Budizam:Napomena:Za pozajmljenice ija se sanskritska i pali forma razlikuju, prvo je navedena sanskritska forma, a pali forma se daje u zagradi. Razlog za ovakvu konvenciju je vea rasprostranjenost sanskritskih varijanti u javnosti. Ukoliko imate zamerku na ovakvu konvenciju izloite svoje miljenje nastranici za razgovor.

Statua Bude uKamakuri,JapanBudizamjereligijaifilozofijanastala uIndijioko527. godine pne. Osniva budizma jeSiddhartha Gautama(pali: Siddhattha Gotama), po ijoj duhovnoj tituli,Buda(Budni, Probueni, odnosno,onaj koji zna), je ova religija i dobila ime.Cilj budizma je dostizanjeprosvetljenja, ili, tanije reeno,probuenja(pali isanskrit:bodhi). Probuenje se moe odrediti kao uvianje istine (sanskrit:dharma, pali:dhamma) koja se krije iza pojavne stranefenomena, naputanje i prevazilaenje pohlepe, mrnje i neznanja, te dostizanje osloboenja od svekolikepatnje, odnosno dostizanje stanja blaenstva i unutranjeg mira,nirvane(pali:nibbana utrnue, gaenje), a time i prekidanja ciklusa preporoenja (samsara). Nain za dostizanje probuenja Buda je izloio uosmostrukom plemenitom putu.Budizam se danas moe podeliti u tri velike grane:theravada(kao jedina preostala kola nikaja budizma),mahajanaivarajanabudizam.Budizam se tokom 45 godinaBudinogpoduavanja i u prvih nekolikovekovaposle njegovesmrtibrzo proirio indijskimpodkontinentom, a potom i centralnom, junom, istonom i jugoistonomAzijom. Poetkom dvadesetog veka budizam stie uEvropuiAmeriku. Zemlje sa najviebudista(priblinibrojeviumilionima) suKina(102),Japan(89,5),Tajland(55,5),Vijetnam(49,7),Mijanmar(41,6),Sri Lanka(12,5),Juna Koreja(10,9),Tajvan(9,2),Kamboda(9,1) iIndija(7)[1]. Procenjuje se da u svetu trenutno postoji od 230 do 500 miliona budista, sa najpouzdanijom procenom na oko 350 miliona[2], to budizam ini jednom od velikihsvetskihreligija.Osnovni pojmovi i principi budizma[uredi - ]etiri plemenite istine[uredi - ]etiri plemenite istinepredstavljaju fundamentalni koncept budizma. Upravo njihovim uvianjemakjamuniBuda (kako se esto naziva istorijski Buda, Siddhartha Gautama) je doiveo probuenje i nirvanu. U tom smislu tenja i napor da se etiri plemenite istine shvate, ne samo naintelektualnomnivou ve, pre svega, naintuitivnomnivou, tzv. direktnim uvidom, predstavljaju sutinu budistikog uenja iprakse.

aukandistupauParku jelena(Sarnat, Indija), blizu mesta na kom je akjamuni Buda odrao prvu propoved oetiri plemenite istineUpravo je ovo bila tema prvepropovednazvane Dhammacakkappavattana sutta, koju je Buda odrao nakon to je doiveo probuenje.etiri plemenite istine su:1. Plemenita istina o patnji(pali:dukkha) postoji patnja u ivotu svih bia."A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: roenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim to nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga to nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono za im udimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja."1. Plemenita istina o nastanku patnje(pali:samudaja) postoji uzrok patnje, a to su vezanost i udnja(pali:tanha- e) koji nastaju iz neznanja (avidja):"A ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje: to je ona udnja koja vodi do novog roenja, to zdruena sa ushienjem i strau, uvek nalazi novo uivanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je e za ulnim uicima, e za postojanjem i e za nepostojanjem."1. Plemenita istina o prestanku patnje(pali:nirodha) postoji nain da se patnja prevazie, a to je iezavanje i iskorenjivanje vezanosti i udnje:"A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te udnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobaanje i okretanje od nje."1. Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje(sanskrit:marga, pali:magga) postoji nain da se eliminiu vezanost i udnja, a to jePlemeniti osmostruki put:"A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog naina ivota, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije."Kada se govori o etiri plemenite istine Buda se esto uporeuje salekaromjer su istine izloene prema drevnom indijskommedicinskommodelu:1. postojibolest(postavljanjedijagnoze)2. postoji uzrok bolesti (analiza faktora koji do bolesti dovode)3. postoji nain da se bolest izlei (konstatovanje prognoze i postojanja ili nepostojanja naina za otklanjanje uzroka bolesti)4. propisivanjelekaodnosno naina da se bolest izleiOvakav pristup problemu predstavlja jednu od kljunih karakteristika u diskusiji budizma u odnosu na druge religije. Naime, ovime se izbegavametafizikaspekulacijai potreba zaveromu ono to se izlae. U svakoj od etiri plemenite istine se referira na pojave i pojmove koji su u potpunosti u domenuiskustvasvake osobe to joj omoguava da na osnovu tog iskustva da sud oistinitostiili neistinitosti predmeta rasprave. tavie, u budistikim spisima Buda upravo insistira na ovakvom,empirijskom, pristupu i neoslanjanju na slepo verovanje njegovim reima. Od budiste se oekuje da sve izloeno ne prihvata samo na osnovu vere u istinitost, ve se insistira na aktivnom preispitivanju uenja kroz lino iskustvo i analizu tog iskustva jer je, prema Budi, to jedini nain da se doe do istinskog znanja i samim time do osloboenja od patnje.Treba, meutim, istai da bi bilo pogreno rei da vera nema nikakvu ulogu u budizmu. Naprotiv, terminrada(pali:sada) je bitan konstituent budistikog uenja. Ovaj termin se priblino prevodi kaovera, mada on obuhvata samopouzdanje, upornost, skromnost i istrajan napor. Iako se Buda protivi slepom verovanju baziranom naautoritetu,tradicijii sl. ostaje potreba za odreenom dozom vere u budistiko uenje. U principu, rada je rezultat dubokog promiljanja i akumuliranog iskustva.U kontekstu etiri plemenite istine ovo se pre svega odnosi na etvrtu poverenje u to da osmostruki plemeniti put zaista vodi ka unitenju vezanosti i elje. Jedini dokaz delotvornosti osmostrukog plemenitog puta i budistikog uenja u celini je dostizanje nirvane od strane akjamuni Bude i, kasnije,arhata(pali:arahatiliarahantonaj koji je vredan; osoba koja je dostigla probuenje i nirvanu ali ne samostalno, kao to je sluaj sa budama, ve sledei budino uenje). No, poto ne postoji nain da se objektivno i direktno proveri da li su ove osobe zaista postigle osloboenje od patnje ostaje nam da tu mogunost prihvatimo kao istinitu na osnovu poverenja. Iako se u razliitim budistikim kolama stepen i objekti vere, odnosno poverenja, razlikuju, moemo rei da je vera u istinitost osmostrukog plemenitog puta zajednika svim kolama. Na taj nain vera u budizmu igra ulogu pokretaa osobe na putu dostizanja probuenja i nirvane.Dodatak na 4 plemenite istine:Kao to njegova svetost Dalai Lama esto kae, Uenje o plemenitim istinama u svim vremenima predstavljati e kamen temeljac za razumijevanje bilo koje od mnogobrojnih budistikih tradicija koje su se pojavile u posljednjih 2500 godina. Zato budisti toliko glorificiraju ta uenja, koja tumae da je sve proeto patnjom, da patnja ima svoj uzrok, da postoji mogunost dokinua patnje i da postoji osmerostruki put koji vodi tom cilju? Na prvi pogled, pesimistiko tumaenje da je svijet dolina suza u kojoj ive nesretnici proeti neznanjem ne izgleda ba pretjerano obeavajue, pa su voeni tom idejom mnogi "dobronamjerni" kranski teolozi proglasili budizam eskapistikim uenjem koje propovijeda bijeg iz ivota u nitavilo, stanje potpune ravnodunosti prema dobroti i zlu.Meutim, stvari u realnosti stoje potpuno drugaije; Dharma nije ni pesimistina ni optimistina, ve svoje stavove temelji na nepogreivim Buddhinim uvidima i uvidima prosvijetljenih majstora koji su ili njegovim stopama. Kad kae da je svijet proet patnjom, Buddha takav zakljuak izvodi iz injenice da je temeljna karakteristika svijeta neprestana promjena svega to postoji, dok je temeljna karakteristika ljudskog roda upravo suprotna; krije se u neprestanom pokuaju pronalaenja trajne sree i sigurnosti. U toj borbi da se stekne nemogue, ljudski rod (i sva druga osjetilna bia) je neminovno osuen na poraz, a takvo stanje raa frustraciju na svim nivoima; na razini tijela ovjek je osuen da prolazi kroz roenje, bolest, starost i smrt, dok na razini uma neprestano ekvilibrira izmeu motivacija "ja hou" i "ja neu".Uzme li se u obzir da je i "Ja" tek krivo gledite o individualnom vlasniku tijela i uma, namee se logian zakljuak da obian ovjek ivi u zatvoru svojih vlastitih krivih percepcija, koje uvijek iznova donose frustraciju, bol i razoarenje