NeviĊena hajka koja se podigla oko knjige Grobnica za Borisa Davidoviča i njenog autora ostala

je za nama kao kakav provincijski šabbat; prozori su ponovo u mraku, zavese su spuštene, psi su

umukli, a po trgovima vetar prevrće staru novinsku hartiju – poslednje svedoĉanstvo te

valpurgijske noći, tog veštiĉjeg (knjiţevnog) karnevala.

I kako će, moţda, jednog dana neki knjiţevni istoriĉar pokušati da se razabere u svemu tome, u

celoj toj raboti koju su novine krstile najvećom posleratnom knjiţevnom aferom u nas, da

pokupi, dakle, na gomilu tu poţutelu novinsku hartiju kako bi sagledao iz aspekta

knjiţevnoistorijskog, nepristrasno, šta se sve zbivalo na tom pijanom vašaru naše knjiţevnosti, to

ja ovde ţelim da njemu, tom budućem istraţivaĉu, pruţim nekoliko podataka o stvarima koje bi

mogle tada da ga interesuju i da mu pomognem da se snaĊe u tom mraku.

Jer uprkos silesiji prolivenog mastila, štamparske boje i ţuĉi, taj budući knjiţevni istraţivaĉ

teško da će se razabrati u svemu tome, jer stvari su se odvijale uglavnom zakulisno, u našim

knjiţevnim salonima i klubovima, u našoj knjiţevnoj krĉmi, a štampa je pisala o svemu tome

najĉešće senzacionalistiĉki, što će reći glupavo.

I da nije bilo te senzacionalistiĉke štampe i naših novinara-propalih-pisaca koji su svemu tome

davali boju i ton, moţda do ove knjige i ne bi došlo, ne bi moralo doći, jer bih sve to – ili barem

najveći deo toga što imam reći – izneo na stranicama štampe još tokom same te afere. I ja sam u

tom smislu (razjašnjenja nekih nejasnosti i nesporazuma) bio napisao nekoliko tekstova u pravi

ĉas, no te tekstove ili nisam mogao da objavim, zbog toboţnje objektivnosti nekih naših

knjiţevnih i neknjiţevnih glasila – ĉiji su urednici smatrali da ja kao zainteresovana stranka

nemam pravo da dajem svoje mišljenje o stvarima koje se mene i te kako tiĉu – ili zbog toga što

sam te tekstove sam povukao, shvativši da će iz njih naši visokotiraţni listovi izvući (kao što su

to uĉinili i sa mojim ranijim tekstovima) samo takozvani senzacionalistiĉki deo, oduzimajući im

svaku argumentovanost i svaku smislenost.

Hajka ta trajala je punim intenzitetom nekih sedam meseci (od septembra 1976. do marta 1977),

što zakulisno što javno, a polemiĉki poţar koji se razbuktao na stranicama naših glasila osvetlio

je kao iznenadna bengalska vatra lice naše knjiţevne palanke. Ali samo za trenutak. Ĉim je

plamen buknuo, zapretivši da će oprljiti smutljivce koji deluju u mraku i iz mraka, oni su se

naglo povukli i skrili se iza svojih institucija, iza svojih laţi, porekavši svoje dojuĉerašnje javne,

polujavne ili tajne izjave, srećni što su prošli sa opekotinama drugog stepena. No ja sam im,

onemogućen da progovorim tada, obećao da ću se pozabaviti njihovim tekstovima, da ću njihove

sastave proĉitati paţljivo, sa entuzijazmom dobrog ĉitanja (close reading), da ću stvar isterati na

ĉistinu i pokazati na primerima jasnim i pouĉnim da oni nisu merodavni za donošenje bilo

kakvog suda o knjigama, jer su za to nekvalifikovani, moralno koliko i knjiţevno. Tu

jednostavnu i prijatnu razonodu ostavljam za drugi deo ove knjige. U prvom ću se pak delu

osvrnuti ovlaš na Grobnicu za Borisa Davidoviča, na njen nastanak, na njene izvore i na neke

knjiţevnoteorijske postavke na kojima ona poĉiva. Kako je tu reĉ o jednom poznatom fenomenu

modernog knjiţevnog postupka – korišćenju paraliterarne i dokumentarne graĊe u knjiţevne

svrhe, prosedeu koji je od Flobera naovamo postao jednim od dominantnih – to ću, iz pedagoških

razloga, navesti neke pouĉne tekstove, textes à l’appui, ĉitavu jednu hrestomatiju utkanu sasvim

à propos u sam moj tekst i oznaĉenu znakom ☞

Jer pri današnjem stanju naše knjiţevne kritike i naše knjiţevne teorije – stanju koje ne obećava

nikakav boljitak – govoriti o svojim knjigama knjiţevnoteorijski nije više nikakav hir, nego

nuţnost.

Na kraju krajeva, sve što se piscu dogaĊa, zlo i dobro, deo je njegove knjiţevne sudbine (a on

druge i nema). Tout est à aboutir à un livre (Malarme). Sve na svetu postoji da bi se napisala

jedna knjiga.

I još od prvog ĉasa kada mi se ta zamisao javila – ne samo da demonstriram neke od principa na

kojima poĉiva Grobnica za Borisa Davidoviča nego i da napravim jedan anatomski rez na

moralnom i knjiţevnom profilu knjiţevniĉke cosa nostre i jeremićevske kritike kao estetiĉke

osnove ove naše literarne hajduĉije – od tog prvog ĉasa stajao je pred mojim duhovnim oĉima,

kao vizuelna metafora tog mog postupka, kao ilustracija i kao omot te buduće knjige,

Rembrantov ĈAS ANATOMIJE, onaj iz muzeja u Hagu, sa portretom profesora Tulpa i

njegovih uĉenika. Posle izvesnog kolebanja, opredelio sam se ipak za taj Čas, a ne za onaj drugi,

onaj kasniji, iz 1656, koji me kao slika i kao ilustracija teme moţda još više privlaĉi, svojom

paletom, svojom sudbinom (ta je slika prošla kroz iskušenje plamena), svojom fragmentarnošću,

svojom majstorskom egzekucijom, gde više ne vlada ona glatkoća i perfekcija kao u Času

profesora Tulpa, no gde je data s lakoćom majstorstva – kao demonstracija tog majstorstva –

krvava i ispraţnjena utroba mrtvaca i gde ruka sa skalpelom, ruka doktora Joana Dejmana, mada

u drugom planu, dominira zapravo slikom, jer ta ruka sa skalpelom, koji blešti kao britva, jeste

istovremeno i ruka majstora, ruka onoga koji je stavio u nju skalpel, islikavši ga jednim jedinim

brzim pokretom kiĉice, jednim jedinim zamahom ruke, kao rezom bisturija. I ako sam najzad

potisnuo tu ilustraciju u drugi plan, a na raĉun one druge slike, ruka sa skalpelom još jednako

ostaje u mom duhu, blistavi se ĉelik skalpela premestio, u mom viĊenju, u ruke profesora Tulpa,

sa onog drugog tabloa, i sad profesor Tulp ima, kao rezime tog saţimanja, skalpel i anatomske

makaze istovremeno! Tu sam, velim, prvu ilustraciju odbacio na raĉun ove druge samo zato što

je ovaj drugi ĉas javni i što je leš na anatomskom stolu obiĉna lešina, bezbojna kao leš

utopljenika, sterilna, sterilizovana, dobra samo da se na njoj demonstriraju simptomi nekog

patološkog stanja, te nije potreban brasero da kadom svojih trava otkloni bazd raspadanja.

Profesor Tulp je rastegnuo anatomskim no ţicama mišićna vlakna odrane leve podlaktice i

pokazuje uĉenicima to klupko mišića i ţila, vena i arterija kroz koje više ne kola krv, pokazuje

im sa mirom i pribranošću ĉoveka koji zna da je ljudsko telo, izvan duhovnih funkcija, izvan

duše i morala, samo probavna mašina, mešina, splet creva i ţivaca, hrpa ţila i mesa, kao onaj

odrani vo (iz Luvra) što ga je Rembrant naslikao nekih pet godina kasnije: gomila mesa obešena

naglavce. Profesorova leva ruka, sa priljubljenim palcem i kaţiprstom – to doticanje epiderme na

jagodicama prstiju, gde se moţe osetiti najfiniji dodir praha s leptirovog krila ili cvetnog polena,

tanan, skoro odsutan, kao dah, kao ka d jabuke, što ga Francuzi zovu maglom zvona (brume des

cloches), ta ţiva ruka podignuta u gest privlaĉi paţnju nekih od uĉenika više nego mrtva

podlaktica i rasporene ţile: kao da će iz tih priljubljenih prstiju da kresne elektricitet, inkarnacija

duše, emanacija vitaliteta, kao kontrast mrtvim ţilama lešine i kao – naravouĉenije. Ono što

poput emanacije vibrira izmeĊu tek jedva primaknutog palca i kaţiprsta primarijusa Nikolaesa

Pitersona (Tulpa), ona iskra saznanja i iskustva, koja samo što nije kresnula kao elektriĉno

praţnjenje izmeĊu dva alabastera šarţirana masom elektrona (te se uĉenicima ĉini da će to

empirijsko saznanje doktorovih prstiju da ih nadahne kao sveti sakrament), to iskustvo svih

ranijih (anatomskih) saznanja sadrţi u sebi, bez sumnje, i ĉas profesora dr Seb. Egbertsa, kao što

i Rembrant ima u svom poslu uzor i preteĉu u Predavanju iz anatomije dr Seb. Egbertsa što ga je

naslikao Tomas de Kejzer (1597–1667) i gde se u sredini kompozicije ispreĉio goli ljudski

skelet, ne bez metafiziĉke poruke. I estetiĉke; one iste koju naslućujemo i koja je imanentno

prisutna i kod Rembranta, kao eho klasiĉne (aristotelovske) estetike ruţnog: Ima stvari koje

nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti, ali kada su naroĉito briţljivo naslikane, onda ih

sa zadovoljstvom posmatramo, na primer: oblike najodvratnijih ţivotinja i mrtvaca (Aristotel:

Poetika, IV).

Ta estetika ruţnog prisutna, dakle, već u ovom stavu Aristotelove poetike, biće u devetnaestom

veku, kod Rozenkranca, dovedena do apsoluta: ruţno je lepo.

Jedan od uĉenika, ako to nije asistent, najbliţi profesoru, drţi u ruci knjigu, moţda podsetnik ili

udţbenik histologije. Kraj profesora, na desnoj strani slike, takoĊe jedan presavijen list: ništa nije

prepušteno improvizaciji, pisani spomenici su tu, iskustvo sveta, saznanje antroponomija,

iskustvo svih ranijih anatomskih istraţivanja i rezultata tu je, u duhu, u logosu, tu vlada duh

nauke, bibliografija već postoji, suma dotadašnjih iskustava, od pitagorejca Alkmeona preko

Galena (koji posmatra antropoide i rasuĊuje o funkcijama ĉoveĉijih organa više per analogiam),

od Galena do Mundijusa i do Vezalove De humani corporis fabrica (1543), od Vezala do

Leonarda da Vinĉija (koji je, dakle, u dvostrukom srodstvu sa Rembrantovim Časom), od

Leonarda do Varolija i do Fabricija d’Akvapendentea, sa ĉijim je radovima o arterijama i

venskim zaliscima profesor Tulp, bez sumnje, upoznat: svet ne poĉinje od danas i mi znamo,

vidimo, da ovo nije prvi ĉas anatomije pod kapom nebeskom, ali još se mogu saznati nove stvari,

posmatranjem, seciranjem i vivisekcijom, praksisom i sumom iskustava koja su nam dostupna.

Ĉas moţe da poĉne.

Posle dugog i neslavnog ţivota od nekih mesec-dva, za koje je vreme obigrao u svom

rukopisnom izdanju sve naše knjiţevne salone i saloone, tekst pod naslovom Ogrlica od tuĊih

bisera dospeo je najzad u javnost i pojavio se u zagrebaĉkom Oku.

Od 4. do 18. studenog 1976.

Taj tekst u Oku pojavio se u svojoj ublaţenoj verziji, kao kakav objektivan prikaz knjige,

intoniran sasvim leţerno i sasvim objektivno, dakle bez onog slavnog nadnaslova koji mu bejaše

namenjen, nadnaslova s kojim su neki beogradski pisci odlazili na spavanje i budili se iza sna uz

njegove slatke reĉi na usnama: Grobnica za Danila Kiša. Tako je najzad ugledao sveta taj

famozni tekst o kojem se priĉalo mesecima kao o prvorazrednoj knjiţevnoj senzaciji, a ta vest o

predstojećem skandalu i o knjiţevniĉkoj sahrani prvoga reda dospela je u svojoj najfantastiĉnijoj,

bulatovićevskoj, verziji i do Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Titograda. U toj ublaţenoj verziji, a

pod naslovom Ogrlica od tuĊih bisera, naš Pigeon raspreda o mojoj knjizi kao neko ko se

domogao biserne ogrlice za koju mu se ĉini da je laţna, jer su mu tako poruĉili telefonom

eksperti, pa on i sam, kao kakav draguljar, pokušava da donese svoju struĉnu ekspertizu, da je

iznese pred javnost, toboţe uvreĊen zbog te neĉuvene podvale. On tu samosvesno, kao novinar

skandaloznih rubrika i kritiĉar-diletant, iznosi svoje otkriće i svoju ekspertizu popraćenu

fotokopijama, tvrdeći da to ĉini brinući se za osobenosti nacionalnih kultura i pozivajući javnost,

patetiĉno, da dobro otvori oĉi...

Bacimo, dakle, jedan pogled unazad, napravimo jedan mali aperçu onog što se zbilo pre te

famozne pigeonovske petarde koja je, objektivno govoreći, imala istu poentu kao i

Šćepanovićeva priĉa o Goluţi (videćemo i to), to jest nije je uopšte imala, jer je poenta izostala,

samo je malo zadimilo a vazduh je zasmrdeo na ukvarena jaja.

Prvo je tzv. tout Belgrade zabrujao, zazvrndao i ahnuo kao šćepanovićevski varošani, a vest o

tome da sam svoju knjigu prepisao prošla je brzinom košave celim predelom kojim košava u nas

duva, a sve što je pismeno, polupismeno, ĉetvrtpismeno i nepismeno (pogotovu ove poslednje

kategorije graĊanstva) govorilo je o tom neviĊenom dogaĊaju, o tom skandalu koji tek što nije

izbio na videlo, jer stvar je zakuvana, sve postoji crno na belo, Bulatović je liĉno video stvar, te

famozne fotokopije koje dokazuju da sam ja svoju knjigu prepisao, a taj novinar (Pigeon)

putovao je, toboţe o trošku redakcije, na liniji Pariz–Bordo–Poatje, sve autorovim tragom, kao

kakav policijski pas, i doneo je, dakle, sve potrebne dokazne materijale. U Klubu knjiţevnika

knjiţevni su dţokeji stvarali kruţoke u ĉijem je centru stajao nervozni Bulatović i s autoritetom i

ţarom poslednjeg našeg dobitnika na konjskim trkama izlagao je, kao naš prvi i jedini

gonkurovac, kako stvari trenutno stoje, dokle se stiglo, kakve su konsekvence po autora koga je

naš narod uhvatio na delu. A konsekvence su, po Bulatoviću, sasvim jasne i logiĉne; treba

dovesti u pitanje, naravno, sve što je taj autor (D. K.) napisao, jer – ko zna? – moţda je sve svoje

knjige odnekud prepisao, nikad se ne moţe s njim znati... Novinari su već imali spremljene

beleţnice i oštro zašiljene olovke, stvar je ĉekala, stvar je bila u vazduhu, nestrpljenje je bilo

dovedeno do paroksizma, a oni koji su ulagali u sve to malo skepse i malo sumnje bejahu

proglašeni za pristrasne i za kukavice.

Borislav Mihajlović Mihiz i Nikola Milošević dobijaju preteće poruke od Pigeona da će izneti u

javnost njihovu delatnost, to jest ĉinjenicu da su njih dvojica, kao kritiĉari (kojima se obratila

Duga) u tom ĉasu valjda jedini, ovde, stali na vetrometinu ĉaršijskog blebetanja i pokušali

svojim trezvenim mišljenjem i knjiţevnim argumentima da zaustave taj zli vetar intelektualnog

nasilja.

U te se dve novinarske i nepismene pigeonovske paškvile (objavljene u Oku) sleglo kao u kloaku

sve ono što je knjiţevna ĉaršija prepriĉavala već mesecima, to jest da ja koljem zaklano jagnje,

pri ĉemu je to jagnje eufemizam za staljinizam, pa, dakle, ja koljem i derem siroto jagnje

staljinizma, koje ne samo što je jagnje, bivše jagnje, nego pošto je bivše, ono je još i mrtvo

jagnje, agnec Boţji, pa sam ja tako proglašen još i za strvodera, koji kolje posvećen i po svim

verskim propisima zaklani košer, i onda se još usuĊujem da taj košer serviram ĉestitim

Jeremićima i Pigeonima, Bulatovićima i Šćepanovićima, umesto da pišem o nama, a kad već

pišem o tim stvarima, to jest kada prodajem to zaklano staljinistiĉko jagnje na malo, zašto se ja,

kad sam već takav hrabréc, ne poduhvatim neke druge teme, a ne te (pa da ga vidimo!); da je ta

knjiga, dakle, jevrejska stvar, to jest knjiga o Jevrejima, a kad je već knjiga o Jevrejima, onda je

mogla biti napisana pošteno, a ne pristrasno kako je napisana, jer bilo je Jevreja i na drugoj

strani, bilo je Jevreja i meĊu ĉuvarima logora i meĊu egzekutorima, zapravo i nije bilo drugih

egzekutora, a gde su oni u toj knjizi, sve te ubice? gde su? Knjiga je ta, dakle, o Jevrejima, stoga

irelevantna, ona ne govori ni o nama niti za nas, što znaĉi nije naša, sve to što je u njoj reĉeno

reĉeno je već davno, ne samo kod Solţenjicina nego i u drugim memoarima i knjigama, i to s

punim doţivljajem viĊenog, i sve je to – uostalom – odnekud prepisano (dokazni materijal se

sprema), jer kakve on (to jest D. K.) ima veze sa svim tim, kada nije bio u logoru itd., itd. Ja sam,

dakle, zamenio drţavu u kojoj ţivim, što znaĉi da sam izgubio kompas i da više ne znam gde

ţivim i šta radim, i zašto ne pišem o neĉem drugom a ne o onome o ĉemu pišem, jer dok sam

pisao svoj porodiĉni ciklus, to je takoĊe bilo strano, nije, dakle, bilo naše, ali bar nas se to nimalo

nije ticalo, ama iĉ, a i to je bilo odnekud prepisano, suviše je to mirisalo na Jevropu, a nama

Jevropa ne treba, imamo mi svoju tradiciju itd.; Jean Descat, od milja zvani Joca Daska, moj

prevodilac, ima pouzdane dokaze da je, bar što se tiĉe ove poslednje knjige, skoro sve prepisano

sa francuskog, pa se Ţ. Deska naljutio, bogami, što je zamalo doveden u zabludu da prevodi na

francuski ono što je već prevedeno sa francuskog, i on, to jest Nach Jotsa (koji je naš ĉovek i kao

naš ĉovek peva Oj, Moravo bolje nego bilo ko od nas), ima dokaze crno na belo da je sve to kod

mene, ili bar najvećim delom, odnekud prepisano, on je spreman da sve to ustupi nekom

novinaru kako bi se stvar obelodanila i skinula tako ljaga sa srpske literature; a što se tiĉe autora

u pitanju (to jest D. K.-a), on će već, Joca Daska, descendre sa carrière en flèche, strmeknuti

njegov ugled niz parapet!

Poruke su stizale, telefoni i arapski telefoni su brujali i zvrndali i zvrckali, Bulatović je sa

drţavnih telefona, iz nadleštava, iz Kluba, iz knjiţara, privatnih salona i saloona, iz izdavaĉkih

preduzeća i novinskih i ĉasopisnih redakcija paniĉno obaveštavao Zagreb, Ljubljanu, Titograd,

Sarajevo, saopštavajući najnovije vesti – strogo pov. što se izvora tiĉe – Duga obustavila

štampanje! Eksperti se izjašnjavaju! Eksperti su se izjasnili protiv plagijata, ali nije vaţno,

Pigeon ide na sve ili ništa! Pigeon nema šta da izgubi, Pigeon zna više o tim stvarima od svih

eksperata itd. Naravno, ta je rekonstrukcija dogaĊaja, ta priĉa o putovanjima i o traganju tu bila

samo zato da bi se pokazalo sumnjiĉavcima s koliko nauĉne akribije radi naš novopeĉeni

knjiţevni istraţitelj (Pigeon), koliko je u taj pothvat uloţeno truda i (drţavnog) novca, da bi se,

dakle, pokazalo koliko je krupna stvar u pitanju, no tu je, zapravo, u prvom redu reĉ bila o tome

da se briţljivo prikriju tragovi i poreklo pigeonovskih argumenata i foto-dokumenata, to jest

ĉinjenica da se do cele ove rabote došlo prostom podelom posla: Nach Jotsa je dostavio, taĉnije

ostavio u nasleĊe Šćepanoviću inkriminisani dokazni materijal, a Nach Scepanovitz je pak taj

materijal dostavio u pravi ĉas svom poslodavcu iz Duge – Pigeonu...

Nestrpljenje u Knjiţevnom klubu doseţe svoj klimaks, jer Duga izlazi bez Grobnice za D. K.;

(ali najlepša priĉa sveta u izboru Brane Šćepanovića je tu, za utehu), ĉaršija poĉinje već da unosi

dozu sumnje u celu tu rabotu i u njenu valjanost, uprkos zajapurenom Bulatoviću, koji noćima

drţi predavanja i uverava sumnjiĉavce da je on sve video, liĉno, svojim roĊenim oĉima, već se

zna sve u detalje, a reĉ je o nekom ruskom emigrantskom piscu koji je umro krajem tridesetih

godina u Parizu, po jednima, a po drugima o nekom drugom ruskom piscu koji je takoĊe umro,

ali ne u Parizu i ne tridesetih godina, zatim ponovo stupa na scenu sa m arbiter elegantiae, pravi i

jedini naš knjiţevni istraţitelj od nekakvog autoriteta (drugi se bave mrtvim i balzamovanim

piscima), dakle pojavljuje se sa nekog od svojih putovanja Pigeon, i u Klubu knjiţevnika, uz

asistenciju našeg samozvanog gonkur-ovca (Bulatovića), ĉita svoju optuţnicu, a gonkurovac mu

pri tom okreće stranice jedva gledajući u partituru, jer on je zna napamet, on je na izvestan naĉin

njen koautor, fotokopije idu od ruke do ruke, niko ništa ne razume, niko i ne pokušava da

dešifruje šta ima na tim fotokopijama, šta tu, zapravo, piše (na francuskom), ko će se još time

baktati da uporeĊuje tekstove, kad su tu takva dva autoriteta koja garantuju svojim autoritetom

da je stvar proverena.

Jedan mlad kritiĉar, koji je o Grobnici za B. D. već pisao, pozitivno kako se to kaţe, najavljuje,

meĊutim, svoju ispravku (za list Mladost), tekst neki u kojem će se obraĉunati sa kritiĉarima koji

su pisali takoĊe pozitivno o toj knjizi kao i on, ali on ima neke zamerke njihovom pristupu, no

urednik Mladosti ne ţeli da objavi taj tekst, ne iz nekog fair-playa, nego iz prostog razloga što je

na pomolu sad jedna mnogo veća afera (Kiš je prepisao svoju knjigu), pa, dakle, sve ostalo sad

pada trenutno u vodu, sve je nevaţno pred tom ĉinjenicom koja tek što nije obelodanjena, treba

samo malko priĉekati, tempirana bomba već je podmetnuta, satni mehanizam neumitno i

zlokobno otkucava, do eksplozije tek što nije došlo, a kada do nje doĊe, od knjige Grobnica za

B. D. i od njenog autora neće ostati ni traga ni glasa, sve će se razleteti u paramparĉad, pa sad tu

raspravljati o nekim principijelnim problemima kritike i praviti sitne ĉarke, sad mu se (tom

uredniku) ĉini potpuno nevaţnim i irelevantnim. U meĊuvremenu su procurili u javnost rezultati

takozvane ekspertize (neko je postavio sebi i drugima jasno pitanje: kako je to mogućno danas

prepisati odnekud neku priĉu, neku knjigu, tek tako, jer ako je priĉa neka prepisana, to se bar

lako moţe dokazati, uporednim štampanjem jedne i druge priĉe), pa su neki duhovi, uglavnom

poneseni sumnjom i odreĊenim kajanjem (jer su i sami uĉestvovali, bez proveravanja i brzopleto,

u svem tom procesu), poĉeli da povlaĉe svoje ranije (usmene) izjave, a pred autoritetom

eksperata, to jest onih malobrojnih koji su poznavali temu i probleme vezane za nju, pa se u

novinama pojavljuju ĉlanci o takozvanom ĉaršijskom mentalitetu koji naseda svakovrsnim

priĉama, imena se ne pominju, ali se prave jasne aluzije na jednog našeg (uglednog) pisca koji je

oklevetan itd. U salonima razoĉaranje. Zastoj. Konsternacija. Zar je mogućno da će se sve

završiti tek tako, bez poente (kao Šćepanovićeva priĉa)? Saloni meĊutim imaju svoje

objašnjenje, svoje rezone, saloni već znaju o ĉemu je tu reĉ, znaju da postoji tu neki ruski pisac i

akademik imenom Medvedev (koga Saša Petrof izgovara sasvim mjahko, po ruski, MedveĊev, a

Šćepanović sasvim intimno, MeĊedev) i da tu ima neĉeg i da stvar treba isterati na ĉistinu, ne

moţe se tempirana bomba tek tako lako demontirati, do eksplozije mora doći, makar odleteli u

vazduh svi skupa, zajedno sa salonima, zajedno sa Pigeonima, zajedno sa Bulatovićem.

Dragan M. Jeremić, kao ĉlan ţirija Andrićeve nagrade, kao patentirani ĉlan svih mogućnih ţirija,

kao parakuvarica u svakoj knjiţevnoj kuhinji, izjavljuje na jednoj od sednica ţirija da knjiga

Grobnica za B. D. treba da se skine sa liste kandidata, i to iz viših moralnih razloga! Da što se

njega tiĉe, on, D. Jeremić, ima o meni kao piscu inaĉe sasvim dobro mišljenje, uopšteno govoreći

je l’ da, ali, meĊutim, s obzirom na neka otkrića, on liĉno smatra, da uprkos svemu što je o meni

pozitivnog rekao, ta knjiga ne moţe da se kandiduje iz moralnih razloga! Samo, toliko! Naravno,

ipak, dakle, itd., itd... U jednu reĉ, sasvim švindlerski i sasvim jeremićevski!

Kao sluĉajno, po logici neke toboţe parapsihološke koincidencije, pristiţe i pismeno mišljenje

Jeremićevog advokata, koji šalje sa svoje primorske hacijende pismeni izveštaj o kandidatima:

što se njega tiĉe, on sve daje u pisanoj formi, schwarz auf weiss, crno na belo, on je advokat,

pravno i graĊansko lice, uz to sasvim nezainteresovan, je li, za ovakve zemaljske stvari kao što je

ovo ţiriranje, on se bavi kao kakva šćepanovićevska knjiţevna marioneta suštinama, on piše na

svojoj hacijendi parabole o veĉnosti, o snegu i ledu, o ribama i pticama iz Nebeskog zamka, no u

meĊuvremenu (a u dogovoru sa Jeremićem) naĊe malo vremena i za smrtne i ovozemaljske

stvari, kao što je taj njegov izveštaj koji je pristigao poštom u ţiri, baš u pravi ĉas, kao koševski

kec na jeremićevsku desetku. Što se, dakle, njega tiĉe, takvog kakav jeste, kakvog ga je Bog dao,

zagledana u veĉnost, on u svojim ovozemaljskim trenucima, a gledano oĉima pravnika i,

naravno, politiĉki prjamaljinjejno, on misli, i to stavlja crno na belo za arhiv Andrićeve

fondacije, da je D. K. jedan od naših najtalentovanijih, najobrazovanijih, i šta ti ja znam šta naj-

naših mlaĊih pisaca (i ja mu se na svemu tome i ovom prilikom srdaĉno zahvaljujem), ali

(citiram: ali devojci sreću kvari), ja sam svoju prethodnu knjigu, Peščanik, prepisao od Bitora, a

ovu pak najnoviju, Grobnicu za B. D., od Babelja! Inaĉe, naravno, što se njega liĉno tiĉe, on

misli da sam ja, uopšteno govoreći, jedan od naših naj... itd., itd. – sve sasvim jeremićevski ali

crno na belo, za arhiv Andrićeve fondacije. Potpis: Erih Koš, knjiţevnik.

Tako su stvari stajale kada je, najzad, ugledao dana taj famozni Pigeonov tekst na stranicama

Oka. Imajući kao urednik i pisac skandaloznih hronika ne malo iskustva u tome, taj je Pigeon

svoj tekst dostavio Oku negde pred sam prelom lista, tako da sam morao da odgovorim na

njegovu paškvilu još tokom istog dana, to jest moj je odgovor morao biti gotov do šest naveĉe,

kada je trebalo da ga pošaljem. Moj odgovor je bio kratak i jasan i u njemu sam rekao zapravo

sve što se moţe reći tim i takvim povodom, a ponešto i o liĉnosti tog samozvanog knjiţevnog

istraţitelja: ko stoji iza njega i kakvim je motivima voĊen. Nije mi bilo ni na kraj pameti da

poduĉavam tog dţentlmena, jer meni je bilo jasno da njega ne interesuju ovde stvari knjiţevne,

nego da je voĊen razlozima sasvim druge vrste. Reĉenica koju sam naveo na kraju tog svog

odgovora, to jest molba redakciji Oka da donese uporedo sa mojom priĉom priĉu sovjetskog

akademika Medvedeva, tada je unela nov suspense u naše salone, jer se sad ĉekalo šta će uĉiniti

Pigeonov štab i kakvu će sad smisliti priĉu.

Taj knjiţevni samozvanac i opskurant uzeo je na sebe nezahvalnu ulogu da bude svojevrsnim vox

populi, to jest glas ĉaršije, i on je napisao za mene da sam

reproduktivac, imitator, da preuzimam kompletne celine priznatih pisaca, da pravim laţne perle,

da je moja knjiga ne previše slobodan prevod Borhesa, da pišem iskljuĉivo o Jevrejima-

pobunjenicima, da poturam laţne podatke, da zloupotrebljavam autentiĉnost, da ţelim da zbunim

one koji se mogu zbuniti, da stavljam sebe pod navode, da potcenjujem sredinu kojoj upućujem

svoje knjige, da prepisujem iz tuĊih dela, da nedopušteno prisvajam tuĊu duhovnu svojinu, da

nisam u posvetama naveo imena onih koji su mi pomagali, da je, kada se sve to odbije, od mene

ostao samo lepak, da je centralna priĉa u knjizi kompletno preuzeta, da to nije umetniĉko

oblikovanje, da ja oblikujem već oblikovano, da prepisujem, da je moja knjiga ogrlica od tuĊih

perli, da se kitim tuĊim perjem, da hoću da uĊem u knjiţevnost kao prepisivaĉ, da sam zamenio

drţavu, da ga nazivam Vlahom itd.

I kada sam ja tom dţentlmenu odgovorio onako kako se s takvim dţentlmenom razgovara, to jest

kada sam ga stavio na njegovo mesto, meĊu ignorante i plaćenike knjiţevnih grupa, ispisavši oba

puta kao moto svojim kratkim odgovorima poslovicu o svinji, tada je ĉaršija ponovo ahnula i

zaškrgutala zubima, jer su joj se nade da će doći do moje moralne likvidacije izjalovile. Kako je

priĉa o plagijatu otpala kao glupa vatrogasna šala, to joj (ĉaršiji) nije ostalo ništa drugo nego da

se zgraţa nada mnom i nad mojim postupcima: kako sam ja mogao da tako razgovaram sa tim

našim ĉovekom, kako sam ja, kao knjiţevnik, mogao upotrebiti za moto svojih odgovora

poslovice u kojima je podmet svinja, kako sam mogao, pre svega i iznad svega, da tog

dţentlmena nazovem Vlahom, i to tamo, preko, i to sada i u ovom ĉasu... itd. I pošto je ĉaršija

nepismena i pošto se ĉaršija hrani fantomima i o svemu se obaveštava usmeno, pa za nju

knjiţevni tekstovi ne vaţe, jer ĉaršija ne ĉita, ĉaršija uvek ima nekog ko je zaduţen da

interpretira, uvek ima nekog svog Bulatovića ili Pigeona, koji govori za nju i u njeno ime, tako se

i sad ĉaršija, zajedno sa novinarima-propalim-piscima, poĉela zgraţavati nad mojim naĉinom

izraţavanja. Štampa je tih dana donela desetine tekstova koji izraţavaju to zgraţavanje, jer gde

ste ĉuli, molim vas, da se kod nas tako govori, to je nedozvoljen nivo, moja je polemika niska i

vreĊajuća, polemici treba vratiti dostojanstvo, karikaturisti i humoristi dali su se na posao, listovi

su se punili nedvosmislenim i neduhovitim aluzijama na moje odgovore, televizija nije ţelela da

izostane za njima ni za dlaku, pa je naš Lolo nacionale napisao jedan od svojih slavnih skeĉeva u

kojima sam ja (u interpretaciji Ĉkalje) predstavljen kao mlad pisac koji viĉe iz svega grla i psuje

kako bi se afirmisao, itd. Naravno, nikog tu više nije interesovalo šta je predmet spora i šta je taj

dţentlmen (Pigeon) pokušao da uĉini sa mojom knjigom, nikoga se više nije ticalo (jer atentat

nije uspeo) što je taj istraţitelj pokušao da me moralno likvidira, nego se ĉaršija zgraţavala samo

nad ĉinjenicom što sam u jednoj polemiĉkoj replici upotrebio kao moto – poslovicu u kojoj se

pominje svinja!

I mada sam, po svom skromnom uverenju, toj gospodi difamatorima i klevetnicima odgovorio

sasvim skromno, hoću da kaţem sasvim blago u odnosu na njihove delikte, oni su se ipak našli

uvreĊenim u ĉasu kada su videli da će stvar sa mojom moralnom likvidacijom ići malo teţe nego

što su se oni nadali, u ĉasu kada su videli da postoji – ipak! – i neko javno mnenje koje nije u

vlasti njihovih glasila, knjiţevna javnost koja nije u mreţi njihove knjiţevne cosa nostre koju su

spleli tokom svoje dugogodišnje knjiţevniĉke i ĉinovniĉke vladavine. I kada sam ja liĉno

odgovorio na njihove mahinacije, ne pominjući im imena, no sa jasnim aluzijama na ĉetiriprstaše

i na usta puna slatkih reĉi, kada sam te knjiţevne mraĉnjake nazvao pravim imenom, a njihov

odnos prema svetu i moralu darmolatovštinom, tada su se oni odjednom uzvrteli, pa su mi poĉeli

poruĉivati da se pripazim, jer njihove su namere ozbiljne a njihovi naĉini efikasni!

Te pretnje, to zgraţavanje, ta neprijateljska atmosfera, koja je sad stvorena oko mene zbog tog

mog greha što sam Pigeona nazvao (u jednoj igri reĉima) Pigom, bili su takoĊe samo deo

organizovane hajke, kao drugi pokušaj moje moralne likvidacije (pošto prvi pokušaj nije uspeo),

pa je i taj apendiks, taj dodatni udarac, bio potekao iz istog propagandnog štaba odakle je

potekao i Pigeonov ĉlanak, štaba u kojem je funkciju šefa propagande vršio ovejani majstor

propagande i reklame, samozvani gonkurovac – Bulatović. Taj dobrovoljni šef pigeonovske

vatrogasne druţine, koji je u ulozi dobrovoljca sedeo za drţavnim telefonima, ponovo je

pokrenuo svoju monstruoznu propagandnu mašinu da uveri ĉaršiju kako moj odgovor Pigeonu

vreĊa sve nas, a to nas oznaĉava ĉestitu ĉaršiju koja treba da se zgrozi nad svim tim, jer gde je i

kad je, molim vas, ĉaršija ĉula takve reĉi kao svinja, to moţe da se odnosi na sve nas, na sve vas,

jer ona Vukova poslovica

Vukova, to jest narodna, to jest biblijska, jevanĊeljska: Ne dajte svetinje psima; niti mećite bisera

svojega pred svinje, da ga ne pogaze nogama, i vrativši se ne rastrgnu vas. (Matija, 7, 6).

iznad mog odgovora – Ne valja pred svinje biser bacati – odnosi se na sve nas, on (D. K.) vreĊa

naš narod, on nas naziva Vlasima!

Valjalo bi jednom zauvek rašĉistiti, ovde, tu famu o tome kako sam ja to, tamo po njima, izdao

narod, progovoriti o tome argumentovano i svesti neke raĉune, jer sve je to poĉelo, naravno, već

davno, koreni tog nesporazuma datiraju iz onih godina kada je trebalo jasno i glasno reći da li si

za nas (što će reći protiv njih) ili nisi (a ako nisi za nas, onda si za njih). Portret nacionaliste (u

mom famoznom intervjuu za ĉasopis Ideje, br. 4 za 1973) dat na osnovu liĉnih zapaţanja, nije

bio ništa drugo do psihološki portret en général ĉoveka koji gubi zdrav razum i snagu

rasuĊivanja na pomen imena druge nacije, svog izabranog neprijatelja, portret ĉoveka koji se tim

totalnim izborom, i jedino kroz taj destruktivni totalni izbor realizuje, u sartrovskom,

egzistencijalistiĉkom znaĉenju te reĉi. No ja ni tada, u tom svom intervjuu (a ne treba smetnuti s

uma datum njegovog pojavljivanja!) nisam doticao nijedan od nacionalnih principa, bilo ĉijih,

nego sam, velim, govorio uopšteno o tome šta jedan takav totalni izbor moţe da znaĉi, do kakvih

psiholoških deformacija moţe da dovede. A to što su se neki ljudi prepoznali u tom i tako datom

portretu, to bi trebalo da me ispuni taštim zadovoljstvom. No kako sam ja zbog tog lika, u

knjiţevnom znaĉenju te reĉi, navukao na sebe isuviše bede, i kako sam zbog tog dobro

pogoĊenog knjiţevnog portreta izgubio mnogo prijatelja i izazvao mnogo mrţnji protiv sebe, ja

se, na ţalost, ne mogu gorditi, ne mogu biti veseo. No ne kajem se, daleko od toga! Samo

konstatujem da sam jednim psihološki uspelim knjiţevnim likom navukao na sebe bedu, i samo

konstatujem da se knjiţevne interpretacije u nas još uvek vrše izvan teksta i izvan konteksta, i da

je bulatovićevska interpretacija tekstova, ta kafanska hermeneutika, i te kako prisutna u stvarima

knjiţevnim.

Nacionalizam je, pre svega, paranoja (pisao sam u tom intervjuu). Kolektivna i pojedinaĉna

paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica

gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir

individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta,

nije u stanju da se izrazi, ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao

individuu, ili ga spreĉava kao individuu, što će reći ne daje mu da doĊe do svog entiteta, on je

primoran da svoj entitet traţi izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje

pripadnik jedne slobodnozidarske skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj

probleme od epohalne vaţnosti: opstanak i prestiţ nacije, ili nacija, oĉuvanje tradicije i

nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etiĉkih, knjiţevnih, itd. Sa teretom takve, tajne,

polujavne ili javne misije, N. N. postaje ĉovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad

smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, i skinuli ga

sa slobodnozidarske loţe, u koju se on sam smestio, ili gde su ga drugi smestili, imamo pred

sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, roĊaka Ţila. To je onaj Sartrov Ţil, koji je

porodiĉna nula, ĉija je jedina osobina da ume da prebledi na pomen jedne jedine teme: Engleza.

To bledilo, to drhtanje, ta njegova tajna da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino

njegovo društveno biće i to ga ĉini znaĉajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski

ĉaj, jer će vam svi za stolom poĉeti namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Ţil je

osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Ţil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom

reĉju, Ţil je liĉnost, on postaje liĉnost zahvaljujući engleskom ĉaju. Ovaj i ovakav portret,

primenjiv na sve nacionaliste, moţe se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista

je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog

opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom ĉinovniĉki), literaturu (ako

je pisac), društvene funkcije, jer su one suviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li

reći da je on, po opredeljenju asketa, potencijalni borac, koji ĉeka svoj ĉas. Nacionalizam je, da

parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek

prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu,

to je istovremeno strast i koncepcija sveta. Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam

je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje

vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etiĉke i

politiĉke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao, to su drugi (druge nacije, drugo

pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi iskljuĉivo sebe – nacionaliste.

Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angaţovanje koje ne iziskuje truda.

Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog kljuĉa naravno, nego i: sve što nije moje

(srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti.

Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom

znaĉenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju.

Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše iz naroda i za

narod, koji svoj individualni glas toboţe potĉinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam

je kiĉ: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG

SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna nijedan jezik, ni tzv. varijante, ne poznaje druge kulture

(ne tiĉu ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima

uvid u kulturno nasleĊe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje sluţi samo tome da

uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kiĉ i folklor, folklorni kiĉ, ako vam se tako

više sviĊa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalistiĉke ideologije.

Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalistiĉke.

Insistiranje na famoznom couleur locale takoĊe je, ako je izvan umetniĉkog konteksta (što će

reći, ako nije u sluţbi umetniĉke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog.

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer

nacionalizam ţivi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol,

oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalistiĉke, imaju funkciju tek u odnosu na

nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo (kad se

mora), ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholiĉari; naša istorija je ispravna samo u odnosu

na njihovu, naš je jezik ĉist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam ţivi od relativizma. Ne

postoje opšte vrednosti, estetiĉke, etiĉke, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom

redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo

me se i ne tiĉe. Skoĉiti malo više od njega, ostali me se ne tiĉu. To je ono što smo nazvali strah.

Ostali ĉak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiĉe. Ciljevi nacionalizma

uvek su dostiţni ciljevi, dostiţni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skaĉe se, ne baca se

kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini,

sliĉni a tako razliĉni, zbog kojih je igra zapoĉeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim

svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim: pobeda izabranog

neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović,

nacionalista ne istiĉe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste

apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznaĊa, ideologija mogućne pobede,

zagarantovana pobeda, poraz nikad konaĉan. Nacionalista se ne boji nikoga, nikoga do boga, a

njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi roĊak Ţil, negde za nekim drugim stolom, njegov

brat roĊeni, isto toliko nemoćan koliko i on sam, ponos porodice, porodiĉni entitet, svesni i

organizovani deo porodice i nacije – bledi roĊak Dţim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znaĉi

biti individuum bez obaveze. To je kukavica koja ne ţeli da prizna svoj kukaviĉluk; ubica koji

potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan da je sasvim priguši a koji se, ipak, ne usuĊuje da

ubije, osim iz potaje ili iz anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuĊuje da se pobuni iz

straha od konsekvenci svoje pobune – slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle,

pitamo se, taj kukaviĉluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut

ideologijama, na marginama društvenog kretanja, zbijen i izgubljen meĊu konfrontiranim

ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u

procepu, u praznini, ne uĉestvuje u društvenom ţivotu a društveno biće, individualista a

individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno

biće traţi drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni)

izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija... (Po-etika, knjiga druga, str. 174–

181).

I ja, naravno, daleko od toga, ne verujem da ću i sada, ovim komentarom, ovom ispovešću,

ispraviti njihovu proizvoljnu interpretaciju, to zlonamerno ĉitanje, nego, naprotiv, ovo će se, u

usmenoj (i jedino mogućnoj) verziji ponovo proglasiti izazovom, ponovo će bulatovićevska

destruktivna mašinerija stupiti u pogon, i preko telefona saopštavati svoje fantomske zakljuĉke o

tome da ja pljujem na narod. I tu, takoĊe, leka nema. Jer to je, taj naĉin ĉitanja i interpretiranja,

zapravo logiĉki proizvod one psihološke, iracionalne, paranoidne nestabilnosti kojoj se priviĊaju

fantomi svuda i na svakom mestu, one psihološke i moralne izopaĉenosti koja sve svodi na

zajedniĉki imenitelj, za nas i protiv nas, one poremećene svesti koja je u svakom vremenu i pod

svim meridijanima stvarala svoje duhovne autodafee, i izdavala, makar usmeno, svoje Je suis

partout, kao opomenu i javno priznanje da im se priviĊaju utvare kao beli miševi.

I kad sam u svom tekstu-intervjuu, govoreći o nacionalizmu, pomenuo roĊaka Ţila, to nije bila

nikakva metafora da se Vlasi ne sete, nego sam samo naveo jedan poznat i eklatantan primer,

pozivajući se na Sartra, o tome do kakvih psiholoških konsekvenci dovodi ovo i ovakvo

paranoiĉno stanje duha, ove i ovakve halucinacije. Kao što nije bila nikakva skrivena aluzija na

nekog konkretnog domaćeg pisca reĉenica u kojoj stoji kako stoji: da se pisci sluţe

nacionalistiĉkim parolama (anahroniĉnim) najĉešće iz demagoških razloga, a da je couleur locale

(kada nije u sluţbi umetniĉke istine) najĉešće takoĊe samo deo knjiţevne demagogije.

A što se tiĉe onog LICITARSKOG SRCA o ĉijem su se nacionalnom poreklu vodile

svojevremeno ţuĉne raspre po našim, beogradskim i zagrebaĉkim novinama – kao da je to

licitarsko kiĉersko srce s ogledalcetom i pisanim cvetićima od kandita samo simbol, slika i

prilika te vašarske mauvais-gou t nacionalistiĉke svesti i spomenarskih mitologema od testenine i

šerbeta – ja sam to isto licitarsko srce video, kao devetogodišnji deĉak, u MaĊarskoj, na

vašarištima u Bakši, a i to je licitarsko srce sa ogledalcetom bilo u trikoloru, crveno-belo-zeleno,

sasvim originalno i sasvim nacionalno, piros-fehérzöld, ez a magyar föld, sa rozetom od fondana,

sa belom kandit-ĉipkom oko sliĉica husara u autentiĉnim maĊarskim crvenim dolamama ili oko

rumenih ĉardaš-snaša sa bisernim partama iznad ĉela, sa zelenim bluzama i belim kratkim

suknjama i ţiponima i sa kao krv crvenim ĉizmicama na kojima cvetaju tulipani – sve u

najautentiĉnijem nacionalnom stilu, do poslednje falte na suknji; i da ste postavili tada, pogotovu

tada (maja hiljadu devetsto ĉetrdeset i ĉetvrte) pitanje nekom iz te sveĉarske svetine što se tiskala

oko šatri, nekom od biroša ili gradskih klipana što su se motali meĊu šatrama, da ste, velim,

postavili nekom od njih svetogrdno pitanje o autentiĉnosti (u nacionalnom smislu) tog licitarskog

srca, on bi bio spreman ne samo da se zakune Kazincijem, Košutom i Petefijem u

hiljadugodišnje-hungarstvo tog nacionalnog te sta nego bi bio spreman i da vam izvadi vaše

radoznalo i sumnjiĉavo srce, britvom, tu pred svima, na vašaru.

I stoga, pitanje što su ga patetiĉno postavljale naše novine, tu ne tako davno, kao krucijalno

pitanje nacionalne samosvojnosti – to jest da li je licitarsko srce, ĉiji se snimak pojavio u

novinama, snimljeno kod nas u Paraćinu ili tamo preko u Varaţdinu – meni se ĉinilo, kao što mi

se i sada ĉini, zaista vašarskim pitanjem oko kojeg ne treba trošiti reĉi i ne treba prolivati

mastilo, a kamoli ţuĉ i krv, pitanjem, dakle, sasvim besmislenim (osim, moţda, iz etnološkog

aspekta) i u datom kontekstu sasvim šupljim kao to licitarsko srce, i od iste testenine, de me me

farine.

Imao sam sreću (ili nesreću) da godine kada se stiĉu pojmovi o svetu, kada se u dušu utiskuju

mitovi i predrasude, kada se formira ĉovekovo mitsko i društveno biće, da shvatim snagom

empirijskog saznanja relativnost svih mitova (poĉev od onih, najranijih, da su, na primer, momci

iz Bemove ulice najjaĉi i najbolji pajtaši, da su njihovi ciljevi odbrambeni a njihovi napadi uvek

samo odmazda za nanete uvrede, njihova teritorija sveta i neprikosnovena zemlja, terra

nostriana, gde je pristup svakom drugom školcu zabranjen i kaţnjiv kao svetogrĊe – tema koja

će me u svojoj knjiţevnoj verziji nešto malo kasnije duboko potresti u Dečacima Pavlove ulice

Ferenca Molnara), jer sam igrom sluĉaja i sudbine još zarana dospeo u situaciju, da, kao kakva

romaneskna liĉnost kojom se poigrava moćni stvaralac, menjam taĉke gledišta, taj sudbinski

point of view, jer ne samo što sam sa uţasom shvatao da se hitno selimo iz Bemove u

Grĉkoškolsku, ili, o, uţasa! iz Luja Bartua u Telep, gde ţive najokoreliji zloĉinci i ubice, nego

sam uskoro shvatio da se u toj surovoj igri nedozrelog homo ludensa (igri koja će u literaturi naći

svoju ideološku i psihološku transpoziciju, svoju mitološku parabolu, u Goldingovom

Gospodaru muva), u tom deĉijem totalitarizmu, pojmovi lako relativizuju i da se uverenja i

predrasude, dignuti na nivo apsolutnih moralnih kategorija i principa, naoĉigled ruše i raspadaju

ĉim ste stvar sagledali i sa one strane meĊe i zida, sa one strane barikada tog veĉnog deĉijeg

surovog imperijalizma i šovinizma koji se zaĉinje na periferijama gradova, u sirotinjskim

predgraĊima provincijskih naselja, kraj ciglana i udţerica, gde se teritorijalni integritet brani do

poslednje kapi krvi, gde se zajedništvo, omeĊeno ideološkom granicom ulice ili naselja, podstiĉe

legendama koje se prenose s kolena na koleno, kao što se to zajedništvo ĉeliĉi i kali podvizima,

mešanjem krvi iz naĉetog prsta, patetiĉnom zakletvom à la David, šifrovanim jezikom,

zviţdukom koji je supstitut za vojniĉki trubni znak i na koji srce zatreperi sasvim pompijerski

radosno, prolaţenjem kroz ritualne kušnje snage i hrabrosti, dobijanjem tajnih imena i nadimaka

(uticaj petparaĉke literature), sticanjem prvih saznanja o telesnim tajnama, o spolu, negovanjem

legendi koje postaju u zrelom dobu nostalgiĉne uspomene na detinjstvo. Uţas mojih detinjih

dana bejaše upravo to mutno saznanje relativnosti svega, to rušenje iluzija o jednoj jedinoj i

nepromenljivoj konstanti, uţas koji je zamenio ono prvo moje strahovanje: da se, eto, iz nekih

meni sasvim neshvatljivih i nepojmljivih razloga mora napustiti Bemova ulica i sav ustaljeni red

te deĉije imperije gde je suvereno vladao neki Folksdojĉer naoruţan noţem i durbinom, surov i

praviĉan, i gde je svako imao, u lavirintima protivavionskih skloništa i sveţe iskopanih rovova

(namenjenih jednom drugom ritualu, surovijem i krvavijem zapravo samo po konsekvencama),

gde je, dakle, svako imao svoje jasno odreĊeno mesto, svoje duţnosti i obaveze, svoju uverenost

da ţivi u najboljem od svih svetova. Shvatio bih uskoro, ĉim bi me prošli prvi strahovi da ću biti

prepoznat, otkriven, da ću biti surovo kaţnjen, shvatio bih sa ĉuĊenjem i sa nevericom da i ovde,

u ovom novom naselju, vladaju isti zakoni i isti mitovi zajedništva-snage-vernosti i ista mrţnja

prema neprijatelju, ĉija se teritorija pruţa iza treće ulice i gde ţive sve sami razbojnici, Ċilkoši,

psovaĉi i lopovi, sinovi alkoholiĉara, ludaka i nasilnika, sve sami piromani i ubice, naoruţani

lancima od bicikla, noţevima i bokserima, razbijaĉi prozora, presretaĉi devojĉica, bludnici i hulje

koje treba sve pobiti u ime naše ševalereskne tradicije i našeg uliĉnog fair playa. (U spisak

smrtnih grehova ušao je tek kasnije najsramniji od svih grehova – biti obrezan – biti büdös Zsidó

– i taj je nov trenutak iz deĉijeg vilajeta bio samo refleks onih surovih dogaĊaja koji su doveli do

krvavog masakra iz januara 1942. i do poznatih novosadskih hladnih dana, kada će se za mnoge

ta surova deĉija igra završiti sasvim tragiĉno – pod ledom Dunava.)

Ta naša iznenadna i za mene neshvatljiva seljakanja i promene mesta i adrese – a iza kojih su

stajali neki meni tada još nejasni motivi koji su mog oca terali da menja mesta boravka, kao da

će time izbeći svojoj sudbini, a da je iza svega stajalo zapravo – osim objektivne nuţnosti – neko

latentno stanje neuroze straha, koja je nekom vrstom endemne bolesti srednjoevropske jevrejske

inteligencije – ta su, velim, seljakanja stvorila kod mene, zarana, saznanje o relativnosti mitova,

ne samo deĉijih. U MaĊarskoj, ţiveći na selu kao sluga i seoska sirotinja sa graĊanskim – ipak –

pogledom na svet i navikama, dakle sa saznanjem da mi tu nije mesto, da tu nisam kod svoje

kuće, ja sam uskoro, u školi i u seoskim porodicama gde su me primali sa radoznalošću, kao

neku retku felu, uskoro prihvatio sve maĊarske (seoske) mitove, sva opšta mesta usmenog

predanja, brojanice, bajalice, poslovice – MaĊari su najgostoljubiviji narod na svetu, najradiniji,

najpoboţniji; maĊarski vojnici najpraviĉniji u ratu, i najhrabriji, Talpa Magyar hí a haza! –

maĊarska ravnica najlepši predeo na svetu (po nekim objektivnim putopiscima, strancima),

planine su pak surove i negostoljubive – Ko kaţe da pusta nije lepa? (Petefi) – MaĊarsku su

okrnjili stranci (Nem, nem soha!), a sad je (deco) naša domovina ponovo velika i lepa kao u doba

sentištvanska, opet je zemlja naša bokor cveća na Boţjem klobuku, jer Dobri Bog MaĊara nosi

šešir kao kakav ĉikoš sa puste, i na šeširu, bogme, ima bokor od cveća s maĊarskih livada,

maĊarskog cveća (koje niko drugi nema): buzavirág (bulka), gyöngyvirág (ĊurĊevak),

bazsalikom (bosiljak), bazsarózsa (boţur): Ha a föld Isten kalapja, hazánk a bokréta rajta –

maĊarska je istorija najkrvavija, najjunaĉnija, najpraviĉnija, maĊarski vladari najplemenitiji,

najuĉeniji, uvek izdani od prevrtljivih saveznika – MaĊarska je bila bedem turskim osvajanjima –

maĊarski je jezik najlepši na svetu i pred njim se mogu postideti svi jezici, i taj se jezik tako i

zove, sa stajaćim epitetom lep: a szép magyar nyelv – maĊarska literatura najbolja, konji najbrţi,

junaci najsrĉaniji, maĊarske se husarske regimente bore pod Staljingradom hrabrije od svih, jer

maĊarski honved brani, tamo, svoju domovinu (esik esö ázik, magyar baka fázik), radio kod

gospoĊe uĉiteljice svira ţalostivu pesmu Karadi Katalin: Misliš li na mene u zvezdanoj noći

(Ugye gondolsz néha rám, csillagfényes éjszakán...) i svira: Znam da me ĉekaš (Tudom hogy

vársz), mada je to u to vreme već, objektivno gledano, samo tragiĉni rekvijem za nekoliko stotina

hiljada honveda besmisleno palih junaĉkom smrću u dalekim sneţnim ruskim stepama...

Sve sam ja to prihvatio sa deĉijom naivnošću i s poverenjem, uprkos izvesnim sumnjama i

uprkos izvesnim još nejasnim saznanjima, uprkos iskustvu, uprkos slutnji da meni, da nama, tu

nije mesto, da smo mi tu privremeno, da smo mi tu ratne izbeglice, stranci i prognanici koji ţive

surovi ţivot prognanika u senci smrti. O svemu sam tome, u romanesknoj formi, progovorio u

romanu Bašta, pepeo, o toj mojoj ranoj svesti o nekom naslednom prokletstvu, kao i o mojim

dugogodišnjim religioznim krizama koje su me muĉile, o toj religioznoj, mladalaĉkoj, deĉjoj

krizi u senci katoliĉkog rituala, malog katehizisa, deĉije biblije, Gyermekszívek hódolata,

harmonijuma što ga je svirala naša uĉiteljica, crkvenih misa, ĉasova veronauke, biblijskih

legendi, sveĉanosti prvog priĉešća (iz kojeg sam bio izopćen), brujanja zvona sa seoske crkve,

strahova od kazne Boţje. Sve to bejaše za mene samo povod za kaznu i muĉenje, ta lirska

patetika katoliĉkog rituala, ministranti u ĉipki i satenu, sa zvonĉićima u ruci, u sveĉanom

dijalogu, na latinskom, sa seoskim plébánosem, to pevanje pastve, taj harmonijum, ĉiji su zvuci

uznosili dušu u nebesa, a kad sam jednom, milošću naše uĉiteljice (koja je, oĉigledno, ţelela da

time zadobije za nas indulgenciju seoskih fašista) postao glavni koledar, obuĉen u maĊarske

široke seoske gaće od lana, sa prslukom, šeširom i ĉikoškim biĉem, i nosio sa školskim

drugovima po kućama vertep sa Vitlejemskim NovoroĊenĉetom i kraljevima-daronoscima

napravljenim od drveta i krpa – to je za mene bilo takoĊe muĉenje duše, jer sam znao, pevajući

pred vratima seoskih kuća – Ustajmo, pastiri – da sam ovde samo sluĉajno, milošću i dobrotom

gospoĊe uĉiteljice.

S druge strane, uz svoju majku, u kući, ja sam slušao za dugih zimskih veĉeri jednu drugu

legendu, gde bejaše neki drugi Bog, manje strog i manje surov, skoro paganski, a Oĉenaš sam

izgovarao, kod kuće, na staroslovenskom (crkvenoslovenskom, zapravo) i taj Oĉenaš bejaše

mojim prvim prevodom (usmenim) i mojim prvim, ranim saznanjem ne samo o nekim

paralelizmima meĊu nobilissimarum Europae linguarum, nego i nekom slutnjom o snazi

zaumnog jezika, o onome što Vunt naziva zvuĉnim slikama, Lautbilde.

A već godine hiljadu devetsto ĉetrdeset i sedme, u kući moga dede s biblijskim imenom Jakov,

na Cetinju, unosio sam badnjak kao muška glava u kući, pod bejaše posut slamom, a moja me je

tetka blagosiljala šećerom i orasima, i krstila se i metanisala, i izgovarala ĉarobne reĉi

blagoslova, magijske formule na staroslovenskom – da priidet carstvije Tvoje – i svojim liĉnim

ritualnim izmišljotinama protiv uroka i neĉastivog – anatematenate, ćorilo – i ne znajući da je to

pre nje već uĉinio pesnik Kruĉonih (Dyr bul ščul – Ubeščur – Skum), a davno pre njega prorok

Isaije (Sav la-sav, sav la-sav – Kav la-kav, kav la-kav – Zeer šam, zeer šam), šećer je krckao pod

nogama, sveće treperile, pucketalo kandilo pod ikonom svetog AranĊela Mihajla, slavskim našim

svecem i zaštitnikom, zapravo paganskim kućnim larom, domovójem, prekrivenim ĉaĊu,

pozlatom i muhoserinama, nazdravljalo se rakijom i vinom – Hristos se rodi – vaistinu se rodi –

Dyr bul ščul / Ubeščur / Skum...

Moj je deda (po majci) pisao deseteraĉke pesme (i ja sam dve-tri bio zabeleţio od njega,

sanjajući da ću postati, kao Vuk, skupljaĉ narodnog blaga), Turcima su letele glave kao klasje

(moj deda se zbilja borio na Tarabošu, 1912–13), konji su rzali kao kod Homera, Hrišćanin je

gonio Nekrsta, sve do Skadra a i preko Skadra, a onda se tu jelo i pilo, u slavlje pobede,

paganski, svakojakog krkanluka, sira njeguškoga, pršute i kastradine, i zalivalo se dobrskom

rakijom i rujnim crmniĉkijem vinom, bacale se glave od Turaka / a pred noge slavnog Gospodara

(Nikole I) itd., itd., sve junak do junaka, Crnu Goru i sedmero brda nikad Turci nijesu poharali,

nikad pokorili, a meni se ĉinilo da sam ja sve te pesme već jednom ĉuo, da sam sve te priĉe, one

iz školskog udţbenika (Jagoš Jovanović: Istorija Crne Gore) i usmenog predanja, sa uţasnim,

homerskim preterivanjima, već negde ĉitao, doslovce tako reći, što se junaštva i morala tiĉe, da

sam ja te krvave (kosovske) boţure pod imenom bazsarózsa već brao u nekim rodoljubivim

pesmama, na jednom drugom jeziku

Kao što ću te boţure pod imenom coquelicot naći već u školskim udţbenicima i francuskim

hrestomatijama, ne samo kod trećerazrednih cocorico-pesnika nego i kod Igoa...

, kao što sam shvatio, po odlasku sa Cetinja, sad već sa zrelošću osamnaestogodišnjaka i

uglavnom kroz literaturu (Sesil Rot, a kasnije A. Memi, A. Visel, Maks Brod, Kafkini dnevnici,

Kestler itd.) i to da je jevrejski starozavetni mit izabranog naroda takoĊe samo do krajnjih

konsekvenci dovedena nacionalna (starozavetna i talmudska) mitologija, a da se talmudijske

mudrosti i hasidske legende ne razlikuju u biti od Vukovih poslovica, od hrišćanskih, od grĉko-

rimskih, od vizantijskih, od staroindijskih...

U meni je tako u jednom ĉasu sazrela, tako reći samo od sebe, kao voće, svest o relativnosti svih

nacionalnih mitova (i o tome bi se mogla napisati ĉitava knjiga), i, mada nisam pre toga nikad

suvislo formulisao ideju koja me je poĉela opsedati – da bi bilo zanimljivo pogledati kako sve to,

i o tome, piše u turskim udţbenicima istorije, u nemaĉkim, u italijanskim – u ĉasu kada sam to

našao formulisano kod drugog (Neka učenici izučavaju poslednje Napoleonove poraze na osnovu

izveštaja iz Moniteura, koji otvoreno slavi njegove pobede, a pošto budu izučili u engleskim

tekstovima istoriju francusko-engleskih ratova, neka sagledaju ponovo, sad iz francuskog

aspekta, tu istu istoriju

Bertrand Rasel u knjizi Let the People Think (Pustite narod nek misli svojom glavom).

) skoro doslovce onako kako sam tu misao nosio u sebi, ja sam je proĉitao kao neku moju davnu

ideju koja mi je poznata i koja me je opsedala još od detinjstva.

Uveren sam da bi ovakva nastava istorije (kakvu ovde predlaţe Bertrand Rasel) imala

dalekoseţne posledice i ovakva bi teorija istorijskog relativiteta imala znaĉaj i reperkusije ne

manje od onih što ih je imala Ajnštajnova teorija i da bi se rešili mnogi nesporazumi i otklonile

mnoge tragiĉne zablude, a da pri tom ona konstanta (što ju je, jednim drugim povodom, Vinaver

nazvao konstantom h, a po analogiji sa Plankovom teorijom diskretne vrednosti u okviru kvantne

mehanike), da se, dakle, ta diskretna konstanta nacionalne samosvojnosti ne bi izgubila;

naprotiv! Naravno, ovaj bi utopijski projekt stvorio samo nove nesporazume, jer bi svako

zahtevao egzegezu tekstova onih drugih. Uostalom, ĉovek bira one mitove u koje hoće da veruje

i koji mu pomaţu da ţivi. Identifikacija sa grupom podrazumeva uvek ţrtvovanje kritiĉkih

sposobnosti individue i proširenje njenih emocionalnih moći ka nekoj vrsti sazvuĉja sa grupom

ili pozitivnog feedbacka... Sve to dovodi do zakljuĉka da ĉovekova muĉna situacija nije

prouzrokovana agresivnošću individue, nego dijalektikom formacije grupe; tom neodoljivom

tendencijom da se identifikuje sa grupom i da prihvati njena verovanja sa entuzijazmom i bez

razmišljanja... Ĉovek je ţivotinja koja stvara simbole. Najslavniji i najopasniji proizvod tog

stvaranja simbola jeste jezik... Jezik je, u prvom redu, osnovna snaga kohezije unutar date

etniĉke grupe, ali on u isto vreme stvara barijere i deluje kao odbojna snaga meĊu razliĉitim

grupama. (A. Kestler) I mi smo opet na poĉetku, kao što na poĉetku beše Slovo.

Rivarolov Discours sur l’universalité de la langue française (1784), ta duhovita i zanosna

apologija francuskog jezika i nacionalnog genija, samo je jedna od varijanata lepog maĊarskog

jezika (a szép magyar nyelv), slatkog maternjeg jezika našeg (édes anyanyelvünk), zapravo one

romantiĉarske ideje da je naški jezik uvek najlepši, najjasniji, najzvuĉniji, najfunkcionalniji,

najprimereniji ljudskoj (plemenitoj) duši, i nema valjda civilizovane nacije koja ne bi u svom

filološkom ili knjiţevnom fundusu imala neku svoju duhovitu i zanosnu apologiju svog jezika i

svog nacionalnog genija – teorije koje su se zaĉele ne samo prelaskom sa latinskog na vulgaris

eloquentia, nego i sa oslobodilaĉkim ratovima i buĊenjem nacionalnih samosvesti u vreme

Napoleonovih invazija; te su se apologije jednog jedinog – svog – jezika, kao izraza nacionalnog

genija, rascvetavale u vreme romantizma patetiĉno kao rujni boţuri na nacionalnim, krvlju

natopljenim njivama, i te apologeme traju i do dana današnjeg (Écrire proprement sa langue est

une des formes du patriotisme)

Pisati ĉistim jezikom jedan je od oblika patriotizma – Lucie Delarue-Mardius, La Liberté (1933).

, ĉas kao poznoromantiĉki filološki zanosi, ĉas kao filološki utuci dvaju matiĉnih centara, od

kojih svaki poseduje svoj sopstveni slatki narodni govor, rasporeĊen u fišama, tvari tako sliĉne

po sastavu i tako razliĉne po aromi, a pĉelinje su matice spremne u svakom ĉasu da se uzajamno

probodu svojim otrovnim ţaokama, uverene svaka za sebe u autentiĉnost i nepatvorenost svog

sopstvenog lekovitog mleĉa! Rim i Bizant! Raskol! Ratovi se vode zbog reĉi, na semantiĉkom

planu (Kestler).

I, naravno, traţiti tu neku egzaktnost, na filološkom i semantiĉkom polju, neku nauĉnu

metodologiju, neke kriterijume estetiĉkog i logiĉkog vrednovanja – po uĉestalosti samoglasnika

ili u nazalizaciji kao nekoj vrsti jeziĉkog šika, po čistoti u odnosu na druge jezike itd. – bilo bi

isto toliko uzaludno koliko ih traţiti u numeriĉkom bogatstvu reĉniĉkog fonda; bogatstvo

sinonimike svedoĉi zapravo o neĉistoti, o neautentiĉnosti jezika, o bogatstvu zasnovanom na

tuĊicama koje i ĉine najveći deo tog sinonimiĉnog paralelizma. Poznoromantiĉarska slatka

zabluda o svom maternjem jeziku, koji je pored toga što je sladak i lekovit kao mleĉ još i

najsuperiorniji na svetu, poslednja je još, valjda, slatka zabluda i mit, snaga kohezije i snaga

razdora meĊu narodima, sila na kojoj je zasnovana delikatna ravnoteţa ovog našeg (evropskog)

lingvistiĉkog Vavilona. I ne samo evropskog. Dominacija jezikom i kroz jezik isto je toliko stara

koliko i dominacija snagom oruţja. Nekad pobeĊuje broj, numeriĉka prednost, a nekad um

(jezik). U krajnjoj analizi, veli Elijade, svet se ukazuje kao jezik. On govori ĉoveku svojim

sopstvenim naĉinom postojanja, svojim strukturama i svojim ritmovima. Jezik, shvaćen ovako

kako je ovde razmatran, takoĊe je, dakle, samo mit kao i svaki drugi, a iz tog saznanja moţemo

ipak izvući neke zakljuĉke: da je naš slatki jezik stvar takoĊe relativna (predmet, dakle, o kojem

se ne moţe govoriti drugaĉije osim u subjektivnim kategorijama) i da iz ĉinjenice što ja na ovom

našem jeziku pišem jedino, i dakle najbolje, ne ţelim da izvlaĉim nikakav drugi zakljuĉak osim

onog jednog jedinog koji se iz toga moţe izvući: da ja na ovom našem jeziku pišem jedino i

najbolje i da je on za mene, dakle, jedini i najbolji.

Gabelentz kaţe, da sluĉajni promatraĉ nema nikakva pojma, kako mogu biti mnogostruko i lijepo

izraţene gramatiĉke kategorije, ĉak i u prividno najnerazvijenijim jezicima... P. W. Schmidt (...)

kaţe, da bi svaki onaj, koji bi oĉekivao, da je jezik Andamneţana zbog njihove niske kulture vrlo

jednostavan i siromašan u izrazu, bio u velikoj zabludi, jer je mehanizam tog jezika vrlo

kompliciran; ima mnogo prefiksa i sufiksa koji ĉesto skrivaju i sam korijen. Meinhof... spominje

mnoštvo pluralnih oblika u afriĉkim jezicima. Wilhelm Thomsen govoreći o santhalskom jeziku

(Khervarian) kaţe, da je njegova gramatika sposobna da izrazi mnoštvo nijansa, koje drugi jezici

moraju izraziti nezgrapnim perifrazama...

... utisci o jeziku drugoga naroda lako [se] prenose s lingvistiĉkog podruĉja na druga i odatle se

veoma lako stvaraju općeniti sudovi o karakteru drugih naroda. U te se sudove katkad uvlaĉe

predrasude sa drugih podruĉja, na primjer s podruĉja politike; katkada je naprotiv muziĉko-

fonetsko karakteriziranje stranog jezika, makar i nesvijesno, natrunjeno nacionalnim

predrasudama – navod iz Weingarta, Ibid, str. 378. (Petar Guberina, Povezanost jezičkih

elemenata, Zagreb, 1952, str. 368–370).

I ništa više. Uvek svestan subjektivnosti tog svog suda i mišljenja, uvek svestan relativnosti, što

znaĉi univerzalnosti ove i ovakve moje preferencije: svuda oko mene, svuda oko nas, na

nekoliko sati putovanja, na zapad, istok, sever i jug, hiljade pisaca stoji nad ispisanom hartijom i

miluje ili kara svoj najlepši, najponosniji, najskromniji, najodvaţniji, najdirljiviji,

najsladostrasniji, najĉedniji, najotmeniji, najprisniji, najmahnitiji i najmudriji

Parafraza po Anatolu Fransu: La langue française est une femme. Et cette femme est si belle, si

fière, si modeste, si hardie, si touchante, si voluptueuse, si chaste, si noble, si famillière, si folle,

si sage, qu’on l’aime de toute son a me, et qu’on n’est jamais tenté de lui e tre infidèle. (Propos,

1921)

jezik na svetu i najprimereniji ljudskoj, pesniĉkoj (plemenitoj) duši. I ako se u jednom ĉasu tom

mom dalekom (i bliskom) srodniku i javi svetogrdna misao da ga je jezik izneverio, on to misli

samo zato što mu je zapelo pero, jer nije našao pravu reĉ i pravi izraz, ali posumnjati u svoj jezik

(jezik na kojem piše) znaĉilo bi za njega prestati biti piscem. I ja ga razumem. Kao što razumem

i njegovu iskljuĉivost. To i hoću: da kaţem svoje saznanje: da je njegova iskljuĉivost potekla iz

zablude. Ali, priznajem, takoĊe, da volim kada se pisac sruĉi na svoj maternji jezik sa besom sina

razmetnoga i kada se u jednoj kulturi stavi pod pitanje i valjanost jezika, kada se ustaljene forme

odnosa prema jeziku izmene. Volim to, makar kao akt pobune protiv konvencija i opštih mesta

(jezik je najveće opšte mesto), kao opoziciju opšteprihvaćenim, automatizovanim formama

mišljenja, ţivljenja i pisanja. Kao što verujem da je svako valjano delo ĉin pobune protiv svog

sopstvenog i jedinog jezika, da su pobune poput one Lazine ili Vinaverove ili Kenoove (Mi

pišemo na jednom mrtvom jeziku) takoĊe deo stvaralaĉkog ĉina, vrednije od svake apologie de

la langue française.

Stoga ţelim da poruĉim ovde, i ovim putem, mojim dušebriţnicima da meni nije potrebna

nikakva njihova indulgencija za greh što pišem na ovom jeziku na kojem pišem, nikakvi fermani

i hatišerifi koje bi mi oni potpisali, pošto ja ne fermam nikakve njihove ukaze i meni nisu

potrebne njihove bule i oproštaji grehova, jer ovo je moj jezik! I ako se mi ne razumemo do kraja

i do dna (Gde je ljudima zaviĉaj? Tamo gde drugi ljudi oko njih razumeju do kraja i do dna što

oni kaţu, do poslednjeg spoljnog i unutrašnjeg treptaja jeziĉkog razumeju šta je onima drago i šta

ih boli – Isidora), to nije stoga što gospoda od fermana i ukaza ne razumeju to što ja govorim i

pišem, nego su ti nesporazumi drugaĉije prirode: ja sa tom gospodom od fermana ne govorim

zaista istim jezikom na jednom drugom planu: intelektualnom i moralnom, i ja toj gospodi ne

dajem za pravo da mi odreĊuju norme, ni jeziĉke, ni knjiţevne, ni moralne. Mi zaista ne

govorimo istim jezikom! I neka je hvala Bogu Ocu Sabhaotu!

Kada se govori povodom mojih knjiga o problemima judaizma, o Jevrejima, o stradanju Jevreja,

itd., itd., sve to izaziva u meni jednu vrstu idiosinkrazije koju tumaĉiti (psihološki) jevrejskim

kompleksom, frojdovskim Heimlichkeitom, dakako da nije dovoljno. Što se mog odnosa prema

judaizmu i jevrejstvu uopšte tiĉe, ja sam, još i mnogo pre nego što sam upoznao Kestlerovu

surovu asimilatornu teoriju, na neki naĉin i sam, idejom i ţivljenjem, bio tu istu teoriju prihvatio,

mada me je praksa, knjiţevna praksa u prvom redu, na izvestan naĉin demantovala: pisati o

Jevrejima, imati za junake svojih tekstova Jevreje, to se smatra nekom vrstom, rasno-versko-

nacionalnog opredeljenja, i neki bi kritiĉari, kada bi mogli, mene najradije uvrstili u hebrejsku

literaturu i naterali me da pišem ako ne na hebrejskom a ono na jidišu. I tu je uzaludno svako

dokazivanje, svako objašnjavanje, jer u odsudnom trenutku, u trenutku kad zatrube

nacionalistiĉke trube (ne Jerihonske!), onda se treba opredeljivati za narod, za pokrajinu i za

oblast, onda se treba jasno izjasniti da li si naš ili njihov, jer neĉiji moraš da budeš. I reći tada da

nisi ni naš ni njihov, ako te još uvek budu pitali, onda to znaĉi da si ono što oni intimno misle da

ti jesi, nešto treće, moţda ne njihov, moţda još ne protivnik, ali u svakom sluĉaju neko na koga

se ne moţe raĉunati na opštenarodnom zboru knjiţevnika i fariseja. I kazati im tada da ti zapravo

pripadaš, svojim jezikom na kojem sanjaš i na kojem pišeš, da dakle pripadaš ovoj našoj

literaturi (makar pojam tradicije smatrao širim, evrocentriĉnim, i ne samo evrocentriĉnim, nego

svetskim, zaista svetskim, neburţoaski i nenacionalistiĉki, i ne ĉak u geteovskom znaĉenju

Weltliterature, nego borhesovski, kestlerovski, na naĉin kako je zamišlja i shvata jedan

Etijambl), reći im, dakle, da si, iz tog ugla gledano (u smislu tradicije) jugoslovenski pisac, to se

onda smatra nekom vrstom knjiţevne laţi, ili beskućništva, Heimlichkeitom koji izaziva

saţaljenje ili bes, jer si se tim opredeljenjem pokušao sakriti, pokušao si prikriti svoju intimnu

pripadnost i pokušao si da već na samom startu, kao da su u pitanju utrke, zauzmeš sebi mesto u

prostoru i vremenu, kao da si krenuo u pohod u sve naše krajeve, odjednom, ni kućić ni

odţaković, Lutajući Jevrejin, koji će tim svojim opredeljenjem, tim svojim jasnim i jasno

naglašenim knjiţevnim znakom dospeti bez po muke i do evropskih i vanevropskih izdavaĉa, a

zna se kojim putem i naĉinom...

Jevrejstvo je, meĊutim, u mom sluĉaju, i ne samo u mom, što se tiĉe psihološkog ili metafiziĉkog

plana, isto ono nepromenjeno osećanje što ga je još Hajne nazvao porodiĉnom nesrećom,

Familienunglück, i ja bih svoje knjige iz tzv. porodiĉnog ciklusa najradije nazvao tim

zajedniĉkim naslovom: Porodiĉna nesreća. A to osećanje porodiĉne nesreće jeste neka vrsta

anksioznosti koja, jednako na knjiţevnom i psihološkom planu, pothranjuje osećanje relativnosti

i – poteklu iz nje – ironiju. To je sve. Moj je judaizam bez reĉi, kao Mendelsonove pesme.

(Borhes)

Judaizam uz to – moţda više u sluĉaju liĉnosti iz mojih knjiga, E. S.-a i B. D. Novskog, nego u

mom liĉnom – ima nešto od one snaţne i tajanstvene afektivne privlaĉnosti o kojoj govori Frojd,

nešto od one uznemirujuće neobiĉnosti (što je samo slobodniji i taĉniji prevod Heimlichkeita),

koja je već, sama po sebi, vid oneobičavanja i na knjiţevnom planu. Posmatrano iz tog ugla, u

odnosu na E. S.-a ili B. D. Novskog, odreĊene prerogative judaizma, onako kako ih je shvatao

Frojd, nisu bez znaĉaja u formiranju pogleda na svet tih liĉnosti: judaizam je tu vrsta latentne

pobune. Kao Jevrejin – kaţe Frojd – ja sam bio spreman da pristupim opoziciji i da se odreknem

svakog sporazuma sa kompaktnom većinom.

Što se tiĉe Grobnice za Borisa Davidoviča (mislim na knjigu), i u njoj je udeo jevrejstva onoliki

koliki je bio u samom boljševiĉkom pokretu (i ja sad nemam nameru da ulazim u razloge tog

uĉešća), dakle u plejadi onih koji su stvorili deset dana koji su potresli svet. Ta se vrednost da i numeriĉki izraziti i mislim da jedno takvo merenje u okviru moje knjige ne bi dalo bitno razliĉitu

sliku od one koju o tome pruţaju istorijski i arhivski izvori: od 246 tvoraca oktobarske revolucije

bilo je 119 stranaca i Jevreja, od ĉega 16,6% Jevreja. Podatak koji bi bilo zanimljivo uporediti sa

podacima o poreklu liĉnosti iz knjige Grobnica za B. D.

