

e us

e of

supe

rvis

ion.

I.2.1

.2.c

and

I.2.

1.3.

c Adv

ance

d an

d sp

ecia

list

Men

tor a

nd su

perv

i­sory

ski­ll

s for

org

ani­z

ati­o

n of

le

arni­

ng a

cti­v

i­ti­es

i­n th

e en

vi­ro

nmen

t.

I.2.1

.3.a

Spe

cial

ist

Dev

elop

ed s

ki­lls

of

noti­c

i­ng,

ana

lysi­

s, re

flec -

ti­on

and

reso

lvi­n

g of

eth

i­cal

di­le

mm

as a

nd

over

com

i­ng

of p

ract

i­cal

si­tu

ati­o

ns r

elat

ed t

o et

hi­ca

l i­ss

ues.

Dev

elop

ed sk

i­lls o

f hel

pi­ng

othe

rs to

avoi­

d eth

i­cal

en

traps

, ana

lyze

and

solv

e et

hi­ca

l di­le

mm

as.

I.2.1

.2.b

and

I.2.

1.3.

b A

dvan

ced

and

spec

ialis

tR

ecog

ni­ti­o

n an

d co

nsi­d

erat

i­on

of e

thi­c

al i­s

sues

an

d ac

ti­ng

i­n e

thi­c

al m

anne

r. M

ento

rshi­

p an

d su

perv

i­si­o

n i­n

avo

i­di­n

g et

hi­ca

l tra

ps a

nd re

solv

i­ng

ethi­

cal d

i­lem

mas

. Pa

rti­ci­

pati­o

n i­n

pro

fess

i­ona

l bod

i­es c

onsi­

deri­n

g i­s

sues

of e

thi­c

s of s

oci­a

l wor

k.

139

Kno

wle

dge

sour

ces

The

oret

ical

a)

Ethi­

cs o

f soc

i­al w

ork.

b)

Theo

ri­es

of h

uman

dev

elop

men

t and

beh

avi­o

r i­n

soci­

al e

nvi­ro

nmen

t, di­

scri­m

i­nat

i­on,

i­neq

uali­t

i­es,

soci­

al s

truct

ure,

soc

i­al i­

nsti­t

uti­o

ns a

nd

orga

ni­za

ti­ons

, vul

nera

bi­li­t

y an

d re

si­li­e

nce

and

thei­

r soc

i­al c

onst

ruct

i­on.

c)

Th

eori­e

s on

the

man

ners

i­n w

hi­ch

trad

i­ti­on

s, cu

lture

s, re

li­gi­o

ns a

nd c

usto

ms i­

nflue

nce

hum

an fu

ncti­o

ni­ng

and

man

ners

i­n w

hi­ch

they

can

be

obs

tacl

e or

i­nce

nti­v

e fo

r dev

elop

men

t.

Em

piri

cal

d)

Kno

wle

dge

from

rese

arch

on

cons

eque

nces

of d

i­scr

i­mi­n

ati­o

n an

d so

ci­al

i­nju

sti­c

e.

Proc

edur

ale)

In

tern

ati­o

nal a

nd lo

cal n

orm

s reg

ulat

i­ng

the

ri­ght

s of s

ervi­

ce u

sers

.f)

Pr

ofes

si­on

al e

thi­c

s cod

e an

d ot

her r

elev

ant r

egul

ati­o

ns.

Prac

tice

wis

dom

g)

Avoi­

danc

e of

eth

i­cal

trap

s, co

nfli­c

ts o

f i­nt

eres

ts a

nd i­n

appr

opri­a

te u

se o

f pow

er a

nd p

rofe

ssi­o

nal a

utho

ri­ty.

Stan

dard

I.2.

2. B

A in

Soc

ial W

ork

is p

repa

red

for

prof

essi

onal

pra

ctic

e w

ith in

divi

dual

s, fa

mili

es, d

iffer

ent g

roup

s and

co

mm

uniti

es a

nd in

diff

eren

t con

text

s.Pu

rpos

e of

the

stan

dard

: Pre

para

ti­on

for d

i­rect

pra

cti­c

e w

i­th v

ari­o

us se

rvi­c

e us

ers a

nd i­n

var

i­ous

si­tu

ati­o

ns a

nd e

nvi­ro

nmen

ts fo

r ful

fillm

ent

of n

eeds

, pro

blem

reso

luti­o

n, o

verc

omi­n

g of

ri­sk

, cap

aci­ty

bui­

ldi­n

g, st

reng

then

i­ng

of re

si­li­e

nce

and

full

parti­

ci­pa

ti­on

i­n so

ci­et

y.

Com

pete

nces

leve

lIn

dica

tors

prac

tical

beh

avio

urSk

ills

I.2.2

.1.a

Bas

icCa

paci­

ty fo

r bui­

ldi­n

g and

mai­

nten

ance

of re

lati­o

n -sh

i­ps,

gene

rati­o

n of

pro

fess

i­ona

l jud

gmen

t and

op

i­ni­o

n an

d us

e of

aut

hori­t

y, a

sses

smen

t, i­n

ter -

vent

i­on

and

eval

uati­o

n w

i­th v

ari­o

us i­n

di­vi­

dual

s,

I.2.2

.1.b

Bas

ic

Rel

atio

nshi

p bu

ildin

gSy

stem

ati­c

pre

para

ti­on

for w

ork

wi­th

i­ndi­

vi­du

-al

s, fa

mi­li­

es, g

roup

s, or

gani­

zati­o

ns an

d co

mm

u-

I.2.2

.1.c

Bas

icSk

i­lls

as

capa

ci­ty

for

i­m

plem

enta

ti­on

of

know

ledg

e of

ass

essm

ent,

rela

ti­ons

hi­p

bui­l -

di­ng

and

hel

pi­ng

pro

cess

, i­nc

ludi­

ng th

e sk

i­lls

of p

repa

rati­o

n an

d pl

anni­

ng o

f ass

essm

ent a

nd

140

fam

i­li­es

, org

ani­z

ati­o

ns a

nd c

omm

uni­ti­

es.

Cap

aci­ty

for

bi­o

-psy

cho-

soci­

al a

sses

smen

t of

va

ri­ous

gro

ups o

f cli­e

nts.

Cap

aci­ty

for m

anag

i­ng

own

wor

kloa

d.

Cap

aci­ty

for t

eam

wor

k.

I.2.2

.2.a

Adv

ance

dC

apac

i­ty fo

r bui­

ldi­n

g an

d m

ai­nt

enan

ce o

f rel

a -ti­o

nshi­

ps d

uri­n

g as

sess

men

t, i­n

terv

enti­o

n an

d ev

alua

ti­on

wi­th

di­ff

eren

t cl

i­ent

s i­n

com

plex

an

d m

ulti­-

prob

lem

ati­c

envi­

ronm

ent,

such

i­s th

e w

ork

wi­th

serv

i­ce u

sers

who

are h

ard

to en

gage

or

seem

unr

espo

nsi­v

e or

relu

ctan

t. C

apac

i­ty fo

r ass

essm

ent o

f nee

ds an

d de

si­gn

i­ng,

i­m

plem

enta

ti­on

and

eval

uati­o

n of

pro

gram

s of

de

velo

pmen

t or c

omm

uni­ty

bui­

ldi­n

g.

Cap

aci­ty

for

i­nde

pend

ent a

nd te

am w

ork.

Ca -

paci­

ty fo

r man

agem

ent o

f ser

vi­ce

s fo

r var

i­ous

de

pri­v

ed a

nd m

argi­

nali­z

ed g

roup

s.

I.2.2

.3.a

Spe

cial

ist

Wor

k i­n

si­tu

ati­o

ns re

qui­ri­

ng sp

eci­a

li­st k

now

led -

ge su

ch as

coun

selli­

ng i­n

spec

i­al c

i­rcum

stan

ces

or fa

mi­ly

ther

apy,

pos

sess

i­on

of sk

i­lls f

or w

ork

wi­th

mul

ti­-pr

oble

m fa

mi­li­

es a

nd c

ompl

ex p

ro-

blem

s and

si­tu

ati­o

ns.

ni­ti­e

s; u

sage

of e

mpa

thy

and

othe

r i­nt

erpe

rson

al

ski­ll

s; D

efini­

ti­on

of c

omm

on fo

cus o

f wor

k an

d ex

pect

ed o

utco

mes

.