u njegov ivot. Upravo to prianjanje za "ja" i "moje" predstavlja glavni uzrok patnje, o emu govori druga plemenita Istina. Tehniki gledano, ona kae da sva patnja proizlazi iz elja temeljenih u neznanju o vlastitoj prirodi postojanja. Sve dok prianjamo za "ja", postojat e i ono to "ja" eli i to "ja" ne eli, postojat e djelovanje u tom cilju, a to djelovanje neminovno e donijeti svoje plodove (djelovanje se na sanskrtu naziva karma, a istim nazivom se oznaavaju i plodovi djelovanja). Drugim rijeima, uzrok patnji krije se u naoj vlastitoj svijesti, i jedino bojno polje na kojem se ona moe poraziti krije se ba tu, u umu svakoga od nas. Zato je Dharma kao nijedno drugo duhovno uenje ovoga svijeta do u detalje razvilo razumijevanje prirode svijesti i faktora koji na nju djeluju, te do kraja razobliila mehanizme kroz koje neznanje nastaje i vlada naim ponaanjem.Trea plemenita istina govori da je prestanak patnje mogu, te da je mogue ostvariti stanje potpune transformacije svijesti u kojoj patnja vie ne postoji. S obzirom da na uobiajeni racionalni um zakljuke o stvarima donosi na osnovu usporedbe s poznatim iskustvima, Buddha je o Nirvani uvijek govorio u negativnim terminima, govorei to ona nije.Cilj takvog pristupa bio je obeshrabrivanje pokuaja da se intelektualnim mudrijanjem pokua spoznati istina, s obzirom da se nju moe jedino direktno doivjeti. Zato budistiki uitelji takvo stanje najee opisuju kao potpuno osloboenje od neznanja i patnje, u kojem svijest biva osloboena svih uobiajenih prostorno-vremenskih ogranienja.etvrta plemenita istina govori o putu kojim treba ii da se takvo stanje postigne. Iako se tradicionalno govori o osmerostrukom putu, bitno je shvatiti principe na kojima se on temelji. Po Buddhi, put osloboenja sadri tri principa: moralnost, meditaciju i mudrost. Uenje poinje intelektualnim razumijevanjem da ivimo u samsari, svojevrsnom matriksu u kojeg smo sami sebe zatoili. Jednom kad doemo do takvog uvida, moralno ponaanje na razini tijela, govora i uma postaje neophodno kako bi izbjegavali one tipove aktivnosti koje neminovno vode u patnju, te stimulirali one oblike ponaanja koji odvode od nje. Meutim, moralno ponaanje nije dovoljno; kroz meditativno upoznavanje svoje vlastite svijesti i primjenu razliitih protuotrova protiv mentalnih negativnosti i zatamnjenja, malo po malo ostvaruju se uvjeti za direktan uvid u prirodu vlastite percepcije. Kako taj uvid postaje sve jai, razumijevanje i mudrost u nama spontano narastaju, jaa motivacija za upranjavanje moralnosti i praksu meditacije, sve dok naposlijetku iz svijesti ne budu izbrisani posljednji tragovi neznanja.

Plemeniti osmostruki put[uredi - ]Plemeniti osmostruki put(pali:Ariyo ahagiko maggo; sanskrit:rya 'ga mrga) jeste prema uenju Gotame Bude put koji vodi do prestanka patnje (dukkha) u ovekovom ivotu. U sutini praktian vodi za ivljenje, zasnovan na etikoj i meditativnoj disciplini, plemeniti osmostruki put je etvrti lan grupe odetiri plemenite istine, koje su oblikovale i pokretale razvoj kasnije budistike tradicije.Kao to samo ime govori, postoji osam elemenata plemenitog osmostrukog puta i oni su podeljeni u tri osnovne kategorije:1. mudrost (sanskrit:praj, pali:pa)1.ispravno razumevanje2.ispravna namera2. moralno ponaanje (sanskrit:la, pali:sla)3.ispravan govor4.ispravno delovanje5.ispravno ivljenje3. usavravanje uma (sanskrit i pali:samdhi)6.ispravan napor7.ispravna svesnost8.ispravna koncentracijaU svakom od ovih delova plemenitog osmostrukog puta re "ispravan" jeste prevod reisamyac(sanskrit) ilisamm(pali), koja oznaava potpunost, skladnost, a isto tako nosi u sebi znaenje "savreno" ili "idealno".Iako su delovi puta numerisani, to ne znai da su oni linearna serija koraka koje neko mora jedan po jedan da naini kako bi napredovao ka prosvetljenju; umesto toga, njih bi trebalo razvijati vie ili manje simultano, onoliko koliko to doputaju individualne sposobnosti, jer napredak u jednom pravcu olakava razvoj i drugih kvaliteta, tako da se oni meusobno dopunjuju i potpomau.U budstikoj simbolici plemeniti osmostruki put se esto predstavljaTokom darmel(sanskrit:dharmacakra, pali:dhammacakka), ijih osam paoka predstavljaju osam elemenata puta.