Jevrejstvo u Grobnici za B. D. ima dvostruko (knjiţevno) znaĉenje: s jedne strane, zahvaljujući

mojim ranijim knjigama, stvara nuţnu vezu i proširuje mitologeme kojima se bavim (i na taj

naĉin mi, kroz problem jevrejstva, daje pristupnicu jednoj temi, ukoliko je za to potrebna neka

pristupnica), a s druge strane, jevrejstvo je i tu, kao i u mojim ranijim knjigama, samo efekat

oneobičavanja. Ko to ne razume, ne razume ništa od mehanizama knjiţevne transpozicije.

Nema sumnje, pripovetka, taĉnije reĉeno pripovedaĉka umetnost, deli se na onu do Borhesa i na

onu posle Borhesa. I tu ne mislim na proširenje polja realnosti (u pravcu fantastike), nego u

prvom redu, na samu tehniku pripovedanja; mopasanovsko-ĉehovljevsko-o’henrijevsko

pripovedanje, koje je teţilo detalju i koje je stvaralo svoje polje mitologema indukcijom,

zamenjeno je kod Borhesa jednim ĉarobnjaĉkim i revolucionarnim pothvatom, dedukcijom, što

je samo drugo ime za svojevrsni pripovedaĉki simbolizam, ĉije su pak konsekvence, na

teorijskom i praktiĉnom planu, ne manje od onih koje je izvršio taj isti simbolizam u poeziji sa

pojavom Bodlera. Uz to, pomenuti induktivni metod, doţivevši svoje vrhunce u pripovedaĉkoj

umetnosti pomenute trojice velikana tzv. realistiĉke priĉe, ĉini mi se da je iskoristio sva svoja

sredstva i da danas, po principu smenjivanja senzibiliteta i konsekventne knjiţevne reakcije,

deluje najĉešće kao anahronizam. Kako se kod nas, zbog krajnje osetljivosti kada je u pitanju

pojam realizma, ovakva izjava moţe smatrati bogohulnom, to sam primoran da se pozovem na

Šklovskog (i da se ne bi pomislilo da smatram da se nove forme javljaju kao ideološke

konsekvence ili da ţelim da dezavuišem starog dobrog Ĉehova): Umetniĉko delo se shvata na

planu forme posredstvom asocijacija sa drugim delima umetnosti. Forma umetniĉkog dela

odreĊuje se odnosom prema drugim formama koje su postojale pre nje... Ne samo parodija, već

uopšte svako umetničko delo stvara se kao paralela i protivteţa nekakvom obrascu. Nova forma

se javlja ne radi toga da izrazi novu sadrţinu, nego da zameni staru formu, koja je već izgubila

svoja umetnička svojstva.

Doći do ovakvog saznanja, do ovakve i ovako formulisane poetike (koju smatra osnovom i svoje

sopstvene poetike), ne implicira nikakvu kvazinauĉnost, nikakvu opasnu (po ignorante)

intelektualistiĉku i spekulativnu metodu iz koje se naknadno raĊaju dela, već je ova vrsta

pristupa knjiţevnim fenomenima, jednako na planu teorije kao i u knjiţevnoj praksi, imanentna

pojmu knjiţevnog senzibiliteta uopšte i za ovakvo saznanje dovoljan je jedan makar i letimiĉan

uvid u istoriju dela i ideja, pa se do njega moţe doći i bez ikakve teorije, prosto naprosto

talentom. Jer šta je drugo talenat nego upravo to odstupanje od kanona, ono što Hristijansen

naziva diferencijalnim osećanjem ili osećanjem razliĉnosti! I kada bi naša kritika primenjivala

ovaj osnovni princip pri ocenjivanju knjiţevnih dela, imala bi pri ruci siguran kompas, sigurniji

od mehaniĉkog generacijskog pristupa, ili dihotomije forma-sadrţina ili realizam-fantastika itd.,

itd. I kada bi sa tim kompasom pristupila i mojim knjigama, ona bi bez teškoće mogla u njima

otkriti ovu permanentnu teţnju za tim famoznim diferencijalnim osećanjem, pa ne bi tu

različnost (u odnosu na naše knjiţevne kanone) traţila u judaizmu i u osobenom podneblju tih

knjiga, nego u toj permanentnoj i opsesivnoj teţnji da formom izvojuju sebi pravo na to

diferencijalno osećanje, niti u tzv. zapadnim uticajima (kao da ti zapadni uticaji nisu pristupaĉni i

drugim našim piscima), nego upravo u tom permanentnom razmaku (u formalno-sadrţinskom

pogledu) u odnosu na našu tekuću literaturu, u tom odstojanju koje ako delu i ne garantuje

apsolutnu ili ĉak relativnu superiornost (tu je pitanje talenta odluĉujuće), garantuje mu bar

modernost, što će reći neanahroniĉnost. I ako se ja koristim u svojim knjigama iskustvima

modernog evropskog i ameriĉkog romana, linijom afiniteta dakako, to nije stoga što sam ja,

milošću neba, uspeo da proĉitam neke romane i neka teorijska dela koja su drugim smrtnicima

nedostupna, nego stoga što sam osetio, naslutio, da se u svetu knjiţevnih fenomena stvari

menjaju, da se gibaju zajedno sa famoznim hegelovskim Weltgeistom i što sam ţeleo da temom i

postupkom, svojom sopstvenom mitologemom, narušim, makar u okvirima nacionalne

knjiţevnosti, kanone i anahronizme. I ja se ne nadam, niti oĉekujem da će se neko potruditi da se

pozabavi mojim skromnim oeuvreom

Reĉ oeuvre primenjenu na mene, prihvatam samo pod navodnicima, prihvatam je, recimo, kao

metaforu, ali ne drukĉije. (Borhes)

iz ugla o kojem govorim, tj. da će sesti i istraţiti kakav je bio u trenutku pojavljivanja tih mojih

pet-šest knjiga taj njihov diferencijalni koeficijent u odnosu na kanonizovana dela naše literature

u tom ĉasu, i to od pojave kratkog romana Mansarda pa sve do Grobnice za Borisa Davidoviča;

kao što mi nije stalo ni do toga da li će ti moji famozni zapadni uticaji (ovde ne mislim i na

njihove politiĉke implikacije koje teoretiĉari i divlji kritiĉari, kako ih zove Kovaĉ, obavezno

podrazumevaju) biti jednom pomno i valjano ispitani. Jer mada su od jednog univerzalnog

pravila, što ga je Brintijer formulisao – da od svih uticaja koji dejstvuju u istoriji knjiţevnosti

glavni je uticaj dela na delo – jedino izuzeti naši pisci, ja se ne bih mogao izuzeti iz te

brintijerovske formulacije i reći da sam ĉitao samo Njegoša i narodnu pjesmu i slušao priĉanje

svoje babe. Dakle, ja ne poriĉem uticaje, nego se pitam da li sam u okviru jedne sume uticaja

uspeo da stvorim – i u odnosu na pomenute uticaje – to famozno diferencijalno osećanje, drugim

reĉima: koliko sam, u okvirima uticaja tzv. nouveau romana, na primer, uspeo da stvorim svoje

sopstveno autentiĉno delo (kada je reĉ o Peščaniku) i koliko sam, polazeći od jedne knjiţevne

teorije (novog romana), uspeo da stvorim jedan autentiĉan romaneskni svet koji je polemiĉki i

parodijski u odnosu na pomenuti uzor i, po mom skromnom uverenju, bar u sluĉaju novoga

romana, i superiorniji.

Grobnica za B. D. koristi se izvesnim prosedeima koje je inaugurisao u prvom redu Borhes, a ti

prosedei nisu ništa drugo do majstorstvo korišćenja i trikovanja dokumentarne graĊe, postupak

koji je, u nešto drugaĉijem vidu, prisutan i kod Babelja (a ranije kod Poa, od koga je to Borhes

preuzeo i usavršio, kao što se već knjiţevni postupci usavršavaju). No dok je taj

dokumentaristiĉki postupak, kod Borhesa, upotrebljen najĉešće na metafiziĉkom planu, gde je

ĉovek shvaćen u prvom redu kao filozofema, u kafkijanskom znaĉenju te reĉi, ĉovek u svetu kao

lavirintu metafiziĉkih znaĉenja (što je svojevrsna zamena za Kafkin Zamak), gde se traţi, kao u

srednjovekovnoj poeziji i slikarstvu, Duša i Suština, izvan istoriĉnosti, dotle je Grobnica za B. D.

zasnovana upravo na istoriĉnosti, dokumenti su tu da otkriju tu istoriĉnost, a duša je odavno

predata Ċavolu. Borhesov ĉovek je jogi, liĉnosti iz Grobnice za B. D. su komesari (da se

posluţim kestlerovskom dihotomijom). No ne treba zaboraviti jedan drugi tip borhesovskih

priĉa, onaj ĉiji su modeli Ema Suns i Uljez, koje se udaljavaju nešto od metafiziĉkog bića i

pomeraju akcenat sa duše na telo, priĉa kojima su, moţda, po izvesnim postupcima, najbliţe

pripovetke iz Grobnice za B. D. Ali ono što je najzanimljivije, u tim se svojim tekstovima, istina

retkim, Borhes prestaje sluţiti dokumentom i na neki se naĉin vraća klasiĉnoj tradiciji.

Istoriĉnost, meĊutim, ni tu ne igra nikakvu ulogu. Knjiga koja ne sadrţi svoju protivknjigu, kaţe

Borhes na jednom mestu, smatra se nepotrebnom. U tom smislu, i samo u tom smislu, kao neka

vrsta éloge à J. L. Borges, Grobnica za Borisa Davidoviča je protivknjiga Borhesovim. Dakle ne

parodija, nego baš tako: protivknjiga.

IzmeĎu ostalog, potrebno je reći da je ideja literature koja bi bila odreĎena po distinktivnim

crtama zemlje koja ju je stvorila zapravo sasvim skorašnja ideja; isto toliko skorašnja i

proizvoljna koliko i ideja da pisci treba da se bave siţeima svojstvenim njihovoj zemlji. Ne idući

dalje, mislim da Rasin ne bi čak ni razumeo onoga ko bi mu poricao naziv francuskog pesnika

samo stoga što se bavio siţeima grčkim i latinskim. Mislim takoĎe da bi Šekspir bio sasvim

zabezeknut da je neko pokušao da ga ograniči na engleske teme i da su mu rekli da, s obzirom na

to da je Englez, nema pravo da piše Hamleta, po skandinavskom siţeu, ili Makbeta, po škotskom

siţeu. Argentinski kult lokalne boje jeste skorašnji evropski kult koji bi nacionalisti morali da

odbace kao strani... (Borhes)

IzmeĊu dokumentarnog pristupa u Peščaniku i onog u Grobnici za B. D. razlika je mnogo manja

nego što se na prvi pogled ĉini. U oba sluĉaja reĉ je u osnovi o takvom pristupu realnosti koji

ograniĉava slobodno polje fantazije, izmišljanja, što znaĉi proizvoljnosti. U tom smislu, kao

osnovni dokument u Peščaniku se nalazi Pismo, kao epicentar erupcije, no erupcije ĉije se polje

dejstva moţe predvideti, a koncentriĉni krugovi asocijativnog polja ne rastaĉu se ad infinitum,

kao krugovi oko kamena baĉenog u vodu, nego se to polje asocijacija ograniĉava semantiĉkim

poljem pisma, etimologijskim i sinonimskim; oko tog epicentra eksplozije ispisani su krugovi,

sve slabijeg i slabijeg potresa i razorne moći, no to se polje moţe obuhvatiti šestarom (kao na

sekcijama) i predvideti pogubni uĉinak krhotina realnosti; neka sluĉajna, zalutala krhotina, koja

se otrgla zakonima centripetalne sile i koja je, poput šrapnela, udarila u ciglu neke dvorišne kuće,

sasvim izvan polja dejstva, tu je samo sluĉajan i sporadiĉan eksces, izuzetak koji potvrĊuje

pravilo. U takvim sluĉajevima najĉešće se ponovo pojavljuje dokument, makar u vidu

horoskopa, koji takoĊe tu sluţi samo tome da se izbegne proizvoljnost na duhovnom planu: ne,

dakle, bilo koja konstelacija, nego baš rak, carcata, cancer, znak u kojem je roĊen E. S. i, s

druge strane, riba, u ĉijem je znaku roĊen D. K.

Dokumentaristiĉki pristup je, jednom reĉju, antiromantiĉki, antipoetski princip, okvir i posuda,

Nojeva barka, koja vodi taĉnu i jasnu evidenciju o inventaru.

IzmeĊu E. S.-a iz Peščanika (pa, na izvestan naĉin, i onog iz romana Bašta, pepeo) i liĉnosti iz

Grobnice za B. D. (u prvom redu samog Borisa Davidoviĉa Novskog), postoje mnogobrojne

tajanstvene veze, no u osnovi, i u prvom redu, i tu i tamo reĉ je o snaţnim individuama

uronjenim u maticu istorijskih zbivanja u odluĉnim trenucima istorijske zbilje, o individuama

ponesenim maticom istorije, no koje (individue) ţele da saĉuvaju jasan znak i belegu svoje

individualnosti, da plivaju uz maticu, uprkos svemu, da se u jednom antiindividualistiĉkom

vremenu izdvoje iz bespregledne mase jednakomišljenika, o ljudima, dakle, kojima je sumnja

osnovni kompas, ako sumnja još moţe da bude kompas... B. D. Novski i E. S. poneseni su istom

individualnom pobunom, no prvi je komesar a drugi je jogi, mada se ta dva suprotna stava

ukidaju, jogi postaje komesar, komesar postaje jogi, ali nikad u svom dijalektiĉkom jedinstvu,

nego kao posebne i odelite faze; odatle nesporazumi. No to nije jedina razlika. Sudbina E. S.-a

uslovljena je istorijskim procesima (u oba znaĉenja te reĉi), no on se prema istorijskim

zbivanjima ophodi kao jogi, što će reći stavlja teţište svoje pobune na metafiziĉki plan, dok je B.

D. Novski pre svega društveno biće i homo politicus, pa stoga metafiziĉke probleme rešava kao

komesar. Već sama ta opozicija dovoljna je da izdvoji individualnost (na egzistencijalnom i

romanesknom planu podjednako), da je obeleţi i da je predodredi kao ţrtvu. B. D. Novski i E. S.

ne ţele da ţive i da umru ni kao psi ni kao mravi. Nego kao vukovi. (Vidi s tim u vezi Petefijeve

pesme-bliznakinje pod naslovom: Pesma pasa i Pesma vukova.)

B. D. Novski se nalazi u matici istorijskih zbivanja, no on je i poluga tih zbivanja (komesar) –

odatle osećanje aktuelnosti i istoriĉnosti; E. S., sudbinom i opredeljenjem (izmeĊu kojih

egzistencijalistiĉka filozofija s pravom stavlja znak jednakosti) ne uĉestvuje u stvaranju istorije,

no uslovljen je njome; teţište svoje pobune on stoga prenosi na metafiziĉki plan, na Boga (jogi)

– odatle tragiĉno osećanje ţivota: Racionalni bol, kaţe R. Rubinštajn, okrenut nekom cilju

nesrazmerno je podnošljiviji od iracionalne patnje.

Osnovno obeleţje naše kritike jeste njena antiindividualistiĉka tendencija; odatle ta stalna

potreba za generacijskim pristupom odreĊenim knjiţevnim delima. A ta antiindividualistiĉka

tendencija posledica je, u prvom redu, sociološkog pristupa knjiţevnim fenomenima, jer po tom i

takvom sociološkom pristupu, knjiţevno delo nije proizvod individualni nego kolektivni, kao

narodna pesma, knjige odreĊene tendencije ne piše pojedinac, nego su one ako ne iz glave

cijeloga naroda, a ono se delo rodilo u jednom odreĊenom trenutku društveno-politiĉke klime, te

kao takvo ono ne moţe imati individualni peĉat, nego samo kolektivni i kolektivistiĉki,

generacijski. I ne samo to. Tim se generacijskim ili kolektivistiĉkim duhom uravnilovke ubija

vrednost i znaĉenje svake knjige, svakog individualnog glasa, jedna se knjiga rastaĉe drugom,

dobra proseĉnom, odliĉna lošom, sadrţinska vrednost jedne ubija se formalnim nesavršenstvom

druge, i obratno, negativni poeni jedne pripisuju se pozitivnim poenima druge, plus i minus se

potiru, dakle opet nije niĉeg bilo, samo je jedna generacija smenila drugu. I tu nikakvog rizika ni

za koga nema, a u prvom redu ne za kritiĉara: što je dao jednom uzeo je drugom, on nema

nameru da arbitrira, on ne stoji ni iza koga, ni iza jednog dela (osim klasika, naravno), sve je

poravnato, sve je sivo ili posuto sivom bojom, prekriveno kamuflaţnom ciradom, sve je

poravnato kao u francuskom vrtu, sve je poseĉeno što štrĉi, sve je minimizirano, obezvreĊeno,

sve je pozitivno.

Naša je knjiţevna kritika zapravo knjiţevna vlast i ona, kao takva, ne sluţi knjiţevnosti,

knjiţevnost sluţi njoj, knjiţevniĉka siva masa samo je izgovor za njeno postojanje, jer kako

moţe taj naš kritiĉar da sluţi knjiţevnosti, da se potĉini njenim zakonima i da u njoj nalazi svoj

smisao, kad on smatra da je procenjivanje dela stupanj više u semantiĉnom polju, pa taj ko moţe

da presudi, taj valjda moţe i da napiše takvo delo o kojem sudi, a ako to ne ĉini, to ne ĉini samo

stoga što on to smatra bagatelom, on se bavi suštinama, a pisci se bave tricama i kuĉinama koje

on raspliće i stavlja na njihovo mesto. Kritiĉari su uz to ĉuvari dvorskih peĉata, titularni

savetnici, koji su uz titulu i visoke ĉinovniĉke plate dobili još i zaduţenje, ili se prave da su ga

dobili, da odrţavaju francuski vrt i da obeleţavaju aleje. I što taj francuski vrt sve više liĉi na

groblje, to je u prvom redu njihova zasluga. Kritika je uzela na sebe ne samo prerogative cenzure

i vlasti, nego je svojim mahinacijama iskljuĉila jednom zauvek i ĉitaoca kao jednog od mogućnih

arbitara: ne negacijom, ne poricanjem, ne vrednovanjem, nego uravnilovkom, tim svesnim i

upornim obezvreĊivanjem i relativizacijom.

Opisavši, u prostoru, jedan evropski krug kredom (Bukovina–Poljska–Irska–Španija–Francuska–

MaĊarska–Rusija) i, u vremenu, jednu vertikalu od nekih šest vekova, objektivni se Duh

Pripovedanja na poslednjim stranicama odjednom otelovljuje kao Duh Pripovedaĉa, koji se tu, na

kraju pojavljuje kao jasno naglašeno Ja naratora.

Istorija nesrećnog Darmolatova je basna i kao takva ona je moralitet, naravouĉenije cele knjige.

Sintagma imati muda – koja, izgleda, nije samo slovenska i jugoslovenska jeziĉka i psihološka

tvorevina – jeste svojevrsni opskurantizam, neka vrsta pohvale ludosti bez erazmovskog

konteksta, priznanje da za svet umetnosti, literature pogotovu, glava jeste nekom vrstom smetnje,

misao, erudicija i duh tom se nesrećnom sintagmom odbacuju kao suvišni ili ĉak opasni, jer sve

što nije poteklo iz muda poteklo je, dakle, iz glave ili duha, a to ne valja, to je jasan znak i beleg

dekadencije, erudicije koja neminovno kvari bogomdani i autentiĉni (mudati) talenat, pa se,

uprkos Skokovom etimologijskom reĉniku, reĉ muda izvodi iz prideva mudar, te stoga ko ima

veća muda taj je po logici stvari i mudriji, muda se razvijaju duhovnim veţbama na raĉun

alkoholom otešĉale glave kojoj je namenjen krajnji cilj da postane Wasserkopf; i što takav naš

umetnik, a pogotovu pisac, ne biva odnesen vetrom i vazdušnim strujanjima snagom svog

Wasserkopfa, to je samo stoga što mu to ne daju njegova muda, ĉija ga privlaĉna snaga drţi

vezanog za zemlju poput lengera. Imati muda to još u nas znaĉi biti bogomdanim talentom,

knjiţevnim pastuvom i lirskim kentaurom koji spava sa Euterpama i Kaliopama kao sa svojim

bogomdanim naloţnicama, oploĊujući literaturu svojim semenoglavcima i svojim punoglavcima

koji se kreću ka suštini svojim biĉevima i svojim zmijuljastim pokretima, voĊeni nekim

nagonskim, Boţjim zamahom kroz sluzavu masu stvarnosti, bez ikakvog kompasa i smisla, bez

severa i smera, samo svojim semenoglavim nagonom, a svako se drugo kretanje u prostoru i u

vremenu, u nekom smislenom smeru i po nekom logiĉkom konceptu glave i duha, proglašava

sumnjivom erudicijom, zapadnoevropskim uticajem, dekadentnom dekartovskom školom, koja

lišava individuu mudate njene spontanosti; cogito ergo sum postaje coito ergo sum, kao deviza i

pogled na svet, u bukvalnom i metaforiĉnom (metafiziĉkom) znaĉenju. A pri tom se u toj našoj

kentaurskoj literaturi raĊaju samo sentimentalni produkti sentimentalnih ljubavnika (muda na

stranu), u duhu i starinskom ruhu borinskog karasevdaha, ĉetrdesetogodišnjaci pišu ljubavna

epistolarna dela (u stihu i prozi), traţe svoju izgubljenu devojĉicu i svoju prohujalu mladost, a da

nisu u stanju da iz svojih već presahlih mošnji iscede ni taj borinski karasevdah ţala za

mladošću, ni danteovski raj i pakao duhovno-telesnog, ni novalisovski metafiziĉki drhtaj, ni

milerovski (falokratski) mit seksualnosti, ni tragiĉno-ironiĉnu erotsku zebnju (u

kjerkegorovskom znaĉenju te reĉi) à la Filip Rot.

Muda su, uz to, nacionalni peĉat, rasni ţig; ostali narodi imaju sreću, tradiciju, erudiciju, istoriju,

ratio, ali muda su samo naša i jedina. Kod nas se u literaturu ulazi po jednom srednjovekovnom

strogom ritualu, vatikanskom i papskom, gde srećni kandidat za naziv Vrhovnog Mudonje

prolazi pored već oktroisanih kritiĉara iz velikog reda Mudonja, i gde se svaki od tih kritiĉara

uverava svojeruĉno u muškost budućeg podanika, pa se klimanjem glave i magijskom reĉju

habeat prima novis u red pisaca, dokazavši onim šta taj habeat sadrţi ne samo svoj knjiţevniĉki

talenat nego i svoju rasnu i knjiţevniĉku pripadnost. Muda su, dakle, garantni znak da se umetnik

neće ogrešiti o zakone zajednice pomišlju ili delom, da se, dakle, neće sluţiti svojom glavom, da

se neće igrati svojom glavom.

Moderna forma fantastike jeste erudicija, reĉeno je povodom Borhesa, ako se ne varam. Ova

kratka konstatacija sadrţi, meĊutim, ĉitavu jednu poetiku moderne literature i, rekao bih, ta je

navedena formulacija zapravo temelj celokupne moderne literature. Šta se tom formulom ţeli

reći? Da je vreme izmišljanja prošlo, da ĉitalac više ne veruje u izmišljotine, jer mu je moderno

vreme, u konstelaciji svetskog sela koje umnoţava bizarna fakta stvarnosti, pokazalo da ona

famozna fraza Dostojevskog da ništa nije fantastiĉnije od stvarnosti, nije samo spretna doskoĉica

jednog knjiţevnika, već se ta fantastika stvarnosti prikazala modernom ĉoveku kao fantastična

stvarnost: sablasni prizor grada nalik na meseĉevo tle, sa dvesta hiljada mrtvih i do ĉudesnih

razmera iznakaţenih ljudskih telesa, jeste prizor do kakvog je srednjovekovna (ipak) fantazija

jednog velikog pesnika mogla dospeti jedino snagom najsmelije uobrazilje, zamišljajući sliĉan

prizor samo negde izvan ovog sveta, u dalekim predelima veĉne kazne i ispaštanja. Hirošima je

središna taĉka onog fantastiĉnog sveta ĉiji se obrisi poĉinju nazirati negde sa Prvim svetskim

ratom, kada se uţas tajnih društava poĉinje ostvarivati kao masovno prinošenje ritualne ţrtve na

oltar ideologije, Zlatnog teleta, religije... Kaţem tajna društva, jer reĉ je o okultizmu: koliĉina

nagomilanog zla i surove fantastike stvarnosti ne moţe se tumaĉiti iskljuĉivo istorijskim i

psihološkim ĉinjenicama, već pre onim što Maklin, zajedno sa Kestlerom, naziva, na osnovu

paranoidnog ponašanja homo sapiensa, šizofiziologijom, ĉija je pak logiĉna konsekvenca –

šizopsihologija. I tu više, ni na knjiţevnom planu, nisu dovoljni takozvani psihološki pristupi

zasnovani na dihotomiji dobra i zla i na moralnim kategorijama kao što su deset Boţjih zapovesti

ili sedam smrtnih grehova sa kojima se ĉovek rve: alegorija, taj valjda najstariji od umetniĉkih

(pre svega knjiţevnih) pristupa ĉoveku i svetu (ĉija je krajnja konsekvenca u umetnosti tzv.

psihologija), pokazala se nemoćnom u tumaĉenju ĉovekovog paranoidnog ponašanja. Sa

ovakvim saznanjem, pisac više ne pristupa svojim junacima da bi njihove postupke protumaĉio

psihološkim kljuĉem prekršene zabrane ili moralne doslednosti, već pokušava da sakupi, kao

Truman Kepot u knjizi Hladnokrvno, masu onih dokumenata i ĉinjenica ĉiji mahniti i

nepredvidljivi spreg stvara jedan besmislen masakr, u koji ulaze jednako sociološki, etnološki,

parapsihološki, okultni i sliĉni motivi, koje tumaĉiti na starinski naĉin bilo bi više nego

besmisleno, jer u pozadini svega toga nalazi se šizopsihološko ponašanje ĉoveka, paranoidna, što

znaĉi fantastiĉna stvarnost: duţnost je pisca da tu paranoidnu stvarnost fiksira, da ispita taj suludi

splet okolnosti, snagom dokumenata, ispitivanja, istraţnog postupka, i da ne pokušava da, na

svoju ruku, i proizvoljno, daje dijagnoze i predlaţe leĉenje i lekove.

Psihološki pristup je, najĉešće, polje banalnosti, a pisac svojevrsni diletant koji toboţe snagom

svog talenta otkriva uzroke zla (u socijalnoj i psihološkoj sferi podjednako) i predlaţe radikalna

rešenja, makar ta rešenja bila sugerirana samo implicite. Jeftina (spisateljska) psihologija povlaĉi

za sobom i jeftina rešenja, najĉešće na moralnom planu: pisac postaje ikonofil ili ikonoklast

(svejedno) u okviru postojećih društvenih sprega: crkve, nacionalizma, ideologije ili okultizma.

Povesti poput one o Borisu Davidoviĉu ili bilo koje druge iz knjige Grobnica za B. D. zahtevale

su da se manje-više svi podaci stave pred probni kamen ĉinjenica, kako bi to rekla gospoĊa

Jursenar. A to će reći: umesto proizvoljnog izmišljanja (jer reĉ je, uslovno reĉeno, o istorijskoj

temi i istorijskim liĉnostima, nekad datim pod pravim imenom, nekad u nekoj vrsti foto-robota),

drţati se dokumenata i istorijskih ĉinjenica, pre svega na nivou fabule. (Fabula je, zapravo, tek

graĊa za siţejno oblikovanje – Šklovski). Izmisliti (recimo) da je jedan borac iz redova španske

republikanske vojske kidnapovan i odveden u sovjetski logor bilo bi danas, i gledano iz današnje

perspektive, mogućno: masa ĉinjenica i istorijskih dokaza idu na ruku takvoj vrsti uobrazilje. No,

imajući u vidu krajnju osetljivost teme, što će reći duboko usaĊenu i ljubomorno ĉuvanu sujetu

velikog broja intelektualaca, a tu mislim, pre svega, na zapadne tzv. leve intelektualce, koji ne

ţele da se suoĉe sa odreĊenim ĉinjenicama, jer bi one mogle izvršiti u njihovoj svesti i duhu

duboke potrese i nuţno revidiranje njihovih mladalaĉkih ideala (kad sve bejaše ĉisto kao sunce),

imajući, dakle, u vidu tu i takvu osetljivost i psihološko slepilo, ja sam bio primoran, izabirajući

teme za svoj ciklus priĉa, da se posluţim fabulama u ĉiju se autentiĉnost ne bi smelo posumnjati.

Biti profesionalnim piscem, danas i ovde, što će reći imati literaturu kao jedinu strast i vokaciju,

to znaĉi ţiveti u stalnom sukobu sa sobom i sa svetom. Sa sobom, jer svaka druga delatnost,

makar bila i komplementarna u neku ruku sa literaturom, ĉini vam se izneveravanjem svog

sopstvenog stava i dara, kao neka vrsta nadoknade i izgubljenog vremena; kao neka vrsta izdaje

prema samome sebi. No, na ţalost, ja uprkos tome, tom jasno odreĊenom opredeljenju za

literaturu, ne pišem kao profesionalac, nego kao pesnik, što će reći bavim se iskljuĉivo svojim

sopstvenim opsesivnim temama, u nekoj vrsti pesniĉkog zanosa, i biram samo one teme i

probleme koji me opsedaju intimno, što će reći intelektualno i moralno ili u nekoj lirskoj

simbiozi intelektualno-moralnog. Prostije reĉeno, ja nemam unapred izabranu temu kao takvu,

po logici bestselera, teme dana ili narudţbine, već sedam za sto u onom retkom ĉasu (sve reĊem)

kada se prepunila ĉaša, kada je jedna intelektualna, moralna ili lirska dilema i sumnja narasla u

meni do takvih razmera da osećam potrebu da je nekom saopštim. Odatle ta moja skromna

bibliografija, pet-šest knjiga, odatle njihova relativna kratkoća, uprkos evidentnoj ĉinjenici da su

te knjige izašle ispod ispisanog pera, što će reći iz vešte ruke. Ĉini mi se da su i kratkoća (tipiĉna

za savremene pisce), kao i fragmentarnost dela, posledica upravo tog pesniĉkog pristupa

fenomenima stvarnosti, jer taj u suštini lirski prosede ne trpi epsku duţinu (nadahnuće je

kratkotrajno). Ako u ovom i ovakvom stavu ima neĉeg dostojnog poštovanja, onda je to u prvom

redu ĉinjenica da vešta ruka spisateljska ne ţeli i ne moţe (iz nekog višeg moralnog razloga) da

se bavi literaturom kao profesijom, uprkos proklamovanim i dokazanim principima, uprkos

jasnom opredeljenju za literaturu u smislu svagdanjeg hleba.

Moje prve knjige, pa i taj tzv. porodiĉni ciklus, nastale su iz mog mladalaĉkog (ipak) traţenja

odgovora na lirska i metafiziĉka pitanja: odakle sam? ko sam? kuda idem? pitanja koja, zbog

nekih mutnih i sudbinskih okolnosti (rasa-sredina-momenat), ostaju, uprkos završenim knjigama

– još uvek otvorenim i nejasnim, no za mene već više neaktuelnim, bezbolnim: u svojim

knjigama ja sam umesto odgovora postavio sebi samo nova pitanja, ali oslobodio sam se lirskog

pritiska na sasvim starinski i, izgleda, efikasan naĉin: puštanjem krvi iz ţile-kucavice na mestu

gde je taj pritisak bio najjaĉi, duga se mo ra završila i ja sam se osetio osloboĊenim kao posle

buĊenja iz košmara ili posle seanse na divanu psihoanalitiĉara-šarlatana. Stvarnost (napisanih

knjiga) zamenila je fikciju muĉnih pitanja.

Što se tiĉe Grobnice za B. D., i ona je nastala po sliĉnom (neprofesionalnom) prosedeu, što će

reći kao posledica jedne opsesivne teme: biti savremenikom dvaju sistema opresije, dveju

krvavih istorijskih zbilja, dvaju sistema logora uništenja duše i tela a da se pri tome u mojim

knjigama pojavljuje samo jedan od njih (fašizam), dok se drugi (staljinizam) previĊa po sistemu

psihološke slepe mrlje – ta opsesivna intelektualna ideja, ta moralna i moralistiĉka mo ra

pritiskala me je u poslednje vreme sa takvom silinom da sam morao da pribegnem tom puštanju

lirske krvi na ţili-kucavici. Išĉitavši obilje literature, leve i desne, uglavnom nebeletristiĉke, na

temu staljinistiĉkih ĉistki i logora, u meni je narasla do stida i kajanja ta opsesivna misao da se

mi manje-više svi ponašamo kao Pavlovljevi psi, da su naši uslovni refleksi još jedini pravi

spiritus movensi našim lirskim i epskim (knjiţevnim) postupcima, da mi balimo kao ti psi na

zvuk posmrtnih zvona i na danse macabre logorskih (aušvicovskih) orkestara, a ti nam uslovni

refleksi ponašanja i mišljenja diktiraju i onu po literaturu najopasniju rabotu koja se sastoji u

ponavljanju stereotipija mišljenja, stavova, likova, odnosa. Kada je ova misao dobila svoju lirsku

teţinu, kada je narasla do stida i kajanja, do saznanja, ja sam poĉeo da pišem svoje priĉe u nekoj

vrsti pesniĉkog grĉa, relativno lako i brzo, kao kad se ĉovek oslobaĊa mo re sna, sa osećanjem

neke lagodnosti (uprkos temi) koja me je oblila. To je bila neka vrsta duhovnog olakšanja kakvu

osećaju moţda samo teški grešnici posle ispovesti na samrtnom ĉasu.

Sve ostalo, sve ono što je došlo zatim, to je samo cena te stvaralaĉke radosti: sav taj mahniti

koloplet, knjiţevnici, doušnici i fariseji koji su pokušali i koji pokušavaju da naĊu smisao i

opravdanja (za sebe) ovakvom mom drskom postupku, ovakvom zahvatu, ovakvom mom

razbijanju klišea, gde njihov pseći njuh gubi svoju pseću oštrinu, pa umesto da se nahrane

mesom što im je stavljeno na dohvat ruke, izgubivši sasvim svoje (pavlovljevske) navike,

poĉinju da laju i da ujedaju, jer je i to deo njihovih (uspavanih) uslovnih refleksa.

Sita je spisateljska bagra (uprkos objektivnom stavu kritike ili upravo zbog njega, uprkos

ĉitaocima i dobronamernim piscima, istina retkim) prihvatila moju knjigu kao liĉni izazov – što

ona i jeste, a naravouĉenije knjige shvatila je mnogo bolje nego što sam se ja tome mogao nadati,

pa je poĉela da joj iznalazi smisla i opravdanja, da je lišava moralnog i ideološkog aspekta (gde

se ta bagra oseća takoĊe ignorantski). Knjiga je ta – po njima – jer oni ne znaju da misle osim u

klišeima – samo varijacija na temu stradanja Jevreja i kao takva periferna, lokalna, irelevantna,

sumnjiva.

U jednoj jedinoj taĉki ti su pisci, imali sve prste ili ne, imali muda ili nemali, imali usta puna

slatkih reĉi ili nemali, sasvim u pravu: priĉa o Darmolatovu jeste priĉa o njima, ona je neka vrsta

alegorije u kojoj su se oni lako prepoznali.

Psi laju a karavan prolazi...

Tekst što ga je Dragan M. Jeremić objavio u Knjiţevnim novinama (od 1. decembra 1976), pod

naslovom Niski udarci tuĎom rukom, pojavio se kao (preuranjena) novogodišnja ĉestitka

beogradske knjiţevne cosa nostre i kao ferman u kojem me glavom i bradom sa m knjiţevniĉki

šef opominje na ĉaršijski red: da ne pokušavam da dignem glavu, jer će mi uzeti skalp, da

podnosim s mirom Boţjim sudbinu koju mi je cosa nostra namenila, inaĉe ću biti rastrgnut

konjma na repove.

Taj golemi tekst od nekih pet novinskih stubaca, koji se kao maglena zavesa digao iznad

Francuske 7, zavredeo bi da bude ovde analiziran u celosti. Ta je paškvila intonirana kao

odgovor Predragu Matvejeviću (koji je obelodanio neke jeremićevske mahinacije u vezi sa

mnom), ali je upućena zapravo meni, na moju adresu, i ja ne znam ĉime tu ĉast da objasnim: da

mi se šef obraća javnim, otvorenim pismom. No sad svejedno.

To Jeremićevo pismo ima tri teme: pod brojem jedan on se bavi (naravno) pitanjem nagrada, i

taj bi se deo mogao nazvati filozofskim, ne samo stoga što Dragan M. Jeremić veruje za sebe da

je filozof nego i zato što Jeremić kao filozof u osnovi svoje filozofije ima, kao temeljno

egzistencijalno pitanje, filozofsku kategoriju uspeha, gde je nagrada samo emanacija i

otelovljenje tog njegovog egzistencijalnog, utilitarnog Weltanschauunga. (O tome će biti ovde

reĉi kasnije.)

Na drugom mestu, a sasvim u vezi sa onom prvom taĉkom, u Jeremićevom pismu nalazimo

njega samog, filozofa uspeha (kao kategoriĉkog imperativa), njegov stil, njegovu bahatost,

jednom reĉju: Jeremića njim samim.

U trećem sloju tog otvorenog pisma, Jeremić pokušava da se bavi literaturom, to jest tu me je

poĉastio svojom analizom, analizom koja se temelji na principima neke tamo psihološke kritike:

naime, on javno demonstrira svoja kritiĉka naĉela, zasnovana na psihološkim pretpostavkama.

Tom delu teksta posvetiću, kao zainteresovana stranka, i kao adresat Jeremićeve epistole, deo

svog izlaganja. Biće to zabavno!

Dr Jeremić poĉinje sasvim dostojanstveno, to jest sasvim naduveno, iz punih pluća, kao seoski

popa koji zapeva iz basa na sveĉanoj misi:

Napis o kojem je reč [Matvejevićev tekst u Oku] je ispod nivoa na koji sebi mogu da dozvolim da

se spustim i ja, naravno, odlučno odbijam da na tom nivou diskutujem o bilo čemu.

Sasvim u basu, i sasvim dostojanstveno, zar ne?

Kad neko kaţe ovako insistantno, ovako nedvosmisleno-odluĉno, ovako vehementno, ovako

principijelno-ĉvrsto, ovako naduveno-samouvereno da će da šatapuje, da neće dozvoliti sebi da

se spusti ispod nivoa, da odluĉno odbija itd., to znaĉi da će da umukne! Ukoliko to ne znaĉi da će

da diskutuje, ali na visokom nivou, to jest da će da svoju najavljenu bas-partiju pretvori u visoki

moralni registar i da će svoju ariju otpevati sitno kaluĊerski, glasom škopca.

Pogledajmo:

Sve te izmišljotine i nelogičnosti, naravno, nije mogao izmisliti sa m Kiš, jer se njemu ne bi

verovalo. Pogotovu mu se ne bi verovalo kad bi on sam tvrdio da je toboţe bio glavni kandidat

za Oktobarsku nagradu i da mu je tu nagradu oduzeo Šćepanović da bi je meni dao, a da sam mu

opet ja oduzeo Andrićevu nagradu da bih neku drugu nagradu dao Šćepanoviću! A ko će, opet,

pristati da pod svojim imenom zastupa ovakve obrte, dostojne peripetija iz apsurdno-komičnih

filmova. Ipak, takav se čovek našao.

– Pisac članka o ovnu i Neronu, štaviše, pristaje da nastavi Kišovu osvetu i da Šćepanovića i

mene i ubuduće onemogući u svemu onome što radimo, proglašavajući nas za klan. Klan, istina,

znači grupu, a dvojica ne čine grupu –

– Taj drugi pak ne samo da nastoji da utiče na buduću odluku ţirija, nego mu čak njegovo

prejudiciranje ove odluke sluţi kao toboţnji dokaz da je meni Šćepanović dao Oktobarsku

nagradu Beograda da bih mu ja to odmah vratio!

– Desetak dana nakon poslednje sednice ovog ţirija (...) on [Matvejević] mi je ljubazno prišao i

pozdravio me kao starog prijatelja, a naljutio se na mene i čak počeo da preti...

Itd. Itd.

Sasvim na nivou!

Dakle, pošto je napis ispod Jeremićevog nivoa, to on neće o njemu da diskutuje, osim naravno,

na nivou, a kakav je to jeremićevski nivo, to ćemo još i te kako videti.

On (Jeremić) neće, dakle, da diskutuje, on će da kaţe samo neke vaţne, principijelne stvari, to

jest on će da kaţe ni manje ni više nego Istinu:

Ţelim samo onima koji hoće da znaju istinu ukaţem na to koliko u ovom napisu:

[Matvejevićevom] ima malo istine u vezi sa mojim odnosom prema Kišu.

Po ĉemu ispada da sam ja imao ĉast da imam nekakve odnose sa Draganom Jeremićem! No kako

ja s tim dţentlmenom nisam nikad imao nikakve odnose, to mi je od samog poĉetka ova stvar

izgledala vrlo sumnjivom, kao što mi izgleda i sada! Ja nisam nikad bio prijatelj u knjiţevnosti ni

prijatelj van knjiţevnosti Dragana M. Jeremića, i ja to ovde kaţem glasno i jasno, jer tu ĉinjenicu

smatram, skromno, i za mene intimno, svojom sopstvenom zaslugom, i ja se tom ĉinjenicom

intimno gordim!

Moram da priznam da sam se na ovaj korak [da odgovori Matvejeviću] zbog nivoa a i zbog

ciljeva s kojima se u pomenutom članku piše, odlučio teška srca. Nije čoveku lako da stupa u

razgovor s nekim ko ne poštuje nikakva pravila lepog ponašanja, sluţi se brojnim izmišljotinama

i nastoji da te po svaku cenu onemogući čak i najnedoličnijim sredstvima, i to povodom teme

koja nikako ne treba da okupira ozbiljne kulturne radnike.

Ova jeremićevska moralistiĉka bas-partija finih manira i palanaĉkog lepog ponašanja kontrira u

ovom njegovom dugaĉkom tekstu sasvim monotono, i kako se Jeremić sve više zapetljava u

kuĉinu protivreĉnosti i blebetanja o nagradama, to se njegova pluća sve više šire a njegova

postura postaje sve više geteovska (gledano, naravno, iz njegovog sopstvenog ugla): to govori,

zapravo, palanaĉki pater familias knjiţevniĉkih poletaraca kojim treba reći – da znaju – ko je

papà Jeremić, kakve su njegove zasluge, kakva je njegova dobrota. I njegova principijelna

strogost, naravno. Stoga je to ispovest dobrog srca, ćudorednog filozofa, ozbiljnog kulturnog

radnika, koga su trgli iz njegove duboke zamišljenosti nad njegovim monadama: ili-ili: ili

nagrada ili smrt. Aut Caesar**** (sa četiri zvezdice) aut nihil!

No evo šta je (da ne zaboravimo) palo Jeremiću na um:

Najpre sam pomislio da bi piscu članka U znaku ovna, u sjeni Nerona trebalo odgovoriti samo

jednom jedinom rečenicom iz Paskala: Mora da je svet odista slep ako vam veruje.

To je, dakle, Jeremić prvo pomislio. Da se pozove na Paskala (a ne na Šćepanovića) i da tako

dosegne nivo; Paskala koji je – zar ne? – filozof, a i Dragan je filozof, dakle tu nema nikakve

protivreĉnosti, to je skoro isto: da li će on odgovoriti sam svojim reĉima ili će se pozvati na

Paskala, kao svog alter ega tako reći.

Jeremić je, dakle, uzeo vazduh, napunio vrškom pluća, jektenija se nastavlja:

Više puta sam i ranije bio izazvan da polemišem s piscima napisa koji su vrveli od izmišljotina i

uvreda, ali sam se uzdrţao kad god je bilo reči samo o mojoj ličnosti.

(Zapamtiti.)

Polemisao sam – čitaoci Knjiţevnih novina će se verovatno setiti tih polemika – samo kada je

bila u pitanju neka opšta stvar.

Jeremić je – bar tako tvrdi – polemisao samo kada je bila u pitanju neka opšta stvar i on je uveren

da će se ĉitaoci Knjiţevnih novina setiti tih njegovih polemika na opštem planu! I kako je

polemika sa Matvejevićem (a u vezi s mojom knjigom) prerasla, po logici stvari, u polemiku oko

Jeremićeve nagrade i jeremićevskih mahinacija, to izlazi da je problem Jeremićeve nagrade opšta

stvar, pošto Jeremić veruje za sebe da je on i sa m opšte dobro (kao vodovod).

Jeremić, meĊutim, kao knjiţevni kentaur, polufilozof-polupisac (kao pola ţena – pola riba), nije

naĉisto sa samim sobom: da li je on više filozof a manje pisac ili je manje pisac a više filozof, i

on u tom svom filozoofilskom stavu ostaje rastrgnut i neodreĊen: prvo Paskal, zatim odmah

Flober:

Ambicija pisca treba da bude viša a čestitost veća od one koja ga navodi da se perom sluţi da bi

raspravljao o ličnim stvarima, pa čak i kad neko nastoji da ga neopravdano, iz ličnih ili

koterijskih razloga naruţi i ublati. Flober je –

Dakle, niko drugi ovoga puta nego Flober (kao Jeremićev alter ego).

– Flober je taj stav lepo izrazio u jednom pismu Hortenziji Korni: Novine nas svakog dana vuku

po blatu, a mi nikad ne odgovaramo, mi čiji je, meĎutim, zanat da drţimo pero –

Iz ĉega jasno i konsekventno proizilazi: prvo, da Jeremić veruje za sebe da je – pored toga što je

filozof – još i pisac, i, drugo, da on kao pisac navodi ovde stavove jednog drugog pisca (Flobera)

kako bi podupro svoju ionako ĉvrstu odluku da neće odgovarati, stav kojeg će se, zacelo, drţati:

neće, dakle, odgovarati, kao što je to ĉinio i Flober, i iz istih razloga. To jest da će da zamukne,

pošto je rekao sve ovo što je već rekao o sebi. Ĉemu inaĉe ovaj citat iz Flobera? Jer kad neko

navodi citat kojim ţeli da potkrepi svoj stav, onda oĉekujete da će taj stav – to jest da ne treba

odgovarati na polemike, iz ovih ili onih razloga – biti dosledno sproveden. Pogotovu kada je

neko rekao sve što je mislio i smislio, pa i ono šta je u poĉetku mislio, kada je mislio da ne treba

ni ovom prilikom da uzme reĉ, nego samo da citira Paskala (a ne Šćepanovića).

MeĊutim, posle ovog stava, potkrepljenog još i Floberom i njegovim stavom, Jeremić će – samo

ovom prilikom – nadrndaĉiti nekih desetak kartica spletkarskog, švindlerskog, difamatorskog

teksta!

– i ljudi veruju da ćemo mi, da bismo napravili utisak i da bi nam pljeskali, da se okomimo na

ovog ili ovu. O, ne! nismo mi tako skromni! Naša ambicija je mnogo viša, a naše poštenje veće.

(To Jeremić još uvek citira Flobera.)

To da su Jeremićeve ambicije mnogo više, u to nema sumnje. I tu je, što se ovog citata – kao

potpore njegovih sopstvenih stavova – tiĉe, zasad, i za toliko, sve u redu.

A sada, sasvim izvan floberovskog citata, Jeremićevim reĉima:

Ali kad i sami pisci, i to pisci od ugleda, počnu da vas vreĎaju, izmišljajući vaše nepostojeće

namere i postupke, da bi zadovoljili svoje uvreĎene sujete i neostvarene ambicije, onda je,

moţda, i potrebno odgovoriti –

Jeremić će, dakle, ipak da odgovori! Jer u pitanju su liĉne uvrede, i on na te liĉne uvrede mora,

dakle, da odgovori. U redu. Jeremić će – ovoga puta – da odgovori na liĉne uvrede. Da vidimo

kako to izgleda (dostojanstveno, dakako):

ali, naravno, ne braneći sebe nego dostojanstvo knjiţevne reĉi [ovo dostojanstvo podvlaĉi,

naravno, Jeremić] koju primoravaju da se, umesto da plovi po nebesima, vuče po blatu.

Tu je već, videli smo, Jeremić otplovio u nebesi – iţe jesi na nebesi – zajedno sa Paskalom,

zajedno sa Floberom i sa dostojanstvom knjiţevne reĉi, i sad već Jeremićeva dostojanstvena

knjiţevna reĉ dospeva do nas sa sedmog neba njegovih viših ambicija, a mi smrtnici vuĉemo se

po blatu, gde nas je ostavio gromovnik Jeremić, pa sad gledamo ka nebesima, odakle dopire

jektenija.

Gete je govorio kako meĎu njegovim protivnicima ima zavidljivaca koji mu nisu nikako mogli

oprostiti sreću i poloţaj pun časti.

Iz ĉega logiĉki proizilazi:

1. da Jeremić ne brani dostojanstvo knjiţevne reĉi koja se vuĉe po blatu, nego

2. da Jeremić brani svoju sreću i svoj poloţaj pun ĉasti od onih koji mu, toboţe, zavide na toj

sreći i na tom poloţaju punom ĉasti;

3. da Jeremić brani sebe i svoj poloţaj pun ĉasti, što će reći

4. da je Jeremić na poloţajima koji mu donose, kao filozofu, sreću i ĉast;

5. da je Jeremić palanaĉki filozof koji svoj poloţaj pun ĉasti! vidi, iz svoje perspektive,

analognim Geteovom!

Da li je, dakle, Jeremić, srećan? That is the question!

Ne, nije!

A ja bih, pak, bio mnogo srećniji da imam manje zvanja i da se s više paţnje mogu posvetiti

onome što je za mene bitno opredeljenje – pisanju.

Iz ĉega pak logiĉki proizilazi:

1. da Jeremić ima isuviše zvanja;

2. da se Jeremić u svojoj kentaurskoj condition – polupisac-polufilozof – nije prelomio, nego da

je našao srednje rešenje, i posvetio se (da ne kaţem miropomazao) zvanjima i poloţajima punim

ĉasti; i

3. da se – po sopstvenom priznanju – pisanjem bavi s malo paţnje (što smo videli i što ćemo još i

te kako videti), da piše dakle bez paţnje, što će reći nepaţljivo i aljkavo, loše i nepismeno i

glupavo.

Q. E. D.

I mada piše onako kako piše, Jeremić ne zaboravlja da, kao pisac pun ĉasti i sreće, treba da ĉuva

svoju posturu srećna ĉoveka geteovskih ambicija i geteovskog ugleda. A to što taj geteovski stav

u sluĉaju Jeremića izgleda onako kako izgleda, to je stoga što Jeremić veruje da je Gete bio

nekom vrstom knjiţevnog Don Korleona svoga vremena, nekom vrstom knjiţevniĉkog kuma

koji ubija protivnike iz dobrote srca, pa Jeremić tu svoju kumovsku dobrotu prodaje kao

licitarska srca na vašaru: on dela po jasnoj kumovskoj cosanostrinskoj logici: da kum svoj prestiţ

mora zasnovati na fami o svojoj dobroti, jer to je domen malograĊanskog kiĉa i malograĊanskog

pokrića – pro forma – za suštinsko odsustvo svake moralne vrednosti. Jeremićevska moralna

kategorija dobrote – pro forma – jeste samo pandan jeremićevske osnovne estetiĉke kategorije:

ljupkosti. A ljupko je estetiĉka kategorija za kiĉ, kao što je kumovska dobrota pater familiasa,

koji voli decu i prašta neprijateljima (slika za javnost), takoĊe samo malograĊanski,

donkorleonovski kiĉ:

Ma kako se lično osećao, on [Matvejević] je objektivno samo pesnica kojom drugi udara one

koje mrzi. UviĎajući to, ja ne mogu da se ljutim na njega. Ja sam ga dosad voleo i cenio, kao što

cenim i volim sve pisce koji našoj, jugoslovenskoj, socijalističkoj i samoupravnoj kulturi mogu

dati značajne rezultate, i ne mogu preko noći da ga omrznem zato što ga je neko upotrebio kao

oruĎe svoje mrţnje, verujući, štaviše, da je njegov članak rezultat samo jednog prolaznog

duhovnog pokleknuća.

Ovo je reĉeno s mnogo ljupkosti i – videćemo – sasvim nepromišljeno. U ovoj ljubavnoj izjavi

papà Jeremić laska sasvim providno i neukusno piscima, knjiţevnom parteru i – vlastima! Jer

koga se to ovde i ovim povodom tiĉe da li Jeremić voli ili ne voli sve pisce (koji našoj,

jugoslovenskoj, socijalistiĉkoj i samoupravnoj kulturi mogu dati znaĉajne rezultate)! I ko je

Dragan M. Jeremić e da bi se nekog ticala njegova ljubav! Kakve su to neukusne, palanaĉke

izjave ljubavi u jednoj knjiţevnoj polemici! I koga interesuju ovakva emotivna stanja nekakvog

tamo Jeremića, njegova priznanja:

Priznajem da ne mogu da se ljutim čak ni na Kiša. Naime, moj odnos prema njemu nije emotivan

nego racionalan. Ja ga razumem iako ne mogu da ga opravdam.

Ja bih, sa svoje strane, više voleo da je papà Jeremić stavio zarez tamo gde je zarezu mesto, to

jest, u smislu podreĊenosti, iza reĉi razumem, pa bih ja, bez ikakvih emocija i bez ikakvog

posebnog odnosa, shvatio i razumeo da je on, ljutio se ili ne ljutio na mene, pismen, kao što sam,

ovako, bez po muke i bez emocija shvatio da on ne zna da napiše tu svoju neemotivnu, dakle tu

svoju racionalnu reĉenicu, i da ne zna da stavlja zarez u reĉenici; a to da li je njegov odnos prema

meni nabijen emotivnošću ili je plod ĉistog ratia, to me se zaista ne tiĉe, niti mene, niti ikog

drugog, i ja, dakle, ne zarezujem te i takve njegove izjave namenjene knjiţevnom parteru, i meni

nije potrebno da me papà Jeremić razume i da papà Jeremić opravdava moje postupke. Ne biti u

milosti papà Jeremića za mene liĉno je ĉast! Biti u opreci sa papà Jeremićem jeste pitanje dobrog

ukusa!

I što se tiĉe, dakle, Jeremićevog odnosa prema meni, bio on, velim, emotivan ili racionalan,

moram da izjavim da je taj odnos sasvim jednostran, jer ja nisam nimalo zainteresovan za

njegove ljubavne izjave i, priznajem, ostajem intimno sasvim hladan prema njima. Ja njegove

ljubavne izjave otklanjam, i sasvim sam gluv za njegove serenade pod mojim prozorom!

Verujem da je ovoliko koliko sam rekao –

(To jest pet stubaca velikog formata, oko pet hiljada reči!)

– sasvim dovoljno da onima koji ţele da saznaju istinu i ubuduće moţe sluţiti kao putokaz u ovoj

stvari.

Dakle: i ubuduće, to jest jednom zauvek, vo vjeki vjekov!

I kao zakljuĉak:

Zato ne ţelim više da odgovaram ni piscu ni kritičaru – Ma šta ubuduće budu smislili (...) neću

im odgovarati, duboko uveren da nemaju pravo oni koji kaţu POSLEDNJU nego oni koji kaţu

PRAVU reč.

Uostalom, neću više da uzimam reč u ovoj stvari –

Tri puta uzastopce, kao zakletva: ne ţelim više da odgovaram, neću im odgovarati, neću više da

uzimam reĉ.

U redu, shvatili smo. Papà se je Jeremić naljutio i umukao je. Jednom zauvek.

Hvala Bogu!

Sve je to reĉeno, kako je reĉeno, u Knj. novinama, pod datumom od 1. decembra godine

Gospodnje 1976.

U VUS-u od 11. decembra iste AD 1976, dakle deset dana nakon trostruke zakletve, papà

Jeremić veli da

Polemika, kao što znamo još iz Ďačkih klupa, dolazi od grčke reči polemos i znači rat, a rat ja ne

volim –

I veli:

u ratu muze ćute, a ja više volim pesmu muza nego grmljavinu ne samo topova nego i psovki i

uvreda –

I veli:

Ono što sam ja rekao (...) beskrajno je neţnije od onoga što je on [Matvejević] o meni rekao –

Mislim da bih sebe uvredio da sam vreĎao čoveka koji je do juče bio moj prijatelj i za koga sam

gajio i ljubav i poštovanje.

I još veli:

Ne ţelim da budem neskroman pa da ukazujem na niz svojih činova –

Ponavljam:

Ne ţelim da budem neskroman pa da ukazujem na niz svojih činova –

I na kraju veli:

Dopustite da primetim da je ovo prvi put za dvadeset pet godina izlaţenja VUS-a da mi se

obratite nekim pitanjem.

Što je, priznajemo, sramota! Jedan list koji izlazi dvadeset i pet godina, nikada se nije obratio

papà Jeremiću! Nedopustivo!

Kratka stanka posle drugog ĉina.

(Jeremić je zabavljen javnim skandalom vezanim za mahinacije oko njegovog filozofskog,

egzistencijalnog problema: Jeremić se nezakonito domogao zvrĉke za literaturu!)

Treći ĉin:

U zagrebaĉkom Oku od 24. oţujka – 7. travnja (1977) nalazimo pod potpisom papà Jeremića

golemi njegov polemos, gde je najveći deo teksta posvećen, naravno, knjiţevnim nagradama i u

kojem ovaj ljubitelj muza raspravlja još i o stambenim problemima, sasvim principijelno i

sasvim na nivou i sasvim u duhu svog dolce stile provinciale.

U tom novom polemosu ovaj filozof se dotiĉe, onako en passant, i Grobnice za Borisa

Davidoviča, opet dirnut, opet ţalostan što mora, u višem interesu, da ponovi svoju raniju

švindlersku sugestiju da je ta knjiga sasvim neoriginalna, dakle prepisana:

Ţao mi je [podvukao papà Jeremić] što me Davičo primorava [opet podvukao Jeremić] da o tome

govorim, pa zato govorim samo o ovom primeru. Itd. Itd.

(Kako ću ja, bez imalo ţaljenja, o ovome progovoriti na stranicama koje slede, to sad ostavljam –

za trenutak – stvar po strani.)

23. marta, u Knjiţevnoj reči, nov polemos, takoĊe (naravno) iz duţnosti prema istini i zbog toga

što je papà Jeremić bio zasut pismima svoje mnogobrojne knjiţevne pastve, koja se ĉudom

ĉudila njegovom mudrom ćutanju:

To, uostalom, dugujem i mnogim ljudima koji su me usmeno i pismeno pitali za prave razloge

koji ga [Matvejevića] navode na tako ruţno ponašanje.

Pa da ĉovek ne odgovori!

Istinu, meĎutim, treba reći svakom –

Odgovara njima (a i nama) gnevni i pravedni papà Jeremić.

Sledi jedan dug, denuncijantski tekst.

[Jednog od glavnih teoretičara i tvoraca našeg samoupravnog društvenog sistema, Edvarda

Kardelja, Matvejević pominje samo jedanput, i to kritički (str. 240), ističući kako je on protiv

Kardeljeve izjave da će praksa usaglasiti i dovesti u prave odnose interesne zajednice, Itd. Itd.]

Denuncijacija, ali, naravno, bez trunke animoznosti, dakle iz dobrote i iz principijelnosti:

Bez trunke animoznosti prema njenom piscu, tvrdim da je ovo najgora teorijska knjiga koja je

kod nas objavljena u periodu samoupravnog socijalizma... itd.

Ovo je reĉeno, dakle, ovako, bez trunke animoznosti, 25. marta 1977. godine. Samo nepuna

ĉetiri meseca posle one ljupke ljubavne izjave: ja ne mogu preko noći da ga omrznem itd.

10. maj (Knjiţevna reč), nov Jeremićev nastup na sceni:

Tim povodom [Matvejevićevog odgovora] ja sam poslao odgovor od šesnaest kucanih strana –

Dakle, od šesnaest kucanih strana!

Ali kad sam bolje razmislio –

(To jest kada mu je redakcija Knjiţevne reči odbila taj tekst.)

o povodu kojima sam odgovor napisao, odlučio sam da taj tekst povučem. Ima više razloga za

ovakvu odluku –

Od kojih je, bez sumnje, najvaţniji taj što mu je redakcija duţu verziju, onu od šesnaest kucanih

strana – odbila, kao denuncijantsku i moralno nedopustivo nisku rabotu.

I tako je Jeremić dao završnicu ovim polemikama, sasvim dosledno brzopletoj trostrukoj

zakletvi:

Ma šta ubuduće budu smislili (...) neću im odgovarati

i sasvim dosledno svom filozofstvujušĉem stavu i uverenju:

duboko uveren da nemaju pravo oni koji kaţu POSLEDNJU reč nego oni koji kaţu PRAVU reč.

Sve su ovo bile samo preliminarije. I pošto se ja nisam zakleo da u ovoj stvari neću više uzimati

reĉ (naprotiv) i pošto mi – boguhvala – ne prokišnjava nad glavom, to ću sabrati ovde na gomilu

sve jeremićevske falš-karte rasturene po njegovim tekstovima (Niski udarci tuĊom rukom, Knj.

novine od 1. XII 1976. i Do neistine i iza nje, Oko od 24. IV – 7. V 1977), sve njegove

difamatorske i dvosmislene izjave u vezi s mojom knjigom i progovoriću o tome ovde, taĉku po

taĉku, paragraf po paragraf.

Autor tog napisa [Matvejević] ţeli da odbaci tvrdnju da je Danilo Kiš neke stranice, pasuse ili

redove u svojoj knjizi Grobnica za Borisa Davidoviča koristio a nije naveo njihov izvor mada oni

nisu njegova tvorevina.

Šta to znaĉi da sam ja u svojoj knjizi neke stranice, pasuse, redove koristio! Šta ova reĉenica

uopšte treba da znaĉi, bez obzira na gramatiĉku smušenost? I kakvog smisla ima reĉenica da je

neki pisac svoje stranice koristio? I koji to pisac nije neke stranice, pasuse, redove koristio,

pišući knjigu sa istorijskim ili prividno istorijskim intencijama? I u kojoj se još literaturi, u kojoj

se kritici, osim u jeremićevskoj, moţe tim povodom napisati jedna ovakva dvosmislena i

infamna reĉenica, a da se zbog toga ne odgovara pred meritumom knjiţevne javnosti? Dr

Jeremić, koji obećava da će da mi uzme skalp svojom kritiĉkom analizom, nije meĊutim u stanju

da kaţe jednu jedinu pismenu i logiĉnu reĉenicu, jer – dozvolićete – reĉenica da je D. K. neke

stranice, pasuse ili redove koristio isto je toliko besmislena koliko i njen nastavak: a da nije

naveo njihov izvor mada oni nisu njegova tvorevina (a jedan zarez ispred reĉi mada, gde mu je

mesto, ne bi, meĊutim, niukoliko razrešio ovu gramatiĉko-logiĉku zbrku). Glagol koristiti ovde

ne znaĉi ništa, jer šta znaĉi, molim vas, koristiti stranice!? Kao što je besmislen (i nepismen) i

drugi deo reĉenice, u kojem dr Jeremić kaţe, valjda, da kada pisac ispiše praznu stranicu (jer to

znaĉi koristiti stranicu), onda treba da navede izvor stranica, pasusa ili redova, mada oni nisu

njegova tvorevina! I koji to pisac, pripovedaĉ, romansijer navodi u principu te i takve izvore!?

Makar ta graĎa bila ne samo aksesoarna – kao što je to sluĉaj sa Grobnicom za B. D. – nego i

kada je sastavnim delom siţejne graĎe, siţejna graĊa sáma (kod Flobera, Mana, Andrića,

Crnjanskog itd.)!

Naravno, dr Jeremić liĉno, po svoj prilici, zna šta hoće da kaţe, šta hoće da sugerira ĉitaocima,

no pošto je on nesiguran u sebe i pošto od ĉinovniĉkih obaveza (po sopstvenom priznanju) nema

vremena da se bavi predmetom o kojem govori, i pošto knjiţevna tema u pitanju prevazilazi

njegovu skromnu pamet i njegovo skromno znanje, to mu ne preostaje ništa drugo do da se sluţi

dvosmislenim i nejasnim aluzijama. Stoga on ne sme da tvrdi ono što misli (to jest da sam neke

stranice, pasuse ili redove u svojoj knjizi prepisao), jer on to i ne misli, on uopšte ne misli, jer on

je nepromišljen, nego on to samo sugerira ĉitaocu, pošto dr Jeremić – koji preti da će da mi uzme

skalp – nema hrabrosti da svoju tvrdnju iznese jasno i glasno, pa stoga vrda i vrluda, pa ono što

ne sme i ne zna da kaţe, jer on ni sam u to ne veruje, on to odmah rektifikuje, ostavljajući i dalje

svoju tvrdnju dvosmislenom:

Po mom mišljenju, bilo je bolje da je Kiš jednostavno priznao da je izostavio navoĎenje izvora iz

raznih razloga: zato što oni nisu bitni za cilj s kojim je ovu prozu pisao ili da bar nije ţeleo da

opterećuje prozni tekst fusnotama, pretpostavljajući da će kritičari sami pronaći šta je, odakle, u

kojoj meri i u koje svrhe preuzeto. Montenj se, na primer, nije ustezao da kaţe: Neka se pogleda

da li sam u svojim pozajmicama umeo da odaberem sredstva kojima bih podigao vrednosti svojoj

zamisli. Jer ja puštam druge da kaţu ono što ja ne umem tako dobro da kaţem, katkad iz

nedostatka reči katkad iz nedostatka razumevanja. Ja svoje pozajmice ne brojim, ja ih

odmeravam... Što se tiče obrazloţenja i ideja koje presaĎujem na svoje tle i mešam sa svojim

sopstvenim, svesno sam izostavio katkad da im označim tvorca, da bih obuzdao ona površna i na

brzinu izrečena mišljenja što se obaraju na svaku vrstu spisa a naročito skorašnjih spisa još

ţivih ljudi... Tako ili slično mogao je postupiti i Kiš, ugledajući se na jednog velikog i mudrog

prethodnika i prebacujući sve na knjiţevni plan, a ne bacajući uvrede na sve one koji su, moţda i

ne shvatajući neophodnost i pravi smisao njegovih pozajmica, odmah pomislili ono što je

najgore. Itd.

Znaĉi, sve je u redu! Molim:

Kišovu knjigu hendikepira (...) to što u njoj ima mesta koja se mogu naći i kod drugih pisaca (...)

Iznoseći svoje mišljenje [gorenavedeno], koje, kao što znamo, nije bilo netačno, ja sam vršio

svoju duţnost člana ţirija: da o onome što sam zapazio obavestim i druge članove ţirija, čineći

to u najboljoj nameri da pogrešna odluka ne dovede do kompromitovanja ne samo ţirija nego i

(prve) Andrićeve nagrade.

Sasvim dvosmisleno, sasvim švindlerski, sasvim jeremićevski!

Koliko sam se sluţio izvorima, šta je, odakle, u kojoj meri i u koje svrhe preuzeto, to bi u svakoj

civilizovanoj literaturi i knjiţevnoj sredini bila stvar knjiţevnih istraţivaĉa i univerzitetske

kritike; o tome pitanju knjiţevne graĊe i naĉina njenog korišćenja biće, meĊutim, u ovoj knjizi

još reĉi, jer ĉinjenica da Dragan M. Jeremić poduĉava na univerzitetu, a da za njega radi kao

privatdocent jedan Pigeon, dovoljno je poraţavajuća već sama po sebi i dovoljno indikativna, i

ne obećava nikakva dobra: nije više dovoljno obavljati deo njihova posla, nego je ĉovek

primoran da ispravlja pogubni uĉinak njihovog militantnog neznanja i delovanja. A to da Jeremić

svojim nedarom daje meni bilo kakve savete, meni ili bilo kom piscu sem Šćepanovića, mislim

da je krajnje insolentno!

Morate izbegavati savete ljudi koji sami nisu stvorili neko interesantno delo, veli Paund.

A da bi on bio kadar da pronaĊe u nekoj knjizi tzv. izvore i da izmeri odakle su, u kojoj meri i u

koje svrhe preuzeti, to bi morao da zna nešto više o literaturi i o knjiţevnim prosedeima, i da zna

šta je to knjiţevna graĊa, morao bi se – jednom reĉju – opskrbiti nekim elementarnim znanjima o

literaturi, i o modernoj literaturi posebno. Da bi se, dakle, pozabavio mojom knjigom, on bi

morao o literaturi znati bar onoliko koliko jedan student knjiţevnosti, pa, dakle, ne bi postavljao

to pigeonovski blesavo pitanje izvora u pripovedaĉkoj prozi, jer je to pitanje rešeno koliko u

knjiţevnoj praksi toliko i u samoj knjizi o kojoj je reĉ. Profesor Jeremić se poziva na knjiţevno-

telefonska istraţivanja jednog novinara skandaloznih rubrika! (Desilo se da je [Pigeon] u Oku

objavio ĉlanak o Kišovoj knjizi, ukazujući na to kako se u njoj nalaze neprijavljeni tekstovi Roja

Medvedeva i Luja Reoa, a i još poneki uz njih.) Tako, dakle, izgledaju istraţivanja samog

Jeremića: on samo papagajski ponavlja ono što govori Pigeon, ali se, naravno, maherski ĉuva da

kaţe da ni Medvedev ni Reo nisu pisci, nego samo još dodaje, za svaki sluĉaj (i to je njegov liĉni

doprinos, zasad), i ono što njegov privatdocent Pigeon i ne tvrdi: a i još poneki uz njih. Za svaki

sluĉaj.

Po Jeremićevom mišljenju, bilo bi, dakle, bolje da sam jednostavno priznao da sam izostavio

navoĊenje izvora iz raznih razloga.

Priĉa koja sledi, priĉa koja se raĊa u sumnji i nedoumici, ima jednu nesreću (neki to zovu

srećom) što je istinita: ona je zapisana rukom časnih ljudi i pouzdanih svedoka. (Grobnica za

Borisa Davidoviča, str. 7, izd. Globus/Prosveta,1983)

Šta, dakle, piše u prvoj reĉenici prve priĉe, u reĉenici kojom se knjiga otvara?

U njoj piše da je priĉa koja sledi istinita, a da je istinita stoga što je zapisana rukom ĉasnih ljudi i

pouzdanih svedoka.

I u njoj piše, u toj prvoj reĉenici, da je istinitost te priĉe (i konsekventno tome te knjige)

zasnovana na pisanim svedoĉanstvima.

I šta znaĉi kada pisac u prvoj reĉenici svoje knjige napiše da je priĉa koju će ispriĉati istinita i da

je zapisana rukom ĉasnih ljudi i pouzdanih svedoka?

To znaĉi da pisac ţeli da da do znanja ĉitaocu da fabula priĉe nije gola konstrukcija, nije pusta

izmišljotina, nego da je zasnovana na nekakvim vraţjim ĉinjenicama, na nekakvim vraţjim

svedoĉanstvima, na nekakvim dokumentima, jer je zapisana rukom ĉasnih ljudi i pouzdanih

svedoka!

Kao što u toj prvoj reĉenici u knjizi jasno stoji i to da se priĉa raĎa u sumnji i nedoumici, u

stvaralaĉkoj sumnji i tvoraĉkoj nedoumici: kako oţiveti taj svet, kako tu istinitost stvarnosti ne

izneveriti, i da pisac pristupa, dakle, pisanju priĉe na osnovu autentiĉnih dogaĊaja, na osnovu

istinite fabule.

A šta je fabula?

Fabula je, zapravo, tek graĎa za siţejno oblikovanje (Šklovski).

Dakle, ja navodim graĊu vrlo konsekventno. Za pronicljivog ĉitaoca moţda isuviše

konsekventno!

Dokumenta kojima se sluţimo govore strašnim jezikom činjenica i u njima reĉ duša ima prizvuk

bogohuljenja. (G. B. D., str. 16)

Ili:

Pouzdanost dokumenata, makar bili nalik na palimpseste, ovde za trenutak prestaje. (G. B. D.,

str. 26)

Ili:

Ukoliko navedena svedočanstva odišu izvesnom sumnjom i nepouzdanošću, pogotovu ova

poslednja, jedna od Ĉeljustnikovih priĉa, ona koja se odnosi na Erioa, ma koliko izgledala na

prvi pogled kao plod fantazije, vredna je da se zabeleţi. I ja to ĉinim ovde, dakle, zato što u

njenu verodostojnost teško moţe da se posumnja; najzad, sve govori u prilog tome da su izvesne

Ĉeljustnikove priče, ma koliko neobične, ipak zasnovane na stvarnim dogaĎajima. (G. B. D., str.

41)

Ili:

Ispriĉaću, dakle, taj davni susret izmeĊu Ĉeljustnikova i Erioa onako kako znam i umem,

oslobodivši se začas strašne mo re dokumenata koji zatrpavaju priču, a sumnjiĉavog i radoznalog

ĉitaoca upućujem na navedenu bibliografiju, gde će naći potrebne dokaze. (Moţda je bilo

pametnije da sam se opredelio za neki drugi oblik saopštavanja, esej ili studiju, gde bih sva ova

dokumenta mogao upotrebiti na uobičajen način. Ali dve me stvari sprečavaju u tome:

nepogodnost da se ţiva, usmena svedočanstva pouzdanih ljudi navode kao dokumentacija; a kao

drugo: nisam mogao da se lišim zadovoljstva pripovedanja koje daje piscu varljivu ideju da

stvara svet i, dakle, kako se to veli, da ga menja.) (G. B. D., str. 42)

Ili:

(No izvesna stvaralačka potreba da se ţivom dokumentu dodaju moţda nepotrebne boje, zvuci i

mirisi, to dekadentno sveto trojstvo modernih, ne dozvoljavaju mi da ne zamislim i ono ĉega u

Ĉeljustnikovom tekstu nema: treperenje i pucketanje sveća u srebrnim ĉiracima donesenim iz

kijevskog muzeja – i tu se dokument ponovo upliće u našu zamišljenu sliku –; odsjaj plamena na

avetinjskim licima svetaca, u luĉnoj sferi apside, na naborima dugog hitona Device-Matrone u

mozaiku i na ljubiĉastom ogrtaĉu na kojem se istiĉu tri bela krsta; sjaj ĉaĊi i pozlate na oreolima

i okvirima ikona, na crkvenim sasudama, putiru, kruni i kadionici, zanjihanoj u polumraku uz

ciliktanje svojih lanaca, dok se miris tamjana, duša ĉetinara , meša sa nakislim mirisom hmelja i

slada.) (G. B. D., str. 59)

Ili:

U sve većem obilju svedočanstava o paklu ledenog ostrvlja još su retka dokumenta u kojima bi

bio opisan mehanizam hazardnih igara – (G. B. D., str. 81)

Ili:

U Granatovoj Enciklopediji i njenom aneksu meĎu dvesta četrdeset i šest autorizovanih

biografija i autobiografija velikana i pratilaca revolucije njegovog imena nema. Hopt u svom

komentaru pomenute Enciklopedije zapaţa da su sve znaĉajne liĉnosti revolucije tu zastupljene i

jedino ţali zaĉuĊujuće i neobjašnjivo odsustvo Podvojskog.

(...)

Izvesne praznine, pogotovu one koje se odnose na najznaĉajnije razdoblje njegovog ţivota,

razdoblje same revolucije i godine koje joj neposredno slede, mogu se objasniti istim onim

razlozima koje navodi pomenuti komentator u vezi sa ostalim biografijama: njegov se ţivot posle

1917. meša sa javnim ţivotom i postaje deo istorije. S druge strane, kao što kaţe Hopt, ne smemo

smetnuti s uma da su te biografije bile pisane krajem dvadesetih godina: odatle u njima znaĉajne

praznine, diskrecija i hitnja. Predsmrtna hitnja, dodajmo. (G. B. D., str. 96)

Ili:

Posle jedne vidne praznine u izvorima kojima se sluţimo (i kojima nećemo opterećivati čitaoca,

kako bi mogao imati prijatno i laţno zadovoljstvo da je u pitanju priča koja se obično, na sreću

pisaca, izjednačava sa moći fantazije), nalazimo ga... itd. (G. B. D., str. 105)

Ili:

Jedno pismo iz tih godina, pisano rukom Novskog, ostaje kao jedino autentično svedočanstvo te

ljubavi gde se revolucionarna strast i zanos ĉula isprepliću vezama tajanstvenim i dubokim. (G.

B. D., str. 110)

Ili:

Svedočanstva su malobrojna i protivurečna. (G. B. D., str. 111)

Ili:

Što se tiĉe kratkog braka s Novskim, neka svedočenja govore o muĉnim scenama ljubomore i o

strasnim pomirenjima. (G. B. D., str. 113)

Ili:

Nije bilo, po pouzdanom svedočenju njegove sestre [Novskog] nikakvog oruţanog otpora i

gušanja na stepeništu. (G. B. D., str. 115)

Ili:

Na osnovu sasvim skorašnjih podataka, koji potiču od A. L. Rubine, sestre Novskog, stvari su se

kasnije razvijale ovako. (G. B. D., str. 116)

Ili:

Po svedočenju izvesnog Snasereva, Novski je, uprkos povremenoj odsutnosti duha, govorio sa

strašću koju je ovaj pripisivao visokoj temperaturi... (G. B. D., str. 135)

Ili:

Jedan drugi preţiveli učesnik ovog procesa (Kaurin) odaje mu priznanje da, uprkos straviĉnoj

torturi kojoj je bio podvrgnut tokom dugih meseci istrage, nije ništa izgubio od svoje

oštroumnosti koja nas je sve zakopala. (G. B. D., str. 135)

Ili:

Nastavak i kraj povesti o Novskom potiče od Karla Fridrihoviča

Štajner.

(G. B. D., str. 139)

Ili:

Iz konfuzne mase podataka pomalja se goli ljudski ţivot. (G. B. D., str. 161)

lli:

Postoje pouzdana svedočanstva da se mladi Darmolatov u to vreme već bejaše privoleo

kosmopolitskom programu akmeista , toj ĉeţnji za evropskom kulturom... (G. B. D., str. 166)

Molim, dakle. Šta sve ovo znaĉi nego vrlo eksplicite datu poetiku i metodologiju knjige o kojoj

je reĉ, jasno i nedvosmisleno priznanje a) da se sluţim dokumentom, graĊom i b) kako i koliko

se sluţim dokumentom, graĊom: ceo knjiţevni prosede! (Ogoljavanje postupka)

Moţda će jednog dana, kada Šćepanovići i Bulatovići i njima sliĉni neće izuĉavati literaturu kod

poĉ. Pigeona, nego na fakultetu, i neće im predavati estetiku (a moţda i etiku!) Dragan Jeremić,

nego neki profesor koji će ih moći nauĉiti da se priĉa ne moţe prepisati niti iz istorije, niti iz

istorije umetnosti, kao što se priĉa ne moţe prepisati ni iz jelovnika ili iz reda voţnje

Osim ţelezniĉkog voznog reda, nijedna druga knjiga nije bez estetske vrednosti, veli Orvel. I ako

sam u romanu Bašta, pepeo uzdigao red voţnje na nivo estetskog, da tako kaţem, to je bila samo

demonstracija, makar nedovoljno artikulisana, jednog prosedea u biti nimalo razliĉitog od onog u

Grobnici za B. D.

