Broura o krompiru

download Broura o krompiru

of 24

  • date post

    24-Oct-2015
  • Category

    Documents

  • view

    39
  • download

    7

Embed Size (px)

Transcript of Broura o krompiru

  • Autori:FAO tim - Pascal Bernardoni, ivko Bugari, Goran ivkov, Olivera Jordanovi, ore Moravevi, Florian Farka, Miroslav Ivanovi, Zoran Broi

    Izdava:FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONSORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ISHRANU I POLJOPRIVREDU

    Donor:Governments of the Kingdom of Norway and of the Kingdom of the Nederlands Vlade Kraljevine Norverke i Kraljevine Holandije

    Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoaima koji su svojim iskustvom pomogli izradu ove broure

    tampa: Lavalu

    Dizajn i priprema za tampu: Milan Novii

    FAO Coordination Office for Serbia and MontenegroFAO Kancelarija za koordinaciju projektima u Srbiji i Crnoj Goriarka Marinovia 2, 11 000 BeogradTel. 011/2661-713, 2661-796, 2661-892

    Krompir

  • 01

    Znaaj

    Rasprostranjenost

    - Veoma prilagodljiva kultura sa visokom reproduktivnom sposobnou (5-20 puta)- Krompir je lako svarljiva namirnica i bogat izvor energije, skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina.

    Osnovni podaci

    - Gaji se na svim svetskim meridijanima- U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara. - Proseni viegodinji prinosi u Srbiji su oko 12 t/ha. - Prosena potronja po stanovniku je oko 65 kg.

    50

    45

    40

    35

    30

    25

    20

    15

    10

    5

    0

    V. B

    rita

    nija

    Ho

    lan

    dija

    Nem

    aka

    e

    ka

    Ital

    ija

    Ma

    arsk

    a

    Slo

    ven

    ija

    Gr

    ka

    Mak

    edo

    nija

    Ru

    mu

    nija

    Hrv

    atsk

    a

    SC

    G

    BiH

    Proseni prinosi krompira u nekim zemljama Evrope u 2003. (t/ha), FAO

  • Zemljite

    Toplota

    - Krompir zahteva plodno i strukturno zemljite.- Izbegavati plitka, skeletoidna i zemljita sklona zabarivanju.- Najpodesnija su zemljita slabo kisele reakcije (pH 5,5-6,5).

    o- Krompir klija pri temperaturi zemljita od 7 do 10 C. - Optimalna temperatura zemljita za obrazovanje krtola

    o o je 15-18 C, vazduha 18-22 C, a relativna vlanost zemljita oko 70% MVK.- Povoljna mikroklima postie se navodnjavanjem.

    02

    Plodored- Najbolji predusevi za krompir su: detelina, lucerka, travno-detelinske smee, prirodne livade, soja, strna ita i dr.- Krompir je pogodan predusev za veinu useva.- Ne gajiti ga u monokulturi duoj od dve godine kao ni posle srodnih biljaka (paprika, paradajz, duvan).

    Obrada zemljita- Orati u jesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog ubriva. - Predsetvenu pripremu zemljita obaviti 7-10 dana pre sadnje

    Kvalitetna obrada

    zemljita je

    preduslov za dobar

    razvoj i pravilan

    oblik krtola

    Uslovi uspevanja

  • Izbor sadnog materijala

    Rasprostranjenost

    03

    Krompir u klijalitu

    Pravilno

    naklijavanje

    krompira

    Nepravilno

    naklijavanje

    krompira

    Pravilno

    zalamanje

    klice

    - Izbor zdravog semena je od najveeg znaaja za rentabilnu proizvodnju. - Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo sa deklaracijom. Treba ga nabavljati od pouzdanih proizvoaa.

    Zdravo seme - siguran rod

  • Veliina semenskih krtola- Optimalna veliina krtole je 40-55 mm,jer se formira optimalan broj

    2 glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika/m ).- Sitnije krtole daju manji broj stabljika, stvaraju loiju pokrovnost zemljita, daju nii prinos i manji broj, ali krupnijih krtola.

    04

    Upotreba seenog krompira za sadnju- Seenje krompira je rizino, jer pogoduje irenju mnogih bolesti pre i posle sadnje.- Seen krompir pretrpi tzv. pozitivan stres, odnosno pone ranije da klija, ranije stvara krtole i ima krai vegetacioni period, to je od velikog znaaja naroito u proizvodnji mladog krompira.- Krtole treba sei po uzdunom preniku, najmanje 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvuen slojem plute ("zarastao"), a no dezinfikovati u alkoholu, posle svakog seenja.

    o- Zarastanje je najbolje pri temperaturi 15-20 C i vlanosti vazduha 70-85%.

    Pravilno seenje

    Prenikkrtola(mm)

    Masakrtola

    (g)Broj stabljika

    po krtoli

    Optimalan

    broj

    biljaka/ha

    Koliina

    semena

    (kg/ha)

    Rastojanje

    70cm 75cm

    28-35

    35-45

    45-55

    25

    50

    90

    2,5

    4

    5

    60.000

    40.000

    30.000

    1.500

    2.000

    3.000

    24

    36

    43

    22

    33

    40

    Koliina semena u zavisnosti od krupnoe krtola i gustine sadnje

  • Izbor sorte- Za proizvodnju ranog krompira koristiti sorte sa to kraim vegetacionim periodom, koje rano zameu i brzo nalivaju krtole.- Stabilne visoke prinose daju sorte koje zameu 10 - 12 krtola po biljci.

    ubrenje- Koliina i vrsta ubriva zavise od plodnosti zemljita, planiranog prinosa, preduseva, izbora i namene sorte (za konzum ili preradu) itd.- Za postizanje stabilnog, visokog i kvalitetnog prinosa kombinovati organska i mineralna ubriva. - Od organskih ubriva mogu se koristiti stajsko i zelenino.- Od mineralnih ubriva pogodne su formulacije 8:16:24, 10:20:30,15:15:15, a najbolje rezultate daju ubriva sa magnezijumom i sumporom kao to je 12:10:22 + 2% MgO + 11%S (Krtolin S)

    Potrebe biljke za unoenje mineralnih hraniva za prinos od 30 t/ha:

    N

    120-180 kg

    P O2 5

    120-140 kg

    K O2

    250-300kg

    - Prihranjivati srednje kasne i kasne sorte u fazi zatvaranja redova. Koristiti KAN ili specijalna ubriva (Polyfeed, Multi MgO, MultiCAL, i Cropcare itd.) sledei preporuku proizvoaa. - Za unoenje mikroelemenata i popravku vitalnosti biljaka koristiti folijarna ubriva. Njihova primena je veoma laka, a mogu se meati sa mnogim insekticidima i fungicidima (izuzetak je bordovska orba).

    Pri prinosu krtola od 30 t/ha (nivo ekonominog prinosa) iz zemljita se iznese:

    N P O2 5 K O2 CaO Mg Mn B Cu

    120-150 kg 55-60 kg 250-300 kg 90 kg 30 kg 250 g 75 g 50 g

    05

  • 06

    Tro. rada (din.)

    Riviera

    Adora

    Jaerla

    Cleopatra

    Carrera

    Amorosa

    Liseta

    Kondor

    Kennebec

    Aladin

    Desiree

    Pogodna za ranu proizvodnju u plastenicimai na otvorenom polju.

    Br.krtolapo biljci

    Najzastupljenije sorte na njivama Srbije(2004)

    Veoma rana, sa lepim okruglo-ovalnimkrtolama.Visokoprinosna sorta sa veoma krupnimkrtolama.Najranija crvena sorta. Srednje osetljivana plamenjau.Veoma prinosna sorta, sa pravilnimokruglo-ovalnim krtolama.Srednje rana, sa krtolama crveno-modreboje.Srednje rana, sa izduenim oblikomkrtola.

    Odlikuje se belom bojom mesa, odlina zakuvanje i pire.Ima atraktivnu crvenu boju pokoice, dajeveoma visok prinos.Veoma adaptivna, standardno pouzdanacrvena sorta.

    80

    80

    85

    90

    95-100

    95-100

    95-100

    110

    110

    120

    125

    9

    9

    8

    9

    11

    8

    12

    7

    7

    12

    12

    0,40

    0,44

    0,44

    0,40

    0,40

    0,40

    0,44

    0,44

    0,44

    0,36

    Cenasemena**(EUR/kg)

    Stasavanje*(dana)SORTE

    Rane i srednje rane

    * broj dana od nicanja do sazrevanja**kategorija domai Original

    Crvena visokoprinosna sorta, sa veomakrupnim krtolama.

    Srednje kasne i kasne

    Sadnja- Bolje je da krompir klija u kontrolisanim uslovima (naklijavati ga) nego u hladnom zemljitu.

    o- Sadnju zapoeti pri temperaturi zemljita iznad 7 C- Kanjenje od 10 dana smanjuje prinos 5-15%, a 20 dana 10-25%. - Dubina sadnje je 6-10 cm. Na lakim zemljitima se sadi dublje, a na tekim kao i u proizvodnji ranog krompira plie.

    0,40

  • - Sadnja se uz odreeni rizik moe uraditi na otvorenom polju ili u zatienom prostoru (stakleniku i plasteniku). - Zatita od kasnih prolenih mrazeva se ostvaruje u niskim tunelima ili pokrivanjem agrotekstilom (agril, lutrasil).- Najpogodnija su plodna, laka, topla, dobro obraena zemljita.- Sa vaenjem treba poeti kada je najvei broj krtola veliine 25-35 mm (25-30 grama).- Mladi krompir se vadi prema mogunostima dnevne prodaje, jer brzo gubi vodu i menja boju.

    Proizvodnja ranog krompiraOdabrati rane i srednje rane sorte, koje

    zameu manje od 10 krtola po biljci i

    obavezno izvriti naklijavanje.

    07

    Sadnja u etiri roka sa vremenskom distancom od 7 dana

    Vreme sadnje ima

    veliki znaaj za prinos

    i kvalitet krompira.

    Automatska sadilica

    Mere pre nicanja- Ogrtanjem krompira pre nicanja obavlja se kvalitetna borba protiv korova i postie optimalna forma i struktura banka.

  • 08

    Ogrtanje posle nicanjaOgrtanje pre nicanja

    Suzbijanje korova- Najbolje dejstvo herbicida je posle zagrtanja, a pre nicanja krompira. - Kombinovana mehaniko-hemijska borba protiv korova daje najbolje rezultate i smanjuje potrebu za preveliku upotrebu preparata.

    Ogrtanje krompira

    Presek banka koji je napravila

    sadilica i trenutak kada treba

    obaviti ogrtanje - krompir

    samo to nije nikao ili je tek

    poeo da nie

    Kod dobro zagrnutog

    krompira formira se vei broj

    krtola sa pravilnim oblikom

    - Prvu kultivaciju (okopavanje) treba uraditi na 7-10 dana posle nicanja. - Ogrtanje (zagrtanje) je obavezna mera nege jer je krompiru neophodna to vea koliina rastresite zemlje za formiranje i razvoj krtola. Ogrtanje uraditi kada su biljke visoke 15-20 cm, tj. 5-10 dana posle okopavanja, odnosno neposredno pre poetka formiranja krtola.

    Meuredna obrada posle nicanja

  • Kritini periodi i najvee potrebe za vodom- Nicanje i do sklapanja redova.- Zametanje krtola (3-5 nedelja posle nicanja, traje 10-15 dana).- Intenzivno nalivanje krtola (5-10 nedelja