Budistika praksaUzimanje utoitaTri drgulj (snskrit: tri-rtn, pli: tirtn) su tri glvn obelej budizm, odnosno tri stvri u kojim svki budist moe ni utoite. Stog su poznte i ko tri utoit. To su: Bud (probueni) Dhrm (uenje) Sngh (zjednic)Pet recepata ivljenja[uredi - ] Ne ubiti ili povrediti nijedno ivo bie >> To znai biti blagonaklon. Ne uzeti bilo ta to ti nije dato (ne krasti) >> To znai biti poten. Ne biti neveran u vezi sa drugom osobom >> To znai biti iskren. Ne koristiti pogrean govor >> To znai biti istinoljubiv i ne lagati. Ne uzimati alkohol i droge. >> To znai imati bistar um.Meditacija[uredi - ]Budistik meditcij predstvlj niz tehnik kojim se rzvijju svesnost, koncentrcij, mirno i uvid. Budisti uprnjvju meditciju ko deo put prem prosvetljenju i nirvni Po budistikom shvtnju, meditcij predstvij deltnost u kojoj ovek nstoji d prevzie diskurzivno rzmiljnje, d uniti ili sprei nepovoljn duevn stnj, te zne ili utvrdi povoljn duevn stnj. Sutin budistike meditcije je u sbrnosti pnje i svesnosti, pljivosti i posmtrnju.Grane i kole budizma[uredi - ]Nikaja(Hinajana)Theravada(jedina preostala kola hinajana tj. Nikaja budizma)Theravada je najstarija do danas sauvana budistika kola, te se smatra najbliom izvornom Budinom uenju. Kroz mnogo vekova, a i danas, bila je dominantna religija nari Lanki(70% populacije) i kontinentalnim delovima Jugoistone Azije (Kamboda, Laos, Mijanmar, Tajland).Takoe se praktikuje, ali u manjem obimu meu manjinama, u oblastima jugoistineKine,Vijetnama,Bangladea,MalezijeiIndonezije. Od poetka XX veka theravada postaje popularna i na Zapadu, pre svega u SAD, Velikoj Britaniji i Nemakoj, a potom i uAustralijii Novom Zelandu.Danas theravada budista ima oko 100 miliona irom sveta.MahajanaU Mahajani, Buda tei da ne bude posmatran samo kao ljudsko bice , vec kao zemaljska projekcija nezaetog i beskrajnog,sveprisutno bie iza opsega i domaaja misli. tavie, u nekim Mahajana sutrama, Buda , Dharma i Sangha su u sutini posmatrani kao jedan: svo troje se posmatraju kao sam Buda.VadrajanaTibetanski budizamingonBudistiki spisiTipitakaPli knon je zbirk spis thervd budizm, koji su suvni n pli jeziku. Knonsk knjievnost n pli jeziku sstoji se od "tri kore", zbog eg se tkoe nziv tipitk (snskrit: tripitk).Tipitk ukljuuje tri zbirke: 1. Vinj pitk Zbirk tekstov koji se odnose n prvil ponnj unutr monke zjednice (sngh) - zjednice monh (bhikkhu) i monhinj (bhikkhuni). Dleko vie od puke liste prvil, Vinj pitk sdri tkoe prie kojim se opisuje nstnk svkog prvil, p tko dobijmo detljn opis n koji nin je Bud revo problem odrvnj hrmoninih odnos unutr mnogobrojne i rznorodne duhovne zjednice. 2. Sutt pitk, Zbirk govor (sutt) koje su u rznim prilikm i povodim izgovorili Bud i nekolicin njegovih njbliih uenik. Sdri sutinu uenj thervd budizm. 