- Zar ne misliš da bi trebalo da budeš opreznija?- Zašto? - upitala je razdraženo. - On je samo zanimljiviji od drugih. Nimalo opasniji. I po čemu bi to bio? Je li on opasni vuk, a ja naivna Crvenkapa? Ili sam skupocjena čaša koju će ispustiti iz ruke. Ništa mi se ne može desiti što ja ne želim.

Zašto smo čudni? – Jesmo li čudni zato što nikome nismo učinili zlo, što nikoga nije zaboljela glava zbog nas, što nikome nismo nanijeli nepravdu? Ili smo čudni što mirno podnosimo nepravdu koja je nama nanesena? I šta bi trabalo da učinimo, pa da ne budemo čudni? Da psujemo, kunemo, da se tužimo, da mrzimo ljude, da o zlu radimo?

"Never cut what you can untie."

“To live in this world

you must be ableto do three thingsto love what is mortal;to hold it

against your bones knowingyour own life depends on it;and, when the time comes to let it go,to let it go”

the only people who get somewhere is the ones who get lost

" I, a stranger and afraidIn a world I never made.... "

“How happy is the blameless vestal's lot!The world forgetting, by the world forgot.Eternal sunshine of the spotless mind!Each pray'r accepted, and each wish resign'd;”

I ulazim u Novu godinu samo sa onim najogoljenijim željama - DA SMO ŽIVI I ZDRAVI! To je osnova svega! Sve drugo je zamenjivo, sve drugo su samo farovi razbijeni na automobilu, ili neki doboš sa mašine za pranje. Sve drugo može da se reši, al' ono što se ošteti ovamo u nama, ponekad je, ponekad je stvarno tragično...

Život je zavežljaj malih stvari.

Kad bih danas mogla ispripovijedati svoj život nekome, mogla bih to učiniti da se prikažem neovisnom, hrabrom i sretnom ženom. A nisam ništa od toga: zabranjeno mi je da spomenem jedinu riječ koja je važnija od jedanaest minuta - ljubav.

Ne znam, doduše, koja je staza moja, ali znam koja nije 

Samo onda kad i mi tražimo moći će neko i nas da sretne.

Mislim da svakom, i onom najsretnijem, covjeku na Zemlji dodje dan kad mu neka nadrealna nostalgija obuzme srce a suze same krenu..

Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečasna sredstva .

Može nebo biti oblačno koliko želi, stvar je mog raspoloženja hoće li padati kiša ili će biti vedro.

Ako nisi pronašao svoje parče narandže, ne kloni duhom. Uzmi limun, pospi šećerom, dodaj led, konjak i budi srećan.

" Nisam osećao da diram u tuđe ni kada te prvi put videh i poželeh . Oduvek si bila moja više nego što sam ja svoj i više nego što si i sama svoja . "

Ova žena je ćudljiva, vječiti april, vesela je pa tmurna, pričljiva pa nerječita, svakog jutra ustaje i na lijevu i na desnu nogu, pa je ne određuje dan već trenutak, slučajno je ovdje, kivna kad se sjeti da je mogla biti na drugom mjestu, razdragana od pomisli da će biti. Obična je samo kad zaboravi.

Žao mi je što nisam rođen ili malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primećujem neke stvari oko sebe, ili pametniji da ih primećene, ne komentarišem .

Kada se ni kiše ne bojim, čak ni mraka... Znašli koje je to doba? To je ono doba... Kada si TI tu..

A istinu nemoj suviše ozbiljno da shvataš. To bolje zaboravi! Nema istine sa velikim ''I'', veruj mi... Svako ima neku svoju unikatnu istinicu, kao otiske prstiju. I sumnjam da ih ima dve na svetu da se totalno podudaraju...

Posle toga više nije uspeo da je pronađe u gužvi , ni sledećih dana na ulici , ni sledećih godina u varoši , ni sledeće večnosti u životu .

Ok , malo sam toksičan , ali ova nedelja mi je takva da bih mogao da je naslikam sivom bojom na crnoj pozadini ...

Nisi ti za mene niti sam ja za tebe i što nam vrijedi to što znamo ako jedno od drugog ne možemo da odemo..a trebali bi, a morali bi..

U modi su ponovo,kratke suknje,kratke rečenice,kratka pamet. Nema se vremena za duge razgovore uz porodične ručkove, duge veze,duga nježna pisma,duge šetnje kejom...čak i jedan običan kratak fitilj prijeti da ugrozi - dug život.

Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih, mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih. Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna... Iz ogledala viri jedan stariji ja...

a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije, a strast doživljava snove.

zvao sam je Maza,ponekad..-Volim kad me zoveš tako..majmune mali..zovem te jer si pravi mamin mazohista..'ko bi drugi imao strpljenja za ludaka koji zaćuti,okrene se i ode..iz čistog mira...?

“Lying is the most fun a girl can have without taking her clothes off… but it’s better if you do.”

Remember, rememberThe fifth of NovemberThe gunpowder treason and plot.I know of no reasonWhy the gunpowder treasonShould ever be forgot."But what of the man? I know his name was Guy Fawkes, and I know that, in 1605, he attempted to blow up the houses of Parliament. But who was he really? What was he like? We are told to remember the idea, not the man, because a man can fail. He can be caught. He can be killed and forgotten. But four hundred years later an idea can still change the world. I've witnessed firsthand the power of ideas. I've seen people kill in the name of them; and die defending them. But you cannot kill an idea, cannot touch it or hold it. Ideas do not bleed, it cannot feel pain, and it does not love. And it is not an idea that I miss, it is a man. A man who made me remember the fifth of November. A man I will never forget.

Zanijemih,Jedan jedini putKad me neki čovjekupita:"Ko si ti?"

Sva čula, sem delimicno vida, uzela su "time-out", što je izdaleka možda i ličilo na hladnokrvnost koju sam uvek planirao za taj trenutak, ali u stvari se radilo o blažoj formi totalnog raspada sistema..

Duboko verujem da se veličina jednog čoveka ne ogleda u tome koliko ume, zna i može već koliko je spreman da podeli sa onima koji to isto nemaju, ne znaju i ne mogu.

Ja znam zašto sam živ.Živ sam da nađemprečicu između Sad i Uvek.

ponekad me moje potrebečine sebičnimsve mi to preplavirazuma nikad nisam bioveštu izvinjanjavanju.

čujem je kako peva

sada jevec duboka noći odavdevidimsvetlosti velegradaprijatne kaozrelo voće iz baštei ova je sobaspokojnatako čudnokao da je čarolija postalanešto sasvimnormalno...

Veliki Vračevi Medicine rascepe grudi kao narandžu i spuste novo srce u njih (pažljivo, zatvorenih šaka, kao da vraćaju vrapčića u gnezdo), razdvoje skalpelom svetlo od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokretnu nepokretno, čudotvore na ljudima, pa opet, ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu... Nikad više...

Bila je tiha luka , u čiji sam mir ulazio slomljen olujom , ali srećan što se vraćam .

Zaljubiš se jer je to tebi potrebno a voliš jer je to potrebno nekom drugom ...

Da li je dosadno ? O da , dosadno je , hvala na pitanju . I hvala bogu ... Dosada je moj hobi . 

Jednoga dana možda ćeš poželjeti da vratiš vrijeme unazad, da ispraviš greške iz prošlosti. A ja, ja se samo nadam da ćeš tada imati nekog pored sebe, da ti kaže da se kazaljke na satu kreću u jednom pravcu...

Neprestano otkrivam da nikako ne mogu da otkrijem ljude . Ono što kažu , nije ono što čine, da li je ono što misle ? 

Nije naš zadatak u tome da se približimo jedan drugom, kao što se ne sastaju ni sunce i mesec, ni more i kopno. Nas dvoje smo... sunce i mesec, mi smo more i kopno. Naš cilj nije da se slijemo jedan sa drugim, već da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom naučimo da vidimo i poštujemo ono što taj drugi jeste: naša suprotnost i dopuna.

- Reci mi zasto ti se uvek vracam?!- Ne, ne vracas se ti meni mili,samo jos nisi naucio kako da odes od mene... onako zauvek.Valjda je to tvoje "zauvek" ovde kod mene,samo to jos nisi shvatio i zato te i pustam da odlazis

Pa ipak ti su susreti tek kratka radovanjaJer znam: na nekom raskršću neću te videti više

Zato i hoću samo da te zamolim: preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji.

Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je, sine moj, imati neuredan um.

Proleti život za čas posla, jel tako? Kao brzi voz.. - Da.. Ali ne kao brzi, pre kao teretni voz.. Voz koji satima čeka na sporednom koloseku.. Pred nekim glupim signalom.. Da bi onda najvećom brzinom projurio kraj najlepših pejsaža...

I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.

Ali ponekad , ne tako često, kad mi se zgadi laž , onda govorim istinu . Crno je , u teškom vremenu živimo , a živimo jadno i sramotno . Utjeha je samo što će oni koji budu posle nas živjeli , preturiti preko glave još teža vremena , i pominjati naše dane kao srećne .

Ne idem naokolo tražeći radost. Takođe ne idem naokolo tražeći melanholiju. Nemam program. Nisam na arheološkoj ekspediciji.

"Svaki nagon koji nastojima da prigušimo neprestano kljuca u mislima i truje nas. Telo greši jednom i onda je s gresima završeno, jer je delanje način pročišćenja...Jedini način da se čovek otarasi iskušenja jeste da mu popusti."

Šta je bilo prvo, muzika ili patnja? Jesam li slušao takvu muziku zato što sam bio ojadjen? Ili sam bio tuzan zato što sam slušao setnu muziku? Da li te sve te ploce zapravo pretvore u melanholika? Ljude brine što se deca igraju pištoljima, što tinejdzeri gledaju filmove pune nasilja. Niko se ne sekira što klinci slušaju hiljade - doslovno hiljade - pesama o slomljenim srcima, odbacenosti i bolu, o patnji i gubitku. Najnesrecniji ljudi koje poznajem, romanticarski receno, upravo su oni koji najviše vole pop muziku; i ne znam da li je pop muzika izazvala njihovu tugu, ali smem da tvrdim da sigurno nisu doziveli toliko sentimentalnih razocarenja koliko su se naslušali tuzne muzike.

Postoje beznačajna, siva, prljava i sumorna mesta, za koja nas nekim čudnim slučajem veže ljubav.Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, osećamo strašnu tajnu iza odškrinutog prozora na periferijskoj straćari, a neki nasip pokraj želetničke pruge, zarastao u korov, postaje nam očajnički cilj kome se omađijano vraćamo čitavog života.Kakvo je to prokletstvo?S druge strane, postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao.Koračamo kroz njih zevajući od dosade.Krivica nije do tih gradova - ona je u nama.Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju.Sede na trgu na kom su se rodili, i čekaju da svet dođe do njih.

Postoji jedan jutarnji čas posle svake neprospavane noći kada se dodirne samo dno greha. To je onaj trenutak kada se na usnama osećaju posledice duhovitih dosetki, a u grlu skrama gorčine od ludorija i ispovesti, da ne govorimo o griži savesti dok se gleda pošteni narod kako upravo odlazi na posao

"- Stvarno, nikada ne pitaš šta radim kada nisam sa tobom? - rekla je razbacujući odeću na sve strane.

- Ne - reče - kad si samnom, samnom si!- Volim te što nisi posednik! - kazala je - Volim što ne polažeš nikakvo pravo na mene. A u isto vreme mi je i krivo zbog toga! Šta da radim..."

Možda. Imamo svoju reč.Najmudriji odgovor na konačna pitanja.

Reč koja ukazuje na otvorena vrata i široke horizonte. Ne verujem u to da je značenje života zagonetka koju treba razrešiti.Život jeste. Ja jesam. Svašta može da se desi.A ja verujem da svome životu mogu dati novo značenje.Neizvesnost je sreća u formi nesreće.Da sam apsolutno siguran u sve, proveo bih život u patnji, bojeći se smrti. Ali, pošto je uvek sve moguće, čuda su uvek negde u blizini i nikada neće prestati da se događaju.Verujem da čovekova sloboda može da se definiše jednom jedinom rečju koja, poput sićušnog podupirača omogućava vratima postojanja da ostanu otvorena.Ta reč je: Možda."

U kratkim trenucima slobode koji naiđu, uvek tražiš način da ne budeš slobodan, da potpuno pripadneš nekome. Tražiš nove svetove i nađeš ih u jednom jedinom licu.

- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš."

Na pitanje: Kako si? uvijek odgovaram: Odlično. Jer poslije 'odlično' ljudi nemaju potpitanja. Kad si odlično, nisi zanimljiv.

U tome je bila sva moja ljubav prema životu: tiha žudnja za onim što će mi možda izmaknuti, gorčina prikrivena zanosom.

Mi smo to što jesmo. Iluzija da se ljudi mogu promeniti.

"Kada bih mogao biti svi ljudi na svim mestima."

"Misao se radja slepa, ali zna šta je pogled."

"Želeo bih da kao zvuk živim kroz stvari - ne pripadajući im. Da slušam, ne gledajući, i tako vidim."

O, kako se lako uklopila. Genetskom, urođenom superiornošću, i uvrnutim smislom za humor, branila se od sveta koji je ugrožavao njene kriterijume.

Nemoj da piješ iz moje čaše. Dobićeš potrebu da voliš ljude, ceo svet, čovečanstvo.

Ajde mala djevojcice to su samo ljudi, nista strasno..

.....More je potopilo Atlantidu, i krckajući stene kao lešnike išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš...I nikom ništa...Ali, suza je kraljica.Suza je najmoćnija vodena sila.....

Danas je jedan od onih dana kad nisam raspoložena. Stigla me tuga, sve. Boli me . ne želim razmišljati , ne želim nikog !

Samo jednu osobu ...ali danas ne želim o nikome ..

Neke zvezde koje su pale. Jednom sam poželeo da me ti nazoveš kad budem sam... I kad budem daleko... I eto, prva želja mi se ispunila... Nadam se da na drugu necu morati toliko da cekam...

Nismo bili prijatelji, još manje neprijatelji. Možda samo retki koji su našli retke. Nismo mogli zajedno, ali gore je bilo kad smo odvojeni. Jedino što nam je preostalo jeste da budemo ljubavnici...

