5 CARSTAVA ŽIVIH ORGANIZAMA

1. Carstvo Monera – oblici sa prokariotskim ćelijama: Cyanophyta, Bacteria

Ostala 4 carstva imaju eukariotske ćelije:

2. Carstvo Protista – jednoćelijski organizmi

3. Carstvo Plantae – autotrofni organizmi, koji uzimaju vodu i mineralne materije iz podloge i sami sebi stvaraju hranu

4. Carstvo Animalia – heterotrofni organizmi, koji unose hranu i vare je u untrašnjosti svoga tela

5. Carstvo Fungi – heterotrofni organizmi sa apsortivnim načinom ishrane, apsorbuju organske molekule iz spoljašnje sredine

Carstvo GLJIVA (Carstvo GLJIVA (FUNGI FUNGI ))

Ko su ili šta su gljive ? “Gljive su čudesna bića što se iz suvišne

vlage pomaljaju kao kvasci, buđi ili plesni i pečurke”.

Gljive nisu biljke, one se hrane heterotrofno i dolaze do energije kao životinje i većina bakterija.

Gljive su eukariotski organizmi sa potpuno diferenciranim jedrom, ćelijski zid gljiva je od hitina, retko od celuloze.

Rezervna materija gljiva je glikogen, nikada skrob.

GDE ŽIVE GLJIVE ?

EKONOMSKI ZNACAJ GLJIVAEKONOMSKI ZNACAJ GLJIVA 

1. GLJIVE SU RAZLAGAČI

2. Gljive kao hrana, sadrze proteine “šumsko meso“, esencijalne amino kiseline, polisaharide, vitamine, minerale, velike količine fosfora

3. Sekundarni metaboliti gljiva

antibiotici - supstance toksične za druge mikroorganizme (Penicillium notatum - penicilin)

mikotoksini - supstance toksične za ljude, kancerogena materija

biološkog porekla je aflatoksin izolovan iz gljive Aspergilus flavus. 

4. Industrijska fermentacija pomoću gljiva

a. alkoholna fermentacija - proizvodnja etil alkohola (vrste roda Saccharomyces);

b. proizvodnja organskih kiselinalimunske, Aspergillus niger, vrste roda Candida

c. gljive imaju važnu ulogu u modifikaciji hrane biljnog ili životinjskog porekla - fermentacija prehrambenih proizvoda:

Sirevi fermentisani nekim vrstama Penicillium roquefortii – sir rokfort, gorgonzola, P.camembertii – kamember.

5. Industrijska proizvodnja gljiva

Tuber spp. (Ascomycotina) tartufi, gomoljačeAgaricus bisporus (Basidiomycotina) šampinjonPleurotus ostreatus (Basidiomycotina) bukovača

6. Pojedine gljive osim hranljivih vrednosti poseduju i određena lekovita svojstva.

GraGrađđa tela gljivaa tela gljiva

Telo gljive može biti:

Micelijsko

Saccharomyces sp.

Nemicelijsko kod kvasca

Micelijsko telo se sastoji od končastih (cevastih) tvorevina – hifa (septirane

i neseptirane) koje grade micelijum.

Ishrana gljivaIshrana gljivaGljive su hetrotrofni organizmi.

Mogu biti: saprofiti ili paraziti

Gljive paraziti su uzrocnici mnogih bolesti na biljkama, životinjama i ljudima (mukoze).

Mikorize predstavljaju udruživanje micelijuma gljiva i korenova biljaka (simbioza).

Za optimalno razvice gljiva pored određenih hranljivih materija potrebna je povoljna temperatura i dovoljno vlage.