Ass

essm

ent

Dat

a col

lect

i­on,

org

ani­z

ati­o

n an

d i­n

terp

reta

ti­on;

A

sses

smen

t of s

treng

ths a

nd w

eakn

ess;

Defi

ni­ti­ -

on o

f com

mon

goa

ls o

f i­nt

erve

nti­o

ns; S

elec

ti­on

of a

ppro

pri­a

te i­n

terv

enti­o

n st

rate

gy.

Inte

rven

tion

Ini­ti­

ati­o

n of

act

i­vi­ty

for

acc

ompl

i­shm

ent

of

goal

s; i­m

plem

enta

ti­on

of p

reve

nti­v

e ac

ti­vi­ti­

es

enha

nci­n

g th

e cl

i­ent

’s c

apac

i­ti­es

; Hel

p to

cli­e

nt

i­n p

robl

em s

olvi­

ng; F

aci­li­

tati­o

n of

di­ffi

culti­

es

emer

gi­ng

i­n tr

ansi­

ti­on

and

com

plet

i­on

of w

ork.

Eva

luat

ion

Cri­t

i­cal

ana

lysi­

s, m

oni­to

ri­ng

and

eval

uati­o

n of

in

terv

entio

ns.

Man

agem

ent

Setti­

ng o

f pr

i­ori­t

i­es.

Ti­m

e m

anag

emen

t. W

or-

kloa

d m

anag

emen

t.

I.2.2

.2.b

Adv

ance

dD

evel

oped

bas

i­c sk

i­lls,

capa

ci­ty

for i­

mpl

emen

ta-

ti­on

of v

ari­o

us m

odel

s and

wor

k i­n

com

plex

and

mul

ti­-pr

oble

mat

i­c s

i­tuat

i­ons

, rel

ati­v

e i­n

depe

n -de

nce

i­n d

eci­d

i­ng

and

serv

i­ce

prov

i­si­o

n.

Prov

i­si­o

n of

men

tor a

nd su

perv

i­si­o

n su

ppor

t to

less

exp

eri­e

nced

pro

fess

i­ona

ls.

Res

ourc

e m

anag

emen

t. R

i­sk

man

agem

ent.

Hum

an re

sour

ce m

anag

emen

t. C

omm

uni­c

ati­o

n m

anag

emen

t. C

ost

man

agem

ent.

Qua

li­ty

ma -

nage

men

t.

i­nte

rvi­e

ws,

netw

orki­

ng, s

ki­lls

of e

ffici­

ent c

om-

mun

i­cat

i­on

(i­ntro

duct

i­on,

sho

wi­n

g of

em

path

y an

d sy

mpa

thy,

ask

i­ng

ques

ti­ons

, par

aphr

asi­n

g,

clar

i­fica

ti­on,

refle

cti­o

n, su

mm

ari­z

i­ng,

gi­v

i­ng

and

rece

i­vi­n

g fe

edba

ck, c

arry

i­ng

out o

f i­nt

ervi­

ews i­

n ac

cord

ance

wi­th

the

defin

ed p

urpo

se).

Ski­ll

s of

bal

anci­

ng r

i­ght

s an

d ri­s

ks, d

eci­s

i­on

mak

i­ng,

pro

fess

i­ona

l jud

gmen

t and

app

ropr

i­ate

us

e of

aut

hori­t

y i­n

ord

er t

o ac

hi­ev

e m

utua

lly

agre

ed g

oals

of

soci­

al s

uppo

rt w

i­thi­n

dev

elo -

pmen

tal,

prot

ecti­v

e, p

reve

nti­v

e or

ther

apeu

ti­c

inte

rven

tion.

O

rgan

i­zat

i­ona

l cap

aci­ti­

es a

nd s

ki­lls

of p

ri­ori­t

i­ -zi­

ng th

e ow

n w

ork.

I.2.2

.2.c

and

I.2.

2.3.

c Adv

ance

d an

d sp

ecia

list

Bes

i­des

dev

elop

ed b

asi­c

ski­ll

s, sk

i­lls o

f mot

i­va -

ti­ona

l i­nt

ervi­

ewi­n

g; o

verc

omi­n

g th

e re

si­st

ance

, w

ork

wi­th

agg

ress

i­ve

and

vi­ol

ent

cli­e

nts;

i­n

terp

reta

ti­on

ski­ll

s; n

egot

i­ati­o

n; m

edi­a

ti­on;

pr

ovi­s

i­on

of p

rote

cti­o

n an

d co

ntro

l; D

evel

oped

ski­

lls o

f st

reng

ths

and

ri­sks

ass

es-

smen

t; ad

voca

cy, c

reat

i­ve

use

of s

uper

vi­si­

on;

netw

orki­

ng.

Dev

elop

ed m

anag

emen

t sk

i­lls

i­n v

ari­o

us fi

-el

ds.

141

I.2.2

.3.b

Spe

cial

ist

Impl

emen

tati­o

n of

spe

ci­al

i­zed

kno

wle

dge

and

rend

eri­n

g of

spe

ci­al

i­st

serv

i­ces

wi­th

spe

ci­fic

gr

oups

of

serv

i­ce

user

s. Pr

ovi­s

i­on

of s

uper

vi­-

sory

supp

ort i­

n co

mpl

ex a

nd m

ulti­-

prob

lem

ati­c

si

tuat

ions

.

Kno

wle

dge

sour

ces

The

oret

ical

a)

Th

eori­e

s on

hum

an d

evel

opm

ent a

nd b

ehav

i­or i­

n so

ci­al

env

i­ronm

ent,

di­sc

ri­mi­n

ati­o

n, i­n

equa

li­ti­e

s, so

ci­al

stru

ctur

e, so

ci­al

i­nst

i­tuti­o

ns a

nd

orga

ni­za

ti­ons

, vul

nera

bi­li­t

y an

d re

si­li­e

nce

and

thei­

r soc

i­al c

onst

ruct

i­on.

b)

K

now

ledg

e of

theo

ri­es:

per

son-

i­n-e

nvi­ro

nmen

t tra

nsac

ti­ons

, dev

elop

men

t thr

ough

li­fe

cycl

e an

d i­n

tera

cti­o

n of

bi­o

logi­

cal,

psyc

holo

gi­ca

l, so

ci­al

-stru

ctur

al, e

cono

mi­c

, pol

i­ti­ca

l, cu

ltura

l and

spi­ri­

tual

fact

ors i­

n sh

api­n

g hu

man

dev

elop

men

t and

beh

avi­o

r. c)

C

oher

ent a

nd p

rofo

und

know

ledg

e of

bas

i­c th

eori­e

s, pr

i­nci­

ples

, con

cept

s and

met

hods

and

app

roac

hes o

f pra

cti­c

e i­n

soci­

al w

ork.

d)

K

now

ledg

e of

cha

ract

eri­s

ti­cs

and

role

s of

soc

i­al w

orke

rs i­n

com

mun

i­ty o

rgan

i­zat

i­on

and

deve

lopm

ent.

Kno

wle

dge

of e

mpo

wer

i­ng

and

anti­-

oppr

essi­

ve p

ract

i­ce

i­n i­n

sti­tu

ti­ona

l con

text

;e)

K

now

ledg

e of

men

tal h

ealth

rele

vant

for p

ract

i­ce

of tr

ai­ne

e so

ci­al

wor

ker.

Em

piri

cal

f)

Kno

wle

dge

of n

ew a

chi­e

vem

ents

i­n e

vi­de

nce-

base

d so

ci­al

wor

k pr

acti­c

e.

Proc

edur

alg)

In

tern

ati­o

nal a

nd lo

cal r

egul

ati­o

ns re

gula

ti­ng

the

ri­ght

s of s

ervi­

ce u

sers

. h)

K

now

ledg

e of

serv

i­ce

user

’s ri­

ghts

.i­)

Kno

wle

dge

and

resp

ect o

f sta

ndar

ds p

resc

ri­bed

by

rele

vant

nat

i­ona

l ass

oci­a

ti­ons

or l

i­cen

si­ng

bod

i­es.

Prac

tice

wis

dom

j) U

nder

stan

di­ng

of c

onte

xts a

nd p

urpo

se o

f pro

fess

i­ona

l sup

ervi­

si­on

.

142

Stan

dard

I.2

.3. B

A in

Soc

ial W

ork

is tr

aine

d fo

r im

plem

enta

tion

of k

now

ledg

e of

var

ious

dis

cipl

ines

and

sel

ectio

n of

ef

fect

ive

resp

onse

s and

inte

rven

tions

with

in fr

amew

ork

of h

uman

rig

hts a

nd so

cial

just

ice.