O!Odblesak nekog dalekog plamena prvi put je prošarao njene okice, ali nisam ni pomislio da bi to moglo biti nešto licno. Ne, to je jednostavno bio pogled žene koja je dobila crvenu ružu.Crvenu ružu? Kakav kic...E, lepo sam znao da ce ona smotana cvecarka sve pobrkati. Sad mi je stvarno dosta. To je poslednji put da sam pazario u toj radnji..

Taman odrastem, ti podetinjiš. Taman podetinjim, ti odrasteš. Uvek mi bežiš za jedno juče. Uvek si daleko za jedno sutra. Taman za ništa. Taman za sve...

Ona? Ma ne, ne voli me više.-Ma šta ti znaš, jesi li ikad video boju njenih očiju kad tebe nema u prostoriji?

proći će i ovo , mila moja . Zaboravi što si vidjela . Ne budi se iz sna , ni sutra , ni ikad . Biće nam opet lijepo , zaboravi ono što znaš . Zaboraviću i ja , ako mognem .

Odlucio sam se za ljubav. Manje je istinito, i manje vjerovatno, ali je plemenitije. I ljepse: tako sve ima vise smisla. I smrt. I zivot.

Najteže odluke prepustim onoj smešnoj devojčici sa kikicama koju snažno čuvam u sebi. Ne postoji ta planina koju ona ne bi preskočila jednim HOP. Devedesete je nisu uspele naterati da odraste. Promenila je gomilu igrališta, ali ipak sačuvala magičnu prašinu u svojim džepovima. Još uvek igra žmurke između zgrada. Uzdam se u nju da će i iz ove igre izaći kao pobednik, sa najviše klikera.

I tell myself -- that I hate being drunk again. Well. It's just not true. Because I'm enjoying the hell out of it!

Good girls are made of sugar and spice.

Bad girls are made of vodka and ice.

...Nije obična nikad bila... Ispletena od očaja i ljubavi...Našminkana bolom...I dobrotom...Ta ženska budala, spakovala mu je sve što ima, sve što želi...I svezala je sve to, crvenom mašnom...Njemu...Da li želi da uzme, ili ne...Njoj je svejedno...I reagovaće isto...S' ljubavlju i s' bolom...I kad se sve završi, ona će disati...Jer ona živi bol... I ispod maskare i sjaja usnama, to niko svakako ne vidi...A ona drukčije ne ume... Ona savršeno ume sebe da odglumi...

No, bilo kako bilo. On je suvlasnik moje sudbine.

Kad je čaša pri dnu, priznam sebi da je ona jedino što mi je vredelo...odzvanja mi njen smeh,osetim njen dah na svojim usnama...i znam da ona negde tamo isto pati...al' jebeš ga...nije nam se dalo..

Mili, nema te. Dugo. Ako mene pitaš, predugo. Vrijeme provedeno bez tebe počinje ličiti na vječnost.Čak sam se i navikla da te više nemam. Više ne čekam tvoju poruku ili poziv u sred noći. Lažem, čekam. Samo, navikavam se na to da neće stići. I boli me. Boli me cijelo tijelo od tebe. Od nedostajanja tebe. Falim li ja tebi, bar malo? Ne. Znam. Uzalud se nadam..

''Ma da mi je samo pobjeći od svega.Samo to poželim.Jer znam,gdje god da dođem...ti ćeš se ponovno od nekuda pojaviti.'' 

''Nisam ja za ovaj mir i iste svakodnevne rituale.Nemam ja vremena za dosadu.Previše me neispunjenih snova čeka.Imam ja svoj plan.''

"- Šta radiš kad shvatiš da počinješ da se vezuješ za neku osobu?- Treniram. Pravim budalu od sebe. Ti?- Ja bežim u Pariz.- Daleko. ♥"

Ja ne pripadam u skupinu ljudi,ljubavi.Ne znam voljeti i sistemski ne prihvatam činjenicu da sam,možda,voljena.

Često se pretvaram da nemam osjećaje jer ne znam kuda bih s njima.

Nehotice odbijam pažnju jer ne znam kako bih je vratila.

Ali s njim je bilo drukčije.On je to sve znao.

On to još uvijek jako dobro zna i sada to uporno iskorištava protiv mene.

Nije znala kako zadržati nekog ko je rođen da odlazi. Znala je samo voljeti. A to mu, očito, nije bilo dovoljno..

Mogla je ona bez njega. Itekako je mogla! Odlično je glumila hladnokrvnost, pred svima se trudila biti ravnodušna, iako se u njoj nešto preokrene svaki put kad ga neko spomene. On bi pogledao u nju i kao da čita knjigu, u sekundi saznao svaku njenu misao, svaki njen osjećaj.. Samo je on to mogao. 

"Znamo i on i ja da nećemo biti zajedno. On nije dovoljno dobar za mene, a ja dovoljno loša za njega."

Nikada nisi bio deo nijedne moje bajke, pa ipak ti savršeno pristaje kostim i prosjaka i princa.Koju ćeš ulogu preuzeti? Hoćeš li me rastužiti ili nasmejati?

Neka, pusti ih... Poželela sam da budemo malo sami...Vidiš kako je to?A ja sam poželeo da budemo puno sami...Odavno još...Ali tu se ništa nije promenilo ni za poslednjih jedanaest novembarskih i prva dvadeset i dva i po decembarska dana, koliko se nismo videli.Naravno, to nisam rekao naglas.Zašto?Eh, zašto...Duga je to prica...Zato recimo, što su se u to vreme filmovi uglavnom završavali tako što kauboj na kraju u zoru odjaše sam. I gotovo...

O, zašto se to sve baš meni događa? Šta sam ja kriva? Da sam tvoja, da li bi me ti nekad pustio samu u svatove?-Da si moja. Pa... ne bih te pustio samu. Poveo bih te u svatove... I još bih ti poklonio jednu malu zlatnu kariku, notes i crvenu olovčicu...- Notes i crvenu olovčicu? Zašto notes i crvenu olovčicu?- Da bi imala de da zapišeš kad bi sledeći put negde izašla sama. Da si nešto moja..

Pogledala me je kratko,bez znacajno ali i to je bilo dovoljno da mi kolena ponovo zadrhte.Uvek sam se pitao kako je tim ljudima koji žive njenoj blizini,da li i oni osete isto kada je vide.Prešla je na drugu stranu ulice,bila je van dometa mojih reci,a i taj osmeh je verovatno izgledao kao grimasa nekog neizgovorenog slova A.Ostao sam samo da gledam za njenim koracima,koji su je odvodili ko zna gde...Osetih ruku na ramenu:IZVINITE,JEL ZNATE MOŽDA KOLIKO JE SATI?Okrenuh se:NE,NE ZNAM,MOJE VREME JE ZAUVEK IZGUBILO SMISAO,I KAO TAKVO VEROVATNO VIŠE NIKOM I NE TREBA...

Znaš ono, kada uzdahneš i kažeš: Dobro je. Tada se na tebi najbolje vidi koliko je loše.

"I živi! Sasvim živi! Ne grickaj kao miš dane. Široko žvači vazduh, prestiži vetar i ptice. Jer svaka večnost je kratka." 

 And there you go with the mind games, treacherous, sadistic little hussy. 

Nisam ti ja jedna od onih patetičnih što cmizdre nad bajkama i ljubavnim klišeima.. Samo, eto- teško je, u vreme ovakvih, ljetnjih pljuskova kad nemaš nekog sa kim ćeš da podijeliš kišobran. Samo to...♥

Kada te nemaJer tako hocuZaledim osmehU sebi kazem imeUdahnem dubokoI pomislim

Tako mi nedostajes.

Znam ja tu vrstu žena. One su tanke i visoke, dugo mlade i lepe, a umne, praktične, uvek nasmejane, zvučne kao violina. Imaju sasvim jasne pojmove i određen poziv u životu. Srećne su u porodici, a kad to, slučajno, nisu — ne žale se. Njihove sposobnosti su iznad prosečnih, njihova osećanja mogu da izdrže svaku probu. Njihova prirodna ljupkost stalno plamsa i, kad izgleda da će buknuti u neki veliki, izuzetni plamen, ona se stišava po nekom unutarnjem pravilu; a kad se čini da bi mogla ugasnuti, nalazi sama u sebi nove snage i plamena. To su žene kraj kojih je svima dobro, nikom hladno, nikom prevruće, žene koje muškarci vole i traže, koje niko ne »obožava«, ali niko i ne proklinje; za života svakom nešto znače, a potomstvo ih blagosilja. Ja tu vrstu žena poznajem na prvi pogled, po strukturi tela i po hodu, a naročito po njihovom stalnom androginskom osmejku koji sam po sebi predstavlja neuništivu dragocenost.

U poslednje vreme u ćutanju nalazim mir.Znam da ne možeš da me zamisliš da ćutim, ali eto i ljudi se izgleda menjaju.Ćutim, sanjarim, ne ništa veliko, ne nikog posebno, čak ni tebe.Jednostavno uživam u zvukovima dana, u mirisu vetra, u svojim mislima.Sve jače mi se javlja želja za odlaskom nekud daleko

Ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest, smeštena između sunca i meseca.

"Sretna sam. A zašto? Čuj zašto, pa četvrtak je. Pa...? Nema pa, ništa posebno, četvrtak je... A sutra? Pa i sutra, samo zato što je petak. Ti si stvarno čudna, je li ti to i'ko rekao? Jeste, pa što, ako me čini čudnom to što uživam u svim danima, neka sam čudna, ne smeta mi, sretna sam što sam čudna."

...Ludo, izvuci tu glavu iz bajki...Ne postoji taj, koji je uvek tu...

... i sve je ostalo na ćutanju koje ništa ne rešava.

Bila mi je jedina , moja tajna , ona najveća . Najviše mi je trebala , a eto , baš njoj sam najviše boli donosio ♥

Dodaj mi tu sreću, dok sam još na vratima. Tu je negde ostala, kraj tvog uzglavlja. Trebat će mi. Za današnji dan … I sutrašnji … I onaj posle njega…Bez tebe..

"A mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome. A svi su znali."

Već godinama Nesanica vrši eksperimente na meni. Savesno prežmurim svaku noć, ali u duboki plavi san zaranjam samo na trenutke, kao lovac na bisere...

I sećam se da je večito ignorisala sve što su drugi voleli, i da je stalno tražila da voli ono što drugi nisu ni primećivali...I volela je da sanjari na nekim dosadnim časovima...I da čita.. Sećam se kako je gutala knjige, jednu za drugom...

Moje greške su moje greške.Neke ispravim, a neke isprave mene.

Imala je ona dva lica. Prvo lice, ono njeno glavno, bilo je lice snažne djevojke. Snažna pred životom i sudbinom. A odmah iza njega, bilo je to drugo lice. Njega je koristila obično u noći. Kada mrak padne, kada drugi je ne vide.. Samo onda kad joj zafali snage..

Laku noć, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah? Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si perce na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatiče nadomak obala Biševa... Ja sam inače sasvim OK, ako si to htela da saznaš? ♥

Kažu da je hrabar onaj ko ostane i bori se, i da samo kukavice odlaze. Ja ipak odlazim. I trebalo mi je puno hrabrosti da budem kukavica. Ako nekad i dobiješ poruku s mog broja, nemoj da odgovoriš. Neki poziv u gluho doba, nemoj da se javiš. Ne igraj se s mojom slabosti. To je samo trenutak. Ništa strašno. 

A znaš da si moj? Ne znaš? Znam ja. Ne moraš da priznaš, ionako se sam odaješ. A znaš ti da igraš po mojim pravilima? Ni to ne znaš? Igraš, da. Nisu tvoja, moja su, samo misliš da ti vučeš konce... Misli i dalje.

Ne umem više ni nesrećno da se zaljubim , a do skora sam u tome bio među boljima . Baš nemam sreće , ni nesreća me neće ... 

Podigla je glavu, dotakla mi lice vrhom nosića... Zadrhtala... i zažmurila... Kao da želi da me udahne...A onda je Veliki Kaput skliznuo sa ramena... Osjetio sam Njene prste na leđima...Zagrlio sam je najnežnije što sam znao... i pustio da me razmaže onim višnjama...

Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala , ali nisam pokušavao da je odvratim...Do pepela se i stiže jedino preko vatre ♥

Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom…

i staneš tako i ne veruješda ima neko kao ti - isti,na ovom drukčijem svetu.

Ma nije vazno.Vino ti je drug.Prati te,kao malo zalutalo kuce koje nema kuda..Ponekad se i ti tako osetis.Pa da ,samo su retki oni koji su srecni i koji u ocima kriju poneku iskru koja blista bas kao ova zvezda u koju bas nocas gledas..Ne brini,sve ce to doci na svoje.Mozda ce se lose zavrsiti za druge,ali tebi je sudjeno dobro.

For a dreamer, night’s the only time of day.

Srce muskarca je jako pokvareno. Nije ono kao majcina utroba. Ono ne krvari, nece se rastegnuti da napravi prostora za tebe. 

- Sretni ljudi ne pišu.- Tačno.- Zašto ja pišem?- Jer nisi sretna u sebi. - Ali jesam. Ništa mi ne fali. Ne osjećam da mi nešto nedostaje u tolikoj mjeri da bi me činilo nesretnom.

Malena, ti si mene potpuno zaboravila? Tko sam ja da dajem slobodu? Ja ti slobodu naprosto nisam uzeo.. To je ipak nešto sasvim drugo.. A tvoje shvaćanje slobode.. shvatanje tvoje slobode.. I baš te briga što ta sloboda porobljava sve slobode oko sebe.. no.. izgleda da to tako i treba...

Osudio sam je na ljubav sa mnom, bez prigovora i bez šanse na pomilovanje. Osim, možda, poneki poljubac u vrat, tu i tamo. Bila je baš onakva kakvu sam oduvek hteo, pametna budala. Pametna za druge stvari, budala da izabere mene…

Znam, ti imaš Nju, ja imam Njega. I ovo naše je nemoguće. Ali se ja i dalje bez tebe ne mogu snaći... Kad te ne vidim, mislim da mi je on sve. Ali čim se ti pojaviš, on postaje nevažan naspram tebe... I, nikad to nećeš znati. Ako nekad i pročitaš negdje ovo i prepoznaš se, pravi se da nisi. I ako ikad saznaš koliko mi značiš, povrijedi me, otjeraj me od sebe. Jer ja nemam snage

da sama odem... Previše nas stvari dijeli. Da se bar nismo nikad ni sreli...