Vegetativno pupljenjem i fragmentacijom micelijuma

Bespolno sporama koje po postanku mogu biti: endogene (sporangiospore) ili egzogene (konidije)

Polno različitim sporama koje nastaju kao rezultat polnog procesa  

RazmnoRazmnožžavanje avanje gljivagljiva

Konidije

Carstvo Gljiva (Fungi = Mycota) se prema građi micelija i osobinama polnog procesa deli na dva razdela:

Razdeo MYXOMYCOTA - sluzave gljive od gr. myxa - sluzav

Razdeo EUMYCOTA - prave gljive

Podrazdeo ZYGOMYCOTINAPodrazdeo ASCOMYCOTINAPodrazdeo BASIDIOMYCOTINAPPodrazdeo odrazdeo DEUTEROMYCOTINADEUTEROMYCOTINA

Razdeo EUMYCOTA (prave gljive)Podrazdeo ZYGOMYCOTINARazgranat micelijum od neseptiranih hifa

Mucor mucedo

– crna buđBespolno endogenim sporama

Polno zigogamija

Mucor mucedo

– crna buđ

Podrazdeo ASCOMYCOTINA Razgranat micelijum od septiranih hifaBespolno pupljenjem i egzosporama – konidijamaPolno askosporama

Rod Saccharomyces spp.– kvasci, uglavnom jednoćelijske, jednojedarne gljive

S. cerevisiae - pivski ili pekarski kvasac, poznat je samo u kulturama

S. ellipsoideus - vinski kvasac

Penicillium spp., višecelijska konidionoša koja se na vrhu prstasto grana i nosi nizove spora - konidija

P. notatum

Aspergillus spp., jednoćelijska‚ negranata konidionoša sa glavičastim proširenjem na kome su mnogobrojne spore

SEM - mikroskopija

Claviceps purpurea - ražena glavnica, parazitira u cvetu raži. Sklerocija (lat. sclerotium, tvrd) - tvrda tvorevina od zbijenih spleta hifa, sadrži alkaloide, poznata lizerginska kiselina (LSD)

Tuber spp. - gomoljače

Tuber melanosporum

Tartufi rastu 30 cm duboko u zemlji u simbiozi sa mladim delovima korenja drveća.

Podrazdeo BASIDIOMYCOTINA

Razgranati micelium od septiranih hifa

Bespolno različitim vrstama spora

Polno formiraju se 4 egzogene bazidiospore, jednoćelijske, jednojedarne, haploidne spore

Prisustvo ili odsustvo plodonosnog tela deli ovaj podrazdeo na tri klase

 

Cantharellus cibarius, lisičarka

Omphalotus olearius,

zavodnica

Ekološki značaj lisičarke - njeno plodonosno telo ima mogućnost akumuliranja cezijuma

Konzolasta plodonosna tela se za supstrat vezuju svojom bočnom stranom i bazidije su sa donje strane

Fomes spp., trudovi

Boletus edulis, vrganj

B. satanas, ludara

Agaricus arvensis, kračun

A.campestris, rudnjača

Pleurotus ostreatus, bukovača

Ganoderma lucidum, hrastova sjajnica,

u Kini ling-ći gljiva besmrtnosti, u Japanu reiši

Sadrži:

Polisaharide

Polipeptide

16 vrsta aminokiselina

Proteine

Steroide

Kumarine

Mikroelemente

Fe, P, Zn,Se

Lentinus edodes, šitaki

U Japanu i Kini samonikla vrsta

na deblima hrasta, u svetu najviše gajena

gljiva odmah iza šampinjona

Antitumorsko, amtibakterijsko,

antivirusno delovanje

Amanita muscaria, muhara

A. phalloides, zelena pupavka

Trbušasto plodonosno telo

Lycoperdon spp., puhare

Auricularia auricula – judae, Judino ili šumsko uvo

Judino uvo se koristiti ali samo u malim količinama, 150 gr svežih ili 15 gr suvih pečuraka nedeljno

Parazit na kukuruzu

Ustillago

maydis

Podrazdeo DEUTEROMYCOTINA Podrazdeo DEUTEROMYCOTINA

Kod izvesnog broja gljiva nije poznat polni proces, a kako su gljive klasifikovane prema osobinama polnog procesa, one gljive kod kojih nije poznat polni proces razmnožavanja svrstavaju se u podrazdeo Deuteromycotina.