2

3

UVOD

MASAMOTO TENO

Kjoto, Japan, avgust 1609. godine

Deak se naglo prenuo iz sna. epao je ma.Teno se nije usuivao da die. Neko je bio u sobi. Oi su mu se navikle

na tamu. Nastojao je da uvreba pokret u pomrini. Nije video nita izuzevsenki u tami i sablasne meseine koja se probijala kroz providne, papirnatezidove. Moda sam pogreio... Instinkt steen samurajskom obukom druga-ije je govorio.

Pomno je oslukivao, lovei i najmanji um koji bi potvrdio prisustvouljeza. Nije uo nita neobino. Rascvetale trenje u vrtu su blago utale,kao svila na lakom povetarcu. uo je spokojni ubor vode iz fontanice uribnjaku i noni poj veito budnog zrikavca. Iz ostatka kue je dopirala ti-ina.

Uzbudio se vie nego to treba... zbog drskog kami duha koji ga je prepaou snu.

Glasine o predstojeem ratu su ve mesec dana opsedale Masamotovodomainstvo. aputalo se o pobuni. Tenov je otac pozvan u slubu da biuguio mogui ustanak. Mir koji je Japan uivao proteklih dvanaest godinasad je bio ugroen. Narod se plaio rata, sa zebnjom je oslukivao zlokobneglasine.

4

Napustio je borbeni poloaj. Opruio se na futonu, gotov da ponovo uto-ne u san. Cvrak, ba u taj as, zacvra neto glasnije. Deakova ruka sevre stee oko drke maa. Otac mu je jednom rekao: Samuraj treba dau svakoj prilici poslua svoj instinkt. Instinkt mu je poruivao da netonije u redu.

Podigao se iz postelje, da ispita okolinu.Srebrna zvezda sunu iz tame.Teno se bacio u stranu. Zakasnio je za sekundu.uriken ga je posekao po obrazu, pre nego to se zario u futon, tamo gde

je do malopre bila njegova glava. Nastavio je da se kotrlja, dok mu je krvkapala niz lice. uo je kako se drugi uriken zabija u tatami na podu. Ustaoje i potegao ma, jedinstvenim tenim pokretom. Bio je spreman za borbu.

Primetio je pokret u tami. Uvrebao je sablasnu priliku, u crnoj odedi.Ninda! Noni vesnik smrti.Odmerenim, laganim pokretom ninda isue zlokobno seivo iz saje.

Kratki i pravi tanto je, za razliku od Tenove duge, zakrivljene katane, biosavreno oruje za probadanje.

Ninda iskorai i podie tanto. Kretao se kao kobra, spremna za napad.Teno proita nindinu nameru i zamahnu maem. Zasekao je ukoso preko

ubiinog torza. Ninda je veto izbegao katanu, okrenuo se u mestu i uda-rio deaka posred grudi.

Teno polete unazad, kroz papirna odi vrata. Bubnuo je posred mranogvrta. Upinjao se da povrati dah i da doe sebi od tekog pada.

Ninda je skoio kroz poderotinu na vratima. Doekao se ispred njega,kao maka.

Teno htede da su uspravi i zauzme odbrambeni poloaj, ali ga obamrle ionemoale noge nisu sluale. Pokuao je da krikne, da pozove u pomo.Nije pustio ni glasa iz nadutog grla.

Ninda se pojavljivao i nestajao, sve dok nije sasvim iezao u oblaku cr-nog dima.

Deaku se vid zamaglio. Shvatio je da ga je pogodio otrovni uriken. Po-stepeno je gubio kontrolu nad sobom. Smrtonosni otrov se irio. Leao jena leima preputen na milost i nemilost ubici.

5

Oslepeli Teno je oslukivao nindine korake. uo je samo poj zrikavca.Setio se kako mu je otac rekao da ninde maskiraju zvuk pokreta imitiraju-i insekte. Tako je ubica proao pored straara!

Vid mu se nakratko vratio. Pod bledom meseinom mu se ukaza zabrae-no lice. Ninda mu je priao tako blizu da je deak namirisao ubiin vrelidah, kiseo i ustajao, kao jeftini sake. Kroz prorez na kapuljai inobi u-zokoa, deak ugleda smaragdnozeleno oko, blistavo od mrnje.

Ovo je poruka za tvog oca, prosikta ninda.Teno oseti hladni dodir smrtonosnog tantoa, na koi podno srca.Usledio je nemilosrdni ubod. itavo telo mu zadrhta od otrog, usijanog

bola...Nitavilo...Masamoto Teno zakorai u Veliku prazninu.

6

1.

VATRENA LOPTA

Tihi okean, avgust 1611. godineDeak se naglo probudio.Svi na palubu!, rikao je Bosun. To vai i za tebe, Dek!Bosunovo vetrom i kiom tueno lice izroni iz tame. Izbeio se na deaka

koji usplahireno skoi iz visee lealjke na daske srednje palube.Dvanaestogodinji Dek Fleer je bio visok za svoj uzrast. Dve godine

provedene na puini su ga uinile vitkim i miiavim. Dva od majke nasle-ena azurnoplava oka blistala su ispod guste plave ube. Iz njih je izbijalaodlunost kakva se retko sree kod deaka njegovih godina.

Mornari su se izvlaili iz postelja, iscrpljeni beskrajnom plovidbom naAleksandriji. Tiskali su se pored njega, urei da se uspnu na palubu. Dekuputi osmeh izvinjenja smrknutom Bosunu.

Pohitaj, deae!, zarea Bosun.Usledio je moni udar, praen kripanjem drvenog korita. Deak se pro-

stro po podu koliko je dug.Mala uljna lampa, obeena o centralnu krovnu gredu, divlje se zaljuljala,

prosipajui iskre svuda unaokolo.

7

Dek pade na gomilu praznih sanduka, koji se rasue po podu. Upinjao seda pronae oslonac, dok se nekoliko trokavih, izgladnelih mornara sapli-talo po polutami. Neko ga je zgrabio za okovratnik i podigao na noge.

To je bio Ginsel.Onii, zdepasti Holananin osmehnu se Deku. Otkrio je niz krnjih zuba.

inili su ga slinim beloj ajkuli. Neprijatna spoljanjost ga nije spreavalada se ljubazno odnosi prema Deku.

Jo jedna oluja oplela je po nama, mome. Po tutnjavi bi se moglo reida je sam pakao otvorio vrata!, zarea Ginsel. Bolje bi ti bilo da se usp-ne na prednju palubu pre nego to ti Bosun odere kou.

Dek pouri za Ginselom i ostatkom posade, pravo u eljust oluje.Pretei crni oblaci su prekrivali nebesa. Mornarske pritube umuknue,

odnesene razbesnelim vetrom, kroz brodsku uad. Otri miris morske soliispuni Dekove nozdrve. Ledena kia ibala ga je po licu. Imao je oseaj daga probada hiljade nevidljivih, siunih igala. Gigantski talas se obrui nabrod, pre nego to je deak stekao potpunu sliku o razmerama oluje.

Penuava morska voda oas prekri palubu. Povukla se, ostavljajui dea-ka mokrog od glave do pete. Morska voda je otekla kroz bone otvore zadrenau. Drugi talas, snaniji od preanjeg, srui se na palubu, dok seDek borio za vazduh. Oborio ga je s nogu. Uhvatio se za brodsku ograduda ga talas ne bi odneo u more.

Povratio je ravnoteu, ba kad je munja zaparala mrano nebo i udarila uglavni jarbol. Sablasna svetlost, na tren, obasja itav brod. Pometnja je vla-dala na trojarbolnom trgovakom jedrenjaku. Posada se rasula po palubikao poplavom noeno granje. Grupa mornara se grevito drala za visokikrst. Pokuavali su da smotaju glavno jedro, uprkos vetru, pre nego to gaoluja iscepa, ili jo gore, prevrne brod.

Trei oficir, crvenobradi din od oveka visok preko dva metra, na gor-njoj palubi se borio s kormilom. Pored njega je stajao strogi kapetan Volas iizvikivao komande posadi. Uzalud je urlao. Vetar je odnosio njegove rei,pre nego to bi ih iko mogao uti.

Na gornjoj palubi bio je samo jo jedan ovek, visok i snaan mornar, gu-ste smee kose vezane paretom kanapa. To je bio Dekov otac, Don

8

Fleer, kormilar na Aleksandriji. Posmatrao je horizont, kao da se nada dae pogledom prodreti kroz oluju, sve do bezbednih voda iza nje.

Nitarije!, prodrao se Bosun, pokazujui na Deka, Ginsela i dvojiculanova posade. Priberite se i spustite konik, iz ovih stopa!

Zaputili su se ka pramcu. Odmicali su preko glavne palube, prema pram-anom jarbolu, kad se vatrena kugla pojavi niotkuda i ustremi ka Deku.

uvaj!, viknu neki mornar.Dek je na dugom putovanju ve iskusio nekoliko napada neprijateljskih,

portugalskih brodova. Instinktivno je zalegao. Osetio je struju vrelog va-zduha i zauo prodorni urlik kad je vatrena kugla proletela kraj njega i palana palubu. Udarac nije liio na pogodak topovskog uleta. Izostao je stra-vini sudar gvoa i drveta. Meki, tupi zvuk je upuivao na balu krpa kojaje pala na palubu. Dek pogleda ono to je lealo pred njegovim nogama.Spopade ga uas, pomean s muninom.

Nije to bila vatrena kugla.Na palubi je lealo izgorelo telo mornara, spreno munjom.Stajao je nepomino, dok mu se munina pela niz grlo. Mrtvaevo lice

bilo je iskrivljeno od bola i tako izobliena da ga deak nije mogao prepo-znati.

Sveta majko boja, uskliknu Ginsel, ak su i nebesa protiv nas!Talas pree preko ograde i odnese le u more, pre nego to je Holananin

prozborio jo neku re.Dek, ne udaljavaj se od mene!, ree iskusni mornar. Opazio je ok na

deakovom licu. Uhvatio je Deka za ruku. Pokuao je da ga povue kapramanom jarbolu.

Dek nije hteo da mrdne. I dalje je oseao miris sprenog mesa u nozdr-vama. Mirisao je na zagorelo prase na ranju.

Ovo nije bila prva smrt kojoj je prisustvovao na putovanju. Znao je danee biti poslednja. Otac ga je upozorio da e putovanje preko Atlantika iPacifika biti veoma opasno. Video je kako ljudi umiru od promrzlina,skorbuta, tropske groznice, britkog seiva i topovske uladi. Donekle sepriviknuo na smrt, ali ne i na ovakve uase.

Hajde, Dek..., pourivao ga je Ginsel.

9

Moram da se pomolim bogu za nesrenikovu duu, konano odgovoriDek. Znao je da mora poi za Ginselom i ostatkom posade. elja da budepored oca nadvladala je svaki oseaj dunosti.

Gde si krenuo?, povika Ginsel, kad je Dek potrao ka gornjoj palubi.Potreban si nam na jedrima!

Dek nestade u oluji. Jurio je ka svom ocu, koji se junaki borio protivpobesnele prirode to se poigravala brodom.

Tek to je stigao do krmenog jarbola, kad se novi divovski talas ustremiona Aleksandriju. Snani talas obori i ponese Deka preko palube sve dobone ograde.

Brod se opasno nagnuo. Pretila je opasnost da padne preko ograde i ne-stane u mranom, vriteem okeanu...

10

2.

BRODSKI MAJMUN

Dek se ukoio pred pad u vodu. Neko ga je, mimo svih oekivanjauhvatio i povukao nagore. Visio je preko ivice broda, iznad pobesnelogokeana.

Deak podie pogled. Ugledao je istetoviranu ruku vrsto stegnutu okozgloba.

Ne boj se. Drim te!, stenjao je mornar, ba kad se pretei talas ustre-mio na deaka, kao da eli da ga odvue sa sobom. Istetovirano sidro naspasioevoj ruci trzalo se od napora. Dek je mislio da e Bosunove oiiskoiti iz duplji, kad ga je potegao i podigao na palubu.

Deak je nemono leao ispred njega. Pljuvao je morsku vodu iz usta.iv si. Roen si za mornara, ba kao tvoj otac. Samo si malo nespretniji

od njega, nacerio se Bosun. Odgovori mi kad te lepo pitam, deae! Gdesi, do avola, krenuo?

Ja sam... potrao sam da predam poruku ocu, Bosune.Nisam ti to naredio. Rekao sam ti da ostane na palubi!, urlao je dea-

ku u lice. Moda si kormilarev sin, ali te to nee spasti bievanja zbogneposlunosti! Penji se na pramani jarbol ili e osetiti maka!

11

Bog te blagoslovio, promrmlja Dek i jurnu ka zadnjoj palubi. Znao jeda bievanje makom s devet repova nije prazna pretnja. Bosun je kanja-vao mornare za mnogo manje propuste od odbijanja nareenja.

Oklevao je na pramcu. Pramani jarbol je bio vii od crkvenog zvonika.Opasno se ljuljao u oluji. Dek nije mogao da stegne ozeble, obamrle prsteoko uadi. Mokra odea ga je optereivala svojom teinom. Znao je danema vajde od odugovlaenja. Bie mu sve hladnije. Prsti e se uskoro sa-svim ukoiti i postati nesposoban za rad.

