Ovde upiite naziv Vae kole ili fakulteta

SEMINARSKI RADPredmet: Tema: Brzina u koarci

Profesor Mentor: Student: Smer:

Brzina u koarci Rad

Seminarski

MART, 2011.

SADRAJ1 UVOD........................................................................................3 2 BRZINA ....................................................................................42.1 Podela brzine................................................................................4 2.2 Fizioloke osnove teninga brzine....................................................5

3 STRUKTURA KONDICIONOG TRENINGA ........................................63.1 Brzina ..........................................................................................................6 3.2 Agilnost ........................................................................................6 3.3 Eksplozivnost................................................................................8

4 SENZITIVNE FAZE ZA RAZVOJ BRZINE..........................................9 5 KARAKTERISTIKE TRENINGA USMERENOG NA RAZVOJ BRZINE.....115.1 Brzina reakcije.............................................................................14 5.2 Ubrzanje......................................................................................15 5.3 Tranje kratkih dionica.................................................................15 5.4 Skokovi.......................................................................................16 5.5 Tranja s poveanim otporom.......................................................16 5.6 Trening snage..............................................................................16 5.7 Maksimalna brzina.......................................................................17 5.8 Trenani postupci........................................................................17 5.9 Brzinska izdrljivost.....................................................................19

6 INIOCI BITNI ZA BRZINU..........................................................196.1 Izdrljivost...................................................................................20 6.2 Eksplozivna snaga........................................................................20 6.3 Opta fizika priprema.................................................................21

7 ZAKLJUAK..............................................................................22 8 LITERATURA............................................................................23 9 WEB LITERATURA.....................................................................23 10 POPIS SLIKA..........................................................................23 2

Brzina u koarci Rad

Seminarski

1 UVOD

Koarka se smatra kompleksnim sportom koji je determiniran brojnim motorikim sposobnostima. Ipak, primetno je da su dominantne motorike sposobnosti brzina, koja zauzima znaajno mesto u faktorskoj strukturi uspjenosti mnogih sportova pa tako i koarke, te snaga. U jednani specifikacije, njihov doprinos u ukupnom rezultatu iznosi ak 30%. Skladno tome, brzina bi trebala zauzimati bitno mesto i u trenanom procesu koarkaa. Kad govorimo o brzini u kontekstu koarke, nikako se ne smemo fokusirati iskljuivo na brzo pravocrtno tranje, jer je to samo jedan vid brzog kretanja u ovom sportu. Iznimno je bitno za konani uspeh da se u razvoju brzine koristimo kretnjama karakteristinima za koarkaku igru.

3

Brzina u koarci Rad

Seminarski

2 BRZINAVeina sportskih strunjaka slae da brzina ima veliku vanost za uspeh u mnogim sportovima. Mogue je primetiti da se u literaturi koja se bavi sportskim treningom, u pravilu posveuje znatno manje panje brzini nego izdrljivosti i snazi. Razlozi tomu verojatno lei u slabijoj istraenosti te sloenoj strukturi brzine u odnosu na druge kondicijske sposobnosti. Grosser istie da postoji jo dosta neistraenog prostora i nesuglasnosti u pitanju treninga brzine te njezinog definisanja i sistematizacije. Bauersfeld i Voss navode kako se za opis brzine i njenih manifestnih oblika u svetskoj literaturi koristi preko 50 razliitih pojmova. Konano, iako se brzina ubraja u kondicione sposobnosti, veina autora pri njenom definisanju istiu da nije samo kondiciona, ve i koordinacijska sposobnost, elei na taj nain naglasiti da na brzinu utiu: 1. energetski mehanizmi 2. mehanizmi ivane regulacije (ak i u veoj meri) Brzina je sposobnost da se na temelju kognitivnih procesa, maksimalne volje i funkcionalnosti ivano miinog sistema postigne najvea mogua brzina reakcije ili pokreta u zato odreenim uslovima (Grosser 1991). Schnabel, Harre i Borde (1994.) razlikuju dva pristupa pri definisanju brzine: 1. Sportsko-pedagoki pristup koji se bazira na Zaciorskovoj definiciji brzine kao sposobnosti sportiste da zavri motoriku akciju u zadanim uslovima u to kraem vremenskom intervalu, a kao uslove za takvu izvedbu potrebno je osigurati mali otpor te iskljuiti uticaj umora. Ovakvu definiciju mnogi autori proiruju i na brzinu reakcije na odreeni podraaj. 2. Fizioloki pristup najbolje reprezentira Freyova (1977.) prema kome je brzina sposobnost sportiste da natemelju efikasnosti ivano miinog sustava izvodi pokret u najkraim vremenskim intervalima.

2.1 Podela brzine

Brzina reakcije - sposobnost brzog reagovanja na vidne, slune i taktilne podraaje. Frekvencija pokreta - sposobnost maksimalno brzog izvoenja repetitivnih pokreta konstantne amplitude 4

Brzina u koarci Rad Brzina pojedinanog pokreta pokreta maksimalnom brzinom.

Seminarski sposobnost izvoenja jednog jednostavnog

Brzina kretanja tela (lokomotorna brzina) - maksimalno postignuta brzina tela sportiste ciklikim i aciklikim pokretima.