, moţda će tada, velim, neko sesti i izuĉiti udeo dokumenta u knjizi Grobnica za B. D. i utvrditi

da je on u toj knjizi istovremeno mnogo manji i mnogo veći nego što se na prvi pogled ĉini:

manji, jer je dokumentarnost tu irelevantna na nivou siţejnog oblikovanja priĉe, veći, jer

dokumentarno tu, na nivou saznanja, doprinosi jednoj dubljoj istinitosti cele knjige: kao

dokument o jednom vremenu.

Pisanje je alhemijski proces, transmutacija, i na taj stvaralaĉki akt primenljiva je, kao idealna

metafora i kao mogućna definicija, ista ona koja vaţi za alhemiju samu: Alhemija je umetnost

transmutacije metala u cilju dobijanja zlata. I treba li reći da ovde pod metalom podrazumevamo

logos, (logos: reĉ, govor, iskaz, svojstvo, istina, slava, kvalitet, red, volja, razum, ljudski pojam,

um, uĉenje, istinsko uĉenje, zakon, mera, postupak, dokaz, matematiĉki aksiom, boţji um, klica

postanja, boţja reĉ, posrednik, filozofski problem, zakon i red, nuţnost, zakonitost, svetski um)

Po Filozofijskom rječniku, Zagreb, 1965.

, logos sa celokupnošću svojih znaĉenja, kao materiju, kao graĊu, u kojoj se i na kojoj se vrši

transformacija i transmutacija što će dovesti (ako dovede) do savršenog metala. Taj stvaralaĉki

proces, u svojoj krajnjoj konsekvenci, ne razlikuje se po intencijama ni od one druge istoĉnjaĉke

varijante alhemije, gde se izgara nad retortama i nad tajnim formulama u cilju dobijanja teĉnog,

pitkog zlata, koje, u sprezi sa trošnom metrijom tela, treba da dovede do telesne – i duhovne –

veĉnosti. No sam proces pisanja jeste, sasvim analogno alhemijskim procesima, istovremeno i

misterija i mistifikacija: sve se odvija u tajnoj laboratoriji stvaraoca, u toj alhemiĉarskoj radionici

gde se ĉuvaju magijske formule ceha (salve et coagula: proĉisti i ukljuĉi u celinu), no kojima se

dodaju i svoja sopstvena otkrića, ta tajna nad tajnama. Jer krajnji je cilj, zapravo, duhovna

transformacija, postizanje apsolutnog, a to je domen ezoterije: Onaj ko ne uspe da dobije zlato,

veli Lieu Hiang, nije ga dobio zbog nedostatka duhovnih priprema.

I kada pisac iznosi takozvane tajne svoje radionice, autorske ispovesti, i to je samo deo

mistifikacije, ezoterija: laţni recept, gde nedostaje samo jedan bitan element, onaj za koji se

veruje da će u tajnoj laboratoriji stvoriti zlato od metala ili od kamena, i zbog kojeg se izgara u

samoći. Kada Tolstoj poriĉe svoju umetnost ili je poriĉe drugima, on to ĉini u nastupu nekog

paraliterarnog poštenja, nekog grizodušja zbog velike prevare koja umetnost ĉini umetnošću.

Knjiţevna kuhinja mi je odvratna kao što mi ništa dosad nije bilo odvratno, veli on. IzmeĊu

knjiţevnih teorija, pravaca i prosedea koje pisac zastupa i njegovih stvaralaĉkih tajni razlika je

velika. Upravo stoga nalazimo najbolje tekstove koji se odnose na tajne stvaralaštva u pismima

pisaca, pismima koja ne behu namenjena javnosti. Takozvani knjiţevni dnevnici, romani o

romanu, teorijske preambule i tako dalje, i to su, rekoh, samo deo mistifikacije, ako to nije (što je

još ĉešći sluĉaj) samo jedan veo više preko stvaralaĉke tajne.

Ako, dakle, pristupam ovom poslu – razotkrivanju nekih tajni stvaralaĉkog postupka – a na

primeru jedne od svojih knjiga, to ĉinim nerado, ne stoga što bi tu bilo neke tajne koja se ne sme

otkriti neposvećenima, i ne stoga što govoriti o svom delu na ovaj naĉin nosi u sebi nešto od one

gadljivosti o kojoj govori Tolstoj, nego naprosto zato što je, velim, stvaralaštvo mistifikacija,

delo je plod tvoraĉkih zavrzlama, pa kada su te zavrzlame otkrivene, delo gubi, naprosto, deo

svoje ĉarolije. Da budem jasniji: posmatrao sam u svom detinjstvu neke maĊioniĉare (Šklovski

navodi sliĉan primer), koji su me drţali, koji su drţali publiku, svojim maĊioniĉarskim trikovima

u zaĉaranom svetu neĉeg natprirodnog, i svojim su nas hokus-pokusima, svojim abrakadabrama

dovodili do ushićenja, do nekog metafiziĉkog drhtaja koji provejava iz svega što imaĊaše u tome

privid onozemaljskog, demonskog, ĉudesnog. Kakvo razoĉaranje na kraju, kada je taj

ĉudotvorac, ĉovek u dosluhu sa silama mraka, okrenuo leĊa publici i pokazao nam naliĉje svoje

veštine, jednostavne trikove, lopticu na nadlanici, noţ koji se uvlaĉi u korice, kavez sa duplim

dnom! Zašto mi je – govorio sam tada sebi – zašto mi je to uĉinio, zašto me je raz-oĉarao!

Daleko od toga da sam bio srećan što mi je otkrio svoje tajne! Vrativši se kući, pokušao sam da

uĉinim pomoću loptice neku od tih majstorija koje nam je pokazao, da ponovim te jednostavne

zahvate, i shvatih, posle dugih i napornih veţbi, da ne samo što ja to neću moći nikada da

izvedem nego i da je taj drugi deo maĊioniĉareve taĉke, to pokazivanje naliĉja igre, ta toboţnja

demistifikacija, da je i to bio deo majstorije. No time moje razoĉaranje nije bilo manje. Nestalo

je magije, nestalo je zaĉaranosti, nestalo je verovanja u ono nešto, u ono nešto što je dato samo

srećnim i retkim pojedincima, to opštenje sa demonskim silama mraka!

Delo se ne moţe prikazati s naliĉja, kao ćilim ili kao prevod kada se uporedi sa originalom. Delo

se ne moţe prevesti na znaĉenja izvan onih koje ono ima po sebi. Ĉitalac voli da zna da li je sve

tako bilo kako ste vi to opisali, da li ste menjali nešto od stvarnog zbivanja, a samo retki znaju (a

to, valjda, više i nisu ĉitaoci u obiĉnom znaĉenju te reĉi) da sve to i ne postoji, da sve to i nije

nikada postojalo (ne bar tako kao što je u delu opisano) nigde osim u delu samom, bila to

autobiografija, biografija ili prosto-naprosto roman ili priĉa. Memoari su još poslednja knjiţevna

vrsta koja daje privid objektivnosti.

Delo se ne moţe, dakle, ispisati unazad, ne moţe se rekonstruisati, kao što se ne moţe

rekonstruisati ni vreme ili sećanje na neka davna vremena (i to je samo nova fikcija, nova

stvarnost, nov entitet, novo delo). Ta i takva rekonstrukcija ima istu onu beznaĉajnost

ponovljenog gesta koji nuţno nosi u sebi rekonstrukcija zloĉina: zloĉinac zamahuje laţnim

noţem na laţnu ţrtvu, glumi ubistvo pred oĉima posmatraĉa i naoruţanih pratilaca. Nema grĉa

na licu, nema krika, nema krvi, nema zloĉinca, nema delikta, nema zloĉina.

Ĉitajte zbornike o knjiţevnim prosedeima: u njima ćete naći uglavnom beznaĉajne anegdote, o

tome kako pisac piše, sedeći ili leţeći, ili stojeći kao Hemingvej (a jednog ćemo dana, posle

njegove smrti, doznati da je i ta mistifikacija bila ne zbog kratkoće reĉenice i dijaloga, nego zbog

hemoroida!), o tome koje pisce voli da ĉita, koje knjige: zakonike (kao Stendal), Bibliju (kao

Fokner) ili Getea (kao Man) itd. Anegdota je samo izgovor za novo delo, za roman o romanu ili

nova mistifikacija. I tu reĉ mistifikacija ima dvostruko znaĉenje: pisac otkriva svoje stvaralaĉke

zavrzlame i trikove ili podmeće nove (nama i sebi), a s druge strane, mistifikacija je već i sam taj

pokušaj da se delo napiše unazad, to traţenje znaĉenja knjiţevnog dela izvan njega samog: pisac

je bio ponesen nekim prizorom, slikom ili doţivljajem. Taĉno! Ali i to je samo anegdota, i tu je

samo reĉ o podsticaju, o epifaniji. Najbolje i jedino mogućno objašnjenje jednog dela bilo bi

njegovo ponovno ĉitanje!

Stoga je u pravu Šklovski kada kaţe da je nekorisno baviti se dnevnicima za objašnjavanje

naĉina na koje je nastalo delo: Ovde postoji skrivena laţ: pisac toboţe stvara i piše sam, a ne

zajedno sa svojim ţanrom, sa čitavom knjiţevnošću, sa svim njenim tokovima, koji se bore.

Ono što je napisano iz leva u desno, ne moţe se ponovno napisati u obrnutom smeru. A ovo što

sledi, to je samo pokušaj da se doĊe do nekih izvora.

Klopka koju je Mikša sklepao bila je daleka kopija onih kakve je nekada pravio njegov deda u

Bukovini: mutna i nostalgična uspomena. Itd. (G. B. D., str. 10)

Seljak opšti sa prirodom još uvek paganski, ako se to moţe tako nazvati: ta personifikacija

prirodnih pojava i prirode same, bilja, zemlje, trava, ţivotinja, sunca i neba, ali ne kao sa

boţanstvima, nego kao da su i prirodne pojave, dobre i zle, kiša i povodanj, neka polurazumna

bića, ne bogovi i polubogovi, ne inkarnacije, nego neke animalne sile s kojima se moţe

razgovarati; Bog je nešto drugo. Bog je crkva, molitva, post i adet, tajanstvena sila s kojom se

ĉovek ne sreće u ţivotu, nego moţda tek na onom svetu. A priroda, prirodne pojave, to je nešto

što bi skoro moglo da razume ĉoveka kada bi znalo da govori, drvo je blisko psu i kravi, a krava i

pas su nešto kao seoski idioti: kada bale, treba ih udariti po njušci. I ja sam video, na selu, radeći

kod seljaka (u MaĊarskoj, ĉija je supstitucija u Grobnici za B. D. Bukovina) okrutne scene koje

su mi se i tada, kao desetogodišnjaku, ĉinile uţasnim i nerazumnim, mada za mene ritual

svinjokolja, tovljenja gusaka, klanja ţivine, ubijanje pasa i bacanje maĉića u reku ne bejaše više

nikakvim ĉudom, kao što mi ne bejaše nikakvim ĉudom ta podela ţivotinja na dobre (korisne) i

zle (nekorisne), i ta logika da zle treba uništavati svim silama, makar to bila vodena zmija, slepić

ili gušter. Tu su vladali neki zakoni koje sam prihvatio kao surove zakone prirode. Ali sam

video, takoĊe, i kada seljak udara nogom i pesnicama jednonedeljno tele, udara ga s besom i

mahnitošću, psujući i kunući svim svecima ovog sveta, nebom i svim bogovima, a da je greh te

nesrećne ţivotinje (koja uz to spada, po tom arkadijskom kodeksu, u korisnu vrstu) bio jedino to

što nije htela da sisa mleko svoje mleĉne matere! Seljak je udarao tele teškim vojniĉkim

cokulama i pesnicama, pod rebra, u stomak, u bedra, i govorio mu je uţasne stvari, ali mu je

govorio, kao nekom ludom detetu ili seoskom idiotu, jer mu se ĉinilo, valjda, da ga tele razume i

da taj jadni, bespomoćni teleći pogled znaĉi prkos i inat, a ne to što je, po svoj prilici, znaĉio:

pogled jednonedeljnog teleta!

Scenu sa tvorom nisam, meĊutim, video. Video sam tvora (nekorisnog) uhvaćenog u stupicu,

onakvu kakvu sam opisao u svojoj priĉi, ĉuo sam njegovu ciku i zajedno sa seoskom deĉurlijom

ciktao sam i sa m što je najzad dolijala ta opasna, nekorisna i smrdljiva ţivotinja koja kolje

seoske koke. Ali sam tom prilikom ĉuo priĉu o nekakvom Mikši, kako li se već zvao, tu okrutnu

priĉu koju su seljaci prepriĉavali kao ĉudo savremene tehnike, kao kakav najnoviji i najefikasniji

priruĉnik za uništavanje tvorova! Kada se tvor odere ţiv, az apja büdös uristenét, tada se, uram,

gospodine moj, neće više godinama pojavljivati u tom dvorištu nijedan drugi tvor, i to vam je

tako... U Bakši, pre godinu-dve jedan je gazda imenom... Itd.

Mutna i nostalgiĉna uspomena...

Kao što su mutna i nostalgiĉna uspomena i kruţni lovovi u kojima sam uĉestvovao kao hajkaĉ, a

snovi o budućnosti bez kerova, gospode i lovaĉkih rogova (G. B. D., str. 11) bejahu moji vlastiti

snovi, kao što je i poglavlje Slike iz albuma (str. 60–61) samo rezime onih mojih dalekih detinjih

uspomena koje će se razbuktati u dugu, razvijenu metaforu pod naslovom Bašta, pepeo.

Pozitivistička prezrena formula sredine i rase primenljiva je na ljudska bića bar u onoj meri u

kojoj je primenljiva na flamansko slikarstvo. Itd. (G. B. D., str. 23)

A to znaĉi da u ovoj priĉi imam nameru (i ja to i ĉinim) da u izvesnoj meri primenim tenovsku

(H. Ten) formulu rase i sredine (momenat je u priĉi dat imanentno, momenat je, zapravo, tu deo

siţejne graĊe); a da bih tu formulu sredine, rase (i momenta) adekvatno primenio, ja sam se

koristio svedoĉenjima o toj rasi i o toj sredini:

Prvi ĉin ove drame zapoĉinje, dakle, u Irskoj, najdaljoj Tuli, zemlji s onu stranu znanja, kako je

naziva jedan Dedalusov dvojnik; u Irskoj, zemlji tuge, gladi, očajanja i nasilja, kako je naziva

jedan drugi istraţivaĉ, manje sklon mitu a više tegobnoj zemaljskoj prozi. (G. B. D., str. 23.

Podvuĉeno u knjizi.)

Ko to govori o sredini (Irskoj)? Ĉije je ovde svedočanstvo stavljeno pod navodnike i štampano

kurzivom?

To govori jedan Dedalusov dvojnik.

Ko je Dedalusov dvojnik u ovom i ovakvom kontekstu?

Onaj ko svedoĉi ovde svojim pouzdanim svedoĉenjem bez sumnje je veliki irski izgnanik, pisac

Uliksa, tvorac gospodina Bluma (ranije prezime Virág), tvorac najvećeg i najblistavijeg poraza u

istoriji knjiţevnosti, Dţems Dţojs!

Ova metonimija, ova antinomazija, kao klasiĉna, zapravo banalna stilska figura, stara koliko i

sama retorika, gde je Dţojsovo ime zamenjeno sintagmom Dedalusov dvojnik (jer sam tu

sintagmu smatrao, a i sada je smatram, pogodnijom i primerenijom proznom izrazu, pripoveci,

od direktnog, zapravo esejistiĉkog, pozivanja na samog Dţojsa, poimence), ta je, dakle, sintagma

bila neka dva-tri meseca glavnom knjiţevnom atrakcijom u knjiţevnim salonima i svi su

izgovarali sa zgraţavanjem i sa nekom nezdravom intimnošću ime nesrećnog Dţojsa, koga sam

ja ovako surovo pokrao, prepisao, plagirao; Bulatović je opasno promukao, Jeremić je govorio

glasom patrijarha da je to sramota, dr Nedeljković je drţao kućna predavanja o nepravdi koja se

ĉini jadnom Dţojsu, Šćepanović je stvari uzimao sa praktiĉne strane i traţio je, preko Pigeona,

odmazdu i krvnu osvetu za Dţojsa, spreman da plati, koliko košta da košta, a izvesni je B. M.,

pisac i novinar, traţio za sebe jus primae noctis, jer je on prvi uoĉio tu stvar i prvi je obelodanio

(usmeno-telefonski) to svoje epohalno knjiţevno otkriće: da sam pokrao Dţojsa. (Kasnije se,

valjda, predomislio i napisao belešku u novinama o tome kako ĉaršija hoće da me kamenuje, ni

kriva ni duţna. Ode mu jus primae noctis! Stoga ću mu ovde dati samo nokat. I sad smo kvit.)

Burnikelova slika Dablina omogućuje nam da barem naslutimo, u nedostatku pouzdanijih izvora,

ono iskustvo koje će Gould Verskojls morati neminovno poneti sa ostrva, iskustvo koje se uvlači

u dušu kao što se uvlači u pluća, za sparnih letnjih popodneva, uţasni smrad ribljeg brašna iz

fabrike konzervi nadomak luke. (G. B. D., str. 24)

Koji je istraţivaĉ dao, dakle, podatke o Dablinu (sredina)?

Burnikel.

Kako se zove ovaj postupak u knjiţevnosti?

NavoĊenje izvora!

Zašto se sluţim Burnikelom kao izvorom?

U nedostatku pouzdanijih izvora (u odnosu na Verskojlsovu prošlost).

Šta oznaĉava ovaj postupak?

Da je, osim podatka o mestu njegova roĊenja (Dablin, Irska), ţivot Goulda Verskojlsa za mene

nepoznanica.

Do kakvih ovo reperkusija dovodi?

Do domišljanja, fiction (v. malo dalje poglavlje Oprezno domišljanje).

A što se tiĉe uţasnog smrada ribljeg brašna iz fabrike nadomak luke – iskustva koje će Gould

Verskojls morati neminovno poneti sa ostrva – tu izvori nisu takoĊe navedeni, i ja ih ovde prvi

put navodim, ne bez nostalgiĉnog sećanja, uprkos jasnom olfaktivnom i simpatiĉkom, skoro do

muĉnine prisutnom prisećanju tih sparnih, kanikulskih letnjih dana kada uţasan smrad ribljeg

brašna legne na grad i na luku kao vulkanski pepeo; izvor je poznat: fabrika ribljih konzervi

Mirna. Poluostrvo Istra. Grad: Rovinj.

Slabići koji behu zadivljeni snagom nove Nemačke, njenim preplanulim momcima i snaţnim

amazonkama što defiluju uz zvuke starogermanskih koračnica, na trenutak se behu trgli,

slušajući Taubeove proročke reči: kada je Taube, izazvan provokacijom jednog poznatog

francuskog novinara, skinuo svoj sako i, zbunjeno ali odlučno, zavrnuo košulju na leĎima i

pokazao još nezarasle tragove teških pozleda. (...) Tako je taj isti novinar, koji beše na trenutak

zabezeknut ţivim ranama, odbacio u svom članku svaku sumnju i svaku očiglednost, zgaĎen

svojom sopstvenom slabošću i malokrvnošću svoje romanske rase, koja cmizdri na pomen krvi.

(G. B. D., str. 76)

Izvori?

Lisjen Rebate? Moţda. Ili Selin? Ili Brazilak? Anri Polen? K. S. Gobino?

NaĎoh jedan rasterećen i očišćen Beč. To je padalo u oči na njegovim ulicama što ih ponovo

behu osvojile devojčice u kratkim suknjama na cvetiće i sa šlingerajkragnicama à la Grethen, i

dečaci ponosni na svoje nove uniforme. – Lisjen Rebate u romanu Les Décombres, koji je izlazio

za vreme okupacije u neslavnom Je suis partout, što ga je ureĊivao sam Rebate.

Ungvari navodi da je u pitanju bila tuberkuloza, dok K. Š. tvrdi da se lečila od ţivaca. (G. B. D.,

str. 79)

Ko je K. Š.?

Pošto su u pitanju inicijali, mogao bi bez sumnje to biti Karlo Štajner. No moţda je u pitanju

samo anagram; prvo i poslednje slovo prezimena: K & Š ... K y Š., K i Š. itd.

et lui-me me était bien mal en point (a i sam se osećao loše).

Jedna od reĉenica koju je poĉ. Pigeon podvukao (kao corpus delicti da sam je prepisao) deo je

iskaza Rubinove sestre, iskaza što ga donosi Medvedev (str. 184), dok kao njen pandan Pigeon

podvlaĉi reĉenicu iz priĉe Grobnica za Borisa Davidoviĉa:

Decembra meseca posećuje ga njegova sestra i zatiče ga bolesnog: Novski se ţali na bolove u

bubrezima. (G. B. D., str. 138)

To što se kod mene Novski ţali na bolove u bubrezima, to, po svoj prilici, treba da znaĉi, na

osnovu siţejnog oblikovanja priĉe, da su mu odbili bubrege ili da se razboleo u hladnim i

vlaţnim zatvorskim ćelijama; ali ta reĉenica, taj i tako oblikovan iskaz, dobija svoje puno

znaĉenje tek ako se uspostavi veza izmeĊu tog iskaza (ţalio se na bolove u bubrezima) i onog iz

pisma mladog revolucionara Novskog, pisma u kojem se revolucionarna strast i zanos ĉula

isprepliću vezama tajanstvenim i dubokim (Grobnica za B. D. str. 110). To autobiografsko-

ispovedno i ljubavno pismo Novskog završava se ovako: Oprostite, Zina, i nosite me u svom

srcu; to će biti bolno kao nositi kamen u bubregu. IzmeĊu ta dva iskaza u priĉi Grobnica za B. D.

postoje, dakle, veze tajanstvene i duboke, stilske i stvaralaĉke. Mladi Novski, ponesen

revolucionarnom i ljubavnom strašću, govori o sebi, o ljubavi, a bubrezi se tu pojavljuju kao

supstitucija za graĊansko srce, kao sinonim, zapravo, za ljudsko meso, za pùt, za ljubavnu ţud.

Dvadesetak stranica kasnije, i dvadesetak godina potom, Novski će prosto-naprosto da se ţali na

bolove u bubrezima, jer su mu ih odvalili! Bejaše li ono prvo pominjanje bubrega (u pismu)

samo slutnja, vidovitost, predskazanje? Bilo kako bilo, ovo je u knjiţevnoteorijskom znaĉenju i u

stilskoj egzekuciji nešto što liĉi na diskretan autorski stav, na uvoĊenje teme: mešavina

metafiziĉke slutnje, tajanstvene veze, gorka autorska ironija data kao ironija – samoga ţivota.

IzmeĊu te dve dijagnoze, ne srca nego bubrega , leţi ceo put Novskog; ceo njegov tragiĉni

roman.

Nije bilo, dakle, po pouzdanom svedočenju njegove sestre, nikakvog oruţanog otpora i gušanja

na stepeništu. (G. B. D., str. 115)

Jedna od podvuĉenih reĉenica, na francuskom (u famoznim fotokopijama) poĉinje:

Mon frère me dit... (moj brat mi reĉe), iz ĉega vidimo da to govori sestra Rubinova, ĉiju izjavu

donosi Medvedev.

U Grobnici za B. D., malo dalje:

Na osnovu sasvim skorašnjih podataka, koji potiču od A. L. Rubine, sestre Novskog, stvari su se

kasnije odvijale ovako:

Reĉenica, dakle, ne samo što sadrţi punu informaciju o izvorima nego je saĉuvano i ime izvora i

njen rodbinski status u odnosu na glavnog junaka! Ovo bi bilo skoro dovoljno kao podatak o

izvoru ĉak i za jednu popularnu istorijsku vulgarizaciju a kamoli za priĉu, koja je fiction i koja

premešta i organizuje fakta po logici fictiona.

(...) Potraga za Talmudom nije, meĎutim, time prestala; Bernar Gij, zvani od Gvoţda, samo je

tokom 1336. zaplenio i spalio na lomači dvoja kola te inkriminisane knjige, dok je njegov raniji i

kasniji učinak ostao za današnjeg istraţivača, naţalost, nepoznat. Taj Ţan Gij od Gvoţda, en Fer

(što su neki njegovi protivnici, poneseni bez sumnje zvučnim asocijacijama, i zavišću, izgovarali,

pa čak i pisali, kao Enfer, pakao) pokazao se, izgleda, suviše revnosnim, pa je uz Talmud počeo

da spaljuje i druge knjige i ljude, izvan zvaničnog papskog kodeksa, te je jedno vreme bio izloţen

pritisku sveštenstva koje ga se ţestoko pobojavalo i koje je delovalo po papskim, i Boţjim,

instrukcijama. Poznato je da je Ţan Gij od Gvoţda iz ove krvave borbe izišao kao pobednik i da

je najveći deo njegovih protivnika dospeo na lomaču. Umro je, kaţu, polulud, u svojoj monaškoj

ćeliji, okruţen knjigama i psima. (G. B. D., fusnota na str. 142)

Ako se na 1336. godinu doda ravno šest stotina godina, pojavljuju se tu neke jasne analogije, pa

se i ime Ţana Gija od GvoţĊa lako moţe prevesti u od Ĉelika (Staljnyj). Tako dobijamo u toj

fusnoti jednu malu portativnu istoriju staljinizma i jednu metaforiĉnu, no time ne manje preciznu

(psihološki) biografiju J. V. Staljina.

Jedan je kritiĉar – poveden imenima nekih poznatih ruskih pesnika koji se pominju u priĉi o

Darmolatovu – traţio to ime, A. A. Darmolatov, u enciklopedijama, i nije ga našao, ĉak ni u

Velikoj sovjetskoj enciklopediji! Time je bio doveo u sumnju i istinitost cele knjige, duboko

razoĉaran. Posle sam mu, na njegovo navaljivanje, otkrio i pravo ime pisca koji mi je posluţio

kao model za Darmolatova. Opet razoĉaranje: nije našao dovoljno sliĉnosti izmeĊu modela i

portreta datog u priĉi! Zaboravio sam da mu kaţem tada – ĉinim to ovom prilikom – da su mi za

Darmolatova posluţili kao model još neki pesnici – ne samo ruski – osim onog koga sam mu

imenovao. No ono što mi ne ulazi u glavu nije ĉinjenica da je taj kritiĉar traţio ime Darmolatova

u enciklopedijama – što je, indirektno, kompliment za mene – nego kako se nije dosetio da doĊe

do tog modela posrednijim i sigurnijim putem: ako već u priĉi stoji da je taj Darmolatov dolazio

na Cetinje, godine 1947, na jubilej Gorskog vijenca, ĉije je odlomke izgleda prevodio, to bi, ĉini

mi se, sa malo više promućurnosti bio svakako sigurniji put da se potraţi prototip i model

Darmolatova: ja bih, na mestu tog kritiĉara, pre zavirio u bibliografiju Njegoševih prevoda na

ruski.

Ono što naši jeremićevski kritiĉari ne znaju, znao je Aristotel još nekih 300–400 godina pre nove

ere: Dešava se da se i u nekim tragedijama nahodi samo jedno ili dva poznata imena, dok su

ostala izmišljena. (Poetika, IX).

Neki istraţivači smatraju da je Ajmike bio nemački špijun i provokator koji nije izdrţao

iskušenja; po drugima, bio je običan policijski doušnik, koga je smakla policija kao opasnog

svedoka; pretpostavka koju navodi Gul, to jest da je Ajmike izgubio glavu zbog lepe Poljkinje

koja ga nije htela udostojiti svoje milosti, nije meĎutim za odbacivanje. (G. B. D., str. 19)

Šta ovde, na primer, piše?

Ovde piše da neki istraţivači smatraju da je jedan od junaka ove priĉe bio nemaĉki špijun, dakle,

ja se ovde pozivam na istraţivače, što će reći da ja ovde priznajem da postoje tu neki istraţivaĉi i

neka dokumenta, neki izvori kojima se sluţim.

I tu još piše da se sluţim mnogim izvorima, ne samo zato što je reĉ istraţivači upotrebljena u

mnoţini nego i stoga što kaţem da je, po jednima, Ajmike bio nemaĉki špijun, a po drugima

obiĉan policijski doušnik, što znaĉi da konfrontiram dva mogućna izvora.

I tu još piše i ime trećeg istraţivaĉa – Gul – koji daje i treću mogućnu pretpostavku o stvari o

kojoj govorim: pretpostavka koju navodi Gul itd.

Pitanje je samo, naravno, koliko su ti izvori autentiĉni!

Hronika učenog Nestora beleţi da je već knez Vladimir doneo iz Korsuna, grada svog krštenja,

ikone i statue crkvene kao i ĉetiri bronzana konja. (G. B. D., str. 49)

(Ĉetyre koni mediani. Po svoj prilici trebalo bi ovo ĉitati, kako tvrde neki stručnjaci, ĉetiri ikoni

mediani. Mi u ovoj leksiĉkoj dvojnosti vidimo, u prvom redu, primer sudara i proţimanja dva

idolopoklonstva: paganskog i hrišćanskog.)

Slavni Kijev, majka ruskih gradova, imaće poĉetkom jedanaestog veka oko ĉetiri stotine crkava

i, po kazivanju Djetmara od Merzeburga, biće rivalom Konstantinopolja i najlepšim biserom

Vizantije. (G. B. D., str. 49)

Sve je to manje-više ispisano na zidinama i freskama Kijevsko-sofijskog sabora. Osta lo su samo

istorijske datosti od manjeg značaja... (G. B. D., str. 50)

U svom opisu Ukrajine, objavljenom u Ruanu 1651, gospar od Boplana, normandijski plemić u

sluţbi poljskog kralja, beleţi reči nalik na epitaf: od svih kijevskih crkava... (G. B. D., str. 50–

51)

Knjiga Konstantina Porfirogenita koja govori o Ceremonijama na vizantijskom dvoru, daje nam,

u poglavlju pod naslovom Gotske igre, smisao ovog poslednjeg prikazanja... (G. B. D., str. 52)

U knjizi Grobnica za Borisa Davidoviča navedeni su, dakle, mnogi izvori, pravi i laţni,

argumentalni i ornamentalni, ne samo listovi i ĉasopisi, knjige, hronike, istorije (iz prve ili iz

druge ruke) nego i imena, prava i laţna: Gul, Burnikel, Andre Bali, Daladje, Djetmar od

Merzeburga, gospar od Boplana, Konstantin Porfirogenit, dr Tamaš Ungvari, izvesni K. Š., Karl

Fridrihoviĉ, Tarašĉenko, Terc, Granatova enciklopedija, Hopt, Oskar Blum, Levin, Olimski,

Majsnerova, Mikulin, A. L. Rubina, Snaserev, Kaurin, Taube, Divernoa, Ţan-Mari Vidal,

Ignacije fon Delinger, Ţak Furnije, Borhes, Olga Forš, Makovski itd.

I šta je logiĉnije u ovom svetu fikcije, gde se mešaju istinito i laţno, u ovom svetu knjiţevne

mistifikacije – ĉiji je, paradoksalno, krajnji cilj postizanje neke objektivne, istorijske istine – šta

je, dakle, logiĉnije nego da se navedu oni izvori koji su najdublje usaĊeni u istoriju, oni

prvobitni: ne Medvedev, jer Medvedev je izdavaĉ, nego A. L. Rubina, sestra Novskog, ne Luj

Reo, nego Djetmar od Merzeburga, gospar od Boplana i Konstantin Porfirogenit, na koje se

poziva Reo.

Istorija ruske umetnosti Luja Reoa zapravo je dajdţest monumentalne (i nedovršene) Istorije

russkogo iskusstva Igora Grabara.

I kako se pozvati na izvore koje deformišete, ne samo morfološki, dakle stilski, nego i kao

podatak, istorijski i kunsthistorijski? Kako, dakle, citirati nešto što nije citat? Kako podmetnuti

kunsthistoriĉaru Reou nepoznavanje kunsthistorijskih ĉinjenica? Zar to Reo tvrdi da je crkva

Svete Sofije hiljadu dvesto ĉetrdesete bila već ruina? I da su se njeni svodovi srušili u isto vreme

kada i svodovi crkve zvane Desjatnaja, pobivši na stotine Kijevljana koji se behu u njih sklonili?

To, meĊutim, ne tvrdi Reo, to tvrdi autor priĉe, jer mu se dopalo da sruši crkvu Svete Sofije

onako kako ju je srušio, pripisavši joj podatke koji se odnose na onu drugu crkvu – Desjatnuju.

Itd.

U famoznom odeljku koji se u priĉi Mehaniĉki lavovi odnosi na Kijevsku katedralu i na opis

fresaka, reĉ je o ordinarnim artefaktima, a na osnovu Reoa, artefaktima, koje sam dao kao

sopstvene stilske (a katkad i kunsthistorijske) varijacije. Jedini izuzetak od ovog naĉina jeste onaj

citat iz Reoa koji je, sasvim u duhu pripovedaĉke tehnike, stavljen u usta istoriĉarki umetnosti

Lidiji Krupenik. Na taj se naĉin, samom ĉinjenicom što taj citat izgovara istoričarka umetnosti,

ukazuje na njegovo kunsthistorijsko poreklo, na njegovu autentiĉnost, kao što je ukazivanje na

izvor i ĉinjenica da Lidija Krupenik to izgovara na besprekornom francuskom jeziku. Taj, dakle,

tekst ne samo što je ovim postao sasvim primeren logici knjiţevnog – beletristiĉkog –

komponovanja (Reoova se knjiga pojavila 1921, a Erioovo drugo putovanje u Rusiju, opisano u

priĉi, pada u godinu 1934) nego je sad već postao psihološki obeleţen i osmišljen: Reoova

reĉenica – da je Sveta Sofija kijevska bila palatinska crkva tout comme les chapelles de NOS rois

normands (kao i kapele NAŠIH normandskih kraljeva) postaje u interpretaciji Lidije Krupenik

tout comme les chapelles de VOS rois normands (kao i kapele VAŠIH normandskih kraljeva) i

ona to izgovara glasom koji kao da prikriva izvesnu ljutnju – ruska istoriĉarka umetnosti hoće,

oĉigledno, da da do znanja Eriou da su i oni, zapadnjaci, bili podloţni toj vrsti jeresi

(predstavljanje profanih scena u boţjem hramu) i da tu, dakle, njegovom ĉuĊenju mesta nema.

N’est-ce pas?

Ovo uporno, rekao bih manijaĉko insistiranje na dokumentu, na svedočenju, na podatku, na

citatu, za pronicljivog ĉitaoca i pogotovu za pronicljivog kritiĉara moglo bi biti već samo po sebi

dovoljnom indikacijom da pisac ovim oĉigledno ţeli da istakne pre svega znaĉenje svog

knjiţevnog postupka, ĉiji je krajnji cilj da se ĉitalac uveri u istinitost ovih priĉa, u istinitost

opisanih dogaĊaja ne samo na nivou fabule nego i na nivou siţejne obrade te fabule. Odatle to

silno pozivanje na svedoke, na svedoĉanstva i dokumenta. Kao da u priĉi ništa nije prepušteno

sluĉaju, kao da u priĉi ništa nije neprovereno i proizvoljno, nego kao da je sve to preneseno iz

neke veliĉanstvene, boţanske arhive, gde su sve misli, svi postupci svih liĉnosti zabeleţeni, kao

da pisac raspolaţe arhivima, dnevnicima, sudskim aktima, memoarima, intimnim beleškama,

pismima tolikih anonimnih, neistorijskih i sporednih liĉnosti, pa ĉak i takvih kao što je onaj

nesrećni Aljoška, šofer, ĉiji je sudski iskaz stavljen na uvid ĉitaocu, a pisac je imao samo duţnost

da sve te dogaĊaje poveţe u neki suvisli red, da im da hronološku i psihološku usmerenost. Sve

je tu istraţeno, sve je poznato, ne samo najtajniji policijski arhivi, nego pisac raspolaţe i

svedoĉenjima datim pod zakletvom, tajnim dnevnicima, sudskim zapisima: pisac je ponovo Bog,

ali ne na naĉin gospodina Morijaka, koji zna šta misle i osećaju njegovi junaci, šta sanjaju i šta

im se dogaĊa u duši; pisac sad više ne prodire u svoje junake sa boţanskim sveznanjem, nego na

naĉin Boţjeg arhivara i zapisniĉara koji u ĉasu smrti vadi veliki protokol postupaka i iz njih ĉita

već zapisane postupke, misli i ideje svojih junaka! Pisac je, velim, ponovo Bog, ali ne više na

naĉin gospodina Morijaka, jer ta vrsta morijakovske sveznajuće taĉke gledišta za njega je samo

pogled na psihološko polje banalnosti, i pisac zna da u romanu i najbolje psihološke analize

zaudaraju na smrt (Sartr), na lešinu, no kako se ne moţe lišiti tog metafiziĉkog tkanja odnosa, te

motorike romaneskne akcije što se naziva psihologijom i motivacijom, on je primoran da se

ponaša kao arhivar, kao zapisniĉar koji samo prenosi psihološke reakcije svojih liĉnosti onako

kako o njima svedoĉe drugi, onako kako su ih sagledali drugi. Svejedno što su ti drugi najĉešće

takoĊe izmišljeni. Pisac prepušta njima, tim izmišljenim svedocima, da veruju u svoj

(morijakovski) sveznajući i subjektivni sud, pisac skida sa sebe odgovornost za psihološke

postupke svojih junaka, za njihovu uverljivost ili neuverljivost što se tiĉe psihološke motivacije

U svakom sluĉaju, pisac ovim postupkom izbegava istoĉni greh realistiĉkog romana – psihološku

motivaciju i boţanski point of view – motivaciju koja svojom banalnošću i svojim klišeima još

jednako hara u našem romanu i pripoveci i koja svojim anahroniĉnim, svojim déjà vu, svojim

banalnim rešenjima još jednako izaziva divljenje naše jeremićevske kritike. Ovaj pak postupak,

ovo pozivanje na izvore, na dokument, na izvore i na dokumente najrazliĉitije provenijencije,

nije, zapravo, ništa drugo do pokušaj da se psihološka motivacija ne odbaci sasvim (jer ju je

nemogućno odbaciti, pošto se na njoj zasniva svaka siţejna razrada i njeno funkcionisanje), nego

da se iz nje izbaci taj sveznajući pogled, to jednostrano sagledavanje svih pojava, da se uĉini

pokretljivim ne samo oko kamere, nego da se jedna pojava, jedan lik, sagledaju iz raznih

aspekata, iz raznih uglova, iz raznih subjektivnih pozicija, ne autora, nego svedoka! Odatle

dokument, odatle pozivanje na izvore.

No, s druge strane, ne zaboravimo da je u konkretnom primeru priĉa iz Grobnice za Borisa

Davidoviča u pitanju istorijski roman, istorijska graĊa, fabule u ĉiju istinitost pisac ţeli da uveri

ĉitaoca, pa, dakle, da se svaka proizvoljnost, svako tkanje fantazije mora opravdati istinitošću

detalja. Reference, istinite i laţne, tu su pak smeštene u svojoj knjiţevnoj funkciji, sasvim

paradoksalno, rekosmo: knjiţevne (psihološke) ĉinjenice podupiru se istorijskom graĊom, a

istorijske – knjiţevnom.

☞ Bilo bi pogrešno reference i eruditne citate kojima se Borhes tako obilato koristi prihvatiti sa

onim nepoverljivim čuĎenjem što ga i sam autor osuĎuje. Ali je isto tako pogrešno – i

podjednako nekorisno – podvrgavati ih sistematskoj sumnji. Nedostatak respekta i ironija na

kojima se zasniva ova erudicija nisu nuţno dokazom njene nelegitimnosti. S druge strane, Borhes

ni u jednom trenutku ne insistira na njenoj autentičnosti: on ide mnogo dalje i čak dotle da se

stiče utisak da sa m podstiče otkriće obmane, upravo stoga što takvo otkriće ne znači za njega

nikakav neuspeh. Istinito i laţno, sa stanovišta kulture, nemaju nikakve vrednosti: nekorisno je

primenjivati neku etičku procenu a u nameri da se ispita jedna erudicija koja pretenduje da bude

– u najbogatijem značenju te reči – knjiţevna.

Raspravljajući o Borhesovoj erudiciji, Marsijal Tamajo i Adolfo Ruis Dijas preduzimaju mere

opreznosti kada klasifikuju njegove citate i reference (na koje je čitalac već naviknut) na citate

ornamentalne i citate argumentalne. Ornamentalni su oni citati, udenuti u tekst radi opsene, čiji

je krajnji cilj da ostvare značenjsku pauzu u tekstu i neizbeţnu razmetljivost. Bezrazloţni s tačke

gledišta čiste informacije, oni su neka vrsta stilske manije. A argumentalni su, naprotiv, oni citati

kojima je namera da informišu čitaoca i koji često prelaze u glomazni kritički i bibliografski

sistem beleţaka i apendiksa: u tom slučaju čista dekoracija iščezava ili nestaje pred jasno

utilitarnim ciljem.

Pošto su učinili tu distinkciju, autori se osećaju obaveznim da priznaju kako Borhesovi citati,

mada se po svojoj razumskoj i razmatračkoj prirodi pribliţavaju citatima argumentalnog tipa, ne

mogu da budu na zadovoljavajući način klasifikovani u tu kategoriju; niti, zasigurno, u drugu.

Pošto su zaključili da se Borhes u estetičkoj obradi već kreće u materiji od citata, odlučuju

obazrivo da je pitanje na izuzetan način delikatno i da nije prilično, radi čistog duhovnog

nemira, prevazići granice dokazljivog.

Teškoće pred koje nas stavlja svaka namera da klasifikujemo Borhesovu erudiciju prema

tradicionalnim normama, navode na zaključak da ti citati, reference i aluzije zahtevaju jednu

novu interpretaciju. Kao obrazovani zapadnjak, Borhes je mogao da se zadovolji argumentalnim

citatima; kao ludički istraţivač te iste zapadne kulture, mogao je da se koristi samo

ornamentalnim citatima. Činjenica da njegovi citati i reference nisu, meĎutim, ni jedno ni drugo,

da ne pojačavaju tekst spolja, niti ga pak ukrašavaju, da se kreću u jednom stalnom

nezadovoljstvu – sama materija Borhesovog dela – i da se, svesni tog nezadovoljstva, koje ih

raĎa i koje oni, sa svoje strane, izazivaju u čitaocu, uzdrţavaju od multipliciranja i ponavljanja,

pokazuje da ih oţivljava jedan drugačiji duh. (...) Bezočnost, kojom Borhes barata citatima i

referencama pokazuje u punoj meri da mu je spokojstvo čitaoca poslednja briga. (...) Raznim

čitaocima će odgovarati različiti sektori tih prividno uglednih citata. MeĎutim, niko neće uspeti

da ih potpuno prepozna, ali dva ili tri imena koja su prepoznatljiva sluţiće kao mamac da bi

navukli čitaoca na jedan nekoristan poduhvat: da poţeli da prepozna – ili da ih identifikuje –

sve.

U Borhesovim tekstovima, citati uvode ne samo distancu koja obično donosi i opsenu, već i

distancu koja je izazvana nepoverenjem i nelagodnošću: neprepoznatljivi, ti se citati ne mogu

svesti na čistu dekorativnost, pa čitalac oscilira izmeĎu iskušenja da pomalo varvarski uţiva u

zvučnoj egzotici tih imena i iskušenja da dešifruje, kao što to pretenduje Ţan Val, valjanost te

erudicije. Na osnovu same činjenice da ti citati i reference izbijaju iz najneočekivanijih izvora,

čitalac oseća, ili oseća da se od njega traţi da oseća, da se meĎu njima uspostavlja jedna

tajanstvena dijalektika koja prevazilazi njegove snage, a jedan deo uţivanja, koje izaziva ta

lektira, upravo proističe iz vrtoglavog udaljavanja, koje ga, kao čitaoca, imobilizuje u jednom

nemoćnom divljenju. (...)

U Borhesovom delu eruditna referenca, legitimna ili izmišljena, obično se skriva stidljivo u

zagradi: stilističko sredstvo da se ta referenca oslobodi ne sasvim tradicionalnih funkcija.

Umesto da ih uvede kao čisto objašnjenje ili preciziranje, borhesovska zagrada raspravlja,

koriguje i skoro protivureči tekstu, idući čak dotle da mu se podsmeva ako je to potrebno. (...)

Dati prepoznatljive reference, znači ostati u granicama tradicionalnog knjiţevnog dekora; to

znači dati više intenziteta jednoj ideji koju smatramo sopstvenom, ali čija se usklaĎenost sa

knjiţevnom tradicijom dokazuje sa izvesnom radošću. Prepoznatljiv citat jeste isto što i poziv koji

pod utešnim znakom kulture ponovo spaja autora citata, onoga koji citira i onoga koji čita. Ali

citirati bez poštovanja, kao što to čini Borhes, koji sa entuzijazmom odbacuje problematičnu

skelu erudicije, objedinjujući sa mudrim neredom citate i reference, poznate, nepoznate i

izmišljene, to znači više nego raspravljati o granicama te kulture: znači ukinuti ih. Ne direktnom

osudom, već upravo preuveličavanjem uobičajenih postupaka te knjiške kulture, karikaturom tih

postupaka. Isto kao što je Breht rekao, govoreći o kineskim glumcima, da se a priori njegova

umetnost svodi na citiranje ličnosti, tako se moţe reći i o Borhesovoj umetnosti da se ona, a

priori, svodi na citiranje literature. (...)

Borhesovi tekstovi, utoliko ukoliko čine deo onoga što zovemo literaturom, zalaţu se sa

minucioznošću da ukaţu na najočiglednije postupke koji se obično pripisuju ovoj vrsti veţbi.

Čineći to, oni stvaraju temelje jedne literature koja je zakasnila da dobije adekvatnu

formulaciju: literature koja od same literature a ne od realnosti – ma kako bila realna ili

imaginarna – uzima samu materiju koja je konstituiše. (Silvia Molloy, Borges y la distancia

literaria, SUR, mayo–junio 1969. Preveo Pero Muţijević.)

Knjiţevni prosede primenjen u Grobnici za B. D. samo je jedan od vidova oneobičavanja (u

formalistiĉkom znaĉenju te reĉi), na ĉijim je principima zasnovano svoĊenje oblika ĉiste

imaginacije na forme non-fictiona, na dokumentarno, to davanje dokumentarne forme formama

ĉiste imaginacije (i obratno), a gde su neke prepoznatljive ĉinjenice (pogotovu za francuskog

ĉitaoca) – kao što je taj famozni opis katedrale Sv. Sofije – date kao parafraze jednog teksta koji

se da proveriti, kako bi se uoĉile sliĉnosti i razlike, i kako bi ĉitalac, na osnovu toga, poverovao

da su i svi ostali dokumenti, ili skoro svi, pravljeni po istom principu: Jer zato što zna da je

drugo (B) istina, naš duh pogrešno zaključuje da je i prvo (A) istina (Aristotel, Poetika, XXIV). I

ako sam Ţana Deskaa, kao potencijalnog prevodioca moje knjige, uputio u te tehniĉke

pojedinosti, to je bilo samo stoga što sam ţeleo da mu otkrijem naĉin funkcionisanja te proze, da

ga uputim u tajne tog metoda gde su autentične i dokumentovane činjenice neprepoznatljivo

izmešane sa apokrifnim

Man povodom Lote u Vajmaru.

, kako ne bi i on traţio u enciklopedijama ime A. A. Darmolatova, kao što je to ĉinio onaj

nesrećni beogradski kritiĉar. (Lotman tu vrstu nesporazuma formuliše ovako: Pisac saĉinjava

umetniĉki tekst, ali ĉitalac nije sposoban da ga poistoveti sa bilo kojim od onih oblika

organizacije koji, za njega, ĉine pojam umetniĉkog, pa ga prima sa gledišta neumetniĉke

formacije.)

Pri tom sam mu naveo ĉinjenicu da nisam hteo, ni smeo, da se u ovoj tako delikatnoj temi sluţim

izmišljenim zloĉinima ni na nivou fabule, nego da sam za sve te dogaĊaje opisane u priĉama

imao autentiĉnu podlogu, pa i za onu monstruoznu priĉu o ubijanju dvojice mladića u prisustvu

Novskog. A to što je Ţan Deska, slavistiĉki intimus slaviste Nedeljkovića, to shvatio onako kako

je shvatio, to jest kao uvredu svoje slavistiĉke ĉasti, jer on kao slavista smatra, zajedno sa

Nedeljkovićem, da su slavistiĉke ĉinjenice njihova liĉna prćija i da tu meni nema pristupa – to je

već stvar patologije svakidašnjeg (knjiţevnog) ţivota!

Kad Pigeon, koji nije doktor knjiţevnosti, nego skandalmejker, traţi od pisca da precizno navede

svoje izvore, on to ĉini jer naseda bulatovićevskim trikovima i jer je diplomirani vatrogasac; ali

kada to govori doktor Dragan M. Jeremić, to jest kada kaţe da on misli da bi pisac morao da

navede svoje izvore i da bi morao da prizna, to oĉigledno govori o tome da Jeremić ne zna o biću

literature ništa. Pisci ne navode mogućne izvore, jer ti su izvori u tolikoj meri preraĊeni i

dekomponovani – već samim svojim premeštanjem iz neliterarne ili paraliterarne sredine u srce

literature – da oni više nemaju nikakvo znaĉenje izvora, a kada ih navode, i to je najĉešće samo

svojevrsna knjiţevna mistifikacija, jer u literaturi, u beletristici, nema izvora! Pisac je stoga

jedini autentiĉni izvor svih priĉa, svih romana, a svi ostali izvori, pravi i laţni, slivaju se u taj

jedan jedini izvor, u to vrelo, u taj jedinstveni tok koji zadobija ime Dichtera, i svi se izvori gube

u njemu, kao u reci, gubeći istovremeno svoj izgled, svoj glas i svoje ime, svoju relevantnost

(osim za istraţivaĉa). Kada Borhes navodi svoje izvore, on, zapravo, jednako mistificira i

parodira, i to i takvo – borhesovsko – navoĊenje izvora jeste nekom vrstom komparacije i

metafore, gde se umesto reĉi kao, i u istom znaĉenju, šire asocijativna polja oko poreĊenog

predmeta i stvaraju, zahvaljujući toj laţnoj bibliografiji (ili nepotpunoj, jer potpune bibliografije i

ne moţe biti), jedan asocijativni i intelektualni eho. (A ne samo emotivni, kao u realistiĉkoj

literaturi.)

I ako se moţe govoriti o sliĉnosti postupaka izmeĊu onog što ga upotrebljava Borhes i onog

upotrebljenog u knjizi Grobnica za B. D., to je, u prvom redu, na ovom planu proširenja

intelektualnih i mitskih asocijacija u navoĊenju izvora (uglavnom izmišljenih). I, mislim, tu se

zapravo ceo taj problem sliĉnosti i završava (na stranu tehnika). Ono što kritika nije zapazila u

Grobnici za B. D., ma koliko to bilo, ĉini mi se, evidentno, jeste ĉinjenica da su ovde izvesni

tehniĉki prosedei, borhesovski, upotrebljeni na materijalu na izgled neprimerenom

borhesovskom naĉinu: na fabulama od istorijske, ĉak politiĉke relevantnosti, i da su borhesovski

solipsizam i metafiziĉka vanvremenost (kao program) zamenjeni tom istoriĉnošću i politiĉnošću,

i time je stvoren, po mom skromnom uverenju, jedan na izvestan naĉin nov knjiţevni pristup

realnosti. Mogućno de meme farine

De me me farine. – Od istog je brašna, negde krajem 1976, jedan Poljak napravio revolver i

primorao posadu aviona da promeni kurs. Taj u crno ofarbani revolver, taj corpus Dei od kojega

se pravi hostija, prošao je kroz X-zrake kontrolne kabine aerodroma neopaţen i aparati nisu

registrovali prisustvo Boţjeg tela pretvorenog ne više u simboliĉno, nego istovremeno u

konkretno i laţno oruţje. Moţda pomalo preterano, ovo se, dakle, poreĊenje – de me me farine –

u konkretnom sluĉaju, moţe primeniti kao metafora ili parabola, u svakom sluĉaju kao slika:

Borhesovo delo je corpus Dei, simbol, Grobnica za B. D. je metafora de meme farine, ali ne bez

ironiĉnog, istorijsko-politiĉkog konteksta.

, od istog brašna, od istog intelektualnog mliva – gde se pisac javlja kao zbir iskustava,

emotivnih i intelektualnih – i gde je iskustvo literature, logosa, nuţan i nerazdvojan deo pisca-

mitotvorca. Stvarnost proĉitanih knjiga u ovu i ovakvu mitologiju ulazi svesno i nuţno, ne kao

balast i kao bibliografija, nego kao suma empirijskog saznanja o svetu koju pisac stiĉe lektirom:

odatle kod Borhesa njegova bibliografija-metafora (a ne iz potrebe da Jeremićima i Pigeonima

ukaţe odakle su i šta preuzeli). Borhes, zapravo, pokušava da stvori dajdţeste mitova, dakako

individualnih, no svestan da su to dajdţesti, da je to, uprkos svemu, samo uzaludan pokušaj

stvaranja rezimea sveukupne ljudske istorije i svih mitova, ĉije izvorište nije više u kolektivnoj

svesti, jer je kolektivna svest razorena, nego u pisanim spomenicima te kolektivne svesti.

Borhesovska je bibliografija, dakle, ukazivanje na tu insuficijenciju, na ĉinjenicu da niko više ne

moţe da nosi u svesti (u sećanju) tu vavilonsku biblioteku sveukupnog ljudskog iskustva i da je

rezime dakle nemoguć, osim kao subjektivno u suštini (ipak) više lirsko nego intelektualno

viĊenje sveta, a to nije ništa drugo do priĉa, do beletristika, makar krenuli, kao što je Borhes

krenuo, putem egzaktnog istraţivanja mitova. Odatle taj borhesovski hibrid polupriĉa-poluesej,

odatle ta laţna bibliografija

Postupak koji je inaugurisao još Rable!

koja ukazuje ne toliko na izvore koliko na nemogućnost uspostavljanja izvora, odatle ono u

suštini parodijsko uvoĊenje u sopstveni opus poglavlja iz tuĊih dela (u Et coetera): ona su

Borhesova stoga što ih je iz sveukupne vavilonske biblioteke izdvojio po afinitetu, po tipiĉnosti,

po sliĉnosti rukopisa (jer ta su dela napisana Borhesovom rukom u nekoj dalekoj prošlosti i u

nekoj dalekoj literaturi), i to više nije samo neka liĉna antologija nego i neka vrsta intelektualne

bajke, ilustracija teze o cikliĉnom kretanju vremena. A da bi sve to bilo još i literatura, nekom

vrstom priĉe u priĉi, Borhes tome dodaje, tim priĉama-citatima, i zrno mistifikacije, pa

ilustrativnost teze o nekoj vrsti intelektualne reinkarnacije postaje evidentnijom: podmećući u taj

niz i svoju sopstvenu priĉu – koju pak podmeće nekom izmišljenom piscu ili nekom izmišljenom

delu – bajka postaje edukativnija, naravouĉenije evidentnije.

☞ Tekstovi koji sačinjavaju Et coetera nisu Borhesova izmišljotina. On ih je samo preveo ili

adaptirao. Uostalom, on daje reference izvornika na kraju svakog od njih. Ali ti tekstovi u tolikoj

meri naliče na one koje on sam piše, da bi čovek mogao lako poverovati da su njegovi i da mu se

prosto dopalo da ih pripiše ovom ili onom autoru. MeĎutim, stvari ne stoje tako, mada, istini za

volju, nisam pronašao nikakvog traga priči pod naslovom Mastiljavo ogledalo u Bartonovom

delu, odakle on pretenduje da ju je uzeo. Moţda je reč o zabuni.

MeĎutim, čini se da se Borhes nije zadovoljavao izborom i konfrontiranjem. Izgleda da je uvek

modifikovao priču koju je uzimao. Mera adaptacije je, bez sumnje, različita. Ona je neznatna, ali

ipak osetna, u slučaju priče Odloţeni ĉarobnik. U to ćemo se uveriti ako uporedimo Borhesovu

verziju sa bukvalnim prevodom originalnog teksta koji nam je dao Infant Don Huan Manuel a

koju donosi Adolf de Pibusk u Le Comte Lucanor, Pariz 1854. (...)

Najzad, izgleda da je za biografije koje sačinjavaju samu Sveopštu istoriju bešĉašća Borhesov

udeo ličnog domišljanja, bar u izvesnim slučajevima, vrlo velik. Za priču Hakim iz Merva, jer je

u pitanju ličnost koja me je interesovala iz drugih razloga, izvršio sam nuţna istraţivanja. Moglo

bi biti poučno navesti ovde rezultate tih ispitivanja. Moţe se, dakle, utvrditi da arapski i persijski

hroničari daju o tim dogaĎajima verziju koja se, u pojedinostima, skroz razlikuje od one kod

Borhesa. Čini se da Borhes nije sačuvao ništa drugo do istorijski okvir. Uz to, nijedan od

tekstova, koliko je meni poznato, ne navodi da je Hakim leprozan. Pitam se nije li Borhes jednom

smelom kontaminacijom hotimično spojio Hakimovu avanturu sa pričom Marsela Švoba Kralj sa

zlatnom maskom, u kojoj jedan monarh stvarno nosi obrazinu jer mu je lice nagrĎeno kugom.

No vraćam se činjenicama.

Mnogi su analitičari potvrdili da je Hakim al-Mokana, Maskirani Prorok iz Korosana, zadavao

poraze Kalifovoj vojsci tokom više godina osmog veka, od 160. do 164. Hidţre. On je nosio na

licu za r zelene boje ili, po drugima, dao je da mu se načini maska od zlata, koju nikad nije

skidao. Smatrao je sebe Bogom, i tvrdio da je pokrio lice jer nijedan smrtnik ne bi mogao da ga

ugleda a da od njegova sjaja ne oslepi. Ove su tvrdnje izazvale ţestoke raspre meĎu njegovim

protivnicima. Hroničari – istini za volju sve sami Kalifovi istoriografi – pišu da je postupio tako

zato što je bio ćelav, ćorav i ruţan do odvratnosti. Njegovi su ga učenici pozvali da dokaţe

istinitost svojih tvrdnji i zahtevali da im pokaţe lice. On je to učinio. Neki su bili stvarno sprţeni,

a drugi su se uverili. Zvanična je istorija bez po muke objasnila to čudo. Ona otkriva (ili

izmišlja) njegovu strategiju. Evo priče o toj epizodi, onako kako se nalazi u jednom od najstarijih

izvora, u Topografskom i istorijskom opisu Buhare, koji je završen godine 332, a iz pera Abu-

Bak-Mohamada ibn Đafara Naršakija... (U tezi Golama Hoseina Sadigija Iranski verski pokreti

u II i III veku Hidţre, Pariz, 1938, navedeni su iscrpni i kritički izvori koji se odnose na Hakima,

strana 163–186: oni su mnogobrojniji nego što nam to Borhes kaţe. I, naročito, nisu isti.)

Dakle, ţenama koje behu s njim u zamku (...) naredi da svaka uzme po ogledalo i da doĎu na

krov tvrĎave. On ih nauči kako da drţe ogledala jedno naspram drugog – i to u času kada su

sunčevi zraci najjači... Reče on tada svom sluzi: Reci mojim podanicima: evo vam se pojavljuje

vaš Bog. Posmatrajte ga! Posmatrajte ga! Ljudi, videvši trg obasjan svetlošću, behu

prestravljeni. Padoše na kolena.

(...) Nije mi poznato kako, kada i čijim je posredstvom bila Hakimova povest prenesena na

Zapad. Godine 1697, Erblo je rezimira u belešci koju posvećuje ovom proroku u svojoj

enciklopediji, ali je mogućno da su je i drugi orijentalisti pominjali uzgred već i ranije. Delo je

ponovo izdato 1777, u okviru izdanja Galland. Godine 1787, u Ajaću, Napoleon Bonaparta, tada

sedamnaestogodišnjak, napisao je jednu kratku Hakimovu biografiju. Ona nosi naslov Proroĉka

maska. To je njegov prvi knjiţevni pokušaj. Te stranice, objavljene 1821, bile su izgleda

shvaćene kao delo mašte. One se završavaju – i one proročki – sledećim razmišljanjem: Ovaj je

slučaj neverovatan. Dokle moţe čoveka da dovede mahnitost slave! Sam pisac će to najbolje

pokazati.

Godine 1914, u Psychologische Abhandlungen, koju je objavio u Beču K. G. Jung, mogućno je

da je Ţ. Votez izveo iz te toboţnje priče neke zaključke o Napoleonovom karakteru i njegovoj

sudbini. Nisam mogao da dobavim ovu monografiju, čije ambicije moţemo naslutiti na osnovu

jedne Kunove rečenice u njegovom delu Maska, Pariz, 1957, str. 38.

Šta da se zaključi? Tekst Horhea Luisa Borhesa Maskirani bojadţija Hakim iz Merva čini se,

dakle, sasvim originalnim: citirani izvori poznati su samo piscu koji, zauzvrat, ne upotrebljava

nijedan od onih koje su poznavali Sadigi i ostali izučavaoci iranske povesti; na isti način, svi

dogaĎaji iz Hakimovog ţivota u toj priči lična su tvorevina H. L. Borhesa, koji, s druge strane,

izbacuje tri od hroničara potvrĎene epizode: bleštava ogledala, veštački mesec, samoubistvo u

peći. U tematskoj bibliografiji Sveopšte istorije bešĉašća, a u vezi s Hakimom, pominju se samo

dva dela: enigmatični i nepristupačni Vernichtung der Rose i opširna, uopštena, i vrlo

pristupačna History of Persia od Ser Persi Sajksa. No ovo delo posvećuje Maskiranom Proroku

samo dvanaestak linija, a i one jedva da imaju nekakve veze sa bibliografijom koju nam daje H.

L. Borhes, osim aluzije na poemu Tomasa Mora. (Ova pesma, koja čini deo zbirke Lalla Rookh,

bila je prevedena anonimno na francuski, 1820, kod Artisa Bertrana, zatim kod Lerua 1887, a

prevodilac je Ţ. Tomasi. On samo ve ze na osnovu beleške pomenutog Erbloa.) Evo je:

„The Veiled Prophet of Khorosan, A. H. 158–161 (774–777)

– To the beginning of Medhi’s reign belong the incidents made familiar to English readers in

Moore’s well-known poem. Its hero, Mokanna, known as Hakim Burkai, or the Physician with

the face-veil, was born at Karez, which is now a squalid village on the road between Meshed and

Herat. He taught the immanence of the Deity in Adam, in Abu Muslim, whose name was still

intensely revered, and in himself. For four years he held Central Asia, until, being besieged and

seeing no hope, he cast himself into a tank of vitriol.“ (T. I, p. 563)

Ne ţelim da prejudiciram zaključke koje bi moglo da potvrdi samo jedno šire i dublje

istraţivanje. Hteo sam samo da radoznalom čitaocu dam nekoliko primera kako bi mogao da

odmeri deo tradicije u Borhesovom delu, kao i njegov lični doprinos. Videli smo da lični udeo

moţe biti i te kako značajan: skoro potpun. – (Roger Caillois, Postface du traducteur, u: J. L.

Borges, Histoire de l’infamie – Histoire de l’éternité, UGE, Paris, 1964)

Primetio sam da je, nakon niza pozitivnih napisa o svojoj najnovijoj knjizi, Danilo Kiš odjednom

počeo da daje neke intervjue, koji, očigledno, nisu bili rezultat razgovora sa intervjuistom, nego,

manje ili više, ţučne polemike s nekim i nečim nepoznatim. Nije mi bilo jasno o čemu je reč, ali

sam zapaţao da je takvih njegovih napisa bilo sve više i da su bili sve bezobraznije upućeni

nekim za mene nevidljivim oponentima (...) Zapazio sam takoĎe, da je odjednom počeo da stvara

neku novu poetiku, poetiku dokumentarne proze u duhu svog najnovijeg dela, kojom je, štaviše,

negirao svoja ranija dela, koja su bila stvorena na osnovu sasvim drukčijih principa.

Zatim, naravno, malo pedagoške poeme za parter i za knjiţevniĉki Kindergarten, malo

provincijskog popovanja:

Činilo mi se to čudnim i pogrešnim ponašanjem, iako sam naslućivao da tim svojim stavom Kiš

nastoji da onemogući kritike koje nisam video odakle dolaze.

Ja sam, dakle, imao niz pozitivnih napisa o svojoj knjizi, to je bar iz ove reĉenice sasvim jasno,

kao što je jasno i to da Jeremić sve kritike o mojoj knjizi naziva napisima, dok pigeonovsku

rabotu smatra autoritativnom i autentiĉnom knjiţevnom kritikom! I to je jasno. Ali ko je pisao te

pozitivne napise, to, bogme, iz ove jeremićevske gramatiĉke zbrke nije lako razabrati, jer na

osnovu onoga što on veli i kako veli, ispada da sam ja sa m pisao o sebi niz pozitivnih napisa!

Posle niza pozitivnih napisa, poĉeo sam, dakle, po Jeremiću, da dajem intervjue koji oĉigledno

nisu rezultat razgovora sa intervjuistima! Kako objasniti ovu jeremićevsku šaradu? To bi trebalo

da znaĉi, valjda, da me intervjuist pita jedno, a ja odgovaram drugo! Kako inaĉe objasniti ovu

jeremićevsku oĉiglednost?! Kao da izmeĊu intervjuisanog i intervjuiste ne postoji mogućnost

jasne komunikacije i preciznog dogovora! Kao da nisam bio u mogućnosti, dakle, da, u principu,

odgovaram na ona i onakva pitanja na koja sam ţeleo da dam odgovore!

Ja sam se, dakle, po Jeremiću, u tim intervjuima igrao pokvarenih telefona i pravio sam se

Englez koji ne razume naški, pa umesto da odgovaram na postavljena pitanja, ja sam poĉeo

manje ili više (više ili manje) da vodim ţuĉne polemike sa nekim ili neĉim nepoznatim, dakle sa

fantomima! Ja sam, prema tome, po Jeremiću, govorio o fantomima, mada me o tome niko ništa

nije pitao, i ĉak sam (manje ili više) ţuĉno polemisao sa njima – fantomima! Dr Jeremić je u

tome – jedino u tome – u pravu. Ja sam, zbilja, u svojim intervjuima vodio polemiku sa

fantomima, jer tada kada sam davao neki od tih intervjua, ja nisam još bio naĉisto s tim ko stoji

iza te fantomske zavere protiv mene i moje knjige, pa nisam mogao u to vreme još zabiti glogov

kolac u fantomsku, no vrlo realnu pojavu Predsednika Udruţenja knjiţevnika, jer se dr Jeremić u

vreme tih fantomskih obraĉuna protiv moje knjige drţao u senci, sedeo je u dubokom hladu u

Francuskoj broj 7, gde se sa svojim prijateljem u knjiţevnosti (Šćepanovićem) dogovarao kojom

će se mahinacijom domognuti Oktobarske nagrade i kojom će mahinacijom diskreditovati mene.

Kao što u to vreme nisam znao ni za Jeremićevog privatdocenta Pigeona, i kao što nisam znao za

fantomske sastanke kod dr Nedeljkovića, gde je dozivana, kao na spiritistiĉkim seansama,

reinkarnacija laţnog Dantesa pod imenom Ţan Deska! No ja sam u jednom od tih intervjua (u

Knjiţevnoj reči) i te kako jasno rekao, ne imenujući ih, da mi se priviĊaju fantomske obrazine

Šćepanovića i Bulatovića, a tada nisam mogao ni pomisliti (jer u to vreme još nisam bio ĉitao

njegove janiĉarske aforizme) da bi mogao u tome da prepozna sebe – nepozvan i neprozvan –

glavom i bradom dr Jeremić.

Ja sam, nadalje, po dr Jeremiću, odjednom poĉeo da stvaram neku novu poetiku, poetiku

dokumentarne proze, u duhu svog najnovijeg dela, i ja sam time štaviše, negirao svoja ranija

dela.

Razmotrimo logiĉki ovu jeremićevsku konstataciju.

Ja sam odjednom poĉeo da stvaram neku novu poetiku, poetiku dokumentarne proze.

Ostavimo zaĉas na stranu ovo odjednom (tome ćemo se vratiti). Postavimo nekoliko logiĉkih

pitanja.

Da li pisac ima pravo da menja svoju poetiku?

Svakako!

Šta se dogaĊa, po profesoru estetike Jeremiću, kada pisac promeni svoju poetiku?

On time štaviše, negira svoja ranija dela!

Šta se iz ovoga moţe zakljuĉiti?

Da kada neki pisac promeni svoju poetiku, da je on time negirao svoja ranija dela! Anulirao ih,

takoreći!

Šta se dogaĊa, dakle, s piscem koji je imao, na primer, svoju naturalistiĉku, svoju simbolistiĉku,

svoju ekspresionistiĉku, svoju realistiĉku... fazu?

On je, po profesoru estetike Jeremiću, štaviše negirao svoja ranija dela!

Po njemu, dakle, kada pisac po logici dijalektiĉkog razvoja ostvaruje novo u odnosu na svoje

sopstvene knjiţevnoteorijske poglede i shvatanja, on se time negira!

Šta, dakle, zakljuĉiti posle svega ovoga o znanju knjiţevnog poslenika Jeremića?

Da je knjiţevni poslenik Jeremić ignorant u stvarima knjiţevnim.

Quod erat demonstrandum.

No kada bi i sve to bilo tako kako veli dr Jeremić, to jest da sam stvorio novu poetiku (poetiku

dokumentarne proze), time, ipak, po zdravom razumu i logici, ja ne bih, to je bar jasno, negirao

svoja ranija dela. To bi za svakog istoriĉara i teoretiĉara knjiţevnosti koji ima iole pojma o

knjiţevnim stvarima bilo samo jednom od faza u mom knjiţevnom traţenju, i to bi moglo samo

da svedoĉi o mom sopstvenom nezadovoljstvu, o mojim sopstvenim nemirima, mojim

sopstvenim menama. I to za iole pametnog kritiĉara i knjiţevnog istraţivaĉa koji ima osnovna

znanja o dijalektičnosti pojava, ili makar elementarnog smisla i zdrave logike, ne bi bilo

nikakvim grehom da pisac u svom traganju napušta teren ispitanih mogućnosti i da se, u strahu

od šablona i autopastiša, da u nove intelektualne avanture. Makar te faze bile pikasovski uĉestale

i protivreĉne jedna drugoj! No pošto Jeremić ne stiţe od svojih knjiţevnih mahinacija i

ĉinovniĉkih ambicija da se bavi stvarima knjiţevnim, to ni ova njegova tvrdnja – da sam

odjednom poĉeo da stvaram poetiku dokumentarne proze – nije ništa drugo do jedna od njegovih

proizvoljnih konstatacija koja se ne temelji na ĉinjenicama. Jer izmeĊu ove moje poslednje

knjige i mojih ranijih knjiga, a pogotovu Peščanika, kao i izmeĊu mojih ranijih teorijskih

tekstova i ovih poslednjih, postoji jasna dijalektiĉka veza, kao što postoji jasna dijalektiĉka veza

izmeĊu moje ranije poetike i ove poslednje, koju sam obrazlagao u tekstovima i intervjuima

povodom Grobnice za Borisa Davidoviča. Štaviše, postoji tu, gledano iz današnje perspektive,

jedna zaĉuĊujuća doslednost, jedna takoreći opsesivna teţnja ka dokumentarnom, ne samo na

nivou knjiţevne prakse nego i na planu teorije. Naravno, mnogo bi bilo oĉekivati od Dragana

Jeremića da napusti svoju ĉinovniĉku karijeru i da se upusti u knjiţevna istraţivanja (to za njega

obavlja jedan novinar skandaloznih rubrika!) i ja liĉno to smatram srećom po našu literaturu

(ĉinjenicu da se dr Jeremić opredelio za ĉinovniĉku karijeru). No ipak je zanimljivo pogledati

koliko je sramno proizvoljno i netaĉno tvrĊenje ĉinovnika Jeremića – kao što su, sa svoje

proizvoljnosti, sramne sve izjave dr Jeremića – kada veli to što veli: da sam odjednom promenio

svoju poetiku, da sam napravio jedan popreĉni rez na svom oeuvreu. Sramno je to stoga što je

Jeremić ovakve svoje tvrdnje mogao proveriti, jer to su ipak knjiţevne ĉinjenice, makar od kakve

da su relevantnosti.

Pogledajmo, dakle, kako stoji s tom Jeremićevom tvrdnjom da sam poĉeo odjednom da stvaram

svoju poetiku dokumentarne proze. O tom dokumentarnom u knjiţevnosti, dokumentarnom i

autentiĉnom kao idealu i modelu kojem teţi savremena (posleratna) proza, pisao sam prvi put pre

nekih dvadeset godina u tekstu što sam ga objavio u ĉasopisu Delo (6–7, 1959) pod naslovom

Sudbina romana;

„... savremeni roman prenosi svoje teţište, bez obzira na prosede, (...) na probleme egzistencije u

širem smislu. Romansijer na taj naĉin postaje svedok, pisac ideja, ĉak i ako je njegovo

svedoĉanstvo reportersko i konfesiono, tim pre što je takvo.

Savremeni romansijer daje pre svega grozniĉava svedoĉanstva o svome dobu, bez obzira na

vreme radnje i sredinu. Roman Dţordţa Orvela 1984 svedoĉi o tom vremenu iz aspekta

budućnosti, a mesto radnje (London) samo je tendenciozno stvoren okvir te fantazmagoriĉne

vizije jedne sadašnjosti-budućnosti. Kina, Indokina i Španija u delima Malroa isto su toliko

konkretna koliko i opšta svedoĉanstva, no ta im konkretnost daje jednu novu dimenziju koju

nemaju Kafkina dela: ubedljivost i metafiziĉnost na planu realnosti, čudesna simbioza vizije,

svedočanstva, dokumenta i legende, mita.“ (...)

Taj ideal autentiĉnog, memoarskog, dokumentarnog, to insistiranje na literaturi činjenica

jednako je prisutno i u mom tekstu objavljenom godinu dana posle onog citiranog, dakle 1960, i

koji se pojavio u Politici (od 6. novembra) a pod naslovom Generali i pesnici:

„Nedeljni listovi i magazini ustupaju sve više prostora memoarima posvećenim II svetskom ratu.

Interesovanje svih slojeva ĉitalaca moţe se uporediti sa onim koje su svojevremeno izazvali

romani Dikensa ili Dostojevskog dok su izlazili u nastavcima. Generali opasno ugroţavaju slavu

pesnika i pisaca. (...)

Ako ova literatura činjenica neće moći da sasvim potisne u zadnji plan poeziju u širem smislu

reĉi, onda je to samo stoga što će izbledeti sauĉesniĉki momenat, udeo koji smo jedino mi,

savremenici, u stanju da pripišemo tim golim ĉinjenicama. Ovim je jasno odreĎen karakter tih

memoara, kao i naš stvaralački, poetski udeo.

Sada podvlaĉim.

Memoari generala i vojskovoĊa imaju onaj oreol koji nam godi, onu mušku patetiku fakata

Sada podvlaĉim.

koja ĉini od svih nas heroje, jer nam daje za pravo da se identifikujemo sa njima... Memoari

vojskovoĊa i generala jednim mojsijevskim gestom vraćaju liĉnosti onaj oreol koji joj je

literatura otrgla... Vinovnici i ţrtve pobeda i poraza ĉoveĉnosti uspeli su da stvore ono što

literaturi sve teţe polazi za rukom – integralnu liĉnost, heroja... Savremeni ĉitalac ţeli da oseti

pobedu liĉnosti, kao što ţeli da naĊe ljudske razloge njenih poraza. A u ratnim memoarima

postoji uvek odgovor, stoga nema mesta beznaĊu i apsurdu. Ratni memoari uvek govore o nadi,

kao i Malroov roman o španskoj revoluciji... Današnji ĉitalac je pre sklon da poveruje istini onih

ĉinjenica koje je Balzak izjednaĉio sa glupošću negoli onoj takozvanoj umetničkoj istini koja

samo polazi od tih fakata, no ipak ih ne izneverava...

Sada podvlaĉim.

ako današnji romansijer istakne na vidnom mestu onu već uobiĉajenu frazu da su dogaĊaji

opisani u ovom romanu istiniti, no svaka je podudarnost sa stvarnim liĉnostima sluĉajna, on time

hoće upravo da navede čitaoca da poveruje u autentičnost njegovih junaka

Sada podvlaĉim.

ovim bezazlenim lukavstvom hoće samo da primora čitaoca da se odnosi prema njegovom

romanu i prema njegovim ličnostima onako kako se odnosi prema memoarima

Sada podvlaĉim.

: da se identifikuje u najvećoj meri, što će reći da poveruje... Pesnicima će se verovati onda

kada... proces pretvaranja stvarnosti i legende u mit bude zbrisao razliku izmeĊu ĉinjenica i

fikcije.“ Kao što sam i povodom Peščanika rekao da je vreme izmišljanja zauvek prošlo, a da će

priĉa i roman sve više biti ispovest i dokument, Borhes i Piljnjak. (Ideje, br. 4. 1973. v. Po-etika,

knjiga druga, str. 155).

Tako je, dakle, odjednom poĉela ta moja ako ne poetika, a ono, u svakom sluĉaju, moja teţnja da

se oslobodim pogibeljnog prvog lica (jednine). Tragovi te poetike nalaze se jednako i u mom

polemiĉkom tekstu o Pustolini Vladana Radovanovića, gde sam rekao, pre ravno sedamnaest

godina

Vidici, maj–jun 1960. Preštampano u Po-etika, str. 102.

, da po mom ondašnjem, a bogme i sadašnjem iskustvu i saznanju, ako se još iĉim moţe

sablazniti, to je onda fabula (uprkos svemu), granginjol ili reportaţa ĉija se istinitost proverava

na ovaj ili na onaj naĉin. Dakle već se i tu javlja, ne samo u ovoj reĉenici, nego u celom tom

tekstu, ta opsesivna ideja o autentiĉnosti, o istinitosti i reportaţi kao spasonosnom i valjda

jedinomogućnom knjiţevnom palijativu protiv proizvoljnog i arbitrarnog psihologizirajućeg

proznog ţanra, protiv introspekcije i klasiĉnih knjiţevnih klišea, i ceo ovaj tekst o Pustolini

Vladana Radovanovića i nije ništa drugo do pledoaje za jednu literaturu činjenica. Roman traţi

izlaz u reportaţi i memoarima; mamac autentičnosti, granginjola i preljube, vraća iluziju

istinitosti: seme iz kojeg je ponikao roman i čitaoci. Taj sam svoj polemiĉki intoniran esej o

Pustolini završio jednim lirskoispovednim komentarom u kojem sam pokušao da izmirim ta dva

protivureĉna principa (dokumentarno-imaginarno, faction-fiction), na kojima će biti, negde u isto

vreme, zasnovane i moje prve proze:

Poštovalac svih pustolovina duha, pobuna razuma i srca, ostajem pun poštovanja prema onome

ko je prezreo frazu Markiza je izišla u 5 sati, no i duboko uveren da u toj frazi ima više

umetnosti i više ţivota nego u krckanju peska u kome nema ljudskih stopala i koji ne govori

ljudskim jezikom. Poštovalac eksperimenta i trpljenja, odan ideji pobune protiv konvencija,

zastajem na granici gde poĉinje mucanje, makar morao da zapoĉnem svoj roman: Zatekoh ujutru

ljudske tragove u pesku.