Hajde, govorio je samom sebi. Hrabar si ti momak.Duboko u sebi je znao da nije. Bio je uasnut. Na dugom putovanju od

Engleske do Zainskih ostrva stekao je reputaciju najboljeg penjaa po je-drima, brodskog majmuna. Sposobnost da se penje po jarbolu, opravlja je-dra i otpetljava pokvarenu uad nije bila rezultat samouverenosti ilivetine, ve istog straha.

Zagledao se u oluju. Nebo je bilo uzburkanije od mora. Mesec se skrivaoiza tamnih oblaka, bremenitih munjama. U tmini je razaznavao Ginsela iostatak posade u naborima jedara. Jarbol se divlje ljuljao. Mornari su senjihali kao jabuke koje samo to nisu pale s drveta.

Nikad nemoj da se boji oluja, rekao mu je otac, kad je prvi put dobiozadatak da se popne do gavranovog gnezda, osmatranice na vrhu jarbola.Svako mora da naui da upravlja sopstvenim brodom, po svakom vreme-nu.

Seao se kako je posmatrao novajlije kako, jedan za drugim, pokuavajuda savladaju uasavajui uspon. Svi bi se, bez izuzetka, sledili od straha ilibi povratili po mornarima ispod sebe. Kad je na Deka doao red, vetar jeduvao tako jako, da je brodska uad drhtala kao deakove noge.

Pogledao je oca, koji je slegnuo ramenima. Brodovoa mu se obratio, snamerom da ga ohrabri. Verujem u tebe, sine. Moe ti to.

Deak se, osokoljen oevim poverenjem, bacio na uad. Penjao se. Nijespustio pogled, sve dok se nije prebacio preko ograde, u sigurnost gavrano-vog gnezda. Iscrpljeni Dek ispusti uzvik oduevljenja. Gledao je oca, ma-lenog kao mrav, na dalekoj palubi ispod sebe. Strah ga je uzneo do visokeosmatranice. Sputanje e biti novi izazov...

12

Dek dohvati uad i zapoe uspon. Penjao se bez odmora, sve brim rit-mom. Navika mu je pomagala da suzbije strah. Brzo je napredovao bacaju-i ruku pred ruku. Odozgo je gledao bele kreste talasa koji su se valjali kabrodu. Od njih mu vie nije pretila opasnost, ve od neumornog vetra.Imao je utisak da estoki vetar pokuava da ga otrese s uadi i povue zasobom, u tamu. Govorio je sebi da izdri jo malo. Uskoro se naao poredGinsela na krstu.

Dek!, prodrao se Ginsel. Izgledao je iscrpljeno, s krvavim i upalimoima. Neto se zapetljalo. Jedro nee da se spusti. Mora da ga razmr-si.

Deak upravi pogled ka debelom jedrenom uetu. Zamrsilo se na sleme-nu. Teg i kotur su se opasno ljuljali.

Mora da se ali? Zato ba ja? Zar nema nikog drugog?, povikao jeDek, klimajui ka dva skamenjena mornara, koji su se grevito drali zakrst.

Pitao bih tvog prijatelja, Kristijana, odgovorio je Ginsel, posmatrajuimladog Holananina, Dekovog vrnjaka. Iz njegovih miolikih oiju jevrcao strah, ali on nije Dek Fleer. Ti si najbolji brodski majmun.

To je samoubistvo..., protestovao je Dek.Ba kao i put oko sveta, to nas nije spreilo da se na njega otisnemo!,

odgovorio je Ginsel. Pokuao je da se ohrabrujue osmehne, ali je samo ot-krio ajkulaste, izlomljene zube. Bez tog jedra, kapetan nee moi da sau-va brod. Ti si majmun koji e se uspeti do njega.

U redu, ree Dek. Shvatio je da nema izbora. Budi spreman da meuhvati!

Veruj mi da ne elim da te izgubim, brate. Svei ovaj konopac oko stru-ka. Drau drugi kraj. Ponesi i moj no. Morae da preree ue.

Dek proveri vor oko pojasa i gurnu no meu zube. Popeo se uz jarboldo slemenjae. Poeo je polako da napreduje prema zapetljanim konopci-ma.

Odmicao je nesigurno i sporo, zbog vetra koji ga je potezao hiljadamanevidljivih ruku. Povremeno bi bacio pogled nadole. Jedva je nazirao ocana palubi. Zakleo bi se da mu je mahnuo.

13

Pazi!, povikao je Ginsel.Dek se okrenuo i ugledao teg i kotur. Oluja ih je nosila pravo na njegovu

glavu. Bacio se u stranu. Izbegao ih je, ali je ostao bez oslonca i skliznuosa katarke.

Posegnuo je ka uadima i dohvatio jedno u padu. Sirova konoplja mu seusekla u dlanove. Uspeo je da ne ispusti ue, uprkos prodornom bolu.

Visio je, lelujajui se na vetru.More. Brod. Jedro. Nebo. Sve se vrtloilo oko njega.Ne brini. Drim te!, povikao je Ginsel, nadjaavi oluju.Povukao je ue prebaeno preko slemenjae i povukao Deka k sebi. De-

ak prebaci noge preko katarke. Zanjihao se i uspravio. Posle izvesnog vre-mena je povratio dah. Usisavao je vazduh izmeu vrsto stisnutih zuba,pored Ginselovog noa.

Nastavio je bolno i sporo puzanje niz katarku. Otri bol u dlanovima jeotupeo. Stigao je nadomak zamrenog jedra. Izvadio je no iz usta i poeoda see mokro ue. No je bio i suvie tup. Prve niti su popustile tek poslenekoliko zamaha. Prsti su se smrzli do sri. Seivo je klizilo iz krvavih, iz-ranavljenih ruku. Udar vetra ga je bacio u stranu. Pokuao je da se ispravi iizgubio no, koji oas nestade u oluji.

Neeeee, zavapi Dek i nemono posegnu za njim.Potreseni deak se obrati Ginselu. Prerezao sam samo pola ueta! ta u

sad?Ginsel mahnu rukom i pozva deaka da se vrati. Snani nalet vetra pogo-

di Deka. Mogao se zakleti da se brod nasukao. itav jarbol se potrese uosnovi. Slemenjaa snano cimnu jedro. Konopac, oslabljen Dekovimtrudom, pue kao slomljena kost. Jedro se oslobodilo i uz monu kripu,ulovilo vetar.

Brod pohita napred.Ginsel i drugi mornari uskliknue od sree, kad se Aleksandrija okrenula

na vetru. Silni talasi prestadoe da udaraju po palubama. Dek se osokolizbog srenog preokreta sudbine.

Radost nije dugo trajala.

14

Jedro je, padajui, povuklo teg i kotur. Oni udarie u katarku, oslobodiese i pohitae dole ka Deku. Deak ovaj put nije imao kud.

SKAI!, povikao je Ginsel.

15

3.

AVO I DUBOKO PLAVO MORE

Dek je pustio katarku. Sagnuo se da izbegne teg i kotur.Padao je zakrivljenom putanjom. Ginsel je pokuao da povue drugi kraj

konopca. Dek udari u uad na drugom kraju pramanog jarbola. Provukaoje ruku kroz konopce. epao ih je svom snagom. Znao je da mu od togaivot zavisi.

Teg i kotur su nastavili let ka Ginselu. Promaili su ga za dlaku i pogodiliSema, iza njega. Nesreni mornar poleteo u more.

Seme...!, vrisnuo je Dek. Sputao se niz uad da bi mu pomogao.Stigao je do palube i pojurio do ograde. Mogao je samo da bespomono

posmatra Semovu borbu sa dinovskim talasima. Pojavljivao se i nestajao,sve dok, posle alobnog krika, nije zauvek iezao.

Utueni deak pogleda Bosuna, koji mu se pridruio na ogradi.Ne moe mu pomoi, mome. ali ga ujutru, ako preivimo, ree is-

kusni mornar.Oajanje na deakovom licu ga je nateralo da umekao nastup.Dobro si se pokazao tamo gore, deae. Idi kod oca, on je u svojoj kabi-

ni s kapetanom.

16

Dek jurnu niza stepenice u utrobu broda. Bilo mu je drago to e izmairazjarenoj oluji. Nevreme nije bilo tako strano u unutranjosti broda. Urlikoluje je tu bio priguen debelom drvenom oplatom. Dek je napredovao iz-meu kreveta ka oevoj kabini na krmi. Tiho je uao u malu prostoriju, ni-skog svoda.

Zatekao je oca nagnutog nad stolom. Prouavao je pomorske karte u ka-petanovom drutvu.

Kormilaru, na tebi je da nas izvue iz ove nevolje!, prodrao se kapetani udario pesnicom o sto. Tvrdio si da poznaje ove vode! Rekao si daemo se iskrcati jo pre dve nedelje! Pre dve nedelje! Tako mi boga, moguda provedem ovaj brod kroz najgoru oluju, ali moram da znam gde idem!Moda taj Japan i ne postoji? Moda je to legenda. Prokleti Portugalci sunas obmanuli da bi nas lake unitili.

Dek je, kao i svi ostali mornari, uo za legendarna japanska ostrva, punablaga i egzotinih zaina. Verovali su da e ih trgovina s njima obogatitipreko svake mere. Nevolja je u tome to su samo Portugalci uspeli da stupenogom na japansko tle. Trudili su se da tajnu pomorskih puteva sauvajuza sebe.

Japan postoji, kapetane, ree Don Fleer i pribrano otvori veliku sve-sku u konom povezu. Prirunik kae da se prostire izmeu tridesetog ietrdesetog stepena geografske irine. Moji prorauni pokazuju da smo nanekoliko morskih milja od obale. Pogledajte.

Don pokaza na grubo iscrtanu mapu u nautikom priruniku.Blizu smo japanske luke Toba. Evo je ovde. Udaljeni smo nekoliko sto-

tina morskih milja od odredine luke, Nagasakija. Jasno vam je da nas jeoluja skrenula s kursa. To nije jedini problem. Reeno mi je da ove obalevrve od pirata. Toba nije prijateljska luka, pa e verovatno pomisliti da smogusari. Stvari stoje jo gore. Brodovoa u Bantamu me je izvestio da suportugalski jezuiti podigli katoliku crkvu u toj luci. Otrovali su umove lo-kalnog stanovnitva. Poklali bi nas kao protestantske jeretike, ak i da sedomognemo luke!

Golemi talas udari u Aleksandriju. Brod odgovori dubokim krikom izutrobe, praenim prodornom kripom brodske oplate.

17

U ovakvoj oluji, kormilaru, nema druge nego da potraimo sigurnuluku, pa ta kota da kota. Prinueni smo da biramo izmeu avola i du-bokog plavog mora, Done. Radije bih rizikovao sukob s jezuitskim a-volima!

Kapetane, imam predlog. U mom priruniku pie da tri kilometra junijeod Tobe postoji nekoliko zaklonjenih zaliva. To su zabaenija, sigurnijamesta za pristajanje. Ti zalivi su teko pristupani zbog opasnih grebena.

Dek je gledao kako otac pokazuje na niz izlomljenih linija na mapi.Kapetan je pogledao kormilara ravno u oi. Moe li nas provui izme-

u njih?Don spusti ruku na prirunik. Uspeu, uz boju pomo.Kapetan poe napolje. Primetio je deaka, pri izlasku iz kabine. Nadaj

se da tvoj otac ima pravo. Sudbina broda i itave posade je u njegovim ru-kama.

urnim korakom je napustio kormilarevu kabinu. Ostavio je Deka nasa-mo s ocem.

Don paljivo obmota zatitnu, nauljenu kou oko prirunika. Priao jemalom krevetu u uglu kabine. Podigao je tanki duek i otvorio skrivenipregradak u koji je gurnuo dragoceni prirunik.

Ne zaboravi, Dek, da je ovo naa mala tajna. Konspirativno je na-mignuo, peglajui duek. Prirunik je i suvie dragocen da bi stajao svimana dohvatu. Svi e znati da je na brodu, im se prouje da smo stigli doJapana.

Sin mu nije odgovorio, pa mu se otac zabrinuto obratio. Kako odole-va?

Neemo uspeti, zar ne?, progovori deak bez okolianja.Naravno da emo uspeti, sine, rekao je i privukao sina k sebi. Spustio

si jedro po najeoj oluji. S takvim mornarima ne moemo omanuti.Dek pokua da uzvrati oev osmeh, ali ga je strah spreio u tome. Alek-

sandrija je ve dugo plovila iz jedne u drugu oluju. Sumnjao je da e ikadstati na vrsto tle, uprkos oevim uveravanjima da su nadomak cilja. To jebio dublji strah od onog koji je osetio na uadima, ili u bilo kom trenutkuna tegobnom putovanju. Otac se sagnuo da bi ga pogledao u oi.

18

Ne oajavaj, sine. More je kapriciozna ljubavnica. Preiveo sam mnogogore nepogode. Budi siguran da emo i ovu preiveti.

Dek je u stopu pratio oca na putu do gornje palube. Oseao se sigurnijeu njegovom prisustvu. Ulio mu je neto nade, nepokolebljivim samopou-zdanjem.

Nita ne moe da opere palubu bolje od dobre oluje?, naalio se otac streim oficirom, koji se estoko borio s kormilom. Lice mu je, od napora,pocrvenelo koliko i brada. Upravi brod u pravcu sever-severozapad. Znajda emo naii na grebene. Upozori osmatrae na ono to nas eka.

Beskrajni okean je okruivao Aleksandriju sa svih strana, uprkos oevomuverenju da se kreu u dobrom pravcu. Dekovo uzdanje u spas kopnilo jekao pesak u peanom asovniku.