Svaka žena je kao knjiga u nekoj biblioteci ili knjižari. Voli da bude primećena i pročitana, a da ipak, nekako, ostane večita tajna. Da je čitalac nikad ne ispušta iz ruke i da joj se svaki put, nanovo, vraća i da joj se raduje… Zamisli da joj se, ne daj Bože, dopadne onaj koji uopšte i ne čita. Onaj koji samo razgleda, kao da je slikovnica u pitanju, a ne knjiga s dušom.

‘Nije bio tip coveka koji je voleo da prica o sebi ili da vodi prazne razgovore. Bio je neka cudna kombinacija neposrednog i zatvorenog tipa. Nije laskao - ni ponašanjem ni recima. Te tamne oci su joj jasno govorile: “Odstupi, budi na pristojnoj udaljenosti”. A to je bio to izazov za nju.’

Okreni mu leđa.. I “slučajno” će mu proći kroz glavu da te voli.

”Ne brini ti za mene, ja cu to uz malo karmina i maskare preživeti ali ti, šta ceš ti? Ti si taj koji ima nešto trulo u sebi. Srce.”

”I? Jesi li za ovih par meseci uspela smisliti pravičnu osvetu?” - progovorio je prvi.

Hrabro, samouvereno i arogantno. Kao i uvek. Htela sam vrištati, htela sam ga udariti, htela sam plakati. Jecati kao malo dete. Ali dete više nisam bila, a dama jesam. Prišla sam mu korak bliže, pogledala ga pravo u oči. Bile su prokleto lepe, i bistre, magične.

 - “Jesam. Zaboravila sam te.” - rekoh i nasmeših se.

Priznaću ti nešto. Nijednom muškarcu do sada nije uspelo da okupira moje misli pred spavanje, kao tebi. Zaplačem zbog svega tužnog s tobom. Neispunjenog. Zabranjenog. Nemogućeg. A onda izmame osmeh sve lepe stvari, svaki tvoj pogled, osmeh, provokacija. Da si bar tu, da zaboravim da moram glumiti da mi nije stalo, bar kratko… Stalo mi je, o još kako.

Cigani kažu kad se djavo namerači na tvoj beli šal, možeš ga šarati, možeš ga parati, ali on će ga I u končićima naći… Neko nam je gadno uvračao…Izmicalo je od početka…Uvek za korak…Šmrknula je nekoliko puta, nije joj se dopalo to objašnjenje, ali za svo ovo vreme ni ona nije uspela da smisli puno bolje.

- I šta sad? Čitav život ćemo ostati na tom koraku?

Pogledao ju je nežno, brižno, u tom pogledu više nije bilo onog bezobrazluka koji ju je proganjao kroz snove, ali odjednom je bila sretna sto ga ima barem ovakvog…Samo, jadno li je prijateljstvo kad ostane kao sitan kusur krupne novčanice ljubavi.

Mnoge žene se zaljube u pogrešne muškarce, samo zato što pogrešni muškarci kažu prave stvari.

Nekada bi on ostavio mene i ja bi se dugo durila na njega želeći da nikada više ne čuje za mene, a nekada bi ostavila ja njega,a on se pravio kao da mu to nije važno ali uvek bi u kasne sate njegovo pijanstvo presudilo jednom slučajnom pozivu na moj broj. Tako smo provodili vreme pokušavajući potisnuti ljubav koja bi nas uvek nadmudrila, ja sam se dugo pravila kao da ne vidim njegov poziv i pokušavala nadjačati želju da ga nazovem i pitam kako je.A eto on je svake druge noći slučajno pozivao moj broj, možda zbog alkohola, a možda samo da udovolji svom srcu.

...Mnogo puta sam osećala prazninu u sebi...Ali, ova praznina je za dva broja veća, od svih prethodnih...

Hoćete da čujete istinu? Nemate vi pojma. Ne znate kako mi nedostaje da me neko zagrli otpozadi, uhvati za ruku, poljubi me da mi začepi usta. Ne znate kako mi je potrebno da budem nečiji prvi izbor, da budem nečije sve. Ne znate šta bih dala da me neko voli, onako glupavo i prolazno. Zato se nasmejte i kažite da me baš briga za te romantične stvari. Nisam ja takva, u pravu ste.

Ako je loše voleti kišu, tišinu, knjige, laganu muziku i šume, ako je loše biti sretan dok gledaš zvezde i zamišljaš neke druge, nepoznate svetove, a u njima vidiš svoju ljubav, kako te čeka, nasmejana; ako je loše biti čovek kome su osećanja iznad materijalnih stvari i koji čezne samo za romantikom, upaljenom svećom i dodirom, iskrenim i toplim, onda sam najgora na svetu...

"Opasno je to, znaš? Spojiti bivše ljubavnike može biti fatalno, bez obzira koliko godina prođe. Jer strast nije igračka, ona je igrač koji se igra s osjećajima i moralom. I što je najgore, nikad ne prestaje... "

Ženu, koja je u samu sebe sigurna, neće poljuljati ništa.Zna ko je, šta može i koliko vrijedi.Takva žena je uvijek na meti zlih jezika...obično ženskih...

On je imao rijeku, ulice obasjane uličnim lampama... On je imao cijeli grad u svojim beskrajnim očima. Ona je imala samo njega..

Ne brini, ja umem trajati u tišini....umem ćutati...opkoljena osmesima nekih sretnih ljudi i hodati svetlom, zaštićena neprobojnim oklopom... ail pusti me da samo još jednom izgovorim tvoje ime, tiho... jedva čujno... da ne uznemirim vetrove koji te u tišinu odnose...

I ne znas koliko - kao ti,veceras ponovo nekog nemaju ...I ne znas koliko kao ti - istihza susret sa tobom bas sad se spremaju.I ne znas ko su to, kao ti - divnii sto su jastuke suzama vlazili.A lepo ste se mogli srestisamo da ste se malo potrazili...

Pominjala ga je doista retko, ovlas takoreći,shvatio sam da neka tajna stanuje na krajnjoj periferiji njenog srca, ali ja se na toj liniji nikad ne vozim do poslednje stanice, davno sam naučio da je bolje tako.

''Uredu je. Imam svoj svet. Vi ga ne razumete. Ne zovem vas da se uvlačite u nj, i nemojte. Ali, isto tako, ne uvlačite me u svoje svetove kad me trebate. ''

-"Baš ne umeš da ga ne voliš?", pitaju me.-"Baš ne umem."

' Ni haljinu ne valja krpiti, a kamo li ljubav. ''

Znaš, njen osmjeh je uvjek bio tu, a opet, ne sjećam se da sam je često viđao sretnu. Bila je tako jednostavna, a opet je sve komplikovala. I sve sam ja to znao. I sada znam sve, baš sve o njoj... a opet - ne znam ništa...♥

Ne, malena, nisam ja to što tebi treba, za čim ti žudiš. Ja ti ne znam pružiti ljubav iz bajke o kojoj sanjaš. Moje su ulice bez cilja, želje bez ostvarenja, snovi bez potpore. Ni moj lik nije onakav kakav bi ti želela da jeste. Ja sam iz druge priče, ovde nam se putevi razilaze. Budi mi sretna, mila.

Ali nisam ja ona koja će pasti, koja će odustati.Osmijeh na lice, srce u džep, u inat.

Shvatio je tada da je ta žena, koja se nalazi kraj njega, stotinu puta prodala sebe za mrvicu njegove pažnje.

"Muškarci nemaju pojma koliko dugo nešto što su rekli može ostati u mislima jedne žene."

"Znam, nemoguće je mene zaboraviti, ali teško me zapamtiti."

"Ljubav je partija karata, gdje svi varaju. Muskarci - da bi dobili, a zene - da ne bi izgubile."

"Sad znate šta sam. A lepo sam vam govorila: ne ostavljajte me samu, sklona sam glumatanju, pravim teatar ni od čega!"

Više ni sama nisam sigurna u ono moje: "Neuništiva".Znaš da ja uvek igram na pobedu, ali ne vredi. U poslednje vreme me porazi ne propuštaju.

''Ne nudi mi ruke noćas. Poželjet ću da me uvijek grle.''

Sav sam nešto bio Venecija tih dana . Tako star . I tako na vodi . I tako sam tonuo, i tonuo ...

''Volim miris vazduha pred kišu, i kad pada taj zvuk njenog plesa i miris.Volim miris jorgovana, kafe, trave, miris novih knjiga.Volim sjećanja, tu maglu koju mi stave na kapke. I jaka sam, dok god pamtim sve sto me učinilo jakom. I volim tebe, možda ne onako puno, onako pravo, ali taman dovoljno da pomislim na tebe, taman dovoljno za osmijeh...''

''Uvijek sam voljela snijeg, i svu zimsku hladnoću.Podsjećaju me na temperaturu mog srca, koja je, onako... uvijek u minusu . . .''

" Žene su kao lutke...Možeš se igrati njima kako želiš i baciti ih kad poželiš! Ali, znaš šta? Pravi muškarac se nikada ne igra lutkama.''

"Bilo je neko proleće, koje nije išlo uz jesen koju je izabrala za svoj način života, zaboravila je da se smeje glasno, i ludak, koji ju je voleo, odlično se uklopio uz čudne, uznemirene pupoljke u njenoj glavi.''

''I živi što ljepše, ali tako da te nije stid. I radije pristani da te Bog pita: zašto nisi to učinio? Nego: zašto si to učinio?''

"Tako obično biva. Oni koje želimo da vidimo ne dolaze u časovima kad na njih mislimo i kad ih najviše očekujemo, a pojavljuju se u nekom trenutku kad smo mislima najdalje od njih.''

''I ako nas niko ne prevari, prevarimo se mi sami...''On mi nije decko, ali volim njegove zagrljaje, osmijeh, savjete i one trenutke kad se smijemo zajedno. Zaljubila sam se u naše prijateljstvo."

"Obuci haljinu, odavno nisi. Pusti muziku glasno, igraj i pjevaj... i, bez suza. Samoća je samo gost. Nazdravi, i kupi joj kartu u jednom pravcu."

''Ti u rječniku tražiš moju tišinu, a ja znam da šutim na hiljadu različitih jezika...''

''Umorna sam od pokušavanja da napravim muškarca od tebe. Ne ide. Ne vrijedi više. Ni sam ne znaš šta hoćeš. Ali dragi, ja znam. A to više nisi ti.''

''Žene neće nikad biti ravnopravne s muškarcima sve dok ne izadju na ulicu ćelave i s pivskom trbušinom, a da su pritom i dalje uvjerene da se dopadaju suprotnom spolu.'' :)

..i opet tako sebično tvoje srce slomi na milion komadića..:(

'Umesto prozvanog osmeha odazvale su se krupne nezadržive suze, i nije ni pokušavala da ih zaustavi, kad su već same krenule nek se same i zaustavljaju...''

' - Nisam dobra. Uopšte nisam. Ti me tretiraš kao princezu na zrnu graška, a ja sam neko drugi. Ja sam negativac u ovom filmu. Neko loš. Pokvaren... 

-Uf... Znam kako je to. 

-Svakom takav dan ponekad dođe. Meni nikako da ode... 

- Ne izgledaš mi kao da ti je istekao rok trajanja, Ridjo. Polako... Sve to dodje na svoje... 

Pogledala me je kao što su me gledali neki kojima sam bio drag. Nije ih bilo puno, zato sam i zapamtio taj pogled. Nastavio sam, shvativši da sam na dobrom putu da je pokrenem. 

- Ne bih hteo puno da frojdišem, ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo cekaju da usporiš. I kad to uciniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajuci da ih obiđeš, kao što sam ja ucinio. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje... 

Bila je tužna i rašminkana, ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih.... ' 

''Mi se uopšte ne poznamo. Jedino što znam o tebi jeste svaka crta na tvome licu. Znam svaki tvoj pokret, znam unaprijed šta ćeš reći. Znam tvoj glas, miris. Znam kako dišeš. Znam kako ti srce kuca.. To je eto, jedino što o tebi znam.''

Bila je jedina koju sam htio zvati kad god se probudim u gluho doba noći, čak i onda kad je druga djevojka spavala pored mene. Za nju je bila svaka pjesma uz koju sam se napio svaki put kad sam je čuo. Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je neko ko ne zna ostati.

I nije ostala, nikada. A volio sam je. I ona je mene voljela. I svi su to znali, osim nas.

Primetila je da ne oseća ništa, u jednom delu njenih grudi još je gorela strasna vatra nove ljubavi, u drugom delu počelo se razbuktavati iz starog života, vihor očaja povezao je ta dva plamena u pomahnitali kovitlac i jednostavno više nije uspevala da ih razazna. Pokušala je da vikne njegovo ime, ali je kao ukleta gubila dah, želela je da pođe za njim, ali ni to nije umela, pa je i klonula, upravo tako...Da...Upravo kao kip nesretne princeze sirene iz bajke, pognut pred nadolazećim valovima noći, i začaran, kao i sve drugo uostalom, na pustoj obali nekad raskošnog Čivutskog vrta

I onda se nasmiješ i stane sve. Kao da svi zastanu sa mnom u tom trenu zadivljeni tvojim osmijehom , kao da cijeli svijet dijeli ovu moju ljubav prema tebi.A ne dijeli , ni malo , ovoliku ljubav samo ja mogu osjećati prema tebi. I onda nasmiješim se i ja , sretna što sam baš taj tren uz tebe bila. A ti me pitaš što sam srećna.. Glupo pitanje a i ne znam odgovor.. Otkako si došao u moj život , ja se samo smijem.. Satima , bez razloga ..

Resio sam se da ce sve biti bolje kad se probudim. Ali, postojao je jedan mali problem. Prethodno je trebalo zaspati.. D-moll je suskao po sobi preturajuci po stvarima kojih se dotakla. Mislio sam da sam sve zatvorio, ali nekako se ipak uvukao u stan.- U redu, D-moll. Ne moras se kriti, znam da si tu..

''Bila je takva suprotnost sama sebi. Bila je najhladnija i najsurovija osoba koju znam, rušila je ljudima snove koristeći samo par riječi, a u isto vrijeme, niko nije znao da vjeruje u ljude kao ona, i niko nije znao više i ljepše da voli od nje.. I znaš, njen osmijeh je uvijek bio tu, a opet, ne sjećam se da sam je često viđao sretnu. I bila je i tako jednostavna, a opet je sve komplicirala.''