3. Abhidhmm pitk Zbirk tekstov u kojim su osnovni doktrinirni principi izloeni u Sutt pitki, prereni i reorgnizovni u konzistentn sistem pogodn z istrivnje fenomen um i mterije. Sdri sedm filozofskih rsprv koje detljno, sistemtino i uz obilje tehnikih termin rzmtrju Budino uenje.Vinj pitk je dleko vie od puke liste prvil. Sdri tkoe prie kojim se opisuje nstnk svkog prvil, p tko dobijmo detljn opis n koji nin je Bud revo problem odrvnj hrmoninih odnos unutr mnogobrojne i rznorodne duhovne zjednice. Sstoji se iz etiri del: 1. Suttvibhng - Ovj deo sdri kompletn skup prvil z monku zjednicu. Prvil su set u Ptimokkhu i im ih 227 z monhe i 311 z monhinje. 2. Khndhk (Mhvgg) - Ukljuuje nekoliko tekstov nlik n sutte, izmeu ostlog Budin opis period neposredno posle probuenj, njegove prve govore grupi od pet monh i prie o tome kko su se neki od njegovih njpozntijih uenik prikljuili monkoj zjednici i potom i smi dostigli probuenje. 3. Khndhk (ulvgg) - Ovj deo sdri dlju rzrdu monke etikecije i dunosti, ko i prvil i postupke z rzmtrnje prekrj koji se dogode unutr monke zjednice. Tkoe tu je i pri o tome kko je ustnovljen red monhinj i detljn opis prvog i drugog sbor. 4. Privr - Rekpitulcij prethodnih poglvlj, s setkom prvil klsifikovnih i preklsifikovnih z rzliite svrhe upuivnj u njih.Sutt pitk, drugi deo Tipitke, sstoji se od preko 10.000 sutt ili govor, koje je izgovorio Bud ili neko od njegovih njbliih uenik, tokom 45-godinjeg irenj uenj. U njoj su tkoe sbrni i stihovi drugih lnov monke zjednice.Sute su grupisne u pet zbirki (niku): 1. Digh nikj - Zbirk dugih govor 2. Mhim nikj - Zbirk govor srednje duine 3. Smjutt nikj - Zbirk po temi grupisnih govor 4. Anguttr nikj - Zbirk brojno grupisnih govor 5. Khuddk nikj - Zbirk krtkih knjigAbhidhmm pitk je trei deo Tipitke, budistikog Knon, ostl dv del su Sutt pitk i Vinj pitk. ini je sedm knjig - Dhmmsngni, Vibhng, Dhtukth, Pugglpnntti, Kthvtthu, Jmk i Ptthn. Knjige Abhidhmm pitke su nstle uglvnom ksnije i od Sutt i od Vinu pitke i verovtno su svoj konni oblik dobile tek nekoliko vekov posle Budine smrti. Trdicij ih meutim sve pripisuje Budi, iko potvrde z to ne postoje u smoj Abhidhmm pitki, niti se on pominje u ostle dve Pitke. Meutim, u Abhidhmm pitki nem bilo eg to bi protivreilo Budinom uenju, rzlik je u pristupu, ne u sdrju. Videti Abhidhmm. 1. Dhmmsngni (Nbrjnje fenomen)- Ov knjig pobrojv sve krjnje relitete (prmtth dhmm)koje je mogue ni. 2. Vibhng (Knjig rsprv)- Nstvlj nlizu iz Dhmmsgni, ovde u formi ktehizm. 3. Dhtukth (Diskusij u pogledu element)- Ponvljnje prethodnog u formi pitnj i odgovor. 4. Pugglpnntti (Opis linosti)- Pomlo vn kontekst Abhidhmm pitke, ov knjig sdri opise velikog broj tipov linosti. 5. Kthvtthu (Tke Nesporzum) - Ov knjig sdri pitnj i odgovore koje je skupio Moggliputt Tiss u 3. veku pre n. e., kko bi pomogo d se rzjsne nesporzumi izmeu rzliitih budistikih kol tog vremen. 6. Jmk (knjig prov)- Logik nliz mnogih pojmov izloenih u prethodnim knjigm. 7. Ptthn (Knjig o odnosim) - Dleko njobimnij knjig u Tipitki, opisuje 24 zkon uzronosti n osnovu kojih dhmme utiu jedn n drugu. Ti zkoni, kd se kroz sve mogue permutcije ukrste s dhmmm opisnim u Dhmmsngni, pokrivju psolutno svko mogue iskustvo koje nm je dostupno.