Povik Kopno na vidiku, zauo se tek kad je pesak po drugi put iscurio.Talas oduevljenja i olakanja zapljusnu itavu posadu. Dobru polovinunoi su proveli u borbi s olujom. Ukazao se traak nade, mala ansa da eizmai stranom nevremenu i pronai sklonite u zaklonjenom zalivu.

Nada nije dugo opstala. Osmatrai povikae.Grebeni blizu desnog boka!I odmah zatim...Grebeni s leve strane broda!Dekov otac poe da izvikuje uputstva treem oficiru.Otro udesno!... Ostani na tom kursu. Dri se... Dri... Dri...Aleksandrija se penjala i potanjala na uzburkanim talasima. Izbegavala je

grebene. Plovila je ka tamnoj masi kopna u daljini.OTRO NALEVO!, uskliknuo je njegov otac, bacajui se na kormilo.Kormilo zasee uzburkano more. Paluba se pretei nakrivila. Brod je

skrenuo... ali za nijansu prekasno. Aleksandrija udari u greben. Ue sa spu-tanje jedra se prekinu. Oslabljeni pramani jarbol pue, savi se i pade.

SECITE KONOPCE!, naredio je kapetan. Brod se opasno nagnuo podteinom masivnog pramanog jarbola.

19

Mornari na palubi navalie na konopce sekirama. Presekli su ih i oslobo-dili jarbol, ali brod nije odgovarao na komande. Oplata je probijena. Vodaje uticala u plovilo.

Aleksandrija je tonula!

20

4.

ZEMLJA IZLAZEEG SUNCA

itava posada se trudila da odri brod na povrini, iako je sve ukazivaloda je to uzaludni napor. Morska voda je ispunjavala dno lae. Dek je po-magao mornarima. Mahnito su pokuavali da ispumpaju morsku vodu.Nivo vode je, uprkos svim naporima posade, postojano rastao. Dosegao jedo deakovih grudi. Oajniki se borio s panikom. Strah od davljenja bio jenajcrnja mornarska nona mora. Proganjala ih je misao o vodenom grobu,u kom rakovi mile po naduvenim leevima i apkaju, hladne, beivotne oiutopljenika.

Dek se tog jutra etiri puta ispovraao preko ograde Aleksandrije. Predoima mu je lebdela slika tamne, prljave vode koja mu se penje do brade.Pumpao je, zadravajui dah. Kakvog su izbora imali? Spae brod ili epotonuti s njim.

Sudbina ih je napokon pogledala. Uplovili su u bezbedni zaliv. Okean senajedanput smirio. Aleksandrija se ljuljukala na mirnim vodama. Nivovode u brodskom koritu brzo je opao. Dek je pohlepno udisao ustajali va-zduh na dnu lae kao da je najistiji planinski povetarac. U glavi mu serazbistrilo. uo je teki udarac sidra po vodi zaliva.

Oporavljao se na palubi. Blagotvorni, isti morski vetar mu je pomagaoda sabere misli. Stomak mu se smirio.

21

Posmatrao je more. Talasi su neno milovali brodsko korito. Urlik bure jeustupio mesto zovu morskih ptica i kripi vlanih uadi.

Uivao je u miru koji ga je okruivao. Iz okeana je izronilo velianstve-no, grimizno sunce. Otkrilo je spektakularni prizor.

Aleksandrija se bakarila u sreditu slikovitog zaliva. Brdovita obala seotro sputala u more. Kedrovi i crveni borovi su rasli po litici. Divna zla-tasta plaa je krasila obalu zaliva. Bezbroj arenih riba je plivao mirnimsmaragdno-zelenim vodama.

Dekovu panju privue neto na poluostrvu, obasjanom jutarnjim sve-tlom. Podigao je oev durbin. Meu drveem je opazio izuzetnu zgradukoja je izrastala iz stenja. Nikad nije video neto slino.

Na masivnom kamenom pijedestalu uzdizali su se mnogobrojni stuboviod crvenog drveta. Svaki stub bio je izuzetno veto ukraen zlatnim listii-ma. Tvorili su are u obliku zmajeva i egzotinih, krivudavih simbola. Nastubovima su poivali iljati, arenim crepovima pokriveni krovovi upra-vljeni ka nebesima. Na vrhu najvieg krova je blistalo dugo, tanko kopljeod koncentrinih zlatnih krugova. Nadvisivalo je vrhove najviih kronji.Golemi kamen se uzdizao ispred hrama. Dominirao je zalivom. I on je biooslikan neobinim simbolima.

Neki pokret mu je privukao panju, dok je pokuavao da odgonetne zna-enje neobinih simbola.

Impresivni beli pastuv bio je vezan za veliki, oslikani kamen. Vitka, tam-nokosa devojka je stajala u njegovoj senci. Jedva da je dosezala do sedla.Iz daljine je delovala nestvarno, kao sablast. Koa joj je bila belja od sne-ga. Crna, bogata kosa joj je sezala do ispod pojasa. Krvavocrvena haljinase blistala na jutarnjem suncu.

Deak je stajao kao paralisan predivnim prizorom. Oseao je njen pogledna sebi, ak i na ovoj daljini. Oklevajui je pozdravio, podignutom rukom.Devojka je mirno stajala. Dek ponovo mahnu. Devojka se ovog puta bla-go naklonila.

O, kako divan dan!, povikao je neko iza njega. Koliko je lepi odbure.

Dek se okrenuo. Njegov otac se divio crvenom sunevom disku iznadokeana.

22

Oe, pogledaj! povika Dek i pokaza na devojku na poluostrvu. Kor-milar pogledom pretrai obalu.

Rekao sam ti, sinko! Ova zemlja je bogata zlatom, trijumfalno je us-kliknuo i privukao sina sebi. Ima ga toliko da od njega prave hramove...

Ne, nisam mislio na zgradu oe, ve na devojku i... Devojka i konj sunestali. Ostao je samo oslikani kamen. Iezli su kao odneti morskim pove-tarcem.

O kakvoj devojci govori? Proveo si previe vremena na moru!, zadir-kivao ga je otac, sa osmehom na usnama. Osmeh brzo uminu, kao da je za-trt oivljenim seanjem. Previe...

Uutao se, posmatrajui umovitu liticu.Nije trebalo da te povedem na put oko sveta, sine. Lakomisleno sam se

poneo.eleo sam da poem, insistirao je Dek. eleo sam da budem prvi En-

glez koji e stupiti nogom na japansko tle.Tvoja mati - bog nek joj duu prosti - nikad ne bi dozvolila da poe.

Ostao bi kod kue sa Des.Tako je. Dozvoljavala mi je da se etam dokovima, samo kada sam je

drao za ruku!Znala je ona ta radi, mome!, odvratio je kormilar, sa osmehom na

usnama. Uvek si traio nevolje. Verovatno bi uskoio na neki brod zaAfriku i zauvek nestao!

Dek se iznenada naao u oevom medveem zagrljaju. Stigao si u Ja-pan. Tako mi svega sinko, sino si pokazao da ima petlju. Siguran sam dae izrasti u velikog moreplovca.

Dek oseti kako mu oev ponos prodire u svaku kost. Zario je lice u oe-ve grudi. eleo je da veno ostane u njegovom zagrljaju.

Moramo biti oprezni, ako si zaista video neto na obali, nastavi otac iuze durbin iz Dekovih ruku. Vakoi haraju ovim vodama. Budnost jeuslov opstanka.

Ko su vakoi? pitao je Dek, nakon to se iupao iz oevog zagrljaja.To su pirati, sinko. Nisu to obini, ve japanski gusari. Disciplinovani su

i nemilosrdni, objasnio je otac, premeravajui horizont. Predstavljaju

23

strah i trepet. Bez ustezanja ubijaju pance, Holanane, Portugalce i Engle-ze. Ti avoli opsedaju japanske vode.

Zbog njih, mladiu, umeao se kapetan, moramo ubrzati radove napopravci Aleksandrije. Kad smo ve kod toga, brodovoo, da li si dobio iz-veaj o teti od prvog oficira? Jesam, kapetane, odgovori Dekov otac,koraajui ka krmi. Proli smo gore no to smo se nadali.

Dek je iao za njima. Hvatao je delove razgovora, dok je pogledom pre-traivao visoku obalu. Tragao je za tajanstvenom devojkom.

Aleksandrija je prilino oteena..., govorio je njegov otac. ...najma-nje dve nedelje dok je ne dovedemo u plovno stanje...

...hou da Aleksandrija bude osposobljena za plovidbu do mladog me-seca.

...to nam ostavlja manje od nedelju dana..., negodovao je kormilar.Udvostruite smene, ako elite da izbegnete sudbinu Karanfilia......svi su pobijeni. Obezglavljeni su - svi do jednog.

Mornari nisu dobro primili vest o duplim smenama. Nisu se bunili, zatoto su previe zazirali od Bosuna i njegove make s devet repova. Dek iostali mornari su sedam dana radili kao galioti. Znoj je lio u potocima, doksu grbaili pod vrelim japanskim suncem.

Dek je opravljao jedro, esto pogledujui ka hramu. Divna graevina jedrhtala u izmaglici. inilo mu se da lebdi iznad strme obale. Svakodnevnoje vrebao devojku. Vreme je lagano prolazilo. U deakovom srcu se uvr-ivala pomisao da mu se sve priinilo.

Moda je otac imao pravo. Moda je proveo previe vremena na moru.To mi se ne svia. To mi se uopte ne svia, jadao se Ginsel, budei

Deka iz sanjarenja. Sad smo trgovaki brod bez jedara, nakrcani plat-nom, sapanovim drvetom i pukama. Svaki pirat koji neto vredi zna dasmo plen vredan truda!

Ima nas vie od sto, gospodine. Imamo i top, umea se Kristijan.Kako e nas savladati?

Ne zna ti nita, gepcu?, otpljunu Pajper, mravi koati mornar, komje koa visila s kostiju kao suvi pergament.

24

Ovo je Japan. Japanci nisu bespomoni, gologuzi uroenici, ve sjajniborci, ubice! Da li si uo za samuraje? Kristijan odmahnu glavom.

Pria se da su samuraji najsmrtonosniji i najokrutniji ratnici koji su ho-dali zemljinim arom. Ubie te im te vide! Kristijan se izbei od straha.Ni Deka ovaj strani opis nije ostavio ravnodunim, iako je znao da Paj-per voli da dosoljava prie.

Pajper je pripalio malu, glinenu lulu. Lenjo je povlaio dimove. Mornarisu se okupili oko njih.

Samuraji rade za avola lino. uo sam da odseku glavu svakom ko sepred njima ne pokloni, kao kmet gospodaru!

Kristijan muklo prostenja... neki su se nasmejali.Ako ikad vidite samuraja, momci, poklonite mu se. Poklonite mu se

veoma, veoma duboko!To je bilo dovoljno, Pajperu! Prestani da iri strah i paniku!, prekinuo

ih je Bosun. Razdrao se s gornje palube. Na posao. Hou da brod budesreen cakum-pakum. Moramo isploviti sutra ujutru!

Da, da, Bosune, promrmljae ljudi u glas. Pourili su da se vrate svo-jim dunostima.

Posada je te veeri bila vidno uznemirena. Glasine o samurajima i vakoi-ma irile su se kao umski poar. Straar je video sumnjive senke u umi.

Sutradan su sve oi bile uprte na obalu. Ljudi su radili grozniavom br-zinom, iako meu drveem nije bilo ni ive due.

Aleksandrija je do sumraka bila spremna za plovidbu. Bosun je pozvaosve mornare na palubu. Dek je, zajedno sa ostalima ekao kapetanovo na-reenje.

Gospodo, valjano ste se trudili, objavio je kapetan Volas. Isploviemosutra ujutru za Nagasaki, ako vetar bude povoljan. Zasluili ste duplo sle-dovanje piva!

Mornari odgovorie slonim poklikom oduevljenja. Velikodunost nijebila kapetanova osobina. Poklici se utiae. Svi su lepo uli krik osmatraas gavranovog gnezda. Brod na vidiku! Brod na vidiku!

Okrenuli su se kao jedan ka puini.

25

U daljini ugledae zlokobni obris broda... pod crvenom zastavom vakoa.

26

5.

NONE SENKE

Mesec u poslednjoj etvrti je iskopneo. Zavladao je mrkli mrak. Tama jeprogutala brod vakoa.

Kapetan je udvostruio strau na palubi da bi predupredio napad gusara.Mornari su ispod palube apatom razmenjivali strahove. Iscrpljeni Dek jeleao na postelji i tupo zurio u drhtavi plamen uljen lampe. Mornari su de-lovali sablasno pod oskudnom, titravom svetlou.

Sigurno je zaspao. Otvorio je oi i ugledao ugaenu lampu. Zato seprobudio? uo je samo hrkanje lanova posade, u inae beumnoj noi.Proimao ga je duboki nemir.

Dek skoi s leaja i pouri stepenicama na palubu. Napolju nije bilo ni-ta svetlije. Na nebu nije bilo nijedne zvezde. Mrkli mrak ga je inio ner-voznim. Zaputio se preko palube, pipajui usput. Nije video nikog, to gaje inilo jo nervoznijim.

Iznenada je naleteo na straara.Prokleti idiote!, zareao je mornar. Na smrt si me preplaio.Izvini, Pajpere, ree Dek. Ugledao je malu glinenu lulu u straarevim

ustima. Nije mi jasno zato su sve lampe pogaene?Da nas vakoi ne opaze, budalo, proapta Pajper i povue iz nepripalje-

ne lule. ta radi na palubi? Spremam se da ti opalim dobru zauku.

