1

Socijologija Budizam

BUDIZAM

Budizam (sanskrt: Buddha Śãsana - Budino učenje) je filozofija i religija nastala u

severoistočnoj Indiji oko 527. godine p. n. e. Osnivač budizma je Sidarta Gautama (pali: Sidata

Gotama)[1], po čijoj duhovnoj tituli, Buda (budan, probuđeni), je ovo učenje i dobilo ime.

Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja, ili, tačnije rečeno, probuđenja (pali i sanskrit: bodi).

Probuđenje se može odrediti kao uviđanje istine (sanskrit: darma, pali: dama) koja se krije iza

pojavne strane fenomena, napuštanje i prevazilaženje gneva, želje i neznanja, te dostizanje

oslobođenja od svekolike patnje, odnosno stanja blaženstva i unutrašnjeg

mira, nirvane (pali: nibana — utrnuće, gašenje), a time i prekidanja ciklusa preporođenja

(samsara). Način za dostizanje probuđenja Buda je izložio u osmostrukom plemenitom putu.

Ki manastir na Himalajima.

Budizam se danas može podeliti u tri velike grane: theravada (kao jedina preostala škola nikaja

budizma), mahajana i vađrajana budizam.

Budizam se tokom 45 godina Budinog podučavanja i u prvih nekoliko vekova posle

njegove smrti brzo proširio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, južnom, istočnom i

jugoistočnom Azijom. Početkom dvadesetog veka budizam stiže u Evropu i Ameriku. Zemlje sa

najviše budista (približnibrojevi u milionima)

su Kina (102), Japan (89,5), Tajland (55,5), Vijetnam (49,7), Mjanmar (41,6), Sri

Lanka (12,5), Južna Koreja (10,9), Tajvan (9,2),Kambodža (9,1) i Indija (7) [2]. Procenjuje se da u

svetu trenutno postoji od 230 do 500 miliona budista, sa najpouzdanijom procenom na oko 350

miliona [3], što budizam čini jednom od velikih svetskih religija.

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

2

Socijologija Budizam

Osnovni pojmovi i principi budizma

Statua Bude u Kamakuri, Japan[uredi]Četiri plemenite istine

Za više informacija pogledajte članak Četiri plemenite istine

Četiri plemenite istine predstavljaju fundamentalni koncept budizma. Upravo njihovim

uviđanjem Šakjamuni Buda (kako se često naziva istorijski buda, Sidarta Gautama) je doživeo

probuđenje i nirvanu. U tom smislu težnja i napor da se četiri plemenite istine shvate, ne samo

na intelektualnom nivou već, pre svega, na intuitivnom nivou, tzv. direktnim uvidom, predstavljaju

suštinu budističkog učenja i prakse. Smatra se da je upravo ovo bila tema prvepropovedi koju je

Buda održao nakon što je doživeo probuđenje.

Četiri plemenite istine su:

1. Plemenita istina o patnji (pali: duka) — postoji patnja u životu svih bića

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

3

Socijologija Budizam

2. Plemenita istina o nastanku patnje (pali: samudaja) — postoji uzrok patnje, a to su

vezanost i želja (pali: tanha - želja, žeđ) koji nastaju iz neznanja (avidja)

3. Plemenita istina o prestanku patnje (pali: niroda) — postoji način da se patnja prevaziđe,

a to je iščezavanje i iskorenjivanje vezanosti i želje

4. Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje (sanskrit: marga, pali: maga) —

postoji način da se eliminišu vezanost i želja, a to jeosmostruki plemeniti put

Kada se govori o četiri plemenite istine Buda se često upoređuje sa lekarom jer su istine izložene

prema drevnom indijskom medicinskom modelu:

1. postoji bolest (postavljanje dijagnoze)

2. postoji uzrok bolesti (analiza faktora koji do bolesti dovode)

3. postoji način da se bolest izleči (konstatovanje prognoze i postojanja ili nepostojanja načina

za otklanjanje uzroka bolesti)

4. propisivanje leka odnosno načina da se bolest izleči

Ovakav pristup problemu predstavlja jednu od ključnih karakteristika u diskusiji budizma u odnosu

na druge religije. Naime, ovime se izbegava metafizička spekulacija i potreba za veromu ono što

se izlaže. U svakoj od četiri plemenite istine se referira na pojave i pojmove koji su u potpunosti u

domenu iskustva svake osobe što joj omogućava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosti ili

neistinitosti predmeta rasprave. Štaviše, u budističkim spisima Buda upravo insistira na

ovakvom, empirijskom, pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim rečima. Od budiste se

očekuje da sve izloženo ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, već se insistira na aktivnom

preispitivanju učenja kroz lično iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini način da

se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.

