UNIVERZITET EDUCONSFAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SEMINARSKI RAD

INVESTICIONI FONDOVI

NASTAVNI PREDMET:FINANSIJSKA TRŽIŠTA

STUDENT:

1.UVOD

Da bismo predstavili pojam čeka neophodno je da se prvo upoznamo sa pojmom hartija od vrednosti. Prema članu 234. Zakona o obligacionimodnosima,hartija od vrednosti je pisana isprava,kojom se njen izdavalacobavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Postoje različita shvatanja prilikom utvrđivanja pojedinih osobinahartija od vrednosti. Ono što uvek važi je :1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava;2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca;3. da se pismena obaveza koja je uneta u hartiju od vrednosti mora ispuniti njenom zakonitom imaocu tj. zakonitom imaocu hartijaod vrednosti.Pored ovih osobina zastupljena su i druga svojstva hartija od vrednosti kao što su i :1. da se u hartijama od vrednosti ne može raditi o svakoj vrsti obaveze,već samo o pojedinim vrstama obaveza koje su pretežno i prvenstvenoimovinskog karaktera. One mogu sadržavati,uz imovinske obaveze i neke druge obaveze,ali ne mogu bez imovinskih obaveza;2. da hartije od vrednosti mogu sadržavati pojedina ovlašćenja imaocu hartija od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca hartija od vrednosti;3. da je veoma visok stepen formalne strogosti hartija od vrednosti;34. da hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu nego isvakom dužniku po toj hartiji od vrednosti veoma stroguobavezu koja lišava dužnika mogućnosti pojedinih vrsta hartijaod vrednosti,ali je ova strogost mnogo jače izražena kod svihvrsta hartija od vrednosti nego kod pismenih isprava;5. pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti nemože se ostvariti na drugi način nego jedino upotrebomhartijom od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakome društvu u kome je organizovano robno-novčano tržište. One predstavljaju negocijabilne (prenosive)isprave. Njihovim prenosom istovremeno se prenose i prava koja su u njima inkorporisana. Postoje četiri kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrđivanja pojedinih vrsta hartija od vrednosti:1. prema načinu određivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti(HOV na ime,HOV na donosioca,HOV po naredbi,alternativneHOV i mešovite HOV);2. prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti(obligaciono-pravne HOV,stvarno-pravne HOV i HOV sapravom učešća);3. prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom zbog

2

koga je došlo do izdavanja hartija od vrednosti i prema mogućnosti uticaja osnovnog pravnog posla na ostvarenje i prenos prava iz hartija od vrednosti (apstraktne HOV i kazualneHOV);4. prema načinu postanka prava iz hartija od vrednosti (konstitutivne HOV i nekonstitutivne ili deklarativne HOV).Ono što je karakteristično za hartije od vrednosti jeste da se pravo iz hartije na određeni način može preneti. U „Zakonu o obligacionim odnosima“,i to u čl. 241-249 nalaze se opšta pravila o prenosu hartija od vrednosti. U ovim odredbama regulisan je:prenos prava iz hartije na donosilaca;prenos prava iz hartije na ime;prenos prava iz hartije po naredbi;vrste indosamenta;prenos punomoćja i prenos za zalogu;dokazivanje zakonitosti prenosa i zabrana prenosa. S obzirom na odnos posla koji postoji izmedu posla povodom koga je hartija od vrednosti izdata i same hartije od vrednosti ,mogu da se jave dve situacije.Kada se kod hartije od vrednosti može videti svrha,cilj,osnova povodom koje je hartija izdata,onda se kaže da tu dolazi do izražaja princip kauzalnosti.Kada se pak nemože videti veza izmedu osnovnog posla hartije od vrednosti ,onda se kaže da u ovom slucaju dolazi do izražaja apstraktnosti.Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na donosioca i po naredbi.Izmedu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada cek o cemu ce u daljnem tekstu biti reci.

2. Pojam,osobine i bitni elementi čeka

Ček je pisana isprava na osnovu koje jedno lice-trasant,daje nalogdrugom-trasatu kod koga on ima raspoloživa sredstva,da bezuslovno plati poviđenju određenu sumu označenom korisniku ili nekom drugom premaremitentovoj naredbi,ili jednostavno donosiocu.Bitna razlika između menice i čeka sastoji se u tome što kod menice utrenutku njenog izdavanja kod trasanta ne mora da postoji pokriće,a kodčeka ovo pokriće mora da postoji od momenta izdavanja čeka. Izdavanječeka bez pokrića predstavlja krivično delo. Ček kao sredstvo plaćanja imatakvu osobinu kako u domaćim transakcijama tako i u međunarodnim.Čekovno pravo je danas u svetu unificirano. 1931. godine doneta jekonvencija o jednoobraznom čekovnom zakonu,te konvencija o regulisanjuizvesnih sukoba zakona kod čeka i konvencija o taksama u materiji čeka. Naosnovu ovako unificranog međunarodnog prava o čeku u našoj zemlji 1946.godine donet je zakon o čeku,sa obzirom da je naša zemlja ratifikovalaodnose međunarodne konvencije.Ček je stroga i formalna hartija od vrednosti pa za njega važe sva