27

Pa... ne mogu da zaspim.Tako dakle. Zna, ovo nije dobro mesto za pononu etnju. Izdali su

nam pitolje i maeve u sluaju gusarskog napada. Bolje bi ti bilo da se za-vue pod palubu. Ne bi bilo dobro da ti neko nehotice nagrdi to lepo, mla-do lice?

Pajper poasti Deka irokim, bezubim osmehom i podie zaralu otri-cu. Dek nije znao da li se mornar ali. Nije imao nameru da to proverava.

Priao je stepenitu.Neto ga natera da baci pogled na Pajpera pre silaska u potpalublje. Mor-

nar je stajao pored ograde. Zapalio je lulu. Duvan se ario crvenkastimplamenom, kao iak u tami.

Siuna vatrica nestade u trenu, kao da ju je sen progutala. Dek zau sla-bani uzdah i kotrljanje lule po palubi. Video je kako Pajperovo telo be-umno pada na palubu i kako sen leti kroz vazduh i nestaje u konopcima.

Nije mogao da vrisne od iznenaenja. ta je video? Oi su mu se priviklena tamu. Senke su gmizale po itavom brodu. I ostali straari popadae,progutani crnim senima. Najstravinije je bilo to to se napad odvijao u ap-solutnoj tiini. Pobogu, ovo je napad!

Dek polete niza stepenice i utra u oevu kabinu.Oe!, povikao je. Napadnuti smo!Don Fleer skoi s leaja i dohvati ma, no i dva pitolja sa stola. Bio

je obuen od glave do pete, kao da je oekivao nevolju. Uurbanim pokre-tima je zapasao ma i zatakao pitolje i no za pojas.

Zato niko od straara nije dao znak za uzbunu?, pitao ga je otac.Nema vie straara, oe. Pobijeni su!Kormilar zastade u pola koraka. Okrenuo se i s nevericom pogledao sina.

Bio mu je dovoljan jedan pogled na deakovo pepeljasto sivo lice. Potegaoje no. Predao ga je sinu, zajedno s kljuem kabine.

Ne izlazi iz kabine. uje li me? Ne izlazi, ta god da se desi, narediomu je otac.

Dek posluno klimnu. Bio je previe zateen da bi drugaije reagovao.Otac nikad nije zvuao tako ozbiljno. Preiveli su juri s portugalskog boj-nog broda, dok su obilazili oko June Amerike zlosrenim Magelanovim

28

prolazom. Nikad mu nije rekao da ostane u kabini. Uvek se borio rame uzrame s ocem. Punio je pitolje.

Zakljuaj se i ekaj da se vratim, naredio mu je otac i zatvorio vrata zasobom.

Dek je uo kako se udaljava hodnikom, okupljajui ljude.SVI NA PALUBU! PONESITE ORUJE! PRIPREMITE SE ZA BOR-

BU S NAPADAIMA!Seo je na leaj, poto nije znao ta da radi. Nije isputao no iz ruku. uo

je tapkanje nogu. Mornari su se okupljali oko njegovog oca. uo je uzvikei krike dok su se peli stepenicima na palubu.

Zatim je zavladala tiina.

Dek je paljivo oslukivao. uo je kripu palubnih dasaka, znak da seljudi oprezno kreu. Nasluivao je izvesnu zbunjenost u redovima morna-ra.

Gde je neprijatelj?, povika neki lan posade.Nema nikakvog napada..., oglasi se drugi.Tiina, ljudi!, naredio je njegov otac. Mornari su ga posluali.Tiina je kidala nerve.Ovamo, to je bio Ginselov glas. Pajper je mrtav.Najedanput se otvorio sam pakao. uo se pucanj pitolja, a za njim itav

niz hitaca. Silovit vrisak propara mrak.ENO IH U KONOPCIMA!, povika neko.Moja ruka! Moja ruka! Moja..., zaurlao je neki mornar i ubrzo umuk-

nuo.Maevi se sudarie. Noge su toptale po palubi. Dek je oslukivao uzda-

he i psovke karakteristine za borbu prsa u prsa. Nije znao ta da radi. Na-ao se raspet izmeu dva straha - od borbe i skrivanja.

Zvuci bitke su se meali s jaucima umiruih. uo je oev glas. Okupljaoje ljude na gornjoj palubi. Bar je on iv!

Neto je snano udarilo po vratima kabine. Preneraeni Dek skoi s kre-veta. Neko je mahnito cimao kvaku, ali ona nije poputala.

29

Pomozite mi! Molim vas, pomozite!, neko je oajniki vapio s drugestrane vrata. Prepoznao je Kristijanov glas. Nesreni deak je lupao po za-kljuanim vratima.

Ne! Ne! Molim te... uo je usplahireno grebanje i tupi udarac, praenalobnim jaukom.

Dek potra ka vratima. Petljao je s kljuem. Ispustio ga je, pre nego toje uspeo da otkljua bravu. Uspanieno je podigao klju. Otkljuao je bra-vu i otvorio vrata. Drao je oev no u ruci, spreman da se brani.

Kristijan pade u kabinu. Mali no za bacanje mu je virio iz stomaka. Krvje kapala po brodskim daskama. Dek je gacao po toploj lepljivoj tenosti.

Kristijan ga je posmatrao uasnutim i moleivim pogledom.Odvukao je prijatelja dalje od vrata. Pocepao je posteljinu da bi zaustavio

krvarenje. uo je oev bolni krik. Ostavio je Kristijana na postelji i izaaoiz kabine da bi se suoio sa senkama u tmini.

30

6.

GROZNICA

Dek kriknu u agoniji.Bio je mrkli mrak. Zaslepljujua bela svetlost zapara tamu.Okruili su ga neobini, strani glasovi.Dek vide neije lice iznad sebe. Jedna strana bila je uasno unakaena,

kao da se istopila. Zaudilo ga je to ga unakaeni ovek brino posmatra.Posegnuo je ka njemu.Ruka mu je zaplamsala od bola. Znoj mu je izbio po vrelom elu. Dahtao

je, trzao se. Pokuavao je da pobegne od stravinog bola. Klizio je u pra-zninu. Lebdeo je lien teine na mekoj slamarici...

Gubio je i vraao svest... spopale su ga mrane uspomene...

Bio je na gornjoj palubi.uo je kako njegov otac vie. Na sve strane su leali mrtvi i umirui. Le-

evi su se padali jedan preko drugog. Njegov otac je stajao okruen sa petsenki. Izranavljeni, okrvavljeni Don Fleer je vrteo brodskom kukom iz-nad glave. Senke, odevene od glave do pete u crno s tankim prorezom zaoi, nisu mogle da priu blie.

Jedna od njih baci se na njega.

31

Njegov otac otro zamahnu kukom nadole. Zakaio je napadaa po glavi.Senka je zavrila na palubi.

Navalite!, zaurlao je njegov otac. Moda ste fantomi, ali umirete kaoobini ljudi!

Napala su ga dva senovita ratnika. Jedan je mahao opasnom otricom,zakaenom o lanac, dok je drugi brzo vitlao s dve male kose. Opkolili susmelog kormilara, ali nisu mogli da mu se priblie. ekali su da se umori.

Dek nije mogao da se pomeri. Strah mu je prikovao noge za palubu. Ni-kad nije koristio no u borbi. Drhtavom rukom je podigao oev bode. Pri-premio se za napad.

Jedna od senki zavitla sjajnu zvezdu...

Okruivala ga je omamljujua svetlost. Deak je mirkao. Telo mu je go-relo. Bubnjalo mu je u glavi. Tupi bol mu je pulsirao u levoj ruci. Leao je,nesposoban da se pomeri i zurio u tavanicu od ulatene kedrovine. Nije nabrodu...

Njegov otac ga nije video, ali Dek jeste.uriken mu se zario u biceps. Don Fleer jeknu od bola i iupa metal-

nu zvezdu. Gadljivim pokretom je odbacio od sebe. S prezrenjem je gledaopatetino, malo oruje.

uriken nije hitnut da bi ga ubio, ve da bi mu zaokupio panju. Senkanaoruana konopcem beumno kliznu iza njegovog oca, kao pauk koji na-pada nemoni plen.

Dek htede da vikne da bi ga upozorio, ali mu panika ugui glas.Senka prebaci garotu preko oevog vrata i snano cimnu ue unazad.

Dek je bio nemoan. Bilo ih je previe. On je samo deak. Kako e spastisvog oca?

Obuzet oajanjem, deak vrisnu i jurnu napred s oevim noem...

Dezorijentisani deak okrenu glavu. Muili su ga bolni i ukoeni vratnimiii.

32

Sitna ena je kleala pored njega. Izgledala mu je poznato, ali nije mogaobiti siguran. Vid mu se mutio.

Majko?, ree Dek. Pribliila mu se. Mora da je njegova majka. Uvekga je negovala kad bi se razboleo. Kako je mogue da je ovde?

Jasunde, gajdinsane, ljubazno je odgovorila. Glas joj je bio tih i neankao ubor potoia.

Nosila je belu odeu. Duga crna kosa ga je milovala po obrazu, dok muje stavljala hladnu oblogu na elo. Laki dodir ga je podsetio na sestricu...Desina kosa je bila jednako meka... ali Des je u Engleskoj... ova ena...ne, devojka... izgleda kao... aneo u belom... da li je na nebu?... Ponovo gaje prekrio veo tame...

Senoviti ratnik je zurio u Deka.Zlobno zadovoljstvo se prosipalo iz smaragdnozelenog oka. Senka zgrabi

Deka za guu. Lagano je istiskivao ivot iz njega.Deak ispusti no koji se zakotrlja po palubi.Prirunik? prosikta zelenooka senka. Obraao se Dekovom ocu.Don Fleer prestade da se bori s garotom. Zbunio ga je neoekivani za-

htev.Prirunik?, ponovio je zelenooki ratnik noi. Isukao je ma iz kanija

na leima i nanianio na Dekovo srce.Ostavi ga... on je jo deak!, procedi njegov otac. Pokuao je da se

digne i napadne nepoznatog.Iz oiju mu je vrcao gnev. Otimao se garoti i posegnuo za sinom, ali nije

mogao nita uiniti. Senka snano cimnu garotu. Don zakrklja i polakoprestade da prua otpor. Sva snaga ga je napustila. Poraeni kormilar seopustio kao krpena lutka.

Kabina... u mom stolu..., prostenjao je i izvukao kljui iz depa. Ba-cio ga je na palubu.

Zelenooka sen ga isprva nije razumela.Moja kabina. U mom stolu ponovi Don Fleer. Pokazao je na klju, a

zatim u pravcu kabine.

33

Senoviti ratnik klimnu jednom od svojih ljudi. On uze klju i nestade podpalubom.

Pusti mog sina molio je Dekov otac.Zelenooka senka se podmuklo zacereka i zamahnu maem da zada smr-

tonosni udarac...

Vrisnuo je i otvorio oi. Srce mu je divlje poskakivalo u grudima.Usplahireno se osvrtao oko sebe. Usamljena svea je gorela u uglu pro-

storije. Vrata su se otvorila. Devojka ue i kleknu kraj njega.Aku rej. Jasunde, gajdinsan, ree devojka umilnim glasom, koji je ve

imao prilike da uje.Ponovo je prislonila hladnu oblogu na njegovo elo. Nenim pokretima

mu je pomogla da se oprui.ta? Ja... ja... ne razumem, mucao je Dek Ko si ti? Gde je moj

otac...?

Podmukli smeh se orio.Dekovog oca zapahnu talas besa kadje shvatio da senka namerava da

ubije njegovog sina.Don Fleer zabaci glavu. Udario je davitelja u lice. Slomio mu je nos.

Garota se opustila i spala. Don sunu ka svom nou na palubu. Zgrabio gaje i zario u nogu zelenooke senke, u oajnikom pokuaju da spase sina.

Senka zapita od bola, trenutak pre nego to je zadala smrtonosni uda-rac. Dek pade na palubu, osloboen vrstog stiska. Skupio se u polusve-snu gomilu. Senka se okrenu i usmeri ka novoj pretnji.

Zelenooki ispusti bojni pokli KJAJ, i zari otricu u kormilarove gru-di.

34

7.

SAMURAJ

Pod male, besprekorno iste odaje bez nametaja i ukrasa bee pokrivenpravougaonim, mekim, slamnatim tatamijem. Umekano dnevno svetlo do-piralo je kroz zidove od providnog papira. Stvaralo je nezemaljsku atmo-sferu.

Dek je leao na debelom futonu, pokriven svilenim aravom.Zavrtelo mu se u glavi kad je, posle toliko vremena provedenog na moru,

pokuao da ustane na nepominom podu. Otri bol ga je presekao kad jepokuao da se osloni na ruku.

Pogledao je levu ruku. Bila je naduta i pomodrela, kao da je slomljena.Neko je uvrstio drvenom udlagom. Pokuao je da se seti prethodnih doga-aja. Groznica je popustila. Zbrkane slike su mu se rojile po glavi. Iezlesu, ustupivi mesto povezanim i bolno stvarnim prizorima.

Kristijan umire na pragu oeve kabine. Senke u tami. Poklana posadaAleksandrije. Njegov otac se bori. Garota oko oevog vrata. Senoviti ratnikzabija ma u oeve grudi...

Beskrajno dugo je leao na krvavoj palubi. Senke su zakljuile da je mr-tav. Nestale su u potpalublju, zauzete pljakanjem broda. Zauo je oev a-pat. inilo mu se da dopire iz velike dubine.