Za razliku od coveka,knjiga ti ostaje prijatelj i kada je procitas.

I čitav život prodje u šetnji po začaranom krugu,bez kraja i početka...Prvo biraš ...onda si biran...nebitno ... uvijek na kraju sudbina odluči kojom stranom kružnice ćeš se kretati ... I tačka.

" Ja ti, kad dobro razmislim, i nemam šta kazati.Imaš pamet ? -Imaš.Imaš dušu ? - Imaš.Ne oslanjaj se previše ni na jedno ni na drugo...Drži se žena. "

"Uzalud je gubila trenutke pokušavajući se setiti boje njegovih očiju. Kako je vreme više odmicalo, više ga je i zaboravljala. Ne možeš protiv vremena devojko, ono je mnoge ljubavi sprečilo."

"E, pa, vidiš, ja ne vjerujem u slučajnosti... Možeš ti da se pretvaraš koliko god hoćeš, ali i ti i ja dobro znamo da se mi nismo samo desili... Nas je neko isplanirao, u detalje... I naš početak i naš kraj i sve između."

Pravog muškarca, sa kojim ćete dugo biti u vezi, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, ni po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli, ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako da znate čiji ste.

Sinoć sam sanjala da sam Cezar. Osvojila sam sve što se dalo osvojiti, sve osim tvoga srca. I sinoć mi nije bilo važno što sam bila Cezar, kad si ti, kao i obično, bio neosvojiv...

Bože , kako sam samo volio njenu kosu...Provlačio sam prste kroz nju i pleo joj najružnije pletenice na svijetu . Tad sam joj ukrao srce i crvenu gumicu za kosu...Nikad joj nisam vratio nijedno od to dvoje ♥

Krive su knjige. I filmovi. I svi oni koji stvaraju lažne ljubavi svuda po svetu. Da nije njih, možda ne bih tražila nemoguće prilike i očekivala nadrealne stvari. Ne bih bila očajni romantik u poricanju koji se, naslikan vodenim bojama po papiru, razliva u nepoznatim pravcima.

Svratis...podignes mi pritisak, puls mi ubrzaš, otkopčaš jos poneko dugme moje duše, podsjetiš me na šta bi ljubav trebalo da liči pa produžiš dalje...do nekog sljedećeg susreta

Mi nismo zaljubljeni,nismo ni prijatelji,mi smo samo dva stranca koja se previše dobro poznaju... i nista vise

''Valjda svakome dođu te pijane noći u kojima pozivamo baš onaj broj... Onaj koji odavno nemamo u imeniku, a još uvijek znamo napamet.''

Da li je to zaista on? Drske crne oci gledale su ravno u moje...smiješio mi se s druge strane ulice...osmijeh polu djecak-polu muskarac...karakteristican samo za njega...o da, nesumnjivo je to bio on, čovjek kojeg sam cijeli život zaboravljala...

Mogli su oni jedno bez drugog…Dan, dva, mjesec,mogli su čak i duže, jer teški su to karakteri...Ista narav, isti ponos...Svetili su se jedno drugom,mrzili se...Mogli su da opstanu jedno bez drugog,mogli su pronaći neke nove ljubavi, ali oboje suznali da samo zajedno mogu sklopiti cjelinu...Samo zajedno mogu pronaći sebe...Uprkos svemu, samo kad su skupa, čuo se onaj iskreni smijeh...dugi uzdah i duboko "Volim te."

Nismo mi stvoreni za neku veliku ljubav. Ne možemo. Mi smo samo stvoreni za one razgovore smirene nekom mračnom tišinom noći… Danju smo druge osobe, a te osobe ne idu jedna uz drugu.

Tesko se budim , a jos teze prestajem da sanjam 

"Sutradan je novi dan", ponovila je u sebi ko zna koji put.Uvijek sam se nadala da će jutro nešto promijeniti, da će proći neko vrijeme i da će sve opet biti kao što je bilo.Ustvari, možda je suprotno.Ne prolazi vrijeme, mi prolazimo u vremenu. I sutradan je obmana.Sutradan ništa ne mijenja."Ubiše me sutradani", mislila je."

Dodje dan kada ne želiš da progovoriš ni riječ... Kada misliš na nešto... Kada poželiš mnogo, a znaš da ti treba samo malo... Kada želiš da nisi, a znaš da jesi... Kada kažeš sve je ok, a nije...Kada se praviš da si srećan, a nisi ... Kada ništa nema smisla... Kad jedan osmijeh čekaš cijeli dan... Danas je takav dan…a nije…

''Obećao sam joj da ću je nazvati sutra. I nisam je nazvao niti jedan sljedeći dan.Nikad je nisam nazvao. Ne znam koji mi je vrag bio,možda sam mislio da će ona čekati, kao i vrijeme koje je bilo između nas. Ali prevario sam se. Nije me sačekala, a nije ni vrijeme...''

On nikada nije bio moj. Čak ni onda kada je bio sa mnom. Možda jer je već, pre toga, pripadao nekome, a možda i nije znao da pripada jer nije pripadao ni sam sebi. Ipak, čudno je gledati kako boli kad gubiš nekoga koga nikada nisi ni imao.

"Nije bila zaljubljena u njega, ali ju je privlačilo nešto, nešto zbog čega noćima nije mogla spavati."

"Nije mogla zaboraviti bol koju sam joj nanio. Uzela je čašu, primakla je ustima i otpila taj zadnji gutljaj viskija. Nisam znao šta da joj kažem, ali tada je ona progovorila umjesto mene: 'Zagrli me čvrsto. Sve sam ti oprostila.'"

"I ne znam čime me kupuješ, i ne znam zašto si uvijek tu, i ne znam otkud ti...Voljela bih da si ovdje. Ali nisi. Ti si tamo. I to "tamo" nema pojma koliko je sretno..."

"Tretiraj ženu kao kraljicu i bit ćeš njen kralj. Tretiraj je kao igru, i pokazat će ti kako se igra."

Mogli su oni jedno bez drugog. Mogli su čak biti s drugima, pronaći nove ljubavi, okrenuti leđa jedno drugom. Ali su se uvek vraćali. Bili su isti - isti inat, isti ponos, isti osećaji. Voleli su se i mrzeli u isto vreme. A takva ljubav je jača od svega.

"Žene se dijele na ničije, nečije i svačije. Ti si naišao na ničiju. Mnogo bi bolje bilo da si naišao na nečiju. Jer, nečija je nečija, navikla je da pripada, pa kako je jednom bila nečija, može postati i tvoja. A ova što je ničija, ni na šta nije navikla. A ti misliš, dobro je, ničija je, slobodna. Pa, ničija je baš i ničija zato što tako voli slobodu i što nikad ne bi postala nečija. Svačija je isto nečija, samo što je previše nečija, ali uz dobre razloge može postati umjereno nečija, pa opet može postati samo tvoja. Pa, čemu onda osmijeh na tvom licu što sam ja ničija, kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi..."

I zauvek sam ostao gladan ljubavi i pažnje: niko me u životu nije mogao iznenaditi grubošću i uvek sam je očekivao, a svako me mogao pridobiti pa i prevariti pitomošću, nežnošću, prijateljstvom, pa i kad bih se prevario, opet sam uvek bio spreman da naletim na isti mamac.

Problem nastaje iz toga sto je čovek moralna životinja stavljena u nemoralni univerzum i osuđena na postojanje sa sigurnim krajem i bez druge svrhe do da produži vrstu. Nemoguće je dugo preživeti u stvarnosti, bar čoveku. Provodimo dobar deo života u snu, posebno kad smo budni. Prosta biologija.

S vremena na vrijeme, ljudi nadmaše sebe. Katkad te iznenade.Katkad pokleknu.Život je katkad čudan. Stisne te.Ali ako otvoriš oči, naći ćeš nadu. U taktovima pjesme.I u očima voljene osobe.A ako imaš sreće, ako si najveći srećnik na ovome svijetu, onaj kojeg voliš, uzvratiće ti ljubav...

Znaš mene. Uvijek sam uz ono što se ne smije, što Bog, ljudi i zakon ne opraštaju. Uvijek želim otvoriti vrata nekog zabranjenog svijeta...

Glavu gore! Ima i one vrste, srest ćeš ih, koji čitaju iz očiju kako ti srce kuca. Njih vredi čekati! A onim drugima se nasmeši, mahni i idi. To je sve što od tebe zaslužuju.

Da..., zajebano je onima što jednom poginu...Mi što ginemo više puta...nekako se naviknemo.

E... zato se ja divim onim ženama koje znaju da ćute i čekaju svojih pet minuta...I uvijek ih dočekaju što je najbolje od svega...Razmišljala sam ja kako to da ja nikad ne dočekam svojih pet minuta?I onda sam shvatila da je to zato što meni tih pet minuta ništa ne znače...Ja hoću sve moguće minute ...

Danas ja sijam, sunce je na odmoru

Nije vrijeme da zavolim i propatim još jedan period života. Vrijeme je da uživam. Pustite me na miru. Znat ću i sama kada dođe vrijeme da se prepustim.

Shvatam, možda je sreća za mene samo određeni vremenski period na jedan dan, maximalno sedmicu dana. I to je sve. A nisam ja neki veliki grešnik, neka na dušu mi ide, ona je jedino što imam. Jadnu, ogoljenu, sirotu dušu.

"Dođu one moje noći, kada mi dođeš u misli. I natjeraš me na razmišljanje. Pa se zapitam što bih ti rekla da u tom trenutku staneš ispred mene, spreman da čuješ sve što ti imam za reći. Bez brige, ne bih ti rekla da mi značiš, već bih ti rekla koliko sam ljuta na tebe i koliko me boli to što si samo tako lako odustao od mene. Ubio si onu iluziju snažnog tebe u mojoj glavi. Smatrala sam te svojim junakom, a vidiš, pravi junaci nikad ne bježe."

Znam ja, ljubavi. Poznajem ja taj frajerski hod, pred ogledalom uvježban osmijeh zaljubljenog dečka, tu opuštenost dok mi prilaziš gledajući me u oči, pokušavajući otkriti što je to sve na meni što te oborilo s

nogu. Po čemu se toliko ističem u moru preplanulih djevojaka sa lijepim nogama i tankom figurom. Znam ja, ljubavi. Želiš da budem samo tvoja. Od mene bi stvorio naivnu, do ušiju ludo zaljubljenu damu koja će treputati očima na svaku tvoju riječ. Znam ja, najdraži. Izluđuje te činjenica da poznajem takve u dušu, pa i dublje, onako kako samog sebe čak ne vidiš. Buni te to što igraš po mojim pravilima a da nisi ni svjestan toga. Znam ja, ludice, da nisi ni u najluđim snovima mislio da će doći tren kad češ ti biti pobijeđen. Ti mene tražiš da ostanem, a ne znaš da nisam došla da bih se zadržala. Ja sam ovdje da ti pokažem da pametna žena može sve, i zato me, ljubavi, smatraj vlastitom karmom svega što si radio onima prije mene. Ma, srećo, nije to ništa osobno, samo mali podsjetnik da i od najvećeg frajera možeš postati obični amater.

Moram nešto da vam priznam...Meni strpljivost nije uvek dobra strana...nekad srljam k'o bez glave...pogotovo ako me uhvati emotivno ludilo...Mada sam sebe uhvatila u razmišljanju da ponekad znam povući ručnu..al' samo ponekad...u nekim situacijama...A iskrena da budem, divim se strpljivim ženama...Znate, onaj soj žena koji poseduje toliko strpljivosti i samokontrole u sebi, da jednostavno mogu godinama da vole nekog muškarca, a da to niko ne zna...Meni brate, to nikad nije pošlo za rukom...'Ajd' što sam "brzozaljubljujuća" po defoltu...i još brže odljubljujuća po istom tom defoltu...nego što ne posedujem ama ni zrnce emotivne samokontrole...Ja kad volim, dao Bog, svi znaju...Doduše, i kad ne volim svi znaju...Sve se vidi..na kilometar...što bi rekla moja mater...Svaka emotivna promena u meni, momentalno se reflektuje na meni, a ja još svojim jezikom otklonim svaku sumnju da je impresija možda pogrešna...E, zato se ja divim onim ženama koje znaju da ćute i čekaju svojih pet minuta...I uvek ih dočekaju što je najbolje od svega...Razmišljala sam ja kako to da ja nikad ne dočekam svojih pet minuta?I onda sam shvatila da je to zato što meni tih pet minuta ništa ne znače...Ja hoću sve moguće minute!

Predugo mi se u srcu gnezdi jedan zagrljaj...Onaj koji utiša sve zvukove, onaj koji ispuni svaku prazninu, onaj koji izbriše sve poraze...Predugo mi se kroz misli provlači jedna bajka....

Bio je jedan od onih koji je odlazio kad mi je najviše trebao, i nije se javljao danima. S njim nikad nisam znala na čemu sam. Bio mi je sve, i bio mi je ništa. Bio je moj, a nikad ga nisam imala...

'Mrzio je moju kosu. Ona je bila razlog svakog njegovog izljeva nervoze. Smetala mu je kad bi mi prekrila lice, pa me nije mogao gledati u oči. Uvijek se uplitala između mojih i njegovih usana kad me ljubio. Ali najviše ga je nervirao onaj jedan pramen kojeg mi je vječito micao iza uha, a on bi se tvrdoglavo vraćao na svoje mjesto. Mrzio je što je volio tu beskonačnu igru, jer volio je plesti rukama, ne samo taj, već svaki pramen moje neposlušne kose. Nakon toga mu je dugo njen miris bio na koži. Bila je to jedina stvar koju je mrzio u vezi mene, a ustvari je bila jedini smiraj njegovog dana.''

Žene su opsjednute greškama, bivšim ljubavima i vezama, i inače prošlošću. A muškarci, s druge strane, izgledaju mnogo jači. Muškarac kada kaže da je gotovo, toga se i pridržava. Kada kaže da će zaboraviti, on to i uradi. A žena se neprestano vraća onom nekom posebnom. Ženi je valjda u prirodi da pati. Sve do jednom... Sve do trenutka kada joj neko srce razbije toliko da ga ničija ljubav ne može sastaviti. Tada ništa ne može popuniti prazninu u očima. Tada je ništa ne može smekšati. Tad je najslabija, ali i najjača. Tad gazi sve pred sobom. Takvih žena se treba čuvati.