Taj roman što sam ga tada zapoĉinjao zvao se Mansarda i u njemu se već, rekoh, nalazi u malom

cela ova protivureĉna poetika dokumentarno-imaginarnog, faction-fiction, i kada bi dr Jeremić

znao da ĉita beletristiku, onda bi on video jasnu vezu izmeĊu ove moje prve, mladalaĉke knjige i

ove poslednje, kao što bi video bez teškoća da je Peščanik, napisan nekih petnaest godina nakon

one malopre navedene lirske izjave, samo konaĉna i simboliĉna faza tog traganja za ljudskim

tragovima u pesku: tema nagoveštena već u navedenom odlomku. No kako ova knjiga koju

ĉitalac sada ima u rukama nije samo coup de gra ce za dr Jeremića nego i dijalog sa meni

nepoznatim ĉitaocem, to ću navesti ovde u vidu nekog inventara, makar kao knjiţevni kuriozum,

kako sam u toj svojoj prvoj knjizi (u Mansardi) imao sve one formalno-tehniĉke elemente koje je

naša jeremićevska kritika – ponesena tematskom, siţejnom razliĉitošću – proglasila, povodom

Grobnice za B. D., za grešnu i opasnu inovaciju, za nedoliĉnu nekonsekventnost!

U toj se mojoj mladalaĉkoj Mansardi već javlja ĉitav arsenal pisanih spomenika

Postupak koji će biti dosledno primenjivan u svim mojim prozama: Psalam 44 raĊen je na

osnovu novinske reportaţe, i u njemu se koristi dokumentacija o novosadskim hladnim danima;

u Ranim jadima pojavljuju se porodiĉna dokumenta, u Bašti, pepelu oglasi, odlomci pisama, red

voţnje, ĉiji je original – Jugoslovenski autobuski, ţeljeznički i avionski kondukter – štampan u

Novom Sadu, u štampariji ĐorĊa Ivkovića, godine 1939, a glavni mu je urednik bio Eduard M.

Kiš, p. ţelj. inspektor; u Peščaniku, novinski tekstovi, Izbor, porodična i zvanična dokumenta,

stepenice ţivota, pismo. itd. itd.

: latinske sentence (urezane u zid golim noktima, ad unguem), liĉna biblioteka sa naslovima

knjiga, pisma, dnevnici, carte de vins, jelovnik, spisak stanara i jedan po pigeonovsko-

jeremićevskoj terminologiji neprijavljen i dug citat iz Čarobnog brega! Taj citat, na francuskom

(razgovor izmeĊu madam Šoša i Hansa Kastorpa) ovde je stavljen, skoro u celosti, u usta mom

izmišljenom junaku, a u dvostrukom (višestrukom, zapravo) znaĉenjskom kontekstu: kao

literarni agens mladalaĉkih fantazija jednog osamljenog mladog ĉoveka (kojemu je literatura,

dakle, nekom vrstom drugog bića, nekom vrstom drugog, boljeg sveta, jer on ţivi zapravo

anywhere out of this world) i kao identifikacija: taj moj junak, donkihotovski hranjen romanima,

doţivljava svet fikcije, svet romana, kao jedino svoje ţivljenje (a to i jeste siţejna graĊa te

satiriĉne poeme), i on stoga preuzima u samoći svoje mansarde (gde je mansarda, naravno,

takoĊe metafora) sve replike Hansa Kastorpa kao da su njegove vlastite (rekoh ja), a replike

madam Šoša pripisuje svojoj poluimaginarnoj-polustvarnoj ljubavi – Euridiki (Poète! reče ona.

Bourgeois, humaniste et poète...) Itd. Srećom, znaĉenje ovog postupka, ovog oneobičavanja, ove

knjiţevne mistifikacije, nisam bio otkrio Joci Daski, jer Jocu Dasku (Ţan Deska) tada još,

bestraga mu glava, nisam ni poznavao, dr Nedeljković se u to vreme, kao i sada, bavio

meĊunarodnim vezama, kako bi mogao napisati na svojoj knjizi da je i u toj oblasti ostavio traga,

višestruko korisnog, dr pak Jeremić je u to vreme radio, valjda, na svojoj tezgi, dok je Pigeon,

vrag će ga znati, po svoj prilici već i tada izveštavao (... a bio sam u prilici da kao stalni dopisnik

svakodnevno izveštavam skoro šest godina, Oko 18. XII – 2. I 1976/77). Tako je, velim, ovaj

moj neprijavljen tekst prošao (sad tek shvatam) bez teţih posledica po mene, osim što mi je

jedan ondašnji knjiţevni ĉinovnik, ondašnji i sadašnji, prebacio, izmeĊu ostalog, da svom

mladom junaku nasilno trpam u usta francusku frazu, tako da imamo nekoliko stranica teksta na

francuskom jeziku, što deluje odurno i nedopadljivo! – Odurno i nedopadljivo! Tako će, eto,

naša jeremićevska kritika pronaći šta je, odakle, u kojoj meri i u koje svrhe preuzeto! Manov

dijalog, na francuskom, jedan od najlepših u Čarobnom bregu, deluje odurno i nedopadljivo, jer

naši jeremićevski kritiĉari ne ĉitaju beletristiku i ne znaju, dakle, logiĉno, ništa o literaturi.

Taj dugi citat iz Čarobnog brega tu je dat, dakle, kao mimezis ĉitanja, te svakidašnje aktivnosti

ĉoveka gutenbergovske galaksije i Pripovedaĉa u prvom redu, a u nameri da prikaţe jednu

uobiĉajenu, rutinsku duhovnu delatnost (ĉitanje) ĉijem prikazivanju u literaturi nije posvećeno

dovoljno paţnje. Jer reći, na primer, u priĉi ili romanu, da neko lice romana ili neka stvarna

osoba, dakle neromaneskna, ĉita u originalu Verlena, Remboa i Apolinera, i ĉita Ruse i Mana i

Hamsuna i uţivljava se u svoju lektiru, to je nepripovedaĉki postupak, esejistiĉki, to znaĉi

kazivati a ne prikazivati tu zapravo svakidašnju intelektualnu aktivnost homo gutenbergiensisa,

aktivnost uobiĉajenu i banalnu kao uzimanje hrane ili oblaĉenje, koje su, kao svakidašnje

ritualne radnje, našle, meĊutim, svoj romaneskni i pripovedaĉki adekvat u beletristici. Navedeni

odlomak-citat, u konkretnom sluĉaju, ima dakle funkciju jednako prikazivanja koliko i tipizacije:

vrsta lektire (roman), pisac knjige (T. Man), odabrani odlomak (ljubavni rastanak na fonu

umiranja), sve to ima ovde svoja jasno odreĊena znaĉenja, svoju funkciju i jasne kodove, ma

koliko oni bili elementarni i tek ovlaš naznaĉeni: na širokim marginama ovog postupka ostaje,

meĊutim, dovoljno prostora za domišljanje i upotpunjavanje, a to je već domen ĉitaoca (onog

koji drţi knjigu u ruci) i kritiĉara (onog koji treba da dešifruje kodove i znaĉenja).

Posle citata sledi ovaj kratki pasus, koji je (ma šta o tome mislio Jeremić-Pigeon) ukazivanje na

izvore, svojevrsna beleška u kojoj je reĉeno sve što treba da bude reĉeno, sve što moţe i što sme

da se kaţe u okviru ovog i ovakvog pripovedačkog postupka: reći više od toga znaĉilo bi

pokvariti polovinu zadovoljstva, kako bi to rekli simbolisti, znaĉilo bi ispisati namerno

ostavljene široke margine, ostavljene za dosetljivog ĉitaoca, znaĉilo bi dati ĉitaocu šaradu koja je

već rešena:

Onda ugasih sveću. Knjiga s treskom pade u slamu. Svečana tišina prekri moju misao, moj san.

(Mansarda, str. 53)

(A ime savetnika Berensa pojavljuje se u tom citatu iznenadno i šokantno, jer je tu ostavljeno

kao šifra i podsetnik za ĉitaoca koji se još nije dosetio, kao svojevrsna napomena i jasno

ukazivanje na izvor, ne radi samog izvora nego radi intelektualnog zadovoljstva otkrivanja i

prepoznavanja.)

Zatim se, kao refren, kao eho lektire, kao odjek identifikacije, kao identifikacija koja još traje, i

posle ĉitanja, i posle citata, pojavljuje ponovno citat, reĉenica izgovorena takoĊe na francuskom,

koja je neka vrsta rezimea tog tragiĉno-veselog, tog karnevalski intoniranog rastanka za veĉnost:

Adieu, mon prince Carnaval!

Proces identifikacije, sveĉani ĉin lektire, odvijao se, dakle, uz lelujav plamen sveće, što je dalo

predelu nestvarnog (lektire i romanesknog sveta) još nestvarniju auru, jer okolo plamena sveće

stoje samo senke i ogromni predeli polutame i mraka, prostori imaginacije, prostori široki kao

noć i noćno nebo, gde misao onog koji ĉita moţe da rasporeĊuje fantome lektire i svoje

sopstvene fantome, da se izmeša sa njima. Plamen sveće pada samo na stranice knjige (i moţda

još samo na bledo lice ĉitaĉa, kao kod flamanskih majstora), pa stoga lektira postaje jedinim

objektivnim svetom, sve ostalo je od nepostojanja, od mraka, sve ostalo je opipljivo ništavilo.

Ĉitaĉ je, oĉigledno, umoran, iscrpen ĉitanjem, tom strasnom aktivnošću identifikacije i dozivanja

duhova uz pomoć plamena, knjige i mraka, pa da bi se oslobodio svojih svesno dozvanih i dragih

likova-fantoma, on zna da je dovoljno sklopiti knjigu i san će se raspršiti, a veliki karneval

strasti, ljubavi i rastanka nestaće u hip, sve će biti ponovo samo opipljivo ništavilo, sve će

ponovo otići u nepostojanje, istog ĉasa kada se sklope nad njima korice knjige, kao kamene

ploĉe nad kriptom. No Pripovedaĉ nije u stanju da to uĉini – da sklopi knjigu i da poništi

izvorište svojih sanjarija, svog jedinog ţivljenja – jer izvan plamena sveće i knjige koju

osvetljava postoji samo kripta mansarde, pa on stoga produţuje svoj svesni san, produţuje ga sve

do granica ljudskog, sve dok ga umor ne natera ne da sklopi knjigu (za to on nema više snage, jer

sklopiti knjigu znaĉilo bi za njega nestati), nego da dune u sveću, da proširi prostor mraka, da ga

uveća, da pripremi mesto na kojem će se boriti snovi lektire i snovi stvarnosti. On, dakle, gasi

plamen sveće poslednjom snagom, poslednjim dahom iscrpljenog sanjara i umornog spavaĉa, a

knjiga mu pada iz krila, sklopivši se, valjda, sama, ali to se više ne vidi, to se više ne zna: knjiga

više i nije vaţna, mehanizam sanjarenja i snova pokrenut je, sad već knjiga moţda i nije

potrebna, ostaje široko more sna i tame u koje će Pripovedaĉ utopiti svoje sanjarije u polusnu i

svoje mo re u snu, u koje će uneti nuţne ispravke. Ako košmari sve ne upropaste. On (Hans

Kastorp) postaće Ja, Madam Šoša postaće Ona (Euridika), a sa ovom identifikacijom ostvaruje se

veliki mutatis mutandis: sve jeste i sve nije više isto, sve jeste i nije više prepoznatljivo. (Ukoliko

košmari, koji regrutuju svoje fantome iz jedne druge stvarnosti, sve ne upropaste!)

Knjiga s treskom pade u slamu, gde slama nije samo kontrapunkt knjizi, njenoj materijalnoj

strukturi (kao predmetu koji je delo ruku ljudskih, proizvod procesa rada, ĉak i mimo njene

sadrţine, njene siţejne graĊe i njenih knjiţevnih znakova i znaĉenja), nego je slama tu samo

mrtva materija, skoro bez znaka (i to je moţda njen jedini znak), izvan prirode, na podu neke

mansarde, izdvojena iz prirode, išĉupana, izgaţena, višestruko poništena, no ona je ovde još i

literarni, pripovedaĉki kontrapunkt patetiĉnoj temi lektire, knjige i njene sadrţine, nagli prekid

uzvišenog sadrţaja sanjarija (i citata); taj tresak, taj nagli pad, pad je anĊela, jer ovde se ne

sudaraju samo dve materijalnosti, knjige i poda po kojem je prostrta slama (i gde, po svoj prilici,

spava naš Ĉitaĉ), nego je to znak da je san odneo pobedu i da je poĉeo da hara, da je poništio taj

svesno dozvani svet: taj tek malko ublaţeni pad knjige u slamu otkriva da je sva ta uzvišenost,

sva ta otmenost, bila (iz aspekta ĉitaoca, dakako) nestvarna i nematerijalna a da je jedina

stvarnost, materijalna i opipljiva kao ta knjiga-objekt – stvarnost te klošarske mansarde gde je

Pripovedaĉ-Ĉitaĉ, leţeći u slami, doţiveo na trenutak, uz magijski ritual plamena i knjige, slavne

orgije fantazija i putovanja .

Proces identifikacije junaka knjige o kojem je bila reĉ, to mladalaĉko donkihotstvo, kao kada se

kaţe mladalaĉko ludilo, ima, naravno, u Mansardi, ulogu karakterizacije lika, kako se to veli, i

daje kroz ovu scenu identifikacije i njegovo sociološko, klasno i antropološko obeleţje, a ne

samo psihološko: Pokaţi mi šta ĉitaš, kazaću ti ko si! U igru teksta, veli Ţan Tibodo, ukljuĉen je

ceo ţivot romansijera, njegov jezik, njegova kultura, njegova ideologija. I nije, dakle, ta scena,

taj odurni i nedopadljivi dijalog, tu ukljuĉena sluĉajno, nego da bi, sa svim ovim znaĉenjima bila

prepoznata, da bi bila identifikovana; i nije, dakle, sluĉajno uzeta baš iz Čarobnog brega (i to

nije samo hommage à T. Mann) i upravo ta scena sentimentalnog rastanka. Taj moj kratki roman

(Mansarda), pisan u prvom licu, jeste, na neki naĉin, i moja vlastita intelektualna i sentimentalna

biografija, snimak mojih mladalaĉkih godina uĉenja, mojih nemira i pobuna. I šta je za jednog

studenta knjiţevnosti logiĉnije nego da se – u trenutku kada njegova sopstvena osoba postane

romanesknim likom (u toj samooplodnoj i ĉudesnoj transformaciji gde se izmeĊu romanesknog i

realnog ja stvara proces istovremenog podvajanja i sjedinjavanja, jer ja onog koji piše o sebi i ja

što ga opisuje nisu i jesu isto lice) – šta je, dakle, za njega logiĉnije, za tog zaljubljenog i hudog

studenta Weltliterature koji ĉita u originalu Verlena, Remboa i Apolinera, i ĉita Ruse i Mana i

Hamsuna, šta je, velim, logiĉnije za njega nego da se uţivljava u svoju lektiru, šta je

signifikativnije za njegov intelektualni profil od njegove lektire! (Jer sve ostalo je za njega

trivijalnost.) I ako sam, dakle, pribegao ovom sredstvu (prikazivanju procesa identifikacije,

mimezisu ĉitanja), to sam uĉinio i tada sa jasnom namerom i sa jasnim planom: ova oteščala

forma, ovo tipiĉno formalistiĉko oneobičavanje, ovo, zapravo, dvostruko oneobiĉavanje (citat;

na stranom jeziku) tu je da svedoĉi o svim ovim referencama, sve je to interpolirano tu, i tako, u

pustoj nadi da će ĉitalac otkriti smisao i logiku ovih znakova, ovih znaĉenja. Svih ovih znaĉenja!

(Jer pisac piše, zapravo, za svog ĉitaoca, za ĉitaoca po svojoj meri. Nesporazumi poĉinju od ĉasa

kada se ove izoanemere i izobare poĉnu rasturati i remetiti, kada se u semantiĉko polje ukljuĉi

nepozvan primalac, primalac kome ni semantiĉka ni estetiĉka poruka ne bejaše upućena i kome

je stoga ta poruka nerazumljiva.) Kada u ovom i ovakvom znaĉenju, sa ovakvim intencijama,

navedete citat iz Mana (na francuskom

Jeziku originala. – Prim. uz ovo izdanje.

) i kada to proĉita izvesni S. R., koji se, kao i Jeremić, bavi kritikom po sluţbenoj duţnosti i

Ċuturijaški, onda, naravno, to zvuĉi odurno! A kada, po istom prosedeu, i sa sliĉnim intencijama,

interpolirate u priĉu neki tekst sa istorijskim, kunsthistorijskim zapravo, referencama, a pri tom

izvršite po meri i logici priĉe nuţnu transpoziciju tog teksta, pretvorivši ga jednim ĉarobnjaĉkim,

kunstlerskim, hudoţniĉkim zahvatom u knjiţevni, u pesniĉki tekst (koji sad već ima vaš vlastiti

rukopis), izvršivši par une chimie merveilleuse (Flober) tako reći alhemijsku transformaciju te

graĊe, transformaciju dovoljnu da bude ipak prepoznatljiva (kao u prethodnom primeru), jer je to

prepoznavanje, ili makar saznanje da je u pitanju alhemijsko pretvaranje jedne tvari u drugu, niţe

u višu, samo deo intelektualnog, dakle i estetskog doţivljaja, to je sam estetski doţivljaj (potpun

tek za one koji tu tananu hudoţniĉku igru mogu otkriti, njenu višeznaĉnost, njenu

intencionalnost), kada, dakle, taj intelektualni halo, koji je svojevrsna muzika, dospe u magareći

sluh, onda se, logiĉno, cela ta tanana igra duha ruši i pretvara u preuzimanje stranica! I tu leka

nema!

Bog stvara ni iz čega,

mi stvaramo od ruina!

Grabe

☞ Trijumf i očaj magične igre jednako se ocrtavaju u piščevom stvaralačkom procesu: s jedne

strane, ustreptala lakoća kojom njegov čarobni štap ispisuje nov poredak, bajkovno jednostavan

i bojama zasićen; s druge strane, mučni kirijaški rad u sakupljanju posebnih crta, duhovno

kulučenje jednoj (sekundarnoj) stvarnosti koja treba da njegovom fiktivnom svetu pozajmi

verovatnost (...)

Citat kao takav ima u sebi neĉeg specifiĉno muziĉkog, nezavisno od svojih mehaniĉkih osobina,

a sem toga, ipak, citat je još uvek stvarnost koja se pretvara u fikciju, fikciju koja u sebe upija tu

stvarnost, tvoreći naroĉitu, sanjalaĉku i dirljivu pomešanost razliĉitih sfera. [T. Man] (Mp. XI

166). Ta sanjarsko-svesna igra sa onim već otisnutim, tkanje relacije usred onog što je

oblikovano, uţivanje u mnogostrukim prelomima i odrazima: to je od Smrti u Veneciji, zakon tog

delom mesečarskog, delom potpuno budno-agilnog no uvek neobično asocijativnomoćnog

muziciranja (...)

Zaostavština Tomasa Mana omogućuje nam uvide u tehniku montaţe – uvide za koje inače retko

kad imamo priliku. Utoliko je vredniji materijal koji je ostavio i koji nas stavlja u situaciju da

potpunije sagledamo mogućnosti i granice jedne tehnike koja je postala obaveznom za mnoge

pisce dvadesetog veka.

Naravno, kadri smo da opišemo pojavu montiranog umetničkog sveta. No ne moţemo je

vrednovati. Nauka o knjiţevnosti koja procenjuje prema merilima Geteovog doba ili, pak, hoće

da prida vrednost samo pesniku-vizionaru – nije u stanju da prizna tu vrstu umetnosti (...)

Za bliţe razmatranje odabraćemo odlomak iz poglavlja Deca (str. 196–197):

„Njoj je sad bila dodeljena jedna udovica plemenita roda, grofica jedna od Kleva, sa kojom je u

prozorskom udubljenju pevala iz psaltira i koja ju je učila tkanju tkanina od skupocene preĎe.

Mladić je pak dobio guvernera, gospodar-Ajzengrajna po imenu, koji je bio Cons du chatel,

hoću reći gospodar jednog tvrdog zamka opkoljenog vodom, sa širokim i dubokim šančevima i

visokom kulom, sa prostranim vidikom na more, jer je zamak leţao dole u ravnici, tamo gde su

Ruselere i Toru sasvim blizu mora. (Pazite, i zapamtite, ovaj zamak na vodi, blizu praskavo-

hučnog mora! Još će on imati udela u ovoj povesti!) Odatle je bio gospodar Ajzengrajn, jedan od

najvrlijih ljudi u zemlji i veran kletvenik, koji je od svoje volje došao u Velraper, iako je doma

ostavio ţenu i dete, da bi mladome vitezu bio počasni vaspitač i maistre de corteisie. A ovome su

za grublje poslove dali još i najstarijeg skutonošu, Patafrida. Jer, iako je vojvoda Grimald uvek

više voleo devojčicu nego sina, zbog one ozarenosti odozgo, pa je, što se ona više kao pupoljak

rascvetavala, bio sve galantniji i neţniji prema njoj, dok je prema mladome vitezu, što je ovaj

više rastao, postajao sve osorniji, on se ipak sasvim očinski brinuo za valjano vaspitanje svoga

naslednika, i naloţio da ovaj postane un om de gentilesce afeitié, bien parlant et enseignié. I

tako se Viligis od one dvojice učio viteštvu i finoj moralnosti. Od Patafrida je naučio – voleo on

to naročito ili ne – da skače na konja bez uzengija, a od gospodar-Ajzengrajna kako se prilikom

jahanja u šetnji, u mekoj odori, noga stavlja légèrement preda se na konja. Sa najstarijim

skutonošom morao je da deli megdan u gvozdenom oklopu iz Soasona i da nauči kako se kopljem

cilja u četiri zakivka na štitu protivnika, pri čemu bi Patafrid njemu za ljubav padao sa konja,

predavao se i kleo na vernost. Naučio je kako se baca kratka sulica i kako se prilikom juriša

sprema dugo koplje za odbranu. Sa svojim guvernerom i sokolarima izjahivao je u lov po gori

zelenoj, naučio da baca iz ruke obučenu pticu sa praporcima i tako vešto da liska da je sva

divljač mislila kako čuje glas sopstvene vrste.

Šta znam ja o viteškim poslovima i o lovu! Ja sam kaluĎer, u osnovi nevičan svemu tome i

pomalo bojaţljiv pred tim. Ja nikad nisam savladao divlju svinju, niti mi je u uho gruvalo

duvanje roga koji objavljuje da je oboren jelen, niti sam, kao gospodar hajke, nareĎivao da se

divljač raščereči i da mi se ukusni delovi ispeku na ţaru. Ja se samo pravim da umem valjano da

ispripovedam kako je mladi vitez Viligis bio vaspitan, i samo se kitim rečima.“

Groficu od Kleva Šerer navodi kao kasniju suprugu landgrofa Ludviga od Tiringinije (146).

Tomas Man je, ne dvoumeći se, stapa s Otfridovom Marijom, koja je kod Šerera opisana kao

dama plemenita roda – sa psaltirom u ruci, koji je iščitavala do kraja, tkajući lepu maramu od

skupocene preĎe (49). Na značenje prozorskog udubljenja pisca upućuju mesta iz Nemaĉkog

ţivota (43, 102) i Parsifala (I, 56). Reč guverner je različito unošena na listove za zabeleške (Not.

45; 4/2; 25); prema načinu pisanja preuzeta je iz Pars. I 174. Ime Ajzengrajn pisac je duţan

Samuelu Zingeru (pismo od 19. 3. 48). Izraz Cons du chatel je protumačen u jednoj napomeni u

Parsifalu na str. I 74 (Not. 52; 24; 30). Tomas Man je opis zamka mogao naći u Pars. I 254, ili

pak u Priruĉniku nauke o umetnosti; ponajpre će biti da je ovde taj izraz preuzet iz Majerovog

Malog leksikona ili Gešenove knjiţice gde se, u tom obliku pisanja, moţe sresti Berchfrit (visoka

kula). Imena Ruselere i Toru Tomas Man je našao na karti Holandije u Majeru II. Belraper je,

meĎutim, podvučen u Pars. I 210, te prenesen u pribeleške (Not. 46). Reč Corteisie je napisana u

Parsifalu kao Courtoisie (s. I 77, 93); ta reč je preuzeta iz Mimezisa (132), gde se deset strana

potom moţe sresti oblik maistre. Šta znači reč skutonoša, Panir objašnjava u Pars. I 91 (26; 42),

dok je Patafrid opet jedno od Zingerovih imena. Grimald je, izgleda, dobio ime iz Gešenove

knjiţice (s. 58). Izraz afeité, bien parlant et enseignié potiče iz Mimezisa (123), gde je, doduše,

odštampan starofrancuski ţenski oblik (upor. i Zingerovo pismo 15.548). Kod Gešena (100) se

raspravlja o moralitetu, a u Tristanu (582) o Moralitätu (moralnosti). Lako skoĉi na konja –

Panir objašnjava u Pars. I 103. Lako stavi junak vrli / nogu preda se na konja – čitamo takoĎe u

Pars. I 94. Ono što je vredno da se zna o megdanu mogao je Tomas Man da naĎe u Gešenovoj

knjiţici (133 i dalje). Tu se spominju i četiri zakivka na štitu, koje je Tomas Man preuzeo iz Pars.

I 203, očito obradovan time što su oni – prema toj napomeni – i u Hartamanovom Gregoriju (stih

1616, Universal-Bibliothek Nr. 1787, s. 57) igrali nekakvu ulogu (Not. 46). Vojvoda Oril (Pars. I

203) ne nosi, doduše, nikakve noţne oklope iz Soasona, ali njegova pancirna ploča je ipak iz tog

kraja. Da se pobeĎeni kleo pobedniku na vernost (starofran. fiance) – Tomas Man je pročitao u

Pars. I 69, a o tome govori i Gešenova knjiţica (131). Gabylot (kratka sulica) je podvučena u

Pars. I 157, dok Difenbaher upotrebljava oblik sa i (95). I reč Anrennen (juriš) je podvučena u

Pars. I 255: buhurd (od hurten=anrennen) jeste jahaĉka igra (...); o dugom koplju raspravlja

Difenbaher (94). Četa sokolara izjahuje u lov – Pars. I 309; Herc u svojim napomenama za

Tristana (550 i dalje) govori i o lovu sa sokolima, dok Difenbaher to čini na s. 143. Šta znači

izraz Schellenvogel (ptica sa praporcima) nalazimo u Pars. I 192: Ptice za lov nosile su na

nogama kao ukras, a i da bi se kad odlete lakše nalazile – praporce. Reč Blatten (liskanje) je

objašnjena i u Pars. I 150 i kod Gešena (141).

Naredni odlomak čini se da počinje jednom samostalnom rečenicom: Šta znam ja o viteškim

poslovima i o lovu! Kakva zabluda! Na s. 23 Gregorija, u prevodu Marge Bauer – opat govori:

Ti ne znaš ništa o viteškim poslovima. Ako Te vide gde nevično na konju jašeš, moraćeš večito

porugu trpeti. A sad, s obnovljenom voljom, započinje igra sastavljanja. I u ovom odlomku preko

sedamdeset procenata materijalnih označavanja i metafora jesu citati.

Na temelju predočenog pribeleţenog materijala moţe se, bez sumnje, pokazati kako se ta tehnika

montaţe primenjuje ne samo u izdvojenim odlomcima nego i u čitavom romanu; moţda jedino

tkivo citata nije uvek tako kompaktno kao ovde. (...)

Proces nastanka poznijih dela Tomasa Mana moţe se, pojednostavljeno, okarakterisati na

sledeći način:

1. Na mesto fantazije i intuicije stupaju moć asimilacije i asocijativna inteligencija začudnog

bogatstva u relacijama.

2. Odlomci prethodno oblikovane stvarnosti ugraĎuju se u već otisnuti kostur i oni treba da

povećaju verovatnost sadrţine fiktivne tvorevine.

3. Većinom je stvarnost, koja se preobraţava u fikciju, već fikcija sama: nekakva stvarnost iz

druge ili treće ruke, jedna već humanizovana zbilja (...)

5. Time što je veštačko tkivo asocijacija ugradio u mit, Tomas Man pokušava da takvo tkivo

ukotvi u ţivot (...)

Tako je svako delo bilo povod za sumnju: da li je montaţa sintetizovanog sveta uspela i je li

iluzija potpuna? – pitanje Artiste. Nije li reč o prevari – zapitaće se graĎanski moralist (...)

– (Hans Wysling, Die Technik der Montage. Zu Thomas Manns Erwahltem, EUPHORION, 57.

Band, 1/2 Heft, 1963. Preveo Boţidar Zec. – Odlomak iz Izabranika preuzet je iz: Tomas Man,

Izabranik, Beograd, 1958, prev. B. Ţivojinović, a jedan citat u ovom tekstu iz: T. Man: Nastanak

Doktora Faustusa, Treći program, zima 1975.)

On je [D. K.] samo pozajmio pero svog prijatelja da bi mogao da udari na ličnosti, na koje je

bacio glavnu krivicu što ţeljene nagrade nije dobio.

Ja sam, dakle, po dr Jeremiću, pozajmio svoje pero Matvejeviću, pa tako ispada, po dr Jeremiću,

ja se i ne bavim pisanjem, nego knjiţevnim zelenašenjem, te ĉas uzajmljujem pero od drugih

pisaca, ĉas pak svoje pero pozajmljujem drugim piscima. Jer ja, toboţe, ne smem i ne umem da

odgovorim na jeremićevske pigeonijade, pa iznajmljujem svoje pero kritiĉarima da bi oni napali

tu intelektualnu oklopnjaĉu koja se zove dr Jeremić! I ja sam to uĉinio, po Jeremiću, kako bih

svojim perom a tuĊom rukom mogao da udarim na ličnosti (jer dr Jeremić je ličnost, uz to

nepismena ličnost, a ne samo malenkost), dakle ja sve to ĉinim što ĉinim da bih na ličnosti kao

što je on bacio krivicu kao ĉini, i to stoga što ţeljene nagrade nisam dobio! Kada vam ovakvu

stvar govori ličnost koja se mahinacijama domogla nagrade za jednu besmislenu i nepismenu

knjigu i time izazvala javni skandal, kada vam, dakle, jedna takva ličnost koja u svojim

tekstovima pominje reĉ nagrada (u vezi sa svojom ličnošću) ravno sto dvadeset i jedan put

(ajnc!), kada vam takva jedna ličnost kaţe da vi nešto ĉinite zbog ţeljene nagrade – a da pri tom

nema za takvu tvrdnju ni jednog jedinog argumenta, ni jednog jedinog dokaza ili makar blede

indicije da u tome što govori ima i zrnca istine – onda je to samo dokaz da je ta individua

spremna na sve mahinacije, i da je ta individua koja tako govori vrlo sumnjivog morala! Jer u

mojim intervjuima i u mojim izjavama nećete naći ni pomena ni traga o knjiţevnim

rekompenzacijama, e da bi se takva teza – da ja nešto ĉinim u ime grand-prixa – mogla bilo ĉime

dokazivati! Knjiţevnu kuhinju u kojoj se sve to kuva prepuštam mirna srca brizi kuvara à la

Jeremić, Šćepanović, Bulatović! Neka im je sa srećom!

Uostalom, neka dr Jeremiću ova knjiga bude dokazom da meni nije potrebno da pozajmljujem

nekom svoje pero, jer ja sasvim dobro vladam veštinom knjiţevnog maĉevanja (l’escrime

littéraire, izraz je Balzakov), te mogu svojim vlastitim perom i svojom vlastitom rukom bocnuti

kao sulicom taj zapreţni balon što se nadvio nad našim knjiţevnim nebom i zaklanja nam vidike!

Kao član ţirija za dodeljivanje Andrićeve nagrade, na poslednjoj sednici, ja sam pred trojicom

članova ţirija (a ţiri čini devet pisaca) rekao da smatram da Kišovu knjigu hendikepira, u

odnosu na druge dve knjige najozbiljnijih kandidata za ovu nagradu, što u njoj ima nekih mesta

koja se mogu naći i kod nekih drugih pisaca.

U meĎuvremenu, desilo se i to da je [Pigeon] u Oku objavio članak o Kišovoj knjizi, ukazujući

na to kako se u njoj nalaze neprijavljeni tekstovi Roja Medvedeva i Luja Reoa, a i još poneki uz

njih.

Napisati ovakvu difamatorsku reĉenicu moţe samo Jeremić i ovakve se stvari mogu pisati samo

u ovoj našoj knjiţevnoj palanci. I šta ta jeremićevska infamna javna izjava treba da znaĉi?

Jeremić bi hteo, kao pravi falššpiler, da blefira sa falš-kartama u rukama (ajnc!), ali on ni za to

nema dovoljno snage, pa ne sme da kaţe jasno i glasno to što bi najradije rekao kada bi za to

imao argumenata (to jest da je moja knjiga plagijat), nego ostavlja tu svoju reĉenicu tel quel, sa

jasnom namerom da nagovesti svoju insinuaciju, a da pri tom ne mora, ako do toga doĊe, da

odgovara – javno – za difamiju. Jeremić bi, kada bi mogao, rado rekao to što insinuira, to jest da

sam prepisivao od nekih pisaca, no pošto za to nema nikakvih dokaza, on te poslove prepušta

sitnim plaćenicima, a on sam, kao šef i kum, ĉuva se izjava, pa njegove izjave ostaju tajanstveno-

dvosmislene. I kakva je to, molim, uvreda reći da kod jednog pisca ima mesta koja se mogu naći

i kod drugih pisaca, ta pisci smo svi mi (sugerira dobroćudni Jeremić), izmeĊu écrivain i écrivant

ne treba praviti razliku, i šta je tu, dakle, vaţno što Medvedev i Reo nisu pisci, pisci su i istoriĉari

i kunsthistoriĉari, svako je pisac ko piše, ko drţi pero u ruci, pa, eto, i Jeremić je pisac, samo što

on nema vremena da piše, no i on mrĉi pero, bar toliko – i tako – kako ga mrĉi šef kafane kada

sastavlja jelovnik, i usedelica kada piše svoje dijetalne recepte, i smušeni gimnazijalac kada

beleţi u svoj tajni dnevnik svoje tajne petparaĉke sanjarije, i trgovac kada opljune plajvaz da

sraĉuna zaradu, i skribent-diletant kada zasuĉe rukave da zapiše svoje kratke tekstove zasnovane

na zapaţanju raznih pojava o ĉoveku i svetu, dakle svoje kratke misli-apoftegme-gnome o braku,

o ljubavi, o inspiraciji, i izveštač kada seda za mašinu kako bi tim gestom ušao u literaturu,

makar na vrata za sluţinĉad, i Nach neki Joca kada pravi beleške i fotokopije koje potpisuje

(ćirilicom) kao naš Joca – sve je to literatura, sve je to – zar ne? – napisano, zapisano.

Jer Jeremić moţda ne zna za razliku izmeĊu écrivant, onog koji piše, i écrivain, pisca, ali moţda

zna, sluti, da društvo prihvata, kako kaţe Bart, sa mnogo više rezervi misao pisca negoli izjavu

onoga koji piše (écrivant): Reĉ pisca je jedini objekt institucije zvane literatura, institucije koja

je stvorena samo za reĉ. Reĉ écrivanta, naprotiv, moţe biti proizvedena i konsumirana samo u

senci institucija koje, po svojoj suštini, nemaju funkciju da istiĉu vrednost jezika: Univerziteta i,

povremeno, Istraţivanja, Politike itd. Stoga se, dakle, ĉitalac (ako se još moţe nazvati ĉitaocem,

jer tu je pre reĉ o čitaču, kao konsumentu écrivanta, za razliku od ĉitaoca koji je senka pisca),

zato se, velim, ĉitaĉ odnosi, u principu, sa više poverenja prema instrumentu Univerziteta

Jeremiću i prema instrumentu Štampe Pigeonu, makar kakvi bili taj Univerzitet i ta Štampa koje

oni zastupaju ili se prave da ih zastupaju, i makar kakvi bili u moralnom smislu ovi pre-nosioci i

instrumenti institucija. Reĉ écrivanta, veli dalje Bart, pod zaštitom je i u senci institucija, jer je

njihova reĉ, ili se bar veruje da jeste, samo prosta transmisija tih viših instancija, u njenu se

misaonost u principu ne sumnja – odatle njena pogibeljna moć kada se njome koriste, kada je

uzurpiraju, kada je zloupotrebljavaju, i kada se pokrivaju njenom prividnom objektivnošću, kao

institucionalizovanom mišlju, patentirani ĉastoljupci i moralno sumnjive osobe. Odatle, dakle, taj

objektivni pogled na stvari, privid nauĉnosti, fotokopije, pozivanje na više principe, na

nacionalnu samosvojnost, na ĉast, na osećanja, sve ono ĉime se sluţe Jeremići-Pigeoni, koristeći

se za svoje mahinacije toboţnjim pokrićem institucija, Univerziteta, Politike, Štampe, u ĉiju se

objektivnost veruje a priori. Pisac pak ima iza sebe, videli smo, samo a priori sumnjivu

instituciju literature, pisac ne govori objektivno, pisac je, za razliku od onog koji piše,

pristrastan, individualist, nemoralan, švarckunstler, potencijalni rušilac, koji je svoje rušilaĉke

strasti za trenutak savladao kroz akt pisanja i tim aktom pisanja, no on je u suštini ono što jeste:

suma negativiteta, u moralnom, graĊanskom znaĉenju te reĉi. No tu su – srećom –

institucionalizovane misli i mislioci, predstavnici Univerziteta i Štampe (Jeremići i Pigeoni) da

svojom objektivnom, hladnokrvnom i društvenokorisnom akcijom ukaţu na ekscese pisca, na

njegove opasne mahinacije, da objektivno – fotokopijom, makar falsifikatom – i tekućom

politiĉkom terminologijom, tim instrumentima objektivne misli, spreĉe pisca da poĉini veće zlo

od onog koje je poĉinio. Pisac je, zapravo, robijaš na odsustvu, a oni koji uzurpiraju instrumente

institucija (Jeremići i Pigeoni) tu su samo psi-ĉuvari javnosti od nepoćudnosti i potencijalnih

zlodela pisca. Oni su, dakle, (jeremići, pigeoni) ĉista misao, objektivna misao, a pisci su

besposliĉari, koji se bave besmislenom no opasnom formom (dok objektivna misao ne košta

ništa a ima privid autoriteta, da parafraziram ponovo Barta).

Jasno je, mislim, da i izvan ovog i ovakvog konteksta ceo nesporazum oko knjige Grobnica za B.

D. potiĉe zapravo, na ĉisto knjiţevnom planu, iz ĉinjenice da je za pisca celokupna produkcija

istraţivaĉa i écrivanta, ta objektivna misao i ta objektivna slika sveta, samo deo sveta i logosa,

ravnopravni deo. Za pisca – i jedino za njega – écrivant jeste samo mašina za mlevenje i

pakovanje ideja, Ċubrište opštih mesta (gledano, dakako, iz ĉisto knjiţevnog ugla), deponij

antropologije, ropotarnica svetske misli, šejkinsko Skladište, sa kojeg sakuplja olupine ideja i

ĉinjenica, prema kojima se odnosi, kada su one sagledane kao krhotine, kao prema materijalu za

zamak poštara Ševala (dakle ne više kao prema idejama, ne samo kao prema idejama); shodno

tome, i te su objektivne misli institucija za pisca samo materijal od kojeg stvara, bez poštovanja –

jer za njega objektivne misli nema – svoju sopstvenu subjektivnu sliku sveta, gde je sve

presloţeno, gde je sve ispremeštano, i – presloţeno u novu strukturu – umešano meĊu krhotine

sopstvenih misli i slika , kao poruga svetu, kao poruka. Jedina poruka.

Literatura, beletristika, utoka je i stecište svekolikog logosa – makar on ne bio transponovan,

prerasporeĊen, pre-pisan, pre-raĊen, pre-graĊen – i u taj logos nuţno ulazi svekoliko iskustvo

sveta, gde krhotine pisanih spomenika imaju svoje jasno kulturološko i antropološko znaĉenje

već samom činjenicom izbora, i stoje u tom novom kontekstu (knjiţevnog dela) u svom novom,

dotle nepoznatom znaĉenju, kao nov logos, u novom svetlu, u novom svetu. U novoj svetlosti –

dela.

Bog stvara ni iz čega, mi stvaramo od ruina.

☞ Analiza ličnosti i epizoda iz Travniĉke hronike pokazala nam je da graĎa koju je I. Andrić

iskoristio da bi uskrsnuo konsulska vremena potiče iz raznih izvora. Poneka mala epizoda, kao

što smo vidjeli, komponovana je pomoću činjenica uzetih u isti mah iz francuskih, austrijskih i

jugoslovenskih dokumenata. Na kraju ovih proučavanja, moţda isuviše minucioznih, u

mogućnosti smo da sastavimo listu izvora kojima se pisac sluţio, naznačavajući u krupnim

potezima, udeo graĎe, vrlo nejednak, koji su pojedini izvori pruţili piscu.

Ti izvori se mogu podijeliti u dvije kategorije: neobjavljeni i štampani.

Neobjavljeni izvori

1. Prepiska Pjera Davida, francuskog konsula u Bosni od 1807. do 1814. (...)

I. Andrić se upoznao sa Davidovim izvještajima, kao što smo vidjeli, najprije preko zbirke

Mihajla Gavrilovića, a zatim, naročito, u Arhivu Ministarstva inostranih poslova u Parizu (...) I.

Andrić je crpao iz ovih dokumenata najveći i najbolji dio svojih obavještenja i podataka:

Davidova konsulska prepiska predstavlja, dakle, glavni izvor Travniĉke hronike.

2. Prepiska Paula fon Mitesera i Jakoba fon Pauliča, austrijskih konsula u Bosni, od 1808–1817.

I. Andrić je iz nje pozajmio priličan broj činjenica, naročito onih koje se tiču ţivota austrijskih

konsula. Ova prepiska je, dakle, vaţan izvor romana.

Štampani izvori

1. Dr Mihajlo Gavrilović: Ispisi iz pariskih arhiva. U ovom djelu je našao I. Andrić niz izvještaja

francuskog konsula kojih nema u tri sveske Davidove Konsularne i trgovaĉke prepiske.

Vjerovatno, čitanje Gavrilovićeve zbirke je oslobodilo romansijera truda da pregleda konsulovu

političku prepisku.

2. Vasilj Popović: Trgovina i promet Bosne u Napoleonovo doba. I. Andrić je crpao iz ovog

napisa, kao što smo ustanovili, neke pojedinosti o tranzitnoj trgovini kroz Bosnu (podatke o

putevima, udaljenosti, cijenama).

3. Izvod iz Dnevnika (Memoara) Pjera Davida, generalnog konsula u Travniku (1807–1808). I.

Andrić je pozajmio iz ovog fragmenta mnoge podatke naročito za prvih 4–5 glava svog romana.

Posebno, iz njega je uzeo velik broj činjenica koje se tiču dolaska francuskog konsula u Travnik i

dogaĎaja koji su se odvijali za vrijeme vlade prvog bosanskog vezira Mehmed-paše.

4. Alfred Dimen (Alfred Dumaine): Bilješka o Pjeru Davidu (Notice sur Pierre David). Pisac

Travniĉke hronike se obavijestio, u ovoj bilješci, o karijeri i pjesničkom djelu svoga junaka. Mi

smo otkrili neke pozajmice.

5. Ţil David (Jules David): Biografska i knjiţevna bilješka o Pjeru Davidu (La Notice

biographique et littéraire sur Pierre David). Ova bilješka je bila takoĎer od izvjesne pomoći i

koristi Ivi Andriću, koji je iz nje crpao naročito neke podatke koji se ne nalaze u bilješci A.

Dimena, o karijeri i pjesničkom djelu francuskog konsula.

6. Šomet de Fose (Chaumette Des Fossés): Putovanje po Bosni godina 1807–1808. Ovo djelo je

pročitao I. Andrić sa posebnom paţnjom, i ono mu je pruţilo mnogobrojne činjenice ne samo o

ovoj ličnosti nego i o ţivotu u Bosni u to doba. Uz izvještaje francuskog i austrijskog konsula,

ovo je bio za romansijera dokument prvog reda, i mi smo ukazali na mnoge njegove tragove u

Travniĉkoj hronici.

7. Drugi izvori Travniĉke hronike. Od drugih izvora (koji su, opšte uzevši, mnogo manje vaţni:

romansijer je iz njih uzeo ponekad samo poneku pojedinost), navedimo: Ljetopis franjevaĉkog

samostana u Kreševu; Ljetopis fra Nikole Ljevšanina, neki rječnici. Pisac je, nesumnjivo, isto

tako čitao neka opšta djela koja se odnose na Napoleonovo doba.

(...) Na osnovu otkrivenih izvora i njihovog uporeĎivanja s tekstom Andrićeva djela, moţe se

jasno vidjeti da je pisac Travniĉke hronike iskoristio mnoštvo autentičnih činjenica i podataka

da uskrsne epohu koja predstavlja predmet njegovog romana. Doista, kakvo obilje činjenica koje

su mu posluţile kao polazna tačka! Kakvo bogatstvo reminiscencija koje su uskrsle u njegovom

pamćenju prilikom pisanja djela! I, što je od značaja, to bogatstvo autentičnih činjenica i

reminiscencija svih vrsta ne potiče samo od kulture, široke i solidne, jednog pisca koji je mnogo

čitao, mnogo vidio i mnogo zapamtio, koji se prisjeća, pišući, svjesno i nesvjesno, stvari koje je

vidio ili pročitao: to je dokumentacija jednog čovjeka koji je ozbiljno i savjesno prišao

proučavanju izvora, koji je, poput erudite, godinama vršio ozbiljna i svjesna istraţivanja u

arhivima i bibliotekama u cilju prikupljanja graĎe za svoj roman, istorijskih i autentičnih

činjenica koje se odnose na predmet i epohu koju djelo obraĎuje. I. Andrić je, docnije, na neki

način, sam potvrdio širinu i dubinu svoje dokumentacije: Izvora je bilo mnogo (pisao je on

jednoj studentkinji sarajevskog univerziteta koja mu se obratila za podatke

Pismo upućeno Vlasti Grüner-Pilat 30. jula 1959.

). Ovaj roman je, kao svako delo te vrste, plod moje opširne i dugogodišnje lektire o epohi koja

me je interesovala, ali pre svega i plod posmatranja i razmišljanja.

(...) U većini slučajeva, Andrićev talenat preobraţava pozajmljenu graĎu. On to čini na razne

načine. Ponekad kontaminira graĎu, uprošćuje i kondenzuje; drugi put je razmješta, razvija,

komplikuje; čas dotjeruje i stilizuje priču koju naĎe u izvoru, čas sam izmišlja neku priču, koju

prošara pozajmljenim podacima; često razne činjenice, naĎene u izvoru, podstiču njegovu misao

na zamišljanje, maštu na ţivopisnost, emociju na njeţnost ili uţas...

Kakav je opšti smisao svih tih prerada? Najčešće, cilj im je da se naĎena graĎa konkretizuje,

oţivi, dramatizuje. Umjesto da djeluje na um, ispriča, pisac hoće da djeluje na oči, naslika.

GraĎu sirovu i suvu, beţivotnu i bezbojnu hoće da učini lakšom, ţivljom, ţivopisnom i ţivotnom.

Ravnodušna izlaganja nastoji da zamijeni dramatičnim epizodama; a ona koja su mu sama po

sebi dramatična hoće da učini još dramatičnijim i uzbudljivijim (smaknuće kapidţibaše, smrt

sultana Selima).

(...) Istorija zauzima u Travniĉkoj hronici, kako smo vidjeli, značajno mjesto. Ona sluţi kao

pozadina, okvir, potka ili podloga romanesknoj fikciji, ona je utkana, tako reći, u svaku stranicu

do te mjere, ponekad, da bi se mogle staviti, pri dnu stranica, referencije izvora, dajući joj na taj

način izvjesnu autentičnost i ţivotnost. I blagodareći tom piščevom ţivom osjećanju za prošlost

Bosne, blagodareći njegovom razvijenom osjećanju za istoriju uopšte, I. Andrić je uspio da

nacrta vjernu sliku epohe koju je htio da uskrsne (iako njegova namjera nije bila, razumije se, da

da potpunu i sasvim tačnu sliku epohe): poneka epizoda, poneki pasaţ, poneka rečenica, poneki

izraz, koje bi čitalac bio sklon da smatra kao plod čiste fantazije, oslanjaju se na kakav istorijski

tekst, odraţavaju neki stvaran dogaĎaj ili činjenicu, neku rečenicu ili izraz koji su stvarno bili

izgovoreni. – (Dr Midhad Šamić, Istorijski izvori Travniĉke hronike Ive Andrića, Sarajevo,

1962)

Sluţeći se jeremićevskom argumentacijom, stvari izgledaju – per analogiam – ovako.

1. Andrić je koristio neke stranice, pasuse, redove u svojoj knjizi Travnička hronika a nije naveo

njihov izvor mada oni nisu njegova tvorevina.

2. Andrićevu knjigu hendikepira to što u njoj ima nekih mesta koja se mogu naći i kod drugih

pisaca, kao i neki neprijavljeni tekstovi Pjera Davida (kojeg Andrić naziva, da se Vlasi ne sete,

Davil, Ţan Davil), Ţila Davida, Šometa de Fosea, Alfreda Dimena, i to ne pola stranice nego

nekoliko stranica. I još poneki uz njih.

3. Nije u pitanju tekst nekog anonimnog pisca bedekera nego tekst iz ĉuvenih knjiga Pjera

Davida Extraits du journal de Pierre David, consul de France à Travnik (1807–1808), Paris,

Plon – Nourrit et Cie, 1924, francuskog konzula, knjiţevnika, putopisca, pesnika Aleksandrijade,

speva u 25 pevanja, pisca tragedije u pet ĉinova Selim III itd.; Šometa de Fosea Voyage en

Bosnie dans les années 1807–1808, Paris, 1822, kao i Ţila Davida Notice biographique sur

Pierre David, A. Hardel, 1861

Podaci u vezi sa Andrićevom knjigom dati su, naravno, na osnovu istraţivanja dr Šamića.

. Itd.

4. Sve što se nalazi u Andrićevom romanu Travnička hronika, sem nevaţnog vezivnog tkiva,

nalazi se u pomenutim knjigama.

Ţao mi je što me primoravaju da o tome govorim, pa zato govorim samo o ovom primeru itd.,

itd.

I – per analogiam – kao zakljuĉak, kao kruna ovakvog jeremić-pigeonskog objektivnog

sagledavanja stvari, i ovakvih jeremićevskih smicalica:

U poslednje vreme ĉesto se javljalo mišljenje da je naša kritika slaba zato što sve hvali i gladi, ali

ĉim se neko od kritiĉara usudi da kaţe pravu istinu o pojedinim knjigama, odmah se jave glasovi

koji se ne usteţu da mu svim sredstvima zaĉepe usta i spreĉe ga da govori o onome što nekome

ne ide u raĉun.

Kako je jeremićevska nedouĉena i nepismena kritika spustila kod nas nivo neznanja do apsolutne

nule, kako se jeremićevska kritika izjednaĉila – moralom, stilom, postupkom – sa pigeonovskom,

i kako je, dakle, nedovoljno u nas pozvati se na bibliografiju i uputiti knjiţevnu javnost na

nauĉna istraţivanja i rezultate (knjiţevna se javnost najĉešće obaveštava o stvarima nauĉnim i

knjiţevnim telefonom, arapskim telefonom, bulatofonom i pigofonom), to je ĉovek primoran da

se sluţi ovakvim paradigmama, ovakvom gimnazijskom oĉiglednom nastavom (kao što je ova

mala hrestomatija utkana u moje tekstove), sve u nadi da će ĉitalac koji danas uzima u ruku ovu

knjigu razumeti i opravdati taj moj postupak, a za onog koji će je, moţda, drţati u ruci u nekom

boljem vremenu, od njega, tog budućeg ĉitaoca, traţim milost za naše grehe, za naše neznanje, za

naše postupke, i neka, dakle, ovu demonstratio shvati takoĊe i kao dokument o jednom vremenu

i o jednoj knjiţevnoj klimi. I neka mi oprosti.

Prije svega, I. Andrić vrši izbor izmeĊu ĉinjenica i pojedinosti sadrţanih u dokumentima:

eliminiše sve što mu se ĉini beznaĉajno i bezbojno, a zadrţava ono što mu odgovara. Naroĉito ga

interesuje ovaj put sve što izaziva uţas, strah i trepet, sve crte djela koja pokazuju okrutnost

novog vezira: globe, zatvori, batinanja, smaknuća, ubistva. Da bi pojaĉao utisak okrutnosti, pisac

se nimalo ne ustruĉava da izmijeni izvjesne ĉinjenice; da ih preuveliĉa... (dr M. Šamić, str. 168).

Postupak, dakle, dozvolićete, analogan onom koji je primenjen u Grobnici za B. D., a u prvom

redu u odnosu na samog Borisa Davidoviĉa i njegovo duhovno i telesno smaknuće, na sve što

izaziva uţas u vezi s njim.

Andrić pribjegava (kao i u mnogim drugim scenama) kontaminiranju raznih izvora i razne graĊe.

Iz jednog izvora uzima ĉinjenicu ili ideju, iz drugoga karakteristiĉnu rijeĉ, reĉenicu, priĉu, i svim

tim pozajmicama prošara svoj tekst. Znaĉajno je pri tome da jedna rijeĉ, reĉenica, manje ili više

taĉna, daje ne samo više autentiĉnosti cijeloj priĉi, ili liĉnosti koja rijeĉ ili reĉenicu izgovara,

nego one isto tako, ĉesto, bolje karakterizuju samu liĉnost (primjer: vezir Ibrahim-paša) – (dr M.

Šamić, str. 124).

Šta, dakle, ĉini Andrić u svom remek-delu?

Iz jednog izvora uzima činjenicu ili ideju, iz drugog karakterističnu reč, rečenicu, priču, i svim

tim pozajmicama prošara svoj tekst.

Do kakvih ovo konsekvenci dovodi po Jeremić-Pigeonu?

Andrićevu knjigu, dakle, (sasvim per analogiam) hendikepira za nagradu to što u njoj ima nekih

mesta koja se mogu naći i kod drugih pisaca.

Koju je nagradu dobio Andrić, u prvom redu za ovu knjigu?

Nobelovu!

Kakav se zakljuĉak moţe iz ovoga izvući?

Da je Andrić dobio Nobelovu nagradu zahvaljujući samo ĉinjenici što Jeremić nije rekao pravu

istinu o pojedinim knjigama!

☞ To je bio veliki protokolarni ustupak koji je Davil postigao u pregovorima voĎenim za ova tri

dana preko Davne... Jer, Turci su traţili da vezir dočeka konsula sedeći na šiljčetu... Najposle,

sporazumili su se da konsul i vezir u isti mah stupe u dvoranu, da se susretnu na sredini i da

odatle vezir povede konsula ka uzvišenom mestu pored prozora, na kome su bila spremna dva

šiljĉeta na koje obojica treba da sednu u istom trenutku.

Ranije sam se bio sastao sa njegovim ljekarom, g. D’Avnom, koji se rado primio da mi posluţi

kao prvi tumač, i njegovim posredstvom sam postigao da se zadovolje izvjesni uslovi

ceremonijala: glavni je bio taj da ne zateknem vezira gdje sjedi. Dogovorili smo se da obojica

uĎemo u isto vrijeme u dvoranu za prijem, na razna vrata, i da poĎemo skupa da sjednemo na

sećiju.

U to prestadoše kuće a poče čaršija sa niskim dućanima. Na ćepencima Turci dućandţije ili

njihove mušterije, pušeći ili pazarujući... sa strane ulice nepomična, kruta lica... Niko nije

prekidao posao ili pušenje ni podigao oči da pogledom udostoji tako neobičnu pojavu i svečanu

pratnju...

Sjajna pratnja me je provela kroz glavnu ulicu, i tu sam već stao da uviĎam meĎu kakvim

narodom se nalazim, i u kojoj mjeri je on bio spreman da mi ukaţe poštovanje. Turci, čučeći na

ćepencima svojih dućana, pušeći nemarno, jedva su se udostojili, ne da se obazru, već čak da

podignu oči da bi vidjeli novog gosta, uprkos njegovom neobičnom evropskom odijelu...

Prvo su došli zapaljeni čibuci, pa kafa, pa šerbe. Zatim je jedan od momaka puzajući na

kolenima podneo u plitkom sudu jak miris i proneo ga veziru ispod brade i konsulu ispod brkova

kao da ih kadi. Pa opet kafa, pa opet novi čibuci...

Pri odlasku nastade još veća graja i jurnjava. Doneseni su zaista skupoceni ogrtač od krzna, i to

od kune za konzula a od čoje i lisičine za njegove pratioce. Jedan glas je glasno izgovarao

molitve i zazivao blagoslov na ovog carskog gosta, a ostali su odgovarali u horu...

Poslije kraćeg razgovora, popraćenog kafom, šerbetima, lulama i mirisima koje su nam podnijeli

puzajući na koljenima, veziru ispod brade i meni ispod brkova, oprostio sam se sa Husrefom, i

tek što sam uĉinio nekoliko koraka, jedan činovnik mi je prebacio preko ramena divan ogrtač od

kunine koţe. G. Pukvil je dobio na dar ogrtač od hermelina, a naši pratioci su bili zaogrnuti

crvenim dolamama. Za vrijeme ceremonije jedan drugi činovnik je učio molitvu za naš spas, a

sav pašin dvor je odgovarao glasnim uzvikom na svaki stih molitve.

„Kapidţibaša, koji je uveravao konsula da je kao i Mehmed-paša iskren oboţavalac Napoleona,

bio je...

Kapidţibaša je sa sveţom mrţnjom pričao o svojim nekadašnjim ratovanjima protiv Rusa, o

svom podvigu negde kod Očakova, gde je ranjen. I u jednom trenutku on neočekivano ţustro

zagrnu uski rukav svoje anterije i pokaza na podlaktici širok oţiljak od ruske sablje. Ta tanka a

snaţna crnaĉka ruka drhtala je vidno...“

... predstavio mi je kapidţibašu kao Napoleonovog oboţavaoca, slavnog vojnika koji se borio

protiv Rusa u doba Katarine: Da, rekao mi je, bio sam pri opsadi Oksakova, i sad ću vam

pokazati oţiljak od rane koju sam tada zadobio. U isto vrijeme je zasukao svoj široki rukav i

pokazao mi širok oţiljak na lijevoj nadlaktici. Ali se sav tresao kao da ima groznicu...

Sredinom leta stigao je naroĉiti izaslanik, sultanov kapidţibaša, sa pratnjom. Mehmed-paša mu

je priredio neobiĉno sveĉan doĉek. Ceo odred vezirovih mameluka, svi dostojanstvenici i

ičoglani izišli su u sretanje. Sa tvrĎave su pucali topovi, Mehmed-paša je pred Konakom

dočekao kapidţibašu... Kapidţibaša je doneo ferman kojim se Mehmed-paša potvrĊuje na svom

poloţaju u Travniku i u isto vreme svečano predao veziru sablju, poklon novog sultana, i nalog

da na proleće krene sa jakom vojskom protiv Srbije.

24. jula (1807) stigao je kapidţibaša u pratnji dvadesetak bostandţibaša. On je donio, govorilo

se, počasnu sablju Husref-Mehmed-paši i ferman kojim se nareĎuje da se povede 25.000 ljudi

protiv Srbije... Pošto su ga pašini činovnici i mameluci pozdravili, kapidţibaša je krenuo; ulazeći

u grad, čuo je top sa tvrĎave, i vezir ga je dočekao na vrhu vanjskih stepenica Konaka.

„Na jednom utabanom zaravanku, izmeĎu hana i austrijskog generalnog konsulata, načini se

novo gubilište. Tu je vezirov dţelat Ekrem sekao glave, koje su onda nabijali na kolje...

Bledi i grbavi tumaĉ Rota... preklinjao (je) da se pred zgradom Konsulata ne vrše smaknuća.“

Austrijski konsul je jako uplašen što se nalazi sa porodicom meĊu tako divljim narodom.

Smjestili su ga u nekoj groznoj kući gdje se izvršavaju smrtne kazne, tako da svakog dana vidi

pod prozorom po nekoliko odsječenih glava...

(dr Midhad Šamić, Ibid.)

Itd., itd., itd.

Dalje veli Jeremić, videli smo, da se taj dogaĊaj sa Pigeonom desio, kao da je reĉ o nekoj

nepoznatoj prirodnoj pojavi, o elementima koji se tek tako dešavaju u meĊuvremenu, to jest dok

Jeremić sa svojim štabom razraĊuje ovaj skandalozni pokušaj likvidacije jedne knjige i jednog

pisca; stvar se, dakle, desila u meĊuvremenu, kao da Pigeon nije Šćepanovićev saradnik i

scenarista u kući koju vodi Jeremićev intimus i prijatelj u knjiţevnosti (Šćepanović) i kao da

Pigeon nije poznati scandalmaker.

Nesrećna devojka je čula advokata odbrane kako joj zamera što prilikom protivbludne radnje

nasilniku nije odgrizla, a pošto je na pitanje i samog sudije zašto to nije učinila odgovorila da to

ne odgovara njenoj prirodi da nekog povreĎuje, prokomentarisao je to: Pa zašto ga onda nije

pomazila.

A čula je i usmeno objašnjenje presude da nema protivprirodne bludne radnje, jer bludna radnja

je samo u čmar!

(Jedna mala optuţuje Duga, 19. II 1977)

Evo o ĉemu i kako piše taj autoritativni Pigeon, na koga se poziva jedan filozof-kritiĉar.

Jeremić poseduje, meĊutim, jednu dozu lukavstva, neku vrstu prizemne logike, jer ako već ne

zna da piše i ne zna da misli logiĉki, on uspeva ipak tom svojom inteligencijom glupaka (kako on

sam definiše lukavost

Lukavost je inteligencija glupaka, kojom on moţe da bude nadmoćan i nad istinski inteligentnim

ĉovekom. (Maksima br. 184)

) da proturi kroz svoj tekst neke jedva vidljive mahinacije koje se, meĊutim, lako mogu otkriti,

jeziĉkom, knjiţevnom analizom. Videli smo: Jeremić kritike o mojoj knjizi naziva napisima (i taj

deo poĉasti što im ih je odao Jeremić prepuštam kritiĉarima koji su pisali o mojoj knjizi te

napise), a za Pigeonov tekst nalazi reĉ koja – u odnosu na reĉ napis – zvuĉi kao jasna i

autoritativna ţanrovska odrednica ĉlanak. S jedne strane, kritike o mojoj knjizi, dakle kritike, to

su napisi, a s druge strane, tekst à la bludna radnja, to je ĉlanak.

Jeremić, naravno, ne bi bio kum kada ne bi znao da svoje izjave tempira sa istom onom

opreznom dvosmislenošću kojom nalazi i nijanse izmeĊu reĉi napis i ĉlanak, jer Jeremić ni ovde

ne daje svoju tvrdnju, on samo, molim lepo, prenosi šta se u meĊuvremenu desilo, dakle, on

samo navodi šta je njegov privatdocent u celoj toj stvari zakljuĉio; Jeremić, dakle, samo prenosi

ono što se desilo, jer on sam knjiţevnim se istraţivanjem ne bavi i knjiţevnom se kritikom ne

bavi. Jer kada ova reĉenica ne bi bila ovako bezoĉno dvosmislena, i kada bi uz ta imena stajalo

da je Medvedev istoričar a Reo kunsthistoričar, mogla bi se roditi u glavi ĉitaoca sumnja u vezi s

ovom Jeremićevom izjavom (u njoj ima mesta koja se nalaze i kod drugih pisaca; neprijavljeni

tekstovi Roja Medvedeva i Luja Reoa) – jer čitalac bi se zamislio nad činjenicom kako se to

moţe prepisati priča iz istorije ili kunsthistorije. Jeremić, dakle, voĊen lukavstvom, ostavlja ta

imena bez nuţnog prideva i atributa, isto onako kao što je ostavio bez nuţnog atributa i ime svog

asistenta Pigeona, pa se stiĉe utisak da se iza tog drvenog advokata za bludne radnje krije

zapravo neki autoritet u stvarima knjiţevnim.

Tako se, dakle, po Jeremiću, desilo to što se desilo, Jeremić samo ponavlja papagajski Pigeonove

insinuacije, oslanjajući se u potpunosti i bezrezervno na njegova istraţivanja.

Ta Jeremićeva izjava u kojoj on izjavljuje šta je izjavio Pigeon, datira od meseca decembra. Tri

meseca kasnije, u martu 1977, Jeremić će ovu svoju-Pigeonovu tvrdnju delimiĉno poreći. Tonom

patrijarha, tonom pravog kuma koji se sluţi sladunjavim, sentimentalnim obrtima, kako bi se

predstavio puĉanstvu kao dobri stari kum što govori i deluje voĊen jednim strogim kategoriĉnim

imperativom cosanostrinske etike – uprkos svima i u inat svima – on izjavljuje da mu je ţao što

ga primoravaju da o tome govori (jer on, toboţe, o svemu tome dosad nije govorio, i on, toboţe,

u celoj toj raboti oko moje knjige nije kumovao, nego uzima reĉ tek sada), i njemu je dakle ţao

što mora da kaţe istinu i samo istinu:

Nije onda čudo što on [Daviĉo] sasvim samouvereno tvrdi da je Kiš preneo neki bedekerski tekst,

jer nije u pitanju tekst nekog anonimnog pisca bedekera, nego tekst iz prvog toma čuvene knjige

Ruska umetnost Luja Reoa, profesora Sorbone i člana Akademije lepih umetnosti, i to ne pola

stranice nego nekoliko stranica. Sve što se nalazi u dva poglavlja Kišove pripovetke Mehanički

lavovi – Prošlost i Cirkus u Boţjoj kući – sem uglavnom nevaţnog vezivnog tkiva, nalazi se u

knjizi Luja Reoa (u izdanju od 1968. godine, str. 115–128).

Pigeon ima sovjetskog Akademika, Jeremić francuskog. I bez obzira na ĉinjenicu da Medvedev

nije i nije nikad bio sovjetski akademik, i da Reo takoĊe nije i nije nikad bio francuski akademik,

to je takoĊe svejedno i to da li Jeremić sintagmu Académie des beaux arts prevodi kao

Akademija, kako bi autoritetom ove ustanove zaoštrio problem i upisao mi u greh skrnavljenje

svetinje Akademije, ili je to samo posledica njegovog neznanja: Académie des beaux arts znaĉi

Profesor Boţidar Kovaĉević, kao i jedan anonimni ĉitalac iz Pariza skrenuli su mi paţnju da

Académie des Beaux Arts zaista postoji u jeremićevskom znaĉenju kao što postoji i sintagma u

znaĉenju koje navodim. Bilo bi, zbilja, ĉudo da Jeremić ne zna sve o akademijama. Stranim i

domaćim. Mea culpa. (Prim. uz ĉetvrto izdanje).

akademija likovnih umetnosti i, dakle, Reo je profesor likovne akademije, kao što je i Jeremić

profesor fil. fakulteta i estetike a još nije uspeo da se domogne Akademije i, dakle, još nije

akademik. No ovo insistiranje na akademskim zvanjima samo potvrĊuje tezu da su Pigeon i

Jeremić ako ne isto lice, a ono ista ruka, ista svest, proizvod istog moralnog i intelektualnog

milieu-a, onog koje je svesno harizmatskog značenja što ga imaju u svesti malograĎanina

objektivne misli institucija : Akademije, Politike, Štampe.

Navedena Jeremićeva izjava razlikuje se, rekosmo, od one prve njegove izjave od pre tri meseca,

date takoĊe pod zakletvom, jedino po tome što u njoj sad više nema Medvedeva. Jeremić je

svestan toga da je pigeonovska kleveta odigrala ulogu trenutnog diskreditovanja knjige i njenog

pisca, pa sad Jeremiću i nije potrebno ništa drugo do to: da podgreje tu ugaslu vatru skandala i

klevete. Jer suviše je bilo u meĊuvremenu, to jest za ta tri meseca, glasova i argumenata

P. Matvejević, T. Kulenović, N. Milošević, V. Roksandić, S. Babić, T. Kermauner, D. Rupel,

ĉija bi imena morala stajati (da je u pitanju neki drugi povod) na poĉetku ove knjige, u posveti.

koji su opovrgli pigeon-jeremićevsku tezu, kao što su u meĊuvremenu i Jeremićeva statura kuma

i njegova geteovska samouverenost bile ţestoko poljuljane.

Jeremić varira staru temu, sasvim jeremićevski, što će reći pigeonovski. Sve što se nalazi u dva

poglavlja Kišove pripovetke (...) sem uglavnom nevaţnog vezivnog tkiva, nalazi se u knjizi Luja

Reoa. Pri tom navodi nekih četrnaest stranica iz Reoa (od 115. do 128). Pogledajmo pobliţe ovaj

mali trik što ga je izrodila lukavost! Dva poglavlja priĉe koje on navodi – Prošlost i Cirkus u

Boţjoj kući – imaju u mojoj knjizi ukupno ĉetiri stranice (od 41. do 45), u šta treba, naravno,

uraĉunati još i uglavnom nevaţno vezivno tkivo, koje je, dakle, kao vezivno (makar po Jeremiću

i nevaţno) sastavni deo tih stranica. Prostom raĉunskom radnjom, sabiranjem, zatim deljenjem,

što će reći najprostijom logikom, dolazimo do zakljuĉka da tu nešto nije u redu: jer kako moţe

četrnaest stranica stati u četiri (sve što se nalazi u dva poglavlja Kišove pripovetke [...], sem

uglavnom nevaţnog vezivnog tkiva, nalazi se u knjizi Luja Reoa [...] str. 115–128), kada te ĉetiri

stranice sadrţe još i to vraţje nevaţno vezivno tkivo!? No jeremićevska dvosmislenost (ĉak i u

ovoj i ovako sroĉenoj reĉenici), dvosmislenost i lukavstvo, koje raĉuna na brzopletost ĉitanja i

brzopletost zakljuĉivanja, otkriva istovremeno i tehniku jeremićevskih aluzija i prljavih rabota,

kao što cela ova mahinacija moţe – i ne hoteći! – da otkrije i znaĉenje samog knjiţevnog

postupka kojim su ta poglavlja napisana: 1) kontaminacije (saţimanja); 2) proširenja uz pomoć

nevaţnog vezivnog tkiva i 3) deformacije. I tu je pri tom nevaţna ĉinjenica da li je u pitanju

bedeker ili Bedeker, Karl (1801–1859), Luj Reo ili Igor Grabar (po kome je raĊena Reoova

knjiga)

Burnikel ili Ţan Pari (naknadna beleška).

, jer ja se pri tom sluţim jednim legitimnim knjiţevnim postupkom, koji bi bio legitiman i onda

kada bi svi ti reoovski citati bili doslovce preuzeti (što ovde nije slučaj) i kada i ne bih ukazivao

(što ja činim) na njihovu paraliterarnu provenijenciju.

☞ To što profesor Cajtblom počinje da piše istog onog dana kada sam ja lično, u stvari, stavio

na papir prve redove – karakteristično je za celu knjigu: za posebnu, samo njoj svojstvenu

istinitost, koja je, s jedne strane, umetnički zahvat, nekako neprestana igra koja stremi ka

postizanju potpune, ponekad čak nesnosne realizacije fikcije, to jest biografije, u prikazu

Leverkinovog lika, no s druge strane pak meni dotle nepoznata fantastična mehanika, koja

začuĎuje svojom bespoštednošću, tehnika montiranja realnih, istorijskih, ličnih pa čak i

literarnih činjenica na taj način da je – gotovo kao u onim panoramama koje su mi pokazivane u

detinjstvu – teško razaznati gde opipljivo realne stvari prelaze u iluzornost i perspektivnost slike.

Takva tehnika montaţe, koja neprestano iznenaĎuje i čak plaši mene samoga, ulazi u samu ideju

knjige, vezana je sa onom retkom duševnom slobodom i širinom koja je pozvala u ţivot ovaj

roman, vezana s njegovom, mada i pretransponovanom, a ono ipak nepatvorenom

neposrednošću, vezana, najzad, sa onim smislom tajne ispovesti koji je u njega unesen, i zbog

toga uopšte nisam mislio o njegovom objavljivanju dok sam pisao.

Uključivanje u roman ţivih, sasvim konkretnih ljudi, zbog čega oni postaju isto onoliko realni ili

nerealni kao i ostala lica knjige – još je veoma bled primer montaţe po tom principu.

Leverkinova tragedija tu se prepliće s tragedijom Ničea, čije ime svesno nije nijednom

spomenuto u romanu, jer je upravo on zamenjen mojim nadahnuto bolesnim kompozitorom, te,

prema tome, uopšte ne treba da ţivi u prirodi; tu je doslovno prenesen Ničeov doţivljaj iz

kelnskog bordela kao i cela simptomatika njegove bolesti, Ďavolski citat iz Ecce homo – samo za

malobrojne uhvatljiv – citat iz dijetetičkog jelovnika po Ničeovom pismu iz Nice, ili isto tako

neprimetno unesen citat iz poslednje posete Dojsena, koji je, donevši buket cveća, došao k Ničeu,

već utonulom u duboki mrak bezumlja. Citat kao takav ima u sebi nečeg specifično muzičkog,

nezavisno od svojih mehaničkih osobina, a sem toga, ipak, citat je još uvek stvarnost koja se

pretvara u fikciju, fikciju koja u sebe upija tu stvarnost, tvoreći naročitu, sanjalačku i dirljivu

pomešanost različitih sfera. TakoĎe je citat, što valjda i ne treba govoriti, preuzimanje lika

nevidljive prijateljice Čajkovskog, gospoĎe fon Mek, koja ovde istupa kao madam De Tolna. Isto

je tako citat dogaĎaj s prosidbom, kad se voljenoj neoprezno (u romanu, doduše nimalo,

neoprezno) šalje prijatelj da u prijateljevo ime zaprosi njenu ruku i srce. Pošto je u romanu

toliko mnogo Ničea, toliko mnogo da je Faustus nazvan romanom o Ničeu, nije teško u tom

trouglu: Adrijan – Mari Godo – Rudi Švertfeger otkriti citat koji ponavlja Ničeovu prosidbu Lu

Andreas posredstvom Rea, i prosidbu ruke gospoĎice Trampedah posredstvom Huga fon

Zenglera (koji je s njom, uostalom, već bio gotovo zaručen). Sudi li se ipak s tačke gledišta

samog Leverkina, onda je to pre reminiscencija na Šekspira – citat iz soneta , od kojih se Adrijan

nikad nije razdvajao i čiji se siţe, to jest meĎusobni odnos: pesnik-voljena-prijatelj, te prema

tome i motiv izdajničke prosidbe, ponavlja u mnogim Šekspirovim dramama. Te se drame

spominju po naslovima na onom mestu gde se govori o knjigama što stoje na stolu moga

kompozitora; to su Kako vam drago, Mnogo vike ni oko ĉega, Dva viteza iz Verone, i u

razgovoru s Cajtblomom, koji se, kao i čitalac, ničemu ne doseća, Adrijan nalazi gorku

prijatnost u tome što operiše neposrednim citatima iz tih drama. Već ona njegova neobično kruta

fraza mogao bi da mi učiniš veliku uslugu jeste citat iz Mnogo vike ni oko ĉega, gde Klaudio

pred knezom priznaje svoju ljubav prema Heri. Kasnije Adrijan izgovara gorku frazu iz Dva

viteza iz Verone: Jer takvi su današnji prijatelji – i gotovo doslovno citira:

A kome verovati, ako tebi ne,

Kad tvoja desnica na svoje diţe se grudi?

Isto tako u sceni u Pfajferingu, jednoj od meni najdraţih, Adrijan Rudija ubeĎuje da ispuni

njegovu kobnu molbu, sluţeći se tom prilikom rečima iz Kako vam drago:

Lakše će primiti vatrenog mladića

Nego reĉ starca, vaţnog i ozbiljnog.

A kasnije, ţaleći se, toboţe, pred Cajtblomom na svoju glupost, opet će se posluţiti citatom iz

Mnogo vike ni oko ĉega, pribegavajući slici priglupog Ďaka koji je našao ptičje gnezdo i

radosno ga pokazuje drugu, a ovaj mu ga ukrao ispred nosa. Na šta Serenus, ne uviĎajući da

nastavlja citat, odgovara: Poverljivost se ne moţe smatrati stidom i sramotom. Oni bi se pre

mogli pripisati lopovu. Srećom, nije rekao doslovno: Krivicu snosi lopov.

U svojoj zanimljivoj knjizi o Šekspiru, Frank Haris je bio valjda prvi koji je zapazio da se motiv

udvaranja iz soneta triput ponavlja u njegovim dramama. Taj motiv je umontiran u Faustusa.

Treba li, takoĎe, kad je reč o koncepciji dvanaestotonske tehnike, ili čisto muzičkog stila,

pripisanih Adrijanu Leverkinu, a preuzetih od Šenberga, i s mnogih strana osporavanih, da

govorim kao o montaţi i potkradanju stvarnosti? Biće da treba da to učinim, i knjiga će, po

Šenbergovoj ţelji, ubuduće izlaziti s napomenom koja će svima koji nisu upućeni u problem

objasniti njegovo pravo na duhovnu svojinu. To je ipak donekle protiv mog ubeĎenja, i to ne

samo zato što će takvo objašnjenje donekle načiniti pukotinu u sferično zatvorenoj celini romana

nego i zato što u sferi moje knjige, tog sveta ugovora s Ďavolom i crne magije, ideja

dvanaestotonske tehnike dobija takvu nijansu, takvu obojenost i karakter kakvih u njega – zar

ne? – uopšte nema, i koji je, u izvesnoj meri, čine stvarno mojom svojinom, to jest svojinom moje

knjige. Šenbergova ideja i moja ad hoc nastala verzija do te mere su nepodudarne da bih, bez

obzira na to što nije u skladu sa karakterom knjige, osećao gotovo uvredljivim da u tekstu

navedem njegovo ime.

*

Mogao bih sastaviti omanji katalog muzikoloških knjiga, engleskih i nemačkih, koje sam pročitao

s olovkom u ruci, to jest onako predano i precizno kako se čita samo u stvaralačkim ciljevima,

radi odreĎenog dela.

*

Otkrio sam u sebi ili, tačnije, ponovo našao davno već upoznatu spremnost da prisvojim sve što

se prima kao svoje sopstveno, sve što se odnosi na mene, to jest na delo. Prikaz serijalne muzike

i njena kritika u onom obliku kako su dati u dijalogu XXII glave Faustusa, potpuno se oslanjaju

na Adornove analize; takoĎe se na njih oslanjaju i neke primedbe o poznim Betovenovim delima,

koje se već ranije javljaju u romanu, u Krečmerovim razlaganjima, naime o duhovnoj zavisnosti

kakvu smrt ustanovljuje izmeĎu genija i konvencije. Te misli, koje sam sreo u Adornovom

rukopisu, takoĎe su mi se učinile nekako čudno poznate, a povodom – kako da se izrazim? – čiste

savesti s kakvom sam ih stavio, jedva nešto izmenjene, u usta moga mucavca, mogu da kaţem:

kad se čovek dugo bavi intelektualnom delatnošću, vrlo često se dešava da misli koje je nekad

rasejao u vetar dolaze natrag autoru, formirane drugom, već mlaĎom rukom, i, prenesene u

druge okolnosti, umetnika podsećaju na njega samog i na njegove sopstvene probleme. (...)

*

Za umetnika misao kao takva nikad nije samodovoljna vrednost i svojina. Njemu je stalo, pre

svega, do njene funkcionalne pridatnosti u duhovnom mehanizmu dela.

*

Zatim sam, krajem godine, umesto običnog prepodnevnog rada, napisao za njega (Adorna)

objašnjavajuće pismo od deset strana, nastojeći pre svega da se opravdam zbog opasno-

bezopasnih posezanja za njegovom filozofijom muzike: učinio sam to – pisao sam – u nadi da će

sve te pozajmice, sve te reminiscencije u kontekstu moga dela dobiti neku samostalnu ulogu, da

će oţiveti nekim simboličnim, sopstvenim ţivotom, ne nanoseći ni malo štete svom kritičkom

praizvoru.