2.2 Fizioloke osnove teninga brzine

Brzina je kondiciono koordinacijska sposobnost s najviim koeficijentom uroenosti. Prema Hollmannu i Hettingeru (2000.) ova se sposobnost kod odrasle netrenirane osobe moe treningom popraviti oko 20%. Zato? Pri velikoj brzini kontrakcije glavnu ulogu imaju brza miina vlakna iji je udio u miiima genetski odreen te se treningom moe malo menjati. Promene koje se mogu izazvati odnose se na udeo pojedine vrste vlakana u ukupnom volumenu miia na to se moe treningom uticati putem selektivne hipertrofije. Pri tomu e trening brzine dovesti do hipertrofije brzih vlakana dok e trening aerobne izdrljivosti izazvati umerenu hipertrofiju sporih vlakana. Dokaz? Veina vrhunskih svetskih sprintera ima preko 70% brzih miinih vlakana, dok je svetski prosjek oko 50%. Moe li se po tom pitanju neto napraviti? Djca u odnosu na odrasle imaju znatno vei udeo intermedijalnih miinih vlakana (i do 13%, dok odrasli imaju 2 3 %) koja tendiraju prema prelazu u spora ili brza vlakna, zavvisno o vrsti trenanih podraaja. Primenom odgovarajueg i pravovremenog treninga brzine kod dece mogue je dodatno prilagoditi genetski odreenu strukturu miinih vlakana.

5

Brzina u koarci Rad

Seminarski

Slika 1. Faze sprinta1printa

3 STRUKTURA KONDICIONOG TRENINGA3.1 Brzina

Brzina je sposobnost da se na temelju kognitivnih procesa, maksimalne volje i funkcionalnosti ivano miinog sistema postigne najvea mogua brzina reakcije ili pokreta u zato odreenim uslovimima (Grosser 1991.). Iako se maksimalna brzina u sportovima retko postie, odgovarajua tehnika tranja i brzinski trening poboljati e svaku brzinu potrebnu za sport.

3.2 AgilnostAgilnost moemo definisati kao sposobnost brzog i uinkovitog premetanja tela u prostoru u uslovima naglog zaustavljanja i promena smera kretanja. Neki autori navode razliite definicije agilnosti kao npr. Pearson 2001. definie agilnost kao sposobnost promene smera kretanja bez gubitka ravnotee, brzine, snage i kontrole pokreta. Prema Verstegen i Marcello (2001.) ovo su faktori koji utiu na agilnost: brzina snaga1

www.sport-forma.com

6

Brzina u koarci Rad koordinacija mobilnost zglobih sistema dinamika ravnotea razvijenost odgovarajuih energetskih resursa stabilnost lokomotornog sustava biomehaniki optimalne strukture kretanja

Seminarski

Sportske se grane meusobno razlikuju po specifinim strukturama gibanja pa se i specifina kondiciona priprema po kompleksima specifinih vebi razlikuje od sporta do sporta. Provoenje trenanog procesa pomou specifinih trenanih sadraja podrazumeva to da e sportista izvoditi strukture kretanja koje su karakteristine za njegov sport, odnosno za tehniku sportske grane. Iz toga proizlazi da je cilj prethodno navedenih vebi izloiti koarkaa to veem broju razliitih situacija na terenu s kojima e se susresti za vreme stvarne igre, kako bi prikupio to vie specifinih iskustava.

Upravo taj vei broj iskustava u simuliranim situacijama omoguuje bolju adaptaciju igraa na novo slino iskustvo, to moe biti jedan od odluujuih imbenika u presudnim delovima utakmice. Uz to to e se tokom izvoenja tih vjebi susresti sa specifinim strukturama kretanja, koarka e biti izloen optereenjima specifinima za koarku, koja e se javljati pri izvoenju elemenata koarkake tehnike. Skladno tome, vaan preduvjet u kreiranju specifinih vebi je detaljno poznavanje tehnike koarkake igre, dok se metodiki parametri trebaju pribliiti realnim zahtevima izvoenja struktura gibanja. Ovakav nain optereivanja organizma rezultirat e adaptacijom njegovih funkcija na zahteve koarkake utakmice, kao i pravodobnom i ritminom izvedbom elemenata tehnike. Za specifine trenane sadraje karakteristino je da se izvode bez uslova saradnje i suprotstavljanja igraa, odnosno izvode se u situaciji 1 : 0. Skladno razvoju sportske treniranosti, njihova e primena u sustemskom procesu treninga postati dominantna, to e kod mnogih sportista biti popraeno poveanjem motivacije za rad. Naravno, koristit e se onim vebama koje sadre tehnike elemente koje je koarka svladao i automatizirao na visokom nivou. Brown, Ferrigno i Santana vebe agilnosti dele u tri kategorije. Predvidljive su one kod kojih koarka unapred zna koju kombinaciju pokreta e izvesti. Karakteristika reaktivnih vebi agilnosti je ta da koarka u trenutku odgovori na pokret trenanog partnera ili znak trenera, dok u eksplozivnim vebama koarka mora izvoditi pokrete to je bre mogue. 2Vebe iz navedenih kategorija mogu se modifikovati na mnogo naina, ali

2

oh, M. (2003). Razvoj brzine u kondicijskoj pripremi sportaa. U D. Milanovi i I. Juki (ur.), Kondicijska priprema sportaa, Zbornik radova meunarodnog znanstveno-strunog skupa, Zagreb: Kinezioloki fakultet Sveuilita u Zagrebu; Zagrebaki portski savez.