Uvijek radimo jednu lošu stvar kad se zaljubimo: Očekujemo.

I to često pokvari sve..

Nije ni znala da je upravo ona bila ta koja mi je pokazala smisao mog života, kao u igri logike gdje pomicanjem jedne jedine šibice promjeniš smisao svega, i nije ni slutila da je svojim postojanjem pokazala razlog mog. ♥

U jedno sam sigurna. Nikad mu više neću dopustiti da mi se približi. Nikad, makar to platila krvlju svojom, svojim životom. Pa, čovjek me ne voli.. I tu je kraj priče

Ona je bila njegovo svjetlo. Kad bi se sve u njemu i oko njega smračilo, znao je da to svjetlo gori i baš njega čeka.

OK, imala je ona i mene. Ali ne previše. Točno onoliko koliko sam i ja, tu i tamo, imao nju.

Mnogo pričam, znam...ali jedina osoba koja me razume i uvek sluša je moj alter ego...njemu-njoj, kako hoćete, sve pričam...sve tajne zna...i što je najvažnije...dobro ćuti...baš, koliko treba...Jednog dana ću se probuditi se i pomisliti - Znam...Nije bitno šta...važno je da ću znati nešto..

You became everything you said you wouldn't be.

Kad ti je trebalo razumevanje, uvek si znao da možeš računati na mene. A, s druge strane, kad god mi je trebalo razočarenje, znala sam na čija vrata da kucam. Valjda to tako ide...

Ne plašim se, imam u džepu još par života i jednog belog čarobnog zeca.

Ovo leto će teći po mom,

ovog leta ću se zaljubiti.

Eto baš hoću.

Međutim,naiđe trenutak kada je potrebno da sva ta sitna kiša koju potiskujete duboko u svom mozgu,skroz pozadi,najzad izađe....

Ćutim...pišem, tek koliko da nateram tišinu da pukne... Refleksno se branim tišine zvukom tastature...već oprobano oružje... nikad ne zakaže...Smejem se sama sebi pri pomisli da i ja napišem nešto o ljubavi i zaokružim ovo ljubavničko veče...naravno, nemam nameru - ljubav ovih dana ne stanuje u vrhovima mojih prstiju...

Bila je to najljepša i najduža minuta u mom životu,minuta u njegovom zagrljaju, minuta koja se nikad više nije dogodila.

Sudbina uvijek čeka na uglu ulice. Kao porok, kurva ili prodavac srećki: njene tri omiljene inkarnacije. Ipak, ona ne dolazi kući po vas. Treba joj ići u susret..

"Ona nije baš bila borac. Samo bi ušutjela. Po tome sam znao da se ljuti na mene."

 Najviše sam voljela onaj njegov hod, onako klošarski dok mi prilazi, onako ponosan, onako najljepši

Mogla sam biti mudrija, smjelija i vjestija. Ali nisam zeljela da se igram s tobom, jer sam te voljela. Uplasio se covjek u tebi, a ponadalo se dijete u meni, ne ide to.

...Opet bih plesala, opet bih sanjala daleke svetove, opet bih trčala iz bajke u bajku...

..kako znati u čemu uživamo ako ne probamo, kako prihvatiti nekoga ako ga ne upoznamo...i shvatam sad, kako sam išla protiv sebe celog života...vreme je da sada živim malo za sebe...makar ovde...ovde sve mogu...i smem...

Bila je u pravu kad mi je rekla da nisam dugo pisao . Kako da i napišem nešto kad sam sretan...Svi mi znamo da najlepše reči napišu najtužniji 

Ali obično ono najdraže dogodi se jednom, i nikad više..

Ima u meni i jedna mrvica dobrote...I dva zrna djetinjstva...I tri kašike sirupa protiv tuge...I nečeg blesavog...I nečeg nezrelog...A radi boljeg zapleta ove unutrašnje drame...Ima u meni...I malo sebe same

A igra je laka, budu dva pobjednika. Ovu što ti igraš, gubimo oboje. I nema više 'play again', barem sam u to sigurna."

"Ne daj da nam snegovi zaveju trag." ♥

I tako bez obzira što nisu bili zajedno, a vjerovatno nikad i neće, ona je bila sretna znajući da on postoji tamo negdje. Bilo joj je dovoljno da se povremeno čuje s njim, tada nije bilo kraja njenoj radosti, a osmijeh joj nije silazio s lica. Kasnije, sa zvukom njegove posljednje poruke, ponovo se vraćala u svoj svijet, misleći na njega, sanjajući ga svake noći. Jednostavno voleći ga cijelim svojim bićem…

Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa. Ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.

''..Nadam se da si me zaboravio, kao ni ja tebe...''

''Uhvatio sam ju oko struka i privukao da bolje čujem. Nekako je zadrhtala. Tada sam prvi put shvatio da ispred mene nije santa leda, već jedna odlična glumica koja nije mogla protiv sebe uvijek.''

I uvijek ostaje ona osoba koje ćeš ostati željan cijelog života i onaj strah dok brojiš pobjede i poraze.Nekim pričama o ljubavi uvijek fale posljednje stranice...

"Vidis jos mislim dobro o tebi, i zelim da se ponekad probudis usred noci, i da dugo sjedis prekrstenih nogu na postelji, muceci se kajanjem i stidom, zbog mene. Ali , neka ti je Bogom prosto, nisi ti birao svoju sitnu dusu, dali su ti je, ne pitajuci, dosao si na red kad drugih, boljih, nije vise bilo."

''Odlazio si i vraćao se kada si htio. Boljelo je znaš, svaki odlazak. Prestajalo je svaki put kada bih te ugledala kako koračaš prema meni sa onim osmijehom, samo kako ti znaš, najbolje. A znaš li kada je boljelo najviše ? Znaš li kada sam se najmanje radovala tvom dolasku? Onda, dragi moj, kada u tvom osmijehu, tvojim očima, koracima nisam prepoznala sebe, tebe, ništa poznato. Onda kada sam shvatila da si previše puta otišao, previše i postao stranac.''

Plakala je, ali ja sam znao da su na njenom licu te krupne kapi, što ih zovu suzama, samo znaci olakšanja.Ona se rješila mene, iako sam ja ostavio nju..

Hoćeš da čuješ istinu? Da. Volim te. Evo priznajem. I mrzim to. Mrzim jer nikoga drugog ne mogu zavoleti, a i kad mi se počne sviđati, setim se tebe. I zaustavim se. I ne mogu. Želim da te imam zauvek, i da nam nitko ne smeta i da mi samo ti budeš jedini.Možda nisam savrsena ali niko te nikad neće voljeti kao ja! Nikad. I koliko god te ja pokušavala izbrisati, zaboraviti, ne mogu. I s tom činjenicom sam se pomirila. Da te volim malo je reći!

Nema prijatelju te sile koja će nju nagovoriti da učini prvi korak. A ti se nastaviti inatiti. Vidjet ćeš prijatelju , takva žena se ne zaboravlja!

'Ma pobjegao bih ja od svega ali kako,kad je sve u meni?'

'' Jer uz tebe je sve ono obično postajalo savršeno, vječno i prekrasno.Prokleto vrijeme, proklete riječi, prokleti ponos.

Sve nas je odvojilo. ''

 Ponovo sam našao njene oči, ali ne i tu svetlost, ne taj osmeh koji mi je toliko nedostajao

 Tako to ide.. Ostavio sam je predugo u onim opasnim ćutanjima, u onim tišinama u kojima je ona jedini sagovornik i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro...I tu smo gde smo. 

Gledala sam ga i znala sam da ce otici.Zena to jednostavno oseti.Ni pogled,ni poljubac,ni pokret...nista ga nije odavalo.Ali ja sam prosto znala i stezalo mi se u grudima.Poljubio me je i ja sam znala da je to poslednji nas poljubac..Ali nisam ga sprecavala da ode,nista nisam rekla.Nekad jednostavno treba pustiti...Koliko god se trudili,divlje nikada ne mozemo pripitomiti.

Mirisala je na Indiju , na breskvu , na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana , osetio sam u bradi laki drhtaj , jeku jedne davne groznice , za koju sam mislio da umire kada te obuzme i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš ♥

. A bila je ona lijepa, ali bilo je ljepših. Posebna jeste, u to sam siguran. Postojao je u njoj neki magnet koji je privlačio te muškarce, nijedan joj nije odolio, svaki bi je zavolio, ali muško ko' muško misli '' za mene nema tuge '' e ona ga je naučila i na to, slomila bi svakog. Bilo je nešto u njoj prokleto, neki veliki ožiljci dok se svetila tako muškom rodu. Gdje je nevolja tu su i muškraci, uvijek je tako bilo i ostalo. A ona je bila nevolja, i to kakva nevolja.

Ma koga ja to zavaravam? Naravno da bih ga prepoznala.Odmah.I to u najvećoj gužvi.Reći ću vam još nešto; duboko u sebi znam da bih osjetila isto uzbuđenje kao nekada

"On jeste kao svi drugi. On laze. Savrseno. On me znao iz tuzne pretvoriti u srecnu. I obrnuto. On moze voleti. Samo to ne pokazuje cesto. On zna popraviti sve sto je napravio jednim poljupcem. On me zna uciniti slabom. Mada nikad to ne bih na glas priznala. On je ponekad romantican. Lud. I neozbiljan. Uvek. On moze biti grub i nezan u istom trenu. On je uporan. Ali nikada ne moli. On jeste momak zbog kojeg mozete pustiti suzu.Ali da je drugaciji ne bi ga volela. "

Nije ljubav kriva za nase sumnje i razocarenja... Uvijek smo to samo mi... Ljudi ko ljudi... i od dijamanta bi napravili samo obican ugljenik...

''Ljudi se inače bore sa sobom da prebole nekoga. Ja, uvijek naopaka, borim se da ne zavolim. Ni tebe, ni bilo koga... Ne treba mi to. Ne opet.''

Život nije u čekanju da prodje oluja, već u učenju da plešeš po kiši

Poljubili su se, oboje pijani od nedostajanja, od te nepopunjive praznine, oboje trazeci ono sto su oboje davno izgubili, onako, zauvek, nepovratno.. Kad su se odvojili, vladala je ona tuzna, mirna tisina, vazduh je bio tezak od neispunjivih obecanja i zelja, a njihova srca su i dalje kucala odvojeno.. I onda su shvatili da je svaka sekunda kada nisu zajedno duga skoro koliko i vecnost, i da boli vise od svega, ali nisu mogli nista da urade povodom toga. Nista! Jedno veliko, prazno, glupo nista!

''Voliš li je ?" pitali su ga ."Ne znam...Teško je voljeti nju"

Odgovorio je,zastao a potom nastavio:"Još teže ne voljeti je...A najteže je naći voljenu poput nje, koja te voli."

..a ti , mila , samo banes u snove s nekog puta dalekog i tad se zbunim , tad se potpuno sludim...

Hteo sam samo da joj šapnem poslednji put da je bila moje sve. Pazi mene 'bila'.. Zapravo, bila i ostala moje sve, al' jebeš ga....♥...

..Ona je malo svojeglava...takve je naravi...

....ali ume da bude pravi anđeo...zavoljet ćeš je već...

-Nemoj to da radiš!-Šta radim?-Ubijaš se polako. Glumiš lažnu sreću, a ustvari...-Ne glumim ja ništa.-Znam te. Glumiš, i to jako dobro. Skoro da si i mene zavarala. Ali sreća pa te ja jako dobro poznajem i znam šta ti je. Fali ti. Sve njegovo ti fali. Priznaj.- On više ne postoji.-Ne laži. Postoji. Sakrila si ga u svoje srce. Svaku noć kada legneš, razmišljaš o njemu. O svemu što ste prošli skupa. Znam ja sve... I da plačeš zbog njega, još uvek. Samo se pretvaraš da je sve u redu. Sad' ti kažem, to možeš prosipati nekome ko te ne zna tako dobro kao ja!-Dobro, i ?-Pomiri se s tim' da ste vas dvoje završili. Ovaj put tvojom voljom! Hoću onu staru tebe, uvek nasmejanu, srećnu, bezbrižnu. Hoću da viidim OSMEH na usnama. Nedostaješ nam takva svima, veruj mi!-Te više nema. On je ubio.

Da nam ljubav bude put i da se nikada više ne izgubimo...

Posvud promašena vrsta, samo retki nađu retke

Ako te ikad izgubim, obećaj mi jedno: Da se nećeš dati nekom šarlatanu što te ne zaslužuje, pogotovo, ne radi to meni u inat...Ako već poželiš terati inat, onda meni u inat, BUDI SREĆNA..

Ne zameram ti, ovoliku ljubav je nemoguce uzvratiti....♥

I dalje misliš o njoj?Sjetim je se ponekad! -odgovoriKoliko ?Malo, malo ujutru, malo preko dana, malo uveče i malo dok spavam!

Žena je najljepša onda kada je zaljubljena. A meni, dragi moj, u posljednje vrijeme govore da nikada nisam bila ljepša.

Iskreno, ne treba mi neko ko će primjećivati samo dobre stvari na meni. Treba mi neko ko će vidjeti i loše, a opet me željeti.

Jednom sam mu, naivno i šašavo, onako detinje, govorila o svojim snovima, o tome kako ću provesti život pišući. Tada mi je rekao da napišem bar jednu rečenicu o njemu. Nasmejala sam se, a samo par meseci kasnije imala sam stotinu rečenica posvećenih njemu. Ali nije sačekao da čuje nijednu od njih. Sve ih je napustio onda kad je odustao od nas. Ne krivim ga. Ipak je on upleten u sve moje reči od stakla

i zaslužan za čitavu jednu, samo moju, zbirku dragocenosti. Možda će jednom otvoriti neku knjigu sa tamnim koricama i prepoznati sebe u nekoj od rečenica. Do tada, ne čitam ih nikom, samo ponekad u rano jutro osluškuju ih zidovi moje sobe…

Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte.

Ali, bio joj je suviše sličan. Operisan od svake emocije, plašio se osećanja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv način, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli. Da li su sve prave ljubavi tužne? Možda i jesu. A možda smo samo mi preveliki igrači ponosa i časti da ih učinimo sretnim. Uporno je pokušavala da ga se odrekne. Po ulici je rasipala deliće svog srca, pa ih iznova lepila svaki put kad bi ih on skupio poželivši da joj se vrati. Poslije te ljubavi ostaje gorčina na usnama i zidovi oko srca, a ona više nikome ne dozvoljava da joj se tako približi. Neki ljubav plate bolom, neki samoćom, a neki prazninom. Oni su bili dobro. Samo, ovaj put, on za sebe, a ona za sebe.