(...) Bilo je tu nekog podudaranja s mojom sopstvenom, i, kako sam objasnio, nipošto ne samo

ličnom, rastućom sklonošću da u svakom ispoljavanju ţivota vidim proizvod kulture i mitski

kliše, i da citat stavljam iznad samostalnog dela. Faustus daje podosta potvrda o tome.

(Tomas Man, Nastanak Doktora Faustusa, roman jednog romana, Treći program, zima 1975.

Preveo Petar Vujiĉić.)

Jeremić tvrdi da sam u poslednje vreme bio doveden do ozbiljnih sumnji u snagu svoje

inspiracije i u autentičnost svog stvaralaštva i da su mi zato bile toliko potrebne nagrade o

kojima je reč, da sam ţeleo nagrade kako bih pred onim do čijeg mi je mišljenja stalo dobio

satisfakciju. Kakva samouverenost pisca koji pošto-poto ţeli da dobije nagradu, uzvikuje

ćudoredni papà Jeremić.

Postavlja se, logiĉno, pitanje odakle Jeremiću ta i takva tvrdnja, jer u mojim tekstovima

(intervjuima, izjavama, polemikama) nije je mogao naći, pošto ja o nagradama jednostavno

nisam govorio: tu vrstu intelektualne preokupacije i duhovne gimnastike prepuštam, rekoh već,

Jeremiću i Comp. Dakle, do te i takve tvrdnje Jeremić je mogao doći samo nedozvoljenim

uporeĊivanjem svoje i moje psihološke konstitucije i svojih i mojih moralnih konstanti – stvar

već sama po sebi nemoralna. Jer jedan kritiĉar, makar se zvao Jeremić, Dragan M., morao bi se

sluţiti, kada je reĉ o piscu i o knjizi, argumentima knjiţevnim i takvu svoju tvrdnju – kakva je

ova njegova gorenavedena – morao bi argumentovati nekim vraţjim tekstom, nekom

knjiţevnom, tekstualnom ĉinjenicom, to je bar jasno! A kada ja tvrdim ovo što tvrdim, to jest da

je Jeremić alav na ĉasti i pomasti, tu ja svoju tvrdnju mogu da ilustrujem tekstom i ne moram da

ĉitam iz boba, jer Jeremić se po tom pitanju pribavljanja poĉasti i kićenja knjiţevnim zvrĉkama i

te kako zapetljao, zapetljao se kao pile u kuĉine, pa nikako da se ispetlja, i to ga pitanje

knjiţevnih poĉasti (makar bile pogibeljne po njega) interesuje više od svega, više od svakog

pitanja literature, teorije, estetike ili etike, više od bilo kog poslednjeg pitanja. Na stranu

Jeremićevo prisustvo u skoro svim ţirijima, odakle on, kad god mu to poĊe za rukom, papinski

deli priznanja u stilu tante za tante, i evo samo u 1976/77. knjiţevno-školskoj godini gde je sve

popovao i mutio Dragan M. Jeremić (a po istraţivanjima i listi poĉasti koju je donela Knjiţevna

reč): u ţirijima za Isidorinu, Andrićevu, Udruţenih izdavaĉa, Rakićevu nagradu. I to samo u ovoj

školsko-knjiţevnoj godini! I to su fakta. Kao što je fakt, dokazljiv tekstološki, i to da je u

Jeremićevim tekstovima, objavljenim samo u poslednjih pet-šest meseci, dakle negde od

decembra 1976. do aprila 1977, reĉ nagrada i sve direktne izvedenice iz te za Jeremića svete

reĉi, da se, dakle, ta reĉ i njene izvedenice najviše i najĉešće pojavljuju u Jeremićevim

tekstovima, te je na taj naĉin postala kodom i kljuĉem jeremićevske filozofsko-kritiĉke misli. I

kako nemam nameru da se sluţim sugestijama i dvosmislenostima, na jeremićevski naĉin, to ću

ovu svoju tvrdnju takoĊe dokazati knjiţevnim naĉinom i postupkom, a na primeru Jeremićevih

tekstova. Jer kada on tvrdi da se njegovoj ličnosti zavidi zbog poĉasti i priznanja, to znaĉi, makar

se pozivao na Getea, da taj dţentlmen (Jeremić) i te kako drţi do poĉasti i priznanja, jer već

samo to poreĊenje sa Geteom, nedozvoljeno i bolesno poreĊenje jednog iznad svega uobraţenog

ĉinovnika, koji zamišlja svoju staturu geteovskom, a svoje ĉasti, steĉene ĉinovniĉkim,

dobrostivim – pro forma – stavom, svojim dolce stile provinciale, zapravo odsustvom svakog

stava, svakog individualnog gesta i svake slobodne, samoinicijativne misli, svedoĉi o tome da on

te svoje ĉasti smatra prevashodnim ciljem i smislom ţivljenja, filozofiranja i stvaralaštva.

Evo kako ta jeremijada izgleda u tekstu, evo kako je jeremićevski tekst natrunjen tom kljuĉnom

reĉju, natrunjen kao šćepanovićevski pejzaţ crnim vranama (a frekvenca jedne reĉi jeste nekom

vrstom jasne indikacije o tome šta se sve zbiva u glavi onog koji te reĉi sipa i prosipa sa

opsesionalnom uĉestalošću):

Tako je jedan naš poznati kulturni radnik, verovatno u sluţbenoj dokolici, nabrojao da se samo

za pisanu reĉ u Jugoslaviji tokom jedne godine dodeli više od tri stotine nagrada. Jasno je da je

ovaj poslenik u knjiţevne nagrade ubrojao sve i svašta, uvrštavajući u ovaj zbir i one nagrade

koje dodeljuju pojedine opštine knjiţevnicima-amaterima na dan osloboĊenja ili, pak, škole za

najbolje pismene zadatke povodom Osmog marta ili nekog drugog praznika. Jasno je da tako

nagrađeni radovi ne spadaju u knjiţevnost, niti su, pak, njihovi nosioci knjiţevnici, a ni

nagrada – nagrada! Ne mogu se, na primer, nagrade za srednjoškolske ili studentske radove na

odreĊenu temu, nagrade recitatorima u Velikoj Plani, brojne nagrade na pojedinim pesniĉkim

festivalima, nagrade za najlepše ljubavne priĉe ili ljubavni roman ubrojiti u knjiţevne nagrade i

porediti sa Isidorinom, Ninovom, Njegoševom, nagradom Branko Miljković itd.

– Reklo bi se, isto tako, da su pojedine nagrade bar ove koje se dodeljuju za oblast knjiţevnosti,

dobile pogrešne dobitnike, ĉime je samo nagrada na gubitku.

(Kurzivni, nepotpisani column, što ga je, po stilu, pismenosti i, iznad svega, po temi, lako

identifikovati kao duhovni proizvod glav. i odg. urednika Knjiţevnih novina dr Dragana

Jeremića. – Smisao nagrada i polemika o njima, Knj. novine, 1. aprila 1977.)

Ili:

Da sam, pak, mislio da će Kiš tu nagradu dobiti i da sam ţeleo da ga pošto-poto onemogućim da

je dobije, zar bi jedan od najafirmativnijih prikaza njegove knjige (iz pera Ĉedomira Mirkovića)

bio objavljen baš u Knjiţevnim novinama, u kojima sam ja – kako se kaţe u pomenutom ĉlanku

– šef? Zar nisam kao šef mogao ako ne spreĉiti ga, a ono bar uĉiniti da prikaz bude objavljen tek

posle dodeljivanja ove nagrade? Uostalom, zar ne bi bilo logiĉnije da sam, naprotiv, nastojao da

Kiša eliminišem iz konkurencije za Oktobarsku nagradu baš zalaganjem da on dobije Andrićevu

nagradu, jer teško je poverovati da će se bilo koji ţiri lako odluĉiti da jednoj knjizi u tako

kratkom roku dodeli dve znaĉajne nagrade? A neobjašnjivo bi bilo, ako bi se verovalo

insinuaciji, i zašto nisam nastojao da na neki naĉin eliminišem i drugog kandidata za Oktobarsku

nagradu – Borislava Pekića. (Niski udarci tuĊom rukom, Knj. novine, 1. decembar 1976.)

Ili:

Stavom o pravu na dobijanje knjiţevnih nagrada i bez knjige [D. * * *] svakako ţeli da opravda

dodeljivanje tolikih nagrada njemu za dela od kojih će malo ostati da vredi i koja su i sada tako

malo prisutna u našoj javnosti. Ali ostaje otvoreno pitanje: kako je on do svojih nagrada ipak

došao i kako ih on dodeljuje kao ĉlan ţirija? On to najbolje zna, a znaju priliĉno i drugi, pa meĊu

njima i ja. Navešću samo dva novija primera. Desilo se, na primer, da ne uĊem u ţiri za

dodeljivanje nagrade Aleksa Šantić iako su me prethodno pitali za saglasnost da u njemu radim,

a nagradu ovog ţirija je potom dobio – [D.***]?

Uporediti: Desilo se, dakle, da sam ja, sluĉajno, sedeo u jednom ţiriju koji nije dodelio nagradu

Kišu i da sam dobio od drugog ţirija nagradu na koju je on reflektovao (Knj. novine, od 1.

decembra 1976). Prim. D. K.

Jedan pesnik mesec dana pre dodeljivanja nagrade ţeljezare Sisak saopštava svim poznanicima

da će ovu nagradu sigurno dobiti, a predsednik ţirija koji je kasnije tu nagradu ovom pesniku i

dodelio je – opet [D***] (Do istine i iza nje, Oko, 24. oţujka – 7. travnja 1977.)

Ili:

– da toboţe mojom krivicom ni Andrićeva nagrada (koja je dodeljena Dragoslavu Mihailoviću),

ni Oktobarska nagrada (koju sam dobio ja) nisu regularno dodeljene. Upravni odbor Andrićeve

zaduţbine je zakljuĉio da je rad ţirija za dodeljivanje Andrićeve nagrade bio ispravan, a

nadleţni organi Skupštine opštine grada Beograda utvrdili su da ţiri za dodeljivanje Oktobarske

nagrade nije prekršio propozicije. (O jednom nepiscu i neteoretiĉaru, Knjiţevna reč, 25. marta

1977.)

(Vremeplov: 1. decembar AD 1976. Govori Jeremić):

Uostalom, neću više da uzimam reĉ u ovoj stvari i zato što smatram da mi pisci [sic!] treba svoje

sposobnosti da koristimo na bolji i društveno korisniji način, a ne na razmirice oko toga ko nije

dobio, ko je dobio i ko će dobiti knjiţevnu nagradu (Knjiţevne novine – Kurziv D. K.).

Na šta, dakle, koristi Dragan M. Jeremić svoje sposobnosti?

Na razmirice oko toga ko nije dobio, ko je dobio i ko će dobiti knjiţevnu nagradu!

Reĉ nagrada i porodica od nje izvedenih reĉi pojavljuje se samo u ĉetiri Jeremićeva teksta ovom i

ovakvom frekvencijom:

– Niski udarci, tuĊom rukom: 37 (i slovima: trideset i sedam) puta!

– Do istine i iza nje: 26 (i slovima: dvadeset i šest) puta!

– O jednom nepiscu i neteoretiĉaru: 7 (i slovima: sedam) puta!

– Smisao nagrada i polemika o njima: 51 (i slovima: pedeset i jedan) put!

Što sve u svemu ĉini, samo u ova ĉetiri napisa 121 (i slovima: sto dvadeset i jedan) put, što znaĉi

da Jeremić ovaj svoj ajnc igra vidno obeleţenim kartama i da je moja malopreĊašnja tvrdnja da

je Jeremićeva osnovna filozofsko-knjiţevna preokupacija upravo pitanje knjiţevnih poĉasti –

ovim jasno dokazana.

(Q. E. D.)

Uzdrman do temelja, on je počeo da se besomučno brani, pa čak sve više i da napada, ne štedeći

nikoga u koga bi posumnjao kao na svog neprijatelja i ne vodeći računa ni o obavezi da se

ponaša shodno svom ugledu. MeĎutim, Kiš time ništa sebi neće pomoći. Naprotiv. Iz sadašnje

psihološke krize on moţe izaći samo ako onima koji povodom njegovih knjiga pominju Borhesa,

Šulca, Penţea ili Medvedeva, svojim budućim knjigama dokaţe istinski stvaralački potencijal. To

se, pak, nikako ne moţe postići uvredama i sukobima s ljudima koji u to nisu (sasvim) uvereni.

Ja sam, dakle, uzdrman do temelja! Va bene! Ali, molim, šta to znaĉi da sam ja uzdrman do

temelja! Kojom se to ĉinjenicom dokazuje? Kojim tekstom? Kojom knjigom? Ponavljam: ja

nisam Jeremićev prijatelj u knjiţevnosti i, dakle, kada Jeremić, Dragan M. napiše tvrdnju kao što

je ova, onda bi je on morao, kao kritiĉar-filozof, knjiţevno obrazloţiti, jer reći da je neko pao u

psihološku krizu to nije knjiţevni razgovor i knjiţevna argumentacija! (Sem ako dr Jeremić nije

uobrazio da je doktor medicine, lekar-psihijatar u knjiţevniĉkoj našoj ludnici, gde je jedino on

ĉitav i zdrav kao dren.)

Postoje kod pisaca stvaralaĉke krize, i svako ko je pisac zna šta su to stvaralaĉke krize, i da je dr

Jeremić izjavio makar to i tako, još bismo bili u oblasti probabiliteta, ali bar knjiţevnih. Samo

knjiţevni kentauri nemaju stvaralaĉkih kriza, jer njihovo stvaralaštvo poĉiva na Sitzfleischu, tu

mu je utoka i izvorište, i, dakle, za njih krize nema!

No poĊimo od pretpostavke da sam ja zapao u stvaralaĉku krizu. Ta bi se kriza morala dakako

ispoljiti na knjiţevnom planu, i ona bi se mogla jasno dijagnosticirati kroz simptome duge pauze,

neizvesnog ćutanja ili u poraznom i poraţavajućem po mene odzivu ĉitalaca i kritike na ono što

sam publikovao. To su tipiĉni i valjda jedini simptomi te stvaralaĉke, rekao bih profesionalne

bolesti koja se krsti imenom stvaralaĉke krize, i po kojoj se u svakoj civilizovanoj kritici

prosuĊuje stepen i teţina tog patološkog stanja. Razmak od dve do ĉetiri godine jeste, dakle, u

mom sluĉaju, nekom vrstom stvaralaĉkog ciklusa, nekom vrstom barometra mojih godišnjih

doba i njihovih smenjivanja (frekvencija jasno vidljiva u bibliografiji mojih knjiga). I to je tako.

Da li je to usporen ritam, da li je to frekvencija ispod ili iznad normale, i da li tu ima neke

normale – osim individualne, nesvodljive na opšte pravilo – to je stvar koja nas ovde ne zanima.

Ono što je ovde od neke relevantnosti (jer vam ne preostaje ništa drugo nego da jeremićevske

probabilitete pobijate logikom i argumentima), ono, dakle, što je ovde od neke relevantnosti, to

je da se utvrdi da ovaj i ovakav ritam nije izneveren i da se Grobnica za Borisa Davidoviča,

dosledno tome, a u spregu sa tim liĉnim, individualnim ciklusom sazrevanja, pojavila sa

metronomskom taĉnošću. I da, dakle, u toj taĉki konstatovati simptome stvaralaĉke krize ne

moţemo, ukoliko se sluţimo nekim empirijskim merilima.

Što se tiĉe druge taĉke, drugog mogućnog simptoma stvaralaĉke krize, merituma ĉitalaĉke

publike i kritike – eventualne negativne procene poslednje autorove knjige u odnosu na

prethodne – ni tu ne bismo mogli konstatovati stanje koje bi dovelo do psihološke krize.

(Reći za pisca da je zapao u psihološku krizu u trenutku kada kritika piše o njegovoj knjizi ono

što piše – da predstavlja prodor u novo, znaĉajan moralni gest, da je nesvakidašnji trenutak naše

proze, da otvara izvesne nove tematske i estetske tokove u srpskoj knjiţevnosti itd., itd. – to

znaĉi ne voditi raĉuna o osnovnim normama knjiţevnog i kritiĉarskog morala, to znaĉi biti

knjiţevniĉkim švindlerom.)

Quod erat demonstrandum.

Ja bih morao, dakle, od dana-današnjeg da nastojim dokazivati Pigeon-Jeremićima svoj

stvaralaĉki potencijal, a oni su već tu da presude! Kao što su oni tu da presude ko je a ko nije

pisac, ko jeste a ko nije akademik, sovjetski ili francuski, sad svejedno! I kako se postiţe taj

vraţji stvaralaĉki potencijal po Pigeon-Jeremiću? – To se, pak, nikako ne moţe postići sukobima

i uvredama s ljudima koji u to nisu (sasvim) uvereni, veli ćudoredni dr Jeremić. Dakle,

stvaralaĉki se potencijal postiţe tako: bez sukoba, bez suprotstavljanja ljudima koje prezirete kao

moralne mizerije, ĉije mišljenje ne delite, bez simpatiĉkih reakcija na knjiţevne mahinacije, bez

pruţanja otpora knjiţevniĉkoj cosa nostri, dakle bez sukoba, nego – naoborót – tim

jeremićevskim nezameranjem, tim beskiĉmenjaštvom, tim elementarnim nagonom

samoodrţanja! I taj se, dakle, jeremićevski stvaralaĉki potencijal postiţe tim i takvim senilnim,

birgerskim stavom, tim dušebriţniĉkim, sovjeti-zdravoga-razuma reĉenicama kao što je ova – To

se, pak, ne moţe nikako postići uvredama i sukobima s ljudima koji u to nisu (sasvim) uvereni – u

kojima se krije jedna signifikativna ograda, jedna kurvinska zagrada – koji u to nisu (sasvim)

uvereni – jer ta zagradica u toj bednoj reĉenici treba tu da bude nekom vrstom izlaza u sluĉaju

poţara, nekom vrstom garde-foua, jer ako neko od knjiţevnih autoriteta (ili vlasti) presudi ovaj

spor u moju korist, onda dr Jeremić ima tu svoju zagradicu, tu mišju rupicu kroz koju će se

izvući, ako nanjuši da mu ta rabota i ta saradnja sa Pigeonom i onima koji stoje iza Pigeona neće

doneti nikakve vajde, no bi mu mogla, bogme, još i priĉvrljiti njegovu lisiĉju repinu!

A kada dr Jeremić povodom mojih knjiga pominje Borhesa, Šulca, Penţea, Medvedeva, on na

izvestan naĉin, i nesvesno ili polusvesno (jer sve što dr Jeremić ĉini u literaturi obavijeno je

gustom maglom polusvesti-polusna), time samo podupire moju tvrdnju da ja pojam tradicije

smatram širim, evrocentričnim, i ne samo evrocentričnim. I ma koliko da je ova njegova

invektiva besmislena u znaĉenju koje joj on daje (pogotovu što meĊu pisce ubraja i Medvedeva),

ja taj spisak prihvatam na jedini mogućni naĉin: kao izbor po srodnosti. Kao vezu sa evropskom

tradicijom, sa judeo-hrišćanskim mitom, korenom te tradicije. Pa i kada udeva u spisak pisaca

koje pominje i jednog savremenog istoričara (Medvedeva), i to prihvatam, mogu da prihvatim,

kao metaforu i mogućni reper mog knjiţevnog prosedea koji pretenduje na istoričnost. No šta

znaĉi, pitam vas, šta znaĉi ovde ta kukavno-dvosmislena reĉ pominjati, šta znaĉi u literaturi

pominjati uz ime jednog pisca imena drugih pisaca, osim, moţda, uspostavljanja duhovne veze i

uticaja, ali to više nije pominjanje, to zahteva izuĉavanje tih uticaja, to znaĉi odgovornost, a reĉ

pominjati u našem jeziku najĉešće stoji u sintagmi pominjati majku (oca), a to znaĉi máteritsa

(na ruskom), a to znaĉi da se sluţiti jeremićevskim lukavstvom ne isplati, jer se tako ne moţe

reći ništa suvislo i inteligentno, nego samo lukavo, i te osobe od velikog svog lukavstva gube

moć govora i opštenja, one jedno misle a drugo govore (pišu), jedno pišu a drugo misle, a da iz

tog njihovog nagonskog govorenja ĉovek jedva moţe razabrati tu lukavo skrivenu misao i

aluziju, jer to više i nije ljudsko govorenje! Ti inteligentni glupaci ţele, u prvom redu, da se

prikaţu birgerski uĉtivim, jer to je conditio sine qua non tog starofrajlinskog prestiţa

provincijskih filozofa, ali im se dogodi tako da materuju kada filozofiraju, a kada filozofiraju da

materuju; ukratko, biti lukavim (lukavstvo je inteligencija glupaka) ne isplati se ni na malo ni na

veliko, jer se ljudsko biće svodi tako na jednu jedinu rudimentarnu zoološku osobinu, pa ako mu

i ne nikne vidljivo lisiĉji rep, ipak se polako pretvara u olinjalog lisca za kojeg je blagodet

ljudskog (inteligentnog) govora zauvek izgubljena. I jaoj njemu!

A to što se Jeremić tu zaustavlja, kod ova tri pisca, jednog Latinoamerikanca, jednog

Judeopoljaka i jednog Francuza, to je, bez sumnje, posledica Jeremićeve neobaveštenosti i

nepoznavanja materije kojom se bavi, koliko i neke jeftine pigeonovske tendencije: da se pokaţe

koliko ja nemam veze sa našim tlom i našom tradicijom, kao i da se mehanizam knjiţevnih

uticaja svede na opasno posezanje za tuĊom duhovnom imovinom i tuĊim duhovnim

vrednostima.

Kada bi, meĊutim, Jeremić bio u stanju da se pozabavi mojim opusom, taj bi se spisak morao

nuţno proširiti, a antropološki presek slojeva senzibiliteta i tajanstvenih veza (ta proza sveta koja

iz dubine istorije i literature zraĉi kao nevidljiva a prisutna magnetna sila), taj geo-logijski presek

mogao bi se fiksirati još i nuţnim imenovanjem svih tih lutajućih plamenova, feu follet, koji su

blesnuli u mom svetu, u mom senzibilitetu, u nekoj od onih noći kada se ti lutajući plamenovi

pale i išĉezavaju naglo, no za trenutak vam osvetle vašu samoću, i uveravaju vas, na trenutke, da

sve nije taština, da pisanje, ta najveća od svih taština, ostavlja nekakvog traga i da se glasovi

ţivih i mrtvih dozivaju, da se, u trenucima ozarenja, tašte senzibilnosti usamljenih nalaze i

sporazumevaju kao ti lutajući plamenovi na groblju svekolikih iluzija.

Stoga bi se taj spisak morao nuţno proširiti i taj bi se izbor po srodnosti znatno uvećao, pa pored

onih koje je on nabrojao (izuzev onih koji nisu pisci i izuzev moţda Penţea, jer izvesne tehniĉke

inovacije, kod mene, potiĉu iz Dţojsovog šešira, gde ih je i Penţe pronašao), u taj bi spisak, u

konkretnom primeru, morali ući, te izoanemere i izogone ne bi smele zaobići ova Imena: Adi,

Andrić, Apoliner, Babelj, Bart, Belou, Biblija, Borhes, Broh, Crnjanski, Cvetajeva, Ĉehov,

Dţojs, Fokner, Fuko, Gogolj, Hamsun, Kafka, Kazancakis, Keno, Kestler, Kostolanji, Krleţa,

Lotreamon, Ljermontov, Malaparte, Man, Mandeljštam, Mopasan, Petefi, Piljnjak, Prust, Puškin,

Rable, Rob-Grije, Vl. Rejmond, Sartr, Isidora Sekulić, Servantes, Šklovski, Tolstoj, Turgenjev,

T. Vulf, Virdţinija Vulf... Tri taĉke. Ne nezavršena misao, nego nezavršen proces, proces u

dijalektiĉkom trajanju, gde neka od ovih imena već zvuĉe ko imena mrtvih koje grob nam skriva,

gde su neka od tih imena i njihov magijski sjaj već davno išĉezli, njihov uticaj već izgubio snagu

privlaĉnosti, pre usled nekog mistiĉnog, astrološkog rasporeda nego nekog egzaktnog (jer tu

egzaktnosti i nauĉnog fenomena nema) astronomskog rasporeda zvezda i planeta, i gde se, pri

svakom novom pomeranju planeta, pri svakom prerasporedu elemenata i zona uticaja,

privlaĉnosti i odbojnosti, stvara neki suštinski nov odnos, nova zona upliva, pa se na mesto starih

grobova javljaju nova imena, nove orbite i nov ciklus, nova duhovna avantura. I pošto je već

svaki preraspored pojava, rekosmo, nova intelektualna avantura, kao što je i ovaj abecedni red,

proizvoljan ali efikasan (i koji se ne razlikuje mnogo od onog što ga navodi Fuko: da je abecedni

poredak nekom vrstom idealne azbuke, zasnovane na susedstvu, srodnosti, analogiji i

potĉinjenosti koju propisuje sam svet), to i ova abecedna i jedinomogućna prezentacija Imena,

ovde, i ne samo ovde, jeste trijumf pisane reĉi, logosa, nad mrakom sluĉajnosti i sudbine. U ovoj

sferi magnetizma i astrološkog upliva nema Sunca kao Centra i kao Tiranina, već su sve zone

uticaja jednakovaţeće i predominantne, svaka je planeta-Dasein i svaki element-logos jednaka

masa i veliĉina, samo se menjaju odnosi, trijumf jednog uticaja samo je prolazna pustolovina,

koja će se iznenadno i neoĉekivano smeniti drugom, a da je pri tom teško odrediti šta je tu

predominantnu masu uticaja saĉinjavalo i u kakvoj srazmeri. Jer tu, u ovom sistemu, podjednako

su vaţni, rekosmo, svi elementi, i tu su sve partikule u interakciji jedna prema drugoj, tako da,

kao u šahovskoj igri, premeštanje jednog piona ne menja samo poziciju tog piona, nego to ima

reperkusija i na znaĉenje celog sistema (Alen de Benoa).

I samo me strah od vrtoglave digresije spreĉava da se nagnem nad ambisom ovih astroloških

odnosa koje je ovde ostvario abecedni poredak

Azbuĉni bi pak poredak ostvario jedno novo deljenje karata, nove tajanstvene veze!

, taj neutralni element jezika, i gde se ne samo u zoni uticaja pojedinih slova nego i u široj zoni

uticaja meĊu susednim i udaljenim slovima, isprepliću neki tajanstveni odnosi (Adi – Apoliner!

Belou – Biblija – Borhes! Rable – Rob-Grije! Sartr – Isidora! Servantes – Šklovski – Tolstoj! –

Turgenjev – Tomas Vulf – Virdţinija Vulf!), odnosi koji razaraju sve granice drţava, vekova,

tradicije, škola, narodnosti, epoha, knjiţevnih veza, individualnih talenata, Zeitgeista, stvarajući

sazveţĊa koja se drţe na preseku centrifugalnih i centripetalnih sila, drţe se samo logikom

logosa i jedinstvenog duha pisane reĉi, ne samo na poretku sveta stvorenog na osnovu

povezanosti reĉi i njihovog rasporeda u prostoru (kako je to, po Fukou, sanjao enciklopedijski

duh sedamnaestog veka: da se pisani tekstovi rasporede prema figuri susedstva, srodnosti,

analogije i potĉinjenosti koje propisuje sam svet), nego, i pre svega, zahvaljujući duhu onog koji

ih je, ovde, stavio u taj novi i neponovljivi poredak, sa jednim jedinim jasnim duhovnim centrom

– mojim!

UtvrĊivanje knjiţevnog roditeljstva, ta nuţna i muĉna rabota komparatistiĉke i ne samo

komparatistiĉke metode, to traganje za krvnom grupom roditelja i plemenskom pripadnošću radi

utvrĊivanja oĉinstva, i još više radi utvrĊivanja formalnih svojstava (nacionalnost, nasledni legat,

legalitet nasleĊa itd.) novog bića, nahoĉeta pred vratima lazareta, ceo taj genetiĉki metod takoĊe

je samo palijativ, jedna od formi mitske svesti i redukcionizma (koji izjednaĉava genetiku sa

fenomenologijom): sad znamo roditelje, više nikakvog ĉuda nema, nepoznato nahoĉe pred

vratima svetskog lazareta identifikovano je jasnim, genetskim metodom, dobilo je svoju carte

d’identité, svoje civilne papire, upisano mu je srednje slovo, óčestvo, a majka mu je bila kurva,

jedna od velikih svetskih kurvi koja će se već otkriti, koja će se već identifikovati nekom

ostavljenom belegom, nekim tajanstvenim, još nevidljivim znakom. Jer, po tom genetiĉkom

redukcionizmu, stvaralaĉkog ĉuda nema i ne moţe biti, nema partenogeneza, nema bezgrešnog

zaĉeća, nema skrivenih znaĉenja, pisac mora imati svoje roditelje, pisac ne sme biti ono što jeste:

svi njegovi preci i nešto više od toga (što pak proizilazi iz jednog novog deljenja karata u krugu

njegovih genetiĉkih zaliha)

Alen de Benoa, na marginama Kestlerovih razmišljanja o genetiĉkom (u pravom znaĉenju te

reĉi) redukcionizmu.

, dakle tvorac, stvaralac, hudoţnik, jedinstven, nesvodljiv, neponovljiv; delo ne sme biti ono što

jeste – ĉudo!

Dugujem mnogo Alfredu Deblinu, više nego mnogo.

Ovaj se tekst pojavio na omotu francuskog izdanja Deblinovog romana Berlin Alexanderplatz

(Gallimard, 1970), kao reklamni oglas! Situacija paradoksalna i zanimljiva: Čitajte Majstora

(Deblina), jer je uticao na mene, učenika (Grasa)!

Ne bih mogao zamisliti svoju prozu bez futuralističkih komponenata njegovog dela, počev od

Wang-Luna; ili Wallensteina, ili Bergea, preko Meere und Giganten, pa sve do Berlin

Alexanderplatza. Pošto pisac nije autonoman, nego ima svoje izvore, ja za sebe mogu reći da

sam potomak ovog Deblina, koji je, što se njega tiče, pre nego što se inspirisao Kjerkegorom,

našao svoj izvor u Šarlu de Kosteru. (Ginter Gras). Što se pak tiĉe Šarla de Kostera, on svoju La

Légende de Ulenspiegel (1867) crpe na izvorima germanskih i flamanskih legendi o

Ojlenšpigelu, ĉija se novija verzija, na gornjevisokonemaĉkom, pojavljuje u Strazburu 1515. i

1519. pod naslovom Von Ulenspiegel (i pripisuje se, bez jakih dokaza, T. Murneru), i koja je

samo varijacija popularne germanske sage zabeleţene na donjenemaĉkom negde oko 1483...

Evo smo pokrenuli jednu velsovsku fantastiĉnu time machine, vremeplov, svejedno što se ovoga

puta kreće unazad, ka vremenima prošlim, kroz antropološke slojeve prošlosti, gde nailazimo na

jasno vidljive tragove koji nas uveravaju da ipak nismo u oblasti ĉiste velsovske fantastike, nego

na tragovima lingvistiĉke, knjiţevne znanosti.

Ima, oĉigledno, u Panurgu, originalnoj liĉnosti koju je smislio Rable (liĉnosti nimalo sliĉnoj

Singaru ili Magutu), sinteze mnogih liĉnosti: obiĉnog ĉoveka (tipa Renarta), Ojlenšpigela ili

pikara, skitnice, belesprija, erudite, mistesa, l’uomo universalea, no on je i predak raznih liĉnosti:

Ţila Blasa, Figaroa, Ramoovog sinovca, Gavroša... Jedan specijalizovani rablezista nema

nikakve šanse da otkrije nešto novo o Panurgu. U naše se dane samo u oblasti komparativne

mitologije mogu otkriti novi vidici. Tako nam je Karl Kerenji (u knjizi Pola Radena, The

Trickster, New York, 1956) dao arhetipsku sliku boţanskog Ugursuza, poznatog u mitologijama

(indijskoj, grĉkoj itd.), tog duha raspojasanosti, neprijatelja ograniĉenja, koji ĉini mogućnim, u

okviru stabilnog sistema, ono što poredak ne dozvoljava, i na taj naĉin doprinosi jednom

potpunijem pogledu na svet. Taj boţanski Ugursuz (Hermes kod Grka ) predak je svih pikarskih

liĉnosti: i Kerenji nabraja španske pikarske romane, Geteovog Reineke Fuchsa (zašto ne i

njegove srednjovekovne predšastvenike?), Manovog Feliksa Krula i Rablea: pretpostavljam da

on pri tom misli na Panurga, koji se igra ljudima i ţivotom kao Hermes, bog bezrazloţnog.

Ovaj je Špicerov tekst objavljen 1960 (u Studi francesi, IV), upravo u godini pojavljivanja

Limenog doboša Gintera Grasa, kada još, dakle, ne bejaše izišao iz anonimnosti patuljak Oskar

Macerat, ta posuvraćena slika Hermesa – Panurga – Ojlenšpigela – Fuksa – Krula, kao naliĉje

mita, gde taj patuljasti rast jeste nekom vrstom oneobičavanja hermesovsko-panurgovskog

ispolinskog mita, gde je taj patuljak samo pokušaj novog pristupa staroj temi mitskog dţina-

Ugursuza i dobrodejatelja, osnovno polazište, koje remeti ne samo vizuelnu i mitsku naviku. Tim

izokretanjem durbina, tim smanjenjem, menjaju se i svi odnosi, takoĊe ka groteski, ka ironiĉnom

i parodijskom u odnosu prema svim dţinovima-srodnicima, kao i prema samom smislu i

tendenciji tog i takvog mita (nacionalnog, a potom nacionalsocijalistiĉkog): izokrenuti durbin i

uperiti ga ka dalekoj prošlosti, taj trenutak dvostrukog ostranénija, udaljavanja i deformisanja, ta

knjiţevna dosetka, to je bio, bez sumnje, kljuĉni trenutak i agens: sa promenom perspektive i

udaljenosti, logiĉki se menja i knjiţevni postupak, prijóm, a psihološki profili razvijaju se,

konsekventno, po tim novim zakonima perspektive, ka grotesknom i polemiĉkom u odnosu na

tradiciju i u odnosu na svet. Bez prisustva tradicije, i bez obzira na to što je odnos prema njoj

ovde parodijski (što je, takoĊe, samo ukazivanje na prisustvo tradicije), cela ova konstrukcija,

ceo ovaj knjiţevni svet (Grasov) ne bi se dao zamisliti: on ţivi istovremeno na tradiciji i na

njenom poricanju.

Ĉinjenica je, velim, da pisac ima svoje mitsko genealoško stablo kao drevne plemićke loze, i grb

svog porekla s gordošću istiĉe na svom rukopisu, na svom palimpsestu: to je kao vodeni ţig na

hartiji na kojoj piše; vidljiv znak porekla. A kad je pisac tabula rasa, a hartija mu bez vodenog

ţiga (govoreći simboliĉno), onda mu ne ostaje ništa drugo nego da se pozove na istorijsku

tradiciju, da stvori svoje laţno porodiĉno stablo ne na knjiţevnoj baštini, ne na (evropskom)

kulturnom nasleĊu, nego na istorijskom, na lokalno-mitskom. To su oni laţni knezovi i boljari sa

laţnim krunama, ljiljanima, lorenskim krstom i svakojakim simbolima, što su ih dali da im se

utisnu na hartiju u vidu mandata, i koji proglašuju sebe ĉuvarima vladarskih peĉata i narodnih

predanja, ĉistote jezika i ĉistote folklornih obiĉaja, a svoju nacionalnu pripadnost smatraju

svojom duhovnom prćijom, kao da se pisac moţe roditi sa lozom, kao da se kulturna tradicija

moţe posisati sa majĉinim mlekom, kao da se duhovno plemstvo ne ostvaruje jedino duhom, koji

je, bodlerovski reĉeno, la noblesse unique, plemstvo jedino. I sasvim je u pravu Eliot: Tradicija

se ne moţe naslediti, a ako vam je potrebna, morate je (gospodo) steći velikim trudom.

„A sad bih hteo da govorim o jednom s pravom ĉuvenom delu na koje se nacionalisti rado

pozivaju. Reĉ je o Don Segundo Sombra od Gviraldesa. Nacionalisti nam kaţu da je Don

Segundo Sombra tip nacionalne knjige; ali ako uporedimo Don Segundo Sombra sa delima

gauĉeske tradicije, zapazićemo pre svega razlike. Don Segundo Sombra obiluje metaforama

jednog ţanra koji nema niĉeg od govornog jezika sela, nego je pre nalik na metafore savremenih

pesniĉkih kruţoka sa Monmartra. Što se pak tiĉe povesti, fabule, u njoj je lako pronaći uticaj

Kiplingovog Kima, ĉija se radnja zbiva u Indiji, i koji je bio, sa svoje strane, napisan pod

uticajem Mark Tvenovog Haklberi Fina, epopeje Misisipija. Ja ovom primedbom nemam

nameru da umanjujem vrednost Don Segundo Sombre; naprotiv, ţelim da istaknem ovo: da

bismo mogli imati ovu knjigu, trebalo je da se Gviraldes seti pesniĉkog postupka francuskih

kruţoka svoga vremena i Kiplingovog dela, koje je ĉitao mnogo ranije; to će reći da su Kipling, i

Mark Tven, i metafore francuskih pesnika bile neophodne za ovu knjigu, koja, ponavljam, nije

manje argentinska time što je primila ove uticaje...

Ţelim da obratim paţnju i na jednu protivreĉnost: nacionalisti se pretvaraju da duboko poštuju

sposobnosti argentinskog duha, ali nastoje da ograniĉe pesniĉke mogućnosti tog duha na

nekoliko bednih lokalnih tema, kao da su Argentinci u stanju da govore samo o predgraĊima ili o

estanciasu [seoskom naselju], a ne i o svetu...

Šta je argentinska tradicija? Po mom mišljenju, na to moţemo lako odgovoriti, i to pitanje ne

postavlja problem. Mislim da je naša tradicija cela zapadna kultura, i verujem da imamo više

prava na nju nego što moţe imati na nju pravo neka druga zapadna nacija... Sve što budemo

dobro uradili, mi, argentinski pisci, sve će to pripasti argentinskoj tradiciji, na isti naĉin na koji

obraĊivanje italijanskih tema pripada engleskoj tradiciji, zahvaljujući Ĉoseru i Šekspiru.“

(Borhes: Argentinski pisac i tradicija).

Šta znaĉi, dakle, pominjati povodom jednog pisca i njegovog dela ime nekog drugog pisca, svih

drugih pisaca, šta to znaĉi u svetu kulture – šta bi trebalo da znaĉi – nego pokušaj, uvek

nedovoljan i uvek uzaludan, da se ispita taj komplikovani mehanizam duhovnih veza i poticaja,

pokušaj da se stvori taj astrološki kalendar za svaki znak, gde bi se mestom roĊenja, uzlaznom

zvezdom i rasporedom duhovnih planeta mogao odrediti jasan duhovni profil pisca, udeo

elemenata i ruda koji, svi skupa, ĉine taj senzibilitet, pokušaj da se tim mehanizmom, tim

mehaniĉkim procesom – uticaja – razjasni misterija padova i ponajpre misterija uzleta , da se,

dakle, na osnovu elemenata ispiše taĉna formula nove materije i da se utvrdi taĉan duhovni

sastav jednog jedinstvenog, neponovljivog i nesvodljivog Daseina. Duh ima prirodnu tendenciju

da kompleksno objasni jednostavnim, kaţe Ţan Pijaţe, i da bezrezervno smatra jednostavnim

ono što se ĉini takvim samo neposrednim procesom rašĉinjavanja kompleksnog; a (što se svodi

opet na isto) najelementarnija operacija duha jeste upravo operacija sabiranja, koja pak dovodi

do uverenja da je svaki kompleksni sistem proizvod obiĉnog zbira prostih elemenata. Jedan takav

nerazraĊeni empirizam rizikuje, dakle, da uvek dovede do deformacije mentalne stvarnosti tim

svoĊenjem na veštaĉke atome, umesto da dosegne do strukture celine. Tako se, dakle, tim

procesom svoĊenja sloţenog na prosto – tim instrumentom siromašnih duhom i provincijskih

profesora – dolazi do redukcionizma u svim oblastima duha, a literatura je izabrano mesto za tu

vrstu mehaniĉke operacije: Man je Gete plus Biblija, Krleţa je Matoš i Nordijci (ili Karl Kraus i

Nordijci), Borhes je Po i Ĉesterton, sad nam je lako, sad smo ih rašĉinili na proste ĉinioce kao

satni mehanizam, a što taj sat više neće proraditi, makar ga drmali uz uvo iz sve snage, to je,

valjda, greška u satu, te on pokazuje jednako jednu te istu provincijsku gluvu ponoć.

Redukcionizam je duhovni stav koji se sastoji u uverenju da kompleksni fenomeni mogu biti

shvaćeni i objašnjeni njihovim rastavljanjem na najprostije elemente, smatrajući naivno da je

prosto samo deo kompleksnog. Redukcionist veruje, dakle, da moţe sve da objasni shvatanjem

samih elementarnih ĉinilaca (Kenten Debre). I kada tako Jeremić pominje u vezi s mojom

knjigom pisce koje pominje, njegov bi se postupak mogao svesti takoĊe na primer elementarnog

redukcionizma kada, u njegovom sluĉaju, sve to ne bi bila samo posledica neznanja. U suštini,

taj isti redukcionizam vodi, uprkos znanju i umenju, i onog kritiĉara koji povodom Grobnice za

Borisa Davidoviča pominje Borhesa, i kada tu knjigu svodi tom prostom operacijom duha na

Borhesa, kao da se ta knjiga sadrţi u Borhesu takoreći bez ostatka (ili kada Kovaĉevu knjigu –

Ruganje s dušom – svodi na Foknera). Na stranu ĉinjenica da su sva dela, sva znaĉajna dela

jedne epohe, stvorena pod istim znakom, roĊena pod istom zvezdom, da su obeleţena ne samo

istim Zeitgeistom nego i istim tehniĉkim, i tematskim, i stilskim jedinstvom (po ĉemu su

mogućne istorije knjiţevnih pokreta i škola), istim vodenim ţigom na hartiji pod gustim slojem

rukopisa: sve su knjiţevne epohe pod jedinstvenim grbom (sva je realistiĉka literatura

devetnaestog veka realistička, bez obzira na jezik i nacionalnost pisaca, svaki je naturalizam

zolinski, svako delo ekspresionista ekspresionističko), i taj raspon uzajamnih veza i uticaja, taj

tajanstveni vetar opisuje iste izoanemore od Japana do Amerike. I ako pojam Weltliterature nešto

znaĉi (u smislu kakav mu daju Borhes i Etijambl, na primer), onda to znaĉi upravo to. To

jedinstvo. I kada, dakle, pomenuti kritiĉar govori o Borhesu, a povodom Grobnice za B. D., on se

zapravo takoĊe sluţi redukcionizmom: utvrĊivanjem jednog zajedniĉkog elementa svodi na

zajedniĉki znak dve razliĉite materije.

Utvrditi prisustvo (zajedniĉkog) elementa jeste isto toliko daleko od poznavanja suštine materije,

i isto toliko nepouzdano koliko je i svoĎenje materije na elemente; moţda nuţni deo operacije,

no nedovoljan za krunski zakljuĉak. Slatkoću šećera, taj primarni kvalifikativ, veli već pomenuti

Benoa, nećemo utvrditi rastavljanjem na delove, jer ta sladost nije ni u ugljeniku, ni u vodoniku,

ni u kiseoniku, mada je šećer sastavljen iz tih elemenata (C12H22O11), kao što ni Borhes (na

primer) nije sastavljen po mogućnoj (i dakako proizvoljnoj) formuli:

S30P20W20C20J10

gde je S Šopenhauer (Schopenhauer), P Po (Poe), W Vitmen (Whitman), C Ĉesterton

(Chesterton), J Dţems, Henri (James), a indeks izraţava proizvoljno-pribliţnu vrednost uticaja

izraţenu u procentima sa zbirom 100; pa makar ta formula bila komplikovana kao strukturalna

formula nukleinske kiseline, i makar se tu pojavili svi (skoro svi) nuţni i mogućni elementi i

spojevi elemenata-uticaja; dakle ne samo Šopenhauer, Po, Vitmen, Ĉesterton, Dţejms, nego još i

Oskar Vajld, Marsel Švob, Šo, De Kvinsi, Servantes, Kevedo, Ser Tomas Braun, Melvil, Kafka,

Berkli, Hjum, Valeri, Paskal, Kits, Kolridţ, Karijego, Vels, Kipling, Spinoza, Hose Ernandes,

Mark Tven, Dante, Hiljadu i jedna noć, Dţojs, Gustav Mejrink, Heraklit, Kalderon, Gete, Stjuart

Mil, Zenon, Embrouz Birs, Stivenson, Karlajl, Niĉe, Flober, Parmenid, Vergilije, Tenison,

Origen, Sveto pismo, Malarme, Kabala, Svift... (I tu je primenjen jedan drugi sistem nabrajanja,

neabecedni, onomastikon, ustrojstvo koje moţda još adekvatnije odraţava haotiĉnu izukrštanost

proze sveta, tu magmu, koju slovna mehanika organizuje samo prividno, jer i ta se magma sleţe

u inteligibilne oblike jedino svojim sveukupnim i istovremenim delovanjem u biću onog koji se

izmešao sa njom, postao deo i celina istovremeno; tu nema abecede, tu nema više slova

svodljivih na elemente, ni elemenata svodljivih na formule.) Ĉinjenica je, veli Borhes povodom

Kafke, i povodom Borhesa dakako, ĉinjenica je da svaki pisac stvara svoje prethodnike. Njegov

doprinos menja našu koncepciju prošlosti isto onoliko koliko menja i koncepciju budućnosti.

☞ Obično se Iskušenje sv. Antona čita kao protokol osloboĎene fantazije. Taj bi roman trebalo

da bude za literaturu ono što su Boš, Brojgel, ili Goja iz Capricosa bili za slikarstvo... MeĎutim,

što se tiče snova i naslada, sad se zna (zahvaljujući izvanrednim studijama Ţana Sezneka) da je

Iskušenje spomenik jednog sa akribijom sticanog znanja. Za scenu herezijarka , izučavanje

Tijmenovih Eklezijastiĉkih memoara, čitanje četiri Materova toma Istorije gnosticizma, Istorije

maniheja od Bozobrea, hrišćanske teologije od Rojsa; tome treba dodati, naravno, Svetoga

Avgustina i Minjeovu Patrologiju (Atanaz, Jerom, Epifan). Što se tiče bogova, Flober ih je

potraţio kod Birnofa, kod Aktil-Diperona, kod Erbloa i kod Hotinţera, u tomovima Univers

Pittoresque, u radovima Engleza Lajarda, i naročito u prevodima Krojcerove Antiĉke religije.

Teratološke tradicije Ksivreja, Fiziologikus što su ga Kaje i Marten ponovo izdali, Ĉudesne

povesti Boajstroua, Diret posvećen biljkama i njihovim čudesnim povestima dali su obaveštenja

o čudovištima. Spinoza je bio inspirator metafizičkih razmišljanja o prostornosti supstance. Ali

to nije sve. Postoje u Iskušenju evokacije za koje nam se čini da su ispunjene onirizmom: jedna

velika Dijana iz Efesa, na primer, sa lavovima na ramenima, plodovima, cvećem, sa

isprepletenim zvezdama na grudima, grozdovima sisa , postoljem koje joj obmotava stas i odakle

iskaču grifoni i bikovi. Što se tiče ove fantazije, ona se nalazi, reč po reč, liniju po liniju, u

poslednjem Krojcerovom tomu, na 88. tabeli: dovoljno je pratiti prstom detalje gravire pa da se

verno pomole i same Floberove reči. Sibela i Atis (sa svojom ravnodušnom pozom, s laktom

oslonjenim o drvo, sa svojom flautom, sa svojom haljinom iseckanom u rombove), one dve se

mogu lično naći na 58. tabeli istog tog dela, kao što se Ormuzov portret nalazi kod Lajarda, i

kao što se medaljoni Oraiosa, Sabaota, Knufisa lako otkrivaju u delu Matera. Moţe se učiniti

čudnim da tolika akribična erudicija ostavlja tako snaţan utisak neke fantazmagorije. Tačnije,

da je i sam Flober osećao kao ţivost delirične fantazije ono što pripada tako evidentno oblasti

strpljivog znanja.

Osim ako Flober nije ovde ostvario iskustvo jednog izuzetno modernog i sve dotle nepoznatog

fantastičkog ţanra. Jer devetnaesti je vek otkrio jedan prostor imaginacije o čijoj moći

prethodna doba nisu ni sanjala. Ovaj novi prostor fantastičnog nije više noć, san razuma,

neizvesna praznina koja zjapi pred ţudnjom: to je, naprotiv, napregnuta paţnja, eruditna

revnost, oprezna zaseda. Himerično se odsad raĎa sa crne i bele površine štampanih znakova, iz

zatvorenih i prašnjavih tomova, čije otvaranje oslobaĎa zamah zaboravljenih reči; himerično se

razvija u tišini biblioteke sa kolonama knjiga, sa naslovima poreĎanim po policama koje je

zatvaraju sa svih strana, ali koje se s one strane otvaraju prema svetu nemogućnog. Imaginarno

prebiva izmeĎu knjiga i lampe. Čovek više ne nosi fantastično u svom srcu; ne nalazi ga ni u

izvitoperenosti prirode; fantastično se crpe iz egzaktnosti znanja; bogatstvo fantastičnog leţi

skriveno u dokumentima. Da bi se sanjalo, ne treba zatvoriti oči, treba čitati. Istinska slika

nastaje iz znanja. Već rečene reči, paţljivo sravnjivanje sa izvornikom, mnoštvo sićušnih

informacija, najmanji delići spomenika i reprodukcije reprodukcija predstavljaju u modernom

iskustvu moći neverovatnog. Još samo uporan šum ponavljanja moţe da nam prenese ono što se

zbilo samo jednom. Imaginarno ne nastaje kao protivnost realnosti, da bi je poreklo ili da bude

njenom nadoknadom; imaginarno se prostire od znaka do znaka, od knjige do knjige, u

meĎuprostorima ponavljanja i komentara ; i raĎa se i oblikuje u intervalu izmeĎu dva teksta.

Imaginarno je fenomen biblioteke.

Mišle u Veštici, Kine u Ahasverusu takoĎe su se koristili oblicima oniričke erudicije. Ali što se

tiče Iskušenja, ono nije znanje koje se malo-pomalo uzdiţe do veličine dela; to je delo koje se

ostvaruje od samog početka u prostorima znanja: ono postoji zahvaljujući odreĎenom temeljnom

odnosu prema knjigama. Stoga je moţda ono više nego obična epizoda u povesti zapadne

imaginacije; ono otvara prostor jedne knjiţevnosti koja ne postoji osim u mreţi i kroz mreţu već

napisanog: knjiga u kojoj se igra fikcija knjiga . Reći ćete da su već Don Kihot i sva Sadova

dela... Ali Don Kihot je kroz ironiju vezan za viteške, a Nova Eloiza za moralističke romane

XVIII veka: i to su samo, ipak knjige... Što se tiče Iskušenja, ono se prema beskrajnom domenu

štampanog odnosi sa punom ozbiljnošću metodičnosti; ono zauzima mesto u priznatoj instituciji

pisane reči. Ono je manje jedna nova knjiga koju treba smestiti kraj ostalih, a više delo koje se

pruţa po prostoru već postojećih knjiga. Ono ih pokriva, skriva, otkriva, i jednim jedinim

pokretom postiţe da one blesnu i da odmah zatim zgasnu. To nije samo knjiga koju je Flober

sanjao, dugo, da napiše; to je san drugih knjiga: sve druge knjige, sanjarske, sanjane – preuzete,

usitnjene, premeštene, kombinovane, odbačene, stavljene snom na distancu, ali snom i pribliţene

jedna drugoj, sve dok se nije ostvarilo imaginarno i blistavo zadovoljstvo poteklo iz ţelje. Sa

Iskušenjem Flober je napisao, bez sumnje, prvo knjiţevno delo koje svoje sopstveno postojanje

duguje jedino prostoru knjiga: posle toga postaće mogućna Malarmeova Knjiga, zatim Dţojs,

Rusel, Kafka, Paund, Borhes. Biblioteka kreše varnice.

(...) U tom delu, koje se u prvi mah moţe shvatiti kao pomalo inkoherentan niz fantazma, jedina

dimenzija koja je izmišljena, ali sa kakvom briţljivošću, jeste red. Ono za šta se ima utisak da su

fantazmi, zapravo su prepisani dokumenti: crteţi ili knjige, likovi ili tekstovi. Što se tiče

redosleda koji ih objedinjuje, on je odreĎen jednim vrlo kompleksnim rasporedom koji –

utvrdivši mesto svakom od dokumentarnih odlomaka – postiţe da se oni pojavljuju u više

simultanih serija. (...) Shvatljivo je, dakle, kako Iskušenje moţe biti knjigom knjiga : ono spaja u

jednom tomu čitavu seriju jezičkih elemenata koji su bili sačinjeni od već napisanih knjiga, i koji

su, po svom strogo dokumentarnom karakteru, ponavljanje već rečenog; biblioteka je otvorena,

popisana, raščinjena, ponovljena i presloţena u jednom novom prostoru... (Michel Foucault, Un

fantastique de bibliothèque, Cahiers Renaud-Barrault, mars 1967).

Istinski dobar motiv da se sa mnom obračunaju imaće, meĎutim, tek kada budem napisao

detaljnu kritičku analizu Kišovog opusa sine ira et studio.

Tako, dakle, Jeremić objavljuje da će da mi uzme skalp, ali pošto je on div-junak mrijet

naviknut, on će da uzme skalp odjednom dvojici, Matvejeviću i meni! Lepo. To da će Jeremić

biti u stanju da napiše o mom opusu detaljnu analizu – to bi još bilo mogućno, jer, rekosmo već,

Jeremić od talenta ima jedino Sitzfleisch, a taj je Sitzfleisch moţda još nekakvom garantijom da

bi ta analiza mogla biti detaljna, što će reći, u njegovom sluĉaju: anahroniĉna, bezbojna, citatska,

ĉinovniĉka, dţangrizava, Ċaĉka, efemerna, farizejska, horizontalna, ignorantska, jalova,

kompilatorska, nedarovita, otaljana, prazna, raĉundţijska, sterilna, uvijena, zaludna, kao i sve

njegove kritike, zajedno sa njegovim apoftegmama! Jer Jeremić ne zna da misli i ne zna da piše

kritiĉki, jer da bi se pisalo kritiĉki treba biti kritiĉan pre svega prema sebi, kako bi rekao Krleţa, i

da bi se pisalo kritiĉki, treba biti pismen, a ne biti samo dottore. Jer kako će Jeremić pisati o

mom opusu kritiĉki kada je taj moj opus on već ocenio u ovoj istoj reĉenici u kojoj mi preti da će

da mi uzme skalp! Kako će, dakle, da sebi skoĉi u usta kada je već u toj svojoj tomahavk-

reĉenici stavio taj moj opus izvan domašaja svakog zla, rekavši za njega (za taj moj opus) da je

sine ira et studio. Jer ako nije to rekao, da će dati analizu Kišovog opusa sine ira et studio, što

moţe da znaĉi, u ovako sroĉenoj reĉenici, da je moj opus napisan bez mrţnje i pristrasnosti (u šta

i ja skromno verujem), onda je dottore hteo nešto drugo da kaţe, a ja ne ţelim da se bakćem s

njegovim nespretnim i dvosmislenim formulacijama, i ne ţelim, dakle, da nagaĊam da li je on

moţda hteo ili nije hteo to da kaţe, ali u svakom sluĉaju ovde, u njegovoj gnoma-reĉenici piše i

to: da je moj opus sine ira et studio, dakle delo bez mrţnje i pravedno, i ja se Jeremiću

zahvaljujem na tom komplimentu, i ja tu svoju zahvalnost, evo, objavljujem urbi et orbi!

Sasvim dosledno svojoj filozofskoj devizi i starofrajlinskom dubokom uverenju da nemaju pravo

oni koji kaţu poslednju nego oni koji kaţu pravu reč, Dragan se M. Jeremić ponovo javio

U Knjiţevnoj reči od 13. jula (1) i od 25. sept. 1977 (2).

, sasvim fantomski, nekih desetak meseci posle svog prvog polemosa (i u ĉasu kada je rukopis

ove knjige već bio gotov), i ja sad stvarno imam utisak da polemišem sa utvarom! O opštem delu

tog jeremićevskog fantomskog napisa (koji se pojavljuje kao replika na jedan tekst Nikole

Miloševića) rekao sam već mnogo toga, unapred, logikom dedukcije, a u tekstu ĉiji je ovo post

scriptum. Rekao sam, otprilike, da kritiĉka analiza mog opusa iz pera Dragana Jeremića moţe

biti samo apatiĉna, ĉinodejstviteljna, epitelna, isceĊena, jeremićevska, licemerna, nemoralna,

rudimentarna, šablonska, vatrogasna i ţalosna, kao što je ţalosnojadno sve što Jeremić piše. To

se moje predviĊanje ispunilo, i sa te strane ja sam sasvim zadovoljan, te taj opšti,

kritiĉkofilozofski deo jeremijade nemam nameru ovde da analiziram. No ne mogu da ne

primetim s tim u vezi jednu s moralne i psihološke taĉke gledišta vrlo zanimljivu ĉinjenicu, to

jest da se Jeremić kune sasvim kukavno da ne zna ništa o kampanji povodom Kiša, jer makar bila

u pitanju vrlo akutna amnezija, ipak je to neshvatljivo, to jeremićevsko odsustvo i plovljenje po

nebesima, ne samo stoga što je ta kampanja povodom Kiša trajala punim intenzitetom nekih šest-

sedam meseci nego i zato što je u toj kampanji uĉestvovao, ne samo zakulisno, nego i javno,

svojim polemosima, i to vrlo ţivo, taj isti Dragan M. Jeremić, glavom i bradom!

Jeremić, dakle, svom portretu ovde nije dodao ni jedne nove crte i ostao je dosledan sebi: Brada

narasla a pameti ne donijela, što rekao Vuk. I tu se, dakle, nema šta dodati ni oduzeti, kao što se

nema šta dodati ni oduzeti Jeremićevom predgovoru za Andrića (o tome malo kasnije).

No pogledajmo, taĉku po taĉku, onaj deo polemosa koji se tiĉe knjige Grobnica za B. D.

Šta tvrdi fantomski Jeremić?

Ako se, dakle, sloţimo da se u beletristici mogu slobodno koristiti tekstovi iz ne-beletristike, kako

stoji stvar sa tekstovima koji pripadaju beletristici?

(Sve to već biva dosadno. I ja bih ovde, uprkos lošem iskustvu, najradije naveo onu sasvim

nevinu reĉenicu koju je nesrećni Sterija napisao pre nekih sto i trideset godina, kako bi se – a u

vrlo sliĉnom kontekstu – odbranio od nekakvog tamo nasrtljivog doktora nauka, ondašnjeg

Jeremića: Ova knjiţevna muva već godinama naleće na mene, zato sam prinuĊen jedanput za

svagda ruku dići, pa što mu se dogodi, neka pripiše sebi.)

Nije više reč o Luju Reou i Roju Medvedevu, nego o jednom knjiţevnom kritičaru i esejisti i

jednom njegovom tekstu koji je Kiš takoĎe koristio u svojoj knjizi. Pogledajmo početak Kišove

priče Krmača koja proţdire svoj okot. U njoj se pripoveda o neobičnoj i strašnoj sudbini Goulda

Verskojlsa, a priča započinje opisom njegove otadţbine Irske, koja je stavljena u navodnike kao

tekst jednog Dedalusovog dvojnika.

Hajde, kako kaţe Jeremić, pogledajmo poĉetak Kišove priĉe.

„Prvi ĉin ove drame zapoĉinje, dakle, u Irskoj, najdaljoj Tuli, zemlji s onu stranu znanja, kako je

naziva

j e

d a n D e d a l u s o v d v o j n i k:

(taĉka zapeta)

u Irskoj, zemlji tuge, gladi, očajanja i nasilja, kako je

n a z i v a j e d a n d r u g i I S T R A Ž I V A Č

, manje sklon mitu a više tegobnoj zemaljskoj prozi. MeĊutim i kod ovog drugog izvesna lirska

izveštaĉenost nije, ĉini se, u skladu sa surovošću predela: Najviši stepenik zalaska, Irska je

poslednja zemlja koja gleda kako se gasi dan.(...)“ itd.

Da li je, dakle, opis Irske naveden kao tekst jednog Dedalusovog dvojnika, kako tvrdi Jeremić?

Nije!

Nego?

Tekst je stavljen u navodnike i dat kurzivom kao tekst jednog istraţivača i reĉ istraţivaĉ javlja se

dva puta (kako je naziva jedan drugi istraţivaĉ – i kod ovog drugog [istraţivaĉa]), a zatim, posle

dve taĉke, sledi citat tog ISTRAŢIVAĈA, ĉime ukazujem na postojanje izvora, dakle na izvore,

jer ovo nije monografija o Irskoj nego priĉa! Ponjatno!?

I još jednom: Da li je opis Irske dat kao tekst jednog Dedalusovog dvojnika, kako tvrdi Jeremić?

Nije!

Kako se zove ovaj postupak Dragana M. Jeremića?

Falsifikovanje citata!

Quod erat demonstrandum.

Šta još tvrdi krivotvoritelj Jeremić?

Mišljenje koje Kiš pripisuje Djetmaru iz Merzeburga, u stvari pripada Adamu iz Bremsa.

(...) dok Reo kaţe da legenda tvrdi da su se svi crkveni zidovi srušili prilikom njenog graĎenja,

Kiš kaţe da je to bilo prilikom rušenja!

Dragan Jeremić, dakle, ipak, kaţe ponešto i taĉno. To jest – uzmimo – da je Reoov tekst

knjiţevno superioran poletom reĉenice, plastiĉnošću opisa, i, ĉak, taĉnošću podataka!

(Neverovatno otkriće! Podaci u jednoj istoriji slikarstva tačniji su od podataka u jednoj

pripoveci!)

No taj tekst, Reoov, pored toga što je kunsthistorijski taĉniji, još je – tvrdi Jeremić – i knjiţevno

superioran u odnosu na moju priĉu!

No zašto je Reoov tekst knjiţevno superiorniji i taĉniji od mog pripovedaĉkog teksta (ako je već

tako)?

Jer je različit!

Q. E. D.

Sve u svemu, ni Jeremić baš ne insistira (ima on još keĉeva u rukavu) i, dakle, dopušta

velikodušno, i kad ga se pritesni, da Reo – ipak – Ċavo da ga nosi – nije pisac, nego samo

istoriĉar umetnosti, ali zato Ţan Pari, e, to je već nešto drugo, jer je u pitanju tekst jednog

knjiţevnog kritiĉara i esejiste.

Evo, s tim u vezi, šta tvrdi falsifikator citata Jeremić:

Zaključujući navedenim Parijevim tekstom prvo poglavlje svoje priče.

(dakle onim koji je dat kurzivom i stavljen pod navodnike kao tekst jednog istraţivača, a ne

Dedalusovog dvojnika!)

on započinje drugo poglavlje pod naslovom Ekscentrici, sledećim tekstom bez navoĎenja: Dablin

je grad koji gaji menaţeriju ekscentrika... itd. (Grobnica za B. D., str. 24.)

Kod Parija nema jedino fanatičnih revolucionara, bolesnih nacionalista i mahnitih anarhista

(što je, bez sumnje, bilo potrebno da se Parijev lep opis Dablina dovede u vezu s političkom

sudbinom Verskojlsa).

Sasvim taĉno! I – za Jeremića – sasvim lucidno!

Zahvaljujući tom interpoliranju, tim famoznim liĉnim varijacijama, navedeni tekst je prestao biti

citatom i postao je parafrazom, a ta i takva Irska time je postala integralnim delom sudbine

knjiţevnog lika Goulda Verskojlsa.

No Jeremić ne bi bio falsifikator citata (kao i njegov pajtaš i liĉni asistent Pigeon) kada ne bi,

toboţe, prevideo nastavak ovog od Jeremića citiranog paragrafa – nastavak vrlo signifikativan,

jer ukazuje na izvore:

Burnikelova slika Dablina omogućuje nam da bar naslutimo, u nedostatku pouzdanih izvora

Ovde podvlačim Burnikel sa u, samo u dţepnom izdanju. U ranijim izdanjima Barnikel. Previd

ili štamparska greška?

, ono iskustvo koje će Gould Verskojls morati neminovno poneti sa ostrva, iskustvo koje se

uvlaĉi u dušu kao što se uvlaĉi u pluća, za sparnih letnjih popodneva, uţasni smrad ribljeg brašna

iz fabrike konzervi na domak luke. (Grobnica za B. D., str. 24).

Navedeni odlomak, u kojem je data atmosfera Dablina s poĉetka veka, ukazuje, dakle, na to da se

autor priĉe, u nedostatku pouzdanih izvora u vezi sa Verskojlsom, sluţi slikom Dablina koja

potiče od nekog Burnikela (ili Barnikela, sad svejedno); stvar, uostalom, sasvim suvišna, jer ovo

nije monografija nego pripovetka, a ovo nije citat nego parafraza Burnikelove slike Dablina, tim

pre što se malo dalje u toj priĉi nalazi jedna reĉenica koja govori sasvim jasno o tom i takvom

odnosu prema dokumentima i prema izvorima:

Pouzdanost dokumenata, makar bili nalik na palimpseste, ovde za trenutak prestaje.

(a reĉ palimpsest ukazuje na prvobitnost izvora, jer se i sam Ţan Pari poziva u svom opisu

Dablina na Burnikela.)

I, konaĉno, evo i krunskog aduta, jeremićevskog keca iz špila sa obeleţenim kartama:

... priča Krmača koja proţdire svoj okot samo je vešto i slikovito proširena parafraza jednog

kratkog, ali snaţnog i upečatljivog detalja iz dobro poznate knjige Karla Štajnera 7000 dana u

Sibiru. Evo tog Štajnerovog teksta: Zanimao sam se za mladog Irca Gould Verskojlsa, koji je

volio filozofirati o sebi, ţivotu, o dobru i zlu i našem poloţaju. Kad je izbio graĎanski rat u

Španiji javio se kao dobrovoljac u republikansku armiju. U Barceloni je radio kao stručnjak na

radio-stanici. Primjetio je kako se NKVD infiltrira u republikansku armiju i nastoji prigrabiti

komandne poloţaje. To mu se nije svidjelo i on se svom komandiru javio na raport i rekao mu da

je on, doduše, republikanac i da se javio kao dobrovoljac, ali komunist nije. Došao se boriti za

republikansku Španjolsku, a ne za staljinističku, zato moli da ga otpuste. Komandir mu je rekao

da se strpi nekoliko dana dok mu ne naĎu zamjenu. Poslije nekoliko dana pojavio se jedan vojnik

i rekao Gouldu da je u luci brod na kome ne funkcionira radio-stanica, zamolio ga da je popravi.

Gould Verskojls uzeo je svoj alat i otišao u luku. Bio je to sovjetski parobrod. Tek što je

prekoračio prag kabine u kojoj je navodno bila radio-stanica, za njim su se zatvorila vrata.

Pored njega stajala su dva komsomolca. Brod je odmah digao sidra i krenuo, zaustavio se tek u

Sevastopolju. Komsomolci su čitavo vrijeme čuvali Goulda. Kad su stigli u sovjetsku luku, na

brod su se popeli enkavedeovci, uhapsili Goulda Verskojlsa i njegove čuvare komsomolce,

otpremili ih u Moskvu, optuţili da su engleski špijuni i osudili svu trojicu, svakoga na osam

godina zatvora. (Zagreb, Globus, 1971, str. 29.) Sve je to gotovo isto tako i u Kišovoj priči,

izuzev što je brod, umesto u Sevastopolj, pristao u Lenjingrad; čak je, po njemu, i osuda ostala

ista: osam godina zatvora. Tome su, istina, u priči dodata dva mala epiloga: o tome da su

Verskojlsovi pratioci 1942. godine leţali u logorskoj ambulanti poluslepi i iscrpljeni od skorbuta

i da je Verskojls umro novembra 1945, a u spomen-knjizi Ireland to Spain njegovo ime je

pogrešno zavedeno meĎu irskim republikancima poginulim u čuvenoj bici kod Brunete. Ali,

uprkos tom malom dodatku, meni se čini da je u ovoj priči uopšte malo originalnog i metodski, i

u tematsko-motivsko-fabulativnom i u tekstološkom smislu reči.

Ne znati, dakle, razlikovati fakat od interpretacije, anegdotu od pripovetke, u ţanrovskom

znaĉenju, ne razlikovati prosede novele, priĉe, od monografskog postupka, ne razlikovati fabulu

(memoarsku graĊu) od siţejne obrade te fabule, ne znati osnovnu distinkciju izmeĊu fabule i

siţea, siţejne graĊe, a biti predavaĉem estetike na fakultetu, to je stvar mogućna, valjda, samo u

nas!

No uprkos svemu tome, tom nauĉnom skandalu, i uprkos ĉinjenici da smo stvari ovde rašĉistili

na širem planu, u naĉelu, knjiţevnoteorijski, pogledajmo taj jeremićevski krunski adut, taj

jeremićevski kec:

Čak je, po njemu, i osuda ostala ista: osam godina zatvora!

U sluĉaju Reoa, videli smo, Jeremić je nezadovoljan, jer se podaci ne slaţu sa istorijskim! Ovde

mu smeta što se oni slaţu! Na osnovu mojih skromnih istraţivanja, izgleda, meĊutim, da se za tu

vrstu delikta, a u godini o kojoj je reĉ, dobijalo – ko je imao sreće! – po staljinskom kriviĉnom

zakonu i Ustavu, upravo osam godina! I šta ja sad tu mogu! Do ovakvih nesporazuma dolazi

samo stoga što Dragan M. Jeremić ne zna o biću literature ništa i što je knjiţevni vatrogasac!

Kad se literatura stavi u isti plan kao bilo koji drugi dokument, veli Todorov, oĉigledno je da se

odbija da se vodi raĉuna o onome što literaturu ĉini literaturom. A što se tiĉe izvora: ime Gould

Verskojls, koje sam saĉuvao nepromenjenim u svojoj priĉi, jeste takoĊe ukazivanje na izvor, kao

što je ukazivanje na izvor i posveta Karlu Štajneru nad priĉom Magijsko kruţenje karata.

Kako mi je, velim, ova stvar sa Jeremićem već postala dosadnom, i kako nemam nameru da

poduĉavam jednog provincijskog filozofa, ne ostaje mi više ništa drugo do da uputim ĉitaoca na

priĉu o kojoj je reĉ, kako bi video da li u njoj ima ili nema neĉeg originalnog i metodski, i u

tematsko-motivsko-fabulativnom i tekstološkom pogledu u odnosu na citirani tekst iz memoara

Karla Štajnera.

No pre nego što zakljuĉim ovo poglavlje (i preĊem na veselije stvari), ne mogu odoleti a da ne

navedem jedan odlomak iz priĉe Krmaĉa koja proţdire svoj okot, kako bi ĉitaoci mogli da se

bave, makar amaterski, tekstologijom. (Što da ne! I Jeremić se bavi literaturom i kritikom kao

amater, hoću da kaţem: diletant.) I, mada naš tekstolog-diletant tvrdi da u mojoj priĉi ima malo

originalnog u tekstološkom smislu i da sam Štajnerovom tekstu dodao samo dva mala epiloga,

ovde navodim, radi poreĊenja, peto poglavlje priĉe, mada to nije mali epilog (već samim tim što

se nalazi u sredini priĉe):

Oprezno domišljanje

Vidim Verskojlsa kako se povlaĉi iz Malage, peške, u koţnom kaputu kojeg je skinuo sa mrtvog

falangiste (ispod kaputa bilo je samo golo mršavo telo i srebrni krst na koţnoj vrpci); vidim ga

kako juriša na bajonet, nošen svojim sopstvenim pokliĉem kao krilima anĊela istrebljenja; vidim

ga kako se nadvikuje sa anarhistima koji su svoju crnu zastavu istakli na golim padinama

Gvadalahare, spremni da umru nekom uzvišenom i besmislenom smrću; vidim ga kako sluša,

pod usijanim nebom, negde kraj nekog groblja u blizini Bilbaoa, predavanja u kojima se, kao pri

stvaranju sveta, razgraniĉavaju smrt i ţivot, nebo i zemlja, sloboda i tiranija; vidim ga kako

ispaljuje ĉitav šarţer u vazduh na avione, nemoćan, da bi odmah zatim pao, zasut vatrom,

zemljom i šrapnelom; vidim ga kako trese mrtvo telo studenta Armana Ţofroa, koji je umro na

njegovim rukama, negde u blizini Sentandera; vidim ga kako sa prljavim zavojem na glavi leţi u

improvizovanoj bolnici na domaku Hihona, slušajući buncanje ranjenika, meĊu kojima neko

doziva Boga na irskom; vidim ga kako govori sa nekom mladom bolniĉarkom koja ga uspavljuje

kao dete, pevajući mu pesmu na nekom njemu nepoznatom jeziku, da bi, u polusnu, opijen

morfijumom, video još samo kako se ona penje u krevet nekog Poljaka sa amputiranom nogom i

ĉuo odmah zatim, kao u košmaru, njeno bolno ljubavno roptanje; vidim ga, negde u Kataloniji,

kako sedi u improvizovanom štabu bataljona kraj Morzea i ponavIja oĉajniĉke pozive u pomoć,

dok radio iz obliţnjeg groblja emituje vedre i samoubilaĉke pesme anarhista; i vidim ga kako

pati od konjuktivitisa i od dijareje; i vidim ga kako se, go do pojasa, brije pored bunara, ĉija je

voda zatrovana.

(Grobnica za B. D., str. 27–28)

Uporediti sa navedenim tekstom iz memoara Karla Štajnera!

Jeremić:

Najfrapantniji primer Kišovog preuzimanja tuĎih tekstova predstavlja priča Psi i knjige koja je

gotovo cela preuzeta iz jednog sudskog dokumenta iz XIV veka. Reč je o inkvizicijskom zapisniku

o ispitivanju Jevrejina Baruha zvanog Nemac iz Tuluze pred tribunalom pamirskog biskupa Ţaka

Furnijea, koji je 1898. godine objavio Ţan-Mari Vidal, a 1965. Ţan Divernoa, prvi u okviru

jedne svoje studije (L’Émeute des pastoureaux en 1320, Rome), a drugi u okviru sudskog

procesa pred inkvizicijom istoga vremena (Le registre d’Inquisition de Jacques Fournier, évèque

de Pamiers [1318–1325], tome I, Toulouse).

Sve je to lepo reĉeno i sve to moţe na prvi pogled da liĉi na nauĉnu akribiju, pa stoga se ĉovek

mora zapitati: odakle i kako ĉinovnik Jeremić dolazi do ovih eruditnih podataka?

Sad pogledajmo napomenu na kraju priĉe Psi i knjige (Grobnica za B. D. str. 159):

Priča o Baruhu Davidu Nojmanu zapravo je prevod trećeg poglavlja (Confessio Baruc olim

iudei modo baptizati et postmodum reversi ad iudaismum) inkvizitorskog registra u koji je Ţak

Furnije, budući papa Benoa XII, zavodio detaljno i savesno priznanja i svedočenja data pred

njegovim tribunalom. Rukopis se čuva u Latinskom fondu Vatikanske biblioteke pod rednim

brojem 4030. U tekstu sam izvršio samo neznatna skraćenja, i to u onom delu gde se raspravlja o

svetom trojstvu, o Hristovom mesijanizmu, o Ispunjenju Slova Zakona, o poricanju nekih tvrdnji

Starog zaveta. Sam prevod je pravljen na osnovu francuske verzije monsenjera Ţan-Mari Vidala,

bivšeg vikara crkve Svetog Luja u Rimu, kao i na osnovu verzije katoličkog egzegete časnog

Ignacija fon Delingera (Döllinger) objavljene u Minhenu 1890. Ovi su tekstovi sa učenim i

korisnim komentarima od tada više puta preštampavani, a poslednji put, koliko mi je poznato,

1965.

Zapisnik ispitivanja nije meĎutim sačuvan; Divernoa navodi jasnu pretpostavku... itd. (Isto, str.

158)

Jedan od modernih komentatora (Divernoa) povodom ove rečenice navodi sledeće objašnjenje...

(str. 149)

Sumirajmo:

Jeremić:

1. „Reĉ je o inkvizitorskom zapisniku (...) pamirskog biskupa ŢAKA FURNIJEA;

2. koji je 1898. godine objavio ŢAN-MARI VIDAL;

3. a 1965. ŢAK DIVERNOA.“

Psi i knjige (napomena):

1. Priĉa o Baruhu Davidu Nojmanu zapravo je prevod trećeg poglavlja (...) inkvizitorskog

registra u koji je ŢAK FURNIJE (...) zavodio detaljno i savesno priznanja i svedoĉenja data pred

njegovim tribunalom;

2. Sam prevod je pravljen na osnovu francuske verzije monsenjera ŢAN-MARI VIDALA (...)

kao i na osnovu verzije (...) Ignacija fon Delingera (Döllinger), objavljene u Minhenu 1890;

3. Jedan od modernih komentatora: (DIVERNOA) navodi sledeće objašnjenje... – Zapisnik

ispitivanja nije, meĊutim, saĉuvan i DIVERNOA navodi jasnu pretpostavku... itd.

Ili, za polupismene, shematski prikazano:

Jeremić: Psi i knjige:

Ţak Furnije Ţak Furnije

Ţan-Mari Vidal Ţan-Mari Vidal

Ţak Divernoa Divernoa

(Delinger)

Jeremić:

Razlika izmeĊu Kišove pripovetke i sadrţaja inkvizitorskog zapisnika toliko je mala da se Kiš

moţe smatrati samo prireĎivačem jednog istorijskog dokumenta...

Psi i knjige (napomena):

Priča o Baruhu Davidu Nojmanu zapravo je prevod trećeg poglavlja (Confessio...)

inkvizitorskog registra... Sam prevod je pravljen na osnovu francuske verzije... itd.

Jeremić:

Razlike izmeĊu ova dva teksta vrlo su male: Kiš je (...) skratio teološku raspravu izmeĎu

inkvizitorskog sudije i Baruha...

Psi i knjige:

U tekstu sam izvršio samo neznatna skraćenja, i to u onom delu gde se raspravlja o svetom

Trojstvu, o Hristovom mesijanizmu, o Ispunjenju Slova Zakona, o poricanju nekih tvrdnji Starog

zaveta.

Napisati pod svojim punim imenom i prezimenom (i srednjim slovom) da je jedna priĉa

Najfrapantniji primer preuzimanja tuĎih tekstova

i pri tom još navesti – kao sopstveno otkriće i kao corpus delicti – one izvore koje sam autor

navodi, i zloupotrebiti autorski komentar i autorova objašnjenja, prikazujući ih kao svoju

sopstvenu akribiju, a u ţelji da se autor diskredituje, to je postupak koji, bez sumnje, predstavlja

jedan od Jeremićevih najbezoĉnijih moralnih prekršaja! Kako je Jeremić tu svoju rabotu štampao

javno, dakle u javnom glasilu, sasvim bleferski, to pak govori samo o tome s kolikom on

samouverenošću fućka na meritum knjiţevne javnosti, uveren da ju je kao kozanostrinski kum

već ućutkao ili potkupio, te da je njemu dozvoljeno da dela i deluje izvan svakog moralnog

kodeksa!