7

Brzina u koarci Seminarski Rad tokom stvaranja programa moramo se voditi aktualnim potrebama pojedinca ili skupine i postojeim trenanim uslovima. Kod treniranja agilnosti vrlo je vano da dobro shvatimo obrasce kretanja svojstvene za svaki sport. Tada osmiljamo vjbe koje poboljavaju te sposobnosti. To ukljuuje zadane pokrete izvedene u sportu, zatim ralanjivanje toga pokreta na pojedine delove te osnovni pokret koji naglaava tu vetinu. Kljuni pojmovi koji se odnose na treniranje agilnosti su svest o telu i kontrola, priprema za izvoenje vebe, reakcija, promena smera i rad nogu. Primer za vebanja za ovu vrstu sposobnosti ukljuuje koritenje lestvi agilnosti, koja se koristi za razvijanje vee brzine rada nogu s vebama promene smera. Ova vrsta treninga je vrlo vaan i za svakodnevni ivot. Ako ste ikada morali trati kroz guvu na ulici ili preskoiti rupu na ulici, da bi ste je izbegli, tada ste koristili tu sposobnost. Ovladavanje agilnou zahteva kombinaciju ravnotee, brzine, koordinacije i snage. Poloaji za ravnoteu u jogi su takoer dobar nain za poboljavanje te sposobno. Sve vebe zahtevaju dobru optu pripremljenost. Bez adekvatne snage nogu, javlja se ogranienje kvalitete bilo kojih pokreta. Izvoenje vebi snage 2-3 puta nedeljno se preporuuje za izgradnju i odravanje miine mase. Koristite sve te vebe u skladu s vaim uobiajenim fitness programom. Agilnost moemo podeliti na frontalnu, horizontalno-vertikalnu i lateralnu.

3.3 EksplozivnostSportska uspenost uveliko ovisi o brzini reakcije tj. o sposobnosti brzog reagiranja. U atletici to moe biti auditivni podraaj (zvuk startnog pitolja na poetku utrke), ili na primer u koarci na prodor protivnikog igraa. Uglavnom u svim situacijama eksplozivniji sportista ee ima prednost. O ovoj sposobnosti se takoe govori da je genetski uslovljena i da na nju ne moemo uticati. To je sasvim pogrean stav. Treniranjem dovodimo do savrenijeg izvoenja motorikog zadatka. to taj zadatak prije nauimo pre se moemo koncentrisati na poboljanje eksplozivnosti tog pokreta. Genetski faktor je uveliko bitan no mnoge biomotorike vetine zavise o eksplozivnosti a upravo se one mogu poboljati. Kada raspravljamo o eksplozivnosti, tendiramo govoriti o brzini, ubrzanju ili agilnosti. Jedna od definicija eksplozivnosti je brzo reagirati na neki podraaj. Dakle eksplozivnost je povezana s brzinom, vremenom i reakcijom. Vreme reakcije na jednostavnije ili sloenije situacije je stalno prisutno u sportu. Ponekad je ono i odluujui imbenik i svakako se treningom moe poboljati. Brzina i ubrzanje su takoer pod uticajem eksplozivnosti pa je tako brzinska vjeba svaka veba gde su eksplozivnost i visoka frekvencija maksimalne. Vano je napomenuti da poboljanje eksplozivnosti ima glavni uticaj na poboljanje brzine, akceleracije i vremena reakcije. 8

Brzina u koarci Rad

Seminarski

4 SENZITIVNE FAZE ZA RAZVOJ BRZINE

Za svaku sposobnost, pa tako i za brzinu, postoji pogodno razdoblje za njen razvoj. Kod muke populacije to bi bio period od 7. do 18. godine ivota, s tim da izmeu 7. i 9. godine deaci prolaze kroz iznimno intenzivnu fazu. Za veliki prirast razvoja brzine u tom intenzivnom razdoblju odgovorna je prilagodba nervnog sistema, to bi mladi koarkai trebali postizati kroz igru. Trener koji radi s tim uzrastom trebao bi primenjivati vebe koje karakterizira varijabilnost te primerenim treningom uticati i na razvoj koordinacije. Ipak, treba biti oprezan s ranim koritenjem izrazito specifinih vebi za razvoj brzine. Njihova primena e sigurno dati brze efekte, ali postoji verojatnost da ogranie njen kasniji razvoj. Iznimno je bitno da koarkai u ranoj fazi bavljenja sportom ne osete nikakvu nelagodu tokom izvoenja vebi. Trening bi pre svega trebao biti zabavan, to se ostvaruje pomou niza igara i tafeta, a takav e pristup zasigurno rezultirati podizanjem motivacije za vebanje na poeljnoj

9

Brzina u koarci Seminarski Rad granici trenutanih mogunosti. Razdoblje koje sledi nakon te intenzivne faze, period izmeu 11. i 14. godine ivota, s pravom se moe smatrati specifinim za razvoj brzine. 3 Glavni oteavajui faktor je veliki prirast u longitudinalnom pravcu to dovodi do oteane koordinacije ekstremiteta. Ipak, prirast u brzini je i dalje vidljiv, ponajvie zahvaljujui poveanju snage. Da bi igra tada bio na viem tehniko-taktikom i brzinskom nivou, on mora biti podvrgnut kontinuiranom treningu brzine, kroz sustavnu primenu maksimalno brzog izvoenja elemenata individualne, grupne i kolektivne tehnike i taktike . Tokom ovog razdoblja ne sme se zaboraviti staviti naglasak i na vebe ubrzanja. Bitan faktor kojem se trener tokom programiranja treninga brzine treba posvetiti je trajanje oporavka izmeu ponavljanja i vjebi. Naravno, trener treba i dalje voditi brigu o tome da trenani proces u ovom uzrastu ne poprimi stereotipni karakter koji e dovesti do pada motivacije i, indirektno, do stvaranja brzinske barijere. 4 Takoe, poetnici bi trebali izvoditi vebe intenzitetom koji nije maksimalan da ne bi dolo do rane stabilizacije brzine. Sledei period pogodan poveanju brzinskih sposobnosti mladih koarkaa dolazi oko 16. godine. U kadetskoj i juniorskoj dobi, tetive i ligamenti bi kod veine koarkaa trebali biti razvijeni na zadovoljavajuem nivou, to uveliko pogoduje izlaganju koarkaa primerenom treningu. Naravno, u prethodnim fazama trebalo je osigurati preduslove u smislu razvijenosti miinog i vezivnog tkiva, fleksibilnosti i proprioceptivnog sistema to omoguuje provoenje jo intenzivnijih treninga. U ovoj dobi mora prevladavati specifina priprema te e trening usmeren na razvoj brzine biti skladan potrebama koarkake igre. Zbog svega navedenog, smatra se da je ovo kljuna faza u trenanom procesu za svakog igraa koji se eli uspjeno suoiti s brzinskim zahtevima seniorske koarke.