Dek... Dek... sine moj..., zazivao ga je tanunim glasom.

35

Dek se prenu iz paralize. Dopuzao je do umirueg oca.Dek... iv si..., prozborio je. Razvukao je krvave usne u radosni

osmeh. Prirunik... uzmi ga... kui... odvee te kui...Poslednja iskra ivota ieze iz kormilarovih oiju. Don Fleer tiho is-

pusti duu.Dek zari glavu u oeve grudi. Pokuao je da ugui jecaje. Uhvatio se oca

kao davljenik za spasonosno ue.Deak je, kad su suze presuile, shvatio da je sam samcat u stranoj ze-

mlji. Prirunik je bio njegova jedina nada da e se ikad vratiti kui.Pohitao je u potpalublje. Vakoi nisu primetili deaka. Bili su preokupirani

pretovarom puaka, zlata i sapanovog drveta na svoj brod. U potpalublju jepreskakao preko palih mornara da bi stigao u oevu kabinu. U njoj ga jeekao le mladog Kristijana.

Kabina je bila opljakana, oev sto prevrnut, a mape razbacane. Dek sesjurio do oevog leaja. Sklonio je duek. Pritisnuo je skrivenu kvaku i nasvoje ogromno olakanje, napipao prirunik, zamotan u nauljenu kou.

Gurnuo je knjigu pod koulju i istrao iz kabine. Neija ruka sunu iz mra-ka nadomak stepenita i povue deaka za koulju.

Ugledao je garavo lice.Mahnito se nasmejalo, otkrivajui niz krnjih, ajkulastih zuba.Dabogda pocrkali! Jo nas nisu pobedili, proaptao je unezvereni Gin-

sel. Zapalio sam arsenal. BUUM!Ginsel, u reitom gestu, opisa rukama eksploziju. Nacerio se i odmah za-

tim zastenjao. Smrt ga je iznenadila. Sruio se na palubu. Iz lea mu je vi-rio no na dugom lancu.

Dek podie glavu i ugleda preteu priliku u senkama. Zeleno oko je zu-rili u njega i ispupenje na koulji. Senka cimnu lanac i dohvati no. Dekse okrenu u mestu i polete uza stepenice. Molio se bogu da stigne do brod-ske ograde...

Snana eksplozija odbacila ga je do katarke, pre nego to se sruio uokean, s gomilom drvenog kra...

Zatim... zatim... praznina...

36

Nepodnoljiv bol.Tama.Zaslepljujue svetlo.Unakaeno lice.Neobini, neprepoznatljivi glasovi...Dek ih je dobro uo. Govorili su nepoznatim jezikom u njegovoj sobi.

Deak prestade da die.Da li je okruen vakoima? Zato ga dosad nisu ubili?Video je svoju koulju i akire, uredno poslagane u uglu sobe, ali nije

video prirunik.Ustao je i urnim pokretima navukao odeu. Priao je zidovima i potraio

vrata. Zbunio se, suoen s neprekinutim nizom providnih panela.Nije znao ta da radi. Na zidovima nije bilo kvake.Setio se jednog od grozniavih snovienja - devojka ulazi u sobu pome-

rajui vrata u stranu. Uhvatio se za drveni ram da bi ga povukao u stranu.Jo mu se vrtelo u glavi, promaio je drvo i prstima probuio papirni zid.Razgovor s druge strane odija, kliznih vrata, naglo prestade.

Providni panel kliznu i Dek posrnu unazad. Stideo se svoje nespretnosti.Suoio se sa sredovenom enom debeljukasta lica i snano graenim

mladiem tamnih oiju, u obliku badema. Mukarac ga je premeravaootrim pogledom. Za krvavocrveni pojas je zatakao dva maa, jedan krai,slian nou, i drugi dui i blago zakrivljeni. Iskoraio je, vrsto drei dr-ku veeg maa.

Nanivoiteru, gajdin? obratio mu se.ao mi je... ne razumem, ree Dek. Ustuknuo je pred agresivnim mla-

diem.ena je neto objanjavala oveku, koji nije skidao ruku s maa.Dek se plaio da e ga nepoznati posei. Uasnutim pogledom je pretra-

ivao sobu. Traio je put za bekstvo. Ratnik mu je prepreio put i delimi-no isukao ma. Dek je posmatrao sjajno seivo, otro poput brijaa, kadroda mu jednim udarcem odsee glavu.

37

Setio se Pajperovih rei. Ako ikad vidite samuraja, momci, poklonitemu se. Poklonite mu se veoma, veoma duboko!

Dek nikad nije video niti sreo samuraja, ali je odluni mukarac odgova-rao opisu japanskog ratnika. Nosio je halju u obliku slova T od utave belesvile i crne, platnene dokolenice poprskane zlatnim takama. Obrijao jekosu s temena, a ostatak crne kose vezao u perin. Imao je ozbiljno i nepri-stupano lice ratnika. Ubio bi stranca bez grie savesti, kao da je zgaziomrava.

Dek je bio izubijan i modar. Svaki mii ga je boleo. Naterao je sebe dase pokloni. Iznenadio je naoruanog mukarca, koji zbunjeno odstupi zakorak.

Samuraj poe da se smeje. Cerekanje preraste u gromoglasni smeh.

38

8.

OFURO

Dek je verovatno plaui zaspao kad su ga vratili u krevet. Probudio se iugledao enu punaka lica. Kleala je pored njega.

Nosila je svilenu haljinu, ba kao samuraj od jue. Njena je bila tamno-plava, ukraena belim i ruiastim cvetovima. Slatko je mirisala. Ponudilamu je malo vode. Dek uze malenu iniju i iskapi svu tenost. Bila je hlad-na i svea.

Hvala ti. Mogu li dobiti jo malo?Namrtila se.Mogu li dobiti jo malo vode?, rekao je Dek, pokazujui na inijicu.

Pretvarao se da pije.Razumela ga je. Osmehnula se i poklonila. Izala je kroz klizea vrata,

koja su u meuvremenu opravljena. Vratila se s grimiznim, lakiranim po-sluavnikom sa tri inijice. Jedna je sadrala vodu, druga vrelu riblju or-bu, a trea gomilicu belog pirina sa krastaviima.

Dek iskapi vodu, a za njom i riblju orbu. Zagrejala mu je stomak, iakoje bila preterano zabiberena. Halapljivo je gurao pirina u usta. Jeo je ruka-ma. Probao je pirina samo jednom, kad ga je otac doneo s dalekog puto-vanja. Bio je malice bezukusan. Nekoliko dana nije jeo, pa mu to nije

39

smetalo. Oblizao je prste. iroko se osmehnuo eni da bi joj dao do znanjada mu je hrana prijala.

Iznenadila se.Paa... hvala vam. Veliko vam hvala. Dek nije znao ta da kae.Vidno potresena ena pokupi prazne zdele i izjuri iz sobe.ta je uinio? Da li se naljutila to je nije ponudio hranom?Ubrzo je zid kliznuo u stranu. Ula je unutra s belom haljom. Poloila je

pred njegove noge.Kimono vo kite oudai, rekla je. Pokretima mu je dala do znanja da tre-

ba da se obue.Dek uvreeno odbi da se odene. Bio je nag ispod pokrivaa.Zbunila se. Ponovo je pokazala na odeu.Dek je bio nervozan zbog nemogunosti komunikacije. Pokazao je eni

da izae kroz klizna vrata. Ona se nakloni i izae iz sobe, nesumnjivo zbu-njena deakovim zahtevom.

Ustao je, brzinom koju su mu bolni miii dozvoljavali. Navukao je svi-lenu halju. Pazio je na povreenu ruku.

Priao je vratima. Oprezno ih je pomerio. Nije hteo da ih ponovo oteti.ena ga je ekala na drvenoj verandi, koja je opasivala kuu sa svih strana.Nekoliko stepenica je vodilo u vrt ograen visokim zidom. Vrt nije liio nina jedan koji je do tada video.

Mosti se pruao preko jezerceta punog ruiastih vodenih ljiljana. ljun-kovite staze su vijugala izmeu arenog cvea, zelenih bunova i velikog,ukraenog kamenja. Majuni vodopad se preobraavao u potoi koji je te-kao oko predivne trenje u cvatu. Procvali pupoljci su se ogledali u vodi je-zerceta.

U ovom vrtu je sve tako savreno i mirno, pomisli Dek. Kako bi njegovamati uivala u cveu! Koliko se ovaj vrt razlikovao od blatnjavih leja s po-vrem i ivih ograda, karakteristinih za Englesku.

Ovo lii na Edenski vrt, promrmlja Dek.ena pokaza drvene sandale i krete niz stazu sitnim korakom. Naloila

mu je da se obuje i krene za njom.

40

Na drugoj strani jezerceta je opazio koatog starca. Grabuljao je, popra-vljajui samo njemu vidljivi nedostatak u savrenom vrtu. Vrtlar im se ni-sko naklonio. ena mu uzvrati blagim naklonom. Dek je sledio njenprimer. Zakljuio je da je klanjanje ovde dobrodola praksa.

Uli su u malu drvenu zgradu na drugoj strani vrta. U odaji je vladala pri-jatna toplina. Video je dugu, kamenu klupu i kacu punu vrele vode. ena,na Dekov uas, pokaza na nju. Traila je da ue unutra.

ta? Ne oekujete da u ui unutra, pobogu?, kriknu Dek. Odstupio jepar koraka od kace.

Nasmeila se, stisnula nos i pokazala na Deka, a zatim na kacu. Ofuro.Ne smrdim!, ree Dek. Nije prolo ni mesec dana od kada sam se

okupao. Znaju li ovi ljudi da su kupatila legla zaraze? Majka ga je upozo-rila da e tako zaraditi grip, a moda i neto gore!

Ofuro haite!, ponovila je, ljepnuvi po kaci. Anata ni nomiga cuiteiru vajo!

Dek nije shvatao, niti je mario za znaenje nepoznatih rei. Ne moe ganaterati na kupanje.

Uekiju! iro! Koi ni kite!, povikala je ena i epala Deka.Optrao je oko kace i jurnuo ka vratima. Vrtlar mu je prepreio put. I

mlada slukinja je utrala u kupatilo. Uhvatila ga je. Razodenuli su ga i po-lili hladnom vodom.

Prestanite! Ledena je! zavapio je Dek. Pustite me na miru!Dame, ofuro no jikan jo, ohkina akaan ne, ree ena. Slukinja se na-

smeja.Deak se junaki otimao i dilitao. I stari vrtlar je morao da se umea.

Istina, pazio je da ne povredi deakovu slomljenu ruku.Oseao se kao beba, kad su ga savladali i spustili u kacu s vrelom vodom.

Nije prestao da se bori. Voda je bila nepodnoljivo vrela. Vratili bi ga unu-tra kad god bi pokuao da izae napolje.

Konano su mu dozvolili da izae, ali samo da bi ga ponovo iskvasili,ovaj put toplom, sapunjavom vodom. Bio je i suvie iscrpljen za dalji ot-por. Nevoljno se prepustio ponienju. Najtee mu je palo kad su ga pokro-pili miriljavom vodom. Zaudarae kao neka devojica!

41

Gurnuli su ga nazad, u kacu. Koa mu je poprimila svetloruiastu bojuod vrele vode. Pustili su ga posle nekog vremena. To nije bio kraj muka.Posuli su ga hladnom vodom pre nego to su ga izribali i odenuli u novuhalju.

Otpratili su iscrpljenog deaka u sobu. Sruio se na duek i smesta za-spao dubokim snom.

42

9.

KIMONA I TAPII ZA JELO

Ofuro, ree ena.Jue sam to radio..., poali se Dek.Ofuro!, ukorila ga je.Znao je da je otpor beskoristan. Navukao je istu halju i krenuo vijuga-

vom stazom ka kupatilu. Ovaj put je gotovo uivao u neobinom iskustvu.Morao je da prizna da mu je kupanje prijalo, uprkos otrog probadanja u

ruci i tupe glavobolje. Oseao se odmorno. Koa na glavi ga vie nije svr-bela zbog vaki i morske soli.

Po povratku u sobu je na postelji naao odeu slinu samurajskoj. ta oviljudi hoe od njega? Nahranili su ga i okupali. Sad su ga i odenuli. Ipak suse drali na distanci.

Pojavila se ena punaka lica.iro!, viknula je. Slukinja stie urnim korakom.Sluavka je bila sitnog rasta. Mogla je imati osamnaest godina. Dek nije

mogao da proceni njenu dob. Imala je glatku i istu kou, sitne tamne oi ikratku, crnu kosu. Bila je lepa, ali se nije mogla porediti s devojkom kojaga je negovala dok ga je tresla groznica.

43

Gde li je ona? Kad smo ve kod toga, gde je ovek s unakaenim licem?Dosad je video samo dvojicu mukaraca - starog vrtlara, kog je ena zvalaUekija, i smrknutog samuraja - nijedan nije imao oiljke. Moda su devoj-ka i ovek s oiljkom plod njegove mate, kao lepotica koju je video naobali.

Goudin kimono, ree ena, pokazujui na gomilu odee.Dek je znao da ena oekuje da se odene. Posmatrao je zbunjujuu go-

milu odee. Nije znao odakle da pone. Dohvatio je par neobinih arapasa podeljenim prstima. Znao je kako e s njima, ali se pokazalo da su mustopala prevelika. Slukinja se slatko zakikotala, kad je videla ta ga mui.