A što se tiĉe ove napomene na kraju priĉe Psi i knjige, ove moje bibliografije i ovog priznanja,

oni su dati tu, i tako, ne da bi se Jeremić bezoĉno prsio kako je otkrio Ameriku, nego za iskusnog

ĉitaoca i eruditnog istraţivaĉa koji će prozreti ovu dvostruku igru: verzija translatora ispala je

isuviše slobodna, suviše se udaljila od originala, smisaono se usmerila u drugom pravcu, ne samo

zbog konteksta, oduzimanja i dodavanja, nego i zbog one hudoţestvene igre, ĉija su pravila

Jeremićima nedostupna i koja za njih ostaju veĉna tajna!

Jeremić:

Ne znam kako se moţe objasniti da se jedan tekst koji nije knjiţevan i koji se gotovo doslovce

preuzima, moţe pretvoriti u knjiţevan, ako ne usvajanjem mističke transsupstancije u oblasti

pisane reči. Kako bi se inače drukčije mogla braniti teza da ono što je kod Vidala i Divernoa

dokument o jednom trenutku borbe inkvizicije protiv jeretika i bezboţnika u Juţnoj Francuskoj u

XIV veku, kod Kiša postaje knjiţevno delo, iako je on taj dokument tu i tamo samo malo izmenio.

Siroti Jeremić!

Pošto je utrošio, sve u svemu, valjda nekih pedeset stranica svojih polemosa, dokazujući da se

koristim fragmentima koji pripadaju beletristici, sad odjednom ovo nesvesno priznanje, ova

sancta simplicitas (zapisnik inkvizitorskog suda, onako kako ga je formulisao pisar tog suda,

proglasio je za svoju pripovetku).

Šta, dakle, tvrdi krivotvoritelj Jeremić?

Da ne zna da objasni kako se

– jedan tekst koji nije knjiţevan (dokument o jednom trenutku borbe inkvizicije)

– pretvara u knjiţevan (kod Kiša postaje knjiţevno delo)!

Meni su, ponavljam, već popriliĉno dojadili ovi iz magareće klupe, i što ja navodim ovde, još

jednom, neke notorne knjiţevnoteorijske stavove, to ĉinim ne iz uverenja da bi se ti opskuranti

mogli ĉemu poduĉiti (za njih je već kasno), nego sad već stoga da bih ukazao na teţinu njihovog

militantnog neznanja i na opasnost njihovog delovanja u okrilju literature, i, najzad, kao uvod u

jedan rigoroz kojem će biti uskoro podvrgnuti:

Činjenice umetnosti svedoče o tome da se njena specifičnost ne iskazuje u elementima koji ulaze

u delo, već u njihovoj svojevrsnoj upotrebi. (Ejhenbaum)

*

Knjiţevno delo je celina. U njemu nema materijala izvan organizacije... Knjiţevnost se razvija

na periferiji, upijajući u sebe vanestetski materijal. Taj materijal i promene koje on trpi u dodiru

sa estetski već obraĎenim materijalom moraju se uzeti u obzir... Materijal prestaje da prepoznaje

svog vlasnika. On je obraĎen po zakonu umetnosti i moţe već da bude primljen van svog porekla.

(Šklovski)

*

Čak i neposredna sirova stvarnost (dokument uklopljen u umetničku prozu ili filmsku naraciju),

ostajući materijalno neizmenjenom, iz temelja menja svoju funkcionalnu prirodu: proširujući na

druge delove teksta osećaj autentičnosti koji sama nosi, ona dobija od konteksta obeleţje nečega

što je napravljeno i postaje vlastitom reprodukcijom.

(Ovaj postupak naširoko primenjuju pisci XX veka, ali je on bio i odranije poznat: Puškin ga je

primenio u Dubrovskome uključivši u tekst romana stvarne sudske dokumente.) (Lotman)

Itd., itd.

Videti u vezi s ovim još i: В. Шкловский: Материал и стил в романе Лъва Толстого Война

и Мир, M. 1928; H. Meyer, Das Zitat in der Erzählkunst, Stutgart 1961 (engl. prevod: The

Poetics of Quotation in the European Novel, Princeton, 1968).

A to što se Jeremiću ĉini da se sve to moţe objasniti jedino usvajanjem mističke transsupstancije

u oblasti pisane reči i što on kao polukritiĉar-polufilozof nema smislenijeg i suvislijeg

objašnjenja za jedan po sebi već ordinaran knjiţevni prosede, to je stvar koja govori samo o

njegovom nepoznavanju knjiţevnih postupaka, o njegovoj ambicioznoj ignoranciji! Pretvaranje

neknjiţevnog teksta u knjiţevni moţe se – izvan knjiţevno-teorijskih determinacija – objasniti

moţda i tako! Umetnost i jeste nekom vrstom mistiĉke transsupstancije kojom se ĉinjenice

logosa pretvaraju u umetniĉke.

Toliko.

Svi ostali problemi u vezi sa ovim rešeni su, meĊutim, naĉelno u ovoj knjizi koju ĉitalac drţi u

rukama, kao i u popratnim tekstovima (textes à l’appui), i ovim je stvar oko naĉina i tehnike

korišćenja dokumentarne i paraliterarne graĊe, kao i oko tehnike montaţe, originalnosti i

neoriginalnosti itd., za mene okonĉana.

Dragan M. Jeremić je koristan pisac: on je svojom energijom, svojom radinošću (kojom

pokušava da nadoknadi svoj eklatantan nedostatak knjiţevnog dara) obavio ambiciozan posao.

Ono što fanatiĉni, pedantni i bolešljivi Flober nije uspeo da dokraja ostvari, ostvario je energiĉni

i kao-dren-zdravi Jeremić. Sad imamo i mi najzad svoj Rečnik opštih mesta, taj deponij

banalnosti i malograĊanskog mišljenja (ma šta o tome mislio onaj drugi Jeremić koji tvrdi da je

njegov veliki prethodnik dr Jeremić autentiĉan marksista)! Jer sa Jeremićem je oţiveo duh

Buvara i Pekišea, Jeremić je sa m Buvar i Pekiše u istom licu, to srećno otelovljenje ljudske

(malograĊanske) banalnosti mišljenja i ţivljenja! Dragan se M. Jeremić potrudio da za budućeg

istraţivaĉa náravi obavi deo posla, pa mu je izvukao ravno pet stotina (i cifrom: 500!) jedinica

svojih ćatinskih razmišljanja o umetnosti, o ţivotu uopšte, a o ljubavi posebno

Dragan M. Jeremić: Lice i naličje (misli i maksime), Radniĉki univerzitet Radivoj Ćirpanov,

Novi Sad, 1972. – P. Matvejević je već ukazao na ovo Jeremićevo remek-delo banalnosti.

, pa će time biti olakšan posao tom budućem istraţivaĉu ne Jeremićevog dela (jer Jeremićevo

delo neće nadţiveti svog tvorca ni za dan), nego onog malograĊanskog, primitivnog mišljenja,

što ga Jeremić tako divno predstavlja, i koje je posejao u svojih devet knjiga

Jer Jeremić veruje za sebe da on sigurno nije nepoznat pisac! Ja, pak, sigurno nisam nepoznat

pisac, niti je nagraĊena knjiga moje prvo već deveto delo.

. U tom će svojevrsnom reĉniku opštih mesta taj budući istraţivaĉ otkriti, dakle, da Jeremić i nije

postojao, nego da je pod tim imenom ţivela u ovim našim krajevima reinkarnacija onih

romanesknih liĉnosti što ih je Flober izmislio

Zapravo, po jeremićevskoj terminologiji, prepisao: priĉa sa tom fabulom, pod naslovom Dvoje

ćata (Les deux Greffiers), pojavila se prvo u Gazette des Tribunaux od 14. aprila 1841, a zatim je

bila preštampana u dva maha, u Le Journal des Journaux od maja iste godine, kao i u

L’Audienceu od 7. februara 1858. (Videti u vezi s ovim: Flaubert: Oeuvres, t. II, Gallimard,

1948, kao i: René Descharmes: Autour de Bouvard et Pécuchet, Librairie de France, 1926. i R.

Descharmes et R. Dumesnil: Autour de Flaubert, Mercure de France, 1912, u kojima je

preštampana priĉa B. Morisa Dvoje ćata.) Šteta što se tim poslom nije pozabavio Jean Descat!

Ko zna kako bi se to završilo po sirotog Flobera.

i koje su se zvale Buvar i Pekiše, a da je taj fantomski dr Jeremić bio samo utvara, reinkarnacija,

transsupstancijacija, nekom vrstom zakasnelog otelotvorenja floberovske knjiţevne fikcije. Taj

je Jeremić, zapravo, samo nastavio floberovsku ideju i sroĉio, i ne znajući, enciklopediju ljudske

gluposti.

Jer Jeremić je zapravo i kao pojava naše posleratne knjiţevnosti samo jedno opšte mesto, zbir

svih banalnosti! Dr Jeremić je jedan veliki nesporazum, jer njegovo je mesto u nekom listu koji

daje savete šiparicama (Srce se sa srcem dopisuje), pošto je njegov optimizam dirljiv, njegov

pogled na svet starofrajlinski (ako već nije janiĉarski):

Ništa nema veću moć preobraţavanja od reči: ona moţe da bude svirepa kao ubica, topla kao

ljubav, hladna kao mrţnja i neţna kao majka. (Misao br. 393)

Jasno: ubica je svirep, ljubav je topla, mrţnja je hladna, majka je neţna: Kiĉ bi se mogao meriti

stepenom banalnosti svojih asocijacija (A. Mol).

Čovek je veran idejama, planovima, idealima, a ţena je verna čoveku. Predmet njegove vernosti

nisu uvek iste ideje, planovi i ideali; zato je njena vernost stroţa i teţa. (Misao br. 393)

Čovek teţi slavi, a ţena sreći... (Misao br. 707)

Ovaj po onom drugom Jeremiću autentiĉni marksistiĉki mislilac seje, dakle, ovu starofrajlinsku,

francjozefovsku, tursko-janiĉarsku filozofiju ţivota po svojim mislima i maksimama i mlati

njima kao Maksim po trnju, a njegov prijatelj u knjiţevnosti prodaje onda tu istu bofl-robu u

svojim pripovedaĉkim delima (videćemo), ovu staromodnu, nezdravu, banalnu, reakcionarnu

mudrost o ţivotu, o sreći, o stvaranju, o roditeljima, o deci, o ljubavi, i sve se to proglašava

remek-delima i autentiĉnom mudrošću, i rad boljeg profita bezoĉno potura kao autentiĉni

marksizam!

Ţena voli luksuz i sjaj, ali, i kada je lišena čak i osnovnih ţivotnih potreba, ona to podnosi s

manje roptanja i ţaljenja od čoveka. (Misao br. 308)

Uporediti:

Svako zna da je ţena primila od same prirode jednu vrlo ţivu sklonost za sve što blista, za sve

što moţe da je uresi i uzdigne njenu lepotu. (Gospodin Pjer Larus, godine 1865.)

U odnosu čoveka i ţene, zbog njihove različite prirode, postoji niz neusklaĎenosti koje

sprečavaju da taj odnos uvek bude srećan. Bitna je neusklaĎenost u tome što, dok su ljubavnici,

ţena misli na dete, a čovek na ljubav, a kad postanu supruţnici, ţena misli na ljubav a čovek na

porodicu. (Misao br. 311)

Uporediti:

Posmatrana u odnosu na upotrebu genitalnih organa pri snošaju (copulation), ţena, po samoj

svojoj konstituciji, moţe podneti više nasrtaja nego što joj ih muškarac moţe pruţiti, mada se

katkad navode primeri zavidne muškosti. (G. Pjer Larus, 1865.)

U ljubavnom zagrljaju, ljudskom se paru moţe činiti da su se sjedinili sa univerzumom, postigli

njegovu punoću i postali besmrtni, ali je iluzija kratkotrajna. Posle toga, oni mogu biti srećni

zato što su bar privremeno u to poverovali. (Misao br. 314)

No comment!

Srećni su oni koji posle ljubavne opijenosti ne doĎu u stanje mamurluka, odnosno ţaljenja ili čak

odvratnosti prema onome što su ranije osećali. (Misao br. 321)

... ili ĉinili!

Ljudi koji se lako uzbude obično su ljudi male osećajnosti: mnogo se lakše uzburkala čaša vode

nego more. (Misao br. 322)

Taĉno, bar što se tiĉe dela reĉenice iza dve taĉke!

U braku kao instituciji koja treba da obezbedi ljubav, ponekad se na ljubav zaboravi u moru

obaveza i duţnosti. (Misao br. 328)

Brak je zbirno ime za niz različitih kontinuiranih odnosa izmeĎu muškarca i ţene: u mladosti

ljubav, u starosti uzajamna pomoć, a u srednjim godinama raĎanje, podizanje i vaspitanje dece.

(Misao br. 329)

Mrţnja je malog dometa, a ljubav je uzvišena i beskrajna. Mrţnja ima samo jedan jasno odreĎen

cilj: uništenje onog koji se mrzi, a ljubav ima mnogo, ponekad i vrlo neodreĎenih ciljeva: od

toga da se dragana drţi za ruku do toga da se stvaraju neprolazne duhovne vrednosti. (Misao br.

333)

(Ĉitati u društvu!)

Kao što u svakoj zajednici ima onih koji vode i onih koji slede, tako i u prijateljstvu i ljubavi

obično jedan od prijatelja ili ljubavnika vodi a drugi sledi. Vodi onaj koji manje voli. Ali da li je

to dovoljna kompenzacija za ono što gubi zato što manje voli? (Misao br. 336)

Obratiti paţnju na muški rod! (Bez zadnje misli!)

Ljubav obično ne traje večito, ali se moţe spasti transformacijom, kao cvet iz koga se iscedi

mirisna esencija: ona moţe da se pretvori u prijateljstvo, saradnju, uzajamnu pomoć. (Misao br.

338)

Deductio ad absurdum

a. Ljubav obično ne traje veĉito.

Znaĉi:

b. Ljubav moţe da traje i večito.

Znaĉi:

c. Kada ljubav traje večito, onda se moţe spasti transformacijom!

Znaĉi:

d. Treba je – transformacijom – pretvoriti u nevečito (prolazno, smrtno).

Deductio ad absurdum (nastavak)

A. Ljubav traje večito (b).

Dakle:

B. Moţe se spasti transformacijom (c).

Kako?

C. Kao cvet iz koga se iscedi mirisna esencija.

Šta se zbiva sa cvetom iz kojeg je isceĊena

(mirisna) esencija?

D. Cvet iz kojeg je isceĊena esencija spasen je

(postaje veĉit)!

Kako izgleda cvet iz kojeg je isceĊena esencija?

E. Mrtav. (Uveo).

Conclusio

Kada se moţe pretvoriti ljubav u veĉnost?

Kada se ubije!

Kako?

Kao cvet iz kojeg se iscedi mirisna esencija!

Bilo bi nam mnogo teţe u ţivotu da ne postoji jedno biće koje će nas uvek razumeti, opravdati i

ohrabriti – naša majka. (Misao br. 341)

Uporediti:

Treba tući svoju majku dok je mlada (nadrealistiĉka poslovica).

Ljubav roditelja prema deci je uvek veća od ljubavi dece prema roditeljima. Tu nesrazmeru koju

deca u ljubavi pokazuju prema roditeljima i nepravdu koju time čine vraćaju im njihova deca.

(Misao br. 342)

Uporediti (ponovo):

Treba tući svoju majku dok je mlada – (nadrealistiĉka poslovica).

(...) Zato se ljubav, u kojoj su čovek i ţena upućeni jedno na drugo a ne na neki cilj van njih,

posle njihovog stupanja u brak i raĎanja dece, prirodno pretvara u prijateljstvo na osnovu

zajedničkog cilja odrţanja porodice i podizanja i vaspitanja dece. (Misao br. 355)

Uporediti:

Oĉuvanje ljudskog roda je od kapitalne vaţnosti, i sve drugo je tome apsolutno potĉinjeno.

Prirodna granica ţivljenja podudarna je sa granicom reproduktivnih sposobnosti... (Gospodin

Pjer Larus, 1865)

Ljudi raĎaju decu bez razmišljanja o tome da li će biti lepa, jer osećaju neodoljivu potrebu da ih

raĎaju. Tako je i sa duhovnom decom, sa umetničkim delima, sa svim što ljudi stvaraju. (Misao

br. 416)

Umetnik je u odnosu na svoje delo kao majka koja napušta dete odmah nakon poroĎaja – šta će

ono doţiveti kasnije ne zavisi od onoga ko ga je rodio, već od drugih ljudi: oni ga mogu odmah

ugušiti, a mogu ga i učiniti besmrtnim. (Misao br. 417)

Setiti se:

Treba tući svoju majku dok je mlada (nadrealistiĉka poslovica).

Pametan čovek često pogreši kad ţurno donosi zaključak, glup pogrešno zaključuje i kad misli

polako i smireno, a talentovan čovek dobro radi i u velikoj brzini. Zato je talenat potrebniji za

ţivot, nego za umetničko stvaranje, koje ne zahteva brza rešenja. (Misao br. 49)

Mnogim ljudima su čak i jelo i piće cilj, dok su drugima oni prvo i najniţe sredstvo da se

osposobe za rad i stvaranje (...) (Misao br. 112)

Avanturisti je cilj prometanje kroz razna uzbudljiva zbivanja, a Hemingveju i Malrou su ona bila

potrebna da bi iz njih izvukli graĎu za svoja dela... (Ibid.)

Pošto se brigom za telo najdivnije ističe briga za suštinu našeg bića, higijena bi trebalo da bude

prvo poglavlje etike. (Misao br. 145)

Uporediti:

„Peri ruke prije svakog jela,

Peri poslije ispraţnjenja tijela.“

Pošto nam plodovi našeg rada pruţaju najveće radosti, ništa nije toliko uzrok naših ţalosti i

nesreća kao lenjost. (Misao br. 470)

Uporediti:

Slonovi su zarazni (nadrealistiĉka poslovica).

Istina je takva dragocenost da mora biti retka. Svi, pak, tvrde da poseduju istinu, kao što za

lepoticu svi tvrde da su njeni ljubavnici. Ali istina ne moţe biti ničija naloţnica već draga za koju

je čovek spreman i da joj ţivot poloţi. (Misao br. 490)

Knjiţevno delo malog formata s humanističkom idejom slično je maloj sunčanoj sobi koju ćemo

uvek pretpostaviti prostranoj podzemnoj, hladnoj i vlaţnoj pećini. Moţemo se diviti stihiji koja je

tu pećinu izdubila, ali sigurno nećemo ţeleti da u njoj dugo ostanemo i boravimo, kao u onoj

maloj, toploj i svetloj odaji. (Misao br. 430)

Ja, velim, dru Jeremiću originalnost ne poriĉem; dr Jeremić je originalan kao što su originalni svi

diletanti-skribomani

Samo se za budalastog i potpuno nesreĊenog umetnika moţe reći da je kod njega sve njegovo; za

pravog je to nemoguće. (Gete)

; oni ne liĉe ni na koga do na sebe same i sebi sliĉne, na svoju braću po netalentu, jer na njih

mehanizam knjiţevnih uticaja ne utiĉe više no što magnetizam zemlje utiĉe na let muve; za njih

gibanje svetskog duha nema nikakvih reperkusija, njih se kultura ne dotiĉe, njih se duh ne dotiĉe

– jer oni nemaju duha – njih nove ideje i prosedei ne tangiraju, jer oni za njih nemaju sluha, te

stoga deluju sasvim samosvojno, sasvim vanvremenski, izvan ikakvih pozitivnih uticaja i

saznanja, anahrono i na marginama svakog knjiţevnog i umetniĉkog kretanja, svakog otkrića u

oblasti duha, samosvojni, ni nalik ni na koga osim na sebe same: Dr. Jeremić na Dr.

Nedeljkovića, Dr. Nedeljković na Dr. Pigeona, sve diletant do diletanta, svi jedan drugom nalik

kao cvetovi dragoljuba (Aconitum napellus, volina, ţelezni klobuk, modri nalep, pasje zelje,

preobjed, riga, ušjak, crvljivaĉa).

Pisac bez mogućnih kulturoloških, knjiţevnih i filozofskih referenci (i uticaja) bio bi isto što i dr

Jeremić – diletant. A diletant je samo drugo ime za pisca ili kritiĉara bez talenta: njegova je

osnovna zabluda u tome što veruje da se radom, argatom, moţe nadoknaditi taj prirodni

hendikep, ta uroĊena mana, taj nedostatak sluha što se zove odsustvom dara, i ti diletanti se

najraĊe pozivaju na stvaraoce poput Balzaka i Dostojevskog, jer naši diletanti veruju da tim

imitativnim naĉelom mogu nadoknaditi nenadoknadivo. Stoga, pišući svoje knjiţevno delo

malog formata s humanistiĉkom idejom i koje je poput male, tople i svetle odaje – slika i prilika

malograĊanske udobnosti – pišući, dakle, svoje maksime, apoftegme itd., Jeremić se teši:

Radom se stiče ljubav prema onome što se radi i stoga se onaj koji radi ne ţali na napore.

(Misao br. 370)

Jer, naravno, kao u svakoj petparaĉkoj priĉi, rad će biti nagraĊen, kao što drvo daruje (u Ĉika-

Jovinoj deĉjoj pesmici) izobiljem roda, ploda svoga: Oktobarskom ili već kojom drugom

nagradom, a to je prava sreća za stvaraoca. A na osnovu tog gledišta:

(...) Na osnovu tog gledišta pokazalo bi se da su mnogi naučnici i umetnici, s obzirom na svoje

manje sposobnosti, izvršili mnogo veće podvige od onih koji su, posedujući veće sposobnosti,

postigli značajne uspehe s manje truda i zalaganja. Zato bi ti manji stvaraoci mogli da posluţe

kao uzor onima koji se opredeljuju da rade na kulturnom polju više od onih koji su postigli

objektivno veće stvaralačke uspehe i čiji se ţivot i rad mnogo češće opisuju i mnogo češće hvale.

(Misao br. 68)

Iz ĉega konsekventno proizilazi da –

Pravu sreću ne moţe da čini ono što relativno brzo prolazi: mladost, zdravlje, lepota, već ono što

nas nadţivljuje: rad krunisan uspešno ostvarenim delom. (Misao br. 371)

– Što, dakle, ne moţe da ĉini pravu sreću?

– Ono što relativno brzo prolazi?

– Šta prolazi relativno brzo?

– Mladost.

Uporediti:

Ah, kako je mladost lepa! – Uvek citirajte ove italijanske stihove, ĉak ako ih i ne razumete. O

Primavera! Gioventù dell’anno/ O Gioventù! Primavera della vita! (Flober: Rečnik opštih

mesta)

– Šta još prolazi relativno brzo?

– Zdravlje.

– I kao treće?

– Lepota.

Uporediti:

Belezza è come un fiore, che nasce e presto more (Lepota je kao cvet, tek što procva, mora mret)

– italijanska poslovica.

Podsetite se:

Kiĉ bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija. (A. Mol)

– Što je, dakle, konaĉno, prava sreća?

– Prava je sreća ono što nas nadţivljava.

Tako, po dr Jeremiću, sreća nije u nama, nego izvan nas, sreća dolazi, po dr Jeremiću, post

mortem, što znaĉi sreća je kad ĉovek celog ţivota argatuje, zatim dobije Oktobarsku nagradu

Priznanja bi trebalo da ulepšaju ţivot i nadoknade bar malo od onoga što je od njega utrošeno,

a ona često dolaze tako kasno da samo malo olakšaju smrt. (Misao br. 148)

, itd. Eto, to je sreća.

– A šta nadţivljuje?

– Rad krunisan uspešno ostvarenim delom.

– Šta je uspešno ostvareno delo koje nadţivljuje dr Jeremića?

– Njegove Misli i Maksime.

– Zašto?

– Jer jednu od najvećih vrednosti nekih velikih knjiţevnosti ĉine baš pisci ove knjiţevne vrste (iz

Pogovora).

A iz ovoga svega proizilazi još i to da je dr Jeremić srećan, mada fiziĉki još nije mrtav, jer on već

ima devet uspešno ostvarenih dela, i dr Jeremić ne preza ni od najvećih teškoća samo da bi

uspeo, pošto dr Jeremić piše knjige da bi bio srećan i da bi uspeo. Tako, u pogovoru svojoj

knjizi aforizama, misli i mudrovanja, u pogovoru što ga je skromno nazvao u svoju ĉast Pohvala

mudroj reĉi (i, kako ne bi bilo zabune, još dodao, kao podnaslov, Ili povodom ove knjige i malo i

o njoj samoj), Jeremić razmišlja sasvim u stilu svojih misli, refleksija, apoftegmi, meditacija,

sentencija, gnoma, maksima i kako se već sve moţe da nazove ova vrsta kratkih tekstova

zasnovana na zapaţanju raznih pojava u ĉoveku i svetu:

Ova knjiga pripada jednoj vrsti izraţavanja koja je prilično retka kod nas, a, kao što je poznato,

uvek je teţe uspeti u oblasti za koju veliko interesovanje već postoji.

... za onoga koji ţeli lak uspeh i razumevanje, nije preporučljivo insistirati na nečemu što još nije

uhvatilo korena u sredini u kojoj se još uvek mnogo više citiraju narodne poslovice nego mudre

izreke pojedinih pisaca (izuzimajući, moţda, Njegoša).

Jeremić, dakle, ţeli da uspe, ali on ne ţeli lak uspeh, nego ţeli uspeti u oblasti za koju naklonost

tek treba stvarati, on, dakle, ne preza od napora, on ţeli da uspe tamo gde je to teţe: on prosto-

naprosto ţeli da se njegove mudre izreke citiraju kao što se još uvek u nas citiraju narodne

poslovice (i, moţda, Njegoš).

I ja mu u tome ţelim mnogo uspeha! (Evo već ga citiram.)

Kako treba, dakle, da izgledaju te apoftegme e da bi ušle u narod?

Bez precioznosti, razvučenosti i nepotrebnih detalja, njihovi tekstovi [velikih moralista] su, po

pravilu, primer dobrog pisanja i nije onda čudno što se to uvek ističe prilikom analize njihovih

dela.

A kao primer dobrog pisanja, u konkretnom primeru D. M. Jeremića, istiĉem, kao uzore, još

sledeće:

Opšta rešenja su isto tako malo korisna za rešavanje zamršenih pojedinačnih pitanja kao

geografske karte na kojima su ucrtani široki drumovi za otkrivanje skrivenih staza u šumi.

(Misao br. 59):

Ili:

Ljudi koji ne vole da ţive planski imaju više predilekcije za osećanja, koja dolaze iznenadno i

snaţno ponesu čoveka, nego za mišljenja koja nastaju postepeno i deluju na čoveka znatno

slabije. U osećanjima oni nalaze opravdanje za svoje kolebanje, uznemirenost i

neuravnoteţenost. (Misao br. 336)

Ili:

Najveću vrednost imaju reči kojima se otkrivaju misli koje niko drugi nije mogao otkriti ili reči

kojima se izraţavaju misli koje niko drugi nije smeo izraziti. (Misao br. 401; osim mogao i smeo,

podvukao D. K.)

Sasvim logiĉno i konsekventno! Dragan M. Jeremić kada veze na svojoj zidnoj kuvarici ve zak

svoje poetike, svoje uobraţeno uverenje da je ove i ovakve misli samo on MOGAO i samo on

SMEO da kaţe (i tvrdim: ovakve misli mogao je jedino on da kaţe), on tu svoju poetiku, taj svoj

spomenik od tuĉa trajniji, ispisuje nepismeno poput diletanta kome je slava udarila u glavu kao

sunĉanica! Ispisuje tu svoju mudru izreku kako bi je okaĉio o zid svoje knjiţevne kuhinje

(Francuska 7), a da i ne pomišlja pri tom da bi mu te apoftegme mogli pojesti moljci još za

njegova ţivota!

Zašto se Jeremić nije usudio povodom Andrića da kao kritiĉar-filozof kaţe pravu istinu, to jest

da je Andrić koristio neke stranice, pasuse, redove, a nije naveo njihov izvor itd. Tvrdim:

Jeremić to nije uĉinio ne zato što on to ne bi bio u stanju da uĉini, nego naprosto zato što Jeremić

nije smatrao tu stvar oko Andrića probitaĉnom iz aspekta trenutnog knjiţevnog profita. Ukoliko

glavni razlog što Jeremić nije izveo Andrića na optuţeniĉku klupu i proglasio ga plagijatorom ne

leţi u tome što je Andrić – po Jeremiću – bio veliki poštovalac Jeremićeve ličnosti, pa se

Jeremiću, dakako, nije isplatilo da umanjuje vrednost jednog uglednog pisca koji njega –

Jeremića! – izuzetno ceni kao kritiĉara-filozofa ili filozofa-kritiĉara, sad svejedno! Jer Andrić se

– po Jeremiću – osećao pred njim – Jeremićem – kao Ċaĉe, pa mu je ĉak – Jeremiću! –

dozvoljavao da mu ovaj ispravlja tekstove, shvativši, valjda, da je za takvu stvar Jeremić

najpogodnija ličnost! Bilo kako bilo, ostaje ĉinjenica, zapisana crno na belo, rukom knjiţevnog

ĉinovnika, da je on – Jeremić! – ispravljao tekstove Ive Andrića i ta će sramna i tragiĉna

ĉinjenica ostati zabeleţena u našoj istoriji literature, i to će budućim naraštajima predavati

provincijski profesori po provincijskim školama i provincijski profesori po fakultetima: da je Ivi

Andriću ispravljao tekstove jedan – Jeremić.

Jeremić je, sve u svemu, što se tiĉe Andrićevog stava i drţanja bio sasvim zadovoljan, kao što je

bio sasvim zadovoljan i Andrićevom ocenom Jeremića kao filozofa-kritiĉara, pošto Andrić nije

imao njegovom (Jeremićevom) radu niti šta prigovoriti (naprotiv), a njegovim intervencijama ni

šta dodati niti oduzeti:

Zatim je prešao [Andrić] na ocenu mog predgovora i na moje pitanje šta bi u njemu trebalo

izmeniti, rekao mi je da mu nema šta ni dodati ni oduzeti, dodajući da je dobro što ja kao filozof-

kritičar iz reči čitam misli, jer pisci ne pišu reči nego misli, a to se, iako ma koliko bilo očevidno,

često zaboravlja.

Radovan Popović, Kazivanja o Andriću, Beograd, 1976, Zbornik, str. 47–59.

Andrić, videli smo, nije, dakle, imao Jeremićevom predgovoru ni šta oduzeti niti mu šta dodati.

I to je u redu.

No zašto Andrić nije imao Jeremićevom predgovoru niti šta dodati, niti mu šta oduzeti?

Zato što Jeremić kao filozof-kritiĉar iz reĉi ĉita misli!

Jeremićevim reĉima:

... ja kao filozof-kritičar iz reči čitam misli!

Za razliku od nas smrtnika i nefilozofa, koji iz reĉi ne ĉitamo misli (ako ih, naravno, ima), nego

ĉitamo, kao deca koja sriĉu prva slova i prve reĉi, samo reči, mada – priznajem – u konkretnom

sluĉaju misli samoga Jeremića, ja ne mogu da ĉitam njegove misli a da pri tom ne ĉitam i reĉi i

da ne zapazim nespretnu i mucavu konstrukciju:

da mu nema šta ni dodati ni oduzeti, dodajući da je itd.

Ili:

a to se, iako ma koliko bilo oĉevidno itd.

No sad svejedno i to. Vaţno je da je Andrić bio zadovoljan Jeremićevim predgovorom i da je

izjavio (vrlo mogućno: Andrić je, kaţu, znao da bude vrlo pogan, vrlo ciniĉan) da Jeremić iz reči

čita misli.

Ali ono što se ĉini vrlo sumnjivim u ovom vrlo sumnjivom Jeremićevom svedoĉenju, jeste i

tvrdnja da je Andrić rekao, da je Andrić mogao reći: Jer pisci ne pišu reĉi nego misli, jer kada je

misao pišĉeva, onda, pogotovu onda, ona je pre svega reč. A to je znao već Aristotel: Ne malu

uslugu čine jasnoći dikcije i otmenosti izraza produţene, skraćene i promenjene reči. Jer

odudarajući u nečemu od uobičajenoga oblika, takve reči neće biti svakodnevne i postaće

otmene, a ostajući delimično u vezi s običnim izrazima, obezbediće dikciji jasnoću... I kod tuĎica

i kod metafora, i kod ostalih vrsta neobičnog izraţavanja, svako bi se mogao uveriti da je ova

naša tvrdnja istinita ako bi te izraze zamenjivao običnim izrazima. (Poetika, XXII)

U ovom Aristotelovom odlomku nalaze se svi osnovni elementi formalistiĉke poetike:

oneobičavanje, oteščala forma, prijóm...

Pitam se, koju bi misao Jeremić proĉitao u ovoj Andrićevoj pesmi, na primer, u ovoj pesmi-

paradigmi koja oĉito govori, zapravo, o tome šta reĉ znaĉi, šta sve moţe da znaĉi za pisca, reĉ

kao takva, sasvim izvan svog oznaĉenog (signatum, signifié), reĉ sa celokupnim nabojem svog

zauma, svojih asocijativnih polja, sa svim bogatstvom svojih zvuĉnih registara, sa svojom

bogatom hromatskom skalom itd.:

LILI LALAUNA

Lala lula luna lina

Ala luna lani lana

Ana lili ula ina

Nali ilun liliana

Lila ani ul ulana

Lani linu ul nanula

Anali ni nina nana

Ali lana, lan, lu, li, la.

Aluana lul il lala

Ali lana, lan, lu, li, la

Nalu nilu nun ninala

Nala una an anila

(1950)

Ova je pesma objavljena u Sabranim delima, knj. XI, Bgd., 1976, i ima ovu Andrićevu belešku:

Lili Lalauna, tako se zvala jedna Grkinja. Od slogova njenog imena naĉinjena je ova pesma.

(Šteta što se moramo baviti Jeremićem, a ne poezijom!)

I kako bi sve bilo jasno, i da ĉitaoci ne bi bili u zabludi odakle ta toboţnja Andrićeva izjava da

pisci ne pišu reĉi nego misli, i odakle to Andrićevo divljenje prema filozofu-kritiĉaru Jeremiću,

ovaj hita da nam to objasni:

Pred njegov [Andrićev] osamdeseti roĎendan sreo sam ga na ulici i on mi je rekao da je čitao da

sam objavio knjigu misli i maksima. Rekao sam da bih, ako ţeli, mogao da mu pošaljem knjigu.

Vi znate da ja volim takve knjige. Uostalom, u svom eseju o meni vi ste dobro zapazili da sam

nekad čitao Ţubera i da je on ostavio nekog traga u mom delu. Molim vas, pošaljite mi knjigu.

(...) Ništa, ništa, odgovorio je, ne zaboravite da mi pošaljete knjigu. Nekoliko dana nakon što

sam mu knjigu poslao, došao je u Udruţenje knjiţevnika Srbije. Odmah sam video da ţeli nešto

lično da mi kaţe.

Andrić je, dakle, kao svoj roĊendanski poklon, dobio Misli i Maksime (a bogme i mi, ĉitaoci) i

odmah je nakon toga pohitao u Udruţenje knjiţevnika (Francuska 7), goreći od nestrpljenja da

mu (Jeremiću) nešto liĉno kaţe. Ovo je dosad sasvim jasno.

Izvinio se što mora najpre da pohvali štampu: slova su tako krupna da mu nije bilo teško da

knjigu pročita, a u poslednje vreme vid mu je toliko oslabio da malo knjiga moţe da čita.

Andrić je, dakle, pohitao u Udruţenje knjiţevnika da saopšti Jeremiću da su slova u njegovoj

(Jeremićevoj) knjizi krupna!

Obiĉan garmond, uzgred budi reĉeno.

Jedan je drugi profesor, negde dvadesetih godina ovoga veka, objavio (na opštu radost

beogradskog ĉitateljstva) u Politici, ako se ne varam, da mu je na pitanje Koji stih francuskog

pesništva najviše volite? ĉuveni u to vreme Anatol Frans odgovorio ovim Molijerovim stihom:

Partez, Monsieur, sans dire adieu!

(Kren’te, Gospodine, ne rekuć ni zbogom!)

ukoliko to ne bejaše onaj drugi, ne manje ĉuveni Rasinov stih, kojim se u otmenoj formi mogu

ispratiti gnjavatori:

Je n’écoute plus rien; et pour jamais adieu!

(Više vas ne slušam; i zauvek zbogom!)

I sad imamo, posle nekih pedeset godina, varijaciju te iste anegdote: jedan je nasrtljivi mislilac

pitao Andrića šta misli o njegovim Mislima i Maksimama, a Andrić mu je odgovorio – da su

slova krupna!

I stoga je ova poslednja Jeremićeva izjava o njegovim susretima sa Andrićem (taĉnije:

Andrićevim susretima sa Jeremićem) jedina uverljiva, jer pohvala slogu i štampi, u datom

kontekstu, sasvim je andrićevska.

Ali Jeremić ne bi bio falššpiler kada ne bi tome još dodao i ovo:

A zatim mi je rekao da mu je neobično drago što su moje misli i maksime toliko proţete

humanizmom. Mnoge stvari govore da se prilike meĎu ljudima poboljšavaju, ali još je daleko

vreme kada neće biti potrebno da filozofi i pisci opominju ljude da je neophodno da budu dobri i

plemeniti.

Iz ĉega se vidi, dakle:

1. da je Andrić bio lud za Mislima i Maksimama Dragana M. Jeremića;

2. da su Jeremićeve Misli i Maksime toliko proţete humanizmom da

3. uskoro neće biti potrebno da pisci i filozofi poput Jeremića opominju ljude da budu dobri i

plemeniti, jer nam je te vrste jeremićevske dobrote i plemenitosti i jeremićevskog popovanja na

temu dobrote i plemenitosti već pun šešir!

Ta intelektualna veza, ta knjiţevniĉka sprega takoreći, izmeĊu Andrića i Jeremića (a po

Jeremićevom kazivanju dakako) ne iscrpljuje se samo ovim Andrićevim izlivima divljenja i

poštovanja za Dragana M. Jeremića i njegove Misli i Maksime toliko proţete humanizmom.

Jeremić je uspeo ne samo da tutne Andriću u ruke (kao roĊendanski poklon) svoje Misli i

Maksime za popravljanje ljudske dobrote i plemenitosti, nego je stigao ĉak i da mu ispravlja

tekstove! Jeremić je, dakle, popravljao Andrićeve tekstove, jer Andriću je jeremićevska

pismenost nedostajala, te mu je Jeremić pomagao pri redakciji rukopisa!

Ĉujmo kako je to teklo:

Kad je došao red na redakciju teksta [dve knjige u Srpska knjiţevnost u sto knjiga] bio je malo

iznenaĎen brojem primedbi i priljeţnošću s kojom sam ja to uradio. Paţljivo je saslušao svaku

moju primedbu. Neke predloţene primedbe je odmah prihvatio. Ponekad je prosto rekao: Neka

tako ostane, jer tako narod govori.

Ponekad je, dakle, Andrić samo prosto rekao: Neka tako ostane, jer tako narod govori, a

neprosto, neprostaĉki, nego sasvim otmeno, rekao je, zapravo, jedan od ona dva stiha:

Partez, Monsieur, sans dire adieu! (Molijer)

Ili:

Je n’écoute plus rien; et pour jamais adieu! (Rasin)

Andrić je, videli smo, bio pomalo iznenaĊen brojem primedbi koje mu je stavio Dragan M.

Jeremić. U to ne sumnjam! I bio je iznenaĊen Jeremićevom priljeţnošću. Ni u to, bogme, ne

sumnjam! Stoga je, zbog te silne jeremićevske priljeţnosti, i morao reći:

... Neka zato to ostane ovako kako je napisano, kao dokument kako sam onda, kada sam to pisao,

mislio i osećao.

(Je n’écoute plus rien; et pour jamais adieu!)

Završavajući ovo poglavlje Andrićevih susreta s njim, Jeremić zakljuĉuje sasvim jeremićevski:

Moje redaktorske ispravke nalaze se, nadam se i dandanas u arhivi Izdavačkog preduzeća

Matice srpske.

Jeremić, dakle, priprema svoj arhiv i svoj muzej (mauzolej?). Jednog će se dana tako znati da je

ipak on (Jeremić) bio u pravu i jednog će se dana, kada se otvori arhiv Matice srpske, Andrićeva

dela štampati u redakciji (misaono-jeziĉkoj) filozofa, kritiĉara i pisca humanistiĉkih Misli i

Maksima, Jeremića, Dragana M., koga je Andrić toliko cenio i poštovao!

Jeremić već danas govori iz mraka arhiva.

Kako mi jeremićoidi ne bi stavili prigovor da reţem Jeremića tamo gde je najtanji, to jest da se

ne dotiĉem njegove glavne knj. aktivnosti, kritike (mada sam ga, istini za volju, kao pripovedaĉa,

dramskog pisca i pesnika ostavio na miru boţjem, da piše, riše i ne briše, da peva koliko ga grlo

nosi), da mi, dakle, ne bi prigovorili kako sam njegovu blistavu kritiĉarsku aktivnost prevideo

sistemom slepe mrlje, to ću se ovde pozabaviti i jednim Jeremićevim kritiĉkim napisom. Jednim

od stotine njegovih galimatijasa koje je posejao po našim slavnim knjiţevnim glasilima a

pogotovu u svojim Knj. novinama, pa se ta polupapirština slegla kao guano na galapagosu naše

knjiţevnosti.

Na prvi pogled, prikaz kao i svaki drugi: o jednoj knjizi, o jednom (uglednom) piscu. MeĊutim...

Ovaj je Jeremićev napis napisan povodom jedne neobjavljene i (u to vreme) nedovršene knjige, i

meni ovde nije namera da istraţujem uzroke i razloge tom i takvom jeremićevskom izboru i

hitnji, pa da brzopleto i bez dokaza ustvrdim da se Jeremić opredelio za ovu (nedovršenu i

neobjavljenu) knjigu samo zato da bi tim gestom malo više odškrinuo vrata Akademije i tako se

provukao, makar porebarke, kroz vrata Besmrtnosti i time, uz ostale svoje poĉasti, ĉastio sebe još

za ţivota i Besmrtnošću! Ne tvrdim, dakle, da je taj prikaz knjige napisan iz niskih pobuda i sa

predumišljajem; za to nemam dokaza. Radije ću uzeti zdravo za gotovo objašnjenje koje se ovde

nameće: da je Dragan M. Jeremić došao do nedovršene zbirke sekretara Akademije i da je, u

zamahu oduševljenja, napisao taj prikaz i objavio ga u svom knjiţevnom listu. Jeremić je,

uzmimo, napisao taj prikaz ĉista srca i bez zadnjih namera, u ţelji, dakle, da ohrabri pisca i da

skrene paţnju publike na knjigu o kojoj je reĉ. U redu. Da vidimo kako je taj jednostavan

zadatak izveo filozof i kritiĉar Dragan M. Jeremić. Kako je izrazio to svoje kritiĉarsko-filozofsko

oduševljenje, a pod nadnaslovom tumačenja, kako nam je stvar, dakle, protumaĉio.

Dragan M. Jeremić, O ratniku pobedniku i pobeĊenom, Knjiţevne novine, 1. maj 1975, br. 486.

Ali, kao tipičan pripovedač, on pristupa romanu na jedan poseban, nov način, stvarajući ga

dosledno sprovedenim pripovedačkim kazivanjem jednog reljefno izvajanog lika: borca koji je iz

jednog ibarskog sela otišao u revoluciju i, oslanjajući se na svoje sopstveno osećanje

dostojanstva i pravde, prošao scile generalne linije i haribde raznih taktičkih promena u njoj,

vratio se iz rata, našao praznu i spaljenu kuću, bez bilo kakvih vesti o sudbini oca Nikole, majke

Kosare, ţene Pave i sinova Damjana i Nikole, pa se preselio u Beograd, zavoleo Savu kao Zeko

Ive Andrića, i na njenim obalama provodi dane i noći u ribolovu i pričanju svojih sećanja nekom

Čeperku, koji, moţda, postoji samo kao njegova izmišljotina, roĎena iz njegove potrebe da se

nekome ispovedi i izjada.

Ovako se u srpskoj literaturi pisalo pre nekih sto i trideset godina, pri kraju Miloševe prve

vladavine, u vreme Vukovih borbi za jezik i pravopis, u vreme kada je osnovan prvi Licej, kada

je Srbija još ratovala i opismenjavala se:

Drugi harakteri, Mišića kao ladnokrvnog zaljubljenika i mladoţenje, svetskog mudrice koji samo

za sebe misli i gdi moţe šta uradi, Juce, koja se za starca samo za ljubav njegovog bogatstva i

svoje sujete udala, pak po toj se i vlada, Katice, dobre kćeri i proste duše, gluvog Petra toliko

godina sluge, gdi nikad plate ne vidi, više se sebi soglasni pokazuju, a svi, kao i Janja u onim

prvim čertama tvrdice, zaista su verne i srećne kopije ţivota i zaista svaka pojedina scena za

sebe veliko bogatstvo umni sredstava u ovoj struci i sposobnosti jasno izdaje i više mnogo ove

tako pojedine pokazuje nego pogled celoga u sojuzu.

(Pavle Ars. Popović, Serbskij narodnij list, 1839)

Jeremić:

... on je s velikom dramskom snagom prikazao ne toliko paljenje jedne kuće četničkog komandira

koliko kolebanje glavne ličnosti da li da pali kuću u kojoj ţive najbliţi srodnici komandira ili ne.

– Tako je i u drugim kazivanjima Čeperku – u četvrtom: kada se glavna ličnost koleba da li da

ubije nemačkog vojnika Harija Klajsta ili ne; u šestom kazivanju, kada glavni junak nastoji da

probije ledeno ćutanje svojih seljana, koji jedini mogu da mu otkriju šta se u ratnom vihoru

desilo s njegovim ocem, majkom, ţenom i decom.

Ova osnovaĉka tehnika prepriĉavanja priĉa, od koje se jeremićevskom metodom stvaraju nakazni

dajdţesti unakaţenih fabula, ova tehnika biljoţderskog preţvakivanja i preţivanja siţejne graĊe

upropašćuje svaku knjiţevnu vrednost, ubija svaku smislenost priĉe, a ovakva kritika je

najsavršeniji naĉin da se potencijalnom ĉitaocu unapred ogadi svako štivo. No ako ovakva

jeremićevska kritika, ovakva jeremićevska tumaĉenja mogu još da posluţe neĉem, onda je to u

njihovoj humoristiĉkoj funkciji!

Isaković majstor opisivanja ljubavnog uţivanja, plotske ljubavi, seksa.

Ovaj straviĉni pasiv! Majstor opisivanja ljubavnog uţivanja, kao da ĉitamo kakav loš prevod! I

kao da srpska knjiţevnost nikad nije imala, u kritici, u eseju, Ljubomira Nedića, Skerlića,

Popovića, Isidoru!

A na stranu i ta nakazna reĉ seks, upotrebljena ovde i u ovom kontekstu ne samo ruţno nego i

pogrešno: seks je ljubavno uţivanje, hajd, neka mu bude! Ljubavno, dakle, uţivanje, plotska

ljubav u predahu borbe, kriomice, u senci smrti, neki zadihani ljubavni grĉ i zagrljaj (kako to

Isaković nagoveštava), to je njemu seks!

Ali to nije seks, to ne moţe da bude seks! Seks nije grĉ, nije hitnja u predahu izmeĊu dve bitke, u

predahu ratovanja; seks je mirnodopsko, civilno, smišljeno, ugovoreno i dogovoreno sastajanje i

spajanje, plod dokolice, neuroza ili igra, libertinaţ, ali nikada strast i strasna hitnja; seks je nešto

suprotno od strasti; seks je, dakle, u ovoj jeremićevskoj reĉenici i u kontekstu priĉe o kojoj je reĉ,

upotrebljen pogrešno, i ne moţe biti ni sinonim ni determinanta prethodnih sintagmi; seks je,

kako bi rekao Deni de Ruţmon, bliţe infracrvenom u ljubavnom spektru i vezan je za dokolicu.

No evo šta ostaje od ljubavnog grĉa i od nagoveštenog pripovedaĉevog majstorstva, kada se

fabule dohvati Jeremić, kada je seksualizuje, kada je smota jeremićevski (pesniĉki!) biljoţderski

jezik i ispljune jeremićevski preţivarski burag:

Ima u Kazivanju Čeperku scena (...) u kojima se opisuje ratnikovo uţivanje sa ţenom, ali

najlepše i najsnaţnije deluje scena u šestom kazivanju u kojoj partizana, koji je u odbranu

muslimanskih ţena potegao pušku na četnike i zadobio ranu zbog toga, hanume dvore i nude

svakojakim ponudama i Ďakonijama, šuškajući svojim haljinama koje dugo niko nije guţvao ni

skidao, pokrećući svoja tela ţeljna muške snage i omamljujući ga mirisima koji se šire iz njih.

Ovo je, dakle, seks! Odora di femina što se širi iz njih (sukanja? ţena?)

I sad izvolite ĉitati ovu knjigu koju vam je Dragan M. Jeremić ovako seksualno prikazao! A sve

to u jednom napisu pisanom ozbiljno i sa pretenzijama kao da je u pitanju akademska pristupna

beseda!

Izvolite:

Atmosfera je puna seksa kao vazduh elektriciteta pred buru, ali sve se na tome i svršava.

Jasno, zar ne: Atmosfera je puna seksa kao vazduh elektriciteta pred buru, ali sve se na tome

svršava! I to se zove seks! Seks je, dakle, u atmosferi, u vazduhu i – sve se na tome svršava!

Pa ipak, ta scena je izvrsna himna čulnom uţivanju utoliko pre što se u njoj ţelja uzdrţava i

ostaje neispunjena.

I to je, dakle, seks! i to utoliko pre što se ţelja uzdrţava i ostaje neispunjena!

I pošto se ţelja uzdrţava i ostaje neispunjena, to je onda ĉulno uţivanje, a kad pišete o tom

uzdrţavanju, onda je to izvrsna himna ĉulnom uţivanju:

– Šta je, dakle, čulno uţivanje?

– Uzdrţana i neispunjena ţelja!

– U kakvoj srazmeri stoje ĉulno uţivanje i neispunjena ţelja?

– Ĉulno je uţivanje utoliko veće ukoliko je ţelja uzdrţanija!

Ovo nespretno, staromodno i nepismeno prepriĉavanje sadrţine, ova mucava reĉenica kakvu pišu

Ċaci u magarećoj klupi (kako bi ispunili vreme i hartiju i da ne dobiju ĉvrgu od uĉitelja), ovo

nespretno i neorganizovano kretanje bez cilja i smisla, ĉas u pravcu nekakve elementarne teorije

ţanrova (pogrešne), na klecavim nogama opštih mesta (kazivanjem jednog reljefno izvajanog

lika itd.), ĉas ka preparandijskom prepriĉavanju priĉe, gde se obavezno navode imena junaka

kako bi se uĉitelj uverio da je Ċak zaista proĉitao zadano mu štivo (oca Nikole, majke Kosare,

ţene Pave i sinova Damjana i Nikole), pa onda opet malo knjiţevnoistorijske zakrpe (po

mogućstvu od nekog nobelovca: zavoleo Savu kao Zeko Ive Andrića), pa opet naš junak na

njenim obalama provodi dane i noći u ribolovu i priĉanju svojih sećanja, i sve tako, po najboljem

staromodnom Ċaĉkom receptu iz magareće klupe, buja to prepriĉavanje kao korov dok ne ispuni

celu stranicu velikog formata, ĉetiri stupca Knj. novina, i tu nema nikakvog azimuta, tu nema

nikakve osnovne ideje-vodilje, nigde logiĉke pauze, nigde teze, nigde postavke, dokaza,

nikakvog teorijskog sistema, nikakvog jasno odreĊenog kritiĉkog pristupa.

Pošto Jeremić ne zna teoriju, on se sluţi pesniĉkim slikama, dekorativnim cvetićima koji se

crtaju u spomenarima i u šarene vence pletu. I pošto Jeremić stoji pred najobiĉnijim knjiţevnim

fenomenom kao što je tematska zbirka (koju teorija knjiţevnosti naziva uokvirene novele,

uokvirene povesti: Prethodnik savremenog romana bio je zbornik novela – Šklovski), kao pred

ĉudom neviĊenim, a, rekosmo, teoriju ne zna, on plete svoj akademski venac (kao ona mlada što

je legla u grob sa svadbenim velom koji joj za ţivota nije zatrebao), veze sasvim pesniĉki i

sasvim samouvereno:

I kao što niz cevastih biljčica, savijenih u krugove koji su meĎusobno povezani, čine venac, tako

se i svako za sebe kazivanje Čeperku zatvara u krug i vezuje za druga kazivanja tako da sve

zajedno čine celinu koja istovremeno predstavlja i niz povezanih pripovedaka i roman

mozaičnog oblika.

– Iako ga smatra za svoju suštu suprotnost, glavni junak se prema Dositeju neprekidno odreĎuje,

često odlučujući prema onome što pretpostavlja da bi on rekao ili učinio i, najzad, suprotno

očekivanju, odaje mu poštu za njegovo strogo, disciplinovano, ali ipak ljudsko ponašanje u

raznim situacijama.

– Kako se odreĊuje glavni junak prema svom dvojniku?

– Ĉesto odluĉujući.

– Šta? O ĉemu?

– Prema onome što pretpostavlja da bi...

Papazjanija!

Iako Kazivanja Čeperku sačinjava niz manje ili više dugih monologa, Isaković se apriorno ne

opredeljuje za govornika koji se ispoveda, nego, stojeći iznad njega, odreĎuje objektivnu

vrednost svakog učesnika radnje o kojoj je reč.

Sasvim jasno, zar ne?

Knjigu tu saĉinjava niz manje ili više dugih monologa, i to valjda treba da znaĉi da je knjiga

saĉinjena od kraćih i duţih monologa. U redu. Ali šta treba da znaĉi taj jeremićevski paradoks:

da se pisac apriorno ne opredeljuje za govornika koji se ispoveda? Šta to treba da znaĉi? Ako

pisac prepusti junaku da govori u monolozima, duţim ili kraćim (sad svejedno), to je onda u

pitanju dramatizovani ili nedramatizovani pripovedaĉ, a ako pisac stoji iznad njega tako vidljivo

da to uoĉava i Dragan M. Jeremić, i uz to, sve tako stojeći iznad njega, odreĊuje objektivnu

vrednost svakog uĉesnika radnje, onda sa tim monolozima (manje ili više dugim) nije nešto u

redu, jer se ima utisak na osnovu Jeremićevog tumačenja, da pisac poteţe konce sve stojeći iznad

junaka priĉe. A to kako pisac odreĊuje objektivnu vrednost svakog uĉesnika radnje o kojoj je

reĉ, to ostaje sasvim nejasno, ako je već u pitanju monolog i glas pouzdanog ili nepouzdanog

pripovedaĉa, gde je uloga i zadatak pisca da ostane nevidljiv i neprimetan!

Kako se Jeremiću, izgleda, ĉini da se već otvaraju pred njim dveri Besmrtnosti, i da je on već

spretno uglavio nogu izmeĊu vrata i praga Akademije, to mu se ĉini, valjda, da moţe iz tog

aspekta Besmrtnosti na vidiku da govori sasvim besmrtno-besmisleno, teorijski sasvim netaĉno i

mucavo:

Monolog (...) teško i nerado korišćeno sredstvo proznog izraza, bar u klasičnom vidu ovog

izraza. – (!!)

Ili:

I kada su pisani u prvom licu, romani su monolog samo prividno, jer uz njega, ili, tačnije, u

njemu uvek nalazimo i opisivanje i dijalog. – (!!)

Ostavljam bez komentara.

Jeremić veruje za sebe da je kritiĉar i filozof, pa kada poĉne da kritiĉki zamuckuje i kada je

završio sa preţivanjem cevastih biljĉica, onda pozove u pomoć Jeremića-filozofa, pa poĉne da

filozofira sasvim jeremićevski, i da traţi filozofsku dimenziju.

U okviru brojnih mogućnosti za kritičku interpretaciju najnovije Isakovićeve proze (jezička,

stilističko-morfološka, sociološka, etička), treba svakako nešto reći i o izvesnoj njenoj filozofskoj

dimenziji.

Svakako!

Ali da bi se reklo nešto o izvesnoj njenoj filozofskoj dimenziji, treba pre svega reći nešto suvislo

o samoj knjizi i u okviru brojnih (to jest mnogobrojnih) mogućnosti kritiĉke interpretacije, a ne

preţvakivati staromodno i nepismeno fabulu priĉe! I treba reći nešto suvislo i o tim mogućnim

kritiĉkim interpretacijama, jer jeziĉka i stilistiĉko-morfološka interpretacija jesu jedno te isto,

pošto je morfologija grana nauke o jeziku i bavi se postankom i oblicima reĉi i njihovim

funkcijama u reĉenici, pa, dakle, jeziĉka interpretacija ne moţe biti izvan morfološke, a

morfološka izvan reĉeniĉke, a reĉeniĉka izvan stilistiĉke interpretacije! Kao što ni sociološka i

etiĉka interpretacija nisu ništa drugo do filozofske interpretacije, jer sociologija, a pogotovu

etika, deo su filozofske summae! I treba, kada se već neko upušta u to Ċaĉko nabrajanje brojnih

mogućnosti za kritiĉku interpretaciju (ne koristeći se pri tom ni jednom od njih, nego samo

svojom preţvakaĉko-preţivarskom), treba onda nešto suvislo reći i o tim mogućnostima! Jer te

su mogućnosti zaista mnogobrojne

Videti, na primer, s ovim u vezi: Les chemins actuels de la critique, Paris, 1968. u 10/18.

, i Jeremić bi mogao makar da zna za njihovo postojanje i za njihove osnove, pa makar se on i

dalje sluţio svojim jedinstvenim, jeremićevskim naĉinom:

Uspevši da na taj način poništi razloge zbog kojih se monolozi obično izbegavaju, a posebno

dugi monolozi, on je svoj roman-mozaik pripovedaka postavio baš na monologu tako vešto i

dramatično pisanom da spada u najbolje monologe srpske knjiţevnosti.

Ovo je bio aksiološki zakljuĉak a na osnovu dosadašnje (jeremićevske) knjiţevnoteorijske

demonstracije manje ili više dugih monologa.

A sad nešto i o filozofskoj dimenziji, jer –

... treba svakako nešto reći i o izvesnoj njenoj filozofskoj dimenziji. Nije slučajno što glavni deo

naslova ove zbirke pripovedaka-romana, glasi Tren.

A kad pisac kaţe tren ili stavi u naslov priĉe reĉ tren, to je onda filozofska dimenzija!

Mnoge, i to bitne stvari dešavaju se, po Isakoviću, u trenu, a čovek, da bi učinio dobro, da bi

postupio razumno, da bi koristio drugima i sebi, mora da se u tom trenu snaĎe, da brzo odluči i

da brzo dela.

I to je, dakle, filozofska dimenzija! Pošto se stvari dešavaju u trenu, ĉovek mora, da bi uĉinio

dobro, drugima i sebi, da se snaĊe!

To je, dakle, filozofija (po onom drugom Jeremiću još i marksistiĉka!). I kada Jeremić tvrdi da

snaći se znaĉi filozofirati, postupati dosledno filozofski, on, bez sumnje, ovde izlaţe samo svoju

filozofiju hitrosti, lukavstva, i deo svog svetonazora iz Misli i Maksima. Kao što će odmah

zatim, sve tako divaneći i filozofirajući, da izloţi i svoju opsesivnu misao o ljudskoj egzistenciji

kao teţnji za uspehom, misao već prisutnu (videli smo) u njegovim apoftegmama:

Znati svoj tren, uključiti se u njega, ne trpati se u zbivanja kad nije pravi trenutak, umeti

iskoristiti tren, to je velika mudrost, to je ono što nam omogućuje uspeh ili nas osuĎuje na

neuspeh.

Tako ovaj zakleti filozof filozofski izlaţe svoju otuţnu malograĊansku filozofiju pragmatizma i

ćudoreĊa, ovu profitersku, karijerašku, poltronsku filozofiju uspeha! Eto kako je, sasvim logiĉki,

iz ove baruštine od reĉi isplivala na površinu, jasna i jasno vidljiva, liĉnost onoga koji je izloţio

svoj pogled na svet, doktora Jeremića. (Delo ne sadrţi portret svoga autora; ono je on, veli

Ajrland.)

No Jeremić ne bi bio kritiĉar-filozof kada ne bi i ĉisto filozofski fundirao taj svoj vraţji tren:

U ovom pojmu je, čini se, spojeno ono što egzistencijalisti označavaju terminima: situacija i

sloboda (odlučivanja). U Isakovićevoj prozi, pojam tren nema fatalistički smisao, ali pisac s

pravom ukazuje na objektivnu stranu stvari, na to da od specijalnog toka sklopa okolnosti

(situacije) umnogome zavisi tok našeg ţivota i uspeh naše egzistencije, podrazumevajući,

naravno, pod pojmom uspeha više njegovo etičko nego pragmatično značenje.

Dakle, sve je opet u najboljem redu: pod pojmom uspeha ne podrazumeva se njegovo

pragmatiĉno, nego njegovo etiĉko znaĉenje, i tako je uspeh postao etiĉkom kategorijom,

svojevrsnim jeremićevskim kategoriĉkim imperativom.

Tren, meĊutim, otkriva nam Jeremić, ima i svoju subjektivnu stranu, pa smo tako, pored uspeha

kao etiĉke kategorije, dobili još i tren kao subjektivnu kategoriju, a ova svoja filozofska iskustva

Jeremić pronalazi u tekstu jedne knjige pripovedaĉke proze, pa ih izlaţe onda kao da su to

filozofski zakljuĉci neduţnog autora pripovedaka, a ne njegovi sopstveni (Jeremićevi):

A te okolnosti obično traju kratko, samo tren. Ali, po Isakovićevom shvatanju, tren ima i

subjektivnu stranu: tren je prilika, mogućnost, šansa, čija realizacija i rezultat zavise od našeg

ponašanja u njemu (odluka).

Od drugih zavise samo povoljne prilike a sreća zavisi od nas samih. (J., Misao br. 171)

Itd.

Tako dakle. Pošto se Jeremić već prihvatio da nam kaţe nešto i o izvesnoj filozofskoj dimenziji

knjige, i pošto je već ovako lepo filozofski objasnio njene filozofske dimenzije, onda mu sad više

ne preostaje ništa drugo nego da se posluţi paradigmom, da svoju teorijski zamršenu i

komplikovanu (a zapravo ispraznu) teoriju i filozofiju potkrepi primerom, to jest da stavi ponovo

u pokret svoju preţivarsku mašineriju:

Kasnije se izvlače gorki i slatki plodovi od takve odluke, kao što ih glavna ličnost u Kazivanju

Čeperku izvlači od odluke da vodi ljubav sa devojkom u zbegu na goloj zemlji iznad koje se

provalilo nebo, da ipak postupi po nareĎenju i zapali kuću četničkog komandira Jove Dukanca,

koja – kako se ispostavi – nije samo njegova nego i njegovog brata partizanskog komandira

Đoke Dukanca, ili da ne postupi po nareĎenju i ne strelja nemačkog vojnika Harija Klajsta.

Plodovi se izvlaĉe od odluke, sasvim filozofski i sasvim jeremićevski nepismeno, sa devojkom –

u zbegu – na goloj zemlji – iznad koje (devojke? zemlje?) se provalilo nebo – i dok tako naš

junak (u Jeremićevoj filozofsko-moralnoj interpretaciji) vodi ljubav sa devojkom iznad koje se

provalilo nebo, ipak uspeva da zapali kuću, pa sad više ne znamo da li vodi ljubav sa devojkom

iznad koje se provalilo nebo ili pali kuću koja nije samo njegova i iznad koje se nije provalilo

nebo!

U ovom Jeremićevom galimatijasu, videli smo, sve se smešalo, sve se rastoĉilo i pretvorilo u

iţvakanu, izbalavljenu polupapirštinu!

I sve se to tako slaţe na hartiju, reĉ po reĉ, reĉenicu po reĉenicu, stranicu po stranicu, iz dana u

dan, iz godine u godinu, sloj po sloj, kao guano, po našim listovima i po našim ĉasopisima, a

zatim se to uvezuje u knjige, to postaje delo, oeuvre, opus, i onda se za te i takve knjige dobijaju

nagrade i priznanja, o tome se pišu potom isto takve koprofaške polupapirštine, i sve tako ukrug,

pa se te knjige ponovo slaţu po knjiţarskim policama, nepotrebne i zaboravljene u tami vlaţnih

magacina (ali se zato pojavljuju u Jeremićevoj bibliografiji, poreĊane stepenasto, kao skalini

kojima se dospeva do Akademije i do Besmrtnosti), a da se pri tom niko nikad nije zapitao u

našoj javnosti, jasno i glasno: zašto se pišu te i takve knjige i ĉemu sluţi ta jeremićevska

nepismena i štetoĉinska rabota.

Pripovetka Branimira Šćepanovića – taj tipiĉni proizvod jeremićevske estetike – Smrt gospodina

Goluţe štampana je dosad nebrojeno puta diljem naše zemlje, u svojoj prvoj, kraćoj verziji, kao

prozni prilog našeg pisca apsurda, po listovima i ĉasopisima, kao i u (crnogorskim) udţbenicima

nacionalne knjiţevnosti, kako bi se Ċaci i budući pisci upoznali sa tim remek-delom koje je

prevedeno na dvadesetak jezika u svetu i koje je uvršteno u jedanaest antologija kod nas i u

svetu, pa i u svetsku antologiju (meĊu dvadeset pet priĉa iz sveta) itd., kako bi se, dakle, upoznali

sa tim svetskim remek-delom i antologijskom priĉom svih vremena naši mladi talenti još kao

poletarci, i da bi znali i sami jednog dana, kad porastu i kad im se kaţe sa mo, da pišu takva

remek-dela, koja će zatim biti uvrštena u svetske antologije u svetu i time dati svoj skromni

doprinos naše knjiţevnosti svetskom apsurdu. Štampana je, dakle, ta priĉa tokom poslednjih

desetak godina u svim mogućnim glasilima, sa tim uvek istim ili variranim preporukama svetskih

antologija, a naši su se kritiĉari na ĉelu sa Jeremićem divili toj svetskoj priĉi kao ĉudu talenta,

kao ĉudu stvaralaĉkog otkrića, ĉudili se kao da nikada nisu proĉitali u svom ţivotu jedne jedine

pristojne priĉe da bi mogli na osnovu takvog poreĊenja da vide da je ovde reĉ o najgorem

knjiţevnom boflu. I ta je, dakle, kraća verzija priĉe poslednji put, koliko mi je poznato, štampana

u Zborniku nastavnika i studenata svetske knjiţevnosti, a povodom stogodišnjice osnivanja te

katedre, mada naš pripovedaĉ nikad nije zakoraĉio nogom na tu, a jedva i na neku drugu katedru,

nego prosto po sili višeg zakona, kao neminovnost, jer sastavljaĉ nije hteo da se liši tog remek-

dela, koje je, eto, objavljeno u svetskim antologijama u svetu, pa, dakle, nije ni on, dr Dragan

Nedeljković, kao urednik, mogao da se liši zadovoljstva da ne uresi svoj zbornik tim remek-

delom, jer on sam, što se njega tiĉe, u te se stvari ne razume mnogo, to jest u vrednost i kvalitet

neke knjiţevne tvorevine, ali kad je nešto svetska priĉa, onda je to svetska priĉa, to bar ne treba

proveravati, valjda ljudi i svetu znaju šta valja i šta ne valja. Tako smo, eto, dobili i umnoţili, i

štampali, i preštampavali kraću verziju, neku vrstu prafausta (prausta), prvo izdanje priĉe Smrt

gospodina Goluţe, na sreću naših zbornika, naših ĉitanki, i naše celokupne knjiţevnosti, tako

smo tom priĉom obigrali svet i pokazali svetu svoj talenat, kad eto ti, ne lezi vraţe, eto ti sledi u

beogradskom NIN-u

Od 16, 21. i 28. novembra 1976.

nova i konaĉna verzija te iste priĉe, tri puta uvećane, rastegnute, nategnute, te da bude duţa, ako

već ne moţe da bude bolja, i beogradski nam ju je NIN, dakle, doneo u tri nastavka sa popratnim

tekstom, da bismo znali kakvu imamo ĉast, da NIN prvi objavljuje ovu pripovetku u njenom

konaĉnom obliku, u tri nastavka uzastopce, kao presedan, sa nadnaslovom Odabrane strane i sa

autorovim portretom i pogledom upućenim u veĉnost, tri puta uzastopce, kao u kakvom vicu gde

se ĉeka poenta, no gde će – bar kad je reĉ o samoj priĉi – ta poenta ţalosno izostati. Jer dok smo

u ranijoj verziji, onoj iz udţbenika i zbornika, imali jedan kratko prepriĉan vic o ĉoveku koji je

došao u malo misto da se ubije, pa se predomislio, no onda se okliznuo ako ne o koru banane, a

ono po poledici, pa se (dakle) ipak ubio, dok je, velim, u toj kraćoj verziji glupost bila kraća, a

muke ĉitalaca stoga manje, jer su trajale kraće, sad se, u novoj i konaĉnoj verziji, glupost

umnoţila, pa smo tako od male gluposti dobili veliku glupost u njenom konaĉnom obliku!

Ne treba biti velikim psihologom pa utvrditi da ova vrsta usavršavanja knjiţevne tvorevine, u

konkretnom sluĉaju, nije posledica perfekcionizma (jer tada bi priĉa morala biti ako ne bolja a

ono formalno savršenija), nego prosto-naprosto jalovosti jednog pisca koji nema ni teme, ni

ideje, ni snage da napiše neku drugu priĉu osim one koju je napisao pre nekih petnaest godina (u

prvoj verziji) i koja je 1962. nagraĊena prvom nagradom na konkursu Knjiţevnih novina, tj. od

Dragana M. Jeremića, pa se prisetio te svoje prvonagraĊene svetske priĉe i sad je proširio i

nategnuo i rastegnuo, doţivevši sa njom ono isto što je doţivela ţaba iz Lafontenove basne –

priĉa se rasprsla od ţelje za veliĉinom.

Ta je priĉa, sa gromoglasnim komentarom u tri nastavka, onda lepo dospela na javni konkurs

Udruţenih izdavaĉa, konkurs za koji je, po svoj prilici, i napisana u svojoj konaĉnoj verziji, jer

kako bi mogao B. Šćepanović izostati sa konkursa gde se dodeljuje nagrada od nekih devet

miliona kad je predsednik tog ţirija koji dodeljuje nagradu glavom i bradom Dragan M. Jeremić,

onaj isti koji je tu priĉu već nagradio pre nekih petnaest godina prvom nagradom na konkursu

Knjiţevnih novina, a jedan od ĉlanova ţirija urednik u izdavaĉkoj kući koja je pak, sa svoje

strane, objavila u divot-izdanju tog istog Šćepanovića, u seriji svetskih romana i svetskih imena,

kao ĉelnu knjigu jedne najavljene serije velikih pisaca, Tomasa Mana, Foknera, Kafke,

Hemingveja, Ĉehova, Kamija, i gde za domaće (jugoslovenske) pisce postoji samo jedno mesto,

ĉelno, za Šćepanovićeva Usta...!

Kako je, dakle, u pitanju jedna svetska pripovetka, koja je dobila pre nekih petnaest godina prvu

nagradu iz ruku Dragana M. Jeremića, i kako je ta priĉa u meĊuvremenu prevedena na više od

dvadeset jezika (sic!) i uvršćena u jedanaest antologija kod nas i u svetu (sic!), pa i u svetsku

antologiju (sic!) meĊu 25 priĉa iz sveta (sic!) itd., itd. to nam ne preostaje ništa drugo nego da je

proĉitamo bez predrasuda (close reading) sada kada je dovedena do svog savršenstva (u NIN-u),

kada je, dakle, objavljena (najzad!) u njenom konaĉnom obliku. Jer ta će priĉa, ovakva kakva

jeste, podrţana kritikom Dragana M. Jeremića, uskoro postati ne samo uzorom mladim

prozaistima nego i kanonom, pripovetkom par excellence, prema kojoj će se vrednovati sve što

se piše u nas i u svetu, i prema kojoj će sve izgledati bledo i besmisleno, dok će Smrt gospodina

Goluţe u svojoj konaĉnoj verziji i u svom konaĉnom obliku biti uzorom pokolenjima, mera

stvari, metriĉka jedinica, kanon, ispod kojeg se pisac ne sme spustiti, a do kojeg se neće moći

nikad niko vinuti, ne bar dotle dok budu ţivi njen duhovni otac Šćepanović i njen kum Jeremić.

Ko pokuša da uĉini jedno od toga dvoga, biće okrutno kaţnjen: osvanuće mu na jastuku glava

njegovog najmilijeg konja, krvava i surovo odrubljena, kao u gangsterskim filmovima.

ProĎe nekoliko sparnih i neizvesnih dana, a o gospodinu Goluţi se ne sazna ništa osim njegovog

neuobičajenog prezimena koje iskošenim rukopisom beše upisano u prašnjavu hotelsku knjigu.

Uzalud su dokoni varošani motrili na svaki njegov korak i u potaji iščekivali da se kakvim

neopreznim gestom oda i otkrije svoje namere. Taj izduţeni neznanac u crnom odelu i sa crnim

šeširom – duboko navučenim na čelo da bi se zaštitio od prejakog sunca ili da bi moţda sakrio

oči – nije se, kao za inat, ni za koga raspitivao niti je pak ikome pisao ili telefonirao.

Šta smo doznali iz ovog prvog, uvodnog pasusa?

Da je u neku varošicu dospeo jedan ĉovek (oĉigledno junak naše priĉe).

Kako izgleda taj ĉovek?

Ima neuobiĉajeno prezime.

A zašto bi to bilo neuobiĉajeno prezime, kad je već dospeo u neku varošicu, meĊu neke

varošane, kad mi posle toga tokom cele priĉe nećemo sresti nijedno drugo prezime e da bismo

mogli da ga uporedimo i da shvatimo da je ovo prezime neuobiĉajeno? I šta znaĉi za jednog

pisca koji je dospeo i u svetsku antologiju to da neko ima neuobiĉajeno prezime, ukoliko će ta

priĉa u svom konaĉnom obliku dospeti u svet, gde ništa nije neuobiĉajeno, a najmanje prezime,

jer se ova priĉa dogaĊa na niĉijoj zemlji, no-man’s landu, pa, dakle, takve reference da neko ima

neuobiĉajeno prezime, ne znaĉe ništa drugo do to da njihov autor ne zna da kaţe o svom junaku

ništa osim besmislice i klišee.

– Kakav ima rukopis naš junak?

– Iskošen!

– Kakve su hotelske knjige?

– Prašnjave.

– Kakvi su varošani?

– Dokoni.

Dokoni, što će reći besposleni, kao i naš junak i zajedno s njim naš pisac i njegova priĉa, te kao

besposlen pop on ovde ne krsti jariće nego krsti svog junaka neuobiĉajenim prezimenom, a

zatim, pošto ga je krstio, dovodi ga u neku varošicu, meĊu neke dokone varošane i daruje ga

klišeima i banalnostima kao što su one gorenavedene: neuobiĉajeno prezime, prašnjave knjige,

iskošen rukopis.

Sad kad smo već tako lepo upoznali našeg junaka, treba ga, naravno, i obući (da ne bi bio go, kad

je već Go-luţa), i sad odjednom vidimo da je naš neznanac još i izduţen, pa dobijamo izduţenog

neznanca u crnom odelu i sa crnim šeširom, te sad nam se ĉini da je pisac moţda bio u pravu

kada je rekao da je njegovo (junakovo) prezime neuobiĉajeno, jer mi se nalazimo na Divljem

zapadu, u svetu nekog vestern-filma (gde je prezime Goluţa isto toliko neuobiĉajeno koliko i

Šćepanović ili Jeremić), a izduţeni neznanac jeste glavom Gari Kuper, dok je dekor takoĊe dekor

sasvim à la western, likovi se pojavljuju samo u masovnim scenama, kao u spaghetti-vesternima,

na koje ova priĉa ponajviše liĉi, kao i njeni junaci. (To se onda zove, u jeremićevskoj

interpretaciji: uticaj filmske tehnike!)

I kad ovo ne bi bila jedna svetska priĉa koju NIN donosi u njenom konaĉnom obliku, mi bismo s

pravom pomislili da je reĉ o nekom scenariju za spaghetti-vestern, istina već stoput viĊenom i

stoga banalnom, jer tek što se pojavio izduţeni stranac, to jest izduţeni neznanac, u crnom odelu

i sa crnim šeširom, stvari se poĉinju odvijati sasvim u stilu špageti-vesterna:

... Uzalud su dokoni varošani motrili na svaki njegov korak i u potaji iščekivali da se kakvim

neopreznim gestom oda i otkrije svoje namere.

Ovde nedostaju samo koltovi, koje je pisac, po svoj prilici, zaboravio da pomene. Jer taj izduţeni

neznanac, slika i prilika Garija Kupera, šunja se po gradu u crnom odelu i sa crnim šeširom –

duboko navuĉenim na ĉelo da bi se zaštitio od prejakog sunca – kao u filmu Tačno u podne – ili

da bi moţda sakrio oĉi. Moţda.

Šta je dalje uradio naš junak u crnom odelu i sa crnim šeširom duboko navuĉenim na ĉelo?

Krenuo je kao usamljena senka – nečujno i nepredvidljivo.

Pošto je u pitanju pisac kome je dijalog (opet po D. Jeremiću) jedna od najvećih vrlina,

jugoslovenski Hemingvej, to sad obavezno dolazi neki dijalog, pojavljuje se druga strana,

dramska tenzija, mase, masovke, pojedinac suoĉen sa masom, a po šćepanovićevskom

psihološkom kljuĉu, gde siromašni govore o novcu, kao pravi siromasi, starci govore iskusno,

kao pravi starci:

– Ima novca, govorili su oni siromašniji, verovatno je kockar.

(I ovo je još uvek iz vesterna.)

– Na ţalost: nije, uzdisali su vešti starci, inače bismo ga već odavno ostavili bez gaća.

Tako pak vešti starci. A šta to znaĉi da su starci vešti, to je ovde jedno od onih pitanja na koje bi

nam, osim samog autora, mogao moţda odgovoriti samo vešti Jeremić, jer vešti nije isto što i

iskusni, a ako ovde vešti treba da znaĉi vešti kockari (recimo), onda pak to znaĉi – ovde – da su

svi starci vešti kockari, što bi još moglo nešto da znaĉi, dok ovo vešti starci ne znaĉi ništa do

jednu od proizvoljnosti više u ovoj priĉi, i ti vešti starci ovde nije ništa drugo do samo dokaz

nevešte spisateljske ruke. A kako bi i zašto, hoću da kaţem po kom psihološkom kljuĉu, ti vešti

starci ostavili našeg Kupera-Goluţu bez gaća, to je opet samo jedna od tajni koju bi nam mogao

objasniti Šćepanovićev patentiran kritiĉar, jer, po zdravoj logici, jedan Gari Kuper kao što je ovaj

naš Goluţa ne bi tek tako lako dao starcima da ga ostave bez gaća, i ovu psihološku tananost o

veštim starcima koji bi ostavili putnika-namernika bez gaća, to jest koji bi ga tek tako opelješili,

bez ikakvog razloga i bez ikakve psihološke, knjiţevne motivacije, ta vrsta psihologije i

motivacije poznata je moţda Jeremiću i autoru same priĉe, no to se više onda ne moţe nazvati

literarnom motivacijom.

Dakle, Goluţa-Kuper, izduţeni neznanac u crnom odelu i sa crnim šeširom nabijenim na oĉi,

neće nikome da se poveri, starci ne mogu da mu skinu gaće, a on pak neće sam da ih skine, nego

ostaje tajanstven, pravi se gospodinom i on je po tome, po šćepanovićevskom knjiţevno-

psihološkom kljuĉu – podlac.