3

načela koja važe i u meničnom pravu. To su načelo formalnosti , načeloinkorporacije , načelo neposrednosti , načelo samostalnosti , načelostrogosti , načelo solidarnosti , načelo apstraktnosti i načelo obaveznostiiskazivanja čeka u određenoj vrsti novca.Ček je formalna hartija od vrednosti koja nije punovažna ukoliko nijeizdata u zakonskoj formi i ukoliko ne sadrži bitne elemente koje zaizdavanje čeka zahteva zakon. Bitni čekovni elementi su : označenje da seradi o čeku,bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote novca iz trasantovogpokrića kod trasata,ime odnosno firmu trasata (banke),mesto plaćanjačeka,datum i mesto izdavanja čeka,potpis izdavaoca čeka. U samom slogučeka mora se označiti upotrebom reči-ček,da se radi o čeku,na jeziku nakojem se ček izdaje. Sa ovim nema većih poteškoća,obzirom da određeneovlašćene institucije emituju čekove u vidu formulara-blanketa.Ček kao i menica mora da sadrži bezuslovni nalog za isplatu određenesvote novca. Čekovna svota mora da se označi kako brojem tako islovima.Sem ove naznake nije dozvoljeno dodavati dodatne sume novcačeku,kao što su na primer kamate. Međutim,ako je to i učinjeno,ček nijenevažan,jer po samom zakonu ako se odredi i kamata u čeku smatra se kao ida nije napisana. Takođe zabranjeno je uslovljavanje isplate čeka na bilokoji drugi način.Ime ili firma trasata,moraju da budu upisane u samom čeku. Zarazliku od menice po samoj „Ženevskoj konvenciji“,kada se radi o čekutrasat može da bude samo neka banka. Međutim,u međunarodnom platnomprometu ček može da se vuče i na neko drugo lice,ukoliko je po zakonuzemlje gde se ček plaća dozvoljeno da ta lica mogu da budu trasati. Premanašem „Zakonu o čeku“, trasiranje čeka vrši se isključivo na banku kod kojese i inače deponuju novčana sredstva. Ček se plaća po viđenju,što znači daoznačenje dospelosti ne predstavlja bitan sastojak čeka. Ako bi,prematome,dospelost bila drugačije označena,takva isprava izgubila bi pravnodejstvo čeka.Ček mora da sadrži i potpis trasanta,izdavaoca čeka. Po pravilu,to jejedno lice,ali dozvoljeno je da i više lica izdaju jedan ček,pa se onda radi osutrasantima. Trasant je glavni čekovni dužnik po izdatom čeku,i to ostajesve do momenta dok ga trasat,dakle banka ne isplati. Kod ovoga,još jednomje značajno podvući,da trasant ne sme da izda ček ukoliko u momentunjegovog izdavanja nema pokrića kod trasata.U čekovnom slogu moraju da budu označeni i mesto i datumizdavanja čeka. Što se tiče mesta izdavanja,ako ono nije posebnooznačeno,predpostavlja se da je to mesto pored trasantovog potpisa. Datumizdavanja čeka je takođe bitni čekovni element i bez njega ček bi se smatrao

4

nevažećim. Takođe mora biti određeno i mesto plaćanja čeka,kako ugeografskom pogledu (u kojem gradu,u kojoj državi),tako i putemodređivanja banke u kojoj će se ček naplatiti.Pored navedenih bitnih elemenata u ček se mogu uneti i klauzule kaona primer :klauzula o izveštaju ili bez izveštaja,klauzula bez troškova (bezprotesta) i klauzula o moneti (unosi se u ček kada se radi o međunarodnomprometu).

3. VRSTE CEKA

Prema nacinu izdavanja ,tj. nacinu oznacenja korisnika ili imaoca ceka ,razlikujemo cek na ime,cek po naredbi i cek na donosioca.Cek na ime je takav cek u kome je izricito oznacen imalac ceka ,remitent,tj. lice kome se treba isplatiti cekovna suma.Cek na ime prenosi se kao i cek po naredbi ,indosiranjem,pa u slucaju da je ovakav cek indosiran ,trasat je dužan da isplatu ceka izvrši poslednjem indosataru ako postoji neprekinuti niz indosamenata.Cek po naredbi je takav cek u kome je prilikom izdavanja oznaceno da se isplata ima izvršiti po naredbi izvesnog lica .Ova klauzula ovlašcuje remitenta da može cek preneti dalje putem indosamenta.Cek na donosioca je takav cek u kome nije oznaceno lice kome se ima platiti cekovna suma ,vec se ona ima isplatiti svakom donosiocu ceka.Ovakav cek se prenosi tradicijom ,tj. Prostom predajom drugom licu ,što omogucuje njegovu laku i brzu cirkulaciju.Trasat je dužan da cek na donosioca isplati licu koje mu ovakav cek podnese na isplatu.