Treba, međutim, istaći da bi bilo pogrešno reći da vera nema nikakvu ulogu u budizmu. Naprotiv,

termin šrada (pali: sada) je bitan konstituent budističkog učenja. Ovaj termin se približno prevodi

kao vera, mada on obuhvata samopouzdanje, upornost, skromnost i istrajan napor. Iako se Buda

protivi slepom verovanju baziranom na autoritetu, tradiciji i sl. ostaje potreba za određenom dozom

vere u budističko učenje. U principu, srada je rezultat dubokog promišljanja i akumuliranog

iskustva.

U kontekstu četiri plemenite istine ovo se pre svega odnosi na četvrtu — poverenje u to da

osmostruki plemeniti put zaista vodi ka uništenju vezanosti i želje. Jedini dokaz delotvornosti

osmostrukog plemenitog puta i budističkog učenja u celini je dostizanje nirvane od strane

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

4

Socijologija Budizam

Šakjamuni Bude i, kasnije, arhata (pali: arahat ili arahant — onaj koji je vredan; osoba koja je

dostigla probuđenje i nirvanu ali ne samostalno, kao što je slučaj sa budama, već sledeći budino

učenje). No, pošto ne postoji način da se objektivno i direktno proveri da li su ove osobe zaista

postigle oslobođenje od patnje ostaje nam da tu mogućnost prihvatimo kao istinitu na osnovu

poverenja. Iako se u različitim budističkim školama stepen i objekti vere, odnosno poverenja,

razlikuju, možemo reći da je vera u istinitost osmostrukog plemenitog puta zajednička svim

školama. Na taj način vera u budizmu igra ulogu pokretača osobe na putu dostizanja probuđenja i

nirvane.

Plemeniti osmostruki put

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Plemeniti osmostruki put (pali: arijo atthangiko maggo; sanskrit: Ārya 'ṣṭāṅga mārgaḥ)

predstavlja temeljni koncept budizma. To je put koji vodi prevazilaženju patnje i dostizanju nirvane.

Osmostruki put podrazumeva:

ispravno razumevanje

ispravna misao

ispravan govor

ispravno delovanje

ispravan život

ispravan napor

ispravnu svesnost

ispravnu koncentraciju

Plemeniti osmostruki put (pali: Ariyo aṭṭhaṅgiko maggo; sanskrit: Ārya 'ṣṭāṅga mārgaḥ) jeste

prema učenju Gotame Bude put koji vodi do prestanka patnje (dukkha) u čovekovom životu. U

suštini praktičan vodič za življenje, zasnovan na etičkoj i meditativnoj disciplini, plemeniti

osmostruki put je četvrti član grupe od četiri plemenite istine, koje su oblikovale i pokretale razvoj

kasnije budističke tradicije.

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

5

Socijologija Budizam

Čaukandi stupa u Parku jelena (Sarnat, Indija), gde je Šakjamuni Buda održao prvu propoved

očetiri plemenite istine

Kao što samo ime govori, postoji osam elemenata plemenitog osmostrukog puta i oni su podeljeni

u tri osnovne kategorije:

mudrost (sanskrit: prajñā, pali: paññā)

1. ispravno razumevanje

2. ispravna namera

moralno ponašanje (sanskrit: śīla, pali: sīla)

3. ispravan govor

4. ispravno delovanje

5. ispravno življenje

usavršavanje uma (sanskrit i pali: samādhi)

6. ispravan napor

7. ispravna sabranost

8. ispravna koncentracija

U svakom od ovih delova plemenitog osmostrukog puta reč

"ispravan" jeste prevod reči samyañc (sanskrit)

ili sammā (pali), koja označava potpunost, skladnost, a isto

tako nosi u sebi značenje "savršeno" ili "idealno".

Iako su delovi puta numerisani, to ne znači da su oni

linearna serija koraka koje neko mora jedan po jedan da

načini kako bi napredovao ka prosvetljenju; umesto toga,

njih bi trebalo razvijati više ili manje simultano, onoliko

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

6

Socijologija Budizam

koliko to dopuštaju individualne sposobnosti, jer napredak

u jednom pravcu olakšava razvoj i drugih kvaliteta, tako da

se oni međusobno dopunjuju i potpomažu.