''Šepurila se po sobi u svilenoj spavaćici i mome predugačkom crnom kaputu. "Pogledaj kako mi crno odlično pristaje" -nasmijala se- "Jednog dana postaću oficir,nosiću ovakve kapute,i ako me ikada ostaviš,poslaću svoju ogromnu vojsku da te uhvati! Bože, kako sam je obožavao u tom trenutku."Dođi,zagrli me oficirko" -rekao sam- "Takve kao ti se ne ostavljaju. Nikad."Ali ipak sam otišao jednoga dana. Naime,to je ono što mi,mangupi muškarci, često činimo bez razloga.Ona nije poslala vojsku za mnom,iako sam itekako zaslužio da budem prebijen. Istina, tražila me je još dugo i zbunjeno, a onda je odustala.Malena oficirka je izgubila bitku života.Ali ja sam izgubio rat.''

" Zar sam ja jedini na svijetu koji nalazi da je blaženstvo biti sam, da je čudo biti sam?Moram li uvijek da budem ljubazan prema onima koji bi da se uvaljuju u moje sate? "

 Dodir usana bio je suviše kratak da bi se mogao nazvati poljupcem, a opet dovoljno dug da otkrije pritajenu želju.." 

Ti ćeš uvijek biti odgovor kad me neko pita zašto sam zamišljena i o čemu razmišljam.

Ipak, postoje žene koje žele samo jednog muškarca.. I nije poseban taj muškarac.. Posebna je takva žena.!

"I žao mi je, zaista. Možda nikad nećeš saznati koliko si mi poseban, i koliko ćeš uvijek biti. I ne volim te, jebiga.. Ali ako te ne volim onako kako ti hoćeš, to ne znači da te ne volim nikako. Jer volim."

Znala sam da sam ga izgubila u nekom od prethodnih života.Nemoguće je da ti neko odjednom toliko nedostaje..

"Nekad, ali samo nekad, poželim da nam se pogledi susretnu, jer da me znaš, koliko me ne znaš, znao bi da sam spremna voljeti te čitav život, a ni riječi izustiti o tome."

"Slušaj ti mali, prgavi smislu mog života. Nemam ja vremena da te nevolim."

Nadam se da će vas šah jednom naučiti, da kralj ne vredi ništa bez svoje kraljice..

Opet si dobro odglumio da ti trebam, stvorio nadu, pa je zgazio. Opet bez smisla idem u noć, grleći jastuk jako. Kad zaboli, stisnem zube, zagrizem usnu i ne dam sebi da o tebi mislim. Koliko puta me moraš

iznova povrijediti da konačno shvatim da trebam otići od tebe? Mili, ti bi od mene odavno digao ruke da se ponašam prema tebi kao ti prema meni. Ne bi ovoliko izdržao. Ti bježiš od ljubavi, kao posljednja kukavica. Baš to,kukavica!

Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. :Eat diamonds for breakfast and shine all day.

Nikada neces razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je neces znati zagrliti,ispuniti.Nikada neces znati razumeti tu maglu u mom pogledu.Kad odlutam,kada zastanem u pola reci,u pola koraka. Uvek cu ti ostati daleka.Uvek cu ti odgovoriti: ''Nije mi nista.'' A svasta mi je..

Ali, bio joj je suviše sličan. Operiran od svake emocije, plašio se osjećaja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv način, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli..

Bio je jedan od onih koji je odlazio kad mi je najviše trebao, i nije se javljao danima. S njim nikad nisam znala na čemu sam. Bio mi je sve, i bio mi je ništa. Bio je moj, a nikad ga nisam imala...

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znamI ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam...

Eh prijatelju, žene su ti čudna stvorenja. Te vole, te ne vole, te praštaju, te zaboravljaju, mnogo su drugačije od muškaraca.One kad te vole, neće te prevariti. Kad te ne vole neće ti se javiti. Kad oproste, neće zaboraviti, a kad zaborave onda za njih ne postojiš, vjeruj mi. Jednostavno imaju svoje ja. Tvrdoglave, zanimljive, naizgled posebne, eto tu su žene.

Privukao ju je k sebi, njeno ubrzano disanje se počelo smirivati, a oči boje bakra su se ispunile suzama. Kao da je cijeli svijet stao u taj tren dok su njegove ruke nalazile utočište na njenom struku. Shvatio je tada da ta žena koja se nalazi kraj njega stotinu puta prodala sebe za mrvicu njegove pažnje. Shvatio je i da se njegove ruke ne smiju nalaziti na njenom tijelu, da je mora pustiti, ali neka jača sila mu nije dozvoljavala da učini bilo šta. To nije smjela biti ljubav, a bila je. A ljubav nikad ne pita ništa, samo se dogodi

I dalje me drze budnom nocu sve najslade stvari koje si mi rekao

Lakše je biti vjeran drugima nego sebi.

 Eto i ova predstava je završena , nadam se da ste uživali u njoj . Bilo je lepo glupirati se za vas sve ove godine . Nadam se da ćemo se još videti...u nekom drugom gradu , na nekoj novoj predstavi , u nekom drugom cirkusu.

"Žena je fatalna kada izgleda da je ničija, a najfatalnija je kada je u društvu muškarca koji je umislio da je njegova, a ona to nije."

Ne želeći izgubiti nekoga do koga joj je stalo, ona bi se prvo udaljila - obično tako što bi izazvala neki lažan sukob.To joj je pomagalo da malo ublaži napuštanje za koje je znala da je neizbježno.''

Odgurala sam mnoge od sebe. I guram i dalje sve one koji pokusavaju taknuti nesto sto je samo tvoje. Grijesim, mnogi dobri odlaze. Ali nijedan ti nije ni blizu.

Hajde da se ne "natežemo" više. Zaboravi me, zaboravit ću i ja tebe. Znam da nije fer, ja ću tebe stvarno zaboraviti, a ti mene nećeš nikada. Jebi ga, tako si zaslužio..

Hoćeš da znaš kakav je ko čovek?Pogledaj ženu pored njega.

Uvijek je govorio da ne znam što želim. Kako čudno, jer njega kad sam vidjela prvi put, znala sam - želim ga.

A tebe mi je uvijek bilo malo. Kao i zraka kad te zamislim.

Nevjerovatno je šta sve možemo sakriti samo jednim osmijehom.

Uzalud pokušavaš doprijeti do nje. Odavno je navikla da je povrijeđuju oni koje pusti u svoj život. Loši momci su za nju odavno naučena lekcija i položen ispit. Takvi kao ti su je naučili da ne vjeruje nikome.

"Odlučio sam se za ljubav. Manje je istinito i manje vjerovatno, ali je plemenitije. 

I ljepše. 

Tako sve ima više smisla. 

I smrt. 

I život. "

_______

"Hodaćemo - bez razloga, 

radovaćemo se - bez razloga, 

smijaćemo se - bez razloga, 

s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. 

A kud ćes veći razlog?"

Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.

Živi ništa ne znaju. Poučite me, mrtvi, kako se može umrijeti bez straha, ili bez užasa.

Nije čovjek ono što misli, već ono što čini.

Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo nijedno živo biće.

Svako osjeća strah pred onim što ga čeka...

Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za što znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje...

Svi idemo od jedne obale do druge, po tankom konopu svoje životne staze, i svakome se zna kraj, razlike nema.

Pravda je pravo da učinimo ono što mislimo da treba.

A samo Bog zna svačiju krivicu, ljudi ne znaju.

... jer je najpreči onaj kome je najteže.

Uvijek svi znaju za nesreću i zlo, samo dobro ostaje skriveno.

Žena je uvijek zanimljiva kad je zaljubljena, tada je pametnija, odlučnija, ljupkija nego ikad.

Dobri ljudi su sreća na ovome svijetu.

Kad vidiš da mlad čovjek stremi u nebo, uhvati ga za nogu i svuci na zemlju.

Nije pričala o njemu. Nije govorila koliko joj znači. Tek kada bi koju čašu votke popila pričala bi o njemu. Tek tada bi priznala da joj znači. Votka je bilo njena istina.

Kraj. Nema dalje. Uradio sam sve što sam mogao ili stigao da uradim. Prvo sam sahranio iluzije. Onda ideje, pa ambicije. Zatim emocije i motive. Ostala mi je još nada. Još nju da začeprkam, pa da mirno napustim bojište.

"Netko mi baš sad nedostaje. Ali ne mogu učiniti ništa jer je taj netko pronašao svoju sreću u mojoj odsutnosti."

Nikad ničije odsustvo nije bilo ovako prisutno...

Znala je da će na njega misliti celi život, ma za koga da se bude udala. To je bila jedna od onih polusmešnih iluzija mladosti u kojima ima poprilično tužne istine

'Samoća nije stanje kad uz tebe nema nikoga, nego kad u tebi nema čežnje.

Putujem,evo,putujem da natrpam u glavu neke neslućene predele.Da drveću poželim najlepšu laku noć na svetu.Da se vrtim kao lišće,zvezdei ptice.

Da malo nemam plan.

 Čekala je sledeću priliku i te noći - i mnogih narednih noći - zamišljala je bezbroj mogućih odgovora, dok nije pronašla pravi način za početak jedne priče koja neće imati kraja.Ali sledeće prilike nije bilo. 

"Nije on nezamjenjiv muškarac. Samo sam ja stvorila sliku da jeste, inače nema ništa što ga čini posebnim."

.Godinama sam se ponosio time što moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda prepravilo probleme nego što ih je rešavalo

Ja sam dobro...Prokleto dobro...Izbjegavam Bukovskog i sve što miriše na ljubav...Učim još jednu ljubavnu pjesmu napamet i pjevušim onu "Ne postoji On"... Dobro sam, stvarno dobro...Jos uvijek sa flasterom na srcu, al' onim najmanjim. Tu sam...čekam da se desi...Samo da se desi nešto, bilo šta...Al' što prije...

Isključio sam se neprimetno, kao ulična rasveta u bistro letnje jutro, i vratio se svojim dobrim, starim mislima...♥

- Zaboravila me?- Ne prijatelju, nije te zaboravila, nego nema za čim da žali, izgubila je ono što nikada nije imala, osjetila, nekoga kome ne znači ništa, a vjeruj mi prijatelju, ti si izgubio mnogo više!

Znam, ti imas nju, ja imam njega. I ovo nase je nemoguce. Ali se ja i dalje bez tebe ne mogu snaci... Kad te ne vidim, mislim da mi je On sve. Ali cim se TI pojavis, On postaje nevazan naspram tebe... I, nikad to neces znati. Ako nekad i procitas negde ovo i prepoznas se, pravi se da nisi. I ako ikad saznas koliko mi znacis, povredi me, oteraj me od sebe. Jer ja nemam snage da sama odem... Previse nas stvari deli. Da se bar nismo nikad ni sreli...

Svi imamo tu jednu osobu. „Onu“ ili „onog“ kojeg kad spomenemo obavezno utisamo glas. Kao da bi nas mogao cuti. Osobu koja je bila deo naseg zivota,bica,uma,koju smo voleli iskreno i koju i da

zelimo izbrisati nikada do kraja ne mozemo...jer voleti nekoga bezuslovno dusom i srcem a ne ostaviti mu jedan deo sebe u kojem ce vecito boraviti,priznat cete,nije bas moguce. Ja imam takvu jednu. Uvek kad izreknem tu recenicu osetim ponos,cast...sto sam izuzetak...sto sam izabran da upoznam pravu,iskrenu i obostranu ljubav i strast. Ta „moja“ odavno nije vise moja. Odavno carsijom prolazimo ruku pod ruku ja sa drugom,ona sa drugim. Iako se,priznajem,ti drugi,ni meni,a ocito ni njoj,ne zadrzavaju dugo...valjda upravo zato sto smo jedno drugom postavili visoke standarde, pa se drugima nije lako popeti na taj zahtevni nivo. I neka mi niko ne kaze da kad vidite tu „svoju“ ne osetite blago podrhtavanje tla. Da, tacno je, svaki put sve manje, ali i onda kad prestane podrhtavanje, opet vam u momentu dah u grlu zastane. Samom sam sebi ja govorio da je ne volim vise i cesto to ponavljao,jer kad mozak srcu to ponavlja stalno,cak i ono pocne da veruje u tu toliko zeljenu“istinu“...ali potpuno ozdravljenje dolazi onda kad shvatis da ne mozes,niti trebas, bezati od te ljubavi. Kada shvatis da ce zauvek biti tu negde u tebi, svaki put kad je vidis, prođes ulicom u kojoj ste se ljubili,kad cujes pjesmu koju ste voleli, taj mali dio u tebi ce oziveti na momenat. A to je normalno. To je prirodno. S druge strane, nekima od nas, to dođe i kao kazna.Zasto?Zato sto je to kazna koju moraju platiti...jer tu jedinu osobu koju su voleli nisu znali sacuvati od đavola u sebi..

A moj peščani sat troši mnogo više nego ranije..Progoreo je neki dihtung, verovatno. Donja gomilica peska, već je primetno veća od one gore.. Nemam više vremena, da propuštam baš svakog idiota...♥

Sve se može objasniti, ali ne svakome.

U redu, priznajem da sam opet u emotivnom minusu, ali proleće mi uvek uznemiri misli, kao odraz oblaka tamno ogledalo vode...

Proleće?

Još kako. Tako se bar priča po čaršiji. Došlo je u našu zemlju inkognito, svi znaju da je tu, ali još niko nije uspeo da ga prepozna...

Ona je, kažu, njegova. I to je čini posebnom. ♥

Pa ti i pokušaj izreći da si ga zaboravila, kad nisi. Glava ti govori jedno, a srce drugo, i uvijek, ono pobjeđuje. Još je on tu negdje, sa strane.

 on je slomio nju, a ona svakog sledećeg.. '

'Nije nju, prijatelju, zabolelo to što ne može biti srećna sa drugima. - A šta je zabolelo?Zabolelo je to što ne može biti srećna sa tobom.

Jednom ću osvanuti u drugačijem zagrljaju i neću pomisliti na tebe... I leptiri će ponovo igrati... Jednom..