3

Truni, N.. Trening mladih koarkaa razliitih uzrasnih kategorija. Beograd: Visoka kola za sport: DTA., 2007.

4

oh, M. (2003). Razvoj brzine u kondicijskoj pripremi sportaa. U D. Milanovi i I. Juki (ur.), Kondicijska priprema sportaa, Zbornik radova meunarodnog znanstveno-strunog skupa, Zagreb: Kinezioloki fakultet

10

Brzina u koarci Rad

Seminarski

5 KARAKTERISTIKE BRZINE

TRENINGA

USMERENOG

NA

RAZVOJ

Postoji vie naina za razvoj brzine u pojedinanom treningu. Prvi bi bio da se brzinska svojstva razvijaju u zasebnoj trenanoj jedinici iji je jedini cilj razvoj navedene sposobnosti. Ovakav tip treninga karakteristian je za pripremno razdoblje, a prema potrebi se primenjuje i u takmiarskoj fazi. Drugi nain je da se brzina trenira na poetku trenane celine, nakon ega sledi trening tehnike i taktike. Najvie se koristi za razvoj brzine mladih koarkaa, dok je kod seniora pogodan za odravanje ve postignute razine ove sposobnosti. Trei nain je takozvani inervacijski trening iji je cilj probuditi nervni sistem pred takmienje. Traje 30-ak minuta, a primenjuje se oko 24 sata pre takmiarkih aktivnosti (izvedbe kratkih startnih celina, npr. 2 x 5 do10 metara). Koju god strukturu treninga s ciljem razvoja brzine koristili, njegov uvodni deo treba karakterizirati adekvatno zagrijavanje dinamikim vebama i 11

Brzina u koarci Seminarski Rad istezanje. Ako je trening u ranijim jutarnjim satima, to je esto popraeno i niim temperaturama, zagrejavanje treba biti temeljitije i intenzivnije. S takvim pristupom uvoenja organizma u aktivnost, on e biti fizioloki, psiholoki i anatomski pripremljen za napor koji sledi. Uz to to je mogunost povrede uveliko smanjena, nakon primerenog zagrijavanja koarkau e enzimi za razgradnju i sintezu ATP-a te razgradnju CP-a biti aktivirani na eljenoj razini. 5Takoe, energija koja se otputa iz molekule ATP-a i ostalih energetskih molekula bit e vea nego u nezagrijanom organizmu, a uz to e miina aktivnost rezultirati smanjenim stvaranjem mlene kiseline. Da bi navedeni uinci bili vidljivi, potrebno je osigurati adekvatan ekstenzitet i intenzitet zagrejavanja, uz voenje brige o razini treniranosti mladog koarkaa, izboru sadraja i njegovoj dobi. Nakon to je organizam kroz uvodno-pripremni deo treninga zadovoljavajue pripremljen, moe se pristupiti primeni trenanih operatora s ciljem razvoja brzine. Njihova je provedba predviena za poetak glavnog dela treninga, zato to je nervno-miini sistem tada jo odmoran. U planiranju i programiranju trenane celine treba paziti na to da optereenja i sadraji odgovaraju potrebama konkretnog sporta. Metode koje se najvie koriste za razvoj brzine mladih koarkaa su metoda ponavljanja koju karakteriziraju krai rad i dui odmor, metoda tranja s ubrzanjem, metoda intenzivnog rada i metoda leteeg starta.

Svima im je zajedniko to da trebaju aktivirati veinu motornih jedinica vlakana i da su ciklikog karaktera s ritminom izmenom kontrakcije i relaksacije. Tokom programiranja treba paziti i na odnos optereenja i oporavka. On bi trebao biti izmeu 1 : 3 i 1 : 5 (Brown, Ferrigno i Santana, 2000.), a oporavak bi trebao ukljuivati vebe relaksacije ve aktivirane muskulature. Takav interval odmora omoguuje potpuni oporavak rezervi fosfokreatina, dok e se eksitacija SS-a odrati na potrebnoj razini. Ne treba uriti s izvedbom vebi u uslovima nepotpunog oporavka, ve je poeljno priekati dok se tehnika vebe ne usvoji na iznimno visokoj razini. Uspeh treninga primarno e zavisiti i o primenjenom intenzitetu, tanosti izvedbe i preciznosti samih kretnji. U trenutku registracije smanjenja kvalitete izvedbe, odnosno pojave umora, trener treba prekinuti vebu i produiti oporavak ili ak privesti trening kraju, jer daljnji rad, uz to to nee imati pozitivne efekte, moe rezultirati neeljenom povredom. Neki autori navode da postoje indicije kako se najvea rezerva u trenanoj tehnologiji za razvoj brzinskih sposobnosti koarkaa nalazi u razvoju sposobnosti za oputanje antagonistikih miinih skupina, tako da bi svi treneri trebali razmisliti o primeni relaksacijskih programa unutar trenane celine. Navedeni se trening nikad ne bi smeo provoditi dan nakon utakmice jer

5

Truni, N.. Trening mladih koarkaa razliitih uzrasnih kategorija. Beograd: Visoka kola za sport: DTA., 2007.