Zaista ne znam kako da se obuem!, ree Dek, povreen nezaslue-nim podsmehom.

Slukinja prestade da se smeje. Pade na kolena i uini smerni naklon.Starija ena preuze inicijativu.

Dek spusti arape. Prepustio se eni i slukinji. Prvo su mu navukle beletabi arape. Pokazalo se da su, bogu hvala, rastegljive. Dali su mu donjive, belu majicu i haljinu duban. Obmotali su ga svilenim ogrtaem. Pazi-le su da leva strana prelazi preko desne. Na kraju su ga opasale irokim cr-venim pojasom, obijem.

Izaao je na verandu. Oseao se neprijatno u novoj odei. Navikao je napantalone i koulje, a ne na haljine i suknje. Morao je da prizna da jemeka svila bila mnogo prijatnija od krutih akira i grubih, konopljanih ko-ulja.

Sluavka nestade u drugoj prostoriji, dok ga je ena povela du verandedo drugog odija. Uli su u omanju prostoriju, slinu njegovoj sobi, izu-zev to je u njoj stajao niski, duguljasti sto, opkoljen s etiri ravna jastuka.Na suprotnom zidu su visila dva velianstvena maa, s tamnocrvenim dr-kama i blistavim, crnim kanijama, ukraenih sedefom. Ispod tog orujabee malo svetilite, u nii. U njemu su gorele dve mirisne svee. Blagi mi-ris jasmina je ispunjavao odaju.

Na jednom jastuku sedeo je japanski deai, podvijenih nogu. Gutao jeplavokosog i plavookog stranca radoznalim oima.

ena pokaza Deku da sedne pored deaka, dok se ona raskomotila natreem jastuku.

44

Zavladala je neugodna tiina.Dek primeti da je etvrti jastuk slobodan. Pretpostavio je da je nekome

namenjen. Deak nije skidao pogled s plavokosog stranca.Ja sam Dek Fleer, predstavio se deaku. Pokuao je da razbije neu-

godnu tiinu. Kako se ti zove?Malian se kidao od smeha.ena ga je otro ukorila. Deai smesta uuta. Dek se obrati njoj.ao mi je. Ne znam ko ste vi, ili gde sam, ali sam izuzetno zahvalan na

ukazanoj brizi. Molim vas, recite mi vaa imena.Tupo ga je posmatrala. Osmehnula se, ali je njen pogled pokazivao da ni-

ta nije razumela.Ja sam Dek Fleer, rekao je, pokazujui na sebe, a zatim na nju. Ko

ste vi?Isti ritual je ponovio nekoliko puta. inilo mu se da ga nije razumela. Be-

sneo je, suoen s njenim zagonetnim osmehom. Hteo je da digne ruke odpredstavljanja, kad se deai umeao.

Daku Furea, pokazao je na svoj nos. Diro.Diro. Da, da, zovem se Dek.Daku! Diro! Daku! Diro, vikao je oduevljeni malian, naizmenice

pokazujui na Deka i sebe.ena se nakloni, ponesena plimom razumevanja. Vatai va Date Hiroko.

Hi-ro-ko.Hi-ro-ko, polako ponovi Dek i uzvrati naklon. Sad je bar znao njihova

imena.odi kliznu u stranu i iro ue u sobu sa est lakiranih zdelica na poslu-

avniku. Dek je shvatio koliko je gladan, dok ih je reala po stolu. Poslu-ila ih je ribljom orbom, pirinem, trakama sirovog nepoznatog povra,neim to je liilo na gustu peninu kau i pariima sirove ribe. Zavrilaje, naklonila se i izala.

Dek se pitao kada e doneti ostatak obroka. Stoi je bio pun zdela ra-zliite hrane, ali to ne moe biti dovoljno za sve njih? Gde je meso? Moa?Neko pare hleba s puterom? Nije mu promaklo da riba nije kuvana! e-

45

kao je na posluenje, u strahu da ne uvredi domaine. Zavladala je neprijat-na tiina. Hiroko podie dva tapia pored zdele.

Diro uini isto.Malim tapiima su uzimali i elegantno prinosili ustima male koliine

hrane. Pogledavali su na Deka.Opazio je tapie pored svoje zdele. Gledao je tanke parie drveta. Kako

e jesti njima?Diro se nasmeja s punim ustima hrane.Hai, ree malian i pokaza na tapie.Diro rairi prste da bi pokazao pravilno dranje haija. Dek je imitirao

Dirove makazolike pokrete, ali nije uspeo da zadri povre i ribu dovoljnodugo da bi ih podigao do usta.

Svaki neuspeh ga je inio jo nervoznijim. Nije bio od onih koji lakoodustaju, pa rei da okua sreu s pirinem. To e biti laki zadatak, zatoto ga ima vie. Polovina pirina je odmah kliznula nazad u posudu, dok sedruga polovina rasula po stolu. Ustima je prineo samo jedno majuno zrno.

Grickao je usamljeno zrno, ponosan na svoj uspeh. Pretvarao se da trljastomak od zadovoljstva.

Diro se nasmejao.Deaku se svidela ala, ali je Deku bilo jasno da mora ovladati haijima,

ako nee da crkne od gladi. Nije mu bilo do smeha!

46

10.

ABUNAJ!

Dekovo bivstvovanje svelo se na jednolinu rutinu kupanja, jedenja ispavanja.

Telo mu se postepeno oporavilo od groznice. Ruka mu je zaceljivala. Uo-biajio je da se eta po vrtu. esto je sedeo pod rascvetalom trenjom i gle-dao gradinara Uekiju kako ureuje savrene cvetne leje ili beskrajnopaljivo potkresuje besprekorno bunje. Uekija bi uvek pozdravio gostakratkim naklonom. Nisu razgovarali zato to Dek nije mogao da uhvati je-zik domaina ni za glavu ni za rep.

U deake se uselio nemir. Njegov svet se sveo na nekoliko istih, bezli-nih soba, na svakodnevno kupanje i posmatranje savrenog vrtlara. Bio jekanarinac u pozlaenom kavezu. ta hoe od njega? Stalno su ga posma-trali, ali nisu pokuavali da razgovaraju s njim. Dozvoljavali su mu da lutavrtom i kuom, ali mu nisu dali da iskorai iz tog kruga. Da li veaju o nje-govoj sudbini? Da li ekaju nekog ko e o njoj odluiti?

Oajniki je eleo da neto sazna o svetu iza ograde vrta. Hteo je da upo-zna okolinu. Tamo negde mora postojati neko ko zna engleski. On e mupomoi da se vrati kui. Moda e pronai brod koji plovi ka nekoj stranojluci. Nai e naina da se uunja na brod, potaknut nadom da e u sledeojluci pronai neko plovilo kojim e se vratiti u Englesku, svojoj sestri, po-

47

slednjem preivelom lanu porodice. ta god da mu se desi na putu, biemu bolje nego da doveka sedi ispod trenje.

Reio je da bei.Svakodnevno je viao mladog samuraja, Taka-sana. Zakljuio je da on

obavlja dunost uvara doma. Ulazio je i izlazio kroz mala vrata na ziduvrta. Posluie se tim vratima, kad kucne as za bekstvo. Nije bilo smislada pita, sme li da ode. Bio je zarobljenik nepoznavanja jezika i stranih obi-aja. ta god da im kae, domaini bi se naklonili i prozborili Gomenasaj,vakarimasen, tonom koji je ukazivao na Izvinite, ne razumem.

Krenuo je u vrt, posle uobiajenog doruka od pirina, ukiseljenog povr-a i penine kae. Uputio se ka vratima, kad se Uekija savio nad savrenoureenim bunom. Proverio je da li su Diro i Hiroku u kui pre nego toje podigao rezu i mugnuo napolje. Kapija se gotovo beumno zatvorila zanjim. To nije promaklo Uekiji. Starac povie za njim.

Ije! Abunaj! Abunaj!Dek potra.Jurio je zemljanim drumom. Nije se obazirao na vrtlareve krike. Nije

znao gde ide. Zamakao je izmeu zgrada, tako da ga nisu mogli videti izkue.

Pribrao se i osvrnuo oko sebe, da bi ocenio poloaj. Nalazio se u selusmetenom u dnu velike, prirodne luke s planinama u daljini. Svuda okosela behu bezbrojne terasaste njive s pirinem. Na njima je radio veliki brojseljaka. Trao je izmeu zbunjenih poljodelaca ka obali. Nije se obaziraona bol u ruci.

Zaao je za ugao i izbio nasred seoskog trga. Ispred njega je bio veliki,kameni kej na kom su mukarci i ene istili ribu i opravljali mree. Lukaje bila puna ribarskih brodica. ene u majunim belim haljinama su skaka-le s brodica u vodu. Pojavile bi se posle izvesnog vremena s torbama pu-nim morske trave, koljki i ostriga. U sreditu zaliva bakarilo se peanoostrvce, s visokom kapijom od crvenog drveta.

Muna tiina pritisla je trg. Dek postade svestan stotina pogleda uprtih unjegovom pravcu. itavo selo se zamrzlo u vremenu. ene u ivopisnimkimonima nepomino su kleale kraj prodavaca; poluoiena riba blistalase u rukama ribara; samurajski ratnik je stajao kao statua, motrei ga.

48

Stidljivo se naklonio, posle kraeg oklevanja. Samuraj se nije potrudio dauzvrati pozdrav. Pohitao je za svojim poslom. Nekoliko zbunjenih ena uz-vrati Deku naklon. Seljani se vratie svom poslu. Dek pree preko trga,svestan da ga svi gledaju ispod oka. Stigao je do keja i poao malom pla-om.

Prouavao je brodice, traei strano plovilo. Uzalud se trudio, svi brodovibehu japanski, s japanskim posadama. Oajni deak zastade pored ribar-skog amia. Tupo je zurio u pravcu horizonta.

Engleska je bila dve godine i etiri hiljade morskih milja daleko. Jedinidom za koji je znao i Des, sve to mu je ostalo od porodice behu na dru-gom kraju sveta. Da li se iskreno nada de e ih ikada videti? Kakva je svr-ha ovog bekstva? Nema kud. Nema novaca. Nema prirunik. Nema nisvoje odee! Ovako plavokos je trao u gomili crnokosih Japanaca.

Posmatrao je ljuljukanje amia u luci. Pitao se ta da radi. U taj as izvode izroni devojka, nalik sireni. Prepoznao je snenobelu kou i vranukosu, kakvu je imala devojka pored belog pastuva ispred hrama.

Posmatrao je kako se uspinje u brodi najblii obali. Ribar prihvati vreupunu ostriga. Brisala se, dok je on otvarao ostrige, tragajui za biserima.Prolazila je rukama kroz dugu kosu. Morska voda se slivala s nje, odraa-vajui suneve zrake kao stotinu zvezdica.

Devojka je nehajno stajala u amcu. Veto se prilagoavala pokretimaplovila, dok je ribar veslao po luci. Vitko devojako telo se kretalo elegant-no i graciozno. Podsealo ga je na drvo vrbe. inilo mu se da lebdi navodi. Pribliavala se drvenom keju, pa je Dek sve jasnije video njene crte.Nije bila mnogo starija od njega. Imala je meku, besprekornu kou i crne,kose oi. Ispod malog, prastog nosa bee crveni pupoljak, usne kao laticecrvene rue. Da je Dek ikada zamislio princezu iz bajke, izgledala bi baovako.

GAJDIN!Dek se prenu iz sanjarenja i podie glavu. Treptao je pod jarkim sun-

cem, ali je video dva Japanca iznad sebe. Nosili su skromna kimona i kai-aste sandale. Jedan je bio zdepast, s okruglom glavom i slomljenimnosem, dok je drugi bio mrav kao strailo, sitnih oiju.

Nani vo iteru, gajdin?, dreknu Slomljeni Nos.

49

Mravi ga je posmatrao preko prijateljevog ramena. Udario je Deka pogrudima drvenom palicom.

Eh, gajdin?, progovorio je tankim, piskavim glasom.Dek htede da se povue, ali nije imao kud.Onui itai doko kara kitanoda, gajdin? iskao je Slomljeni Nos. Cim-

nuo je deaka za plavu kosu.Eh, gajdin?, zapita mravko i spusti batinu na Dekove prste.Deak izmaknu ruku.Ne razumem..., mucao je. Oajniki je vrebao priliku za bekstvo.Slomljeni Nos zgrabi Deka za kragnu kimona. Povukao ga je k sebi.Nani?, ispljuvao ga je po licu.,JAME!Dek nije ni uo kraj strane komande, a Slomljeni Nos izbei oi. Uini-

lo mu se da e mu iskoiti iz duplji, kad ga je neko otpozadi dohvatio zavrat. Slomljeni Nos pade licem u pesak. Leao je kao da je mrtav. Nije nipokuao da se brani od nasrtljivih talasa.

Taka-san, mladi samuraj iz Dekove kue, pojavio se niotkuda. Nasrnuoje na mravog napadaa. Potegao je ma, elegantnim pokretom. Mravkose bacio na zemlju. Usrdno se izvinjavao.

No zasee vazduh, na putu ka prostrtom oveku.Ije! Taka-san. Dozo, odjeknu drugi glas. Otrica samurajevog maa sta-

de dva centimetara od mravkovog izloenog vrata.Dek prepoznade neni glas.Koniiva, rekla je. Prila mu je, uz ljubazni naklon. Vatai va Date

Akiko.Akiko je bila devojka ispred hrama i stvorenje iz grozniavih snovienja.