''Ne trebaš mi.Bila je to najteža laž koju je trebalo izgovoriti. Najlakša koju je mogla smisliti. Ali izgovoriti, tu je već bio problem. Tu je zapelo...''

Volio me... Sigurna sam. Al' na neki svoj način. A ja, i ja sam njega voljela. Al' na sve moguće načine.

Mogla je ona bez njega. Itekako je mogla .Odlicno je glumila hladnokrvnost, pred svima se trudila biti ravnodusna, iako se u njoj nesto preokrene svaki put kad ga neko spomene.

"Iz iskustva sam shvatila opasnost od usredsredjivanja na ono cega nema.A sta da sam dosla do kraja moga zivota i shvatila da sam svaki danprotracila, i kakav bi nepodnosljivi zal bio shvatiti da nikada nisam okusilastvari koje sam jela ili videla mesta na kojima sam bila dok je celi zivotodlazio od mene..."

“Srce umire polako. Kao opalo lisce na vodi. Sa svakim uvelim listom, odlazi i deo nade. Dok nada ne nestane…” “The heart dies, a slow death, shedding each hope like leaves... ... until one day there are none. No hopes. Nothing remains.” 

“...to see him again after so long awakened something inside me. I was surprised to find myself feeling sad rather than joyful, as i would have imagined. 

You cannot say to the sun, "More sun." Or to the rain, "Less rain." To a man, geisha can only be half a wife. We are the wives of nightfall. And yet, to learn kindness after so much unkindness, to understand that a little girl with more courage than she knew, would find her prayers were answered, can that not be called happiness? After all these are not the memoirs of an empress, nor of a queen. These are memoirs of another kind. 

 She paints her face to hide her face. Her eyes are deep water. It is not for Geisha to want. It is not for geisha to feel. Geisha is an artist of the floating world. She dances, she sings. She entertains you, whatever you want. The rest is shadows, the rest is secret. 

“He was like a song I'd heard once in fragments but had been singing in my mind ever since.”

Zaboravila me?-Ne, prijatelju, nije te zaboravila, nego nema za čim da žali, izgubila je ono što nikada nije ni imala, osetila, nekoga kome ne znači ništa, a veruj mi, prijatelju, ti si izgubio osobu koju je ona sanjala da će sresti u tebi, koja te razume, podržava, i koja ti veruje.

Savest mi je, znaci, cista?O, kojesta. Naravno da nije...

"Ja? Ja sam dobro." I pokvareni poligraf provalio bi ovu laž.

I reci :"Sutra kako bude,ali...danas ću biti jaka!"

Ako nađeš onu koja će te voljeti kao ja, lično ću joj odati priznanje. I poželjeti vam sreću. Ali, džabe, ljubavi.. Ne rađam se ja dva puta. Shvatićeš.

I opet ću ja biti budala kod koje ćeš imati milion drugih šansi, i opet ću biti ona ista budala kod koje sve prolazi. Al' neka. Na tvoju dušu, mili.

Eh kad se napijem, pa mi se nekako telefon stvori u rukama. Pozivam broj koji je već neko vreme izbrisan iz imenika, ali ga vrlo dobro znam napamet. Svi imamo takav broj, zar ne?

-Pa zar ti se sviđa takav život?- A šta da radim? Da se ispišem iz ovoga i upišem neki drugi?

Možda i nije bio moja srodna duša, ali je bio jedina duša koju sam željela uz sebe!

Ja sam inače sasvim OK, ako si to htela da saznaš...!?

Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru,i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da menosi..

Posle svih uzaludnih pogleda i praznih priča, pokušaja da nastaviš dalje i neuspeha, jedne te oči uvek vrate u uspomenu i podsete da ipak postoji samo jedan On.

Naiđu tako dani. Ne prepoznaješ boje aprila. Ne prepoznaješ svoje ruke. Izgledaju ti kao krila.

I muškarcima i ženama... svima nam je jedno zajedničko...Noću... u snovima... Griješimo s' onima na koje se tokom dana ne usudimo ni pomisliti.

'I ne znaš koliko kao ti - takvih večeras ponovo nekog' nemaju .'

''Nemam ni jedan dokaz da sam bio tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali.Ne znam u stvari ni šta smo.Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svijetu.A nemam ni jedan dokaz da sam bio tvoj neko.''

Ne nosi nas vetar kao lišće i ova gorka sreća da se leti nije smisao i svrha samoj sebi. Mi nismo atomi prašine koja se u oblacima bez cilja diže leti nad drumovima, nego sićušni delovi beskonačnog mozaika kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik, ni veličinu, ali u kom sam, evo, našao svoje mesto i stojim pobožno kao u hramu.

''Znam da ga voliš. - Odakle ti to možes znati? - Pa znam. Znam da misliš na njega kada kreneš spavati i kada se probudiš. Znam da svaki propušteni poziv nadaš se da je od njega. Znam. Znam da tražiš razloge da mu oprostiš za sve što je uradio i da ga opravdaš ljudima. Znam da te boli kada vidiš da mu ide bez tebe - a ti još ne možeš nastaviti dalje. Znam da ti nedostaje svaki dan, minut i sekundu. Znam, to se jednostavno vidi. Ispod tog osmijeha - čuvaš suze u očima jer te to boli. Znam.''

'Koliko god da sam se trudila da ne mislim na njega, nisam se trudila da zaboravim. Plašila sam se - kasno noću, kada je iscrpljenost usled nedostatka sna slamala moje odbrambrene mehanizme - da mi jeste sve izmicalo. Da je moj mozak kao sito, i da jednog dana neću moći da se setim boje njegovih očiju, dodira njegove hladne kože, ili boje njegovog glasa. Nisam mogla da mislim na njih, ali morala sam da ih zapamtim

Znala je da će dio nje zauvijek ostati s njim. Tamo gdje su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa.

Dobro sam, fališ mi samo ponekad, najčešće pred spavanje... Malo razmišljam o svemu što je bilo, malo zamišljam šta je moglo biti, a ujutru... Ma ujutru, to više nije važno, osmeh mi izmame sitnice. Srećna sam ja, samo tebe nemam, ostalo je sve tu, nemam se ja za šta žaliti, dobro sam...

Uopće ne moraš otići iz grada, iz zemlje, sa kontinenta. Ne moraš, meni dalji nikako ne možeš biti. Manje bi boljelo da te ne viđam svako prokleto jutro...

..istina , njihovo zaljubljivanje nije trajalo dugo , ali u toj igri nema pravila...neko emocije trosi polagacko , kao mirisljavi sapun , a neko svoje srce ispali razuzdano , kao pun sarzer , pa u jednoj kisovitoj aprilskoj noci odvoli za citav zivot…

Prije ili kasnije gorčina će nestati, neko koga je sudbina stavila na tvoj put najzad će doći s naramkom sreće i sve će biti kako treba. Biće tako, iako se ti u ovom trenutnku osjećaš očajno i misliš da lažem.

Ako nekad i dobiješ poruku s mog broja, nemoj da odgovoriš. Neki poziv u gluho doba, nemoj da se javiš. Ne igraj se s mojom slabosti. To je samo trenutak. Ništa strašno.

Ti voliš samo sebe, i sam sebi si dovoljan. Da, ipak si ti ljudsko biće ali nažalost, bez imalo ljudskog u sebi. Večeras sam stavila tačku i na tebe i na ono naše što nikad nije ni postojalo. A tebi ostavljam da uživaš u svojoj samoći, dok ću se ja posvetiti sebi. Bit ćeš zaboravljen

Pusti me, nisu mi ovo baš najbolji dani. Sve i svi me nerviraju. Nisi ni ti na dobroj listi. Zaboravi sve, ionako ne znaš šta hoćeš. Uzeću nekog od ovih što me vole. Da, i dalje, voleću tebe, ali na daljinu. Izgleda da samo tako funkcionišemo.

''Pravog muškarca, s' kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli - ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kako treba, da znate čiji ste ...!''

'I kad saberem dva i dva, ti si u velikom minusu u mojoj glavi. A, srce.. Tu veĆ sasvim druga matematika vaŽi. Tu si na sigurnom. ' ♥

"Desilo se kada se niko nije nadao. Trajalo je duže od predviđenoga, kraće od očekivanoga. Završilo se kao da nikada bilo nije... A bilo je."

Samo sam željela da se boriš za mene...Da kažeš da bi radije bio samnom nego i sa jednom drugom...

A nisi...

Bila je luda i jedinstvena. Nepopravljiva i bezobrazno ravnodušna. Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je neko ko ne zna ostati.I nije ostala, nikada. A volio sam je. I ona je mene voljela. Svi su to znali, osim nas.

Ne vredi.Toliko sam puta vraćala sat,kupujući ti vreme.Kasniš.Mnogo kasniš.Niko se toliko dugo ne čeka.Čak ni ti...

..ocigledno smo gledali na svet sa razlicitih tacaka , ili smo sa iste tacke gledali razlicite svetove...

život sam počeo da brojim od tog poljupca pa nadalje..

"Snažne žene svoju bol nose kao štikle, bez obzira na to koliko boli, svi vide samo to koliko su lepe."

"Nismo znali oprostiti jedno drugom. Umjesto toga udarali smo gdje najviše boli. Ti si gađao srce, a ja, ja sam gađala ponos. A toliki ego, vidiš, nije bilo moguće promašiti."

“I onda kad sam je vidio ondje u ćošku, onako nemoćnu i slabašnu u zagrljajima drugih ljudi, poželio sam da sam ja uz nju. Da me grli, da je grlim. Da ponovno dijelimo uzdahe, osmijehe. Da me udari, i priča onako neprekidno na što ja uvijek mogu da je zaustavim samo poljupcem. O da, itekako sam želio. Falilo mi je sve naše.”

“Oprosti mi.. Ja, eto, ne umem da volim. Ne umem da se promenim zbog nekoga, zbog srca, zbog tebe.. Ja umem da pišem.. I ako bi tražio, ispisala bih romane o tome kako volim da te slušam kada pričaš o muzici, i da te posmatram dok se smeješ, i kako mi srce preskoči par otkucaja kad te osetim iza sebe, dok me štitiš rukama.. Ali nikada ne bih mogla da pišem kako te volim.. Ja sam, razumi, ipak previše hladna za ljubav..”

Čudno je, kako se sada na pomen njegovog imena samo rastužim, a neko sasvim drugi mi nacrta osmijeh na licu.

“Bila je sama jer je ljubav jedan od onih osjecaja koji se ne mogu kontrolirati. A ona je uvijek morala osjecati da ima kontrolu. Voljela je i bila voljena, osjetila je kako je to sanjati i kako je to kad ti je glava u sedmom nebu.. Ali je, isto tako, osjetila kako je to pasti na zemlju”

A ne. Neću pocijepati naše slike, baciti tvoje poklone. Neću, ne zato što mi je teško da se razdvojim od jednog dijela tebe nego što sam postala dovoljno jaka da pokažem zube prošlosti. Dovoljno hrabra da ih gledam samo kao dekoraciju u mojoj sobi. Gotovo je, mili moj. Pobijedila sam.

“Večeras, prvi put u životu, shvatila sam poentu one rečenice koju sam nekad davno čula i koja mi nikad nije bila jasna: Nekad ljubav, jednostavno, nije dovoljna.”

“Jednostavno,nekad mi se činilo da je savršeno poznavati savršenu osobu poput tebe, ali na kraju svatih da to savršeno poznavanje savršene osobe ipak traži da i ova druga strana bude savršena. Nažalost,ja nemam takav pedigre. Ja sam neko sasvim običan,manje bitan… Samo jedna mala duša na ovom svetu, ali opet, ja sam neko ko je ceo svoj svet video u tebi.”

U stomaku se opet rađaju leptiri... Da li popiti neki otrov realnosti, pilulu lošeg iskustva ili pustiti da se razmnožavaju?

Ima u tebi nečeg mazohističkog, mala. Odričeš se onoga što voliš, i uživaš da u tome patiš.

Primetila je da ne oseća ništa. U jednom delu njenih grudi još je gorela strasna vatra nove ljubavi, u drugom delu počelo se razbuktavati iz starog žara, vihor očaja povezao je ta dva plamena u pomahnitali kovitlac i jednostavno više nije uspevala da ih razazna…

Na jednu stranu vage stavili su srce, a na drugu dodavali cigle, jutra zemlje, nule, kvadratne metre, kubike, placeve sa pogledima na more, četrnaest karata, dvadeset karata.. Da je pored onog srca na tasu bilo još jedno mogli bi na drugu stranu nasaditi i oktet slonova, pa im ne bi pomoglo. Ovako, njeno usamljeno srdašce nije imalo šanse.. Iako je bilo poprilična stena...

odglumi ravnodušnost, izblijedi obraze šminkom, skreni pogled ka neznancu... Snađi se, žena si

“Jer, eto, sve sam poslala kvragu, cigare i kava, poneka čašica ili dvije, snažni poljupci, brz zaborav. Sam si rekao, jednom se živi.”

'’Daleko si. Udaljen samo nekoliko kilometara, par minuta one tvoje lude vožnje autom, ali svejedno daleko. Udaljen hiljadama razloga, pogrešnih ljudi, loših odluka. A to je više od hiljadu kilometara. To razdvaja zauvijek. To je sudbina.''

Zašto su me uvijek privlačili ženskaroši? Možda zato jer sam ja bila ista kao i oni.Klela se u ljubav, a nisam znala šta je to. Odbijala sve one koji su me voljeli a visila s muškarcima koji su me znali povrijediti. Znala sam ja to sve i bilo mi je svejedno. Nekako sam uvijek prihvaćala igru, bilo je zanimljivo. Barem tada. Više nije.

Nije imao njeno srce. Imao je samo njeno tijelo... Vjerovala je u to čvrsto. On ju je tako izvježbao. Ali loše je odigrala. Loše je odglumila hiljadu puta. Loše je lagala da joj nije stalo.

"Druže, čuvaj je se. Takve su ti najgore. Imala je slomljeno srce, do kraja smrskano. Od toga se nikada nije oporavila. Nije više osjećajna djevojčica, sad ne preže ni pred čim. Lomi, gazi sve što joj se nađe na putu. Jednom je voljela i zaklela se da više nikad neće... I nije zavoljela. Od tada, više nikada. "

Ukljucio je razum i krenuo dalje, bez mene. I ja sam krenula dalje, ali u mislima s njim. Zauvijek.