U budstičkoj simbolici plemeniti osmostruki put se često

predstavlja Točkom darme (sanskrit: dharmacakra,

pali: dhammacakka), čijih osam paoka predstavljaju osam

elemenata puta.

Budistička praksa

[uredi]Tri utočišta

Za više informacija pogledajte članak Tri dragulja

Tri dragulja (sanskrit: त्रि�रत्न tri-ratna, páli: त्रि�र�न tiratana) su tri glavna obeležja budizma, odnosno tri

stvari u kojima svaki budista može naći utočište[4]. Stoga su poznate i kao tri utočišta. To su:

Buda  (probuđeni)

Dharma  (učenje)

Sangha  (zajednica)

Буда (пали/санскрит: буggха - будан) је звање у будизму које се даје особи која је

постигла потпуно пробуђење, односно будност.

То је биће које је у себи је до краја искоренило мржњу, похлепу и незнање,

ослободивши се тако патње. Буда или „Будни“ је „онај који види ствари око себе

онаквима какве заиста јесу“ и који је достигао стање бестрашћа које се

назива нирвана (пали: нибана). Он је спознао истину (дхамму) и поново открио пут

ослобођења, који је давно пре њега био потпуно заборављен.

По будистичкој доктрини, савршено знање које Буда обзнањује на послетку бива

изгубљено за свет, па стога мора да се сачека долазак неког новог буде, који ће га

поново изложити и обзнанити. Сваки следећи буда објављује исту доктрину, односно

истину (дхаму) кад се она изгуби међу људима. Према предању, постоји дуга линија

Буда која се протеже у бесконачну прошлост. Последњи Буда родио се као Сидарта

Гаутама у Индији и у 6. веку п. н. е. Он је само један у низу од 28 Буда

према Тхеравада будизму [1] .

Дхарма/дхамма (санскрит: धर्म dharma; пали: धम्र्म dhamma) је вишезначан индијски

филозофски термин. Нека од значења су: установљење,

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

7

Socijologija Budizam

поредакСанга (пали: saṅgha; санскрт: सं�घ saṃgha - сабор, заједница) је

будистичка монашка заједница. Сматра се трећим од "три драгуља" будизма,

поред Буде и дарме.

Санга (пали: saṅgha; санскрт: सं�घ saṃgha - сабор, заједница) је

будистичка монашка заједница. Сматра се трећим од "три драгуља" будизма,

поред Буде и дарме.

На конвенционалном нивоу, израз сангха означава заједнице будистичких монаха и

монахиња; на узвишеном (арија) нивоу, означава оне Будине следбенике који су достигли

барем ступањ "уласка у ток" (сотапанна). У новије време, нарочито на Западу, термин

"сангха" је широко прихваћен у ширем значењу "заједнице свих који иду будистичким путем".[1]

Pet pravila morala

Ne ubijaj ništa što je živo,

Ne kradi,

Ne zloupotrebljavaj seksualna zadovoljstva

Ne zloupotrebljavaj govor (ne laži, ne vređaj, ne ogovaraj, ne naklapaj)

Ne uzimaj alkohol ili droge, jer pomračuju svest i onda je lakše prekršiti neko od prva četiri

pravila.

Meditacija

Za više informacija pogledajte članak Budistička meditacija

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

8

Socijologija Budizam

Budistička meditacija predstavlja niz tehnika kojima se razvijaju svesnost, koncentracija,

mirnoća i uvid[4]. Budisti upražnjavaju meditaciju kao deo puta prema prosvetljenju i nirvani

(vidi: plemeniti osmostruki put).

Po budističkom shvatanju, meditacija predstavija delatnost u kojoj čovek nastoji da

prevaziđe diskurzivno razmišljanje, da uništi ili spreči nepovoljna duševna stanja, te začne

ili utvrdi povoljna duševna stanja.[1] Suština budističke meditacije je u sabranosti pažnje i

svesnosti, pažljivosti i posmatranju.

Будистичка медитација представља низ техника којима се развијају свесност,

концентрација, мирноћа и увид. Будисти упражњавају медитацију као део пута

према просветљењу и нирвани (види: племенити осмоструки пут).

По будистичком схватању, медитација представија делатност у којој човек настоји да

превазиђе дискурзивно размишљање, да уништи или спречи неповољна душевна

стања, те зачне или утврди повољна душевна стања.[1] Суштина будистичке

медитације је у сабраности пажње и свесности, пажљивости и посматрању.