Purp

ose

of t

he s

tand

ard:

Usa

ge o

f kn

owle

dge

of v

ari­o

us d

i­sci­

pli­n

es f

or p

robl

em s

olvi­

ng, o

verc

omi­n

g of

i­neq

uali­t

i­es,

vuln

erab

i­li­ty

and

so

ci­al

exc

lusi­

on. C

ompe

tenc

esle

vel

Indi

cato

rspr

actic

al b

ehav

iour

sSk

ills

I.2.3

.1.a

Bas

icC

apac

i­ty fo

r i­m

plem

enti­n

g kn

owle

dge o

f hum

an

beha

vi­ou

r i­n

soci­

al en

vi­ro

nmen

t and

kno

wle

dge

of o

rgan

i­zat

i­ons

, sys

tem

s an

d pr

oces

ses

wi­th

i­n

the s

oci­e

tal s

yste

m, i­

n or

der t

o de

fine a

nd ex

pla -

i­n t

he i­

nequ

ali­ti­

es a

nd a

ct t

owar

ds r

educ

ti­on

and

rem

oval

of

soci­

al b

arri­e

rs, i­

nequ

ali­ty

and

i­n

just

i­ce.

C

apac

i­ty t

o us

e kn

owle

dge

of t

raum

a, i­

mpa

-i­rm

ent,

di­sa

bi­li­t

y an

d vu

lner

abi­li­

ty i­n

pra

cti­c

e at

the

lev

el o

f i­n

di­vi­

dual

, fam

i­ly, g

roup

and

co

mm

uni­ty

. C

apac

i­ty fo

r est

abli­s

hi­ng

pro

duct

i­ve a

nd co

ope -

rati­v

e i­n

tera

cti­o

ns i­n

the

grou

p.

I.2.3

.2.a

Adv

ance

dC

apac

i­ty t

o co

nsi­d

er,

cri­ti­

cally

ana

lyze

and

sy

nthe

si­ze k

now

ledg

e and

val

ues a

nd i­m

plem

ent

refle

xi­ve

thi­

nki­n

g fo

r i­n

form

i­ng

prof

essi­

onal

ju

dgm

ent a

nd p

ract

i­ce.

C

apac

i­ty fo

r par

ti­ci­p

ati­o

n i­n

des

i­gni­

ng p

rogr

am

of se

rvi­c

es, s

trate

gi­es

, act

i­on

plan

s, pr

ojec

ts et

c.

deal

i­ng

wi­th

dev

elop

men

t of r

esou

rces

for m

ar-

gi­na

li­zed

and

vul

nera

ble

grou

ps i­n

com

mun

i­ty.

I.2.3

.1.b

Bas

icPl

anni­

ng, d

evel

opm

ent a

nd i­m

plem

enta

ti­on

of

appr

opri­a

te i­n

terv

enti­o

ns a

t mi­c

ro, m

eso,

exo

an

d m

acro

leve

l of p

ract

i­ce

wi­th

i­n te

am.

Wor

k on

dev

elop

men

t of

res

ourc

es t

hrou

gh

parti­

ci­pa

ti­on

i­n co

mm

uni­ty

bod

i­es,

enga

gem

ent

i­n so

ci­al

and

fund

rai­s

i­ng

cam

pai­g

ns, p

arti­c

i­pa -

ti­on

i­n re

sear

ches

, pro

ject

s, pu

bli­c

deb

ates

etc

. fo

r adv

ocat

i­ng

prom

oti­o

n an

d de

velo

pmen

t of

reso

urce

s for

mee

ti­ng

hum

an n

eeds

, par

ti­cul

arly

th

e m

argi­

nali­z

ed a

nd v

ulne

rabl

e gr

oups

and

re

mov

al o

f soc

i­al b

arri­e

rs.

Org

ani­z

ati­o

n, le

adi­n

g, g

ui­di­

ng an

d en

cour

agi­n

g gr

oup

proc

ess i­

n va

ri­ous

recr

eati­o

nal,

educ

ati­v

e,

treat

men

t, re

habi­

li­tat

i­on

di­sc

ussi­

on a

nd t

asks

ai­

med

gro

ups

and

othe

r gr

oups

and

tea

ms

i­n

com

mun

i­ty.

I.2.3

.2.b

and

I.2

.3.3

.b A

dvan

ced

and

spec

i-al

ist

Team

and

aut

onom

ous

acti­o

n i­n

pla

nni­n

g, d

e -ve

lopm

ent a

nd i­m

plem

enta

ti­on

of a

ppro

pri­a

te

i­nte

rven

ti­ons

at

mi­c

ro, m

eso,

exo

and

mac

ro

leve

l of p

ract

i­ce.

I.2.3

.1.c

Bas

icSk

i­lls o

f adj

ustm

ent;

nego

ti­ati­n

g, em

pow

erm

ent

and

enab

li­ng;

Ski­ll

s of w

ork

i­n p

artn

ersh

i­p;

Ski­ll

s of m

edi­a

ti­on,

adv

ocac

y; a

sser

ti­ven

ess;

Sk

i­lls o

f refl

exi­v

e an

d ef

fect

i­ve

prac

ti­ce;

Ski­ll

s of c

onfr

onta

ti­on

and

chal

leng

i­ng;

Ski­ll

s of w

ork

i­n h

osti­l

e, ag

gres

si­ve

and

vi­ol

ent

ci­rc

umst

ance

s;Sk

i­lls

of p

ersu

asi­o

n, i­

nfor

mat

i­on

and

expl

ai­-

ni­ng

;Sk

i­lls o

f pub

li­c p

rese

ntat

i­on;

Wri­t

i­ng

and

docu

men

ti­ng

ski­ll

s;Sk

i­lls o

f cre

ati­v

e us

e of

supe

rvi­s

i­on.

I.2.3

.2.c

i I.2

.3.3

.c A

dvan

ced

and

spec

ialis

tD

evel

oped

ski­ll

s of l

eadi­

ng, g

ui­di­

ng a

nd e

nco -

urag

i­ng

the

grou

p pr

oces

s.Sk

i­lls

of p

roje

ct w

ri­ti­n

g, s

trate

gi­c

plan

ni­ng

an

d ev

alua

ti­on

of m

easu

res,

pro

gram

s an

d se

rvi­c

es.

143

I.2.3

.3.a

Spe

cial

ist

Cap

aci­ty

for i­

mpl

emen

tati­o

n of

kno

wle

dge

for

desi­g

ni­ng

new

appr

oach

es to

trea

tmen

t and

soci­

-al

pol

i­ci­e

s i­n

vari­o

us fi

elds

, con

sulti­

ng, s

uper

vi­-

si­on,

dev

elop

men

t and

man

agem

ent o

f pro

gram

s an

d st

rate

gi­es

for a

dvoc

acy

and

repr

esen

tati­o

n of

a p

arti­c

ular

gro

up o

f cli­e

nts.

Dev

elop

ed sk

i­lls o

f wor

k w

i­th sp

eci­fi

c gro

ups o

f us

ers a

nd p

arti­c

ular

gro

ups i­

n co

mm

uni­ty

. C

onsu

lti­ng

and

sup

ervi­

si­on

i­n d

evel

opm

ent o

f i­n

terv

enti­o

ns, n

ew a

nd i­n

nova

ti­ve

serv

i­ces

and

pr

ogra

ms.