50

11.

SENA

Hiroko i Diro su iste veeri sedeli na svojim mestima za niskim stolom.Akiko je sedela na etvrtom jastuku. Samurajski maevi blistali su iznadnjene glave.

Akikino prisustvo inilo ga je poletnim i nervoznim. Drala se kao najfi-nija dama, ali je istovremeno posedovala autoritet kakav Dek nikada rani-je video kod ene. Samuraj Taka-san je sluao svaku devojinu re.Sluinad se duboko klanjala u njenom prisustvu.

Pomalo se iznenadio to je proao bez kazne zbog bekstva. Ocenio je dasu ukuani u veoj meri zabrinuti nego gnevni. To je naroito vailo za vr-tlara Uekija. Deka je grizla savest zato to je zabrinuo starca.

Akiko je, posle veere, izvela Deka na verandu. Seli su na meke jastuke,pod poslednjim zracima sunca. Tiina se nadvila na selo kao meki pokrov.Dek je sluao poj zrikavaca i ubor potoia koji je vijugao kroz Uekijinbesprekorni vrt.

Akiko je sedela, upijajui mir iz okoline. Dek se prvi put, u poslednjihnekoliko dana, smirio i opustio.

Opazio je Taka-sana u senkama. Ruka mu je poivala na drci maa.Dek se namah ukoio. Domaini nita nisu preputali sluaju; drali su gapod prismotrom.

51

odi kliznu u stranu, proputajui iro sa lakiranim posluavnikom, pre-divno ukraenom posudom i dve oljice. Spustila je posluavnik na pod ipaljivo nasula vrelu, zelenkastu vodicu. Tenost je podsetila Deka naaj, pomodno pie koje su holandski trgovci poeli da uvoze u Holandijuiz Kine.

Sluavka je obema rukama dodala oljicu Akiko, koja je ponudila Deku.On uze oljicu. ekao je da Akiko uzme svoju. Devojka mu je pokazala

da popije. Oklevajui je gucnuo vreli napitak. Imao je ukus kuvane trave.Povukao se unazad. Namrtio se zbog gorkog ukusa. Akiko otpi iz svojeoljice. Na licu joj osvanu izraz tihog zadovoljstva.

Dek skupi hrabrost da progovori, da bi prekinuo neprijatnu tiinu.Pokazao je na zeleni aj, u kom je toliko uivala, i rekao: Kako se zove

ovo pie?Akiko mu je odgovorila posle krae pauze, Sena.Sen-a, ponovio je Dek. Uivao je u ukusu te rei. Nastojao je da je

zapamti. Shvatio je da e u budunosti esto piti sena. A ovo?, rekao je,pokazujui na oljicu.

avan, odgovorila je.avan, ponovi Dek.Akiko je graciozno zapljeskala rukama. Poela je da pokazuje druge

predmete, otkrivajui Deku njihova japanska imena. inilo se da joj ulogauiteljice prija. Deku je laknulo, poto je to bio prvi put da je neko poku-ao da saobraa s njim. Stalno je traio nove rei. Na kraju mu je glava bilapuna novih pojmova. Dolo je vreme za poinak.

Taka-san ga je otpratio do sobu. Zatvorio je odi za njim.Dek se opruio po futonu, ali nije mogao da zaspi. Glava mu je bila

puna japanskih rei i snanih oseanja. Leao je u tami, posmatrajui mekisjaj nonih lampi kroz zidove. Prvi put je osetio traak nade u srcu. Modae preiveti u ovoj udnoj zemlji, ako naui njihov jezik. Moda e pronaiposao na japanskom brodu i stii do luke u kojoj ima njegovih zemljaka.Odatle e nai put do Engleske. Moda je Akiko klju. Moda e mu po-moi da se vrati kui?

52

Senka se pomeri s druge strane papirnatog zida. Dek shvati da Taka-sanstraari ispred njegove sobe.

Zavravao je jutarnju etnju vrtom, kad se Diro pojavio iza ugla veran-de.

Kinasaj!, povikao je i povukao Deka ka prednjim vratima.Dek je jedva drao korak s njim.Akiko i Taka-san su ga ekali ispred kue. Nosila je blistavi kimono boje

slonovae, ukraen izvezenim dralom u letu, i grimizni suncobran.Ohajo gozaimasu ree devojka, uz naklon.Ohajo gozaimasu, Akiko, ponovi Dek. Poeleo joj je dobro jutro.Uinilo mu se da je zadovoljna njegovim odgovorom. Krenuli su zemlja-

nim drumom ka luci.Na keju su se ukrcali u amac lovca na bisere. Prebacio ih je do ostrva u

sreditu luke. Kad su prili blie, Dek ugleda veliku gomilu na plai, is-pred velikog portala od crvenog drveta.

Ise Dingu Tori ree Akiko, pokazujui na neobinu graevinu.Dek klimnu s razumevanjem. Tori je bio boje veernje vatre, visok kao

dvospratnica. Nainjen je od dva stuba povezana s dve velike horizontalnegrede. Na vioj je bio uski krov od zelenkastih crepova boje ada.

Brodi je pristao na junom kraju ostrva. Pridruili su se uzbuenoj masiseljana, ena u arenim kimonima i samuraja. Gomila je tvorila pravilnipolukrug. Seljani su se klanjajui sklanjali s puta Akiko i njenoj pratnji.Devojka je odmicala ka velikoj grupi samuraja na obodu polukruga.

Ratnici su pozdravili njen dolazak dubokim naklonom. Uzvratila im po-zdrav. Akiko zapodenu razgovor s mladim samurajem, Dekovih godina.Imao je oi boje kestena i crnu kratku kosu. Deak osmotri Deka prezri-vim pogledom. Ponaao se kao da plavokosi stranac nije tu.

Seljani su bili preneraeni stranevim prisustvom. Netremice su ga po-smatrali. Doaptavali su se, pokrivajui usta rukama. Dek nije mario. Svupanju usmerio je na improvizovanu arenu.

Usamljeni samuraj je stajao ispod torija, slian bogu iz davnina.

53

Ratnik je nosio crno-zlatni kimono. Na grudima, rukavima i leima jeimao kruni znamen sastavljen od etiri ukrtene munje. Kosu je nosio natradicionalni samurajski nain, s perinom iznad obrijanog temena. Vezaoje iroku belu traku oko glave. Zdepasti i snani ratnik, preteeg pogleda jepodseao Deka na velikog buldoga, gajenog za borbu.

U rukama je nosio najvei ma koji je Dek ikada video. Bio je dui odmetar i dvadeset centimetara. Ma je bio visok koliko i Dek, ako bi se ra-unala i duina balaka. Samuraj je upravio pogled na daleku obalu. Nestr-pljivo se trgnuo. Sunev zrak odbio se o otricu, koja je na trenutak sevnulakao munja. Akiko uhvati Dekov znatieljni pogled. Proaptala je nazivoruja: Nodai.

Usamljeni ratnik je stajao u improvizovanoj areni. Dek se pitao ko jenjegov protivnik. Niko drugi nije bio spreman za borbu. Pogledom je pre-traivao gomilu. Primetio je grupu samuraja na drugoj strani borilita uodei sa znakom ukrtenih munja. Samuraji oko njega su nosili odeu sokruglim grbom feniksa.

Gde je njihov zatonik?

Dek je procenio da je proao itav sat. Zakljuio je to na osnovu kreta-nja sunca po nebeskom svodu. Prelo je petnaest stepeni po nebu bezoblaka. Vruina je bila sve vea, a seljani sve nemirniji. Samuraj pod tori-jem postade jo nervozniji. Tumarao je plaom kao tigar u kavezu.

Proao je jo jedan sat.Gomila je sve jae amorila, prena nemilosrdnim suncem. Dek se pitao

kako bi se oseao u akirama i gruboj koulji, umesto u lakom svilenomkimonu.

Brodi se otisnu s keja, ba kad je sunce dostiglo zenit.Gomila se oas prenu iz mrtvila. Dek je gledao kako ribar lagano vesla

preko vode. Krupni ovek je sedeo u Budinoj pozi na kljunu amca.ami je bio sve blii. Gomila poe da klie: Masamoto! Masamoto!

Masamoto!Akiko, Taka-san i Diro se pridruie ostalima. Klicali su samurajevo

ime.

54

Grupa samuraja sa znamenom ukrtenih munja poe da klie ime svogzatonika Godaj! Godaj! Godaj! Ratnik stupi napred i zamahnu nodai-jem visoko iznad glave. Njegovi sledbenici odgovorie jo snanijim klica-njem.

ami pristade na obali. Sitni ribar je podigao vesla i strpljivo ekao dase njegov putnik iskrca. Gomila se oglasi gromkim pokliom kad je boso-nogi ovek stupio na plau.

55

12.

MEGDAN

Masa isuene koe i crvenih nabora je visila kao istopljena lava ispodMasamotovog levog oka, preko obraza, pa sve do vilice. Ostale crte licubehu pravilne i ravnomerno rasporeene. Imao je miiavo, bikovsko telo ioi boje zlatnog ilibara. Nosio je tamnosmei kimono sa znamenom fe-niksa. Na glavi je nosio iroku traku, ba kao Godaj, ali je njegova bila gri-mizne boje.

Masamoto je, za razliku od Godaja brijao itavu lobanju, izuzev negova-ne bradice oko usta. Deku je Masamoto vie liio na kaluera nego na rat-nika.

Masamoto osmotri okolinu pre nego to se okrenuo da uzme maeve izamca. Zatakao ih je za obi na kimonu. Prvo krai vakizai ma, a zatim iduu katanu. Laganim korakom se uputio ka torijiu.

Godaj ga je zasuo uvredama, ljut zbog nepotovanja iskazanog kanje-njem i nedostojanstvenim dolaskom.

Masamoto je smireno koraao, niim ne pokazujui da je svestan upue-nih uvreda. Zastao je da pozdravi svoje samuraje. Konano se naao licemu lice s Godajem. Ceremonijalno se poklonio. To je jo vie razgnevilo pro-tivnika. Jurnuo je na Masamota, zaslepljen besom. Pokuao je da ga uhvatinespremnog, pre zvaninog poetka dvoboja.

56

Masamoto je spremno doekao protivnikov juri. Koraknuo je u stranu,tako da ga je Godajev masivni nodai promaio za dlaku. Izvukao je obamaa iz saja jedinstvenim, uvebanim pokretom. Desnicom je podigao ka-tanu ka nebu, a levicom potegao vakizai preko grudi da bi se zatitio odkontranapada.

Godaj iroko zamahnu nodaijem i napade po drugi put. Ma je zasle-pljujuom brzinom leteo ka Masamotovoj glavi. On prebaci teinu i nakri-vi katanu, da bi odbio napadaevu otricu ulevo. Maevi se sudarie.Nodai ogreba zadnju stranu Masamotovog seiva.

Masamoto navali napred, uprkos razornom udarcu velikog maa i zaseeGodaja po grudima vakizaijem. Ma proe kroz ratnikov kimono, ali nedotae meso. On uzmaknu da mu Masamoto ne bi pustio krv.

Dek nije verovao sopstvenim oima. Bio je zapanjen vetinom i brzi-nom megdandija. Borili su se elegantno, poput kakvih plesaa. Vrteli suse, izvodei predivni, smrtonosni ritual. Svaki udarac izvodili su savrenotano i koncentrisano. Masamoto je vitlao s dva maa, kao da su prirodniproduetak njegovih ruku. Nije ni udo to su japanski vakoi onako brzoposekli mornare na Aleksandriji. Dekovi zemljaci nisu imali anse protivneprijatelja vinog ratnikim vetinama.

Godaj je potiskivao Masamota po plai. Njegovi samuraji su klicali.Krupnom samuraju, gigantsko telo nije smetalo da velianstveno barata

nodaijem. S lakoom je vitlao njime, kao da dri bambusov tap. Potiski-vao je Masamota unazad, prema gomili posmatraa, pravo na Deka.

Godaj je izveo lani udarac u desno. Naglo je promenio pravac napada izamahnuo ka protivnikovoj otkrivenoj ruci. Masamoto je uspeo da izbegneudarac, ali je Godai, noen snanim zamahom, upao meu posmatrae.

Uspanieni seljani se rasprie na sve strane, ali Dek ostade na mestu,paralizovan strahom i Godajevom nepokolebljivom eljom da ubije.

Taka-san je, u poslednji as sklonio deaka s opasnog mesta, ali seljaniniza njega nije bio te sree. Omanji ovek je pokuao da se odbrani. Ma muje odsekao rairene prste.

Samuraj mirno obrisa krv s maa. Nije ni pogledao nesrenog seljanina.Bez oklevanja se bacio na Masamota.

57

Deku postade jasno da ne posmatra ogledanje ratnike vetine, ve bor-bu na ivot i smrt.

Dva Masamotova samuraja odvukoe ranjenog seljaka iz gomile. urnosu se vratili da ne bi propustili neto od borbe. Sandalama su utabali odse-ene prste u pesak.

Akiko se zabrinula zbog Dekovog pepeljastog lica. S uzdahom je pitalaDeka da li je s njim sve u redu.

Dobro sam, odgovori Dek. Naterao je sebe da se osmehne, iako mu sestomak prevrtao.

Bio je iznenaen i ogoren onim to je video. Potisnuo je neprijatna ose-anja. Kako je mogue da ljudi sposobni da beskrajno strpljivo ureuju idi-line vrtove i ukraavaju kimone slikama leptira budu tako varvarskinastrojeni? Nije mogao da ih shvati.