– Šta smo mu skrivili da nas, podlac ovako muči – vajkali su se oni najradoznaliji.

Dakle, siromašni su siromašni i oni bi da otmu Kuperu-Goluţi novac, vešti starci bi da ga ostave

bez gaća, a radoznali su radoznali – a šta bi drugo i bili? – do te mere da se vajkaju i nazivaju

našeg junaka podlacem. To se onda zove psihološkim pristupom, tananom psihološkom

analizom itd., itd. A po toj i takvoj proizvoljnoj, laţnoj, neveštoj i diletantskoj knjiţevnoj

psihologiji junaka, treba da se pojave u celoj toj stvari i ţene, ţene kao takve, an sich, jer tu je

naš pisac takoĊe (naravno, po Jeremiću) velik struĉnjak i psiholog, majstor svoga posla.

– Ali zar mu ne vidite nesreću na licu – uskliknu neka ţena.

To je neka vrsta psihološke poente kad neka ţena usklikne s ljubavlju, ne svetitelju Savi, nego

Kuperu-Goluţi ili povodom Kupera-Goluţe, a to će u masovnoj sceni koja sledi (uticaj

spaghetti-vesterna na srpsku pripovetku!) da izazove sledeći psihološki efekat:

Najnestrpljiviji varošani potrčaše na most...

Dakle: ţena uskliknu, najnestrpljiviji varošani potrĉaše na most (švenk po masi koja trĉi), a

njihova trka – omiljen Šćepanovićev motiv – opravdana je ne onim što je ţena uskliknula kano

sivi soko (jer to da se izduţenom neznancu vidi nesreća na licu nije nekakav motiv da bi mase

radoznalih potrĉale), nego je to motivisano onom tananom psihološkom zavrzlamom po kojoj su

siromašni – siromašni, pa hoće novac (lovu na sunce, boy!), starci su – stari, dakle vešti, to jest

iskusni, ţene su meka srca (na poĉetku), pa vide na licu muškarca nesreću, a zapravo se samo

pretvaraju (videćemo malo kasnije) kako bi ga potom što lakše smuvale, jer ţene su ološ, dok su

radoznali – radoznali, pa, dakle, trĉe iz radoznalosti.

Najnestrpljiviji varošani potrčaše na most: tu je gospodin Goluţa, sličan zloslutnom gavranu,

svakog popodneva stajao presamićen nad kamenom ogradom i dugo, kao da nešto opako

smišlja, zurio u ljubičastu reku, koja je – upinjući se da pretekne samu sebe – hitala prema

severu. Tamo ga, meĎutim, sad nije bilo i mnogi poverovaše da je na neki tajanstven način

iščezao i da će, prema tome, njegov iznenadni dolazak ostati nerazjašnjen.

– Tako nam i treba kad oklevamo – reče jedan varošanin koji je uvek oklevao.

– Šta su uĉinili najnestrpljiviji varošani?

– Potrĉaše na most!

– Zašto su potrĉali?

– Jer su – najnestrpljiviji, a najnestrpljiviji varošani, po šćepanovićevskoj maratonskoj

psihologiji – trĉe od nestrpljenja (kao što trĉe i zbog apsurda).

Najnestrpljiviji varošani trĉe, i tu (na mostu) zatiĉu našeg junaka kako se naginje nad reku.

– Ĉemu je nalik g. Goluţa?

– Zloslutnom gavranu!

– Zašto je nalik zloslutnom gavranu?

– Jer je, vàs u crnom, stajao presamićen nad kamenom ogradom i jer je zurio u reku kao da nešto

opako smišlja.

– Kako je tekla ljubiĉasta reka?

– Upinjući se da pretekne samu sebe, dakle sasvim po psihološkom kljuĉu à la Šćepanović.

– Gde je sada naš junak koji je svakog popodneva stajao na mostu i smišljao nešto opako?

– MeĊutim, tamo ga nije bilo!

(Jer se pisac ove svetske priĉe ovde igra ţmurke sa Jeremićem i sa ĉitaocima: kad bi se g. Goluţa

sada sunovratio u reku, stvar bi još bila u redu, ali bi priĉa bila kraća, kao i muke ĉitalaca, pa ne

bi bilo priĉe ni za konkurs Udruţenih izdavaĉa ni za svetske antologije.)

– Gde je, dakle, tajanstveni neznanac, Goluţa?

Mnogi poverovaše da je na neki tajanstven način iščezao...

A niko nije poverovao da se utopio, pošto se već svakog dana naginjao nad ljubiĉastu reku, nego

mnogi poverovaše da je – na neki tajanstven naĉin išĉezao! Jer kod Šćepanovića, koji je uĉio

(privatno) estetiku kod Jeremića, sve je mogućno, pošto Jeremić predaje estetiku a ne logiku, i

jer Jeremić veruje, zajedno sa svojim prijateljem u knjiţevnosti, da je estetika mogućna bez

logike, da je mogućno pisati priĉe i eseje bez logike, što će reći bez pameti!

– Šta su prema tome poverovali varošani (ali ne i ĉitaoci koji imaju i trunke logike)?

Poverovali su prema tome da će njegov iznenadni dolazak ostati nerazjašnjen!?

(Ukoliko nam, naravno, taj iznenadni nestanak, to išĉezavanje ĉoveka na mostu, ne bude

razjasnio Dragan M. Jeremić, koji deklarativno izjavljuje da se njegovo prijateljstvo zasniva na

izvesnoj estetiĉkoj saglasnosti sa piscem ove priĉe koju je Jeremić nagradio – u njenoj kraćoj

verziji – pre nekih petnaest godina!)

Ali baš tada gospodin Goluţa odnekud neobjašnjivo iskrsnu i uĎe u glavnu varošku kafanu.

Ovo je već, zbilja, mnogo za jednu svetsku priĉu, ovaj Deus ex machina, to jest ova knjiţevna

mahinacija, ovo diletantsko poigravanje sad-ga-vi-diš, sad-ga-ne-vidiš, jer ĉovek tek što

tajanstveno išĉeznu, sasvim nerazjašnjeno i neobjašnjivo, u jednoj varošici gde ga svi motre i

nadgledaju i prate i jure za njim, kad evo ti ga kako isto tako neobjašnjivo iskrsnu odnekud!

– Kad g. Goluţa odnekud neobjašnjivo iskrsnu?

– Baš tada!

– Baš kada?

– Baš tada kada je na tajanstveni naĉin išĉezao!

Suspens. Ulazi nepoznati izduţeni neznanac (Gari Kuper: Tačno u podne) u najveću varošku

kafanu, pravi saloon.

Dok je gipkim hodom promicao izmeĎu namah stišanih gostiju, traţeći odsutnim pogledom

slobodan sto, svi opaziše da je u licu zaista nespokojan.

Tim gipkim hodom naš izduţeni neznanac dospeva tako do šanka, ali ne naruĉuje whisky, nego –

dupli gulaš! Gari Kuper, koji naruĉuje dupli gulaš, a ne dupli viski, i to stojećki, kao što se

naruĉuje (u vestern-filmovima) viski! U tome je suspens: on naruĉuje svoj dupli gulaš baš u ĉasu

kada mnogi poverovaše da će im se pridruţiti!

On se, meĊutim, samo nagnu prema oniskom kelneru i šapatom naruĉi dupli gulaš.

– Kako izgleda g. Goluţa?

– Izduţeno.

– Kako izgleda kelner?

– On je onizak.

– Kako se naziva ovaj prosede u jeremićevskoj estetici?

– Nijansiranje likova: glavni je junak izduţen, jer je glavni junak i dasa, a kelner je onizak, jer je

kelner, pa prema tome sporedan junak i on mora, dakle, kao sporedan, biti i onizak. Neće valjda

kelner (kao sporedan junak) da bude isto toliko izduţen ili ĉak izduţeniji od g. Goluţe, koji je

izduţen!

– Zašto je gulaš dupli?

– Jer glavni junak mora da bude glavni (kao Gari Kuper), pa dakle da naruĉi, kada uĊe u saloon,

double scotch, a ako već nije u salunu, nego u glavnoj varoškoj kafani, onda mora da naruĉi (po

analogiji sa vesternom) double gulasch ili dupli gulaš! Sasvim jasno!

Zatim se uputi u najtamniji ugao i, okrenuvši svima leĎa, sede sam, ne skidajući svoj crni šešir,

kao da je bio svratio samo da – predahne.

Goluţa-Kuper prvo onako en passant naruĉuje – šapatom! – dupli gulaš, zatim se povlaĉi u

najtamniji kutak i okrene svima leĊa, jednako drţeći na glavi svoj crni šešir (bez sumnje sa

širokim obodom) i pravi se Toša. Psihološki sasvim uverljivo i opravdano za ĉoveka koji je prvo

išĉezao, pa zatim iskrsnuo ili uskrsnuo kao Lazar, pa se sad ne pravi Lazar nego Toša, to jest –

pošto je šapatom naruĉio dupli gulaš – sad se pravi da je svratio naĉas da – predahne!

Tanana psihološka igra!

Varošani će na ovo reagovati sa ogorĉenjem, jer im je već pun šešir (kao i nama, ĉitaocima) da

posmatraju tog ĉoveka koji jede dupli gulaš ne skidajući crni šešir, pa će jedan od varošana da

izrazi to varoško negodovanje, u ime svih, ovako:

– Ovo je već isuviše: nepoznati gospodin nas čak i ne primećuje – ote se sva nakupljena gorčina

jednom od osetljivijih varošana.

(A taj osetljiviji varošanin trebalo bi, dakle, da bude ovde nekom vrstom antiĉkog horovoĊe, kao

u Euripidovim dramama.)

Pisac kao da je i sam svestan da njegove liĉnosti deluju sasvim neuverljivo, i da sve što ĉine ĉine

i ne znajući zašto, pa će stoga u nekoj vrsti (podsvesne) autorske ispovesti i sam kliknuti:

Bio je to, izgleda, poslednji čas da se nešto valjano preduzme i tako prestane sa kojekakvim

nagaĎanjima.

No pisac nije u poslednji ĉas preduzeo ništa valjano, to jest odloţio svoju priĉu, i mi sad tako pod

nadnaslovom Odabrane stranice ĉitamo u NIN-u dalje peripetije g. Goluţe, kome se niko nije

usuĊivao da priĊe, nego su svi samo piljili u njegova uzana i povijena leĊa.

Od njihovih pogleda, koje je poput zatupljenih strelica osećao na potiljku, on se još više povi i

poče brţe da jede.

– Kakvi su pogledi varošana?

– Poput strelica.

– Kakve su strelice?

– Zatupljene!

G. Goluţa u stvari ţeli da se upozna sa nekim od varošana, ali se pri tom boji da ne naprave neku

sprdnju sa njim.

– Zašto se boji g. Goluţa da ne naprave neku sprdnju s njim?

– Jer često su mu se ljudi podsmevali, čak i onda kad im je s najdubljom odanošću dokazivao

svoje prijateljstvo.

– Kakvim su se u tim prilikama pokazale ţene?

Naravno, ţene su u tome bile još bezočnije...

– Na koji su naĉin pokazivale svoju bezoĉnost?

Odbijajući ga, nisu se ustručavale da mu pokaţu koliko ga, u stvari, saţaljevaju.

(Uporediti: Ljubav se daje dobrovoljno ili se osvaja, ali se ne moţe izmoliti. Oni koji mole za

ljubav mogu izazvati samo saţaljenje a ne i ljubav. D. M. Jeremić, Misao br. 331)

No – videćemo – Goluţa ipak ne gubi nadu, jer on, iako se vremenom ipak sviknuo na sudbu,

ipak se potajno nadao boljem ţivotu.

Pogodili ste.

Nadao se da će se zaljubiti u njega neka a) zamamljiva devojka, b) bogata udovica i da će dobiti

c) glavni zgoditak na lutriji.

(Podsetiti se: Kiĉ bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija – A. Mol.)

Pisati nekih sto godina posle Ĉehova priĉu o malom ĉoveku, pisati posle ĉitave jedne

pripovedaĉke tradicije zasnovane na tom ĉehovljevskom psihološkom kljuĉu, jeste već samo po

sebi anahronizam, ukoliko, naravno, pisac ne pravi svojevrsno udaljavanje, parodiju ţanra ĉiju

anahroniĉnost oseća. IzanĊali prosede moţe da posluţi još jednom, kaţe Šklovski, ali ovoga puta

kao karikatura prosedea, ali to ovde nije sluĉaj. Pisati dakle ĉehovljevskim prosedeom, o

ĉehovljevskim temama, ovako, bez naglašene ironiĉne ili polemiĉke distance prema ţanru, bez

jasnog znaka da je reĉ o svesnom konceptu i da je u pitanju dvostruki obrt, to znaĉi biti

anahroniĉan, nemoderan, zastareo i knjiţevno nepismen! Pogotovu kada se ta negdašnja tema i

taj negdašnji prosede (ĉehovljevski), u kojem su humanistiĉka i lirska poruka prikriveni ironijom

i sarkazmom, dakle kada se taj u suštini humanistiĉki i etiĉki trenutak previdi, pa se tkivo

pripovetke isprazni, a iz njega se iscedi sva krv, sva ljudskost, sav etiĉki naboj, sve ono što

ĉehovljevsku priĉu (pored majstorstva, dakako) ĉini valjanom i relevantnom i knjiţevnom

tvorevinom par excellence, kada se, dakle, sve to iz te ĉehovljevske tradicije odbaci ili ne shvati,

a do majstorstva ĉehovljevskog ţanra ne samo da se ne domogne (gde to majstorstvo bejaše

upravo imanentnim nosiocem umetniĉke i etiĉke poruke), nego se sve to i ne shvati, kada se

jednoj temi priĊe iskljuĉivo iz knjiţevniĉke sujete i iz ţelje za prestiţom, pri tom bez znanja, bez

moralnog imperativa, bez ljudskosti, bez maestrije, a sasvim nedoraslo zadatku neizrecivo teške

umetnosti dobre proze (Paund), onda se upravo dobija ono što se ovde dobija – anahroniĉno

naklapanje o malom ĉoveku, gde je pak taj mali ĉovek samo inferiorna i jadna ţivotinjica u

ambicioznim zahvatima pisca koji se poigrava apsurdom isto toliko proizvoljno i besmisleno kao

što se poigrava i sa tim svojim malim ĉovekom.

I dok g. Goluţa još jednako jede svoj dupli gulaš, ĉuje se iz hora jedan bolećiv glas:

– A zašto vi, gospodine, onoliko čučite na mostu? – obrati mu se jedan bolećiv glas.

I pošto se Šćepanović štampa u kolekciji zajedno sa Tomasom Manom, rame uz rame, to

Šćepanović ne moţe da izostane za Manom ni za dlaku, te se i on sluţi ironijom i ironiĉnom

poentom. Ta manovska ironiĉna poenta ima, meĊutim, kod Šćepanovića neke barbarogenijske

emfaze, što će Jeremić bez sumnje predavati kao primer naše, ţestoke, balkanske ironije:

– Ne umem da plivam pa u inat, pljuckam u reku – ne okrećući se odgovori on.

Pravi double gulasch western odgovor (bez obzira na pogrešnu interpunkciju, koja menja

smisao).

– Je l’ nama u inat?

Ne, to ne pita ĉitalac, nego opet varošani, i to je druga poenta, pošto je ĉitalac već pregrmeo

prvu. Dupli gulaš i dupla poenta!

Sledi zatim jedan dug hemingvejski dijalog:

– Uostalom, šta ćete vi u našoj varošici?

– Sigurno ovde imate nekog vaţnog posla?

– Ili moţda beţite od nekog?

(...)

– Ali morao sam ostati ovde jer sam se iznenada razboleo.

– Ako ste bolesni, zašto onda – umesto lekova i čajeva – ţderete onako masna jela! Šta će vam

sve te silne kalorije usred leta?

– Pa hrana vam je toliko jevtina da razumnom čoveku mora porasti apetit.

Dakle, kad je jevtina hrana, kao što je jevtina u ovoj jevtinoj, to jest ne Jevtinoj nego

Šćepanovićevoj prozi, onda razumnom ĉoveku mora porasti apetit i razuman ĉovek mora, dakle,

da naruĉi dupli gulaš i da govori besmislice, kao što govore i ovi varošani koji, ako nisu jeli dupli

gulaš, jeli su bunike:

– Koješta! Vaši razlozi su sasvim drukčiji: vi, u stvari, prikupljate snagu. Vi se na nešto

spremate.

Samo idioti mogu da razgovaraju ovako i da postavljaju ovakva pitanja, koja se, kasnije, u

jeremićevskoj filozofsko-kritiĉkoj interpretaciji zovu apsurdnim, jer u toj se vrsti kritike, kao i u

ovoj priĉi, izmeĊu besmislice i apsurda (kao filozofskog i knjiţevnog pojma) stavlja znak

jednakosti. Po toj filozofiji apsurda, kada putnik-namernik naruĉi dupli gulaš u najvećoj varoškoj

kafani, onda se to smatra nekom vrstom pripreme za zloĉin, opasnim znakom koji preti javnom

redu i poretku.

– Tačno – uskliknu on – spremam se da idem na more!

I u njegovom glasu, u njegovom uskliku, mogli bismo moţda već da ĉujemo glas galeba koji

klikće, no onda se setimo da je g. Goluţa obuĉen od glave do pete u crno i da je sliĉan

zloslutnom gavranu, a da je more daleko (mada u ovoj priĉi svi klikću, ako već ne šapuću).

– A šta ćete na moru kad ne znate čak ni da plivate? Ili će, moţda, neko drugi da pliva za vas?

Primer duhovitosti i manovske ironije!

(...)

– Poslednji put vas molimo: recite nam zašto ste izabrali i zavoleli baš našu varošicu?

– A ako odbijem da vam to priznam?

– Onda ćemo zaključiti da nešto podlo spremate. Nameravate li, moţda, da nekog ubijete?

Jasno: ako pojedete dupli gulaš u nekoj varošici na putu ka moru i ako vas pitaju zašto ste pojeli

baš dupli gulaš i baš u toj varošici u kojoj ste se zadrţali, a ne kaţete radoznalim varošanima

zašto ste to uĉinili, osim stoga što je hrana jeftina, onda će oni zakljuĉiti da se spremate da nekog

ubijete!

– Gluposti! Pravi čovek je valjda u stanju da se i sa samim sobom obračuna?

– Valjda niste rešili da se ubijete? – šapnu jedan čovečuljak i još se više smanji.

(Psiho-fiziološka reakcija: ĉoveĉuljak nešto šapne i još se više smanji!)

– Smrt je velika stvar – šapnu odsutno gospodin Goluţa.

(Ali se ne smanji.)

– Samo nemojte zbog ţena! Ţene su ološ.

Ova tema – da su ţene ološ – provlaĉi se kao lajtmotiv kroz skromni (obimom i znaĉajem) opus

B. Šćepanovića u tolikoj meri da bi ĉitalac mogao da se zapita kakva je to janiĉarsko-

jeremićevska psihologija i kakva je to primitivna svest iz koje niĉu ovi i ovakvi knjiţevni likovi.

Jer kada pisac nije u stanju da svojim papirnatim likovima udahne psihološku uverljivost, da

njihove sudbine izukrsti, da ih suĉeli i sukobi, onda, naravno, problem spolova, problem strasti i

puti, veĉno razdiranje muškog i ţenskog, sve ono što ĉini tu temu veĉnom, danteovskom ili

milerovskom, svejedno, kada, dakle, pisac nije dorastao bilo kakvom psihološkom (knjiţevnom)

zadatku, onda se sve pretvara u kliše i u kiĉ, u crno-bele odnose, u trabunjanja, gde su muškarci

muškarĉine, pa, dakle, kao muškarĉine, ţderu dupli gulaš i ĉeznu za ţenama koje su pak ološ,

filozofiraju o smrti i o ljubavi, ubijaju se ili prete da će se ubiti, a ţene, pošto su ološ, gledaju

samo kako će smuvati te šćepanovićevske junaĉine da bi ih ovi oplodili.

– Ljudi se uvek ubijaju zbog ţena ili kocke – reče neko od starijih.

– Ţivot je kocka – osmehnu se on. – Ali vi to ne razumete, jer je u pitanju izvesna suština. (...)

– Nemojmo mu više dosaĎivati – oglasi se jedan od uviĎavnijih varošana. Čovek, izgleda, zna šta

hoće.

Videli smo već ĉitavu galeriju tipova varošana: ima ih oniskih, dokonih, siromašnih, veštih,

najradoznalijih, najnestrpljivijih, onih koji uvek oklevaju, osetljivih, sa pogledom poput

zatupljenih strelica, bolećivih (tj. sa bolećivim glasom), onih koji klikću i onih koji šapuću, onih

koji se smanjuju, a evo, najzad, i jednog koji je uviĊavan. I taj, dakle, uviĊavni varošanin toboţe

zna šta g. Goluţa hoće, ali mi još ne znamo, i ne slutimo ĉak:

– Uvek sam znao – reče gospodin Goluţa i jednim bezvoljnim pokretom leve ruke izvadi

novčanik da bi iz njega istresao sitninu na sto.

Sad znamo i mi: g. Goluţa hoće da plati svoj dupli gulaš. A da bi se platio konobaru dupli gulaš,

za to je potrebno izvaditi novĉanik.

– Kako?

– Levom rukom.

– Zašto levom?

– Ili zato što je g. Goluţa levak ili zato što desnu ruku, po svoj prilici, drţi na koltu.

– Ali gospodine – uskliknu oniski kelner savijajući se u struku – vi se valjda samo šalite sa

mnom?

Oniski kelner, dakle, kliknu kano sivi soko, savi se u struku (i, kliĉući, autor zaboravi da odvoji

zarezom vokativ) i sve tako kliĉući izjavi da se g. Goluţa samo šali.

– Kako molim – vidno preblede on. Zar ste već podigli cene?

– Naprotiv gospodine: vi ne plaćate ništa, jer ste meni i celoj kafani ukazali čast.

To je bila ta šala.

Tako ga direktor hotela odmah izvesti da on, u stvari, čitavoj ustanovi svojim boravkom čini

neizmernu čast i da zbog toga svi njegovi troškovi, ma koliko iznosili, neće biti naplaćivani.

To se, dakle, zbi odmah. A već sutradan –

A već sutradan, najaviše mu svoje usluge: berberi, krojači, obućari, časovničari i fijakeristi.

Bogatiji i ugledniji meštani obavestiše ga (...) da se – ako mu ustreba – moţe posluţiti čak i

njihovim novcem.

Tako, dakle: pošto je g. Šćepanović svojim autorskim glasom napravio od varošana (u prvom

delu priĉe) prave manijake sumnjiĉavosti, sad ih odjednom pretvara u gostoljubive i dareţljive

manijake, koji stavljaju jednom toboţnjem samoubici na raspolaganje svoje berbere i svoje

fijakere, pa ĉak i svoj novac! To se onda zove – dramski obrt!

On se, meĎutim, tih prvih dana čuvao da ne nasedne njihovoj dareţljivosti, jer je bio siguran da

su naumili da naprave neku veliku sprdnju s njim. Zato je odbijao sve ponude i poklone...

Itd.

Ova vrsta niĉim motivisanog dramskog obrta, ovo diletantsko poigravanje psihologijom prosto

ne obavezuje autora ni na kakvu logiku. Tu je sve dozvoljeno.

Šta je, dakle, uĉinio g. Goluţa?

Odlučio se zbog toga da ostane još neko vreme u toj izludeloj varošici, samo uz svu mogućnu

opreznost prema svemu što su mu oni – osećao je to – lukavo poturali, namamljujući ga da

zakorači na tanak led.

UviĊajući, valjda, i sam da sve ovo nema nikakvog smisla, autor pokušava da objasni postupke

svojih junaka i svojih varošana na jedini mogućni naĉin: varošica je, dakle, izludela, što će reći

da su varošani – izludeli. Od sada, dakle, zahvaljujući ovoj motivaciji, moţemo da ĉitamo priĉu

ĉista srca.

Sledi dug razgovor ludaka iz kojeg ĉitalac saznaje da su bojaţljivi varošani zadivljeni odlukom

g. Goluţe da se ubije u njihovom malom mistu, i to javno, pa bi stoga s punim pravom pozvali

televiziju da snimi čitav dogaĎaj (jer kad neki siromašak kao g. Goluţa hoće da se ubije, onda

televizija odmah hita da to snimi na licu mesta!), a sve će to pak g. Goluţi omogućiti da se

poigra sa svima njima!

Evo, najzad, stupa na scenu ološ, to jest ţene, sa svim uresima i bogatim psihološkim

nijansiranjem à la Šćepanović. Za to slavlje ĉula i lepote izabran je mesec septembar (dok je

svetlost pljuštala po sivim krovovima i već poţutelim krošnjama lipa).

U njegovu sobu uĎe jedna od najlepših varoških ţena.

(Parovi prideva u tipiĉnom knjiţevnom kiĉu uvek su u suprotnosti, kaţe već pomenuti A. Mol, i

teţe prema krajnjoj dihotomiji – širenje skale vrednosti pomoću stereotipnosti. – Odatle visoki

Goluţa ↔ oniski kelner, odatle jedna od najlepših ţena, najstariji varošanin ↔ deca itd.)

Kako je ušla jedna od najlepših varoških ţena u sobu g. Goluţe?

Sa suzama u očima.

Kakvim oĉima?

Sa suzama u modrim očima.

(Najlepše osećanje koje ĉovek moţe doţiveti jeste osećanje ljubavi, a najlepši momenat ljubavi

jeste njeno buĊenje: tada se najjaĉe oseća ogromna razlika izmeĊu dotadašnje banalne

ravnodušnosti i gotovo nadzemaljske uznesenosti koju donosi raĊanje ovog osećanja. – Jeremić,

Misao br. 335)

– Šta je rekla jedna od najlepših itd.?

– Priznade mu da ga je prošle noći usnula.

– Kako ga je dakle modrooka lepotica usnula?

– Kako noţem probada srce... i da je tek tada, razbuĎena i zahvaćena očajem, konačno u

njegovom samrtničkom liku prepoznala onog muškarca kojeg je oduvek čekala da joj otkrije

ljubav.

Ovakve se besmislice, dogodile se u snu ili na javi, ne štampaju više u civilizovanom svetu ni u

najgorim petparaĉkim revijama za frizerke, a kritiĉari, dakle, ne mogu o njima govoriti (jer se ne

moţe govoriti o neĉem što ne postoji), pa i kad bi se našao neko ravan u ovome Šćepanoviću, ne

bi se našao neko ravan Jeremiću, to jest kritiĉar koji bi se ovim i ovakvim tekstovima bavio kao

knjiţevnim otkrićem, a po liniji svojih deklarisanih afiniteta.

Modrooka lepotica ĉeka, sa suzama u svojim modrim oĉima, da se g. Šćepanović, to jest g.

Goluţa izjasni o nekim vaţnim stvarima:

Gospodin Goluţa gotovo posrnu, jer namah pojmi – sa uţasom koji moţe da se oseti pred još

neviĎenom lepotom – da se u tom času zaista ostvaruje njegov san i sasvim omamljen tom mišlju

– zagrca.

Kiĉ-dilatacija, krajnosti u osećanjima, pokazuju se kroz potpuno udaljavanje od stvarnosti. A.

Mol.

(I kao što je najlepše i najtoplije sunce u poznoj jeseni, kada smo svesni da će ga uskoro nestati,

tako je ljubav najjaĉa u zrelo doba; u njoj tada ima neĉeg od oĉaja onoga koji grabi poslednje

lepote ţivota, svestan da će one uskoro zauvek nestati. – Jeremić, Misao br. 339)

Evo scene po najboljem jeremićevsko-šćepanovićevskom psihološkom kljuĉu, evo jedne od

najdirljivijih odabranih stranica naše moderne proze: ološ-lepotica sa modrim oĉima punim suza

i g. Goluţa, izduţeni neznanac, balkanski Gari Kuper, apsurdni ĉovek koji je smazao dupli gulaš

a sad grca kano ludo dete, jer je osetio uţas pred još neviĊenom lepotom i shvatio da se ostvaruje

njegov san, pa se, siromah, sasvim omamio, da ne kaţem pomamio. Ovu larmoajantnu scenu

jeremićevska će kritika bez sumnje sravniti sa snom Vuka Mandušića, a po liniji tzv. zaviĉajnih

tema, jer u jeremićevskoj kritici sve je dozvoljeno, pošto je i ta kritika pravljena od iste materije

od koje i ova priĉa: od besmislica.

G. Goluţa, dakle, zagrca, i sad sledi nov obrt, nova majstorija, e da bi priĉa mogla da se kotrlja

dalje, jer joj već ionako ništa ne stoji na putu, nikakav smisao, nikakva jasno sagledana fabula,

nikakva siţejna graĊa, nikakvi likovi, nikakva logika, pa se u toj i takvoj priĉi sve moţe reći i

uĉiniti, a dr Jeremić je već tu da nam to objasni i da nas ukori ako pomislimo da sve to nema

nikakvog smisla i opravdanja.

– Zbog vas, gospo, spreman sam čak i da – ţivim!

No, sad je najzad sve u redu. G. Goluţa je hteo da se ubije, jer je bio nesrećan i sanjao je da će ga

zavoleti neka zamamljiva devojka ili bogata udovica ili da će dobiti glavni zgoditak na lutriji.

Sad je najzad sve tu: i zamamljiva devojka (ako nije još i bogata i zamamljiva u isto vreme),

umesto dobitka na lutriji dobio je sve besplatno, berberina i krojaĉa i fijakeristu, pa ĉak i novac,

smazao je dupli gulaš gratis, ušla mu je lepotica pravo u sobu (bez sumnje polugola), i šta još

nedostaje da se sve završi na najbolji mogućni naĉin po g. Goluţu, B. Šćepanovića i nas,

neduţne ĉitaoce. Fali nam – apsurd. Jer jeremićevska je kritika uverila Šćepanovića da je pisac

apsurda (naš Kami), pa dakle mora i da u priĉi sve deluje apsurdno, što će reći sa prizvukom

filozofije (tzv. jeremićevska filozofska dimenzija priĉe).

– Ali to ne dolazi u obzir – zajeca ona bacivši mu se u naručje. To bi bila uzaludna ţrtva, jer vi

mene baš i uzbuĎujete, za razliku od mog ništavnog muţa, zato što znam da ćete uskoro, svojom

voljom, umreti i da ću vas, dakle, zauvek – izgubiti.

(Ţena ĉesto meša moralnost s ljubavlju. Iz ljubavi prema ĉoveku ili detetu ona je spremna da

uĉini ne samo mnoge uzvišene stvari nego i najgore neĉasnosti. Moral je za nju obiĉno

poţrtvovanje, a ono proizilazi iz ljubavi. – D. Jeremić, Misao br. 312)

Ovom se šćepanovićevskom poentom na bazi apsurda, ovom se, dakle, baziĉnom poentom na

apsurdnoj bazi završava prvi nastavak priĉe (NASTAVAK U IDUĆEM BROJU) i tu se već sve

okrenulo naglavce, po psihološko-apsurdnom kljuĉu, g. Goluţa grca, lepotica grca, bacili su se

sve tako grcajući jedno drugom u zagrljaj i sad, kako neko ne bi pomislio da je Šćepanović

diletant u knjiţevnim poslovima i da piše za frizerke u petparaĉkim listovima, on tu udeva malo

apsurda, pa se tu priĉa i grca o ljubavi i smrti, ali ne kao kod petparaĉkih pisaca, od kojih se

Šćepanović razlikuje samo po tome što on to ne ţeli da bude ni po koju cenu (ne da mu Jeremić),

pa on stoga stvari izokreće, apsurdizuje do apsurda. Kada bi g. Goluţa sad nešto ostao da ţivi

zbog ljubavi, to bi bila uzaludna ţrtva! A zašto bi to, molim, bila uzaludna ţrtva?! – Jer on, tj. g.

Goluţa, uzbuĊuje ţene jedino zato što je kandidat za samoubicu, i on stoga, za razliku od tamo

nekog ništavnog muţa, prava je muškarĉina, jer će se, eto, suoĉiti sa smrću! U redu. Dakle, muţ

je ništavan, a g. Goluţa je pravi G. Kuper, i lepotica će ostaviti svog ništavnog muţa i privoleti

se Goluţi-Kuperu. Ne. To bi bilo suviše jednostavno i tu ne bi bilo apsurda. Apsurd je kad ţena

voli muškarca zato što će se on ubiti i što će ga, dakle, kad se bude ubio – izgubiti! To ološ

uzbuĊuje, zato ţene i jesu ološ. Ološluk i apsurd istovremeno. I tako u istoj priĉi dobijamo jednu

novu knjiţevnofilozofsku kategoriju – ološki apsurd.

Tako otpoče pravi ţivot gospodina Goluţe: (...) on se sasvim opusti i predade svim

zadovoljstvima koje mu je izobilno nudila gostoljubiva varošica. Više ništa nije odbijao. Čak je

traţio – ne bi li što dublje proniknuo u suštinu – da mu se omoguće što lagodniji uslovi

razmišljanja. (...) A najdraţesnije ţene – uverene da se on ipak zagledao u smrt zbog neke

nesrećne ljubavi – nastojale su da ga u prepodnevnim časovima dok su im muţevi bili u

kancelarijama, na izvestan način uteše.

(Tu se već pojavljuje, stidljivo, par rima, ţene-uverene, sasvim sluĉajno, naravno. A rima u

prozi, ako nije intencionalna, znak je spisateljske neveštine i odsustva sluha.)

– Zašto, dakle, najdraţesnije ţene u prepodnevnim ĉasovima...?

– Jer su bile uverene da se on zagledao u smrt!

– Šta, dakle, one traţe od g. Goluţe, koji se zagledao u smrt?

– Da ih uteši na izvestan naĉin!

– U kom cilju?

– Da kod njega tako povrate izgubljeni ugled ţenskom rodu!

Kasnije, da bi ga mogle posećivati, one proneše vest da je gospodin Goluţa, u stvari, vidovit i da

ga redovno obilaze samo zato da im iz dlanova i kafenih šoljica – proriče sudbinu.

Tako smo dobili – u stvari – vidovitog g. Goluţu, jer su ţene – u stvari – pronele glasine da je g.

Goluţa – u stvari – vidovit, mada vidovitom ĉoveku nisu potrebne kafene šoljice da bi proricao

sudbinu, a to je ponajmanje potrebno Goluţi, s obzirom na to da je, smazavši dupli gulaš, postao

prava muškarĉina, i tako se od stidljivka s poĉetka priĉe pretvorio – odjednom i bez ikakve

motivacije – u pastuva i vraĉaru istovremeno.

A evo kako on te stvari radi:

I on je to zaista činio, po opštem mišljenju, veoma stručno i priljeţno: sa svakom od tih

napasnica ostajao je dugo zaključan u sobi.

Zaista, zaista vam kaţem: on je to radio vrlo struĉno i priljeţno!

I tako je – zaista – stidljivi i nepoverljivi g. Goluţa, smazavši jedan dupli gulaš gratis, postao

pravi pravcati pastuv, i to lirski, koji govori kao balkanski Kami i gulaš-Petrarka istovremeno

(Za vas sam, gospo, spreman i da – ţivim!), a pre podne ostaje u sobi dugo zakljuĉan sa svakom

od tih napasnica, kako bi ih – u stvari – utešio na izvestan naĉin.

– Šta znaĉi sa svakom od tih napasnica?

– Mnoţinu.

– Koliko je bilo tih napasnica?

– Više (sa svakom od tih napasnica).

– Koliko je vremena ostajao g. Goluţa zakljuĉan u sobi sa svakom od tih napasnica?

– Ostajao je dugo zakljuĉan.

– Šta je, dakle, postao stidljivi i nesrećni Goluţa (koji je – u stvari – po jeremićevskoj estetici,

predstavnik tzv. malog ĉoveka)?

– Pastuv.

– Šta smo tako dobili u okrilju srpske (i dakako svecke) literature?

– Posle najmaratonskijeg od svih maratonaca (sa rakom ili bez raka), dobili smo – u stvari –

najpastuvastijeg od svih pastuva celokupne knjiţevnosti, ne samo srpske (i prema kojem su

Milerovi junaci pravi pravcati škopci!).

Muškarci su ga, naravno, posećivali iz sasvim drugih razloga: da se posavetuju s njim, da mu se

poţale jedni na druge, da mu povere neke svoje tajne.

To se – naravno – dogaĊalo u popodnevnim ĉasovima, jer pre podne je g. Goluţa sa svakom od

tih napasnica itd., tešeći ih na izvestan naĉin, dok je posle podne – umesto sijeste – davao savete

rogonjama koji su mu poveravali neke svoje tajne! Naravno! Što da ne! Moţe i tako! U ovoj

prozi sve je mogućno!

Tako jednog kišnog i zamagljenog dana, neki varošanin, naivnog lica priznade gospodinu Goluţi

da je – što namerno a što nehotično – mnogo ubio ljudi i ţivotinja, ali još, eto, ne zna da li je

zbog toga navukao na sebe greh ili je samo uobrazio koješta!

To da bi mogao, makar jednog kišnog i zamagljenog dana, da neki varošanin prizna tamo

nekakvom g. Goluţi da je – eto – ubio mnogo ljudi i ţivotinja, što namerno što nehotiĉno – to je

zaista koješta, kao što je koješta – eto – i ova filozofija apsurda po apsurdnom receptu doktora

Jeremića, i koješta je – eto – i ovo filozofiranje à la jugoslovenski Kami, koji od lafkadijevsko-

mersoovskog acte gratuit pravi – eto – šćepanovićevsko-jeremićevski dupli egzistencijalistiĉki

gulaš i to – eto – što namerno a što nehotiĉno. A što on to – eto – ĉini naivnog lica, to je samo

stoga da bi ĉitaoci i kritiĉari naseli na ovakvu apsurdnu papazjaniju i gulaš, jer Šćepanović

servira taj svoj dupli apsurdni gulaš pod naslovom i firmom Odabrane stranice, u NIN-u, i to

šalje na konkurs Udruţenih izdavaĉa, gde sedi glavom i bradom doktor Dragan M. Jeremić, koji

ovakve duple gulaše spremljene u kuhinji Brane Šćepanovića guta kao ala i platiće ih ako treba i

devet miliona, jer on – u stvari – eto – deli sa Šćepanovićem izvesne estetiĉke stavove i kusa s

njim dupli gulaš – eto – sasvim naivnog lica, ne znajući da li je zbog toga navukao neki greh ili

je samo uobrazio koješta.

– Greh je ubijati ţivotinje – reče gospodin Goluţa – ali što se tiče ljudi – stvari stoje ipak

drukčije: njih ste, razume se, oslobaĎali tegoba ţivota.

– Kako se uzme – iskezi se čovek sa naivnim licem.

Kako se uzme! Ĉovek s naivnim licem, koji je ubio mnogo ljudi i mnogo ţivotinja, dakle neka

vrsta lovca na ljudske glave, sad se kezi. Tako imamo u ovoj priĉi liĉnosti koje se smanjuju, koje

šapuću, koje klikću, koje se oglašuju, i sad, najzad, i ubicu s naivnim deĉjim licem koji se kezi.

Ĉitava galerija tipova, kako bi se to zvalo u jeremićevskoj kritici...

G. Goluţa, ostaje jednako tu, u varošici, sve do u kasnu jesen. A u kasnu jesen (kao muziĉka

pratnja ove sekvence budućeg filma: Uvehlo lišće) –

Ali u kasnu jesen, njemu se na licu pojavi neka čudesna svetlost, te mnogi poverovaše da mu se iz

očiju pomalja bliska smrt...

Pošto Goluţa bejaše na neki tajanstven naĉin išĉezao, pa zatim neobjašnjivo iskrsnuo, sad se, eto,

na njegovom licu pojavljuje neka ĉudesna svetlost, kao onom Maskiranom bojadţiji Hakimu iz

Merva (ili iz Korosana) o kojem su pisali, na osnovu arapskih izvora, Tomas Mor, i Napoleon, i

Borhes, no taj Maskirani Prorok kod svakog od njih ispod zlatne maske krije leprozno lice

laţnog Proroka. Ovde, meĊutim, kod Šćepanovića, sve je mnogo iznijansiranije, psihološki i

apsurdistiĉki: mnogi varošani poverovaše da se g. Goluţa nepredviĊeno zaljubio pa stoga oni

poĉinju opet da klikću i grakću kao gavranovi, vrane ili galebovi.

– Ubiće se ovih dana – uskliknu neko i muškarci, mahom stariji, počeše da se prepiru da li će to

učiniti: javno ili krišom; danju ili noću; pištoljem ili noţem.

Neko, dakle: uskliknu; i muškarci, mahom; stariji, poĉeše: da se; prepiru: da li će to: uĉiniti::;;

itd... Jednom reĉju, muškarci, mahom stariji, što će reći veštiji, poĉeše da razmišljaju o apsurdu,

to jest sasvim apsurdno i besmisleno, no tome se, naravno, više ne ĉudimo, jer smo utvrdili –

pošto nam je to i pisac šapnuo ako već nije uskliknuo – da su svi ti varošani, pored toga što su

gostoljubivi, još i pomalo i podosta udareni. Dakle, ĉuĊenju nema mesta. To što g. Goluţa

svakodnevno ĉuĉi na mostu, to za ove sirote i priglupe varošane nije nikakva indicija da bi se on

mogao utopiti, i pretresaju sve mogućne i još više nemogućne pretpostavke o mogućnom naĉinu

Goluţina samoubistva, sve je uzeto u obzir, pa valjda i harakiri, ali da niko i ne pomisli da bi se

jadnik mogao i utopiti! No sad svejedno. Vaţno je da smo se razumeli. (Ovo je, po svoj prilici,

neko naselje na Divljem zapadu i moţda su svi pijani od viskija, pošto je u toj varoši sve toliko

jeftino da normalnom ĉoveku mora porasti apetit, pa je, naravno, i sasvim konsekventno, i piće

isto toliko jeftino u ovoj jeftinoj priĉi koliko i gulaš i hleb. Ako nije i to sasvim gratis.)

Najčuveniji varoški kockar valjda zbog toga otvori kladionicu: tako u njegov stan pohrliše svi

oni koji su verovali u svoju sreću i počeše da se otimaju, bez obzira na cenu, za ţućkaste listiće

na kojima beše pečatom – specijalno za tu priliku izrezanim – utisnut mastiljavi lik gospodina

Goluţe sa mogućnim danima i časovima njegove smrti. Gotovo cela varošica se kladila...

Itd.

Ĉovek postaje pisac da bi rekao neke stvari i da bi ih rekao, kako veli Sartr, na izvestan naĉin, što

će reći iz zrelog uverenja i saznanja da to što kaţe, i kako kaţe, ima neku relevantnost i za druge,

a da to što ima da kaţe na izvestan naĉin, da se to razlikuje, pristupom, temom, senzibilitetom

(ponajviše time) od automatizovanog i stoga banalnog zapaţanja onih kojima nije udeljena

milost dara ili talenta (zovite to kako hoćete). Banalnost zapaţanja raĊa banalnost u ispoljavanju

tog knjiţevnog senzibiliteta, i tako dobijamo opšta mesta knjiţevnosti, ponavljanje ofucanih

istina o ljubavi, ţivotu i smrti, o ĉoveku i njegovoj sudbini, sve ono što spada u reĉnik

banalnosti, u enciklopediju ljudske gluposti. Naravno, to i takvo saznanje, da je najveći deo

ljudskih odnosa i ţivljenja zasnovan upravo na tim i takvim klišejima, to moţe takoĊe da postane

knjiţevnim motivom, i nemalo je dela stvoreno na tom tragiĉnom saznanju o ljudskoj gluposti.

Pisac je, ako ima i trunke talenta, jedno od onih privilegovanih bića koja su – pre svega i iznad

svega – svesna banalnosti ljudskog malograĊanskog i graĊanskog ţivota i njegovih pokretaĉkih

strasti, i dar se pisca moţe, usudio bih se reći, meriti koliko po toj svesti o banalnosti opštih

ideja, toliko i po meri svog sopstvenog, knjiţevnog i liĉnog stava u odnosu na banalnost. Ako su

ruski formalisti bili od neprocenjive koristi po literaturu, to je upravo stoga što su svojim

istraţivanjima došli do saznanja da se vrednost umetniĉkih dela moţe meriti upravo tim

meritumom što su ga oni nazvali oneobičavanjem (ostranénie), što je samo drugi naziv za

autentiĉan, lišen banalnosti, knjiţevni pogled na stvari i pojave. To oneobiĉavanje uobiĉajene

(graĊanske) optike zove se, zapravo, knjiţevno, umetniĉko viĊenje. I ne samo to. Ako

knjiţevnost i nije (egzaktna) nauka, pa se stoga umetniĉka dela ne razvijaju (kao ni moral

umetnosti i umetnika, uostalom) nekom uzlaznom linijom a po logici neke umetniĉke evolucije,

umetnost, knjiţevnost pogotovu, vlada se ipak po odreĊenim zakonima razvoja, hoću da kaţem:

umetniĉki, knjiţevni izraz ima – ipak – svoju razvojnu liniju, menjaju se ne samo senzibiliteti

nego i sredstva knjiţevnog izraza, njihova tehnika (prijóm), njihova tehnologija ako hoćete, sve

ono, zapravo, ĉime se bavi nauka o knjiţevnosti, a ĉega su pisci, ako imaju i malo smisla i dara, i

te kako svesni.

Kao što se menja i tehnologija (u pravom znaĉenju reĉi) slikarstva: Veroneze jedva da je imao

više od jednog pigmenta na svakih dvadesetak boja kojima raspolaţe današnji slikar. Na primer,

snaga i lepota njegovih plavih boja zavisi samo od toga kako se koristio ultramarinom, koji je

upotrebljavao vrlo štedljivo pošto je bio skup, i azuritom a mogućno i smaltom. Mnoge plave

boje koje su dobro poznate savremenim slikarima pronaĊene su dosta kasnije. Prusko plavo i

njegovi derivati proizvedeni su tek 1704. godine. Kobalt, nebesko plavo, francuski ultramarin i

monastral-plavo otkrila je moderna hemija (Tomas Botkin). – Naravno, ja ovim ţelim da kaţem

samo da je moderna pripovedaĉka tehnologija takoĊe napredovala, i da se, dakle, ne moţe više

pisati a da se to saznanje, to tehnološko iskustvo moderne literature ne oseti u vašoj priĉi ili

romanu. Ukoliko se pak namerno ne sluţite tom i takvom tehnologijom, ĉitalac mora osetiti da je

to intencionalno, da je to stav, svesno odstupanje ili parodija, pod uslovom, naravno, da ta

intencionalnost i taj stav dovedu do istog efekta kao da ste se sluţili svim iskustvima moderne

tehnologije pisanja.

Ne moţe se, dakle, danas pisati priĉa ili roman sredstvima i naĉinom osamnaestog ili

devetnaestog veka, i jedva da se mogu pisati priĉe na naĉin jednog Mopasana ili Ĉehova ili

O’Henrija: anahronizam u izrazu jeste u knjiţevnosti isto što i odsustvo talenta. To ne znaĉi,

meĊutim, da u literaturi, u tehnologiji proze, u njenoj retorici, postoji jedan jedini, najnoviji,

najmoderniji naĉin, koji će garantovati delu autentiĉnost i neanahroniĉnost, ali jedno ipak ostaje:

neke su stvari u toj retorici proze danas već više-manje jasne svakom piscu koji se ne bavi

zanatom pisanja diletantski; a knjiţevno nasleĊe pisca, kako veli Šklovski, kao i tradicija

pronalazaĉa, sastoji se od zbira tehniĉkih mogućnosti njegove epohe; kazivanje i prikazivanje,

sagledavanje iznutra, bezliĉno pripovedanje, pouzdani i nepouzdani pripovedaĉ, odstojanje,

taĉka gledišta, pogotovu ovo poslednje, jesu neke od tekovina proznog izraza o koje se pisac ne

sme oglušiti. Naravno, pitanje izbora teme jeste jedan od osnovnih i najodgovornijih, da ne

kaţem najteţih zadataka pred kojima se moderni pisac nalazi, jer od toga srećnog izbora zavisi

već mnogo toga. Izbor i pristup temi, ne manje od izbora fabule, i njena siţejna obrada, jeste prvi

i osnovni probni kamen u odnosu na banalnost: treba biti majstorom pa jednoj banalnoj (svesno,

u izboru banalnoj) temi dati novo viĊenje i novo znaĉenje. Jer u tom smislu, svaka je tema nova,

makar i najbanalnija, polje izbora nije danas moţda ništa suţenije nego u vreme Rablea ili

Lorensa Sterna, recimo; ĉak bih se usudio reći da se današnjom tehnikom romansijerske i

pripovedaĉke umetnosti moţe postići oneobičavanje svake teme lakše nego ikad.

Ovo što ja ovde govorim jesu takoĊe već opšta mesta, opšta mesta kao i ono da je osnovni uslov

za pisanje, pisanje proze pogotovu, pismenost, no to, danas, u našoj literaturi, ponovo reći nije

nimalo na odmet. Mi govorimo o ogrešenjima o taĉku gledišta (point of view), a da dobar deo

naših pisaca, pa i kritiĉara, nije svladao elementarna pravila jedne više pismenosti, da ne kaţem

pismenosti u osnovnom znaĉenju te reĉi! Ponoviti danas ono što je Krleţa govorio pre nekih

pedeset godina (u Obračunu), to jest da se pisanje sastoji od jedne jedine vještine: pisanja

rečenica, nije nikakav hir, nikakvo pozivanje na autoritet, nego prosto-naprosto jedna tragiĉna

ĉinjenica koja se mora konstatovati: da nam dobar deo pisaca ne zna sroĉiti jednu najobiĉniju

prostoproširenu reĉenicu, a da je tome u prvom redu kriva naša jeremićevska (nepismena)

kritika. Krleţijanska dijagnoza od pre skoro pola veka vaţeća je, dakle, jednako i u naše vreme:

Nered u rečenicama je posljedica nereda u mislima, a nered u mislima posljedica nereda u glavi,

a nered u glavi je posljedica nereda u čovjeku, a nered u čovjeku je posljedica nereda u sredini i

u stanju te (knjiţevne) sredine.

Pri takvom stanju fakata u našoj knjiţevnoj sredini, pri takvom saznanju i jasnom uverenju,

govoriti, a povodom priĉe koju ovde analiziram, o knjiţevnoj istini, o istinitosti, o istini ţanra,

kao knjiţevnoteorijskom i estetiĉkom fenomenu, ĉini se skoro bespredmetnim. Jer ako je jedna

priĉa besmislena, dakle samim tim neistinita, ako je u njoj svaki pasus besmislen, dakle neistinit

(jer istina ne moţe biti besmislena, pa ni knjiţevna istina, a izmeĊu fantastike i gluposti ne moţe

se staviti znak jednakosti), ako je svaka ili skoro svaka reĉenica u okviru tih pasusa besmislena i

nepismena, što će reći neistinita, onda ĉemu tu govoriti o nekim knjiţevnim merilima istine, o

istinitosti u knjiţevnom i moralnom znaĉenju te reĉi. Jasno je da postoji u modernoj literaturi ono

što But naziva širok pojas mogućnosti u okviru kojeg mora poĉivati istina, a ta se (knjiţevna)

istina, ta sugestija istinitosti, postiţe, naravno, sredstvima knjiţevnim koliko i moralnim, što će

reći senzibilitetom, iskustvom, saznanjem. Pisac se laća, dakle, teme koja je za njega znaĉajna,

relevantna, uzbuĊujuća, koja ga nosi, koja mu pomaţe u saznavanju sveta, i koja će, u jednoj

poštenoj, istinitoj, iskustvenoj transpoziciji preneti tu relevantnost teme, fabule i siţejne obrade

te fabule i na ĉitaoca. I to je, moţda, samo jedna od definicija dara, to traţenje i izabiranje

relevantne, goruće teme, goruće u pišĉevom duhu i senzibilitetu, a ne traţenje i nalaţenje teme

po logici i pretpostavkama mogućnog best-selera i ugaĊanja kritiĉarima i pomodnim, dakle

stereotipnim, zahtevima dana i trenutka. Ta istinitost, to proosećanje teme, taj zanos koji diktira

tema i koji iz te teme proizlazi, jeste samo drugo ime za istinitost, za literarno poštenje. Ako je

stvar potekla, dakle, iz tog dela senzibiliteta, iz te neminovnosti da se tema, da se problem izruĉi

iz sebe, onda će ĉak i neki knjiţevni, tehniĉki, retoriĉki problemi i momenti da se reše (mogu da

se reše) i da se organizuju takoreći sami od sebe i na taj naĉin da postanu drugostepenim:

umetniĉko će delo ţiveti od sopstvenog plamena, od sopstvene vatre koja iz njega zari.

Kome nedostaje primer za ovo, ko ovo ne razume, neka proĉita Nečistu krv Bore Stankovića, na

primer: A kod Bore i nema ni jednog jedinog klišea. (Vinaver)

To je ono što se zove istinitost. Istinitost nadahnuća, istinitost detalja, istinitost teme i pristupa

temi.

Ali ako se u jednoj ovakvoj laţipriĉi, u jednoj ovakvoj konstrukciji kao što je Smrt gospodina

Goluţe pojavi još i kockar koji otvara kladionicu u koju svi pohrle i svi se otimaju, bez obzira na

cenu, za ţute listiće na kojima beše peĉatom – specijalno za tu priliku izrezanim – utisnut

mastiljavi lik gospodina Goluţe sa odgovarajućim datumima kao i mogućnim ĉasovima njegove

smrti... itd., itd., tu se ne moţe postavljati pitanje istinitosti, jer istinitost poĉiva, kao i

prikazivanje karaktera i logika dogaĊaja (i to je poznato još od Aristotelove Poetike, IX i XV), na

verovatnom, na nuţnom, na mogućnom, a to se pitanje istinitosti nije moglo postaviti tokom ove

priĉe ni u jednom jedinom ĉasu, jer sve je tu laţ i konvencija, ona od najgorih, ona koja

visokoparnim reĉima i uzvišenim pojmovima (kao što su ljubav, smrt, sreća, suština,

samoubistvo) pokušava da premosti prazninu koju sama stvara. Knjiţevni zanat, ili barem nešto

od knjiţevnog zanata, moţe se nauĉiti (što Šćepanović nije ni izdaleka savladao), ali prava mera

talenta se meri istinitošću. Istinitost je, pak, deo knjiţevnog morala. Veoma ste krivi, kaţe Zola,

kad loše pišete. To je jedini zloĉin mogućan u literaturi... Dobro sroĉena fraza je dobar ĉin. A taj

dobri ĉin, kao i taj zloĉin, proistiĉu iz liĉnog stava prema knjiţevnosti. Ako nekog tamo

nesrećnog Goluţu, ili već kako mu drago, stavite u situaciju da se nalazi u sobi sa lepoticom koja

mu se nudi, i ako mu podarite zadovoljstvo da on tu lepoticu i osvoji, i ako to izvedete dovoljno

vešto u naĉinu i u knjiţevnim konvencijama, po logici dela i po logici ţanra, vi se još uvek

krećete u oblasti knjiţevnog morala, pod uslovom, naravno, da su vam reĉenice pismene, da

pišete dobro. I ako date svom junaku da u tom ĉasu govori kao u petparaĉkim romanima – jer u

toj i takvoj priĉi, u toj i takvoj situaciji, ne moţe se drugaĉije govoriti – dakle da govori

banalnosti kakve se u tim prilikama govore, kako te i tako skicirane liĉnosti jedino mogu da

govore, onda ste vi još uvek u oblasti knjiţevnog morala, vi još niste poĉinili zloĉin. Zlodelo,

zloĉin, poĉinje u ĉasu kada date svom junaku da govori o smrti, a vašoj junakinji da truća o

uzaludnoj ţrtvi, da govore o nekim kvazifilozofskim tandarijama, dakle u ĉasu kad pisac poĉne

da laţe samog sebe, svoje ĉitaoce i svoje kritiĉare, jer im podmeće priĉu u koju i sam ne veruje,

ispraznosti kojih mora biti i sam svestan. Nemogućno, nenuţno, neistinito nije mogućno napraviti

mogućnim, nuţnim, istinitim bilo kakvom knjiţevnom tehnikom, bilo kakvim dovijanjem, a

kamoli diletantskim poigravanjem onim od najgorih opštih mesta kao što je (u konkretnom

sluĉaju) potezanje takozvanih velikih tema: samoubistva, smrti, ţrtve, kako bi se naivni ĉitalac (i

kritiĉar) upecao i poĉeo da razmišlja o ljudskoj prolaznosti, a malograĊanski poluinteligent i

ĉinovnik o tome da su ţene varljive: la donna e mobile...

Pisac moţe izmisliti sve što se moţe izmisliti u okvirima mogućnog, verovatnog – i, dakako,

uverljivog – u tome i jeste sva mudrost umetnosti izmišljanja, pa ĉak i hazardnu igru (kao što je

ona Borhesova Vavilonska lutrija, na primer), no da će neko da pohrli na ovakvu lutriju kakvu

nam je smislio Brana Šćepanović, to je zaista neverovatno. Kako je ta stvar sa lutrijom za mene

potpuno nedostiţna (priznajem) i kako nisam u stanju da je domislim do kraja, to neka ĉitalac

pokuša, u vidu zabave i društvene igre, da se poigra u dokolici ovom lutrijom po receptu B.

Šćepanovića!

G. Goluţa je, dakle, još ţiv, što znaĉi da se još (na ţalost) nije ubio. Bulji kroz prozor i posmatra

–

preko zamućene reke kako se, iznad opustelih i pokislih strnjišta, u jatima komešaju izgladnele

vrane.

A zašto bi reka bila zamućena kao (za)mućeno jaje, a ne mutna, to nam nije jasno, kao što nam

nije jasno odakle zna B. Šćepanović da su vrane izgladnele, kad je ovo doba jesenje, a one se

viju nad strnjištem, a B. Šćepanović ne zna kakva je razlika izmeĊu pouzdanog i nepouzdanog

pripovedaĉa, pa on neke vaţne stvari po priĉu ne zna, a zna da su vrane izgladnele, jer on ne

razlikuje autorski stav od taĉke gledišta junaka priĉe, pa se tako sve pobrkalo, sve se uskomešalo.

I ta bi uskomešanost trajala još dugo da se nije na vratima pojavio direktor hotela, koji, u ĉuvenoj

već šćepanovićevskoj ironiji, pita g. Goluţu:

– Je l’ opet razmišljate o suštini?

– Pa naravna stvar – jetko procedi on. – A onima što su se kladili, kaţite da su izgubili: moju

smrt niko ne moţe da planira ili predvidi, jer će ona proizići iz mog – nadahnuća.

Suština, smrt, predviĊanje, pa sad još i nadahnuće! To da će smrt g. Goluţe, na koju se B.

Šćepanović kladio jednom paskalovskom opkladom, i planirao je po najboljem jeremićevskom

predviĊanju (da stigne na konkurs Udruţenih izdavaĉa), ta smrt, dakle, zavisi od g. Goluţine, to

jest g. Šćepanovićeve – inspiracije! To je sasvim jasno. Ali ako nam je suditi o toj inspiraciji na

osnovu dosadašnjeg toka ove priĉe, g. Goluţa će još dugo ţiveti u našoj literaturi kao kandidat za

samoubicu i knjiţevno nedonošĉe, avorton, kao što će i B. Šćepanović još dugo ĉekati svoju

inspiraciju kako bi najzad dokrajĉio ovu svoju priĉu u tri nastavka i u njenom konaĉnom i

mrtvom obliku.

Tako su se osipali dani, veli Šćepanović vrlo originalno, i dok se tako vrlo originalno osipaju

dani, g. Goluţa se, ogrnut šalom koji je ispleten neţnom rukom neke od onih prepodnevnih ţena,

naginje nad reku, koja se, pak, sa svoje strane, otimala ledu.

Stvari se, dakle, dosad nisu pomerile ni za dlaku, uprkos ĉudima, nestajanju i uskrsnućima,

uprkos ĉudesnoj svetlosti na licu junaka: on se, eto, jednako naginje nad reku, a evo već smo

zakoraĉili u mesec decembar.

I – najzad – obrt! Dramski obrt:

MeĎutim, krajem decembra on dobi proliv...

Tako je, eto, gospodin Goluţa, koji je usred sparnog leta pojeo dupli gulaš, dobio proliv –

meĊutim – tek krajem decembra, i tako smo doznali da naš junak, pored mastiljavog lika, ima još

i ne male stomaĉne tegobe – proliv, dijareju! Ali to, naravna stvar, u ovom sluĉaju, nije obiĉan

proliv, ono što se u narodu zove još i sraćkavica, nego to je neka metafiziĉka sraćkavica,

apsurdni proliv. Videćemo odmah. Gospodin Goluţa, dakle, ne izlazi iz hotelske sobe zbog

proliva –

jer se stideo da prizna kakva ga je nevolja snašla, pa je po direktoru hotela poručivao da se

potpuno predao razmišljanju.

– Šta je g. Goluţa poruĉivao varošanima?

– Da se predao razmišljanju.

– Da li je, dakle, direktor hotela mogao znati da on (Goluţa) ima sraćkavicu?

– Nije. Jer je g. Goluţa uskraćivao svakome mogućnost da ga poseti ili na bilo koji drugi način

uznemiri...

– Šta su varošani zakljuĉili na osnovu ove diskrecije g. Goluţe?

Iz toga varošani zaključiše da on, u stvari, fizičkim pročišćavanjem svoje telo priprema za

prelaţenje u duh...!

– Šta je fiziĉko proĉišćavanje?

– Proliv (sraćkavica, dijareja)!

– Kako se zove umnoţavanje besmislica?

– Logodijareja!

Sve u svemu, logika sasvim jeremićevska (Ima mrlje boja u reĉenicama jednog, a mlazeva g...

(merde) svuda duţ stila onog drugog. – Flober, pismo Lujzi Kole od 26. avg. 1853).

Ovaj iznenadni proliv g. Goluţe iznenadno je i nestao za Novu godinu (ne zna se, naravno, koju)

i g. Goluţa se pojavljuje na novogodišnjoj sveĉanosti bez proliva, pošto mu proliv beše srećom

minuo. I pošto mu proliv beše srećom minuo –

Gospodin Goluţa (...) jeo je i pio kao da u svemu tome uţiva, a dvaput je čak i zapevao – kao da

se i sam raduje ţivotu koji napušta.

U januaru je ukorio varošane zbog te noći, posluţivši se pri tom sentencom sasvim nalik na

jeremićevska popovanja (Radujete se kao budale... To je nedostojno! Kao da ne postoji i –

patnja!), a varošani se zbog ove popovskoegzistencijalistiĉkoapsurdne apoftegme poput onih

Jeremićevih – postideše, i g. Goluţa poĉe da izbegava muški svet.

Ţenama se to naročito dopadalo: ne zazirući više ni od koga – posećivale su ga sve češće, javno

izjavljujući da je gospodin Goluţa, u stvari, najčudniji muškarac koga su ikad upoznale.

Šćepanović ima – u stvari – najlakši spisateljski zadatak kada su u pitanju ţene i ţenska

psihologija, jer – u stvari – ţene su ološ, a muškarci su muškarĉine, pa makar bio u pitanju i tzv.

mali ĉovek po jeremićevskom receptu, kao što je zamišljen g. Goluţa. Taj i takav Goluţa sada,

pošto mu proliv beše srećom minuo, postaje još veći pastuv nego ranije, kada nije imao proliv i

kada su ga posećivale samo najlepše varoške uspaljenice, jer sada su ga ţene – u stvari – ne

zazirući više ni od koga, posećivale sve ĉešće, i posle tih poseta, gde on ostaje sa svim

uspaljenicama dugo zakljuĉan, one (ţene) sad izjavljuju da je g. Goluţa u stvari najĉudniji

muškarac koga su ikad upoznale!

Motivirati nešto (knjiţevno) izjavama kao: u stvari, meĊutim, eto, na taj naĉin, tako, u to vreme,

baš tada itd., i to smatrati dovoljnim, to znaĉi biti knjiţevno nepismen i ne znati o knjiţevnom

poslu najelementarnije stvari: da se knjiţevna motivacija temelji na logiĉkoj motivaciji i da se

bez logike i bez logiĉkog rasuĊivanja ne moţe pisati priĉa (kao što se ne moţe ni priĉati priĉa u

kafani). To isto vaţi i za uopštavanja kao što su većina ţena, jedan od varošana, najlepše ţene,

najstariji varošanin itd., jer te kategorije u knjiţevnoj transpoziciji ne znaĉe ništa – pogotovu

ovde – nemaju nikakvog odjeka u ĉitaocu, ne izazivaju nikakvu simpatiĉku reakciju, nikakav

intelektualni eho, nikakvu vizuelnu predstavu. Kao što se, logiĉno, iz takvih opštosti ne moţe

stvoriti nikakva psihološka uverljivost likova, jer likovi nisu ni ostvareni, pa, dakle,

konsekventno i logiĉno, ne moţe ni doći do sukoba ili do bilo kakvih ljudskih i psihološki

uverljivih relacija meĊu tako uopštenim i neosmišljenim likovima. Literatura postiţe svoje efekte

kroz posebno, kroz detalj, kroz individualno, a njen opšti utisak proizlazi iz tog posebnog. Ali

sve to mora biti osmišljeno, individualizovano, uverljivo, mogućno i nuţno.

Baš u to vreme, većina oţenjenih varošana – mada su se zaklinjali javno da uopšte nisu

ljubomorni – počeše da mu najljubaznije preporučuju za konačan obračun sa ţivotom svoje

starinske koltove, moderne brauninge i elegantne damske pištolje.

(Uporediti: Osvetoljubivost iz ljubomore je ĉešća i veća od osvetoljubivosti iz mrţnje. Doktor

Jeremić, Misao br. 325).

Većina oţenjenih varošana, baš u to vreme itd.: tu nema jedne jedine slike, jedne jedine mogućne

asocijacije, jedne jedine motivacije, niti mogućne simpatiĉke reakcije, kao što nema u celom

ovom pasusu (ni u celoj ovoj priĉi, uostalom) ni jednog jedinog uverljivog lika, ni traga od

majstorstva, neĉeg, dakle, na osnovu ĉega biste mogli zakljuĉiti da ovo piše pisac ĉija su

zapaţanja obojena peĉatom individualnosti, originalnosti, duha. Ništa od toga.

No ne traţimo od ove priĉe i od ovog pisca nemogućno.

Dakle, većina oţenjenih varošana (...) poĉeše, ako se već ne počeša, jer ih, valjda, svrbi njihova

ljubomora, mada su se zaklinjali javno itd.

G. Goluţa odlaţe svoje samoubistvo i, sasvim u stilu jeremićevsko-šćepanovićevskog apsurda,

uverava varošane da će iz poštovanja prema svojoj smrti, ipak izabrati neki originalan način da

napusti ovaj neosmišljeni i neuračunljivi svet (jer skoĉiti u reku – utopiti se, dakle – to je, po

jeremićevsko-šćepanovićevskom apsurdu, vrlo originalan naĉin, kao, u najmanju ruku, harakiri).

Ako pisac naslućuje da su postupci njegovih junaka besmisleni i da je imaginarni (knjiţevni) svet

u koji ih je gurnuo takoĊe besmislen, jer neosmišljen, onda mu ne ostaje ništa drugo nego da baci

svoju priĉu ili da poĉne da je piše iznova i iznova, dok se stvari takoreći same od sebe ne

osmisle. A izjaviti da je svet – neosmišljen i neuraĉunljiv – samo stoga što je priĉa neosmišljena i

neuraĉunljiva – to je traţenje alibija, makar podsvesno, da se sva ta neosmišljenost i

neuraĉunljivost siţejne obrade opravda, kako-tako.

Da je svet Šćepanovićeve priĉe neosmišljen, dakle i neuraĉunljiv, to je jasno svakome ko ima

imalo pojma o knjiţevnim stvarima. Tako nas B. Šćepanović, gonjen svojom ispraznom

knjiţevniĉkom ambicijom, baca sasvim neosmišljeno i neuraĉunljivo iz svog kamijevskog

knjiţevnopomodnog (a zapravo anahronog) apsurda u svet neke staroruske, ukrajinske,

gogoljevske palanke, gde se vode neki toboţe realistiĉki razgovori u stilu klasika ruskog

realizma devetnaestog veka. Dakle, već sledećeg dana pohitao je g. Goluţi najbolji varoški

berberin (gde ovo najbolji treba da bude nekom vrstom knjiţevne karakterizacije lika, kao ono

najstariji, najlepša itd.). Evo kakav razgovor vode taj najbolji varoški berberin i g. Goluţa, koji

se sprema da napusti neosmišljeni i neuraĉunljivi svet ove pripovetke. (Na to ćemo morati,

naţalost, još da popriĉekamo.) Berberin kao berberin, nudi, dakle, svoje berberske usluge

jednom uglednom klijentu, što Šćepanović formuliše ovako: on mu ponudi svoju svesrdnu

pomoć (paţnja! ovo je ironija!). Jer ovaj najbolji berberin ne bi bio najbolji berberin, ni

Šćepanović najbolji novelista (po Jeremiću), kada kod njega berberin ne bi bio apsurdan, pa

ponudio klijentu svoju svesrdnu (apsurdnu) pomoć:

– Ali ja te ne razumem – obrecnu se na njega gospodin Goluţa. – PreĎi već jednom na suštinu,

beštijo!

Šćepanović ne bi bio pisac apsurda i pisac manovske ironije, kada se ne bi znao izvući iz ove za

(maloumnog) ĉitaoca vešto spremljene zamke:

– Ma nije reč o suštini – šaptao je uzbuĎeno berberin. Ja i ne znam šta je to suština! – Nego, o

veštini se radi gospodine moj! O veštini!

Niko od nas ne zna šta je suština, ali o veštini je reĉ, gospodine moj! O veštini pripovedanja, jer

pripovedanje je veština, a suštinu prepustimo onima koji se njome bave, gospodine moj! Jer

makar izjavio Jeremić liĉno, glavom i bradom, da ovaj pisac (Šćepanović) piše hemingvejske

dijaloge, to jest isto tako dobre kao Hemingvej, pisac ne sme poverovati takvom kritiĉaru na reĉ,

jer onda, gospodine moj! moţe mu se dogoditi da napiše ovakav (besmislen) hemingvejski

dijalog na bazi apsurda:

– Kaţi onda! Šta se ustručavaš.

– Pa, eto, s vašim blagoslovom, mogao bih da vas recnem britvicom ispod grla. A britvica je od

švedskog čelika – nećete je čak ni osetiti.

– A šta ako je ipak osetim?

– Jamčim vam svojom čašću: biće sve gotovo dok trepnete. Osim, naravno, ako ne zahtevate da

vam, ulevo od grkljana, upišem jedan specijalan rez, koji se veoma često upotrebljava na istoku.

Tako dakle. Berberin, kao pravi barbarin, moţe da recne britvicom ispod grla i to neće boleti, jer

britvica je od švedskog i svetskog ĉelikĉića, neće se – molim – ni osetiti, ukoliko ne ţelite ulevo

od grkljana a ne udesno (izgleda da je i berberin levak, kao i g. Goluţa) da vam upišem jedan

specijalan rez, neku vrstu levaĉkog podgrkljanskog reza, koji se upotrebljava na istoku, dakle,

molim, samo bez brige, kao da je u pitanju lapis, jer rez će biti ulevo od grkljana, a ne udesno,

što bi, naravno, iz osnova promenilo stvar.

– Iako bi to bilo sjajno, odbijam toliku ţrtvu – velikodušno će gospodin Goluţa. Posle bi te

mučila nesanica i grizla savest, zar ne?

– Naprotiv, gospodine moj – uskliknu berberin – tek ću onda da olakšam dušu: još od šegrtskih

dana mene, zamislite molim vas, opseda slatko iskušenje da pritisnem britvicu ispod nečijeg

gospodskog grla.

(Sasvim hemingvejski dijalog! Mene ovo, iskreno govoreći, podseća manje na govor

gogoljevskog ludaka, jer je ono knjiţevna transpozicija, i kao takva sasvim suvisla, a više na

razgovor najobiĉnijih ludaka, izvan svake knjiţevne sheme i asocijacije.)

– Pa šta si onda čekao do sada?

– Uvek mi je u odlučnom času otkazala petlja: (...) a ja, razume se, ne smem da objasnim zbog

čega mi ručica drhti. A ona: drhti li drhti. Prosto bih je pljunuo, gospodine moj.

– Zanimljivo – šapnu on i namah preblede. – Ali šta ćemo – ako ti i na meni ručica zadrhti?

– E, vi ste ipak nešto drugo – štucnu berberin. – Vi ste već odabrali smrt, a uz to ste iz velegrada

– što me posebno uzbuĎuje.

(...)

– Odsad ću se sam brijati.

– Ali ja sam hteo da vam pomognem – zamuca berberin. – Ovih meseci sam se toliko svikao na

vaše grlo da sam ga tako reći – zavoleo.

– Napolje, zlikovče – ciknu gospodin Goluţa.

Šta znaĉi, pitam ja vas, šta znaĉi ovaj maloumni razgovor, ovaj imbecilni dijalog, šta znaĉi sve

ovo klicanje, šaputanje, štucanje, zamuckivanje i ciktanje, i kojem to knjiţevnom ţanru pripada!

I gde se još u civilizovanom svetu piše ovako! I gde se još u civilizovanom svetu moţe ovakva

priĉa i ovakav dijalog štampati u rubrici Odabrane stranice, i to u najuglednijem nedeljniku! I

koja kritika u civilizovanom svetu moţe ovakvu priĉu prihvatiti bez rezerve, kao svojevrstan

chef-d’oeuvre? Koja, osim naše jeremićevske, kojoj ova i ovakva proza odgovara po izbornim

srodnostima!

Već smo zagazili u mesec februar, a g. Goluţa nikako da napusti, na originalan ili neoriginalan

naĉin, ovaj neosmišljeni i neuraĉunljivi svet. Posećuju ga, reklo bi se iznenada, sedmorica

uglednih varošana, sedam šćepanovićevskih marioneta bez lika i obliĉja, i tu nam ništa neće

pomoći kvantitativno umnoţavanje, jer sedam uglednih varošana jesu isto toliko nevidljivi i

neubedljivi koliko i da je u pitanju jedan jedini ugledni varošanin, i tu ništa ne pomaţe taj srećni

broj sedam, makar bilo u pitanju sedam samuraja: sedam puta nula jeste nula! Dakle, tih sedam

uglednih varošana (7×0 = 0) traţi od g. Goluţe da najzad privede kraju ovu komediju, ovo

odlaganje, Šćepanović nikako da se oslobodi stereotipija iz loših filmova:

Ali oni se, ne skidajući kapute i bunde, razmestiše po sobi: četvorica posedaše u fotelje, jedan se

izvali na krevet: onaj najkrupniji, oslonivši se leĎima na vrata, ostade da stoji.

Ne samo zbog interpunkcije, potpuno proizvoljne, i koja samo unosi još veću zabunu (da li se

onaj najkrupniji izvalio na krevet ili je, posle dve taĉke, ostao da stoji?), ja, priznajem, nisam u

stanju da u ovoj skrivalici pronaĊem sedmoricu graĊana, makar oni bili i najugledniji! Ako i

prihvatim da je onaj koji se izvalio na krevet i koji – istovremeno – stoji oslonjen na vrata –

dvojica (što je pomalo neobiĉno podvajanje liĉnosti), ipak mi jedan ugledan varošanin nedostaje,

jer ĉetiri i jedan jesu pet, plus jedan jeste šest. To je logiĉno i logiĉki dokazljivo, najprostijom,

elementarnom raĉunicom koja se uĉi u osnovnoj školi: sabiranjem. Ĉetiri plus dva jednako je

šest.

Mali zadatak za dr Jeremića: koliko je ĉetiri plus dva i gde se sakrio sedmi od najuglednijih

varošana?

Posle malog dijaloga na bazi apsurda, to jest apsurdnog razgovora izmeĊu petorice-šestorice

(koliko li ih je) uglednih varošana i gospodina Goluţe, shvatamo da dr Jeremić još nije završio

svoj jednostavni zadatak i da je još u magarećoj klupi, jer još nije izraĉunao koliko je ĉetiri plus

dva, jer Šćepanović insistira:

– Ah – zagrajaše sva sedmorica – zar vi tako plaćate svoje račune? (Itd.)

Iz ĉega se jasno vidi da Šćepanović insistira da ih je sedmorica pa šlus, i hajd sad neka se neko

usudi da mu kaţe da ne vidi tu sedmoricu graĊana, nego nekih pet-šest otprilike, ali sedmoricu

nikako! I hajd sad neka mu neko kaţe da se ne moţe zagrajati na ah, makar ahnulo istovremeno

sedam stotina najuglednijih varošana. Mada, priznajem, kada bi u ovoj priĉi bilo igde ikakvog

logiĉkog oslonca, zaista bi graĊani (petorica, šestorica ili sedmorica, sad svejedno) mogli da

ahnu i da ahću do besvesti, slušajući reĉi koje g. Šćepanović stavlja u usta sirotom g. Goluţi:

(...) zahtevam da mi se odmah obračuna odgovarajući procenat od sveukupne dobiti koju ste,

zahvaljujući mojoj naivnosti već stekli.

Jer bi shvatili najzad da imaju posla sa ludakom. Ali, pošto su i sami ludaci, to niko ništa ne

primećuje, i priĉa se nastavlja, kao da ništa nije bilo, kao da nam ne nedostaje jedan od

najuglednijih varošana.

– E, pa gospodine Goluţa: vi ste zaista veličanstveno Ďubre – šapnu neko, a šestorica ostalih, u

jarosnoj nemoći, samo zaklimaše glavama.

Neko, dakle, šapnu, a šestorica ostalih zaklimaše glavom, što bi trebalo da znaĉi da se onaj jedan

vratio, ali zašto je jedan (sedmi?) neko koji govori, dok ostala šestorica (uzmimo) samo klimaju

glavom, kao u japanskom pozorištu, svi odreda i istovremeno, to nije baš sasvim jasno, ukoliko

to nije stoga što su to sve šćepanovićevske marionete, kao što je marioneta i onaj jedan što se

domogao milosti da postane neko, i makar taj neko govorio besmislice, a te besmislice bile

zabeleţene neveštom rukom autora koji ne zna za (pravilnu) interpunkciju, kao što ne zna – što

je isto toliko evidentno – da broji do sedam kada piše. Ukoliko ova reĉenica ne znaĉi da je taj

jedan graĊanin – Neko – šapnuo to što je imao da šapne, a da su u sobi ostala ponovo samo

šestorica (a šest ostalih – od glagola ostati). Itd.

– Šta ste se toliko zabrinuli – iskezi se onaj na vratima.(...)

– Ali ja ne umem da plivam – lecnu se on.

– Pa zato vam to i predlaţemo – nasmeja se najstariji varošanin.

– Gluposti – zacereka se gospodin Goluţa (...) Ţene uvek osete pravog muškarca – šapnu on i s

neskrivenim ponosom uhvati u ogledalu svoj lik, koji mu se u poslednje vreme sve više dopadao.

– Kazaćemo svojim ţenama da ste kukavica. A kad vas one prezru – javno će vas popljuvati cela

varošica.

– Ali varošica mene oboţava – uskliknu on.

Onaj na vratima se iskezi, g. Goluţa se na to lecnu, najstariji varošanin, valjda zato što je bezub,

nasmeja se, onda se g. Goluţa zacereka, pa onda odmah šapnu, a nemalo zatim uskliknu! Kada bi

Jeremić ili neki drugi kritiĉar stao da tolkuje ove psihofiziološke reakcije šćepanovićevskih

marioneta, koje se keze i koje klikću i koje šapuću, kada bi, dakle, uzeo neko sa imalo zdrave

logike da proceni psihološku adekvatnost tih krikova i šaputanja, shvatio bi, bez imalo truda, bez

ikakvog poznavanja psihologije (u smislu nauke), dakle zdravom pameću, da se ovako ponašaju

moţda samo teški ludaci, a da se ovom vrstom motivacije ne sluţe u literaturi ni najgori diletanti.