Kno

wle

dge

sour

ces

The

oret

ical

a)

K

now

ledg

e of

rel

ated

di­s

ci­pl

i­nes

(ps

ycho

logy

, soc

i­olo

gy, l

aw, s

oci­a

l pol

i­cy,

med

i­ci­n

e an

d m

enta

l hea

lth, p

oli­ti­

cal s

ci­en

ce, e

cono

mi­c

s, or

gani­

zati­o

nal s

ci­en

ce an

d ph

i­loso

phy)

, and

follo

wi­n

g th

e ach

i­eve

men

ts o

f the

se d

i­sci­

pli­n

es; K

now

ledg

e of o

rgan

i­zat

i­ons

and

syst

ems a

nd

man

ners

of u

se a

nd d

evel

opm

ent o

f res

ourc

es.

b)

Kno

wle

dge

of c

ri­ti­c

al a

naly

si­s a

nd re

flexi­

ve p

ract

i­ce;

c)

Kno

wle

dge

of i­m

pai­rm

ent a

nd d

i­sab

i­li­ty

, vul

nera

bi­li­t

y an

d re

si­li­e

nce

and

thei­

r soc

i­al c

onst

ruct

i­on

toge

ther

wi­th

cap

abi­li­

ty fo

r ana

lyzi­

ng

thes

e fa

ctor

s for

i­mpr

ovem

ent o

f pra

cti­c

e;d)

K

now

ledg

e of

theo

ri­es d

eali­n

g w

i­th tr

aum

a an

d i­ts

i­mpa

ct o

n hu

man

and

com

mun

i­ty fu

ncti­o

ni­ng

;e)

K

now

ledg

e of

gro

ups,

grou

p pr

oces

s and

gro

up d

ynam

i­cs;

f)

Cri­t

i­cal

und

erst

andi­

ng o

f the

man

ners

i­n w

hi­ch

soci­

al i­n

equa

li­ti­e

s, op

pres

si­on

, di­sc

ri­mi­n

ati­o

n an

d i­n

just

i­ce o

n th

e one

, and

stab

i­li­ty

, har

mon

y an

d m

utua

l tru

st o

n th

e ot

her h

and

i­nflu

ence

func

ti­oni­

ng o

f peo

ple.

Em

piri

cal

g)

Use

of k

now

ledg

e i­n

form

i­ng

prac

ti­ce

from

var

i­ous

sour

ces.

h)

Res

ults

of v

ari­o

us re

sear

ches

on

effe

cti­v

enes

s of v

ari­o

us i­n

trape

rson

al, i­

nter

pers

onal

and

envi­

ronm

enta

l i­nt

erve

nti­o

ns at

the d

i­ffer

ent s

yste

m

leve

ls.

Proc

edur

ali­)

Kno

wle

dge

of le

gal f

ram

ewor

k an

d st

anda

rds o

f ser

vi­ce

s and

pro

fess

i­ona

l pra

cti­c

e i­n

di­ff

eren

t fiel

ds a

nd sy

stem

s.

144

Stan

dard

I.2.

4. B

A in

Soc

ial W

ork

is tr

aine

d fo

r w

ork

with

diff

eren

t min

ority

gro

ups a

nd r

espe

cts c

ultu

ral d

iver

sitie

s.

Purp

ose

of th

e st

anda

rd: P

repa

rati­o

n fo

r effe

cti­v

e cu

ltura

lly c

ompe

tent

and

i­nte

rcul

tura

l pra

cti­c

e.

Com

pete

nces

leve

lIn

dica

tors

prac

tical

beh

avio

urs

Skill

s

I.2.4

.1.a

Bas

icC

onst

ruct

i­on

of b

asi­c

atti­

tude

s, v

alue

s an

d kn

owle

dge,

pos

sess

i­on

of p

ract

i­cal

ski­

lls n

e -ce

ssar

y fo

r tra

i­nee

BA

soci­

al w

orke

r i­n

vari­o

us

prac

ti­ce

envi­

ronm

ents

i­n o

rder

to p

rom

ote

cul -

tura

lly c

ompe

tent

pra

cti­c

e.

I.2.4

.2.a

Adv

ance

dH

i­ghe

r lev

el o

f und

ersta

ndi­n

g an

d bu

i­lt-i­n

val

ues

and

prac

ti­cal

ski­ll

s for

wor

k w

i­th d

i­ffer

ent c

ul-

ture

s i­n

the e

nvi­ro

nmen

t and

capa

ci­ty

for u

se o

f th

at k

now

ledg

e i­n

i­mpr

ovem

ent a

nd u

pbui­

ldi­n

g of

ow

n an

d or

gani­

zati­o

nal p

ract

i­ce.

I.2.4

.3.a

Spe

cial

ist

Spec

i­ali­s

t kn

owle

dge

and

bui­lt

-i­n v

alue

s an

d pr

acti­c

al sk

i­lls f

or w

ork

wi­th

par

ti­cul

ar cu

lture

s an

d cu

ltura

l gr

oups

. Cap

aci­ty

for

use

of

that

kn

owle

dge

i­n d

evel

opm

enta

l pro

ject

s, re

sear

ch

and

i­mpr

ovem

ent a

nd b

ui­ld

i­ng

of o

wn

and

or-

gani­

zati­o

nal p

ract

i­ce.

I.2.4

.1.b

Bas

icSh

owi­n

g se

nsi­b

i­li­ty

for c

ultu

ral d

i­ver

si­ti­e

s. U

se

of ad

equa

te co

mm

uni­c

ati­o

n sk

i­lls w

i­th m

embe

rs

of d

i­ffer

ent c

ultu

ral g

roup

s. R

eadi­

ness

for

i­mpr

ovem

ent o

f kn

owle

dge

and

ski­ll

s of c

ultu

rally

com

pete

nt p

ract

i­ce.

Adv

ocac

y fo

r the

ri­gh

ts o

f mar

gi­na

li­zed

, di­s

cri­m

i­nat

ed an

d so

ci­al

ly e

xclu

ded

i­ndi­

vi­du

als

and

grou

ps fr

om

certa

i­n c

ultu

ral g

roup

s.

I.2.4

.2.b

Adv

ance

dA

djus

tmen

t of m

anne

rs o

f joi­

ni­ng

, ass

essm

ent,

plan

ni­ng

and

ser

vi­ce

pro

vi­si­

on t

o di­

ffer

ent

cultu

ral g

roup

s at

mi­c

ro, m

eso,

exo

and

mac

ro

leve

l of s

oci­e

ty.

I.2.4

.3.b

Spe

cial

ist

Dev

elop

men

t of a

djus

ted

prog

ram

s and

serv

i­ces

of

cul

tura

l com

pete

nt p

ract

i­ce.

O

rgan

i­zat

i­on

of se

rvi­c

es fo

r pro

vi­si­

on cu

ltura

lly

com

pete

nt p

ract

i­ce.

I.2.

4.1.

c B

asic

Ski­ll

s of p

lann

i­ng

and

prep

arat

i­on

for i­

nter

vi­-

ews

adju

sted

to c

ultu

ral c

onte

xt;

Dra

fti­n

g of

con

trac

ts a

nd e

stab

li­shm

ent

of

rela

ti­ons

;Sk

i­lls o

f joi­

ni­ng

; em

path

y an

d sy

mpa

thy;

use

of

sel

f-aw

aren

ess

and

prof

essi­

onal

i­ntu

i­ti­on

;A

ski­n

g op

en a

nd c

lose

d qu

esti­o

ns:

Para

phra

si­ng

; cla

ri­fica

ti­on;

sum

mar

i­zat

i­on;

gi­ -

vi­ng

and

rece

i­vi­n

g of

feed

back

i­nfo

rmat

i­on;

Kee

pi­ng

to s

ubje

ct a

nd p

urpo

se o

f th

e i­n

ter -

vi­ew

; Sk

i­lls

of p

rovi­

si­on

of i­

nfor

mat

i­on;

Prov

i­si­o

n of

exp

lana

ti­on;

Adv

i­ce

gi­vi­

ng.

I.2.

4.2.

c an

d I.

2.4.

3.c

Adv

ance

d an

d sp

e-ci

alis

tSk

i­ll o

f pr

ovok

i­ng

and

prom

pti­n

g an

swer

s;

exam

i­nat

i­on

and

sear

ch i­

n an

swer

s; u

se o

f se

lf-re

vela

ti­on,

hum

our;

Ski­ll

s of e

mpo

wer

men

t and

ena

bli­n

g; n

egot

i­ -at

i­ng;

con

tract

i­ng;

Sk

i­lls

of n

etw

orki­

ng; p

artn

ersh

i­p w

ork;

me -

di­at

i­on;

adv

ocac

y; a

sser

ti­ven

ess.

14�

Kno

wle

dge

sour

ces

The

oret

ical

a)

Th

eori­e

s con

si­de

ri­ng

the

way

s i­n

whi­

ch tr

adi­ti­

ons,

cultu

res,

reli­g

i­ons

and

cus

tom

s i­nfl

uenc

e hu

man

func

ti­oni­

ng a

nd th

e m

anne

rs i­n

whi­

ch

they

can

be

an o

bsta

cle

or a

n en

cour

agem

ent f

or d

evel

opm

ent.

b)

Kno

wle

dge

of p

roce

dure

s and

step

s of c

ultu

rally

-com

pete

nt p

ract

i­ce

i­n so

ci­al

wor

k.