Pored ove tri vrste ceka postoje i posebne vrste cekova prema njihovom obliku i nameni ato su ;Barirani cek je takav cek koji imalac ceka može naplatiti samo preko banke .Radi toga se cek sa lica precrtava paralelnim crtama koje su dijagonalno povucene.Naziv ovog ceka nastao je od francuske reci barrer,što znaci precrtati. Barirani cek trasat neisplacuje u gotovom novcu imaocu ceka ,vec ga dostavlja onoj banci koja se javlja kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu ceka,preko njegovog otvorenog racuna.Isplatni cek je takav cek kojim se daje nalog trasatu da cekovnu sumu isplati imaocu ceka u gotovom.Virmanski cek je takav cek na cijoj je prednjoj strani –licu-stavljena oznaka ,, samo za obracun,, .Virmanski cek se nemože isplatiti u gotovom novcu ,vec samo putem obracuna,na osnovu koga banka ,kao trasat, smanjuje za iznos ceka tekuci racun izdavaoca ceka,a povecava tekuci racun korisnika(remitenta)Oznaku na ceku može

5

staviti trasant a i svaku docniju imalac ceka.Virmanski cek se najviše upotrebljava medusobna placanja privrednih preduzeca i organizacija.Akreditivni cek upotrebljava se kod nas pri otkupu poljoprivrednih proizvoda od proizvodaca kada ovaj otkup vrše trgovinska ,odnosno otkupna preduzeca.Ova preduzeca vrše isplate proizvodacima putem akreditivnih cekova.Korisnik može dobijene cekove naplatiti u gotovom kod svih poslovnih jedinica Narodne banke i na svakoj pošti..Akreditivni cek važi tri meseca od dana izdavanja , aglasi na unapred na ceku naštampane iznose.Ovaj cek se izdaje na ime odredenog lica.Putnicki cek izdaje se obicno ukorist putnika ,turista,trgovca i dr.Kod nas ove cekove izdaje Narodna banka i oni se mogu upotrebiti za placanje saobracajnih i drugih usluga,taksa,poreza,...Oni se mogu naplatiti u gotovom kod Narodne banke i važe tri meseca racunajuci od dana kada kupac ceka potpiše cek kao trasant i stavi datum i mesto izdavanja ceka.Cirkularni cek je cek koji banka kao trasant izdaje korisniku ,koji kod nje ima pokrice ,ovlašcujuci ga da isplatu ceka može tražiti od bilo koje njene filijale ili banke korespodenta.Ovom vrsto ceka se uveliko olakšava placanje i otklanja upotreba gotovog novca.Cirkularni cekovi imaju duži rok važenja ,oni važe 6 meseci ,racunajuci od dana izdavanja.

3.ČEKOVNI POSLOVIBudući da se radi o strogo formalnoj hartiji od vrednosti,postojeodređene čekovne radnje i to su:izdavanje čeka,zatim prenos čeka(indosament),aval čeka,prezentacija čeka na isplatu,isplata čeka,opoziv iregres čeka.3.1.Izdavanje,prenos i aval čekaIzdavanje čeka je veoma slično izdavanju menice,samo štotrasant,izdavalac čeka mora u trenutku izdavanja ovog pisma imaodgovarajuće pokriće kod trasata,banke. Ovo pokriće mora da je u novcu ilinovčanom potraživanju,a ne u robi ili hartijama od vrednosti.Popunjavanje čeka stavljanjem trasantovog potpisa,kao i predajomčeka remitentu,smatra se da je ček izdat. Sadržaj čeka može se ispisati imašinom,ali potpis mora da je izvršen svojeručno (ako je izdavalac čekapravno lice onda uz potpis ovlašćenog lica mora da se stavi i pečatpreduzeća).Ček na ime ili po naredbi prenosi se indosamentom,ukoliko nije unjega uneta rekta-klauzula; ček na donosioca jednostavnom predajom ovehartije od vrednosti iz ruke u ruku, a rekta-ček prenosi se putem građanskopravnogustupanja (cesije). Pravila o indosiranju menice odnose se i naprenos čeka,sa izuzetkom što kod čeka postoji samo vlasnički ipunomoćnički indosament.