Латинска реч медитација је само приближан превод термина бхавана, што значи

"неговање" или "развој", тј. оплемењивање или развијање ума.

Grane i škole budizma

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

9

Socijologija Budizam

Хинајана (hīnayāna) је санскритски и пали појам који дословно значи "мало возило". То је

првобитно био пежоративан термин који су сковали следбеници махајане, "великог возила",

како би означили оне који су као Будине речи прихватали само најраније забележене говоре.

Хинајанисти не признају касније говоре, које су саставили махајански мудраци, а за које се

тврди да садрже део учења за које је Буда осећао да је сувише дубоко за своју прву

генерацију ученика, те га је тајно поверио подземним змијама на чување.

Данашња теравада школа је наследник хинајане.

Тхеравада (пāли: थे�रवा�द тхеравāgа, санскрит: स्थत्रिवारवा�द стхавиравāgа); дословно, "учење

старих" или "старо учење", јесте најстарија до данас сачувана школа будизма. Настала је

у Индији. Њезино учење сматра се најближим Будином изворном учењу,[1] и током многих

векова била је доминантна религија на Шри Ланки (око 70% популације[2]) и добром делу

континенталне југоисточне Азије (Камбоџа, Лаос, Бурма, Тајланд). Тхераваду такође

практикују мање етничке заједнице у неким деловима југоисточне Кине (Шан и Таи етничке

групе), будизам у Вијетнаму (Кхмер Кром), Бангладешу (етничке групе Баруа, Чакма и Магх

народ), Малезији и Индонезији, док у новије време он стиче све већу популарност у

Сингапуру и на Западу. Данас тхеравада будиста има укупно око 100 милиона, а у

последњим деценијама 20. века тхеравада је почела да пушта корен како на Западу, тао и у

својој постојбини, у Индији.[3]

Махајана (санскрит: र्महा�या�न mahāyāna - велико возило) је једна од две главне

школе будизма (друга је теравада).

Време настанка махајане пада између 1 века п. н. е. и 1. века н. е[1]. Махајана, као нови пут,

се разликује од старијег огранка, који се састојало од више школа (теравада, сарвастивада,

итд.), које су махајанисти скупно описали као хинајана или „мало возило“ спасења. Ово је

значило да хинајанске школе излажу пут спасења који није универзалан по својој сврси и

опсегу.

У оквиру махајане у 2. веку се развила школа мадхјамика, коју је утемељио

филозоф Нагарђуна својом доктрином празнине (шуњате). За мадхјамиком је уследила

школа јогачаре, коју су основали Асанга и Васубандху (IV век) и која је упражњавањем јоге

утрла пут живљем прожимању махајане са хиндуизмом. Крајњи ступањ развоја махајане

настаје усвајањем мноштва небудистичких елемената (мантри, симбола и култних пракси)

почев од VIII века и назива се мантрајана, а касније вађрајана, или тантра. Ово учење,

познато и као тантрички будизам, имало је свој пандан у тантричком хиндуизму.[1]

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

10

Socijologija Budizam

Махајанска школа се проширила на северозапад Индије у подручје које је било под утицајем

хеленистичке културе. Такође се проширила и на север, у централну Азију, у 1. веку, а

одатле у 2. веку даље у Кину. Преко Манијевог учења је овај облик будизма извршио утицај

на хришћанство, а посебно на његове гностичке струје[1]. Махајана је временом постала

преовлађујући облик будизма у Индији а данас се практикује у Кини,

Кореји, Тајвану, Вијетнаму и Јапану, развијајући у тим земљама нове форме кроз Чисту

земљу и Зен.

Зен (јапански: зен, кинески: ч'ан, санскрит: дхјана – медитација [1]) је

школа махајана будизма.

Ова школа себе сматра чуварем и преносиоцем живе мудрости коју је Буда, пробуђени,

досегнуо седећи у медитацији под боди дрветом. Зен наглашава упражњавање дарме и

искуствене мудрости, која се између осталог постиже зазен медитацијом, ради

постизања пробуђења. Следствено томе, у другом плану су теоретско знање и проучавање

религијских текстова.

Вађрајана ("дијамантско возило") или тантрички будизам је огранак будизма који се

појавио у Индији у 6. и 7. веку. Развијао се под утицајем утицајем хиндуизма, што се огледа

у служењу божанствима и употреби сложених ритуала. У 11. веку је вађрајана постала

сасвим устаљена наТибету, где је пролазила кроз даљи развој.