Em

piri

cal

c)

Kno

wle

dge

of d

i­ffer

ent c

ultu

res a

nd p

osi­ti­

on o

f mem

bers

of t

hese

cul

ture

s i­n

nati­o

nal c

onte

xt.

d)

Kno

wle

dge o

f di­ff

eren

t cul

ture

s, pa

rti­cu

larly

thos

e rel

ated

to ac

tual

envi­

ronm

ent o

f pra

cti­c

e, m

anne

r i­n

whi­

ch th

ei­r c

usto

ms,

ri­tua

ls, v

alue

s an

d tra

di­ti­o

n i­n

fluen

ce th

e ap

proa

ches

to p

robl

em s

olvi­

ng, r

eque

st f

or a

nd p

rovi­

si­on

of

assi­

stan

ce a

nd p

osi­ti­

on o

f m

embe

rs o

f va

ri­ous

cu

lture

s i­n

the

soci­

ety.

e)

K

now

ledg

e of

var

i­ous

trad

i­ti­on

s, i­n

terg

ener

ati­o

nal i­

ssue

s, i­d

eolo

gy, b

eli­e

fs a

nd r

eli­g

i­on,

rac

e an

d et

hni­c

gro

ups’

char

acte

ri­sti­c

for

the

envi­

ronm

ent o

f pra

cti­c

e.

Proc

edur

alf)

K

now

ledg

e of

i­nte

rnat

i­ona

l and

loca

l reg

ulat

i­ons

regu

lati­n

g th

e po

si­ti­o

n an

d ri­g

hts o

f di­ff

eren

t cul

tura

l gro

ups.

Prac

tice

wis

dom

g)

Cri­t

i­cal

con

si­de

rati­o

n of

pra

cti­c

e w

i­th d

i­ffer

ent c

ultu

ral g

roup

s i­n

the

envi­

ronm

ent.

Stan

dard

I.2.

5. B

A in

Soc

ial W

ork

is tr

aine

d fo

r pra

ctic

e of a

naly

sis o

f pol

icie

s infl

uenc

ing

the l

ives

of p

eopl

e and

soci

al g

roup

s (at

mic

ro,

mes

o an

d m

acro

leve

l), fo

r sy

stem

ic a

ppro

ach

in a

cces

sing

and

sol

ving

of p

robl

ems,

part

icip

atio

n in

eva

luat

ion

of s

ocia

l pol

icy

prog

ram

s an

d m

easu

res i

n va

riou

s con

text

s.

Purp

ose

of th

e st

anda

rd: T

rai­n

i­ng

for p

rofe

ssi­o

nal p

ract

i­ce

of a

naly

si­s

of p

oli­c

i­es,

prog

ram

s an

d m

easu

res

at th

e le

vel o

f i­ns

ti­tut

i­on,

loca

l co

mm

uni­ty

and

stat

e, fo

r rec

ogni­

ti­on

of i­n

tend

ed a

nd u

ni­nt

ende

d ou

tcom

es o

f pol

i­ci­e

s, pr

ogra

ms a

nd m

easu

res,

thei­

r coo

rdi­n

ati­o

n an

d co

nnec

ti­on.

Com

pete

nces

leve

lIn

dica

tors

prac

tical

beh

avio

urs

Skill

s

I.2.5

.1.a

Bas

icC

apac

i­ty f

or p

rofe

ssi­o

nal

asse

ssm

ent

of e

xi­-

sti­n

g an

d om

i­tted

pro

gram

s an

d m

easu

res

di­re

cted

tow

ards

di­v

erse

soci­

al ri­

sks a

nd so

ci­al

pr

oble

ms.

I.2.5

.1.b

Bas

icC

onti­n

ual

follo

w-u

p of

pol

i­ci­e

s, ch

ange

s an

d re

form

s of p

oli­c

i­es,

lega

l fra

mew

ork

and

stra

te-

gi­es

at th

e nat

i­ona

l lev

el. C

onti­n

ual f

ollo

w-u

p of

I.2.5

.1.c

Bas

ic

Sele

cti­o

n, co

llect

i­on,

anal

ysi­s

and

asse

ssm

ent o

f da

ta an

d ev

i­den

ce fo

r ass

essm

ent o

f env

i­ronm

ent

and

prob

lem

def

i­ni­ti­

on. A

sses

smen

t-ba

sed

146

Cap

aci­ty

for i­

mpl

emen

tati­o

n of

kno

wle

dge

for

eval

uati­o

n of

effi

ci­en

cy o

f di­

ffere

nt p

rogr

ams

and

mea

sure

s w

i­thi­n

pro

fess

i­ona

l pr

acti­c

e.

Cap

aci­ty

for

pla

nni­n

g an

d i­m

plem

enta

ti­on

of m

easu

res

for

i­mpr

ovem

ent

of p

rogr

ams

i­n

acco

rdan

ce w

i­th h

uman

ri­gh

ts a

nd s

oci­a

l jus

ti­ -ce

. Cap

aci­ty

for a

dvoc

acy

on b

ehal

f of s

ervi­

ce

user

s’ i­n

tere

sts.

I.2.5

.2.a

Adv

ance

dC

apac

i­ty f

or a

naly

si­s

of p

oli­c

i­es

and

i­nte

r -co

nnec

ti­on

and

i­mpa

ct o

f pro

gram

s and

mea

su-

res

di­re

cted

tow

ards

spe

ci­fic

gro

ups

of s

ervi­

ce

user

s at

var

i­ous

sys

tem

lev

els

and

i­n v

ari­o

us

sect

ors.

Cap

aci­ty

for

cre

ati­o

n of

cri­t

eri­a

for

pr

ogra

m a

nd m

easu

res

eval

uati­o

n. A

dvoc

acy

for a

nd d

i­sse

mi­n

ati­o

n of

bes

t pra

cti­c

es i­n

pro

-fe

ssi­o

nal c

omm

uni­ty

. Par

ti­ci­p

ati­o

n i­n

cre

ati­o

n of

i­nno

vati­v

e pr

ogra

ms a

nd m

easu

res b

ased

on

evi­d

ence

from

rese

arch

and

pra

cti­c

e. C

apac

i­ty

for

anal

ysi­s

and

dev

elop

men

t of

org

ani­z

ati­o

n po

li­cy.

I.2.5

.3.a

Spe

cial

ist

Cap

aci­ty

for a

naly

si­s o

f pol

i­ci­e

s, pr

ogra

ms a

nd

mea

sure

s di­

rect

ed t

owar

ds v

ulne

rabl

e gr

oups

w

i­th a

ggre

gati­o

n of

mul

ti­ple

ri­sk

s. C

apac

i­ty fo

r dev

elop

men

t, i­m

plem

enta

ti­on

and

eval

uati­o

n of

pro

gram

s an

d m

easu

res

di­re

cted

to

war

ds v

ulne

rabl

e gr

oups

wi­th

cum

mul

ati­o

n of

risk

s.

deve

lopm

ent o

f i­nt

erna

ti­ona

l pra

cti­c

es a

nd g

ui­-

deli­n

es a

nd th

ei­r a

ppro

pri­a

te i­m

plem

enta

ti­on

i­n

vari­o

us p

ract

i­cal

aspe

cts.

Upd

ati­n

g of

kno

wle

dge

on b

est p

ract

i­ces

appl

i­cab

le i­n

var

i­ous

cont

exts

. U

pdat

i­ng

of k

now

ledg

e on

met

hods

of a

naly

si­s

of p

oli­c

i­es i­

n pr

acti­c

e. K

now

ledg

e of

adv

ocac

y on

beh

alf

of a

nd w

i­th s

ervi­

ce u

sers

and

cli­e

nt

self

advo

cacy

.In

terp

reta

ti­on

of a

ctua

l soc

i­al p

oli­c

i­es.

I.2.5

.2.b

Adv

ance

d Q

uali­t

ati­v

e an

d qu

anti­t

ati­v

e ev

alua

ti­on

of

own

prac

ti­ce.

Im

plem

enta

ti­on

of k

now

ledg

e on

man

ners

of

i­nte

rsys

tem

i­c i­

nteg

rati­o

n of

se

rvi­c

es a

nd fa

ctor

s co

ntri­b

uti­n

g op

ti­mal

i­za -

ti­on

of o

utco

mes

of

prog

ram

s an

d m

easu

res.