12

Brzina u koarci Seminarski Rad tada nee imati nikakve pozitivne efekte. Ipak, da bi optimalni rezultati u razvoju brzine bili dugoroni, potrebno je efikasno menjati metode i intenzitet. Trening brzine postavlja pred mladog koarkaa velike zahteve, kako fizike tako i psihike. Skladno tome, trener u trenanom procesu ne sme zapostaviti vanost motivacije s ciljem unapreenja sportske izvedbe. Upravo je to naglaeno kod sportista mlaeg uzrasta jer oni ne shvataju u potpunosti svrhu kondicione pripreme, a njena neprimerena provedba rezultirat e monotonou i nezainteresiranou. Dakle, u ovom je segmentu vrlo vana edukacija sportista o svrsi odreene aktivnosti u postizanju konanog cilja. Preporuuje se da trener, kad god je to potrebno i mogue, informira koarkaa o vanosti pojedinane vebe te da pritom koristi sportau razumljivu terminologiju i navodi situacijske primere. Takva interakcija izmeu trenera i koarkaa rezultirat e poeljnom razinom koncentracije, koja je potrebna za izvedbu svakoga zadatka, kao i pozitivnim stavom prema treningu uopte. Kao to je vidljivo iz prethodnog ima puno razliitih manifestacija brzine, pa je logino i da postoje razliiti treninzi brzine. Trening brzine ustvari se deli na trening: brzine reakcije ubrzanja maksimalne brzine (brzine ciklikog kretanja) brzinske izdrljivosti

konkretan primer sprint + faktori koji utiu na pojedinu fazu

1. Sposobnost brze reakcije; - dolazak nadraaja do receptora irenje istih do CNS-a generiranje naredbi u CNS-u transmisija signala od CNS-a do miia naraivanje miia

2. Sposobnost ubrzanja; - dinamika ubrzanja duina puta ubrzanja brzinska snaga maksimalna snaga neuromuskularni mehanizmi 13

Brzina u koarci Rad 3. Brzina ciklinog kretanja; - intramuskularna koordinacija intermuskularna koordinacija tipovi miinih vlakana.

Seminarski

5.1 Brzina reakcije

Brzina reakcije predstavlja sposobnost sportiste da na odreeni signal reaguje u to mogue kraem vremenu. S obzirom na vrstu podraaja mogue je razlikovati brzinu reakcije na: vidne (maevanje, karate, boks, motosport, itd.), akustike (atletika, plivanje i sl.), taktilne (hrvanje, judo) i kinestetike signale (sportska gimnastika, skokovi u vodu isl.).

Vreme reakcije je razliito za razliite podraaje, tako reakcija na vidne signale u pravilu traje due nego na akustike zbog razliitog trajanja pretvorbe signala u nervne impulse. Ono redstavlja vremenski interval koji protekne od davanja signala do poetka voljne reakcije te je izravni pokazatelj stepena razvijenosti brzine reakcije. Latentno vreme reakcije - vreme koje protekne od trenutka izlaganja organa podraaju do prve merljive elektrine reakcije u nadraenom organu. Vreme reakcije je u velikoj meri genetski determinirano te ga je treningom mogue samo ogranieno poboljati. Kod jednostavne reakcije mogue je poboljanje od 10 do 20 %, a kod reakcije izbora i do 30 %.

a) metoda ponavljanja - sportista opetovano, najbre to moe reaguje na razliite signale. Ova metoda relativno brzo dovodi do poboljanja, nakon ega dolazi do stabilizacije i daljnji pomaci izostaju. Stagnacija u daljnjem razvoju moe se odgoditi variranjem vrste i intenziteta nadraaja, pri emu treba usmeriti koncentraciju na maksimalno brzu izvedbu pokreta, a ne na sam signal. b) metoda ralanjivanja - kod ove metode cilj je analitikim pristupom osigurati olakane uslove za reagovanje na zadani signal. 14

Brzina u koarci Seminarski Rad Tako se na primer kod sprintera koristi visoki start pri komu je optereenje na ruke manje od onog u niskom startu. Hollamnn i Hettinger naglaavaju kako poveanje optereenja produava vreme reakcije, dok bolje razvijena izdrljivost i snaga pozitivno deluje na skraenje vremena reakcije. 6 c) senzorna metoda - temelji se na povezanosti brzine reakcije i sposobnosti sportaa da razlikuje male vremenske intervale. Sportista se prvo izlae odreenim signalima na koje treba to bre reagirati, ali tako da nakon svake reakcije ima povratnu informaciju od trenera o postignutom vremenu (npr. start isprint 5 metara). Nakon toga sportista ima zadatak sam proceniti vreme koje je postigao te ga usporediti sa stvarno postignutim. Na kraju sportista pokuava postii vremena koja zadaje.

5.2 Ubrzanje

Ubrzanje kao fizikalna veliina predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. U sportu se pod ubrzanjem podrazumeva sposobnost dostizanja maksimalne brzine u to kraem vremenu. Ballreich u svojim istraivanjima dolazi do zakljuka da rezultat u utrci na 100 m 85 % zavisi o sposobnosti ubrzanja i maksimalnoj sprinterskoj brzini.