A rekli su mi: “Ako je strast, proći će. Ako ne prođe, ljubav je.” I nije prošlo…”

Moja sreca, moja tuga i celi moj svet je stao u ta dva smedja oka, stao i ostao.

Mogu o meni da pricaju sta hoce, da me nazivaju razlicitim imenima, ne marim. Sta oni znaju kako se voli do krajnjih granica i gazi svoj ponos zbog ljubavi? Voljeti ne mozes nauciti, ili to nosis u genima ili ne, treceg nema.

Mili moj, zar ne vidis koliko smo slicni? Koliko smo povezani nekom komplikovanom magijom? Cak su i zvijezde umijesale prste da nas povezu, da nam se pogledi susrecu, da se savrseno razumijemo ne progovorivsi niti jednu rijec. Ali ne, ti ides uprkos zvijezdama i sudbini, trazis srodnu dusu negdje daleko, a ona ti je ispred nosa i ceka vec predugo.

Voliš i voljena si. Samo šteta što su to dva različita muškarca.

"...U odnosu na sve one naputovane, prepuderisane i otečene likove delovala je kao sveži, negovani, egzotični cvet u odnosu na priprosto i samoniklo baštensko cveće.

Orhideja i zevalice...

Zlobnici će reći da je to snobovska metafora, jer, bože moj, oni pouzdani znaju da u nekim krajevima orhideje rastu na sve strane. Orhideja je retkost samo ovde...

Pa? Upravo o tome i govorim. Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić...."

''I niko nije bio ni upola tako arogantan, tako ohol, tako sujetan i tako neodoljiv.Zbog čega sam ga onda voljela? Možda zbog toga što mi se nikad nije potpuno predao. Bio mi je blizak, ali mi je uvijek pokazivao gdje mi je mjesto.''

Nisam legalna, ali sam legitimna. ....................................................................................................... Nekad sam mače, a nekad mačeta.

Onda je šapunla kroz plač: " Nedostajat ćeš mi." I samo Bog zna koliko je bila iskrena

Hvala ti što postojiš, iako ne za mene. Hvala što si ušetao u moj život i ukrao dio njega. Ti imaš neku koja te čeka, imam i ja nekog, ali poželim da umjesto njega bar na tren budeš ti. Tvoja sam i onda kada ti ne pripadam, kraj tebe sam i onda kada me nema, ljubim te i onda kada te ne dodirujem, sanjam te i onda kada sam budna.

U potpisu : Zauvijek tvoja, a nikad sa tobom !

Uprkos prividnoj slobodi, sav njen život bio je beskonačni niz sati protraćenih u iščekivanju da se dogodi neko čudo, istinska ljubav, avantura s uvek istim srećnim krajem, kao u filmovima i knjigama.

.

Fališ mi.Zapravo, ne.Ne fališ mi ti. Fale mi tvoje priče. Fale mi tvoje gluposti.O Bože, kako je ova ljubav naša smiješna?Ljubav?! Da li se to može tako nazvati ?Ne.. Oprosti.Često griješim, kada si ti u pitanju.Ne znam što je prava istina. Ne znam ko si ti.Mah, kao da je to važno.

Ja sam tvoje Niko i ništa.Zapamti to.

Ne krijem:ja sam pun Neskromnih Snova.Skromnost uopste meni nije dana

“No matter where you are in the world, the moon is never bigger than your thumb…”

Wake up! You've nothing to lose, because in the end, what you've done dosen't matter. You're going to die anyway, so do what you want and don't give a fuck about anything else!

'Nedostaješ mi…

Ali nema smisla da se u pismu, koje ti onako nikada neću napisati, svaka druga rečenica bude sastojala od te dvije riječi i tri tačkice koje nagovješćuju još teže osjećaje. Mogla bih ti reći još tisuću stvari, mogla bi te držati budnog pričajući ti noćima, ali sve bi se to svelo na te dvije riječi. Zar ne?'

A volela ga je puno i previše ako pitate mene. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je. Koketirala je s drugima,da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih. Ali nije imala tu iskru u očima i taj smešak na licu kao kad bi pričala s njim.

Shoot for the moon. Even if you miss, you'll land among the stars... ˇˇ

Neće još dugo kucati satovi, pruži ruku... Umreti ili ne roditi se? Preporoditi se.

Otvoren na pola na raskrsnici stojim,semafor u mojoj glavi je prestao da broji minute i sate,pogotke i promasaje,pobednike,gubitnike i propale pokusaje.

Samo dobijemo etiketu dosadnog zato što volimo... Bolje da odem u kretene...

"Oblačić mog daha zadržao se načas, kao oreol u njenoj crnoj kosi.. Crnoj? Nikad nisam bio ekspert za detalje, ali sasvim sigurno sam bio ekspert za njenu tamnosmeđu kosu, i za onaj plavi pramen koji se ponekad pojavljivao krajem ljeta, kao suvenir sa mora... Okrenula je glavu i zadovoljno napućila usne, otkrivši da je baš to ono što je željela da mi pokaže... - Hoćeš malu Garavu? E pa, ovo je najgaravije što sam uspjela izvesti... "

bilo je noći kad mi je trebao netko tko ne pita ništa, a ume sve...

Greska? Priznajem, na kraju krajeva... Prvo, nikad ne treba rusiti mostove za sobom. Jos manje ispred sebe. Treba ih graditi. Tako mozda neko jednom i ode odavde...

Od mene ne moraš da se kriješ . Zaista .Ja sam prestala da te tražim odavno . Bolje nadji način da se sakriješ od samog sebe .

Ako mozes da sacuvas razum kad ga oko tebe gube i osudjuju te;Ako mozes da sacuvas vjeru u sebe kad sumnjaju u tebeAli ne gubeci iz vida ni njihovu sumnju;Ako mozes da cekas,a da ne zamaras cekajuci,ili da budes zrtva lazi, a da sam ne upadnes u lazili da te mrze, a da sam ne das maha mrznji;i da ne izgledas u ocima svijeta suvise dobar ni tvoje rijeci suvise mudre

Ako mozes da sanjas, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,Ako mozes da mislis,a da tvoje misli ne budu (sebi) ciljAko mozes da pogledas sebi u oci Pobijedi ili PorazuI da, nepokolebljiv, utjeras i jedno i drugo u laz (strah);Ako mozes da podneses da cujes istinu koju si izrekaoIzopacenu od podlaca, u zamku za budale,Ako mozes da gledas tvoje zivotno djelo sruseno u prah, i da ponovo prilegnes na posao sa polomljenim alatom;

Ako mozes da saberes sve sto imas i jednim zamahom stavis sve na kocku, izgubis, i ponovo pocnes da stices i nikad nijednom rijeci ne pomenes svoj gubitak;Ako si u stanju da prisilis svoje srce, zivce, zileDa te sluze jos dugo, iako su te vec odavno izdali da tako istrajes u mjestu, kad u tebi nema nicega viseDo volje koja im govori “ISTRAJ”

Ako mozes da se pomijesas sa gomilom, a da sacuvas svoju cast ; ili da opstis sa kraljevima i da ostanes skroman;Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne moze da uvrijedi;Ako svi ljudi racunaju na tebe, ali ne pretjerano;Ako mozes da ispunis minut koji ne prasta sa sezdeset skupocijenih sekundi,Tada je cijeli svijet tvoj i sve sto je u njemu,I sto je mnogo vise,tada ces biti veliki COVJEK, Sine moj!

...ispostavilo se da sam ja, zaista, neko ko je bio tu da vreme samo brže proleti...neki osrednji klošar koji nikada nije bio dovoljno dobar da nasmeje, razveseli, uteši ili da napravi dobru zabavu...uvek je to neko radio mnogo bolje od mene, a meni su se obično vraćali kada bi ih ti 'bolji' ostavili na cedilu...eh da...koristoljublje i dvoličnost su teške droge - ni sa jedne, a ni sa druge igle se još niko nije skinuo...Dosta dugo ce vremena trebati da shvate da su dijamant dali za smešni cirkončić, ali nema veze. Neka se ne trude toliko da me gube. Ja sam od onih koji znaju kada treba otići.

Volela sam naša ćutanja...Zato što su bila samo naša...Distancu nisam volela...Onda kad je trebalo da zajedno prelazimo dubine uličnih bara i držimo jedno drugom ruku, nismo...Ćutali smo...I pravili razmak...Ti si ga pravio...Odmicao sve bržim koracima sve dok se nisam umorila i prestala da pokušavam da te sustignem...Sad si samo podsetnik da sam se možda i ja trebala izmicati...Možda bi onda ti pokušavao da sustigneš mene.I možda bi ti uspelo.I sve ostaje na tom - Možda...Šta bi bilo, kad bi bilo…Po tom pitanju se slabo još šta može uraditi.Više nisi tu...Bar ne onako, kako je trebalo da budeš.Nekad mi te spomenu, nekad mi pričaju o tebi...Zadrhtim svaki put, vide to…Ali te opet spominju...Namerno...A ja te namerno čuvam u sebi…I ćutim...Krijem te u svakoj i najzavučenijoj pukotini svog postojanja...Kao nešto što je moglo da bude, a nije...

Poslao sam joj kišu. Nemojte se ljutiti vi koji ste joj blizu pa ste pokisli. Ona stvarno voli kišu. A ja volim kad je sretna.

NE POBEĐUJE ONA ŽENA KOJA TRCI ZA NEKIM...NITI ONA KOJA BEZI....POBEĐUJE ONA KOJA ZNA DA ČEKA

" Nije to bila laka žena, ni pokvarena, ni neverna žena, to je bila jednostavno zaljubljena žena, ništa posebno... "

Prošlo bi čitavo veče a da se ne dodirnemo, ali odavno znam da u tome i jeste čarolija... Želja se razlikuje od Pohote i po tome što pukne tek tu i tamo kao kićanka na biču Nežnosti..

..živela je, sve u svemu, neobjašnjivo mirno, kao da u ovom životu samo zamenjuje koleginicu, kao da se sve to tragično i ružno i ne događa njoj, već nekom sasvim drugom..

Nadam se da si me zaboravila, kao ni ja tebe ....

.ja te i ne poznajem, takoreci.. ono malo sto smo bili zajedno, nista je spram vecnosti koju sam samo ceznuo za tobom..

Ja ti svaki put ostavim majicu s mojim mirisom, i crvenu dlaku, tek toliko da 5 noći u sedmici kad se budiš sam, shvatiš da sam tu s tobom i kad nisam tu. Ostavim ti sve ono što najviše voliš, moj miris i moju kosu, i pogled koji lebdi u zraku, čuvajući te kao mali osobni anđeo od svega lošeg dok spavaš. Laku ti noć još jednom želim kroz zvijezde, koje se tebi noćas smiju, kao da si Mali Princ. Laku ti noć želim kroz jastuk prošaran mojom kosom, i mojom maskarom. Volim te. Volim te kao i svaku drugu noć.

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo"

"A šta da radiš kad sve ne dođe u svoje vreme? Šta da učiniš, kad ti se život iščaši onako kao kad ti se rebra pogrešno uglave, srce obesi s leve na desnu stranu i zaboraviš ono radi čega si se uputio da se grebeš po ovom trnjaku. Slomiš li nogu, ruku uglave ti nekako pa zaraste. Nema na ovoj kurvi zemlji majstora to unutrašnje da namesti."

"Dok sam zurila u njega, shvatila sam da ga mrzim onoliko koliko samo zena moze mrzeti muskarca, a rob gospodara. I znala sam po njegovim očima da me se boji onoliko koliko se muskarac moze bojati zene, a gospodar roba......"

Neko emocije troši polagacko, kao mirišljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun šanžer, pa u jednoj kišovitoj aprilskoj noći odvoli za čitav život...

Ma, priče o "bivšima" samo popunjavaju prostor između lica sa naslovnih strana i horoskopa. Šta će kome to? Zna se koja vrsta priča počinje sa "Bilo jednom". Ne, hvala.. Već izvesno vreme ne verujem u bajke...

... I najveći je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš. ^^

Izdajem naredbe prstima …da na tipkama tastature ispisu …reci iz duse poslate…ne uspevam…nema tih reci da opisu…tezinu noci…u iscekivanju sna…kao utocista…tisina se nocas gnezdi u uglovima sobe…muzikom pokusavam da je oteram…a samo sebe zavaravam…jer ona je tu…da ne cujem… svoje srce …dok tvoje ime otkucava…

“Pružajući muškarcu iluziju ljubavi, da je voljen na način na koji to želi, žena se služi svojim majčinskim instinktom - vara ga da bi se zaštitila.... ..Od čega? Od života ili sebe same? Potrebno je samog sebe zavarati kako bismo prevarili drugoga, ali ako samozavaravanje postane istinito (to jest, svesna laž), tada je laž potvrda samozavaravanja. Znači da je laž potrebna kako bismo osigurali ljubav (prema sebi i prema drugima) - što znači da je i ona laž. Laganje zbog straha od gubitka (bes), od gubitka ljubavi!"

Sve je spremno ove noci, za dogadjaj taj nogom kroci sva u belom, mirise na maj. Stajala je s jaganjcima, pored sena kao zlato pa se spusti na to seno, iz legende poznato To u bajci mesecina, s oreolom divno sja, lezi, cuti, ruke sklapa glas iz grla popusta ............... sta li se to dogadja Srcem vristim ko u snu princeza se poradja.

Hvala za Maju, hvala ti za sve, vecno cu cuvati nju i misliti na tebe (2X)

Tad zaplaka devojcica i rosa je okupa. Na grudi je privija sa osmehom na usnama. Uspela je da izusti volim te i cuvaj je. Klonu glavom zadnji put, sklopi oci i ode.

Dobro jutro, dobro dosli postoji plavo neko nebo, gde duvaju vetrovi sto gradove brisu. Ne boj mi se mila, nisi sama,kosava je nezna sa devojkama. Dodji, budi moja ceznja ............, budi moja, moja Maja.

Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati medu stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja...

I mada svaki put uredno nešto poželim, želje mi se baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo... Možda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put...Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to želje, šteta bi bilo da samo tako propadnu...

Ma niko meni tebe ne može zameniti i niko nikada neće moći. Toga si valjda svesna. I možeš otići na kraj sveta, mogu i ja, možemo i ne pričati, svejedno. Ko bi te mogao zameniti? Ko zna ovu šašavicu bolje od tebe sestro? ♥