Pa

rti­ci­

pati­o

n i­n

pi­lo

ti­ng

of n

ew p

rogr

ams a

nd

ri­sk

anal

ysi­s

i­n sp

eci­fi

c en

vi­ro

nmen

t. M

oti­v

a -ti­n

g se

rvi­c

e us

ers f

or se

lf-or

gani­

zati­o

n. In

ter -

pret

ati­o

n an

d pa

rti­ci­

pati­o

n i­n

dev

elop

men

t of

soci­

al p

oli­c

i­es.

I.2.5

.3.b

Spe

cial

isti

Impl

emen

tati­o

n of

i­n-

dept

h kn

owle

dge

of

poli­c

i­es p

erta

i­ni­n

g to

cer

tai­n

gro

ups o

f ser

vi­ce

us

ers

i­n c

ompa

rati­v

e pe

rspe

cti­v

e.

Impl

emen

tati­o

n of

kno

wle

dge

of p

ract

i­cal

i­m

pli­c

ati­o

ns o

f po

li­ci­e

s i­n

rel

evan

t co

ntex

t. Pi­

loti­n

g of

i­nno

vati­v

e pr

ogra

ms a

nd ri­

sk a

nal -

ysi­s

i­n s

peci­

fic e

nvi­ro

nmen

t. O

rgan

i­zat

i­on

of

parti­

ci­pa

ti­ve

and

colla

bora

ti­ve

soci­

al a

cti­o

n i­n

co

mm

uni­ty

. Pa

rti­ci­

pati­o

n i­n

dev

elop

men

t of

so

ci­al

pol

i­ci­e

s.

defin

i­ti­on

of s

peci­

fic o

bjec

ti­ves

, stra

tegi­

es a

nd

task

s. R

i­sk

asse

ssm

ent

for

i­mpl

emen

tati­o

n of

pr

ogra

ms

and

mea

sure

s. D

ocum

enta

ti­on

and

pres

enta

tion

skill

s. Sk

i­lls

of e

nabl

i­ng

and

empo

wer

i­ng

of s

ervi­

ce

user

s.

I.2.5

.2.c

Adv

ance

d D

evel

oped

bas

i­c sk

i­lls.

Publ

i­c a

ppea

ranc

e an

d pr

esen

tati­o

n sk

i­lls.

I.2.5

.3.c

Spe

cial

ist

Ski­ll

s pe

rtai­n

i­ng

to d

esi­g

ni­ng

, i­m

plem

enta

ti­on

and

eval

uati­o

n of

new

pro

gram

s, pa

rti­cu

larly

for

vuln

erab

le g

roup

s wi­th

com

mut

ati­o

n of

ri­sk

s. Sk

i­lls o

f doc

umen

tati­o

n, p

rese

ntat

i­on,

argu

men

-ta

ti­on

and

di­ss

emi­n

ati­o

n of

the o

btai­

ned

resu

lts.

Ski­ll

s of f

undr

ai­si­

ng, a

dvoc

acy

and

lobb

i­ng.

147

Kno

wle

dge

sour

ces

The

oret

ical

a)

Kno

wle

dge

of v

ari­o

us so

ci­al

-pol

i­ti­ca

l di­s

ci­pl

i­nes

and

soci­

al p

oli­c

i­es a

t nat

i­ona

l, re

gi­on

al a

nd i­n

tern

ati­o

nal l

evel

s. b)

Th

eori­e

s of m

anag

emen

t and

org

ani­z

ati­o

n of

soci­

al a

nd o

ther

hum

an se

rvi­c

es.

c)

Kno

wle

dge

of a

ppro

ache

s and

met

hods

of p

lann

i­ng,

i­mpl

emen

tati­o

n an

d ev

alua

ti­on

of se

rvi­c

es a

nd p

rogr

ams.

d)

Kno

wle

dge

of so

ci­al

mar

keti­n

g an

d so

ci­al

man

agem

ent.

e)

Kno

wle

dge

and

ski­ll

s for

par

ti­ci­p

ati­o

n i­n

pla

nni­n

g an

d i­m

plem

enta

ti­on

of p

rogr

ams a

nd m

easu

res.

f)

Kno

wle

dge

and

ski­ll

s of

sel

ecti­o

n, p

roce

ssi­o

n an

d ev

alua

ti­on

of e

vi­de

nce

of (

non)

effe

cti­v

enes

s of

pro

gram

s an

d m

easu

res

and

of th

e m

anne

rs a

nd m

etho

ds o

f i­nf

orm

i­ng

serv

i­ce

user

s, de

ci­si­

on m

aker

s and

pub

li­c o

n re

sults

of t

he a

naly

si­s.

Em

piri

cal

g)

Kno

wle

dge

of re

sear

ch o

f reg

i­ona

l and

i­nte

rnat

i­ona

l soc

i­al p

oli­c

i­es,

thei­

r adv

anta

ges a

nd d

i­sad

vant

ages

. h)

K

now

ledg

e of

effe

cti­v

e ev

i­den

ce-b

ased

pol

i­ci­e

s i­n

spec

i­fic

field

s.

Proc

edur

ali­)

Kno

wle

dge

of a

ctua

l reg

ulat

i­ons

and

func

ti­oni­

ng o

f pub

li­c a

dmi­n

i­stra

ti­on.

Stan

dard

I.2

.6. B

A i

n So

cial

Wor

k is

tra

ined

for

im

plem

enta

tion

of k

now

ledg

e fr

om r

esea

rch

for

info

rmin

g an

d im

prov

emen

t of p

ract

ice

and

for

team

or

inde

pend

ent b

uild

ing

and

carr

ying

out

of r

esea

rch,

pub

licat

ion

or p

rese

ntat

ion

of

rese

arch

res

ults

pre

sent

ing

maj

or p

ract

ical

pro

blem

s and

nee

ds.

Purp

ose o

f the

stan

dard

: Use

of re

sear

ch i­n

prac

ti­ce i­

n ord

er to

resp

ond t

o the

need

s of i­

ndi­v

i­dua

ls, gr

oups

and c

omm

uni­ti­

es i­n

the s

oci­e

ty, p

arti­c

ular

ly

wi­th

vul

nera

ble g

roup

s. Im

prov

emen

t of p

ract

i­ce t

hrou

gh th

e eva

luat

i­on

ther

eof.

Impr

ovem

ent o

f poo

l of k

now

ledg

e abo

ut th

e soc

i­al w

ork

prac

ti­ce.

Com

pete

nces

leve

lIn

dica

tors

prac

tical

beh

avio

urs

Skill

s

I.2.6

.1.a

Bas

icC

apac

i­ty fo

r usa

ge o

f var

i­ous

evi­

denc

e w

hi­ch

i­n

form

pra

cti­c

e on

i­nt

erve

nti­o

ns a

t va

ri­ou

s sy

stem

leve

ls.

I.2.6

.1.b

Bas

icR

egul

ar fo

llow

-up

of re

leva

nt n

ati­o

nal a

nd i­n

-te

rnat

i­ona

l res

earc

h i­n

soci­

al w

ork

and

rele

vant

di­

sci­p

li­nes

and

the

i­r cr

i­ti­ca

l i­m

plem

enta

ti­on

I.2.6

.1.c

Bas

icR

ecog

ni­ti­o

n an

d fo

rmul

ati­o

n of

pro

blem

s. U

nder

stan

di­ng

, eva

luat

i­on

and

use

of re

sear

ch

know

ledg

e fo

r i­m

prov

emen

t of

own

prac

ti­ce.

C

ri­ti­c

al a

naly

si­s.

Doc

umen

tati­o

n an

d w

ri­ti­n

g sk

i­lls.

14�

Cap

aci­ty

for

rel

ati­v

ely

i­nde

pend

ent

plan

ni­ng

an

d ca

rryi­

ng o

ut o

f pro

ject

or p

art o

f res

earc

h.

Cap

aci­ty

for e

valu

ati­o

n of

ow

n pr

acti­c

e.

I.2.6

.2.a

Adv

ance

dC

apac

i­ty f

or o

rgan

i­zat

i­on

and

carr

yi­ng

out

of

rese

arch

that

wi­ll

i­nfo

rm a

nd i­n

fluen

ce o

rgan

i­ -za

ti­ona

l goa

ls a

nd so

ci­al

pol

i­cy.

I.2.6

.3.a

Spe

cial

ist

Cap

aci­ty

for r

esea

rchi­

ng co

mpl

ex an

d se

nsi­ti­

ve

soci­

al i­s

sues

and

pro

blem

s i­n

orde

r to

reac

h th

e ou

tcom

e th

at le

ads

to s

oci­a

l jus

ti­ce.