Smetao mu je zabrinuti pogled Akiko. Usmerio je panju na dvoboj. Sa-muraji su se razdvojili. Zadihali su se usled stranog napora. Obilazili sujedan oko drugog, ekajui na sledei potez protivnika. Godaj izvede lanijuri. Gomila uplaeno ustuknu pred njim. Panino su nastojali da izbegnuveliki ma.

Masamoto je prozreo protivnikovu taktiku. Izmakao se u stranu i pariraonodaiju kratkim maem. Napao je protivnika katanom. Dui ma se ustre-mi na Godajevu glavu. On se sagnu, a katana kliznu po vrhu lobanje.

Dva ratnika se okrenue u mestu i stadoe. Gomili je zastao dah. Godajevperin kliznu s lobanje i mlitavo pade u pesak. Masamoto se osmehnu, dabi jo vie ozlojedio Godaja. Samuraji u odei sa znamenom feniksa slonozagrajae Masamoto! Masamoto! Masamoto!

Godaj kriknu kjaj i napade, podstaknut poniavajuim gubitkom perina.Zasekao je nadole nodaijem. Odmah zatim je, kao orao koji se ustremljujena plen, sunuo nagore, pod tekim uglom. Uspeo je da zaobie Masamoto-vu katanu.

Masamoto se izvio unazad da bi izbegao udarac. Podigao je ma da biodbio protivnikovo seivo od vrata. Katana mu ispade iz ruke. Vrh nodai-ja duboko prodre u Masamotovo desno rame. On zajea od bola i pade nalea. Zakotrljao se da bi odmakao od protivnika. Elegantno se uspravio po-sle nekoliko hitrih okreta.

58

Sad su se Godajeve pristalice radovale.Krupni samuraj je bio siguran u uspeh, poto je Masamoto ostao bez ka-

tane. Kratki vakizai nije mogao da se suprotstavi nodaiju.Masamoto se povlaio preko plae. Kretao se prema ribarskog amcu,

kojim se prevezao na ostrvo. Godaj je blistao od zadovoljstva. Pobeda muje bila nadomak ruke. Pruio je korak da bi se postavio izmeu Masamota idrvene brodice. Presekao je protivnikov put za bekstvo.

inilo se da je Masamoto poraen. Krv mu je kapala iz posekotine na ra-menu. Nemono je oborio vakizai. Oajniki krik se ote iz grla okupljenihseljana. Godaj se naceri od uva do uva i lagano podie oruje, nameran dazada zavrni udarac.

Masamoto je vrebao pravi trenutak. Raunao je na protivnikovu pretera-nu samouverenost. Otrim pokretom zgloba je zavitlao vakizai kroz va-zduh. Iznenaeni Godaj posrnu unazad da bi izbegao smrtonosnu otricu.Nagli pokret ga je kotao ravnotee.

Masamoto u trenu sunu pored Godaja i jurnu put amca. Godaj se uspra-vio. Gnevno je urliknuo za protivnikom u bekstvu.

Masamoto nije beao. Dohvatio je dugo, drveno veslo i stao nasuprot Go-daja. Sad je imao oruje po duini jednako nodaiju.

Godaj jurnu na Masamota. Ovaj se branio veslom. Iverje je letelo na svestrane. Godaj pokua da niskim udarcem posee protivnika po nogama.

Masamoto preskoi otricu i spusti veslo pravo na protivnikovu izloenuglavu. Veslo pogodi cilj. Godaju noge popustie. Sruio se na lea kao palostablo.

Masamotovi samuraji urlikom pozdravie njegov uspeh. Gomila je slo-nim glasom traila da ubije Godaja. Masamoto zaobie palog protivnika.Nije imao razloga da ubije samuraja, kog je junaki porazio i ponizio.

Priao je gomili. Ljudi se uutae i padoe na kolena. Naklonie se, takoda su elom dodirivali vreli pesak. Akiko, Diro i Taka-san nisu bili izuze-tak.

Samo je Dek zbunjeno stajao. Nije znao ta da radi. Nije bio jedan odnjih. Ratnik je zraio takvim autoritetom i moi da se deak instinktivnonaklonio. Zurio je u pesak. Oseao je da mu se Masamoto pribliava.

59

Bosa stopala oveka s oiljkom ukotvie se ispred njega.

60

13.

OTAC LUCIJE

Voce fala o portugues? svetenik upita Deka.Crnorizac je kleao na podu ispred Masamota, koji je sedeo na uzdignu-

toj platformi u glavnoj odaji doma.Parlez-vous francais?Svetenik tvrdog, staklastog pogleda i masne, proreene kose, nosio je

rizu bez dugmadi i plat, karakteristinu odeu portugalskih jezuita. Pozva-li su ga da obavi ulogu Masamotovog prevodioca. Nepoverljivo je motrioDeka.

Habla espanol? Do you speak English? nastavio je svetenik.Falo um pouco. Oui, un petit peu. Si, un poco odgovarao je Dek bez

oklevanja. Najdrai mi je moj jezik, engleski. Majka mi je bila uiteljica.Nastojala je da me naui druge jezike. ak i va...

Prokleto dete! Bilo bi bolje da me ne ljuti i da ne pravi od mene joveeg neprijatelja nego to jesam. Jasno mi je da si jeretiko kopile. Kaotakav, nisi dobrodoao na ovim obalama...

Otro se zakaljao. Maramicom je obrisao tamnouti ispljuvak s usana.A ti si, jasno mi je, veoma bolestan, pomisli Dek.Jedini razlog zbog kog si iv, nastavio je, jeste zato to si deak.

61

Dek se oprostio od ivota kad je Masamoto stajao iznad njega na plai.Samuraj mu je naredio da krene s njegovim ljudima na kopno. Tamo ih jeekala Hiroko. Otpratila ih je do kue.

Douita? Kare va doko kara kitnoda?, pitao je MasamotoPrevili su mu ranu na ramenu. Samuraj je nosio skupoceni kimono boje

neba, sa izvezenim javorovim liem. Spokojno je pijuckao senu iz olje.Dek nije mogao da veruje da je to isti ovek koji se samo nekoliko sati ra-nije borio na ivot i smrt.

uvala su ga dva naoruana samuraja. Levo od njega kleala je Akiko.Pored nje je bio deak s kojim je razgovarala pre Masamotovog dvoboja.Momi ga je odmeravao preteim pogledom, natuten kao olujni oblak.

Sumimasen, Masamoto-sama, izvinio se svetenik, pre nego to jesklonio maramicu.

Jezuit je kleao na podu, nedaleko od Deka. Pokorno se naklonio Masa-motu. Na vratu mu je visio krst od tamnog drveta, vukao se po tatamiju.

Njegovo gospodstvo Masamoto Takei eli da zna ko si, odakle si i kakosi ovamo dospeo, obratio se Deku.

Dek je imao utisak da mu se sudi. Pozvali su ga u ovu odaju da bi ga su-oili s neprijateljski raspoloenim jezuitskim svetenikom. Otac ga je upo-zorio na njemu sline. Portugalci, ba kao i panci, dvadeset godina suratovali s Engleskom.

Sukob je zvanino okonan, ali su dve nacije jo mrzele jedna drugu. Je-zuitski katolici bili su najogoreniji neprijatelji Engleske. Dek je, kao en-gleski protestant, bio u ozbiljnoj nevolji.

Zovem se Dek Fleer. Englez sam. Doplovio sam trgovakim bro-dom...

To je nezamislivo. U ovim vodama nema Engleza. Ti si gusar. Ne traivreme njegovog gospodstva gnusnim laima. Nisam doao ovde da prevo-dim sline budalatine.

Douka imaita ka?, prekinuo ga je Masamoto.Nani no nai, Masamoto-sama..., odgovorio je svetenik. Samuraj ga je

smesta prekinuo neim to je Deku zvualo kao nareenje.

62

Muivake arimasen, Masamoto-sama, izvinio se svetenik smernimglasom. Naklonio se i otro zakaljao u maramicu. Obratio se Deku.Deae, ponovo te pitam, kako si ovamo dospeo? Krvi mi Hristove, nastojda govori istinu!

Upravo sam ti rekao. Doplovio sam na Aleksandriji, brodu trgovakeflote Holandske istonoindijske kompanije. Moj otac je bio glavni kormi-lar. Dve godine smo putovali do Japana...

Svetenik je prevodio Dekove rei. Pitao ga je Kojim putem ste plovi-li?

Junim putem, kroz Magelanov prolaz...To je nemogue. Magelanov prolaz je tajna.Nije bio tajna za mog oca.Samo mi Portugalci, narod pravednika, znamo za taj prolaz, ozlojeeno

se oglasio svetenik. Dobro je branjen od protestantskih jeretika poputtvog oca.

Vai ratni brodovi nisu dorasli vetini mog oca. Izmakli smo im za jedandan, ree Dek. Grudi mu se ispunie ponosom, dok je svetenik pripove-dao Masamotu o portugalskoj sramoti.

Deak je nepoverljivo posmatrao svetenika. Ko si zapravo ti?Ja sam otac Lucije, brat drube Isusove, zatitnice katolike crkve, misi-

onar u luci Toba, revnosno odvrati svetenik. Opisao je znak krsta na gru-dima i poljubio drveni talisman koji mu je visio oko vrata. Odgovoransam Bogu i stareini, ocu Dijegu Bobadilji u Osaki. Predstavljam njegoveoi i ui u ovim krajevima.

Kakav je poloaj ovog samuraja?, pitao je Dek. Klimnuo je ka Masa-motu. Zato mu se klanja ako zauzima tako visok poloaj?

Deae, pazio bih ta govorim da sam na tvom mestu. Vodi rauna osvom ponaanju, ako eli da ivi. Samuraji trae potovanje.

Svetenik se duboko poklonio, pre nego to je nastavio. To je MasamotoTakei, gospodar ime i desna ruka Takatomija Hideakija, daimjoa provin-cije Kjoto...

ta je daimjo? prekinuo ga je Dek.

63

To je feudalni gospodar. Vlada itavom provincijom u ime cara. Samu-raji, ukljuujui i Masamota, njegovi su vazali.

Vazali?... Hoe da kae - robovi?Ne, seljaci koje si viao su sliniji robovima. Samuraji su pripadnici rat-

nikog stalea, kao vitezovi iz davnine, ali mnogo umeniji borci. Masa-moto je neporaeni majstor maevanja. Zahvaljujui njemu si polumrtavizvaen iz okeana. To nije sve, namestio ti je slomljenu ruku. Ne bi biloloe da mu se zahvali!

Dek nije verovao sopstvenim uima. U Engleskoj niko nije vladao ta-kvom medicinskom vetinom. Slomljeni ud na moru je donosio laganu imukotrpnu smrt od gangrene ili bolnu i riskantnu amputaciju. Imao jemnogo sree kad je sreo Masamota.

Molim te, zahvali mu se to mi je spasao ivot.Uini to sam. Arigato znai hvala na japanskom.Arigato, ponovi Dek i pokaza na slomljenu ruku. Zatim se poklonio,

koliko mu je to ruka dozvoljavala. Izgleda da je dobro postupio. Samuraj jepozdravio Dekov duboki naklon kratkim klimanjem glavom.

Da li je ovo Masamotov dom?Ne, ovo je kua njegove sestre, Hiroko. ivi u njoj sa kerkom Akiko.

Svetenik se ponovo otro zakalja. Oporavio se posle kratkog vremena.Dosta propitivanja, deae! Gde je ostatak posade?

Mrtvi su.Mrtvi? Svi do jednog? Ne verujem ti!Oluja nas je skrenula s kursa. Bili smo prinueni da potraimo sklonite

u zalivu. Podvodni greben je otetio Aleksandriju. Morali smo da je popra-vimo. Napale su nas... ne znam kako da ih nazovem... senke.

Masamoto je izuzetno paljivo sluao prevod Dekove prie.Opii te senke, otac Lucije preveo je Masamotovo pitanje.Verujem da su bili mukarci... odeveni u crno. Video sam im samo oi.

Imali su maeve, lance, noeve za bacanje... otac je mislio da su vakoiNinde, izusti Masamoto.

64

ta god da su bili, jedan od njih je ubio mog oca, ree Dek. Glas muje drhtao od uzbuenja. Seanje na to vee ga je peklo u grudima. Ubio gaje ninda sa zelenim okom!

Masamoto se nagnuo napred, napet i oigledno uznemiren Lucijevimprevodom Dekove pripovesti.

Ponovi ono to si upravo rekao, zatraio je otac Lucije, u Masamotovoime.

Slika nindinog pokrivenog lica i oeve smrti sevnu u Dekovoj glavi.Progutao je knedlu pre nego to je nastavio: Mog oca je ubio jednookininda. Oko mu je bilo zeleno kao zmijska koa. Nikad ga neu zaboravi-ti.

Dokugan Rju, ree Masamoto, kao da pljuje sluajno progutani otrov.Samuraji iza njega se ukoie posle tih rei. Na licu crnokosog deaka se

ogledao strah. Akiko pogleda Deka s mnogo saaljenja.Doku... ta?, pitao je Dek. Nije razumeo Masamota.Dokugan Rju. To znai - Zmajevo Oko, objasni otac Lucije. To je nin-

da odgovoran za smrt Masamoto-sanovog prvoroenog sina, Tena. Ubioga je pre dve godine. Masamoto-sama je osujetio pokuaj ubistva daimjoa.Dao se u poteru za odgovornima. Dokugan Rj