5.3 Tranje kratkih dionicaDuina deonice kree se od 10 do 60 m ovisno o trajanju ili duini faze ubrzanja pojedinog sportaa. U godinjem ciklusu potrebno je vriti postupno poveanje duine deonice sukladno mogunostima sportiste. Trajanje faze ubrzanja zavisi o kvaliteti sprintera. Tako kvalitetniji sprinteri postiu veu maksimalnu brzinu na duem putu pa su njihove deonice due nego kod manje kvalitetnih sprintera. Pauze izmeu ponavljanja trebaju osigurati potpuni oporavak, a trajanje ovisi o duini pretrane deonice. Pri tom je mogue primijeniti okvirno pravilo da se za svakih 10 pretranih metara uzima pauza od najmanje 1 minute. Broj ponavljanja obino se kree izmeu 10 - 15 zavisno o sposobnosti sportiste da zadri maksimalni intenzitet.

6

Milanovi, D., Teorija treninga: prirunik za praenje nastave i pripremanje ispita. Zagreb: Kinezioloki fakultet Sveuilita u Zagrebu, 2005.

15

Brzina u koarci Seminarski Rad Ako se primeti ili merenjem utvrdi da sportista ne izvodi zadatak s 100%-nim intenzitetom, potrebno je prekinuti s daljnjim ponavljanjima. U odabiru sadraja poeljno je varirati razliite uslove pod kojim se tre kratke deonice (npr. startovi iz razliitih pozicija,u olakanim i oteanim uslovima, na razliitim podlogama i signalima, itd.) kako bi se izbeglo stvaranje vrstih stereotipa gibanja koja mogu spreiti daljnji razvoj ove sposobnosti (Weineck, 2001.).

5.4 SkokoviZa razvoj ubrzanja mogu se koristiti razliite vrste skokova (kratki poskoci na jednoj ili s dve noge, troskoci, peteroskoci, due serije skokova na dionicama od 30 m, 60 m, 100 m i vie, pa sve do primene dubinskih skokova). Prema Weinecku vrednost ove vrste treninga je u poveanju odskone (reaktivne) snage koja ima vanu ulogu u sposobnosti ubrzanja. Primena dubinskih skokova zahteva posebnu pripremljenost sportista kako bi se izbegle povrede do kojih moe doi usled delovanja velike sile i ekscentrinog rada muskulature.

5.5 Tranja s poveanim otporomKoriste se razliiti naini pruanja otpora. Primerice, tranja uz brdo, primena razliitih optereenja koje trka vue (npr. automobilske gume, utezi koji se vuku na posebnoj metalnoj ploi, padobrani, otpor prirodnom i vetakom vjetru, i sl.). Kod tranja uz brdo potrebno je primeniti nagib terena kod kojeg nije znatnije naruena tehnika tranja, s deonicama koje ne prelaze 40 - 50. Primena padobrana kao naina pruanja otpora ima mnoge prednosti u odnosu na druge vrste otpora, izmeu ostalog i zbog sile otpora koja deluju na centar teita tela pod povoljnim uglom u odnosu na vuu razliitih tereta koji klize po tlu, to manje naruava tehniku tranja.

5.6 Trening snageIzuzetno vanu ulogu za razvoj sposobnosti ubrzanja bilo da se radi o sprinterskim disciplinama u atletici ili o sportskim igrama, ima trening snage. Vanost maksimalne snage odreene miine grupe za poveanje ubrzanja i brzine pokreta ovisi o veliini otpora. to je otpor u izvoenju brzih pokreta vei, to je i naglaenija uloga maksimalne snage. Pored toga, ne treba zanemariti i jaanje svih miinih skupina s ciljem spreavanja nastajanja miinog disbalansa. Posebnu ulogu trening snage ima pri spreavanju nastajanja i razbijanju brzinske barijere.

16

Brzina u koarci Rad

Seminarski

5.7 Maksimalna brzinaNajvea mogua brzina koju sportista moe postii pri izvoenju pokreta s malim otporom. Za razliku od sposobnosti ubrzanja maksimalna brzina kretanja ne zavisi bitno o jakosti muskulature nego pre svega o; intramuskularnoj i intermuskularnoj koordinaciji, tipu miinih vlakana, brzini provodljivosti podraaja i kvaliteti neuromuskularnih inervacijskih programa Prema istraivanjima Lehmana, Hollmana i Hettingera posebnu vanost za postizanje maksimalne brzine kretanja imaju neuromuskularni inervacijski programi, odnosno tzv. vremenski programi. Buersfeld i Vo ove programe definiu kao vremenski usklaen sled neuromuskularnih impulsa koji odreuju akciju miia pri izvoenju odgovarajueg pokreta, kao i trajanje i visinu bioelektrine aktivnosti. Pojednostavljeno, brzina nekog pokreta zavisi o vrsti spremljenog programa u centralnom nervnom sistemu.

5.8 Trenani postupci1. Elementarni trening maksimalne brzine kretanja Budui da vremenski programi nakon puberteta pokazuju prilinu rigidnost te ih je nakon toga jako teko ili gotovo nemogue menjati, potrebno je pravovremeno krenuti s elementarnim treningom brzine. U tu svrhu mogue je koristiti takmiarske, specifine te vebe opteg karaktera. Osnovna logika ove vrste treninga je u stvaranju uslova za dostizanje eljenih vremenskih programa pomou menjanja uslova pod kojima se odreena veba izvodi; 2. Kompleksni trening maksimalne brzine kretanja