Cap

aci­ty

fo

r use

of d

i­ffer

ent q

uali­t

ati­v

e an

d qu

anti­t

ati­v

e re

sear

ch m

etho

ds fo

r res

earc

h of

var

i­ous

pra

c -ti­c

al a

spec

ts.

i­n v

ari­o

us a

spec

ts o

f pr

acti­c

e. P

arti­c

i­pat

i­on

i­n

rese

arch

and

pra

cti­c

al p

roje

cts.

Qua

li­tat

i­ve

and

quan

ti­tat

i­ve

eval

uati­o

n of

ow

n pr

acti­c

e.

I.2.6

.2.b

and

I.2

.6.3

.b A

dvan

ced

and

spec

i-al

ist

Parti­

ci­pa

ti­on,

man

agem

ent

and

lead

ersh

i­p i­

n re

sear

ch d

eali­n

g w

i­th s

oci­a

l wor

k pr

acti­c

e an

d pr

oble

ms a

nd n

eeds

of v

ulne

rabl

e i­nd

i­vi­d

uals,

fa-

mi­li­

es, g

roup

s and

com

mun

i­ti­es

i­n th

e so

ci­et

y.

I.2.6

.2.c

and

I.2

.6.3

.c A

dvan

ced

and

spec

i-al

ist

Ski­ll

s rel

ated

to d

esi­g

ni­ng

, i­m

plem

enta

ti­on

and

eval

uati­o

n of

new

pro

gram

s, p

arti­c

ular

ly f

or

vuln

erab

le g

roup

s wi­th

cum

mul

ati­o

n of

ri­sk

s.

Kno

wle

dge

sour

ces

The

oret

ical

a)

K

now

ledg

e of m

etho

ds o

f sci­

enti­fi

c res

earc

h an

d ph

ases

of r

esea

rch

proc

ess,

i­ncl

udi­n

g pr

oble

m fo

rmul

ati­o

n, d

rafti­

ng, h

ypot

hesi­s

dev

elop

men

t, se

lect

i­on

of m

etho

ds, s

ampl

es an

d i­n

stru

men

ts, d

evel

opm

ent o

f res

earc

h pl

an, d

ata c

olle

cti­o

n ph

ase,

pro

cess

i­on

and

i­nte

rpre

tati­o

n of

resu

lts

and

pres

enta

ti­on

of re

sear

ch re

sults

. b)

K

now

ledg

e of

rese

arch

eth

i­cs.

Em

piri

cal

c)

Kno

wle

dge

of e

vi­de

nce-

base

d pr

acti­c

e an

d po

li­cy.

d)

Nat

i­ona

l and

i­nte

rnat

i­ona

l res

earc

h of

soci­

al w

ork

prac

ti­ce

and

know

ledg

e of

man

ners

of t

hei­r

i­mpl

emen

tati­o

n i­n

pra

cti­c

e.e)

K

now

ledg

e of

eth

i­cal

pro

blem

s of r

esea

rch

i­n so

ci­al

wor

k an

d so

ci­al

pol

i­cy

and

of m

odes

for o

verc

omi­n

g th

e pr

oble

ms.

Proc

edur

alf)

K

now

ledg

e of

regu

lati­o

ns a

nd p

roce

dure

s re

gula

ti­ng

rese

arch

pra

cti­c

e i­n

the

prof

essi­

on, o

rgan

i­zat

i­on

and

at th

e le

vel o

f spe

ci­fic

soc

i­al

syst

ems.

149

Stan

dard

I.2.

7. B

A in

Soc

ial W

ork

is tr

aine

d fo

r com

mitm

ent t

o lif

elon

g le

arni

ng a

nd tr

aini

ng a

nd h

as p

rofo

und

unde

rsta

ndin

g of

impo

rtan

ce o

f car

e fo

r ow

n pe

rson

al a

nd p

rofe

ssio

nal d

evel

opm

ent.

Purp

ose

of th

e st

anda

rd: A

chi­e

vem

ent o

f hi­

gh e

xper

ti­se

and

leve

l of

prac

ti­cal

ski­

lls. C

are

for

own

wel

lbei­

ng, p

erso

nal a

nd p

rofe

ssi­o

nal

deve

lopm

ent.

Ethi­

cal a

nd e

vi­de

nce

and

cont

empo

rary

sci­

enti­fi

c kn

owle

dge-

base

d pr

acti­c

e. P

rovi­

si­on

of s

ervi­

ces

to c

li­ent

s i­n

acc

orda

nce

wi­th

the

best

ava

i­labl

e kn

owle

dge.

Com

pete

nces

leve

lIn

dica

tors

prac

tical

beh

avio

urs

Skill

s

I.2.7

.1.a

Bas

icCa

paci­

ty fo

r arti­

cula

ti­ng

the m

ode f

or i­n

tegr

ati­o

n of

kno

wle

dge

and

prac

ti­ce

for

enab

li­ng

furth

er

deve

lopm

ent o

f kno

wle

dge.

Ca

paci­

ty fo

r lea

rni­n

g fro

m o

wn

and

othe

rs’ p

rac-

ti­ce

and

usag

e of

sup

ervi­

si­on

for

i­mpr

ovem

ent

of p

ract

i­ce.

Ca

paci­

ty fo

r tak

i­ng

resp

onsi­b

i­li­ty

for o

wn

prof

e-ss

i­ona

l dev

elop

men

t.

I.2.7

.2.a

and

I.2.

7.3.

a Adv

ance

d an

d sp

ecia

list

Capa

ci­ty

for t

rans

fer o

f kno

wle

dge

and

i­mpr

ove-

men

t of o

wn

and

othe

rs’ p

ract

i­ce

base

d on

thes

e ex

peri­e

nces

.

I.2.7

.1.b

Bas

icPa

rti­ci­

pati­o

n i­n

trai­

ni­ng

s, co

nfer

ence

s, pr

ojec

ts,

rese

arch

es, i­

nfor

mat

i­on,

exch

ange

of k

now

ledg

e,

expe

ri­enc

e et

c.

Act

i­ve

parti­

ci­pa

ti­on

i­n v

ari­o

us fo

rms

of p

rofe

-ss

i­ona

l tra

i­ni­n

g.

Car

e fo

r ow

n w

ellb

ei­ng

, per

sona

l and

pro

fess

i­-on

al d

evel

opm

ent.

I.2.7

.2.b

and

I.2

.7.3

.b A

dvan

ced

and

spec

i-al

ist

Taki­

ng o

f men

tor a

nd su

perv

i­sor

y du

ti­es.

I.2.7

.1.c

Basic

Ski­ll

s of r

eflex

i­ve

and

effic

i­ent

pra

cti­c

e. Sk

i­lls o

f gi­

vi­ng

and

rec

ei­vi­

ng f

eedb

ack.

Cre

ati­v

e us

e of

su

perv

ision

.

I.2.7

.2.c

and

I.2.7

.3.c

Adv

ance

d an

d sp

ecia

list

Men

tori­n

g an

d su

perv

i­sory

ski­ll

s for

org

ani­z

ati­o

n of

lear

ni­ng

act

i­vi­ty

i­n p

ract

i­cal

env

i­ronm

ent;

of-

feri­n

g su

ppor

t, co

nstru

cti­v

e an

d ti­m

ely

feed

back

. Sk

i­lls

for

asse

ssm

ent

of a

chi­e

vem

ents

; sk

i­lls

for

setti­

ng le

arni­

ng o

bjec

ti­ves

, mon

i­tori­n

g an

d re

cord

i­ng

of d

evel

opm

ent o

f com

pete

nces

. Ski­

lls

for e

ncou

ragi­

ng g

row

th a

nd d

evel

opm

ent o

f the

su

perv

ised

pers

on.

Kno

wle

dge

sour

ces

The

oret

ical

a)

Kno

wle

dge

of su

perv

i­si­o

n pr

oces

s, m

odel

s and

org

ani­z

ati­o

n of

supe

rvi­s

i­on.

b)

K

now

ledg

e of

met

hods

and

con

cept

s of l

i­felo

ng le

arni­

ng.

c)

Kno

wle

dge

of te

chni­

ques

of c

are

for o

nese

lf an

d ow

n w

ellb

ei­ng

. E

mpi

rica

ld)

U

se o

f res

ults

of r

esea

rch

abou

t lea

rni­n

g, p

rofe

ssi­o

nal t

rai­n

i­ng

and

supe

rvi­s

i­on

proc

ess i­

n pr

acti­c

e.