6

Davanjem jemstva (avala) obezbeđuje se isplata celog ili delimičnogiznosa označenog u čeku. Avalista može biti svako lice osim trasata,a akonije označeno za koga je dato jemstvo,onda će se smatrati da je dato za9trasanta. Obaveza avaliste je solidarna i odnosi se samo na onaj iznos na kojije avalista dao jemstvo.3.2.Prezentacija na isplatu i isplata čekaPrezentacija čeka na isplatu je takva čekovna radnja koja obavezujeimaoca čekada prilikom zahteva za isplatu podnese (prezentira) ček trasantuu mestu plaćanja čeka. Rok za prezentaciju čeka kreće se od 8-70 dana uzavisnosti od udaljenosti mesta izdavanja i mesta plaćanja. Momentomizdavanja čeka počinje da teče rok za njegovu prezentaciju.U našoj zemlji ček plativ mora da se podnese trasatu na isplatu usledećim rokovima:u roku od 8 dana ako je mesto izdavanja i mesto plaćanjajedno isto mesto u našoj zemlji;u roku od 15 dana,ako su mesto izdavanja iplaćanja različita a oba su u našoj zemlji;u roku od 20 dana,ako je ček plativu zemlji izdat u nekoj od evropskih zemalja;ako je ček izdat u nekojvanevropskoj zemlji i to na obalama Sredozemnog ili Crnog morauključujući i ostrva u njima,onda je rok za prezentaciju u našoj zemlji 40dana od momenta izdavanja;i ako je ček izdat u nekoj zemlji izvan Evrope uroku od 70 dana mora se prezentirati radi isplate u našoj zemlji.Napomenućemo,da za pojedine vrste čekova kao što sucirkularni,putnički i drugi mogu biti predviđeni posebnim zakonom iposebni rokovi za prezentaciju za isplatu (za cirkularni,na primer iznosi 6meseci od dana izdavanja).Nepoštovanje utvrđenih rokova za prezentaciju čeka povlačiodgovarajuće posledice. Imalac čeka gubi svoja regresna prava prema svim10regresnim dužnicima izuzev prema trasantu. Trasant ostaje u obavezi sve donastupanja zastarelosti čeka.Isplata čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant na osnovublagovremene prezentacije čeka i provere podnosioca kao zakonskog imaocačeka vrši isplatu označene sume. Proveravanje podnosioca čeka ima posebanznačaj polazeći od toga da zakoniti imalac čeka zasniva svoje pravo naneprekinutom nizu indosamenata. Ako na poleđini čeka na ime ili po naredbinema upisanih indosamenata,trasat je dužan da se uveri da li je podnosilacčeka identičan sa remitentom,licem na čije ime ili po čijoj naredbi je čekizdat. Kod čeka na donosioca nema svih onih oblika proveravanja i trasatmože isplatiti označenu sumu svakom licu koje prezentira takav ček.Isplatom čeka u celosti od strane trasata gase se obaveze indosanata i

7

trasanta. Zato trasat ima pravo da zahteva od imaoca čeka da mu ovaj nasamom čeku potvrdi da je izvršena isplata.3.3.Opoziv čekaOpoziv čeka je čekovno-pravna radnja kojom trasant zabranjujetrasatu da po određenom čeku izvrši isplatu iz njegovog pokrića. Opozivčeka se može učiniti : protekom roka na prezentaciju čeka na isplatu,ali i preproteka roka za prezentaciju čeka na ime ili po naredbi,pod uslovom da jeopoziv stigao trasatu pre nego što je ovaj izvršio isplatu čeka. Obično seopoziv vrši u pismenoj formi.3.4.Regres zbog neisplateRegres zbog neisplate vrši imalac čeka,u slučaju trasatovog odbijanjada plati iznos označen u čeku,protiv trasanta,avaliste i svojih prethodnika(eventualnih indosanata), radi naplate čekovnog potraživanja.Da bi imalac čeka mogao da ostvari svoje regresno pravo potrebno jeda u zakonskom roku podnese ček na isplatu i da u slučaju potpunog ilidelimičnog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog neisplate.Redovan način protesta može se zameniti potpisanom izjavom trasata načeku kojom odbija da izvrši isplatu čeka uz stavljanje datuma kad je ček bioprezentiran radi isplate. Ovakva izjava se mora u toku protestnog roka,pozahtevu imaoca čeka,uneti u protestni registar što se mora od strane odprotestnog organa-suda potvrditi na čeku ili njegovom alonžu.Regresni zahtev imaoca čeka prema trasantu i indosantima zastarevaza 6 meseci od momenta koji obeležava rok za prezentaciju čeka radi isplate.Takođe i regresni zahtevi indosanata jednoh protiv drugih ili protiv trasanatazastarevaju za 6 meseci. To znači da će po proteku 6 meseci od momentakada je indosant iskupio ček,ili je protiv njega podignuta tužba,nastupitizastarelost regresnih zahteva.

8