Dajte ovaj tekst nekoj glumaĉkoj ekipi, profesionalnoj ili diletantskoj, ili pokušajte sami da

odigrate uloge koje vam namenjuje ovaj pisac (jer ono što sledi iza neposrednog govora to su,

zapravo, svojevrsne didaskalije), pa probajte da se cerite, kezite i šapućete po autorovim

uputstvima, da sledite njegove didaskalije! Da u ulozi glumca ovog vodvilja predloţite svom

glumaĉkom partneru da skoĉi u reku, to jest da se ubije, i onda oĉekujte od njega da se on

zacereka (a da je pri tom normalan) i da izgovori reĉ: Gluposti!

Dok sedmorica uglednih graĊana (zapravo petorica-šestorica) oĉekuju g. Goluţinu odluku, ovaj

prilazi prozoru i –

utrnulim prstima doškrinu čipkastu zavesu: napolju se zimska izmaglica već zgušnjavala u

ledenu tminu...

– Šta znaĉi doškrinuti?

– Glagol doškrinuti sastavljen je od prefiksa do- i glagola škrinuti/škripnuti.

– Šta oznaĉava u srpskohrvatskom jeziku prefiks do- u glagolskim sloţenicama?

– do- kao prefiks u glagolskim sloţenicama znači završiti radnju ili zbivanje osnovnog glagola

(...) dovesti dokraja ranije nedovršenu radnju... (Rečnik sh. knjiţ. jezika, str. 697).

– Šta je uĉinio, dakle, g. Goluţa?

– Doškrinuo je ĉipkastu zavesu, što znaĉi doveo je dokraja ranije nedovršenu radnju i navukao

zavesu na prozor da bi lakše mogao da vidi kako se napolju zimska izmaglica već zgušnjavala u

ledenu tminu!

Goluţa konaĉno obećava da će najzad izvršiti svoj naum u nedelju, pa ĉim su ga varošani obišli,

on je spakovao svoja dva velika ţuta kofera, obukao zimski kaput i gotovo do očiju navukao crni

šešir. Goluţa je, dakle, usred meseca februara obukao zimski kaput, jer bi ĉitalac mogao valjda

da poveruje da će obući letnji, i, naravno, gotovo do oĉiju navukao crni šešir. Varošani su,

meĊutim, lukavi (isto toliko koliko su i gostoljubivi, izludeli, dareţljivi, velikodušni, krvoţedni,

ljubomorni, zli itd.), pa mu, bogme, ne daju ni makac. Sad su trojica (dakle ne više petorica-

šestorica, to jest sedmorica).

on ugleda trojicu od svojih malopreĎašnjih posetilaca: u bundama i sa šubarama naoruţanim

štapovima – šetali su se po dvorištu i, izvijajući glave, osmatrali njegove osvetljene prozore.

– Šta su ĉinili malopreĊašnji posetioci?

– Izvijali su glave.

– Zašto su izvijali glave?

– Jer su bili sa šubarama naoruţanim štapovima, pa su im te štapovima naoruţane šubare

pritiskale glavu svom svojom teţinom!

– Šta je uĉinio g. Goluţa, koji se do malopre takoreći – cerekao?

– Gospodin Goluţa se povuče natraške nekoliko koraka i grčevito se maši za telefonsku

slušalicu. Aparat, meĎutim, nije radio. Sve su preduzeli, pomisli i – zaplaka.

Naravno, kada ĉovek ugleda kroz zatvorenu zavesu koju je hteo da otvori kako pod prozorom tri

ĉoveka izvijaju glave naoruţane šubarama; kada shvati da radio, meĊutim, nije aparat (ili,

svejedno: aparat, meĊutim, nije radio)

U prezentu ova reĉenica bila bi, naravno, sasvim u redu.

, dakle da telefon nije radio-aparat, takvom ĉoveku ne preostaje ništa drugo nego da zaplaĉe.

Tako smo dobili plaĉljivog Gari Kupera sa crnim šeširom nabijenim gotovo do oĉiju, no to sada

više nije Gari Kuper nego Gari Kufer, jer sad je ovo scena iz nekog lošeg krimića (uticaj filmske

tehnike na srpsku prozu!), glavni junak hoće da beţi iz nekog grada, po zaleĊenoj meseĉini,

zgrabio je svoja dva ţuta kofera, no trojica progonilaca stoje pod prozorom, naoruţani šubarama,

to jest sa naoruţanim šubarama, naš junak paniĉno telefonira, to jest pokušava da telefonira, ali

odjednom shvatamo, zajedno s njim, da telefon nije radio-aparat, i onda naš progonjeni junak iz

krimića shvata da nešto nije u redu, pa pomisli (i sad Šćepanović postaje odjednom sveznajući

pripovedaĉ, pa, dakle, zna i ono što njegov junak misli): Sve su preduzeli, pa zatim, poput nekog

ĉehovljevskog junaka (jer ovo je sad stereotipija na naĉin dobre ruske klasike) ako i ne umire

naprasno, a ono naprasno (povlaka) zaplaĉe! Kolika skala psiholoških i moralnih stanja! Smeh i

suze! Krajnje (kiĉerske) dihotomije: širenje skale vrednosti pomoću stereotipnosti; smeh ↔ suze.

Takav vam je ţivot! Višeznaĉan! Ap-sur-dan! A taj je apsurdni kvazipesniĉki kiĉ-koncept

popraćen, naravno, opisom prirode, vrlo funkcionalnim:

Napolju je zavijao vetar tako da nije ni pokušao da viče i traţi pomoć.

– Kako je zavijao vetar?

– Tako da nije pokušao da viĉe!

U samu zoru, oni zalupaše na njegova vrata (...) Goluţa je leţao pritajen i spokojan, bez glasa.

U stvari, prijalo mu je da ih sluša kako nagaĎaju da je on moţda pobegao kroz dimnjak ili se

obesio o luster. Tek kad počeše da obijaju bravu...

– Šta su pomislili varošani, pošto su ga cele noći nadgledali, pratili, uhodili?

– Da je moţda pobegao kroz dimnjak ili se obesio o luster!

– Šta su, dakle, varošani preduzeli?

– Poĉeše da obijaju bravu!

Pošto se g. Goluţa oglasi, varošani – naravno – shvate da niti je pobegao kroz dimnjak, jer nije

duh, niti se obesio o luster (jer bi priĉi bio tu kraj), pa, dakle, batališe posao oko obijanja brave,

jer im se sve to uĉinilo priliĉno ap-sur-dnim. Što se pak tiĉe g. Goluţe, on nije ni pomišljao da

spava, ali isto tako nije se ţurio ni da izaĎe van, jer g. Goluţa zna, a Šćepanović ne zna, da se

izaći moţe samo van, kao što se i ući moţe samo unutra.

Već znamo, ili bar slutimo od samog poĉetka, da g. Goluţa i te kako polaţe na svoj izgled, i

znamo od poĉetka da B. Šćepanović oblaĉi svoje junake sa istom paţnjom sa kojom je pokojni

Tolstoj (koji je izostao iz kolekcije svetskih klasika, jer ga je istisnuo Brana Šćepanović) oblaĉio

Anu za bal. Pošto je Šćepanović, dakle, obrijao svog junaka, pazeći da ga ne secne (dugo se

brijao, pazeći da se ne poseče), poĉeo je još briţljivije da ga oblaĉi, imajući na umu, bez sumnje,

Tolstojev svetli primer.

Još briţljivije se oblačio – usaglašavajući boje košulje, kravate i čarapa sa svojim najlepšim

svetlo plavim odelom. Zatim je, uţivajući u svom izgledu, odstojao izvesno vreme pred velikim

ogledalom... (Itd).

Gospodin Goluţa dolazi u varoš usred sparnog leta, u mesecu avgustu, obuĉen u crno odelo i sa

crnim šeširom na glavi, crn od glave do pete kao crni gavran, i to svoje crno odelo i crni klobuk

nosi tako nekih šest-sedam meseci, a sad – odjednom – usred ledene veljaĉe – oblaĉi svetloplavo

odelo i usaglašava s njim boje košulje, kravate i ĉarapa, a sve po najboljem provincijskom ukusu

(jer Brana Šćepanović veruje da je ovo moda à la Karden, ovo i ovako usaglašavanje boja!)

(Uporediti: Moda je ukus onih koji nemaju ukusa. Modna misao doktora honoris causa

elegantiae Jeremića, pod brojem 451)

Stojeći tako pred ogledalom i diveći se jednako svom mastiljavom liku, sad dobro izbrijanom,

koliko i svom svetloplavom odelu i usaglašenim bojama ĉarapa, košulje i kravate, g. Goluţa –

naravno – razmišlja. Ni na kraj mu pameti – naravno – eto – meĊutim – uostalom – da se ubije.

Uostalom, više se nije bojao: mogao je da bira izmeĎu dve mogućnosti koje su mu – obe

jednostavno – spasavale i ţivot i već stečeni ugled.

Sad ovde ĉitalac, naravno, oĉekuje jasnu perspektivu spasenja, jasnu alternativu. Dve

mogućnosti – obe jednostavne. Naravno.

Ako mi ipak obe iskliznu, ostaće mi, bogme, noge, šaptao je, pa ćemo videti ko je brţi: moj strah

ili njihov gnev.

I opet ništa nije jasno, a jedino što je sasvim jasno svakom osim dr Jeremiću, to je da Šćepanović

ne zna da sroĉi jednu jedinu pristojnu reĉenicu i da su njegovi junaci najobiĉnije marionete koje

on oblaĉi i svlaĉi po meri svog talenta i svog knjiţevnog umeća – diletantskog – da se njegovo

poigravanje psihološkim mogućnostima svodi na najobiĉnije mlaćenje prazne slame.

Od zadovoljstva što je sve valjano smislio i izračunao, poče čak i da zviţduće.

Ovo smenjivanje duševnih (bolesnih) stanja Šćepanovićevih junaka, ovi neoĉekivani i

nemotivisani prelazi iz cerekanja u plaĉ, iz plaĉa u zviţdukanje, i iz zviţdukanja u šaputanje sebi

ili Jeremiću u bradu, iz šaputanja u trabunjanje u autorskom glasu i naglas, dati su u cirkuskim

(klovnovskim) numerama sa mnogo više psihološke i umetniĉke uverljivosti nego što su dati

ovde. Jer Šćepanović ne pravi razliku izmeĊu uzroka i posledice, on pokušava da nam podmetne

posledicu kako bismo na osnovu nje shvatili uzrok, i to je sasvim mogućan put za postizanje

knjiţevne uverljivosti i psihološkog (knjiţevnog) efekta. Ali, ovde, nedovoljan, neubedljiv, jer su

i uzrok i posledica jednako apsurdni, to jest besmisleni i nemotivisani. Ako nam saopštava da

njegov junak plaĉe, mi moramo, da bismo mu poverovali, da verujemo u uzroke, u razloge tog

plaĉa. U uzroke tog cerekanja. U uzroke (razloge) tog zviţdukanja. Da budu, dakle, ako ne

psihološki, a ono knjiţevno motivisani. Da je u ovom ĉasu zviţdukanje g. Goluţe motivisano

makar strahom (jer se strah moţe rasterati i tako), mi bismo još nekako mogli da mu poverujemo.

Ali kod Šćepanovića sve nijanse ljudskih stanja, sve bogatstvo psiholoških motivacija, svedeni

su – videli smo već – na nekoliko banalnih kiĉ-asocijacija i kiĉ-dihotomija i kiĉ-dilatacija. I tu

leka nema. I tu ne pomaţu ništa one rekao bih podsvesne ispravke i sumnjivi knjiţevni alibiji,

kao što su u stvari, meĊutim, uostalom, kao što ni za ovu motivaciju, da je g. Goluţa poĉeo da

zviţduće, nije dovoljna reĉ ĉak. Razumeli smo se.

Odeven u svetloplavo odelo g. Goluţa se pojavljuje na vratima, pošto već nije pobegao kroz

dimnjak i pošto se nije obesio o luster, a nije se, bogme, ni posekao britvicom (dapaĉe):

– Gle, pa vi ste već spremni – uskliknuše radosno sedmorica njegovih jučerašnjih posetilaca.

(Mada mi znamo da ih je bilo svega nekih pet-šest, nikako sedam, uprkos Šćepanovićevom

insistiranju da su dva plus ĉetiri – sedam.)

– Uvek sam bio spreman, jer je smrt moje suštinsko opredeljenje – reče on. – Samo, naţalost,

moraćemo sve da odloţimo.

Goluţa se – vidimo – ponovo izvlaĉi, pa sve tako zakera i oteţe stvar, no pri tom još stigne i da

ovlašno pogladi tanke i poput pijavice izvijene brkove, koji su mu, izgleda, u meĊuvremenu

izrasli, pa pošto ne znamo, i ne tiĉe nas se, kakve su mu obrvice, sad bar znamo da mu obrvice

nisu morske pijavice, ali su mu zato brci izvijene pijavice ko u provincijskog brice (dva osmerca

s rimom!). I to je valjda – to glaĊenje brkova-izvijenih-pijavica – ta jednostavna mogućnost koja

će mu spasti ţivot, ako to nije ovo što sledi:

U tom narodu, što je sasvim i prirodno, naći će se i predstavnici ovdašnje vlasti, a svaka vlast –

pa i vaša – po zakonu je obavezna da spreči onog ko smera da digne ruku – na sebe ili nekog

drugog – svejedno!

Sve je to, dakle, sasvim jasno i prirodno. Ali.

– Gde će se naći predstavnici vlasti?

– U tom narodu. (Uzviĉnik. Upitnik.)

– Zašto?

– Jer je to sasvim i prirodno!

– Kakva je obaveza svake vlasti?

– Svaka vlast je obavezna da spreĉi!

– Koga?

– Onoga ko smera da digne ruku na sebe ili nekog drugog.

– Da spreĉi u ĉemu?

– Upitnik. Uskliĉnik.

(Glagol zaštititi, umesto sprečiti, uneo bi, moţda, malo soli u ovu papazjaniju.)

Šćepanović se, meĊutim, oĉigledno nakljukao vestern-filmova, a vestern-situacije su mu ušle u

krv, jer mu se, valjda, neke jednostavne sheme tih filmova ĉine lako primenljivim na svaku

pripovetku, kao passe-partout za svaku situaciju. Pogledajmo:

– Ne brinite zbog toga, gospodine Goluţa: svi naši ljudi od zakona otputovali su jutros rano na

skijanje.

– Kakva slučajnost – zagrca on. (Itd.)

Jer bez obzira na to da li je g. Goluţa zagrcao ili se zagrcnuo, kad se već nije oglasio, ili kliknuo

ili ciknuo ili šapnuo, ostaje ĉinjenica da ova scena sa ljudima od zakona nije uspela da prikrije

svoje krvno srodstvo sa stereotipnom vestern-scenom, iako su ovde ljudi od zakona (pa bez

sumnje i šerif!) otišli na smuĉanje, a nisu izjahali izvan grada, kako bi pravda mogla da se sama

vrši.

Šćepanović zna, meĊutim, da sa zakonima (na Divljem zapadu) nema šale, pa stoga graĊani lepo

izvedu našeg Goluţu iz kuće, a Goluţa, koji takoĊe nije sisao vesla, nego je smislio, videli smo,

dva naĉina da pobegne, sad ima vremena da razmišlja o ĉasti:

Da beţim – mogu i kasnije, mislio je. – Moram pokušati da sačuvam i čast.

Fućka se g. Goluţi i g. Šćepanoviću za psihološku uverljivost, za motivaciju. Motivacija će sama

doći, treba samo udenuti u stvar malo opisa prirode, a to je bar lako.

Koračao je polako ispred ogolelih topola na čijim su se grančicama ljuljale injem ukrašene

vrane...

Ovo se dogaĊa u februaru, i Šćepanović pokušava da nam sugeriše podneblje i klimu (koji pak,

sa svoje strane, treba valjda da doĉaraju duševna stanja junaka). Pošto je mesec februar, topole su

ogolele – i ovaj bi opis prirode, ovaj prirodopis, sve dovde mogao da dobije prelaznu ocenu u

osnovnoj školi. Jer ako Šćepanović zna da je u mesecu februaru hladno, ako je hladno, i da su

topole ogolele, on ne zna kako izgledaju i koliko su otprilike teške vrane (Corvidae frugilegus,

najkrupnije ptice iz porodice pevica), što znaĉi da je loš ornitolog i loš pisac i loš Ċak, da ima,

dakle, lošu moć zapaţanja, jer vrane nisu vrapci, pa bi bolje bilo da se vrane ne ljuljaju na

granĉicama, nego da stoje ili ĉuĉe na granama (kao što Goluţa ĉuĉi povazdan na mostu); dakle

na granama, ne samo zato što je deminutiv granĉica isto tako banalan koliko i reĉ ptiĉica nego i

zato, pogotovu zato, što vrane ne mogu da se ljuljaju na granĉicama ako su krepale, jer da bi

vrane bile ukrašene injem – moraju biti po prirodnim zakonima – crknute!

I dok se tako na granĉicama ogolelih topola ljuljuškaju crknute vrane, g. Goluţa nastavlja da

razmišlja, zajedno sa Šćepanovićem, kako bi se mogao iz svega ovoga izvući, pa je dakle –

ponavljao u sebi onaj već smišljeni govor, sve one probrane i dirljive reči kojima je naumio da

izmami plač, vrisak ili blagu nesvesticu bar nekoj od onih prepodnevnih ţena, a zatim da – ne

izgubivši ugled – javno odustane od svojeg kobnog nauma, tumačeći taj preokret, razume se,

svojim plemenitim obzirima prema dotičnoj, uvaţavanja dostojnoj, gospi čije osetljivo srce –

pred najavljenim prizorom njegove toliko ţuĎene i već bliske smrti – pokazuje sklonost da

prepukne od očaja.

Šta znaĉi sva ova papazjanija? Kakav je sad ovo lirski intermezzo? Kakvo je to sad rezonovanje?

Kakav pokušaj groteskne motivacije? Ova toboţe ironiĉno-podrugljiva autorska distanca, ova

ševalereskna scena sa dotiĉnom gospom koja će se – toboţe – zanesvestiti blagom nesvesticom i

ĉije srce pokazuje sklonost da prepukne od oĉaja! Šćepanović, pošto nema jasnog plana i jasne

ideje, brka ţanrove i stilove, a pošto mu se priĉa dogaĊa izvan ovoga sveta, to jest, po svoj

prilici, negde na Divljem zapadu, to mu se ĉini da je sve mogućno, jer nikakve socijalne ili

psihološke uslovnosti ne stoje mu na putu, nikakvo ţanrovsko jedinstvo, pa se Dulĉineja

pojavljuje u vestern-filmu, Gari Kuper postaje Šerlok Holms, a zatim odmah nekom vrstom

donkihotskog zanesenjaka i renesansnog viteza, a varošani, takoĊe izvan dobra i izvan zla (ĉitaj:

izvan prostora i vremena), niĉim odreĊeni, niti psihološki opravdani, niti jeziĉki, socijalno ili

geografski (makar) determinisani, ponašaju se takoĊe sasvim proizvoljno, menjajući svest i etos,

tu toboţnju (šćepanovićevsku) psihologiju gomile, ne samo izvan svake logike nego i izvan

svake ţanrovski i knjiţevno odrţive koherencije.

Šćepanović se ĉuva kao od ţive vatre da u bilo kom detalju, u bilo kojoj reĉi da neku konkretnu,

sociološku, antropološku, etnološku, geografsku ili lingvistiĉku ĉinjenicu, neki mogućni ko d koji

bi proizvoljnosti priĉe nametnuo neku umetniĉku obavezu, neko nuţno, stvaralaĉko ograniĉenje.

Proizvoljnost pak raĊa proizvoljnost. Tkanje ove priĉe stoga liĉi na sumanuto zvrndanje i

bezglavo letenje muve koju je ošinula krava repom: ona (muva) sad više ne zna gde će i kuda će,

i po svoj prilici ne zna ni da ju je krava ošinula repom, i sad leti kao bez glave, bez severa i

smera, dok je ne privuĉe, po svoj prilici i to sluĉajno, smrdljivo isparenje kravlje pogaĉe, gde će

najzad sleteti.

Takozvane psihološke motivacije koje pokreću Šćepanovićeve junake u tolikoj su meri

proizvoljne, u tolikoj meri apsurdne (u pravom, nejeremićevsko-šćepanovićevskom znaĉenju) da

ih je jednostavno nemogućno pratiti, ne zbog toga što bi te psihološke reakcije bile tanane i

neuhvatljive, nego zbog toga što se samo naglo smenjuju, bez ikakvog smisla i razloga, i to u

svom najelementarnijem vidu. Kad se ĉovek naĊe u nevolji – plaĉe, kad je ironiĉan – kezi se, kad

prkosi – zviţduće, itd.

I da bi sasvim nadvladao pritajeni strah od smrti, čiji zadah beše sinoć osetio, on u inat poče da

zviţduće.

Motivacija, ma koliko elementarna bila, opet je izostala. Jer, videli smo, g. Goluţa ne zviţduće iz

straha od smrti, nego u inat! Jer se on sada zapravo i ne boji, nego se samo prisetio svog

sinoćnjeg straha od smrti, mada i to ne bejaše, pravo govoreći, neki strah, nego više neka vrsta

gaĊenja, jer mu je sinoć smrt zasmrdela kao prljave noge ili kao vonj iz usta. Ukoliko nije u

pitanju ovde ono drugo, pomalo zastarelo znaĉenje reĉi zadah, kao opšti nazivnik za svakovrsne

mirise, ugodne i neugodne; ali onda znaĉi da mu je, to jest g. Goluţi, smrt zamirisala kao ruţa,

pa ĉemu onda taj pritajeni strah od miomirisa! Da je kojim sluĉajem g. Goluţa stajao kraj nekog

mrtvaca, ili, bodlerovski, kraj lešine koja se raspada, ili makar da je video sinoć prizor kakvog

umiranja, sprovod ili mrtvaĉki venac spleten od katleja i ruţa, što odišu teškim mirisom, sasvim

prustovski (u smislu scene), pa da još i prihvatimo taj zadah smrti kao mogućnu organsku, ĉulnu,

simpatiĉku reakciju. Ovde je pak prosto reĉ o tome da Šćepanović ne zna da piše i ne zna da

misli a misli da je pišĉina, pa nije u stanju da kaţe stvari normalno, to jest da je njegov junak

sinoć osetio strah od smrti, dah smrti, nego pokušava da se igra stiliste i pisca koji je dorastao

svakom zadatku. Odatle ta nepismena konstrukcija, ta neuverljiva motivacija, to nevladanje

jezikom kao elementarnim instrumentom knjiţevnog posla. Šćepanović se, meĊutim, razmahne

obiĉno upravo tamo gde mu stvari najmanje polaze za rukom, jer je, valjda, (polu)svestan da

nešto nije isterao do kraja, nije motivisao, pa, dakle, insistira:

A kad stiţe na most, ču kako okupljeni svet šapuće da se on tim veselim zviţdukanjem, u stvari,

oprašta od ţivota do kojeg mu nije stalo.

Ovo je – u stvari – takoĊe jedna od stereotipija iz loših filmova, ovaj neustrašivi junak koji

zviţduće dok ga vode na vešala ili na streljanje, dok ovde – u stvari – ni ovo veselo zviţdukanje,

ni okupljena masa koja šapuće nemaju nikakvog logiĉnog smisla i opravdanja. Šćepanovića je,

oĉigledno, naša jeremićevska kritika uverila da on unosi u našu prozu novine i da on skoro

dospasosovski barata filmskom tehnikom apliciranom na prozu, pa stoga on snima totale,

švenkuje po masi itd., jednom reĉju istovremeno piše scenarij za neki budući film (sa Alenom

Delonom u glavnoj ulozi) i samozvano snima kadrove. Šćepanović je, meĊutim, videćemo

odmah, diletant i tu, kao što je diletant i u stvarima knjiţevnim:

Izdignuvši još više glavu, on jednim zamagljenim pogledom obuhvati nepreglednu masu koja

beše preplavila most i obale reke.

Ova stereotipna, kiĉerska scena odlaska na streljanje ili na vešala, uzdignute glave i razdrljenih

grudi, ovaj zamagljeni pogled, sami su po sebi već ovde potpuno bespredmetni, iz drugog filma,

da ne kaţem iz drugog vica, pa, dakle, apsurdni, i tu nikakvo švenkovanje, nikakav total, nikakav

pokret kamere neće pomoći, pa makar bio u glavnoj ulozi sam Alen Delon. Tu ništa ne moţe

pomoći kamera, utoliko pre što je ovde reĉ o knjiţevnom tekstu (koji bar pretenduje na taj naziv,

hoću da kaţem), a knjiţevni se tekst odmerava po snazi reĉi, po sugestibilnosti, po pismenosti

reĉenica, po logiĉnosti, najzad. Jer ako smo sve dosad ĉitali da se ova nesrećna stvar sa g.

Goluţom dogaĊa u nekoj varošici, i ako ta varošica najviše liĉi na neko malo naselje na Divljem

zapadu (saloon, pošta, hotel, berbernica), gde vozovi dopiru – ne dopiru i gde svi ljudi od zakona

mogu odjednom da odu na skijanje (smuĉanje), što znaĉi da u tom gradu nema vojske i nema

policije (milicije) i nema nikakve organizovane vlasti osim ljudi od zakona (što treba da

odgovara šerifu i njegovim pomoćnicima iz vesterna), onda mi nije jasno odakle sad odjednom u

vidnom polju šćepanovićevske filmske kamere ta nepregledna masa koja beše preplavila most i

obalu reke! I sad predstavite sebi tu scenu u kojoj Alen Delon u ulozi samoubice posmatra

zamagljenim oĉima okupljeni svet, svet, dakle, koji se okupio da ga isprati na veĉni put, i sad

predstavite sebi kako on (Delon-Goluţa) sa visine svog samoubilaĉkog (herojskog) pijedestala

posmatra nepreglednu masu koja je preplavila most i obale reke! Švenk po nepreglednoj masi!

Nekoliko stotina hiljada statista koji šapuću!

I šta radi naš Delon-Goluţa, pošto je osmotrio jednim zamagljenim pogledom tu nepreglednu

masu?

Ponesen tim prizorom, zaboravi na strah i – mašući na sve strane šeširom boje mora – pokuša

da bar donekle uzvrati pozdrave toj zaljuljanoj gomili...

Sad smo, dakle, kompletirali garderobu Alena Delona, hoću da kaţem g. Goluţinu. On ne samo

da je, milošću g. Šćepanovića, uskladio svoje svetloplavo (letnje) odelo sa bojama kravate,

ĉarapa i košulje nego je zamenio za ovaj sveĉani trenutak i svoj veĉni crni kaubojski šešir široka

oboda jednim drugim klobukom, sasvim usklaĊenim sa bojama odela, ĉarapa, kravate i košulje!

G. Goluţa ima, dakle, na glavi šešir boje mora! Ako je ovo neki simbol, ja ga, ponovo priznajem,

ne razumem. Ako je modni hit, takoĊe ga ne razumem. Ako je to ono što po svoj prilici jeste,

jedna od proizvoljnosti i nespretnosti pisca ove pripovetke, onda već razumem. Široko mu plavo

more!

Ostavljajući po strani modne ludosti g. Goluţe, to jest g. Šćepanovića, usklaĊivanje boja odela,

ĉarapa, košulje i kravate, ostavljajući po strani morski njegov šešir, ne moţemo ne primetiti na

ovom mestu uţasno sivilo ove priĉe, odsustvo predmeta, odsustvo boja, odsustvo psiholoških

registara, odreĊeni daltonizam ove priĉe, odsustvo svake boje osim sive i morske (ne

zaboravljamo, dakako, ni ljubiĉastu reku), a da nam je pri tom sasvim jasno – ako se ne zovemo

Jeremić – da to nije posledica psihološkog efekta, da to nije kafkijansko-sivo ili kamijevski clair-

obscur, nameran i traţen, nego, rekoh, ĉisto slepilo za boje, odsustvo kolorita. I pošto već

Šćepanović voli da oblaĉi svoje junake, i pošto mu je priĉa već daltonistiĉka, i da nam literatura

ne bi bila sasvim siva, to ću ovde da donesem Šćepanoviću, za ubuduće, kada bude, dakle, pisao

svoju sledeću priĉu (dakle, za nekih desetak godina, ako Bog da zdravlja!), jedan spisak boja –

jer imenovati znači stvoriti – ĉitavu hromatsku skalu, ĉitav registar, pa neka ih rasporeĊuje po

svojoj priĉi, pa neka natruni njima svoju priĉu, pa neka usklaĊuje boje ĉarapa, odela, košulje i

kravata (naroĉito kravata), pa neka bira boje za šešir, i za šalove, i za vrane, za reku, za sva

godišnja doba, za stabla, za krošnje stabala, za topole, za kose svojih lepotica, za premrzle prste,

za pejzaţ, za jesen, za zimu, za leto, za proleće, za lišće na stablima, za metamorfozu trava i

bilja, za sutone, za jutarnje izmaglice, za kjaroskuro ulica, za vodu reke, za osvetljene prozore, za

karoseriju fijakera, za prozore na kojima su spuštene zavese, za igru svetlosti u odajama u kojima

se razbuktavaju strasti, za sivilo udţerica, za svetlost jutarnjeg sunca koje se diţe na horizontu,

za konobarske bluze, za pivo u ĉaši, etc.: emajl-ţuta, kafenomrka, ţad-zelena, ţućkastosmeĊa,

francuska plava, rubin-rujna, nada-zelena, ruţiĉastosmeĊa, svetloţuta, trava-zelena, flora-plava,

paunsko-plava, lovaĉko-zelena, te te-de-nègre, raskošno-ţuta, ĉaĊavomrka, tirkizna, bela,

marinsko-plava, ţućkastobela, normandijsko-zelena, prirodno-bela, narandţasta, malina,

granatno-crvena, crna, škriljac-siva, rose de Nice, svetlozelena, ljubiĉasta, badem-zelena,

lavanda, bordo, tamna ĉaĊ, ĉaĊasta, školjka-ruţiĉasta, bledoplava, zlatnomrka, sandalovo-mrka,

kraljevsko-plava, divlji-mak-crvena, nebeskoplava, smaragdnozelena, breskva, ruţa, pesak, staro

zlato, geranijum, mahovina. I kako mi kritiĉar-filozof Jeremić ne bi prebacio da sam ove boje

odnekud prepisao a da nisam naveo izvornik, ja to ovde ĉinim, sa osobitim zadovoljstvom, pa

makar i pravio besplatnu reklamu za tvrtku o kojoj je reĉ: READICUT twilight super laine

Smyrne / Echantillons pour qualité et coloris uniqument – [uzorci samo za kvalitete i boju],

Made in England – Readicut /France/ S. A. Calais; dakle, u pitanju su uzorci za vunu, sasvim

adekvatno situaciji, jer ovde, u sluĉaju Šćepanovićeve sive priĉe, reĉ je upravo o modnim i

tekstilnim fantazijama u sivom, pa mi se ĉinilo, i još mi se uvek ĉini, da bi Jeremić morao da

kupi svom prijatelju u knjiţevnosti jednu pristojnu paletu sa tucetom boja i da ga pusti onda da

do mile volje usklaĊuje boju odela, košulje, ĉarapa, kravate i šešira, makar to usklaĊivanje bilo

sasvim u stilu šćepanovićevskih palanaĉkih modnih hitova pod devizom: Moda je ukus onih koji

nemaju ukusa (Jeremić, 451).

U ovoj sivoj pešaĉkoj prozi stvari odmiĉu jedva pet kilometara na sat, jer Šćepanović ne samo

što piše loše i misli loše nego i misli sporo, i nikako da smisli šta da uĉini sa svojim psihopatskim

junakom, koji menja raspoloţenja kao kakav histerik, pa kada ugleda (naš junak) tu nepreglednu

masu, u njegovoj od ponosa zamućenoj svesti blesnu opaka misao da bi (...) vredelo, moţda bez

imalo saţaljenja, čak i umreti. Ovo je, oĉigledno, sasvim apsurdno rezonovanje jednog

apsurdnog junaka, koji bi mogao iz bezmernog ĉastoljublja čak i umreti, dakle strmeknuti se sa

mosta, iz prostog i jednostavnog razloga što svi samo u mene gledaju! Pa kad je već tako, to jest

kad već svi u mene gledaju, onda je najbolje – rezonuje pisac – odrţati neku govoranciju

okupljenoj masi, i to bi, taj govor, u rukama nešto spretnijeg i talentovanijeg pisca, mogla biti

poslednja, valjda, prilika da se iskupi, kao pisac, za svu ovu dosadašnju nebulozu. Jedan, dakle,

kratak, saţet, duhovit (hoću da kaţem: pun duha i smisla) govor koji bi ĉitavu dosadašnju stvar

sveo na farsu, dao svemu dosadašnjem neki farsiĉni obrt. Evo kako to ĉini Kami nam:

Hvala što ste se iskupili. Ovo je, kao što znate, čas oproštaja kad nam još samo ostaje da se svi,

poslednji put, zagledamo u sebe i svoje ništavne ţivote...

I kako B. Šćepanović ne zna da nastavi, jer nema šta da nam kaţe, to smišlja jednu intervenciju

sa strane i time se stvar završava:

– Ostavi ti nas i gledaj svoja posla – doviknu mu neko. Gospodin Goluţa nepredviĎeno zaćuta.

Jasno, zar ne? Jednostavno, nisu mu dali da govori o suštini. Govor je nasilno prekinut, taj

dugoobećavani, najavljivani, briţljivo pripremam govor. Prosto mu nisu dali da se razmahne. Vis

major.

Ali (to je ono ali iz Ĉehova, ako nije iz one manje ĉuvene poslovice Eriha Koša kojom se ovaj

proslavio u jednom sasvim posebnom kontekstu, a u vezi sa mnom), ali, kad već nije u stvari,

eto, meĊutim, itd., ali jeste najednom, dakle i ali i najednom Šćepanović se dosetio da stvar malo

zašećeri kad već nije u stanju da je zasoli cum grano salis, pa nam ponovo servira, sad pri kraju,

svoje ĉuvene Zuckerwasser-situacije (kako bismo osetili šećer na dnu ĉaše), nudi nam, dakle,

svoju kiĉersku, pompijersku razglednicu sa uplakanim lepoticama što sa suzama u modrim

oĉima ispraćaju Kupera-Delona-Goluţu na njegov poslednji put.

Ali najednom u toj zbijenoj i nepomičnoj masi, potonuloj u ćutanje, s radošću prepozna mnoge

od onih ţena na čiju je preosetljivost računao: sve su bile doterane i, kao u inat, lepše nego ikad,

jer im seta – prikrivena jedva vidljivim osmesima – beše ozračila lica onom osobenom

otmenošću, svojstvenoj samo suzdrţanoj patnji.

I reći da je pokojna Mir-Jam kiĉ i bofl i larmoajantna i loš slikar-portretista, a da je Branimir

Šćepanović naš Kami i Hemingvej i pisac remek-dela i suptilan stilista – takva se pesmica mogla

ispevati samo kod nas, gde suvereno vlada i gospodari naša slavna jeremićevska kritika, koja je

napravljena od istog jeftinog bofl-materijala (knjiţevnog i moralnog) od kojeg i ova i ovakva

priĉa. Na stranu psihološka neuverljivost i motivacija: ĉovek koji ide – ne ide da skoĉi s mosta,

koji dakle shvata da bi vredelo ĉak i umreti, pa onda namah potisne tu misao, a zatim drţi svoj

briţljivo pripremani govor, pa onda još stiţe, pored injem ukrašenih vrana i nepregledne mase,

da misli i na dame, i to sasvim ševalereskno, sav zaokupljen modnim detaljima, i s radošću, e to

je već mnogo! Suviše mnogo! Pogotovu, velim, kada su te dame sve doterane i, kao u inat, lepše

nego ikad!

Ova šćepanovićevska apsurdna limunada, ova šćepanovićevska lirika, koja se hrani oĉigledno na

vrelu jeremićevskih lirskih zamaha, u lirskim vrtovima koje Jeremić neguje uz svoju kritiku, kao

svoju liĉnu okućnicu i lirski bostan, lirika, dakle, koja je procvala kraj tog jeremićevskog

bostana, ovde, kod Šćepanovića, ima uvek i trunĉicu (nesvesnog) apsurda i neĉeg rekao bih

morbidnog: kao te lepotice sa ozračenim licem. (A to je ili uticaj francusko-jugoslovenskog filma

Ozračeni ili je pisac hteo da kaţe ozarena lica. Ne znam.)

Zatim opazi i neke onemoćale starce: uvijeni u šarenu ćebad, sedeli su na drvenim škančićima i,

cepteći od studi, čekali su da i njega – nadţive.

Tako, dakle, starci. Uzeli usred studene veljaĉe drvene škanĉiće, ogrnuli se šarenim ćebadima i

cvokoću od studeni, sve misleći: nadţivećemo ga!

Filozofija apsurda! (Viĉe Jeremić). Fi-lo-zo-fi-ja ap-sur-da!

A deca? Deca ko deca, kada padnu u ruke jednom majstoru psihologije (staraĉke, samoubilaĉke,

ţenske, deĉje, svejedno) deca mu – plaze jezike!

Suptilno!

I dok mu deca plaze jezike, naš junak, naravno, razmišlja.

Moram ih smekšati, pomisli i poče da ih uverava kako je on, eto, u njihovom čarobnom mestu –

koje je ipak, otkrio i zavoleo isuviše kasno da bi mogao izmeniti svoj odnos prema suštini –

neočekivano doţiveo takve trenutke...

Itd. Itd. Sve sama suština!

G. Goluţa proverava kakav su utisak ostavile na nepreglednu masu (starce, decu i ţene,

pogotovu na ţene) te reči u koje je polagao svu svoju nadu:

Čak ni one ţene iz njegovih divnih prepodneva ničim nisu najavljivale da će ga sprečiti u

opakom naumu: draţesno izvijenih glava, zagonetno su se osmehivale kao da su u tom času bile

zagledane u sebe.

Da sumiramo kako te stvari stoje (knjiţevno) s tim nesrećnim ţenama.

– Kakve su, dakle, bile te ţene?

– Doterane, lepše nego ikad, setna lica, sa jedva prikrivenim osmesima, ozraĉena lica...

– Nastavite.

– Osobeno otmeno-setne, suzdrţano pateće, draţesno izvijenih glava, zagonetno osmehnute,

zagledane u sebe i, najzad, i jednom reĉju, to bejahu ţene iz divnih prepodneva, dakle

prepodnevne a ne popodnevne ili podnevne ţene.

– Kako se zove ovakvo portretisanje?

– Kiĉ!

Uzalud ih je očima preklinjao da se opuste i napokon zaridaju nad njegovom sudbinom: učiniše

mu se još odsutnije, kao da su zaista bile nečim omamljene.

Ove šćepanovićevske opaske kojima popraća dramsku i dramatiĉnu radnju svoje priĉe

neodoljivo podsećaju na neku amatersku, hoću da kaţem diletantsku predstavu, od diletantskog

pisca, sa diletantskim rediteljem i sa diletantskim glumcima, ĉestitim nekim šnajderskim kalfama

koji glumataju po provinciji, pa prevrću oĉima i mlataraju rukama kako bi postigli dramski

efekat. Ali bih voleo da vidim kako bi te sirote kalfe, glumci-diletanti, mogle da odigraju ovu

scenu, gde po uputstvu pisca-diletanta i reditelja-diletanta glavni junak treba da preklinje očima

prepodnevne ţene da se

– opuste(!?)

– da zaridaju!

Rekao sam već: Šćepanović insistira i isteruje stvar do kraja upravo tamo gde je najmanje

uverljiv, gde mu se i samom valjda ĉini da je sasvim neuverljiv, ako to nije stoga što mu se ĉini

da mu neki motivi leţe, upravo kao ovaj motiv ţene i ţenske psihologije, dakle onaj isti motiv

koji leţi i Jeremiću.

I priĉi nikad kraja.

Najednom gospodin Goluţa s uţasom pojmi da sve one, u stvari, strasno i sa više ţudnje od te

okupljene svetine iščekuju njegovu smrt...

Dakle, sve one, jer su ţene kolektivno biće u ovoj priĉi, i to ne samo zato što Šćepanović ne zna

o psihologiji ništa nego prosto-naprosto stoga što Šćepanović nije u stanju da napravi dva ţenska

lika, a tri to bi već bilo ĉudo, kao što nije u stanju tokom ove glomazne i spore priĉetine da

napravi ni dva (razliĉita) varošanina, nego ih individualizuje bledim i besmislenim pridevima

(najstariji, jedan od varošana itd.) ili ih kvantitativno umnoţava (tri, pet-šest ili sedam). Tako

stoji stvar i sa ţenama, kojih je u ovoj priĉi ĉitava legija, gomile prepodnevnih lepotica, sve

jednako doterane, sve lepe ko upis, sve setne, rasplakane, omamljene, pomamljene, zagledane u

sebe u strasno-ţudnom išĉekivanju Goluţine smrti, draţesne, ozraĉene, sve ko jedna, jer to i jeste

jedna ţena, la Donna, kolektiv kao lišće iliti neutralna mnoţina kao izgladnele vrane, i kao da su

sve proizvedene u istoj seriji onih gumenih lutaka u prirodnoj veliĉini, koje se napumpavaju

vazduhom, no koje ispuštaju toplu tekućinu iz svog krila (što je, ipak, svojevrsna poenta).

Dakle ta jedna i mnogostruko umnoţena serijska ţena, ta papirna i papirnata ţenka, sad išĉekuje

njegovu, to jest Goluţinu smrt. One, dakle –

iščekuju njegovu smrt – tu jedinu zalogu da je sve ono što su doţivele s njim bilo i osobito i

čudesno i fatalno, a što bi sve – ostane li ţiv – izgubilo značenje i lepotu one kobi kojom su ţelele

da budu obeleţene.

Proĉitati ponovo! Ţene su se, dakle, podavale g. Goluţi jer je on najĉudniji muškarac koga su

ikad upoznale, zatim su ga ispratile na stratište (most) sa setom u oĉima, onda sa ţudnjom

išĉekuju njegovu smrt, i to stoga jer su – videćemo – srećno zaĉele sve redom od gospodina

Goluţe-Pastuva u onim prepodnevima, pa sada, ako bi otac te dece, te biblijske porodice, ostao

ţiv, e, onda bi te ţene bile bogme vrlo-vrlo nesrećne, jer bi sve ono što su doţivele s njim...

izgubilo značenje i lepotu one kobi kojom su ţelele da budu obeleţene!

– Pardon, gospodine, ţelim da budem obeleţena znaĉenjem i lepotom kobi.

– Molim?

– Ţelim vašu smrt, tu jedinu zalogu da je sve ono što sam doţivela s vama bilo i osobito i

ĉudesno i fatalno!

– Pardon, ne razumem.

– Ako ostanete ţivi, sve će to izgubiti znaĉenje i lepotu one kobi...

– Zbilja ne razumem. Pardon.

– To je apsurd u srpskoj literaturi, zaboga. Apsurd na lirskoj bazi. Baza na lirskom apsurdu.

Pitajte doktora Jeremića.

– Razumem. (Muškarac podiţe slušalicu, jer telefon radi i veza nije prekinuta.) – Alo, alo!

Stanica za hitnu pomoć?! (Kraj skeča.)

(...) ţene su se i dalje tajanstveno osmehivale; deca su pomno grizla jabuke; Cigani su, umesto

pogrebnog marša, valjda omaškom, svirali neku veselu melodiju; a sedi starci, klimajući

glavama, dremuckali su na svojim stoličicama – očito zadovoljni što smrt i ovoga puta dolazi za

nekog mlaĎeg od njih.

Zadatak za pisca-poĉetnika: 1. napisati ovu scenu kao vodvilj; 2. odigrati scenu sa ĉetiri glumca:

g. Goluţa, starac, dete, ţena (Cigani su tu ionako samo zato da bude veća guţva); 3. napisati

scenu ponovo, tako da se u njoj ţene ne smeškaju tajanstveno; da deca ne grizu jabuke, ni pomno

ni nepomno, jer je to sasvim nepojamno i neponjatno; da Cigani ne sviraju omaškom neku veselu

melodiju, a još manje posmrtni marš; da starci ne budu sedi i da ne klimaju glavama; da ne

dremuckaju na toj studeni, jer će ih Ċavo odneti; da ne sede na mostu na svojim stoliĉicama, pa

makar se stvar dogaĊala u nekoj bosanskoj kasabi u turskim zemanima; da ne budu zadovoljni ni

oĉito ni neoĉito, jer bi vam za takvo mudrovanje svaki normalan kritiĉar oĉito takvu lekciju da

biste još dugo kod kuće pisali svoje sastave u veţbankama; i, najzad, da dremovni i premrzli

starci ne mudruju ovako jeremićevskošćepanovićevski glupo i banalno i apsurdno o tome kako,

eto, smrt i ovoga puta dolazi za nekog mlaĊeg od njih. Mislim da nadarenom kandidatu za pisca,

piscu-poĉetniku, ne treba da objašnjavam dalje.

Beţaću mislio je, to je svakako časnije, a valjda i – sigurnije.

(...) njemu iznova, poput bleska, promače ona neljudska misao da bi u tom času ipak bilo

najlepše – umreti.

Ovo je, videli smo, peti ili šesti put kako g. Goluţa, milošću g. Šćepanovića, dolazi u dilemu, i ta

dilema nikako da se već jednom okonĉa, pa ona, evo, još jednako traje, ţene se tajanstveno

smeškaju, deca pomno grizu jabuke, starci dremuckaju i misle li misle, a šćepanovićevska dilema

traje li traje, to be or not to be, tu bi il’ tu ne bi gurnuo Goluţu u reku, ali još ne moţe da to uĉini,

jer bi priĉa bila suviše kratka za konkurs Udr. izdavaĉa, pa kad već nema šta pametnije da smisli

od ovoga što je smislio, pisac pokušava da uvede jednu pevaĉku taĉku:

– Zašto mi nešto ne otpevate: ipak je ovo najradosniji čas moga ţivljenija!

Obratite paţnju (da vam se nije dogodilo da vam to promakne) na ovo ţivljenija. Tome će biti u

jeremićevskoj kritici posvećeno ĉitavo jedno poglavlje pod naslovom: Jezik u Šćepanovićevom

remek-delu Smrt gospodina Goluţe. (Veţba za pisca-poĉetnika: 1. napisati pastiš jeremićevske

kritike na gore zadatu temu: 2. napisati pastiš na temu: Zaviĉajni motivi u priĉi B. Šćepanovića

Smrt gospodina Goluţe, sa osvrtom na jezik i stil).

– Šta su otpevali varošani?

– Varošani otpevaše večnuju pamjat...

G. Goluţa se najzad (o, hvala Svevišnjem!) penje na ogradu mosta (garde-fou!), pravi akrobatske

pokrete, ali ne zaboravlja pri tom bogatstvo pejzaţa koji ga okruţuje, pogotovu kada već imamo

spremljen kliše, samo treba okrenuti kameru u tom pravcu.

Gledao je u sivkastu daljinu, još i sada natrunjenu uskomešanim vranama.

To da je daljina, kao i blizina, u ovoj sivkastoj priĉi sivkasta, to je sasvim logiĉno. No ako ova

sivkasta daljina natrunjena vranama ne upadne ĉitaocu kao trn u oko, onda to znaĉi da je taj

ĉitalac vaspitan na jeremićevskoj kritici i da nema ni trunke ukusa! Pogotovu ako ne uoĉi ovaj

prirodnjaĉki fenomen glède vrana, koje su u avgustu izgladnele, u februaru ukrašene injem, dakle

crknute da crknutije ne mogu biti, jer ovako ih je lepo mogla uresiti samo smrt, a sada (nekih

desetak stubaca ili stranica kasnije) one su natrunile sivkastu daljinu, i sada lepo natrunjuju ovu

priĉu kad već nisu istrunule kad im je bilo vreme, a po logici i zakonima prirode i po logici i

zakonima pripovedaĉke veštine.

Za to vreme, dok varošani pevaju veĉnuju pamjat a vrane natrunjuju daljinu, ispod Goluţe teĉe

reka i njegov pogled klizne naniţe, na reku:

tekla je nekako tiše i sporije nego ikada pre, kao da će se svaki čas zaustaviti da ga sačeka.

U mesecu smo februaru, mraz steţe, meseĉina je zaleĎena, napolju se zgušnjava ledena tmina,

varošani nose bunde i šubare (naoruţane štapovima), starci cvokoću od hladnoće, prisutni

zagrevaju promrzle dlanove, a bogme su i vrane ukrašene injem, pa, dakle, sasvim konsekventno

ovome, reka koja je u prvim poglavljima tekla trudeći se da prestigne samu sebe

(šćepanovićevski maratonski lajtmotiv!) sada ne teĉe sporije nego ikada, nego bi, po logici stvari,

i po klimatskom snimku na osnovu same ove priĉe, morala biti zaleĊena. No sad svejedno. Jasno

nam je: g. Goluţa bi se onda morao ubiti na neki spektakularan naĉin ili bi morao skakati

glavaĉke na led.

U iznenadnoj tišini čulo se samo kako u visinama huji vetar. (...) činilo se da osluškuje poslednje

otkucaje svog srca... U stvari (...) njega obrva teški stid pred poniţenjem koje mu je ostajalo.

Kome se ĉinilo? Šćepanović, rekli smo, ne zna da konsekventno sprovede taĉku gledišta.

Poniţenje koje mu je ostajalo? Šta to znaĉi? To treba da znaĉi, valjda: poniţenje koje mu je

predstojalo, koje mu predstoji. Veoma ste krivi kad loše pišete... itd. (Zola).

– Braćo moja, ja sam se ipak preračunao: ova ništavna reka će me odvući čak na sever.

– Šta znaĉi da se g. Goluţa preraĉunao?

– ?!

– Šta znaĉi da će ga reka odvući čak na sever?

– ?!

– Kakvog ima smisla sve ovo što govori?

– Vi najbolje znate da sam oduvek ţeleo, makar i mrtav, da stignem na jug.

– Je l’ na more – reče neko.

Gospodin Goluţa bespomoćno klimnu glavom: osećao je da će u tom času, pred svima, sramno

zaplakati.

Reka teĉe na sever, pa će da odvuĉe g. Goluţu dakle ĉak na sever (moţda čak na Severni pol?),

on, meĊutim, ţeli da krene, makar i mrtav, na jug a po klasiĉnoj kiĉ-dihotomiji sever ↔ jug

(širenje skale vrednosti pomoću stereotipnosti), neko pomenu more, Šćepanović zaboravi

upitnik, a g. Goluţa, sve stojeći na ogradi mosta, oseća da će sramno – zaplakati!

Da boksaĉuva!

– Šta je, dakle, g. Goluţa osećao u tom ĉasu?

– Da će sramno zaplakati.

– A šta je uĉinio (a po shemi već klasiĉne kiĉ-dihotomije)?

– Zaĉudo, on se samo histeriĉno zacereka (...) Smejao se dugo.

Zaĉudo? – Tu nikakvog ĉuda nema. Sve to ide po jednom jasnom kiĉ-mehanizmu, i tu ĉuĊenju,

dragi naivni ĉitaoci, mesta nema.

Savet piscima-početnicima kako ne treba pisati:

... gospodin Goluţa oseti kako mu strah, svojim grozničavim kandţama, poče da kida utrobu i

već zausti da najzad svima prizna koliko se zaista boji i da ih sve zamoli da mu oproste što, eto,

nikad nije ni poţeleo da umre.

Obratiti paţnju na banalnost situacije, banalnost izraza, nepravilnu interpunkciju, nespretnost

stila itd.

Nov obrt! Nov blesak fantazije!

MeĎutim [itd. itd.] on se naglo zanese [itd. itd.] i [...] uspe da se nekako uspravi i svoje neskladno

telo uvede opet u ravnoteţu prostora i vremena.

Veţba za pisca-početnika:

Popeti se na šamlicu i pokušati uvesti svoje telo u ravnoteţu prostora i vremena! Posle veţbe

prepisati ovu reĉenicu naĉisto. (On se uspravi i dovede svoje telo u ravnoteţu.) Dati varijante.

... u ravnoteţu prostora i vremena. Ozaren zbog toga, šapnu:

– Ima boga!

– Ali u tom istom času leva noga... itd.

Domaći zadatak:

Uoĉiti uĉestalost rima.

Sroĉiti pesmicu sa tim rimama.

(Primer):

Ozaren zbog toga,

Šapnu: Ima Boga!

Ali u tom istom času

Okliznu mu se leva noga.

... u istom času leva noga mu se okliznu i on – zaprepašćen što su, eto, obični gumeni Ďonovi

prevarili njegovog spasitelja – izusti s gorčinom:

– Nema ga.

I stvarno, za njega ničega i nije moglo biti.

Zadatak:

Smisliti prikladan refren. Na primer:

To izusti

Pa dušu ispusti.

Ili:

I stvarno za njega

Već ne bi ničega,

(O, tako mi svega!)

Ovo je tokom ove boţićne priĉe već treći put da su stvari kod Šćepanovića okrenute ulevo, iz

ĉega jasno proizilazi da je Šćepanović knjiţevni levak (gaucher): bogobojaţljivi Goluţa vadi

novĉanik levom rukom, berberin nudi da napravi jedan specijalan rez levo od grkljana, a sad se,

evo, i leva noga okliznu, jerbo nema Boga. Levo i desno jesu pojmovi koji imaju svoje jasne

antropološke, religijske (i, naravno, politiĉke) rezonance i znaĉenja, i o tome postoji u svetu

sasvim ozbiljna literatura.

Iz oblasti literature, na primer, v.: J. Cuillandre, La droite et la gauche dans l’e popée homérique.

Ti pojmovi levog i desnog mogu da nose, dakle, vrlo relevantna i jasno odreĊena znaĉenja. U

jednom viteškom romanu Kretijena de Troa, iz druge polovine XII veka, izvesni Kalogrenan

priĉa kako je krenuo u potragu za pustolovinama i, dospevši do neke šume, krenuo desnom od

dve staze koje su se našle pred njim. Auerbah tome daje jasno simboliĉno znaĉenje i to

komentariše ovako: S desne strane? To je ĉudno oznaĉavanje mesta, kad se, kao što je ovde

sluĉaj, upotrebljava u apsolutnom smislu. U zemaljskoj topografiji ono moţe imati nekog smisla

samo u relativnoj upotrebi. Prema tome, ono ima ovde moralan smisao; oĉigledno je reĉ o

pravom putu koji je Kalogrenan našao. (Mimezis). Dakle, levo i desno imali su i imaju nekog

znaĉenja u literaturi i danas, kao što su imali i u literaturi dvanaestog veka ili u Starom zavetu, ili

kod Homera, pogotovu ako se na njima insistira. Jer u literaturi ništa nije sluĉajno, ništa ne moţe

biti sluĉajno (osim, moţda, blagodeti dara), i ako pisac, dakle, insistira na tom levom kursu, na

tom levaštvu, tokom cele priĉe, i to na nekim kljuĉnim mestima, on, dakle, ili zna zašto to ĉini ili

je trbuhozborac, knjiţevni levak, što je i ovde sluĉaj, u ovoj levoj pripoveci B. Šćepanovića! Jer

da je g. Goluţa samo izvadio novĉanik, berberin mu ponudio (već kad je sumanut!) jedan

laringološki rez, dakle ni levi ni desni, a na mostu se okliznula Goluţi jednostavno noga, stvar bi

bila u redu, i gornja tvrdnja – da je B. Šćepanović knjiţevni levak, gaucher – otpala bi ovde,

sama od sebe. Ovako, meĊutim, ona vaţi, i levo i desno.

Ali padajući s glavom nadole, on ugleda ispod sebe – more: beskrajno i pritajeno, mamilo ga je

svojim modrim dubinama u kojima su ga već čekala sapeta nebesa i one neuhvatljive trepetljive

zvezde čija mu je crvenkasta prašina osvetljavala silazak u tu još nikad viĎenu pa čak i

nenaslućenu lepotu tako da u njegovoj svesti načas usahnu jedna strašna kletva – upućena

vaskolikom svetu koji je ostavljao.

– Šta je osvetljavalo Goluţin silazak?

– Crvenkasta, zvezdana prašina!

– Silazak u šta?

– U tu još nikad viĊenu pa ĉak i nenaslućenu lepotu!

– Kako se zove ovaj i ovakav knjiţevni postupak?

– Bacanje prašine u ĉitaoĉeve oĉi.

Šćepanović ne bi bio knjiţevni levak kada bi se znao zaustaviti ovde, makar ovde! Ne. Posle

celokupne ove lirsko-apsurdne serenade i limunade sa beskrajnim morem, sa modrim dubinama,

sa sapetim (!) nebesima, sa neuhvatljivim i trepetljivim zvezdama, sa crvenkastom prašinom koju

nam sipa u oĉi usred jedne sive priĉe, sa nikad viĊenom lepotom, sa nenaslućenom lepotom i

svim tim ĉudima ovoga i onoga sveta, od usahle strašne kletve do vaskolikog sveta, njemu još

uvek nije dosta (jer mu se ĉini da tu nema dovoljno stranica za Udr. izdavaĉe), nego on još

nastavlja nemilosrdno.

Oni (loši pesnici) pevaju svoja dela radi utakmice, pa priĉu preko mogućnosti razvlaĉe...

Aristotel, Poetika, IX.

Jer Šćepanović, videli smo, ne moţe se u svojoj diletantskoj ambiciji zadovoljiti jednom

poentom (a ovo bi trebalo da bude siţejna novela sa paradoksalnim obrtom), i Šćepanović ne

zna, i ne oseća kad već ne zna, da pripovetka, za razliku od romana, ne trpi dve poente, da se

ovakva pripovetka, zapravo, ţanrovski završava poentom i da tu ne sme i ne moţe biti ispravke.

Po samoj svojoj prirodi, novela, kao i anegdota, gomila svu svoju teţinu na kraju. Kao bomba

baĉena iz aviona, ona mora naglo da poleti dole, kako bi punom snagom udarila svojim vrhom u

odreĊenu taĉku... Short story je iskljuĉivo siţejni termin koji podrazumeva spajanje dvaju

uslova: mali obim i siţejni akcenat na kraju (Ejhenbaum). I da bi se ovo znalo, ovo prosto

pravilo trojno, tu ne treba biti teoretiĉarem, ne treba slušati estetiku kod Dragana Jeremića

(pogotovu ne to!), nije potrebno znati da su ruski formalisti ili bilo ko drugi fiksirali i definisali,

na osnovu knjiţevnog iskustva i knjiţevne prakse, neke evidentne ĉinjenice od opšteg znaĉaja,

nego je potrebno za to i takvo saznanje imati dara, talenta, imati sluha i senzibiliteta, imati

knjiţevnog (i ţivotnog) iskustva, imati knjiţevnog ukusa, pa vam se neće dogoditi da ne osetite

kada je kraj priĉi, kada se klupĉe odmotalo. Tu vrstu iskustva ima svaki senzibilan i iskusan

ĉovek, svaki dobar usmeni (narodni) pripovedaĉ, kao i poslednji (kafanski) kozer koji zna da

vam ispriĉa valjano neku anegdotu, sluţeći se pri tom trima osnovnim sredstvima nuţnim za ovaj

ţanr: prikrivanje (maskiranje) oĉekivane poente, pripremanje i odlaganje (zadrţavanje, koĉenje) i

tempiranje poente. To su oni usmeni pripovedaĉi koje rado slušate, jer su u stanju da vas zabave

svojom priĉom, da vas drţe u napetosti, da vas nasmeju i razonode svojom anegdotom. Oni,

naravno, o knjiţevnim teorijama znaju isto toliko malo, ili nikako, koliko i Brana Šćepanović, i

nisu ĉitali teorije, ali im je Bog dao malo pripovedaĉkog dara, malo iskustva i malo moći

zapaţanja. Pa ako vas takvi kozeri ne gnjave svojim anegdotama, to je samo stoga što znaju ono

što knjiţevnik Šćepanović ne zna: da odmere nekim unutrašnjim metronomom (i psihološkim

iskustvom) trajanje svoje priĉe, maksimalnu duţinu mogućnog odlaganja poente, kao što su u

stanju tim iskustvenim metodom da odmere i pravi ĉas kada će hitnuti svoju poentu, jednu

jedinu, oštru i kratku, britku kao britva, poentu, koja će tok cele priĉe preokrenuti, staviti

naglavce, strmoglaviti u ambis, i sad ĉujemo još samo odjek zaošijanog i pomerenog smisla, i ta

zaošijanost, taj odjek, taj trenutaĉni eho, ostavlja nam dovoljno prostora za smeh, za iznenaĊenje,

za ĉuĊenje, za simpatiĉki doţivljaj. Tu naš kozer ćuti, kao što bejaše na granici ćutanja i

neposredno pred izbacivanje poente, i nije nas opominjao: Pazi, sad će da izleti ptiĉica!, nego nas

je naveo svojim drţanjem, svojim glasom, leţernošću pripovedanja, da pomislimo kako će stvari

krenuti dalje po istoj shemi, po istoj putanji, po istom siţejnom toku, a onda je došao iznenadni

rez, prelaz, zakljuĉak, smisao, pouka, naravouĉenije ili besmisao u koji se sve srušilo kao u

ambis, ali stvar se bar isplatila, isplatilo se pripovedati i slušati priĉu. I ako je ĉehovljevski

ĉinovnik već umro, iznenadno, naprasno, ne samo u medicinskom i psihološkom smislu nego

naprasno u smislu poente priĉe, onda više nema objašnjenja, dodavanja, menjanja taĉke gledišta,

petljanja. Ĉinovnik je umro i – šlus! Pauza, šok koji izaziva ne ĉinovnikova smrt, nego nagli

zastoj priĉe, to iznenadno koĉenje i zaustavljanje i jeste bio smisao i cilj cele te knjiţevne

zavrzlame, zbog toga je naglog koĉenja priĉa i bila po svoj prilici napisana, a ne stoga da bi se

ĉitalac saţalio nad sudbinom ĉinovnika u carskoj Rusiji ili da bi neka báryšnja zaplakala nad

njegovim tuţnim udesom. Nikakvo gvoţĊe ne prodire u ĉoveĉije srce s takvom ledenom snagom,

kaţe Babelj, kao taĉka stavljena u pravi ĉas. Pripovedanje je umetnost pripovedanja, a dar je –

posedovanje tajni te umetnosti (pripovedanja). Kada, dakle, Šćepanović zavitla more, nebesa,

zvezde i zvezdanu prašinu kako bi strmoglavio svog ĉinovnika (g. Goluţu) u ambis (pod

uslovom, naravno, da budemo uvereni da reka nije zaleĊena), kada, dakle, hitne ţivi projektil

svoje mrtvoroĊene poente, pripremljene fanfarama i zvezdanom crvenom prašinom, onda ta

nesrećna poenta mora da odjekne, makar malo, makar koliko udar tela o površinu vode ili lom

tvrde lobanje o tvrdu površinu zaleĊene reke. No od svega toga neće se desiti ništa, jer

Šćepanović nam tokom svoje duge i dosadne priĉetine, zasnovane na tankoj i besmislenoj fabuli,

daje jasne signale da će njegov ĉinovnik da se strovali u reku (a autorski blef sa pištoljima i

brauninzima nije prošao), i u ĉasu kada naš ĉinovnik balansira na ogradi mosta, Šćepanović

poĉinje odjednom da pušta trompete iz Zvezdane prašine, da se krsti i metaniše, da toboţe

priziva Boga (ima ga – nema ga), a sve to da bi pripremio svoju nesrećnu poentu, svoju bombu,

za koju će se pokazati da neće eksplodirati, a oni koji su zapušili uši da ne ĉuju taj strašni prasak

šćepanovićevske bombe (kao dr Jeremić) ispašće smešni pred trezvenim puĉanstvom koje je

znalo unapred da je sve to samo blef i da je bomba od papier-machéa.

I tako najzad svi videše kako se gospodin Goluţa, odbacivši se snaţno unazad, zavrte poput

akrobate, a onda – tela izvijenog i zategnutog u luk – ostade da lebdi u vazduhu kao da je nečim

zaprepašćen ili kao da je – u ţelji da im se još jednom svima naruga – smišljao način kako da

poleti.

Kada je pisac do u tanĉine ovladao tehnikom pisanja, ne moţe više da traţi izvinjenje, ne moţe

više pokušavati da se opravda kad je već naĉinio grešku (Paund). I ja više nisam siguran da li

Šćepanović sve ovo ĉini zapravo iz potrebe za alibijem, iz saznanja, makar polusvesnog, da

bomba nije eksplodirala, ili samo zato što je priĉa suviše kratka za Udr. izdavaĉe, pa je

prokrustovski rasteţe i razvlaĉi. Jer ona zvezdana poenta, ona fanfarama najavljivana tandarijada

i skok u neslućenu lepotu bili su dati, dakle, ma koliko besmisleni, s taĉke gledišta Goluţine, pa

nam je njegov skok u zaleĊenu reku, koja je nalik na nezaleĊeno crveno more itd., bio sasvim

dovoljan za jedno ĉitalaĉko ah!, ah, hvala Svevišnjem, priĉa se završila! Nema više! Kraj!

Konjec! Kad tamo – priĉa se nastavlja, Šćepanović igra svoju majstoricu, kraj posle kraja,

tempirana bomba od papier-machéa (novi autorski blef!) koja takoĊe neće eksplodirati, samo će

malo da zasmrdi i da zadimi. Jer koja još stvaralaĉka fantazija moţe, pitam ja vas, koja

stvaralaĉka fantazija moţe da smisli akrobatskiji i besmisleniji skok u (zaleĊenu?) reku od

Šćepanovićeve? Proĉitati još jednom. Naš se ĉehovljevski ĉinovnik baca u zvezdanu crvenu

prašinu, u sapeta nebesa, u trepetljive zvezde itd. – natraške, NATRAŠKE, kao pravi pravcati

akrobata, i mi sad uzalud oĉekujemo da će sve da se svede na farsu, na ispravku, otprilike kao da

je sve ovo bio samo dobro smišljen vic, jer naš ĉinovnik nije, zapravo, nikakav ĉinovnik, nego

ĉuveni vazdušni akrobata koji će pasti na led i osoviti se, a zatim pobrati aplauze! Jer ovo više

nije dato s Goluţine taĉke gledišta (ĉime se, toboţe, pravda – autorski – vizija sapetih nebesa i

crvenkaste zvezdane prašine), nego ovo je piščeva majstorica, drveni škanĉić istesan i isklesan i

izblanjan za majstorski ispit (šef komisije: dr Dragan Jeremić), pa se sada menja taĉka gledišta,

point of view, kao kod pravih pisaca (samo, na ţalost, ovde i to pogrešno). Ova je scena, dakle,

sagledana sada iz ugla pouzdanog pripovedaĉa, jer hor nepregledna masa, ovde je objektivna

vizura. I kako, dakle, pada u ambis gospodin Goluţa, viĊeno s taĉke gledišta mase, dakle

objektivno (jer masa ne moţe imati pogrešnu vizuru, ne bar u stvarima vizuelne percepcije)? –

Masa, hor, vidi Goluţin pad objektivno – svi videše – što znaĉi da g. Goluţa objektivno, stvarno,

ostade da lebdi u vazduhu, uprkos zakonima zemljine gravitacione sile (téţe) koja daje svim

telima, pa i telima samoubica od polupapirštine, isto ubrzanje od 981 cm/sek2, pa bila reka

zaleĊena ili ne bila! Prema tome, masa vidi objektivno to ĉudo samoubilaĉke tehnike, tu suicidnu

maestriju, kako se Šćepanovićev Goluţa bacio sa ograde mosta natraške!

Rašĉlanimo:

G. Goluţa se, dakle, bacio u (zaleĊenu?) reku:

1. snaţno unazad,

2. vrteći se,

3. poput akrobate

4. tela izvijenog i

5. zategnutog kao luk!

To je bio taj trenutak pada dat objektivno.

Zatim nastaje nova suspens-scena, neka vrsta poente u drugoj poenti, jer sada dolazi, knjiţevno

govoreći, do koĉenja radnje, pa sada, dakle, bacivši se u bezdan kao pravi akrobata, g. Goluţa još

stiţe i da lebdi u vazduhu!

– Šta se dogodilo sa g. Goluţom kada se bacio s mosta natraške?

– Ostade da lebdi u vazduhu!

– Kako?

– Kao da je bio nečim zaprepašćen!

– I još kako?

– Kao da je smišljao način da poleti!

(Ponavljam: Kao da je smišljao način da poleti!)

– Zašto? I kako? I zbog ĉega? I iz ĉije vizure?

– U ţelji da im se još jednom svima naruga!

Ostavljam dr Jeremiću i dr Nedeljkoviću i Ţanu Deska i Dr. Pigeonu da objasne cenjenim

prenumerantima NIN-a i celokupnom ĉitateljstvu veliĉinu i znaĉaj ovog ikarovskog batrganja u

knjiţevnosti i ovog lebdenja u vazduhu besmisla u srpskoj knjiţevnosti sedamdesetih godina

dvadesetog veka. Za letenje su potrebna krila, a za priĉu je potreban dar. A kad neko nema krila

pa se strmekne s mosta, taj pada kao kamen u ambis (981 cm/sek2) i tu nema lebdenja,

akrobatike i ţelje za ruganjem; ko ne zna da napiše priĉu, tome je uzaludno smišljati naĉin kako

da poleti! Taj pada u ambis besmisla! I tu, takoĊe, leka nema!

Tu ne pomaţu ispravke, tu ništa, moj brajko, ne pomaţe.

(...) svakome se beše oduzeo dah od radosti i iščekivanja. Ali baš tada, kad im se činilo da će se

desiti čudo, gospodin Goluţa se, poput naglo ispuštenog kamena, strmoglavi u reku.

... tu ništa, brajko moj, ne pomaţe, jer pad, spisateljski pad, biće još dublji!

Šćepanović, meĊutim, insistira na trajanju te svoje besmislice o ĉoveku koji lebdi u vazduhu, jer

to lebdenje traje suviše dugo, ne samo zato što priĉa teĉe sporo, kao da ţeli da samu sebe

prestigne, i da samu sebe preskoĉi, nego i zbog tog eksplicitnog insistiranja: prisutnim se oduzeo

dah od radosti (?!) i išĉekivanja (?!), što znaĉi da ova radnja traje. Pa da neko ne bi pomislio

sluĉajno da je ovo bio samo blesak misli, ovo lebdenje i ova psihološka reakcija posmatraĉa,

Šćepanović produţuje trajanje, razbija svaku mogućnost da poverujemo da je sve to bilo samo u

magnovenju: kad im se ĉinilo da će se desiti neko ĉudo – kakvo li ĉudo? – dakle s trajnim

glagolom (kad im se činilo), mada tu, istini za volju, ni trenutni glagol (kad im se učini) ne bi

mogao da uĉini ništa, jer da će gledaoci oĉekivati ili samo ĉeknuti da će se desiti neko ĉudo u

trenutku kada je neko skoĉio s mosta, strmeknuo se koliko je dug i širok, ĉudo u smislu lebdenja

i uzašašća, to bi bilo zaista ĉudo neviĊeno, kao što je ĉudo neviĊeno u celokupnoj svetskoj

literaturi (kladim se sa Jeremićem u 10 prema jedan!) već i samo ovo lebdenje u zraku na krilima

šćepanovićevske lebdeće i zraĉne fantazije! Jer Goluţino lebdenje traje duţe no lebdenje

Lilijentalovog planera godine 1896, i Šćepanović će ući u istoriju avijacije, naknadno, kao

zakasneli konkurent, u zaostatku od nekih osamdeset godina, dakle kao anahronizam, kao što je i

njegovo pisanje i dosadašnje lebdenje u srpskoj knjiţevnosti – anahronizam.

Starci poustajaše sa drvenih stoličica i prekrstiše se. – Ţene prezrivo pogledaše svoje muţeve.

(Ĉovek teţi slavi, a ţena sreći... – Jeremić, 307)

Muţevi sagnuše glave (...) – Deca nastaviše da jedu jabuke, dok su izvesne trudnice s

neskrivenim ponosom gledale svoje trbuhe.

(Ĉovek je uvek, pre svega, ponosan na samoga sebe, svoj poziv, svoje uspehe; ţena je više

ponosna na druge i na ono što je okruţuje: na svoga muţa, svoju decu, svoj dom. – Jeremić, 306)

Ipak neko viknu:

– I šta ako ne ume da pliva?

I tako u beskraj: zlodelo pa kajanje, po toj šćepanovićevskoj crno-beloj tehnici snimanja

psiholoških – apsurdnih – slojevitosti ljudske psihologije, koja ovde sluţi kao hrana

jeremićevskim termitima, pa će stoga ovu psihologiju da tamane svojim termitskim apetitom,

tumaĉeći – psihološke besmislice šćepanovićevskih junaka bogatstvom i slojevitošću ljudskog

ponašanja, patologijom svakodnevice, transponovanjem metafiziĉkog u fiziĉko, filozofijom trena

i terena, arhetipskim formulama, arheologijom mitske svesti itd., uveravajući neduţnog ĉitaoca

da je sve ovo u najboljem redu, da se svaka besmislica, svaka knjiţevna laţ, moţe opravdati

fantastikom i podići na viši znaĉenjski nivo.

Vredi navesti ovu finalnu scenu in extenso, vredi dovesti do kraja ovo Šćepanovićevo

knjiţevniĉko koprcanje, ovaj samrtniĉki grĉ netalenta koji se muĉi u poroĊajnim bolovima kako

bi prekinuo pupĉanu vrpcu kojom je vezan za njega ovaj avorton od priĉe, ovo nedonošĉe:

Mnogi varošani pojuriše na ogradu, a oni što su stajali na obalama – potrčaše niz reku.

gde se ponovo pojavljuje, kao lajtmotiv, najsuptilnija od šćepanovićevskih psiholoških reakcija,

najomiljenija reakcija šćepanovićevskih junaka, najpostojanija od šćepanovićevskih metafora:

vratolomna jurnjava, koja će se, naravno, završiti nemotivisano kao što je nemotivisano i

zapoĉeta, jer ĉemu odjednom sva ta strka i jurnjava, kad je pisac, samo dva-tri reda ranije,

nastojao da nas uveri celokupnom snagom svojih psihologizirajućih argumenata da je svet ostao

nepokretan u svojoj skamenjenoj ravnodušnosti, pa su deca nastavila da jedu jabuke, izvesne

trudnice s neskrivenim ponosom gledale svoje trbuhe, starci... itd., a sad, odjednom, ta jurnjava

gde mnogi varošani trĉe na ogradu mosta, kao da i dosad nisu morali biti na ogradi mosta (ako su

već gledali akrobatski skok Goluţin), dok ona nepregledna masa sa obala juri niz reku (koja teĉe

sporije nego ikad) itd., a sve to samo zato da bi Šćepanović ovu jurnjavu zaustavio jednim

meĊutim, tom diletantskom najavom dramskog toboţe obrta:

MeĎutim, dugačko telo gospodina Goluţe se načas pojavi iz mutne vode, a onda zauvek nestade.

Zatim, naravno, sledi još jedan (oh, poslednji!) obrt, sedamdeset i sedma ćorak-poenta,

psihološka zavrzlama, knjiţevna motivacija po najboljem šćepanovićevskom kljuĉu, lakmus-

reakcija, gde ljudi zaĉas pocrvene od stida ili kajanja:

Oni koji su sumnjali u njega – postideše se.

Onaj koji je malopre viknuo – ponovo viknu:

– Gospodin Goluţa je odrţao svoju reč dostojno našim očekivanjima. Videste li ga kako ode

prema severu!

– Prema nebu – reče jedan starac. – Neka mu je slava.

Ova završna scena šćepanovićevskojeremićevske mitologije svakidašnjice, ovaj dug kiĉerski

finale jedne kiĉerske priĉe, zasluţio bi pre svake stilske i tekstološke analize jednu vizuelnu,

grafiĉku realizaciju, radi oĉigledne nastave: nacrtati ili naslikati (dakle) ovu kiĉ-razglednicu na

kojoj starci meću na sebe znak svetog krsta, stojeći na mostu, gde ţene gledaju prezrivo svoje

muţeve koji su pognuli glave pokajniĉki, gde ĉitava gomila dece, nekih pet-šest stotina

najmanje, rskaju jabuke, svi u isto vreme i kao jedan, kao da smo u sezoni berbe jabuka, a ne u

veljaĉi, a izvesne trudnice pri tom gledaju s neskrivenim ponosom svoje izvesne trbuhe, u kojima

se koprcaju male Goluţe, ljigavi goluţdravi Golušĉići, koji će se uskoro ispileti i ĉije će majke s

neskrivenim ponosom priĉati svojoj deci kako ih je napravio glavom i bradom tad već pokojni

gospodin Goluţa koji je skoĉio u reku (Bog mu dušu prosti!), natraške, kao pravi vazdušni

akrobata!

Koja bi se još literatura mogla, pitam ja vas, koja bi se još literatura u svetu mogla ponositi

ovakvom kiĉ-scenom i ovakvim kiĉ-razglednicama i koja je kritika, osim naše jeremićevske, još

toliko gluva i slepa, toliko potkupljena i potkupljiva, da ove i ovakve stvari proglašava

antologijskim i da ovakvu šalabajzersku, nepismenu, neuku, laţnu, diletantsku tvorevinu

proglašava uzorom mladim piscima i kanonom pripovedaĉke umetnosti i psiholoških senĉenja!

Od Vojislava Ilića-MlaĊeg u poeziji, srpska literatura nije imala (u prozi) većeg kiĉa od ove

antologijske priĉe, i ona će jednog dana bez sumnje dospeti u antologiju: u Antologiju srpskog

knjiţevnog kiĉa! Ova apsurdna kamijevska scena, pravljena po najboljem receptu Dragana M.

Jeremića (po onom istom po kojem on sam pravi svoje dramate i svoje pjesni ljuvene, svoje priĉe

i svoje aforizme-apoftegme i svoje esejĉine), sluţiće istoriĉarima literature kao svedoĉanstvo o

jednom vremenu kada je kod nas bujala jeremićevska kritika kao korov: ova će im priĉa tada

moći da posluţi za oĉiglednu nastavu o dekadenciji ukusa, o padu (knjiţevnih) vrednosti i

estetiĉkih merila! Prepuštam, dakle, njima, budućim istoriĉarima knjiţevnosti, da objasne, iz

jedne vremenske perspektive i sa distance, kako je i zašto došlo do ovog i ovakvog pada u

ukusima i vrednostima. Da ispitaju zašto se naša kritika dala kontaminirati ovom jeremićevskom

estetikom kiĉa i da potegnu moralnu odgovornost kritiĉara zbog njihovog ćutanja i njihovog

sauĉesništva! Da utvrde štetu koju je ta jeremićevska kritika nanela našoj literaturi.

U Beogradu, maja 1977.

Uvod

I O jednoj skandaloznoj (knjiţevnoj) aferi, subjektivno

II Parabaza

Ĉelni sudar

Probni kamen ĉinjenica

III Protiv opskurantizma ili skalpel kritiĉke svesti

Post scriptum

IV Coup de gra ce za Dragana Jeremića

V Dupli gulaš Branimira Šćepanovića

MALA HRESTOMATIJA

(Textes à l’appui)

1. Silvija Moloj: Borhes i knjiţevna distanca

2. Roţe Kajoa: Borhes, Istorija beščašća

3. Hans Vizling: Tehnika montaţe

4. Midhat Šamić: Istorijski izvori Travničke hronike Ive Andrića

5. Midhat Šamić: Istorijski izvori Travničke hronike Ive Andrića (primeri)

6. Tomas Man: Nastanak Doktora Faustusa

7. Mišel Fuko: Fantastika biblioteke