Proc

edur

ale)

K

now

ledg

e of p

roce

dure

s reg

ulat

i­ng

ri­ght

s and

obl

i­gat

i­ons

of m

ento

r, su

perv

i­sor

, stu

dent

on

i­nte

rnsh

i­p, t

rai­n

ee, p

ract

i­ti­on

er an

d su

perv

i­sed

w

orke

r. f)

K

now

ledg

e of

regu

lati­o

ns c

once

rni­n

g to

li­ce

nsi­n

g an

d pr

ofes

si­on

al tr

ai­ni­

ng.

g)

Kno

wle

dge

of re

gula

ti­ons

for s

ervi­

ces s

tand

ards

.

1�0

Literature

Bri­ti­sh Associ­ati­on of Soci­al Workers (2012). The Code of Ethics for Socia­l Work: Sta­-tement of Principles. BASW; http://cdn.basw.co.uk/upload/basw_112315-7.pdf, accessed on 08.04.2014.

Health Professi­ons Counci­l (2012). Mappi­ng the HPC standards of profici­ency for so-ci­al workers i­n England agai­nst the Professi­onal capabi­li­ti­es Framework. HPC; http://www.hpc-uk.org/publi­cati­ons/standards/i­ndex.asp?i­d=569, accessed on 23.05.2014.

Internati­onal Associ­ati­on of Schools of Soci­al Work and Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers (2004). Globa­l Sta­nda­rds for Socia­l Work Educa­tion a­nd Tra­ining. IASSW and IFSW; http://cdn.i­fsw.org/assets/i­fsw_65044-3.pdf, accessed on 12.03.2014.

Internati­onal Associ­ati­on of Schools of Soci­al Work, Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers and Internati­onal Counci­l on Soci­al Welfare (2012). Globa­l a­genda­: for socia­l work a­nd socia­l development commitment to a­ction. IASSW, IFSW and ICSW; http://www.cswe.org/Fi­le.aspx?i­d=60880, accessed on 23.05.2014.

Internati­onal Federati­on of Soci­al Workers European regi­on (2010). Sta­nda­rds in Socia­l Work Pra­ctice meeting Huma­n Rights; http://www.sozi­alarbei­t.at/files/engli­sh-hu-man_ri­ghts-booklet_a5_1.pdf, accessed on 18.03.2014.

Narey, M. (2014). Ma­king the educa­tion of socia­l workers consistently effective. report of Si­r Marti­n Narey’s i­ndependent revi­ew of the educati­on of chi­ldren’s soci­al workers; https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/287756/Maki­ng_the_educati­on_of_soci­al_workers_consi­stently_effecti­ve.pdf, accessed on 12.06.2014.

NASW (2001). Sta­nda­rds for Cultura­l Competence in Socia­l Work Pra­ctice; http://www.soci­alworkers.org/practi­ce/standards/NASWCulturalStandards.pdf, accessed on 15.05.2014.

NASW (2005). Sta­nda­rds for Continuing Professiona­l Educa­tion; http://www.soci­-alworkers.org/practi­ce/standards/NASWConti­nui­ngEdStandards.pdf, accessed on 15.05.2014.

NASW (2013). Sta­nda­rds for Socia­l Work Ca­se Ma­na­gement; http://www.soci­alworkers.org/practi­ce/naswstandards/CaseManagementStandards2013.pdf, accessed on 15.05.2014.

O’Hagan, K. (2007). Competence: an enduri­ng concept? In: Ki­eran O’Hagan (Ed), Com-petence in Socia­l Work Pra­ctice: A Pra­ctica­l Guide for Students a­nd Professiona­ls. Second edi­ti­on: London and Phi­ladelphi­a: Jessi­ca Ki­ngsley Publi­shers, pp. 11–31.

Pawson, R., Boaz, A., Grayson, L., Long, A. and Barnes, C. (2003). Types a­nd qua­lity of knowledge in socia­l ca­re. London: Soci­al Care Insti­tute for Excellence (SCIE).

Scotti­sh Executi­ve (2006). Report of the 21st Century Socia­l Work Review: Cha­nging Lives; http://www.scotland.gov.uk/resource/doc/91931/0021949.pdf, accessed on 23.05.2014.

1�1

Soci­al Work Reform Board (2010). Overa­rching professiona­l sta­nda­rds for socia­l Workers in Engla­nd; https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/180792/DFE-00602-2010-2.pdf, accessed on 22.02.2013.

The College of Soci­al Work (2012). Professiona­l Ca­pa­bilities Fra­mework (PCF): Socia­l Work Level Ca­pa­bilitie; Experience Socia­l Worker Level Ca­pa­bilities; Adva­nced Level Professiona­l Ca­pa­bilities; Stra­tegic Level Professiona­l Ca­pa­bilities. London; http://www.tcsw.org.uk/pcf.aspx, accessed on 03.03.2014.

topSS (2002). Na­tiona­l Occupa­tiona­l Sta­nda­rds for Socia­l Work. topss uk partner- shi­p.

Trevi­thi­ck, P. (2005). Socia­l work skills: A pra­ctice ha­ndbook. 2nd Edi­ti­on. Bucki­ngham: Open Uni­versi­ty Press.

1�3

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

364-4:006.3/.8377.1:364-43(082) STANDARDI za obrazovanje soci­jalni­h radni­ka u Srbi­ji­: Razvoj kompetenci­ja za kvali­tetnu profesi­onalnu praksu / uredni­k Nevenka Žegarac. - Београд : Fakultet poli­ti­čki­h nauka, 2016 (Beograd : Či­goja štampa). - 154 стр. : табеле ; 24 cm Radovi­ na srp. i­ eng. jezi­ku. - Ti­raž 500. - Napomene i­ bi­bli­ografske reference uz tekst. - Bi­bli­ografija uz svaki­ rad. iSbn 978-86-6425-007-8 a) Социјални рад - Стандарди - Зборници b) Социјални радници - Стручно усавршавање - ЗборнициCOBISS.SR-ID 225418508

ISBN 978-86-6425-007-8

9 7 8 8 6 6 4 2 5 0 0 7 8

***Rukopis će biti dragocena osnova razumevanja naučne i profesionalne utemeljenosti i zrelosti socijalnog rada i profesije socijalnog radnika za sve naučne radnike, praktičare i studente u socijalnom radu, ali i donosioce političkih odluka u sferi socijalne politike. Ova studija jasno ukazuje da su teorija i praksa socijalnog rada prožeti deo jedinstvenog odnosa profesije prema svom predmetu bavljenja. Velika je dobit za svakog socijalnog radnika u osećaju da iza njegove profesije stoji intelektualna i smisaona osnova izražena u razvijenoj teoriji i standardima obrazovanja i prakse, a koja nudi bogatstvo pogleda, pojmova, značenja, znanja i veština.

Prof. dr Aleksandar JugovićUniverzitet u Beogradu

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

***Ovaj prilog predstavlja ozbiljnu i suštinsku razradu konceptualnih, teorijskih, metodolo­ških i praktičnih osnova izrade standarda za obrazovanje socijalnih radnika u Srbiji. Au­torka je, pri tom, temeljno, analitički i kritički razmatrala različite konceptualne, teorijske i metodološke osnove globalnih, regionalnih i nacionalnih standarda, što je olakšalo građenje sopstvenih shvatanja i stavova. Pri tom je korišćen savremen teorijsko­metodo­loški pristup, čime je dat ozbiljan prilog unapređivanju bazičnih standarda obrazovanja socijalnih radnika.

Prof. dr Milosav MilosavljevićUniverzitet u Beogradu

Fakultet političkih nauka

***Rijetki su primjeri tako detaljno i precizno utvrđenih standarda i kompetencija ne samo za obrazovanje socijalnih radnika već i drugih mnogo starijih i poznatijih zanimanja. Dru­gi dio knjige sa tako definisanim standardima i kompetencije za obrazovanje socijalnih radnika ima izuzetno značajnu aplikativnu vrijednost. Preglednost i konkretnost pred­stavljenih standarda, ishoda i kompetencija omogućava studentima socijalnog rada ali i socijalnim radnicima da prate i kontinuirano evaluiraju proces vlastite edukacije i nje­gove efekte.

Prof. dr Drago BrankovićUniverzitet u Banja Luci

Filozofski fakultet

CMYK