Ako su primenom elementarnog treninga brzine oblikovani eljeni vremenski programi, potrebno ih je primenom kompleksnog treninga uskladiti s ostalim faktorima uspeha u odreenoj sportskoj aktivnosti. Za razvoj maksimalne brzine kretanja u atletici i veini sportskih igara mogu se koristiti i sledei sadraji: Progresivna tranja- tranja s postupnim poveanjem brzine na deonici od 60 do 100 m pri emu zadnjih 30 do 40 m treba izvesti maksimalnom brzinom. Letei sprint- sportista dobija zadatak da nakon 30-tak metara oputenog tranja pretri 20 do 30 m maksimalnom brzinom 17

Brzina u koarci Seminarski Rad Tranja niz brdo- primenjuje se s ciljem poveanja frekvencije i duine koraka, budui da sportista usled olakanih uslova dostie brzine vee od onih na ravnom terenu. Duina staze treba iznositi do 80 m, a nagib terena treba biti oko 3 stepena. Tranja s promenom tempa- primerice, 30 m maksimalnim tempom, 50 m umerenim tempom (ukupna deonica 200 300 m). Koordinacijska tranja- podrazumevaju primenu vebi iz atletske kole tranja: niski i visoki skip, grabei korak, zabacivanja potkolenice, skokovi s noge na nogu itd. Prelazak iz koordinacijskih tranja u sprint - nakon neke vebe iz kole tranja (npr. niski skip) postupno prei u maksimalni sprint. Kratki sprintevi iz niskog starta (do 60 m)- predstavljaju trenano sredstvo za kombinirani razvoj brzine reakcije, ubrzanja i maksimalne brzine. Pri primeni ovakvih optereenja s ciljem kompleksnog delovanja na razvoj brzine kao kondicijske sposobnosti, preporuuje se trening planirati uz kontrastne metode koje podrazumevaju stalno variranje kako sadraja i ciljeva, tako i intenziteta vjebanja unutar jedne serije ili trenane jedinice. Generalno Sve navedene vebe potrebno je izvoditi tehniki pravilno i na visokoj razini automatizma kako bi koncentracija bila usmerena na brzinu, a ne na tehniku izvedbe. Ako to kod neke vebe nije sluaj, potrebno je prvo primeniti manji intenzitet optereenja, a nakon to je sportista u potrebnoj meri svladao tehniku vebe, submaksimalan do supramaksimalan intenzitet.

Duinu staze treba odrediti tako da sportista uspe dostii maksimalnu brzinu i istu zadri odreeno vreme (u tranju 1 - 2 sec). Krae trajanje optereenja od nevedenog nee izazvati razvoj maksimalne brzine, ve sposobnost ubrzanja. Due deonice nepotrebno dodatno umaraju sportaa i zahtevaju due pauze. Pored toga, duina staze ovisit e o stanju sportske forme, kvaliteti i dobi sportaa te ju je potrebno egzaktno utvrditi merenjima. U sprintu se ova deonica nalazi izmeu 35 80 m, a kod mlaih uzrasta izmeu 20 60 m

Pauza izmeu ponavljanja mora osigurati dovoljan oporavak (uz zadravanje ekscitacijske razine CNS-a na to vioj razini) kako bi se sledee ponavljanje izvelo maksimalnim intenzitetom. Ako se primenjuje pauza dua od 10 minuta,potrebno je pre sledeeg ponavljanja napraviti kratko zagrejavanje (npr. lagano tranje).

18

Brzina u koarci Seminarski Rad Aktivna pauza (npr. lagano hodanje, istezanje) ne samo da ubrzava oporavak usled poveanja cirkulacije krvi kroz miie, ve i dodatno osigurava potrebnu razinu ekscitacije motorikih centara u CNS-u. Volumen optereenja kree se obino od 5 do 15 ponavljanja maksimalnih i supramaksimalnih optereenja. Hollman i Hettinger navode kako je se umee trenera pre svega ogleda u pronalaenju najprimerenije kombinacije metoda za razvoj maksimalne brzine koja najbolje odgovara individualnim mogunostima svakog pojedinog sportiste.

5.9 Brzinska izdrljivostBrzinska izdrljivost je sposobnost sportiste da to due zadri postignutu maksimalnu brzinu. Ona je takoe sposobnost sportiste da nakon dostizanja faze maksimalne brzine (maksimalna ciklika brzina) deluje protiv njenog opadanja, odnosno da odri veliku brzinu kontrakcije pri ponovljenim aciklikim pokretima. Trening Osnovni cilj treninga brzinske izdrljivosti je primenom odgovarajuih metoda i sadraja odgoditi inhibicijske procese koji nastaju usled umora na razini CNS-a i poveanja koncentracije laktata te poveati fosfagene i glikolitike energetske depoe. Generalno Pri odabiru veliine optereenja za navedene sadraje vano je izbei naruavanje specifine tehnike. Duina pauze mora osigurati dovoljan oporavak da se sljedee optereenje moe izvesti s istim intenzitetom optereenja te stoga zavisi i o jainio ptereenja i sposobnosti oporavka pojedinog sportista. Kada su u pitanju sportske igre, trening brzinske izdrljivosti, prema Weinecku ima negativan uticaj na sportsku formu. Uzroci navedenom nalaze se u injenici da se treningom brzinske izdrljivosti optereuju nespecifini metaboliki procesi (anaerobni glikolitiki) to ide na tetu sposobnosti ubrzanja(fosfageni metaboliki procesi). Pored toga, ovakva vrsta treninga dovodi do znatnog umora na razini CNS-a to onemoguava tehniko-taktiki trening u istom danu, dok dva laktatna treninga tjedno uz ostale treninge mogu dovesti sportistu u stanje pretreniranosti.

6 INIOCI BITNI ZA BRZINU

19

Brzina u koarci Rad

Seminarski

6.1 IzdrljivostIzdrljivost je kondiciona sposobnost organizma da rad odreenog intenziteta (trenana ili takmiarskaoptereenja) odrava to due vreme bez smanjenja efikasnosti. S obzirom da je izdrljivost sposobnost to dueg obavljanja rada odreenog intenziteta, a da je za rad potrebna energija, proizlazi da su energetski kapaciteti (odnosno funkcionalne sposobnosti) oveka glavne determinante izdrljivosti.

6.2 Eksplozivna snagaEksplozivna snaga najee je definisana kao sposobnost ulaganja maksimalne energije u jednom pokretu za to krae vreme. Ovaj faktor se ispoljava u svim pokretima u kojima celo telo, ili njegovi delovi ili optereenje (sprava), produavaju svoje kretanje usled dobivenog impulsa, odnosno poetnog ubrzanja. Eksplozivna snaga sa fiziolokog aspekta ovisi prvenstveno o: intenzitetu impulzacije kore velikog mozga, propustljivosti motorikih sinapsi, brzini transmisije impulsa od centra do periferije efektora broju aktivnih motorikih jedinica biohemijskom stanju miia. Podjednako ovisi o: biomehanikim karakteristikama kretanja (duini poluga, amplitudama kretanja) stepenu napetosti pojedinih miinih grupa meusobnog delovanja tih grupa Veliina eksplozivne snage je odreena mogunostima sumarnog naprezanja velikog broja miinih grupa koje sudeluju u pokretu, uslovima potpune meu miine i unutar miine koordinacije i najpovoljnijeg odnosa komponenata brzine i snage. Volumen optereenja kojim se najefikasnije transformira faktor eksplozivne snage mora se bazirati na komponentama sile i brzine, pri emu se vebe izvode u serijama maksimalnom brzinom ili frekvencijama pokreta. Intenzitet optereenja je maksimalan i submaksimalan, odnosno na onom nivou koji omoguava znaajne transformacijske efekte, jer jedino akcentiranom komponentom intenziteta (sile i brzine) u okviru izvedbe odreenog trenanog zadatka moemo razviti eksplozivnu snagu. Skonost je nesumnjivo jedna od kljunih biomotorikih sposobnosti u monostrukturnim, polistrukturnim i kompleksnim sportovima.

20

Brzina u koarci Rad

Seminarski

6.3 Opta fizika pripremaOpta fizika priprema (osnovne kinezioloke transformacije) je primenjena kinezioloka disciplina koja prouava one procese vebanja (kinezioloke transformacijske procese = trenane procese) pomou kojih se na najunkovitiji nain mogu razvijati i odravati na dosegnutoj razini funkcionalna (sposobnosti), motorika (snaga, brzina, fleksibilnost...) i primenjiva morfoloka obeleja (telesna graa, miina masa...) ljudskih bia, to nezavisno o dobi, polu i prethodno steenog znanja. Trenani proces zapoinje poetnim ili inicijalnim stanjem. Stanje bilo koje ljudske osobe opisano je nizom sposobnosti, osobina i motorikim znanjem. Cilj je trenanih jedinica da nas provedu iz jednog stanja u drugo odnosno da nas provedu od inicijalnog stanja do tranzitivnog i na kraju finalnog stanja. Osnovne kinezioloke transformacije najvie interesira kako emo najefikasnije aktivirati funkcionalne, motorike sposobnosti i antropometrijske ili morfoloke osobine. Zadatak pripremnog perioda je upravo da se razvijaju nabrojane karakteristike te ih poboljati na najbolji mogui nain. Ako intenzivno razvijamo funkcionalne sposobnosti menjati e se i druge osobine jer su sve osobine povezane. Trenani proces uveliko zavisi o sposobnostima (kognitivne, funkcionalne, motorike), osobinama(morfoloke, konativne, socijalne, zdravstveni status) i o motorikim znanjima (opta motorika znanja, te-ta znanja i konvencionalna motorika znanja, radno-manipulativna motorika znanja, biotika motorika znanja). Sposobnosti i osobine su uroene i odreuju antropoloki status (stanje ljudskog bia), one su nasledne ili genetike.

21

Brzina u koarci Rad

Seminarski

7 ZAKLJUAKNeki autori miljenja su da se brzina sportiste ne moe poboljati no zalihe za poboljanje brzine postoje. Da bi se poboljala maksimalna brzina potrebno je puno rada. Upravo je u tehnici tranja velika zaliha i poboljanjem tehnike poboljat emo i brzinu. Pod tehnikom tranja mislimo na biomehaniku pokreta, pravilnu mehaniku tranja, duinu koraka i frekvenciju, pravilan poloaj kukova ramena i nogu.

22

Brzina u koarci Rad

Seminarski

8 LITERATURA

1. oh, M. (2003). Razvoj brzine u kondicijskoj pripremi sportaa. U D. Milanovi i I. Juki (ur.), Kondicijska priprema sportaa, Zbornik radova meunarodnog znanstvenostrunog skupa, Zagreb: Kinezioloki fakultet Sveuilita u Zagrebu; Zagrebaki portski savez. 2. Truni, N.. Trening mladih koarkaa razliitih uzrasnih kategorija. Beograd: Visoka kola za sport: DTA., 2007. 3. Milanovi, D., Teorija treninga: prirunik za praenje nastave i pripremanje ispita. Zagreb: Kinezioloki fakultet Sveuilita u Zagrebu, 2005.

9 WEB LITERATURA1. www.sport-forma.com

10 POPIS SLIKA

1. Slika 1. Faze sprinta

23

Brzina u koarci Rad

Seminarski

24