Назив “дијамантски пут” се наводно односи на “несаломиву” логику коју вађнајанисти

користе да оправдају и одбране своје учење. Вађрајана се више ослања на тантричку

литературу него на традиционалне будистичке списе, па је због тога такође позната и под

именом тантрајана. Вађнајана данас преовлађује у Монголији, Тибету,

Ладаку, Непалу, Бутану и међу Тибетанцима који живе у Индији.

Суштину вађрајане представљају симболичка употреба замишљених божанских облика

(мандала), који у исто време представљају пет састојака (сканgхи) људске личности, пет

тачака у простору (центар и четири угла), пет зала (глупост, срџбу, жудњу, злобу и завист) и

пет мудрости (чисти апсолут, налик огледалу, ону која разликује, без установљених разлика

и активну), које обично представља петорица буда прозваних Илуминатор, Непоколебљив,

Рођен као драгуљ, Безгранична Светлост и Непогрешив Успех. Петоструки низови, који

персонификују људску личност и бескрајни свемир с једне, и изопаченост појавне

егзистенције и чистоту будаства с друге стране, представљају главне претпоставке око којих

се развија свака тантричка пракса[1].

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

11

Socijologija Budizam

Тантристи верују да се досезање будаства, поред осталих начина, може постићи и

путем сексуалног сједињења [2] . Стога, тантризам често садржи и "скривена значења", од

којих неки може укључивати и сексуални смисао. На пример, прађна је централни проток

енергије у складу са јога физиологијом, а у исто време и партнер (конкретни или

имагинарни) у ритуалном сексуалном чину.[3]

Тибетански будизам (познат и као ламаизам) је посебан облик будистичког учења,

карактеристичан за Тибет и подручје Хималаја, укључујући иНепал, Бутан, северну Индију,

Монголију, североисточну Кину и Русију (Калмикија, Бурјатија и Тива). Укључује учења три

велика "возила" будизма: хинајану, махајану и вађрајану, као и елементе тибетанске

пребудистичке религије у виду локалних божанстава примљених у будистички пантеон.

Будисти на Тибету броје око пола милиона од око три милиона становника[1].

Након што је Народна Република Кина окупирала Тибет 1950-их година, тибетанске

избеглице и дијаспора су прошириле утицај тибетанског будизма и у многе западне земље.

Од 1959. године је Далај-лама живео у изгнанству, да би се недавно вратио на Тибет.

Budistički spisi

[uredi]Tripitaka

Za više informacija pogledajte članak Pali kanon

Пали канон је збирка списа тхеравада будизма, који су сачувани на пали језику. Канонска

књижевност на пали језику састоји се од "три кошаре", због чега се такође

назива типитака (санскрит: трипитака).

Типитака укључује три збирке:

1. Винаја питака  Збирка текстова који се односе на правила понашања унутар монашке

заједнице (сангха) - заједнице монаха (бхиккхуа) и монахиња (бхиккхуни). Далеко

више од пуке листе правила, Винаја питака садржи такође приче којима се описује

настанак сваког правила, па тако добијамо детаљан опис на који начин је Буда

решавао проблем одржавања хармоничних односа унутар многобројне и разнородне

духовне заједнице.

Student: Sandra Nikolić Br indeksa:

12

Socijologija Budizam

2. Сутта питака , Збирка говора (сутта) које су у разним приликама и поводима

изговорили Буда и неколицина његових најближих ученика. Садржи суштину учења

тхеравада будизма.

3. Абхидхамма питака  Збирка текстова у којима су основни доктринирани принципи

изложени у Сутта питаки, прерађени и реорганизовани у конзистентан систем

погодан за истраживање феномена ума и материје. Садржи седам филозофских

расправа које детаљно, систематично и уз обиље техничких термина разматрају

Будино учење.

Mahajanske sutre

Za više informacija pogledajte članak Mahajanske sutre

[uredi]Tibetanski kanon

Тибетански будистички канон представља опус светих списа које признају разне

школе тибетанског будизма.

Иако у Индији никада није постојао свеобухватни махајански или вађрајански канон; али,

превођењем на тибетански током шест векова свих канонских дела, тумачења и изворних

дела индијских будистичких учитеља које су могли да нађу, Тибетанци су постепено

утемељили сопствени канон, који је до 13. века попримио у мањој или већој мери свој

данашњи облик[1]. Главна заслуга за то припада великом учењаку и писцу енциклопедичару

Бу-Стону (1290-1364).

IZVOR : http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Student: Sandra Nikolić Br indeksa: