broj155_156_2012

TRE]I PROGRAM

BR. 155156, LETOJESEN 2012.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

Sadr`aj

O PREVOENJU9 IVANA SPASI: Elementi jedne sociologije prevoenja30 DRAGAN PROLE: Prevoenje i smisao za stvarnost: Humboltova

latentna ontologija48 DRAGANA GRBI: Kulturno-politiki kontekst prevoenja

Fenelonovog romana Telemah62 ALEKSANDRA MANI: Fragmenti prevodilakog govora74 IVAN MILENKOVI: Dekonstrukcija originala83 IGOR PERII: Smeh u prevodu

STRUKTURA OBJANJENJA105 Uvodna beleka

107 DANIEL KOSTI: Osno ve tran spa rent no sti ob ja nje nja: se man ti ka i to po lo ka re a li za ci ja

119 DUKO PRELEVI: Poj mov na ana li za i apri or no ob ja nje nje130 SLOBODAN PEROVI: Alternativa instrumentalistikom razumevanju

biolokih objanjenja140 LJILJANA RADENOVI: Psi ho lo gi ja ob ja nje nja: mo gu a al ternativa

kog ni ti vi zmu i ne ke im pli ka ci je za fi lozo fi ju na u ke152 LEON KOJEN: Teze o uzronom objanjenju u istoriji165 DRAGO URI: Personalno objanjenje i kalam kosmoloki argument

JAVNI INTELEKTUALCI179 ZO RAN AVRA MO VI: So ci o lo ki aspekt od no sa in te lek tu a la ca i

zna nja189 SLOBODAN RELJI: Nema zamene za kritikog intelektualca201 ZORAN IRJAKOVI: Drugi ivot javnih intelektualaca: televizijski

intelektualci u eri drutvenih medija

4 STVARALATVO VLADANA RADOVANOVIA219 DRAGANA STOJANOVI NOVII: Stvorenost u svedenosti:

raiavanje stvaralakog prostora est dvoglasnih korala Vladana Radovanovia

229 KA TA RI NA TO MA E VI: Pro le go me na za ras pra vu o te o rij skom diskur su o mu zi ci Vla da na Ra do va no vi a

245 IVA NA NE I MA RE VI: Ra di o fon ska de la Vla da na Ra do va no vi a256 E DO MIR VA SI: Aspek ti li kov no sti u de lu Vla da na Ra do va no vi a265 SLAV KO TI MO TI JE VI: Am bi jen ti, okol no sti i kun sthi sto ri ar ski kon-

tek sti u ve zi sa de lom Vla da na Ra do va no vi a: iz me u skep ti no sti i apologi je

275 NA TA A RA DO SA VLJE VI KU ZMA NO VI: Vo ko vi zuel i spe ci jal na po e ti ka vo kovizuela

285 KON STAN TIN STE FA NO VI: Is tra i va nje me tod skog po stup ka u sin-tezijskoj umet no sti Vla da na Ra do va no vi a

STUDIJE I LANCI299 IVA DRAKI VIANOVI: ta je ivo u Hegelovoj estetici310 MILANKO GOVEDARICA: Eros, tradicija i savremenost324 SRAN PRODANOVI i PREDRAG KRSTI: Narcis i pogan jezik:

Darvin via Frojd

HRONIKA

Povodi337 DEJAN OREVI: Jedno savremeno vienje pironizma (Adrian

Kuzminski: Pyrrhonism How the Ancient Greeks Reinvented Buddhism)

Knjige342 SRAN DAMNJANOVI: Filozofija na svojoj zemlji (Slobodan unji,

Filozofija i njen jezik)

Festivali345 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI: O oevima i deci (57. Sterijino

pozorje)352 Crtice sa 46. Bitefa

5

CONTENTS

ON TRANSLATING

9 IVANA SPASI: Elements of Sociology of Translation30 DRAGAN PROLE: Humboldts Latent Ontology48 DRAGANA GRBI: Cultural and Political Context of the Translation of

Denelons Novel Telemachus62 ALEKSANDRA MANI: Fragments of a Translators Discours74 IVAN MILENKOVI: La Dconstruction de loriginale83 IGOR PERII: Laughter in Translation

EXPLANATIONS STRUCTURE

105 Introductory Note107 DANIEL KOSTI: The Basis f Transparency Explanation: Semantic nd

Topological Implementation119 DUKO PRELEVI: Conceptual Analysis and a priori Explanation130 SLOBODAN PEROVI: Alternative Institutionalist Understanding f the

Biological Explanations140 LJILJANA RADENOVI: Psychology of Explanation: Possibile Alternatives to

Cognitivism and Some Implications for Philosophy of Science152 LEON KOJEN: Some Remarks on Causal Explanation in History165 DRAGO URI: Personal Explanation and Kalam Cosmological Argument

PUBLIC INTELLECTUALS

179 ZORAN AVRAMOVI: Sociological Aspect of Relation Between Intellectuals and Koweledge

189 SLOBODAN RELJI: No Replacement for a Critically Oriented Intellectual201 ZORAN IRJAKOVI: Second Life of Public Intellectuals: Television

Intellectuals in the Era of Social Media

TRE]I PROGRAMa quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts of the Radio Belgrade 3.

No. 155156, SummerAutumn 2012

CREATIVITY OF VLADAN RADOVANOVI

219 DRAGANA STOJANOVI NOVII: Createtness in a Reduced: Clearning up of the Creative Space

229 KA TA RI NA TO MA E VI: Prologomena for the Discussion on Vladan Radovanovis Theoretical Discourse about Music: on the Occasion of the Book Music and Electro-Acoustic Music

245 IVA NA NE I MA RE VI: Vladan Radovanovis Radiophonic Art265 E DO MIR VA SI: Aspects of Plastic Art in the Works of Vladan Radovanovi275 SLAV KO TI MO TI JE VI: Ambience, Circumstances and the Art Historians

Contexts Relating to the Vladan Radovanovis Work: Between the Scepticism and Apology

275 NA TA A RA DO SA VLJE VI KU ZMA NO VI: The Vocovisual and the Special Poetics of the Vocovisual

285 KON STAN TIN STE FA NO VI: A Research of the Methodical Approach in Art Synthesis of Vladan Radovanovi

STUDIES AND ARTICLES

299 IVA DRAKI VIANOVI: What is Alive in Hegels Aesthetics210 MILANKO GOVEDARICA: Eros, Tradition and Contemporary Times324 SRAN PRODANOVI, PREDRAG KRSTI: Narcissus and the Dirty Tongue:

Darwin Via Freud

CHRONICLE

Occasions337 DEJAN OREVI: One Contemporary Perspective Pyrrhonism (Adrian

Kuzminski, Pyrrhonism How the Ancient Greeks Reinvented Buddhism)

Books342 SRAN DAMNJANOVI: Philosophy on land (Slobodan unji, Filozofija i

njen jezik)

Festivals345 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI: About Fathers and Children (57. Sterijino

pozorje)352 Review of the Bitef 46th

6

o prevoenju

o prevoenju

9IVANA SPASI*

ELEMENTI JEDNE SOCIOLOGIJE PREVOENJA**

Unu tar i ro kog po lja ko je po kri va od nos iz me u pre vo e nja i dru tve nog, ovaj rad se usred sre u je na so ci o lo gi ju pre vo e nja u uem smi slu re i, a na ro i to na pa ra-dig mu ko ja je ute me lje na so ci o lo kim pri stu pom Pje ra Bur di jea i nje go vih sa rad ni-ka. Naj pre se krat ko ocr ta va evo lu ci ja ko jom se po i ma nje pre vo e nja od for mal nih je zi kih i knji ev nih ana li za otva ra lo ka van tek stu al nim raz ma tra nji ma isto rij skog, kul tur nog i dru tve nog kon tek sta u in ter di sci pli nar nim stu di ja ma pre vo e nja. Sre di nji deo ra da po sve en je pri ka zu bur di je ov ske ko le so ci o lo gi je pre vo e nja, ko ja se za sni va na ide ji eko no mi je sim bo li kih do ba ra u kon tek stu me u na rod-nih kul tur nih raz me na, ko je se od vi ja ju u hi je rar hi zo va noj glo bal noj kon ste la ci ji po seb nih je zi ka i na ci o nal nih knji ev no sti. U ra do vi ma auto ra kao to su Pjer Bur-di je, Pa skal Ka za no va, Jo han Hej lbron i i zel Sa pi ro pre vo e nje se po sma tra kao dru tve na prak sa, neo dvo ji va od in sti tu ci o nal nih aran ma na, kla snih i dru gih dru-tve nih hi je rar hi ja, od no sa mo i i kul tur ne po li ti ke. Osnov na ana li ti ka oru a je su poj mo vi po lja, (je zi kog i knji ev nog) ka pi ta la, stra te gi je, do mi na ci je, pro fi ta i le gi-ti ma ci je. U ovoj per spek ti vi, sam ter min pre vod po sta je ozna ka za mno tvo me u sob no raz li i tih po ja va, s ob zi rom na me sto ko je za u zi ma ju po di men zi ja ma kao to su od nos iz vor nog i cilj nog je zi ka u okvi ru glo bal ne lin gvi sti ke kon ste la ci-je; re la tiv ni po lo aj dve ju knji ev no sti u okvi ru me u na rod nog knji ev nog si ste-ma; i ko na no, po lo aj auto ra i pre vo di o ca u okvi ru nji ho vih na ci o nal nih knji ev-nih po lja. U za klju ku tek sta uka zu je se na ne ko li ko otvo re nih pi ta nja u ve zi s do me ti ma so ci o lo gi je pre vo e nja. Klju ne re i: so ci o lo gi ja pre vo e nja, po lje, do mi na ci ja, me u na rod na kul tur na raz-me na, le gi ti ma ci ja.

Trei programBroj 155156, LETOJESEN 2012

UDK: 316.74:81'25Izvorni nauni rad

* Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za sociologiju; [email protected]

* * Ovaj tekst je rezultat rada na projektu Politike drutvenog pamenja i nacional-nog identiteta (br. 179049), koji podrava Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

10

trei program ZIMA 2012

Sve do pre dva de se tak go di na u li te ra tu ri o pre vo e nju dru tve ni aspek-ti ove po ja ve ni su bi li si ste mat ski vi dlji vi. So ci o lo gi ju pre vo e nja tre ba po sma tra ti u sve tlu in ter di sci pli nar ne obla sti stu di ja pre vo e nja (tran sla-tion stu di es), ko je po ev od ka snih se dam de se tih go di na XX ve ka raz vi ja ju te o re ti a ri i prak ti a ri pre vo e nja, za jed no sa kom pa ra ti sti ma, isto ri a ri ma knji ev no sti, stru nja ci ma za po je di ne knji ev no sti i in te lek tu al nu isto ri ju. Od nos iz me u ova dva is tra i va ka pod ru ja mo e se po sma tra ti dvo ja ko: so ci o lo gi ja pre vo e nja se mo e shva ti ti kao pod vr sta, deo, ogra nak ili spe-ci ja li za ci ja u okvi ru stu di ja pre vo e nja ili, pak, kao de ri va ci ja, da le ko se ni-ji ot klon od i ro ke i me to do lo ki po ma lo zbr ka ne in ter di sci pli nar no sti ka pre ci zni jem od re e nju, vr em struk tu ri sa nju i ne dvo smi sle ni jem ute me-lji va nju u te o rij skim po stav ka ma kon kret nih so ci o lo kih pri stu pa.

Raz u me va nje pre vo e nja kao dru tve ne prak se u dru tve nom kon tek-stu ozna a va jo je dan ste pen uda lja va nja od for mal ne lin gvi sti ke i knji-ev no te o rij ske in ter pre ta ci je, ko ja je ne ka da pre vla da va la. Gru bo go vo re i, pre vod se is pr va sa gle da vao kao pi ta nje je zi ka i knji ev nog sti la, gde su bit ne bi le te me po put ade kvat no sti, te no sti/ta no sti, ri me, pro zo di je. To je za tim do pu nje no shva ta njem pre vo da kao kul tur ne ko mu ni ka ci je i pre no sa: tu se po sta vlja ju pi ta nja ve za no sti za iz vor ni kul tur ni kon tekst, na ci o nal nih raz li ka, pro ble ma u pre no e nju ko no ta ci ja i aso ci ja ci ja ve za-nih za kul tu ru i sl. Ta kav her me ne u ti ki po gled na pre vo e nje za sno van je ra do vi ma ne ma kih fi lo zo fa iz ro man ti ar skog pe ri o da, pre sve ga la jer-ma he ro vim (Schle i er mac her 2003) za et ni kim ese jom o raz li i tim me to-di ma pre vo e nja, gde pre vod po sta je na in u va nja i uva a va nja kul tur ne raz li ke.1 Na po kon, tre im ko ra kom sti e se do pre vo da kao dru tve ne prak-se, neo dvo ji ve od in sti tu ci o nal nih aran ma na, dru tve nih hi je rar hi ja (kla-snih i dru gih), od no sa mo i, te kul tur ne po li ti ke. Ne ke stru je unu tar stu di ja pre vo e nja za la u se za na gla e ni ju so ci o lo ku ose tlji vost, su ge ri u i pre ra-sta nje u ne to to na zi va ju dru tve nim stu di ja ma pre vo e nja (so cial tran-sla tion stu di es [Si me o ni 2007]) ili so ci o tra duk to lo gi jom (Gam bi er 2007).

Od nos iz me u pre vo e nja i dru tva po kri va, da kle, i ro ko po lje ko je se kre e od la ba vih re fe ren ci na dru tve no do jed ne raz vi je ne so ci o lo gi je pre vo e nja u uem smi slu re i. Cilj ovog ra da je ste da pre do i je dan broj per spek ti va ko je su u ovoj kon ste la ci ji for mu li sa ne to kom po sled nje dve de ce ni je. Po seb na pa nja bi e po sve e na na zna e noj so ci o lo gi ji pre vo e nja u uem smi slu re i, ko ja je po po re klu, ter mi no lo gi ji i unu tra njoj lo gi ci naj u da lje ni ja od glav nog to ka pro u a va nja pre vo da, na ro i to u do ma oj li te ra tu ri.2

1 O tim po me ra nji ma, ko ja bi se mo gla na zva ti kul tur nim i eti kim za o kre-tom u po i ma nju pre vo e nja, v. u Man i (2010: 5765).

2 U ovom tek stu, u skla du s poj mov nim su a va njem pri me nje nim i u naj ve em de lu ko ri e ne li te ra tu re, pre vo e nje e zna i ti knji ev no pre vo e nje, to is klju u je

11

O PREVOENJU

Pre vo e nje i dru tve noOsnov no po la zi te mo glo bi se iz ra zi ti sa svim jed no stav no: sva ki pre vod, i kao prak sa i kao za vr en pro iz vod, uvek je sme ten u dru tve ni kon tekst, bo lje re e no, u me u sob no pre ple te ne dru tve ne kon tek ste raz li i tih ni voa i vr sta. To zna i da je, s jed ne stra ne, in pre vo e nja, u svim svo jim fa za-ma, neo spor no de lo po je di na ca ko ji pri pa da ju dru tve nom si ste mu; s dru-ge stra ne, fe no men pre vo e nja je ne iz be no uple ten u dru tve ne usta no ve, ko je u ve li koj me ri od re u ju iz bor, pro iz vod nju i di stri bu ci ju pre vo da, a, kao po sle di ca pret hod nog, i stra te gi je pri me nje ne to kom sa mog pre vo e-nja (Wolf 2007: 1). So ci o lo gi ja pre vo e nja ba vi se ukup no u re le vant nih od no sa u okvi ru ko jih se pre vo di pro iz vo de i sta vlja ju u op ti caj (He il bron et Sa pi ro 2002: 4). Ona po zi va na de talj no is tra i va nje od no sa ne li-nih i psi ho lo kih, ve objek tiv nih, struk tu ral no-in sti tu ci o nal nih iz me u auto ra tek sta, pre vo di o ca, usta no va ko je oba vlja ju tran sfer, sa mog tek sta i pu bli ke, od no sno jav no sti, u svim nji ho vim dru tve nim pre pli ta nji ma (Wolf 2007: 1). Ta ko e, po sta vlja pi ta nje dru tve ne funk ci je i so cio-ko mu-ni ka tiv ne vred no sti pre vo da.

Da bi se usta no vi la so ci o lo gi ja pre vo e nja, bi lo je neo p hod no da stu-di je pre vo e nja pod stak nu na pu ta nje tra di ci o nal ne ori jen ta ci je na iz vor-nik (iz vor ni je zik, kul tu ru, a pre sve ga sam tekst) i upra vlja nje pa nje ka cilj nom je zi ku i ukup nom cilj nom kon tek stu kul tu ri, nor ma ma pre vo-e nja, knji ev noj tra di ci ji (He il bron 1999: 430).3 Tra di ci o nal na ori jen ta ci-ja, isto vre me no, kao po la zi te uzi ma na me ra va no zna e nje iz vor ni ka, a ne sam pre vod, i naj e e je nor ma tiv na pre ne go opi sna, bu du i da se ru ko-vo di pi ta nji ma kao to su: ko je je zna e nje iz vor nog tek sta i ko ji se gu bi-tak do ga a to kom pre vo da; ta je is pra van pre vod da tog tek sta; ako ima od stu pa nja, da li su ona oprav da na i i me. Za ovo pre u sme ra va nje naj vi-e je za slu na te o ri ja po li si ste ma Ita ma ra Even-Zo ha ra i Gi de o na Tu ri-ja (To ury). Za raz li ku od nor ma tiv ne do mi na ci je tek staiz vor ni ka, oni su pre vod shva ti li pre vas hod no kao i nje ni cu cilj nog kon tek sta i po sta vi li ga u mre u od no sa unu tar si ste ma u ko jem pre vod funk ci o ni e, a to je cilj na kul tu ra.

Na po et ku je re e no da je so ci o lo gi za ci ja pri stu pa pre vo e nju za po-e la ka sno, ali to ne zna i da su ra ni ja raz ma tra nja u pot pu no sti is klju i-va la dru tve nu kon tek stu a li za ci ju i onu vr stu pi ta nja ko ja da nas obe le a va so ci o lo gi ju pre vo e nja u uem smi slu re i. Raz li ka je u ste pe nu si ste ma-ti no sti: sve do osam de se tih go di na so ci o lo ka ili so ci o lo gi zu ju a za pa-a nja ogra ni a va la su se na po je di na ne pri me re, ko ji su u tom tre nut ku

usme no kon fe ren cij sko tu ma e nje, kao i stru no (prav no, me di cin sko, teh ni ko) pi sme no pre vo e nje.

3 O ovoj di le mi v. i u Ber man (2004), Eko (2011).

trei program LETOJESEN 2012.

12 bi li pred met raz ma tra nja (Wolf 2007: 13).4 U na sto ja nju da se ova frag-men tar nost pre va zi e, po sled njih go di na kon ti nu i ra no se ra di na stva ra nju ko he rent nog, ma da ne i ho mo ge nog me to do lo kog okvi ra za pro u a va nje pre vo e nja u nje go vom dru tve nom kon tek stu.5 Za ni mlji vo je pri me ti ti da je pri bli a va nje stu di ja pre vo e nja i so ci o lo gi je mno go vi dlji vi je u Evro-pi ne go u an glo sak son skim ze mlja ma ili dru gde u sve tu, a ka da se ta mo i do go di, uglav nom su za to za slu ni stru nja ci ko ji su te sno po ve za ni sa evrop skim na u nim to ko vi ma (Si me o ni 2007: 188). Ta ko e, te o rij ske kon-cep ci je ko je su po slu i le za so ci o lo ko osve tlja va nje pre vo e nja evrop ski su pro iz vod.6 Od sa vre me nih so ci o lo kih pri stu pa, naj e e se ko ri sti pri stup Pje ra Bur di jea (Bo ur di eu), a u po sled nje vre me se is ku a va i pri men lji vost dru gih auto ra: tu su ta ko e Fran cu zi, Bur di je o vi od met nu ti ue ni ci Bru no La tur (La to ur) i Ber nar La ir (Ber nard La hi re), te dvo ji ca ve li kih Ne ma-ca, te o re ti ar si ste ma Ni klas Lu man (Luh mann) i sa za ka nje njem uva e ni fi gu ra ci o ni sta Nor bert Eli jas (Eli as).

Tri su osnov na ti pa so ci o lo gi je pre vo e nja, s ob zi rom na ana li ti ki pred met na ko ji se usred sre u ju: so ci o lo gi ja ak te ra pre vo di la kog pro ce sa, so ci o lo gi ja pro ce sa pre vo e nja i so ci o lo gi ja pre vo da kao kul tur nog pro iz vo-da (Wolf 2007: 13). Kon kret ni je go vo re i, je dan otvo ren, ne za klju en po pis pi ta nja ko ja so ci o lo gi ja pre vo e nja te ma ti zu je mo gao bi da iz gle da ova ko:

4 Taj ot por je ob ja nja van, iz me u osta log, tvrd njom da bi so ci o lo ki obo jen pri-stup ome tao for mi ra nje pro fe si o nal nog po lja tra duk to lo gi je, jer bi ovu no vu di sci pli nu su vi e pri bli io ve eta bli ra noj so ci o lo gi ji i one mo gu io joj da for mi ra svo je pre po zna-tlji vo te o rij sko-me to do lo ko je zgro (Da ni e le Si me o ni, Tran sla tion and So ci ety: The Emer gen ce of a Con cep tual Re la ti on ship [2005], nav. pre ma Wolf 2007: 13). Ovo je za ni mlji va te za, ko ja osta je i da lje re le vant na za raz ma tra nje sa da njeg raz vo ja tra duk-to lo gi je i so ci o lo gi je pre vo e nja kao ve uob li e nih na u nih obla sti. Ona nas, na i me, pod sti e da iz no va po sta vlja mo pi ta nje ko li ko je na u nim pod ru ji ma neo p hod no da se me u sob no raz gra ni a va ju, kat kad mo da i ve ta ki, ne bi li se iz bo ri le za vla sti tu auto no mi ju. Bur di je ov ski po jam po lja, ko ji e usko ro bi ti bli e pri ka zan, mo e ve o ma do bro da po slu i u ovoj vr sti raz ma tra nja.

5 Ra do vi ko ji idu pu tem od lu ni je so ci o lo gi za ci je pre vo e nja kao is tra i va kog pred me ta po sta ju sve broj ni ji po sle 2000. go di ne, po ja vlju ju se na ro i to u a so pi si ma Tar get i The Tran sla tor, a ten den ci ja se ve zu je za auto re kao to su Mo i ra Ing hil le ri, Da ni e le Si me o ni, Mary Snell-Hornby, Ra ke fet Se la-Sheffy, kao i niz so ci o lo ga po ve-za nih sa pa ri skim is tra i va kim usta no va ma, o ko ji ma e bi ti vi e re i ka sni je (Jo han He il bron, Gi se le Sa pi ro, Nat ha lie He i nich, Yves Gam bi er, Pa sca le Ca sa no va).

6 Ovo je uto li ko in te re sant ni je to od stu pa od pre o vla u ju eg sta nja u so ci o lo gi ji kao ce li ni, gde kre ta nja u ame ri koj so ci o lo gi ji ima ju ne sra zme ran zna aj i glo bal ni uti caj, a ino va ci je ko je bi va ju i ro ko pri hva e ne naj e e vo de po re klo upra vo iz SAD. So ci o lo gi ja pre vo e nja bi on da bi la re la tiv no re dak pri mer krup nog, me u na rod no re le vant nog po ma ka ko ji je po te kao iz van ovog cen tra.

O PREVOENJU

13 glo bal na ras po de la mo i, ma te ri jal na i sim bo li ka ne jed na kost me u na ro di ma, dr a va ma i knji ev no sti ma kao okvir u ko jem se od vi ja pre vo-e nje;

dru tve ne pred sta ve o fi gu ri pre vo di o ca i nje go voj dru tve noj ulo-zi; uka zu je se na to da, iako lju di pre vo de ot ka ko je je zi ka i kul tu re, dru-tve na kon struk ci ja za seb nog iden ti te ta i ulo ge pre vo di o ca ima mno go kra-i isto ri jat i po ka zu je znat ne va ri ja ci je u sa vre me nim uslo vi ma;

pi ta nje pre vo e nja kao re la tiv no auto nom nog pro fe si o nal nog po lja:7 ov de pre o vla u je skep ti ni za klju ak da pre vo e nje ni je i ne mo e bi ti sa mo stal no po lje, jer su de la o ko ji ma je re (iz vor nik i pre vod) sna no ve za na za sop stve na na ci o nal na (knji ev na) po lja u ko ji ma po sto je;

so ci o bi o gra fi je po je di na nih pre vo di la ca; pro fe si ja pre vo di o ca: nje na isto rij ska ge ne za, dru tve ni uslo vi pro fe-

si o na li za ci je, auto ri ta tiv ne usta no ve ko je (for mal no ili ne for mal no) li cen ci-ra ju i kon tro li u ulaz, nji ho va mo i ne mo; i s ti me po ve za na

so ci ja li za ci ja pre vo di la ca u spe ci ja li zo va nim ko la ma i in sti tu ti ma: na stav ni pla no vi i pro gra mi, prin ci pi i ide a li ko ji se usa u ju bu du im pre-vo di o ci ma; pri to me se, tre ba na gla si ti, ova pi ta nja ne is tra u ju ima ju i na umu una pre i va nje kva li te ta ob u e nog pre vo di o ca, to bi mo gao bi ti in te res je zi ko-pre vo di la ke pe da go gi je, di dak ti ke i pri me nje ne lin gvi sti ke, ve s te o rij skim i kri ti kim ci ljem iden ti fi ka ci je kul tur nih pred sta va i ide o-lo kih obra za ca ko ji le e u osno vi ovih pe da go kih prak si;

so ci o lo gi ja sa mih stu di ja pre vo e nja kao no ve na u ne gra ne: gde se one ja vlja ju za pa e no je ve da su pr vi i naj i vlji cen tri na sta li u ma lim ze mlja ma, u ko ji ma se mno go pre vo di (Ho lan di ja, Bel gi ja, Iz rael), za tim, s ko jim na u nim di sci pli na ma su po ve za ne po po re klu svo jih po sle ni ka i in sti tu ci o nal noj lo ka ci ji, i me se kon kret no ba ve, ka ko po vla e gra ni ce pre ma srod nim na u nim obla sti ma, ka ko se raz vi ja ju i me nja ju;

ulo ga dis kur sa u kon stru i sa nju dru gog kroz pre vod, i to sve vi e u do me nu sa vre me nih (audi o vi zu el nih, elek tron skih) me di ja;

nor me pre vo e nja: pro blem ko ji je dav no iden ti fi ko van u okvi-ru na u ke o pre vo e nju i ko ji, bu du i da je pod lo an so ci o lo kom ko li ko i

7 Po lje je Bur di je ov po jam ko jim se uop te ni po jam dru tva seg men ti ra i kon-kre ti zu je. Ono ozna a va mre u objek tiv nih od no sa me u dej stve ni ci ma (po je din ci ma ili usta no va ma) ko ji su uklju e ni u istu vr stu de lat no sti, istu igru, bo re se oko istih re sur sa i na sto je da pri ku pe istu vr stu pro fi ta. U sva kom dru tvu po sto ji mno tvo me u sob no ukr te nih po lja; ona ni su pro stor no ve di na mi ki od re e na sli no poj-mu po lja si le u fi zi ci a me u so bom i pre ma cen tral nom, po lju mo i, us po sta vlja ju od nos re la tiv ne auto no mi je. Pri me ri po lja ko ja je sam Bur di je po drob no em pi rij ski pro u a vao je su obra zo va nje (1984, 1989), umet ni ko stva ra la tvo i, po seb no, knji ev-nost (Bur di je 2003), vi so ka mo da, sport, na u ka (Bo ur di eu 2001), me di ji (Bur di je 2001), po li ti ka (Bo ur di eu 1991; Wac qu ant [ed.] 2005).

14

trei program PROLEE 2012.

knji ev no te o rij skom ili lin gvi sti kom tu ma e nju, pred sta vlja po ten ci ja lan most iz me u ma nje i vi e so ci o lo ki ori jen ti sa nih pri stu pa;

ha bi tus8 pre vo di la ca: naj e e se, u kraj nje kri ti nom to nu, pre vo-di o ci ma pri pi su je sa mo za taj ni, sub mi siv ni ha bi tus ne vi dlji vog (Ve nu ti), pa ri je (Si me o ni), slu ge, even tu al no sve te ni ka ili pa ri je (Prun);

sa mo re flek si ja i auto a na li za sa mog pre vo di o ca, ali i is tra i va a u obla sti stu di ja pre vo e nja: po no vo pre ma bur di je ov skoj in spi ra ci ji, po zi va se na sve sno za u zi ma nje dvo stru ke po zi ci je i prak ti a ra i po sma tra a/ana-li ti a ra te prak se (npr. u Gam bi er 2007).

So ci o lo gi ja pre vo e nja u uem smi slu re i: bur di je ov ska ko laKao to je re e no, so ci o lo ki pri stup Pje ra Bur di jea, ko ji se al ter na tiv no na zi va so ci o lo gi jom prak se, dru tve nom prak se o lo gi jom, so ci o lo gi jom do mi na ci je, kri ti kom so ci o lo gi jom ili kon struk ti vi sti kim struk tu ra li-zmom, po ka zao se kao naj pri vla ni ji i naj plo do no sni ji za is tra i va e ko ji su e le li da ute me lje jed nu ko he rent nu so ci o lo gi ju pre vo e nja. Bur di je o vi klju ni poj mo vi usvo je ni su i pri la go e ni ka ko bi se po mo u njih ja sni je ra sve tli la dru tve na i kul tur na pri ro da pre vo di la ke de lat no sti, za tim da bi se ona lo ci ra la u dru tve ne struk tu re i usta no ve, te da bi se pre vo di la ke prak se ana li zi ra le u svo joj kul tur noj, isto rij skoj i po li ti koj spe ci fi no sti.

U svo joj so ci o lo gi ji knji ev no sti i i re, so ci o lo gi ji kul tur ne pro iz vod-nje uop te (Bur di je 2003; Bo ur di eu 2004) Bur di je na sto ji da pre va zi e me u sob no is klju i ve po lo ve in ter na li sti kog, for mal nog, i stog i ta nja de la, ap so lu ti za ci je tek sta kao van vre me ne, de kon tek stu a li zo va ne zna enj-ske tvo re vi ne, i s dru ge stra ne eks ter na li sti ko (po ne kad se ka e: vul gar-no so ci o lo ko) svo e nje umet ni kog de la na dru tve no e ko nom ske uslo ve, kla sni po lo aj auto ra i ide o lo ke in te re se. Uz gred re e no, i sto i ta nje

8 Jo je dan Bur di je ov po jam, ve ro vat no naj po zna ti ji. On je is hod po du e li ni je fi lo zof ske tra di ci je ko ja vo di od ari sto te lov skog he xi sa, pre ko la tin sko-sho la sti kog ha bi tu sa, da bi Mar sel Mos (Mar cel Ma uss), u pr vim de ce ni ja ma XX ve ka, dao poj mu so ci o lo ko-an tro po lo ki obrt. Bur di je se naj ne po sred ni je na do ve zu je na Mo so vo vr-sto kon tek stu a li zo va nje ha bi tu sa u dru tvo i kul tu ru, ko je je ovaj iz neo u ras pra vi o te le snim teh ni ka ma (Mos 1998). Ha bi tus kod Bur di jea ozna a va si stem traj nih, pre-no si vih dis po zi ci ja, ko ji slu i kao ge ne ra tiv na osno va prak si; od no sno, men tal ne i te le-sne ma tri ce ko je prak ti no usme ra va ju de la nje, od naj a u to mat ski jih rad nji (dr a nje, na in go vo ra, po na a nje za tr pe zom), pre ko osnov ne ori jen ta ci je u sve tu (she me kla si-fi ka ci je) do vred no snih opre de lje nja. Sti e se so ci ja li za ci jom u od re e nom dru tve-nom po lo a ju i im pli ci ra su bjek tiv no pri la go a va nje tom po lo a ju, us po sta vlja ju i ta ko ve zu iz me u dru tve nih struk tu ra i li ne isto ri je. Ste e ni obra sci se sme ta ju is pod ni voa sve sti, je zi ka i volj ne kon tro le, te su uto li ko de lo tvor ni ji i ma nje pod lo ni pro me ni. Naj ra zra e ni ji pri kaz ovog poj ma kod Bur di jea mo e se na i u ra do vi ma: Bo ur di eu (1979, 1987, 1990) .

O PREVOENJU

15ta ko e mo e za ni ma ti Bur di jea, ali ne kao mo gu e te o rij sko po la zi te ve kao fe no men, kao po ja va ko ju tre ba ob ja sni ti, pr ven stve no is pi ti va njem nje nih uslo va mo gu no sti na i me, ko ji su isto rij ski pred u slo vi mo ra li da bu du is pu nje ni da bi se ta kav pri stup umet ni kom de lu uob li io; ka ko su ti pred u slo vi po ste pe no na sta ja li u kon kret nim isto rij skim okol no sti ma; ka kvu ulo gu u tim pro ce si ma igra in sti tu ci o nal no okru e nje a ka kvu spe-ci fi ni ha bi tu si uklju e nih ak te ra, s obra zov nim si ste mom kao pri mar nim me stom for mi ra nja tih ha bi tu sa. For mal no-este ti ko po i ma nje umet no sti je, za pra vo, jed na od omi lje nih Bur di je o vih kri ti kih me ta, i na iz me ni no ga ozna a va kao ide o lo gi ju kul tur nih stva ra la ca, kan tov sku i stu este ti-ku ili nar ci sti ku ilu zi ju in te lek tu a la ca.

Na su prot an ti no mi ji in ter na li sti kog i eks ter na li sti kog, osnov na Bur-di je o va te za je ste da se sva ki kul tur ni stva ra lac su o a va sa isto rij ski i dru-tve no od re e nim pro sto rom mo gu no sti ko ji nu no ori jen ti e nje go ve stva ra la ke iz bo re: ogra ni a va ih (jer taj pro stor ni je bes ko na an), ali ih i omo gu a va (jer pru a op ci je, ko je van tog pro sto ra ne bi ima le smi sla). Taj pro stor sa sto ji se od ni za pi ta nja i pro ble ma ko ji se sma tra ju re le vant-nim, re fe ren ci, in te lek tu al nih re pe ra, ra znih -iza ma, ukrat ko, ce log jed nog ko or di nat nog si ste ma ko ji se mo ra uze ti u ob zir (ma da ne uvek sve-sno, ta vi e, naj e e ne sve sno ili po lu sve sno) da bi se uop te upu sti lo u umet ni ko stva ra nje, ko je se mo e shva ti ti i kao ula zak u od re e nu igru. Upra vo kre ta nje po tom ko or di nat nom si ste mu obe le a va pro fe si o nal ca, pra vog umet ni ka, za raz li ku od ama te ra i na iv ca. Stva ra o ci su, ta ko, isto-vre me no do ne kle uslo vlje ni spo lja njim, dru tve no e ko nom skim okru e-njem, ali i re la tiv no od nje ga ne za vi sni, jer se nji ho va glav na de ter mi na ci ja na la zi unu tar po lja, u za jed ni kom ko or di nat nom si ste mu ko jem pri pa da-ju: oni se pre sve ga po zi ci o ni ra ju je dan na spram dru go ga, sve jed no da li sa, uz, pro tiv ili mi mo, ali u sva kom slu a ju u od no su na dru go ga. Sva ki od njih svo jim stva ra njem za u zi ma po lo aj ko ji zna e nje do bi ja u sklo pu i ta vog si ste ma po lo a ja; jed no este ti ko opre de lje nje ne tre ba u pr vom re du po sma tra ti u od no su na, re ci mo, ma te ri jal ni sta tus umet ni ko vih ro di-te lja ili sta nje kla snih od no sa u dru tvu, ve u od no su na dru ga este ti-ka opre de lje nja za stu plje na u istom ko or di nat nom si ste mu da te umet no-sti u da tom isto rij skom tre nut ku.9 Unu tar knji ev nog (ili ka kvog dru gog umet ni kog) po lja osnov na je po de la na dva pot po lja: jed no, auto nom ni je, pot po lje ogra ni e ne pro iz vod nje, ko je je auto re fe ren ci jal no, u svo jim kri-

9 To ne zna i da se stan dard ni za hva ti tra di ci o nal ne so ci o lo gi je umet no sti (re ci-mo, ana li za po re kla i pu ta nje umet ni ka u okvi ru stra ti fi ka cij ske le stvi ce nje go vog dru-tva) pot pu no eli mi ni u: iz me u po lja dru tve nog i po lja umet ni kog, ili, ka ko to Bur-di je vo li da ka e, iz me u pro sto ra pozicij i pro sto ra po zi ci o ni ra nja, ta ko e se us po sta vlja ve za, ali tek kao po to nji ana li ti ki ko rak, po to se ocr ta unu tra nja struk tu-ra i lo gi ka po lja.

16 te ri ju mima vred no va nja sa mo stal no i na me nje no pr ven stve no pu bli ci sa i-nje noj od ko le ga stva ra la ca; i dru go, za vi sni je, pot po lje ma sov ne pro iz-vod nje, okre nu to i ro koj pu bli ci i ko mer ci jal nim me ri li ma, da kle u te njoj ve zi sa spo lja njim in stan ca ma.

Ka da se ove op te po stav ke pri me ne na pre vo e nje, so ci o lo gi ja pre-vo di la kih prak si tre ba da se raz li ku je ka ko od her me ne u ti kog pri stu pa tek stu (i u nje go voj kla si noj, objek ti vi sti koj for mi, i u nje go voj sa vre me-ni joj, re la ti vi sti koj for mi ka rak te ri sti noj za kul tur ne stu di je), ta ko i od eko nom ske ana li ze tran sna ci o nal nih raz me na. Jer, pr vi pri stup za o bi la zi dru tve ne uslo ve mo gu no sti i na raz u me va nja i na taj na in ga im pli cit no uni ver za li zu je, i ig no ri e pi ta nja even tu al nih ci lje va i in te re sa broj nih ak te-ra uklju e nih u pro ces pre vo e nja; dru gi pri stup pra vi su prot nu re duk ci ju, te ume sto da knji ev ni tekst shva ti kao po svo joj pri ro di oso ben, on ga svo-di na tek jed nu ro bu me u dru gim ro ba ma, ko ja se u cir ku la ci ji i po tro nji po vi nu je za ko ni ma tr go vi ne, bez uva a va nja spe ci fi no sti tr i ta sim bo li-kih do ba ra (He il bron et/and Sa pi ro 2002, 2007).10

Pre vo e nje se od vi ja u sklo pu me u na rod ne kul tur ne in ter ak ci je, ko ja je uvek i po li ti ka i eko nom ska. Cilj je, ka e svo jim uobi a je nim de ma-ski ra ju im to nom sam Bur di je, vra ti ti u okvi re re al no sti te me u na rod ne raz me ne ko je obi no opi su je mo je zi kom to vi e du gu je mi sti ci no ra zu-mu (Bo ur di eu 2002: 3). Sto ga, to ko ve pre vo e nja tre ba re si tu i ra ti u jed-no tran sna ci o nal no po lje ko je ka rak te ri u od no si mo i iz me u na ci o nal-nih dr a va, nji ho vih je zi ka i nji ho vih knji ev no sti (He il bron and Sa pi ro 2007: 95).

Pri me nju ju i Bur di je ov po jam eko no mi je sim bo li kih do ba ra (Bo ur-di eu 1994: 175211) na me u na rod ni plan, do bi ja se svet sko tr i te sim bo-li kih do ba ra. Da na nje ob je di nja va nje tog tr i ta, ko je se ter mi nom glo-ba li za ci ja vi e sa kri va ne go ob ja nja va, ni je ni rav no prav no, ni bez smet nji i pre pre ka, a ni bez pre se da na. Sa ma ide ja eko no mi je sim bo li kih do ba ra ko ja ve svo jim ok si mo ron skim na zi vom na mer no na ru a va in te lek tu al-ne na vi ke e li da uka e na to da se, upr kos ro man ti nim pred sta va ma o pri ro di du hov nog stva ra la tva i nje go vog kru e nja, i ov de mo gu ras po zna ti so ci o lo ke pra vil no sti i struk tu ral ne ka rak te ri sti ke, po ve za ne s dru tve nim po lo a jem ak te ra, a jo vi e s nji ho vim po lo a jem u re le vant nom di na mi-kom po lju, kao i s nji ho vim in te re si ma. Ka da je o pre vo e nju re,11 mo e se

10 Na pri mer, me u na rod na pro iz vod nja best se le ra do i sta sle di ko mer ci jal nu, krat ko ro nu lo gi ku ma sov ne pro iz vod nje, ali pre vo e nje dru gih knji ev nih de la sle-di unu tark nji ev nu lo gi ku ogra ni e ne pro iz vod nje (He il bron et Sa pi ro 2002: 3).

11 Po jam eko no mi je sim bo li kih do ba ra for mu li san je, ina e,u okvi ri ma pot pu no dru ga i jih te ma naj pre je pri me nji van na raz me nu da ro va u tra di ci o nal noj za jed ni ci s ne nov a nom eko no mi jom, a po tom na in te lek tu al ni i vot, mo du, po li ti ku, fran cu ski aka dem ski svet. Uvek su u pi ta nju mi ljei ko ji se uobi a je no shva ta ju i spo lja i iz nu tra,

trei program PROLEE 2012.

O PREVOENJU

17po sta vi ti niz pi ta nja: ko su vra ta ri (ga te ke e pers) ili se lek to ri ko ji od lu u-ju ta e se pre ve sti, te ka ko se po sta je je dan od njih; ko su ot kri va o ci (npr. no vih stra nih pi sa ca ko ji obe a va ju), i za to oni sve to i ne? Ka da se ka e in te res, uop te ne mo ra bi ti po sre di a naj e e i ni je pu ki ma te ri jal ni in te res: on mo e pro is te i iz upo re di vih po lo a ja ko je pre vo di lac (ili se lek-tor: re ci mo, ured nik u iz da va koj ku i; ured nik edi ci je; po zna ti pi sac ko ji pre po ru u je stra no de lo za pre vod) i autor iz vor ni ka za u zi ma ju u svo jim na ci o nal nim po lji ma. Me u nji ma mo e po sto ja ti stil ska bli skost, srod nost in te lek tu al nih ta bo ra ili pro je ka ta ko je za stu pa ju (a ko ji su, re i e Bur di je, uvek i dru tve ne afi li ja ci je, osim to su este ti ke). Iz dej stvo va ti ob ja vlji va-nje u pre vo du ono ga to mi se svi a zna i oja a ti mo ju po zi ci ju u (mo me vla sti tom, na ci o nal nom) po lju pa ak i ako ja to ga ni sam sve stan i ni sam ta ko pla ni rao (Bo ur di eu 2002: 4). Uvek je is tra i va ki ko ri sno po sta vi ti pi ta-nje za to je taj-i-taj pre veo tog-i-tog? ta je ti me do bio? Mo e se, na da lje, go vo ri ti o pro fi tu pri sva ja nja: je re ti ke auto re e sto uvo ze oso be i iz da va i ko ji za u zi ma ju mar gi na lan po lo aj u na ci o nal nom po lju i ta ko na sto je da taj po lo aj uvr ste. Ta ko e, mo e se de si ti da stra ni autor bu de sta vljen u slu-bu ci lja ko ji sam ne bi odo brio. (e sto i ni je va no ta stra ni auto ri ka u, ko li ko ta ih mo e mo na ve sti da ka u; za to na ro i to ela sti ni auto ri vr lo do bro cir ku li u [Bo ur di eu 2002: 4].) Prak sa pi sa nja pred go vo ra je jed no od naj e ih sred sta va pri sva ja nja, ali i pre na me nji va nja (ili sta vlja nja no ve eti ke te) jed nog de la, ko je, pre ve de no i une to u no vo, dru ga i je knji-ev no po lje, pu tem pred go vo ra, po zi ci je auto ra tog pred go vo ra, sim bo li kog na bo ja ko ji no se iz da va i edi ci ja, na slo va ko ji se bi ra za knji gu u pre vo du, kao i di zaj na ko ri ca, do bi ja i jed no no vo zna e nje, no vu ulo gu, no vi pe at (Bo ur di eu 2002: 5).

No, ovi in te re si, stra te gi je i po te zi po je di na nih dej stve ni ka lju di, usta no va, ne for mal nih gru pa, cen ta ra mo i i uti ca ja mo gu se for mi ra-ti je di no na spram ve us po sta vlje ne struk tu re re le vant nih po lja i od no sa me u nji ma. Ako se go vo ri o pre vo e nju, bit ni su na ci o nal no knji ev no po lje i me u na rod no knji ev no po lje i na in na ko je je pr vo umet nu to u dru go. Ta struk tu ra, opet, za vi si od ka rak te ri sti ka ko je upr kos pri vi du ni su ni pod i jom ne po sred nom kon tro lom, pa ni naj mo ni jih me u ak te-ri ma: one su bez li ne, objek tiv ne, spo lja nje u od no su na de lo va nje po je-di na nih dej stve ni ka (iako kroz to de lo va nje na sta ju i od nje ga, u kraj njoj li ni ji, za vi se). Dve su di men zi je ne jed na ko sti me u na rod nog okvi ra ov de naj va ni je: je zi ki ka pi tal i knji ev ni ka pi tal.

od no sno u sop stve nim oi ma kao hu ma ni sti ki, du hov ni, po sve e ni le pom i uz vi-e nom, a uda lje ni od sve ga to mi ri e na no vac, in te res, pro fit.


18 Je zi ki ka pi tal i knji ev ni ka pi talPo jam je zi kog ka pi ta la na stao je iz van bur di je ov ske so ci o lo gi je. Pro is te-kao je iz neo r to dok snog pri stu pa je zi ku ho land skog po li ti ko lo ga Abra ma de Sva na (Swa an). De Svan po sma tra je zik kroz kon strukt glo bal ne je zi ke kon ste la ci je, shva e ne kao in te gral ni deo svet skog (eko nom skog, po li ti-kog, voj nog, itd.) si ste ma. Si stem ski ka rak ter me u je zi kih od no sa, za pa-a De Svan, do sad je neo bi no pre ne bre ga van, iako je ja sno da su hi lja de po sto je ih je zi ka na sve tu me u sob no po ve za ni, pre ko vi e je zi nih go vor-ni ka, te da me u nji ma po sto ji hi je rar hi ja. U De Sva no voj glo bal noj kon-ste la ci ji je zi ci sti u raz li i te po lo a je u za vi sno sti, ne od pu kog bro ja go vor-ni ka, ve od nji ho ve ko mu ni ka tiv ne vred no sti, od no sno me re u ko joj slu e za spo ra zu me va nje, uklju u ju i i spo ra zu me va nje iz me u go vor ni ka tre ih je zi ka. Ta me ra od re e na je sra zme rom vi e je zi nih go vor ni ka me u ukup nim go vor ni ci ma da tog je zi ka, kao i pro cen tom go vor ni ka tog je zi ka me u ukup nim po li glo ta ma na sve tu.12 Od lu u ju i se ko ji stra ni je zik da ue, lju di spon ta no bi ra ju onaj ko ji, me u nji ma do stup nim op ci ja ma, ima naj vi u ko mu ni ka tiv nu vred nost. Ta ko po sma tra no, sa mo sre di te svet skog je zi kog si ste ma, kao nje gov neo spor ni sto er, za u zi ma je dan je di ni je zik en gle ski, ko ji ima sta tus hi per cen tral nog. On je okru en sun ci ma ni za su per cen tral nih je zi ka, sa pre ko 100 mi li o na go vor ni ka i funk ci jom sre di-ta vla sti tih sun e vih si ste ma (arap ski, ki ne ski, fran cu ski, ne ma ki, hin di, ja pan ski, ma laj ski, por tu gal ski, ru ski, pan ski, sva hi li). Na sle de em ni vou ima mo sto ti nak cen tral nih je zi ka pla ne ta. Pre o sta ju pe ri fer ni je zi ci, sa te li ti, na ko je ot pa da naj ve i broj svet skih je zi ka, ali ma li broj go vor ni-ka. Ue nje je zi ka se ne u po re di vo e e od vi ja na vi e po hi je rar hi ji, da kle cen tri pe tal no: lju di ue je zik iz nad svog po ran gu u si ste mu, to do dat no po ja a va hi je rar hij ski ka rak ter si ste ma. Iz to ga sle di da se go vor ni ci dva ju je zi ka s ni eg ni voa spo ra zu me va ju uz po mo ne kog je zi ka vi eg ni voa ili od mah iz nad nji ho vog, ili pak di rekt no pre ko hi per cen tral nog.13

12 For mu la gla si: Qis = pi x ci = Pi : Ns x Ci : Ms, ili: ko mu ni ka tiv na vred nost (Q) je zi ka i u kon ste la ci ji S jed na ka je pro iz vo du nje go ve pre va lent no sti (pi) i nje go ve cen-tral no sti (ci), to je jed na ko ude lu go vor ni ka je zi ka i (Pi) u ukup nom bro ju go vor ni ka u toj kon ste la ci ji (Ns), po mno e nom s ko li ni kom iz me u bro ja vi e je zi nih go vor ni-ka i (Ci) i ukup nog bro ja vi e je zi nih go vor ni ka u kon ste la ci ji (Ms). Iz raz kon ste la ci-ja ov de ne upu u je nu no na glo bal ni ni vo ve uka zu je na to da se Q vred nost mo e po sma tra ti na bi lo kom ni vou ob u hva ta (u jed nom re gi o nu, dr a vi, kon ti nen tu, ili i ta-vom sve tu) (De Swa an 2001: 34).

13 De Sva nov pri stup neo r to dok san je po svom ne u vi je nom uno e nju re ni ka po li ti ke eko no mi je u oblast pro u a va nja je zi ka. Opi si va nje je zi ka u ka te go ri ja ma ra ci-o nal nog iz bo ra, hi per ko lek tiv nog do bra, teh ni kih stan dar da, mre a, za tvo re ni ko ve di le me i pro ra u na tro ko va i ko ri sti mo e se do i ve ti kao osve e nje ili kao skr na vlje-nje, ve pre ma uku su. A o pre vo e nju se, u tom sklo pu, ka zu je ovo: Po mno go e mu,

O PREVOENJU

19Po la ze i od ove kon cep ci je, so ci o lo ka per spek ti va po sma tra pre vo de kao funk ci ju dru tve nih od no sa me u je zi kim gru pa ma i nji ho vih pre o-bra a ja to kom vre me na (He i bron 1999: 430). Osnov na te za De Sva no ve kon cep ci je, ona o je zi koj hi je rar hi ji, na la zi po tvr du u upo red nim sta ti sti-kim po da ci ma o bro ju i sme ru pre vo da, iz ko jih se vi di da broj iz vor nih go vor ni ka ni je do bar po ka za telj zna aj no sti je zi ka na tr i tu pre vo e nja (kao pri me ri se mo gu uze ti ki ne ski, arap ski ili ja pan ski). Hej lbron sma tra da se mo e go vo ri ti o me u na rod nom si ste mu pre vo e nja, ko ji je, pre sve ga, je dan hi je rar hij ski si stem, sa cen trom, po lu pe ri fe ri jom i pe ri fe ri jom; jed no stav no re e no, je zik je cen tral ni ji to mu je udeo u ukup nom bro ju pre ve de nih knji ga ve i (He il bron 2007: 433). Otud se da lje iz vo de za pa a-nja: a) to ko vi pre vo e nja su ne jed na ki i uglav nom idu od cen tra ka pe ri fe-ri ji; b) raz me na iz me u pe ri fe rij skih je zi ka e sto se od vi ja pre ko cen tra; c) to je je zik cen tral ni ji, to je i ri di ja pa zon an ro va ko ji se s nje ga pre vo de; d) to je je zik cen tral ni ji, to je ma nji udeo pre vo da u ukup nom bro ju knji ga ko ji se na nje mu ob ja vlju ju (He il bron and Sa pi ro 2007: 96).

O dra sti noj ne sra zme ri pro cen ta pre ve de nih knji ga u ukup noj pro-duk ci ji go vo re po da ci da je na en gle skom go vor nom pod ru ju taj udeo ve de ce ni ja ma is pod 5%, sa ten den ci jom da ljeg pa da, za raz li ku od ve i ne ze ma lja na evrop skom kon ti nen tu, gde je pro sek oko 15%, a pe nje se i vi e od to ga (re ci mo, oko jed ne e tvr ti ne u Ho lan di ji ili Ita li ji, tre i ne u Por tu-ga lu, dve pe ti ne u Gr koj, a ak tri pe ti ne u ved skoj).14 Isto vre me no, od Dru gog svet skog ra ta na o va mo, en gle ski je naj pre vo e ni ji je zik u svet skim raz me ra ma. Ve 1980. go di ne on je po stao hi per cen tra lan i u svet skom si ste mu pre vo e nja, a ne sa mo jezik, bu du i da je na nje ga ot pa da lo 40% svih iz vor ni ka me u pre vo di ma u sve tu, a u Evro pi pre ko 50%; za njim sle-de ne ma ki, fran cu ski i ru ski sa po de se tak pro ce na ta, po tom po lu pe ri fer ni sa po 13%, za vr a va ju i sa pe ri fer ni ma, ko ji su bi li is pod 1%, uklju u ju i tu ak i ki ne ski (He il bron 1999: 434).

Raz ma tra nja struk tu ral ne ne rav no prav no sti me u je zi ci ma pro u zro-ko va ne nji ho vim raz li i tim ko mu ni ka tiv nim vred no sti ma do pu nja va ju se poj mom knji ev nog ka pi ta la, ko ji raz li i ti je zi ci, od no sno go vor ne za jed-ni ce, no se. Ovaj pra vac is tra i va nja naj bo lje oli a va fran cu ska autor ka Pa skal Ka za no va (Ca sa no va 2004, 2002). Pre vo di o ci se u tom sve tlu vi de kao va ni agen si kr vo to ka me u na rod nog knji ev nog si ste ma ili, re e no na sta rin ski na in, svet ske re pu bli ke ue nih (rpu bli que des let tres). Kao i

tro ko vi pre vo e nja li e na tro ko ve pre vo za, a sti ca nje zna nja jo jed nog je zi ka ni je ne sli no otva ra nju ogran ka fir me u dru goj dr a vi (de Swa an, 2001: 179).

14 U Ve li koj Bri ta ni ji 2001. go di ne pre vo di su i ni li sa mo 1,4 % od ob ja vlje nih knji ga, a u SAD 2004. 2,07%. U Ita li ji je, s dru ge stra ne, me u ob ja vlje nim na slo vi ma 2002. go di ne bi lo 22,9 % pre vo da, u Ne ma koj 2004. 7,3% (He il bron 1999: 439; Cro nin 2006: 36; Bi el sa 2011: 213; Ca sa no va 2004: 167168).


20 u pret hod nom mo de lu, pre vo di se ne po sma tra ju kao po je di na ni pre no si iz je zi ka u je zik, jed no krat ne ho ri zon tal ne raz me ne iz me u na el no jed na-kih je zi kih sre di na, ve pre sve ga kao ne rav no prav ne tran sak ci je, ko je svoj smi sao do bi ja ju tek ako se sa gle da ju u okvi ri ma si stem skog okru e nja.

Taj tran sna ci o nal ni knji ev ni pro stor, ka e Ka za no va u sa svim bur-di je ov skom du hu, do sad je do bro pri kri vao svo ju istin sku pri ro du, jer svi ko ji u nje mu su de lu ju, od no sno igra ju nje go vu igru, slo no ga je baj ko vi tu ilu zi ju o za a ra nom kra ljev stvu i stog stva ra la tva, jed na ko sti, uni ver zal-no sti i har mo ni je (2004: 12). U stvar no sti, svet sko knji ev no po lje je hi je-rar hij ski struk tu ri sa no i pra vi raz li ku iz me u cen tra i pe ri fe ri je, od no sno, do mi nant nih i do mi ni ra nih knji ev no sti. Po lo aj jed ne na ci o nal ne knji ev no sti u ovoj kon ste la ci ji za vi si od po li ti kih od no sa me u dr a va-ma, od je zi kog ka pi ta la u De Sva no vom smi slu, ali i od spe ci fi no knji ev-nog ka pi ta la u uem smi slu re i ili li te rar no sti jed nog je zi ka. Ona se sa sto ji od mo i i pre sti a knji ev no sti na tom je zi ku, ko ja opet po i va na isto ri ji sa mog je zi ka (nje go ve stan dar di za ci je i li te ra ri za ci je); od sta ri ne i obi ma na nje mu na pi sa ne knji ev no sti; od pri zna nja i po to va nja ko ju joj dru gi uka-zu ju (kroz du i vre men ski pe riod); od ra da na raz vo ju knji ev nih teh ni-ka i an ro va to kom ve ko va, na umno a va nju for mi, ra fi ni ra nju pe sni kog i pri po ve da kog iz ra za, uvo e nju sti li sti kih ino va ci ja i al ter na ti va, i me su obo ga i va ne iz ra aj ne mo gu no sti tog je zi ka. Ov de ne od lu u je pu ki broj pi sa ca i i ta la ca ko ji ma je dan je zik ras po la e ne go, vi e od to ga, broj-nost ko smo po lit skih po sred ni ka iz da va a, ured ni ka, kri ti a ra, a na ro-i to pre vo di la ca ko ji obez be u ju cir ku la ci ju tek sto va u taj je zik i iz nje ga (Ca sa no va 2004: 1721, 2002: 89).

Ti po sred ni ci, opet, iskre no ve ru ju i u in he rent nu uni ver zal nost re pu-bli ke ue nih, nje nih kri te ri ju ma pro ce ne i pri zna nja, re pro du ku ju nje nu hi je rar hij sku struk tu ru, a po seb no po sto ja nje neo spor nog cen tra ili gri-ni kog me ri di ja na knji ev no sti. To kom po sled njih sto ti nak go di na, sma tra Ka za no va, ta kav ,,cen tar je Pa riz, uz iz ve snu kon ku ren ci ju Nju jor ka i Lon-do na. Pre vo di igra ju su tin sku ulo gu u ob je di nja va nju svet skog knji ev nog pro sto ra, po ma u i i re nje ve li kih re vo lu ci ja ko je se iz vr a va ju u cen tru i pre no se i ino va ci je. Na ci o nal ne knji ev no sti se na el no mo gu po de li ti na dva ti pa: sta ri je, eta bli ra ni je, a ti me i, bur di je ov ski re e no, auto nom ni je (ne za vi sni je od vla sti i na ci o nal ne ide o lo gi je), a na dru goj stra ni mla e, si ro ma ni je, ma nje ce nje ne i, po pra vi lu, za vi sni je od po dr ke vla sti i slu-e nja na ci o nal nim pro jek ti ma. To su ujed no i dva glav na po la oko ko jih se or ga ni zu je unu tra njost na ci o nal nih po lja, a po je di na ni pi sci za u zi ma ju svo ja me sta na pre se ci ma tih di men zi ja i for mi ra ju svo je (spi sa telj ske i pre-vo di la ke) stra te gi je u skla du s ti me. Ta ko za pri pad ni ka auto nom nog, ko smo po lit skog de la ne ke na ci o nal ne knji ev no sti Ka za no va se u tu svr-hu obi la to ko ri sti pri me rom Da ni la Ki a naj e e ujed no su prot sta vlje-nog kon zer va tiv nom do ma em mejnstri mu, pre vo e nje (u oba sme ra i

O PREVOENJU

21ka da pi sac sam de lu je kao pre vo di lac i kad se nje go va de la pre vo de) je ste na in da oja a vla sti ti ne si gur ni po lo aj.

Na toj pod lo zi, po ka zu je se da po je di na ni pre vod, upr kos isto vet-nom ter mi nu, mo e ima ti ve o ma raz li it smi sao, u za vi sno sti od sta nja i me u sob nih od no sa tri nje go va gra div na ele men ta: je zi ka (iz vor nog i cilj-nog, kao i nji ho vih re la tiv nih po lo a ja u uni ver zu mu knji ev nih je zi ka); auto ra (nje go vog po lo a ja u na ci o nal nom knji ev nom po lju i po lo a ja tog po lja u me u na rod nom po lju); te pre vo di o ca i dru gih in stan ci po sve i-va nja kri ti a ra, iz da va a, ured ni ka. Pre vod, da kle, mo e bi ti pre vod-aku mu la ci ja ope ra ci ja ko jom ne ka ka pi ta lom si ro ma na, do mi ni ra na knji ev nost pri ku plja, go mi la knji ev ne re sur se, obo ga u je se, uno si no ve for me, an ro ve, ide je, uni ver zal no pri zna te knji ev ne vred no sti; pre vo di su u ta kvim slu a je vi ma e sto de lo pi sa ca ko ji su sa mi in ter na ci o na li zo va ni i po li glo ti, kao to je ve po me nu to. Za tim, pre vod mo e bi ti pre vod-po-sve i va nje, vid pri zna nja jed nog de la i pi sca kao istin ski knji ev nih. Za pi sce do mi ni ra nih knji ev no sti pre vod nji ho vih de la na knji ev no pre sti-ni je zik je ste vr hun ska po tvr da nji ho ve va lja no sti, a ako pri pa da ju ko smo-po lit skom po lu i iz lo e ni su mar gi na li za ci ji u okvi ru do ma e knji ev no sti, to im je e sto i je di na mo gu nost.15 U ta kvim slu a je vi ma, pre vo e nje je naj bo lje shva ti ti kao sa mo je dan iz i ta ve po ro di ce sli nih po stu pa ka je zi-kog pre o bra a va nja de la, ko ji ima ju za cilj sti ca nje knji ev nog pri zna nja iz van ku e: to su sa mo pre vo e nje (pre vo e nje sop stve nih de la), tran skrip-ci ja (po nov no pi sa nje istog de la na dru gom je zi ku), autor sko nad gle da nje pre vo da i di rekt no pi sa nje na dru gom je zi ku. Na da lje, po sma tra no sa sta-no vi ta ne kog ve li kog je zi ka opre mlje nog znat nim knji ev nim ka pi ta lom, pre vo e nje sa nje ga obez be u je me u na rod no i re nje knji ev nog ka pi ta-la cen tra. Pre ko auto ra-pre vo di la ca-po li glo ta iz do mi ni ra nih na ci o nal nih pro sto ra, i ri se uti caj jezik i knji ev no sti ko ji pre ten du ju na uni ver zal-nost i ta ko do dat no uve a va nji hov knji ev ni kre dit. I da lje sa istog gle-di ta, uvoz knji ev nih tek sto va iz vor no na pi sa nih na ma lim ili knji ev no za ne ma re nim je zi ci ma de lu je kao anek ti ra nje, pri do da va nje de la s pe ri fe-ri je za li ha ma cen tral nih re sur sa: uni ver zal ni ka pi tal opet ra ste (Ca sa no va 2004: 133136, 2002: 9). Ka za no va po ma lo su mor no za klju u je: Pre vod je... da kle, dvo smi slen po du hvat: na jed noj stra ni, on je sred stvo sti ca nja zva ni ne ula zni ce u re pu bli ku ue nih; a na dru goj stra ni, to je na in si ste-mat skog na me ta nja ka te go ri ja cen tra de li ma sa pe ri fe ri je, ak i jed no stra no od lu i va nje o zna e nju tih de la (Ca sa no va 2004: 154).

15 Pre vo e nje je naj i zra zi ti ji pri mer jed nog na ro i tog ti pa po sve i va nja u knji-ev nom sve tu. Nje go va pra va pri ro da kao ob lik knji ev nog pri zna nja ... osta je skri ve na usled nje go ve pri vid ne ne u tral no sti. Ipak, ono sa i nja va glav no sred stvo pri stu pa knji-ev nom sve tu za sve pi sce iz van cen tra. Pre vod je krup na na gra da i oru je u me u na-rod nom knji ev nom nad me ta nju (Ca sa no va 2004: 133).


22 Eks kurs o pre vo e nju u so ci o lo gi jiAko je so ci o lo gi ja ve ume la da iz ne dri ino va tiv ne, he u ri sti ki plod ne ide-je za pro u a va nje pre vo e nja, ume sno je ov de po sta vi ti pi ta nje ka kva je ulo ga, ka kav je tret man pre vo e nja u so ci o lo gi ji kao na u ci? Ka ko se so ci o-lo gi ja od no si pre ma jed no stav noj i nje ni ci da, u svom op stan ku i raz vo ju, i vot no za vi si od prak se pre vo e nja svo je di sci pli nar ne pro duk ci je? Ono to se pr vo mo e re i ujed no je i naj ne o bi ni je: upr kos to me to se ra do di i svo jom sa mo re flek siv no u i kri ti no u, uklju u ju i i sa mo kri ti nost, so ci o lo gi ja na ve de nu okol nost go to vo uop te ne te ma ti zu je.

So ci o lo ka na u ka de li s dru gim dru tve nim na u ka ma onaj spe ci fi ni po lo aj iz me u na ci o nal nog i in ter na ci o nal nog. Za raz li ku od kla si nih hu ma ni sti kih di sci pli na po put, re ci mo, stu di ja na ci o nal nih knji ev no sti, so ci o lo gi ja se od sa mog svog po et ka kon sti tu i e i ra ste kao me u na rod ni, za jed ni ki po du hvat ko ji pre ko ra u je na ci o nal ne gra ni ce; osim to od u vek sa dr i na gla e nu uni ver za li sti ku re fe ren cu, ta ko je i u prak ti nom smi-slu, jer je za jed ni ki te ren do sta pro stran, ta ko da da nas sva ki so ci o log, iz bi lo ko je ze mlje na sve tu, sti e umno go me istu pro fe si o nal nu obu ku, isto je zgro zna nja, fa mi li jar nost sa istim te o rij skim i me to do lo kim na sle em ko je se sma tra klju nim ili, re e no bur di je ov ski, isti ha bi tus. Uto li ko je so ci o lo gi ja svu da ista. S dru ge pak stra ne, so ci o lo gi ja, za raz li ku od pri-rod nih i teh ni kih na u ka, osta je te mat ski i in sti tu ci o nal no vr sto uklo plje-na u kon tek ste po seb nih dru ta va u ko ji ma so ci o lo zi de lu ju, zbog e ga je i da lje smi sle no go vo ri ti o na ci o nal nim so ci o lo gi ja ma. I, to je jo va ni je za te mu ovog ra da, so ci o lo gi ja ne mo e iz be i da se iz ra a va je zi kom. Ne ma tih for mu la, gra fi ko na ni ti jed na i na upr kos po taj nim e lja ma ne kih ko je u pro fe si o nal nom so ci o lo kom ra du mo gu za me ni ti dis kurs. So ci o lo zi ko ri ste je zik dok spro vo de is tra i va nja, dok ana li zi ra ju po dat ke (nu me ri-ki po da ci i nji ho va ma in ska ob ra da sa mo su teh ni ko sred stvo) i dok te po dat ke iz no se pred jav nost, u vi du knji ga, la na ka i sa op te nja. Ko ri ste-i je zik, so ci o lo zi, kao i dru gi go vor ni ci, bi ra ju ko jim e je zi kom go vo ri ti. Na da lje, so ci o lo ka li te ra tu ra, ve li kim de lom glo bal no za jed ni ka ka da je ono naj bo lje ili ono to je tre nut no in u pi ta nju, opet je na ne kom je zi-ku. Da nas naj e e na en gle skom, ali ni je od u vek bi lo ta ko.16 Osim to ga, de se ti ne hi lja da so ci o lo ga, ko li ko ih ima na sve tu, ipak i da lje naj vi e pi u

16 Oe vi maosni va i ma so ci o lo gi je sma tra ju se dva Nem ca i je dan Fran cuz Karl Marks (Marx), Maks Ve ber (Max We ber) i Emil Dir kem (Emi le Durk he im). Po ne kad se ovom tri jum vi ra tu pri do da ju jo ne ka ime na, opet Fran cu zi (Ogist Kont [A u gu ste Com te], An ri de Sen-Si mon [Hen ri de Sa int-Si mon], Alek sis de To kvil [A le-xis de Toc qu e vil le]) ili Nem ci (Ge org Zi mel [Sim mel]) i even tu al no Ita li ja ni (Vil fre do Pa re to, Ga e ta no Mo ska [Mo sca]). Iako ne ke gra ne so ci o lo gi je pri zna ju kao svog pra ro-di te lja Ame ri kan ca Dor da Her ber ta Mi da (Ge or ge Her bert Mead), osni va a so ci jal-ne psi ho lo gi je, a ne ki bi po me nu li i, u me u vre me nu na mer no za bo ra vlje nog, En gle za

23

O PREVOENJU

na svo jim ma ter njim je zi ci ma. Da li se iste (so ci o lo ke) stva ri mo gu re i na bi lo kom je zi ku, pod uslo vom da je pi sac/go vor nik do volj no upu en i vet, ili po sto je ne ke, za sa da jo sa svim ne is pi ta ne, unu tra nje uslo vlje-no sti i ogra ni e nja? ta se de a va sa stru nim ter mi ni ma ka da se se le iz je zi ka u je zik? ta se de a va sa ter mi ni ma ko ji se ne iz me nje ni pre no se iz je zi ka u je zik i ko ju po ru ku oni pre no se sa mom svo jom ne iz me nje no u? Ka ko so ci o lo ka li te ra tu ra me u na rod no cir ku li e? Ko ko ga pre vo di? Ko li-ko se pi e i i ta di rekt no na en gle skom? A ko li ko su broj ne je zi ke se lid be u je zik ko ji je cen tral ni ji od ma ter njeg, ali ni je en gle ski (na pri mer, fran cu ski, ne ma ki, ru ski)? Ka kve su im pli ka ci je sve ga to ga?

Upr kos oi toj re le vant no sti, ta vi e, po sto ja no sti ovih pi ta nja, so ci o-lo gi ji po la zi za ru kom da ih ig no ri e. Ona je sklo na da je zik po sma tra kao i sto teh ni ku stvar, a pre vod da tre ti ra kao tran spa rent ni, ne pro ble ma ti ni pro zor u ori gi nal no de lo. Efe kat ko ji je zik, kao ele ment ce lo kup nog kul-tur no-po li ti kog mi ljea u ko jem funk ci o ni e, ima na ter mi no lo gi ju, poj-mov ni apa rat, a u kraj njoj li ni ji i te o rij ska opre de lje nja ko ja se za stu pa ju, ne uoa va se. Za to je, iz me u osta log, bi lo mo gu e da Bur di je, sa svo jim ko a u to rom Lo i kom Va ka nom, iza zo ve pra vu bu ru lan kom pod na slo vom Lu kav stvo im pe ri ja li sti kog uma, po sve e nim na i nu na ko ji pre u zi ma nje poj mo va i ter mi na iz glo bal no do mi nant ne, ame ri ke so ci o lo gi je na sil no ho mo ge ni zu je i is kri vlju je da na nju so ci o lo gi ju (Bo ur di eu and Wac qu ant 1999). Dru tve ne po ja ve ka rak te ri sti ne za SAD po i nju se iz mi lja ti i u dru gim sre di na ma, bu du i da se ter mi ni ko ji ma su one ozna e ne pri ka zu ju kao kul tur no ne u tra lan, i sto teh ni ki in stru men ta ri jum sa vre me ne so ci o-lo gi je; slu e i ta ko, ne sve sno, ame ri kom kul tur nom im pe ri ja li zmu, so ci o-lo zi dru gih ze ma lja iz ne ve ra va ju svo ju mi si ju, a to je da na naj bo lji na in upo tre be svo je zna nje da bi is tra i li sop stve na dru tva. Ma da je Bur di jeu i Va ka nu tu sta lo do po li ti ke mno go vi e ne go do je zi ka, na do bar na in su po sta vi li pro blem ko ji se su tin ski ti e i je zi ka.

Ova pi ta nja su u so ci o lo koj li te ra tu ri po e la da se po kre u tek ne dav-no i to do sta sti dlji vo (pre gled v. u Bi el sa 2011). Ve ro vat no ne tre ba da u di to se pr vi pri me ri pri me ne raz vi je nog je zi kog sen zi bi li te ta u ana li zi so ci o lo ke li te ra tu re ve zu ju za de la kla si nih auto ra i nji ho vu po to nju sud-bi nu za to to je to na sle e do bro po zna to ve i ni so ci o lo ga, a i za to to su kla si ni ra do vi naj vi e i naj du e cir ku li sa li kroz raz li i te je zi ke. Ta ko Ber (Ba e hr 2001) nu di po u nu pri u o to me ka ko je po zna ta for mu la Mak-sa Ve be ra iz nje go ve naj slav ni je knji ge Pro te stant ska eti ka i duh ka pi ta li-zma, ko ja u ne ma kom ori gi na lu gla si stahlhar tes Gehuse ot pri li ke, kao e lik tvr do ku i te ili kolj ka, po sta la na en gle skom iron ca ge ,,gvo-zde ni ka vez. Ber ta ko e de kon stru i e ko no ta ci je jed ne i dru ge sin tag me;

Her ber ta Spen se ra (Spen cer), neo spor nih auto ri te ta ko ji pi u na en gle skom ne ma sve do sre di ne XX ve ka i po ja ve Tal ko ta Par son sa (Tal cott Par sons).


24 po ka zu je ta je iz gu blje no a ta do bi je no ovom pre vo di la kom od lu kom. ta vi e, pre vo di lac ni je bio ma kar ko, ve go to vo isto to li ko sla van so ci o log Tal kot Par sons, bez i jeg vred nog ra da na pre vo e nju, ob ja vlji va nju i po pu-la ri sa nju evrop skog ra nog so ci o lo kog na sle a, Ve be ra i Dir ke ma pre svih, kod an glo fo ne stru ne pu bli ke, kla si ni ka non ka ko ga da nas zna mo naj-ve ro vat ni je ne bi ni po sto jao. Ve ber, pro sto re e no, ne bi bio Ve ber da ga Par sons ni je pre veo, u sva kom smi slu te re i. Ta ko je me ta fo ra gvo zde nog ka ve za, iako do ne kle iz ne ve ra va iz vor nog Ve be ra, s vre me nom po sta la naj am ble mat ski ji iz raz onog Ve be ra ko jeg da nas po zna ju mi li o ni po sle ni-ka dru tve nih na u ka i rom sve ta. Jer, u mno ge na ci o nal ne sre di ne Ve be ro-vo de lo ni je do lo di rekt no, pre vo e njem i asi mi li ra njem ori gi nal nih spi sa, ve in di rekt no, pre no e njem i ko ri e njem an glo a me ri ke re cep ci je ovog auto ra, kroz bez broj ne pre gle de, pre pri a va nja i pa ra fra ze.17

Pre vo di telj ka dru gog ve li kog ocaosni va a, Emi la Dir ke ma, u jed nom sko ra njem ra du (Fi elds 2005) pa lji vo ana li zi ra isto ri jat na iz gled ma lih pro me na u tek stu, na el no istom tek stu knji ge Ele men tar ni ob li ci re li gij-skog i vo ta, i nji ho vih krup nih te o rij skih po sle di ca. Za po me ra nja u zna e-nju za slu an je, naj pre, sam Dir kem, ko ji je (ne pri zna ju i) je zi ki in ter ve-ni sao u gra u ko ju je pre u zi mao od dru gih auto ra to ima uto li ko ve u te i nu jer je Dir kem ce lo kup nu svo ju te o rij sku kon struk ci ju u ovom svom va nom po znom de lu iz gra dio na em pi rij skom ma te ri ja lu ko ji su dru gi pri-ku pi li a po tom suk ce siv ni en gle ski pre vo di o ci knji ge, i je se tvo re vi ne me u sob no znat no raz li ku ju.

Otvo re ne ta keVra a ju i se na so ci o lo gi ju pre vo e nja, nje ne do me te i ogra ni e nja, ne ko li-ko se otvo re nih pi ta nja na me e kao pred met da ljeg raz mi lja nja i ras pra ve.

So ci o lo ki im pe ri ja li zam? Ne ki auto ri, a ima ih i me u za stup ni ci ma so ci o lo kog pri stu pa pre vo e nju, upo zo ra va ju da u te nji ka de ap so lu ti za-ci ji tek sta, pod stak nu toj pre a njim for ma li sti kim jed no stra no sti ma, ne tre ba, ipak, za bo ra vi ti sa svim na tekst, na pre vod. Ne mo e bi ti stu di ja

17 Za na u sre di nu ovo va i de li mi no, bu du i da su ne ka od naj va ni jih Ve be ro-vih de la do sta ra no pre ve de na na srp sko hr vat ski Pro te stant ska eti ka 1968. god. (We ber 1989 [1968]), a Pri vre da i dru tvo 1976. god (Ve ber 1976), ra ni je ne go na, re ci-mo, fran cu ski je zik. U po sto je a dva pre vo da Pro te stant ske eti ke re e na me ta fo ra gla si: kao e lik tvrd omo ta (We ber 1989: 190) i, sa svim sli no, omo ta tvrd po put e li-ka (Ve ber 2011: 121). Me u tim, uti caj fi gu re gvo zde nog ka ve za i uop te an glo fo ne pre ra de Ve be ra ne mo e se ni ov de iz be i zbog ap so lut ne broj a ne pre mo i se kun dar-nih iz vo ra na en gle skom je zi ku, od ozbilj nih stu di ja, pre ko ud be ni ka, pa do Vi ki pe-di je. Ta ko bi i ve i na srp skih so ci o lo ga iz raz gvo zde ni ka vez bez okle va nja pri pi sa la Ve be ru.

25

O PREVOENJU

pre vo e nja bez pre vo da sa mog a to je opa snost ko ja pre ti, s ob zi rom na in ten zi tet uda lja va nja od ne ka da nje tek stu a li sti ke pa ra dig me, sma tra, na pri mer, Elen Bi zlen (Bu ze lin 2007).18 Ako se odre i to tvr di, kao to to i ni, na pri mer, Mi ha e la Volf u ra ni je na ve de nom ci ta tu (Wolf 2007: 1) da dru-tve ne usta no ve [...] u ve li koj me ri od re u ju stra te gi je pri me nje ne to kom sa mog pre vo e nja, i ni se da se na la zi mo na pra gu jed ne no ve vr ste re duk-ci o ni zma. Ima mo li, dru gim re i ma, ov de po sla sa so ci o lo kim im pe ri ja li-zmom, kao to se pi ta autor ka naj po drob ni jeg kri ti kog pre gle da Bur di je o-ve so ci o lo gi je umet no sti na na em je zi ku (Bi re ev 2007)?19

Po lje i po li si stem. Iz me u so ci o lo gi je pre vo e nja ute me lje ne na bur-di je ov skom poj mu po lja i Even-Zo ha ro ve po li si stem ske te o ri je mo gu se za pa zi ti zna aj ne pa ra le le. Po li si stem ta ko e in si sti ra da se knji ev ne, i i re kul tur ne, po ja ve ne po sma tra ju kao izo lo va ne e sti ce ve kao de lo vi re la tiv no in te gri sa nih i funk ci o nal nih si ste ma, i ji su ele men ti u od no si ma me u za vi sno sti. Ter mi nom po li si stem (si stem ko ji oku plja i di na mi ki in te-gri e vi e ma njih si ste ma)20 na sto ji se uhva ti ti ista ona slo je vi tost i re kur-ziv na uklo plje nost struk tu ra na raz li i tim ni vo i ma, ko ju Bur di je po ku a va da kon cep tu a li zu je poj mom pot po lja i re pro duk ci jom bi nar nih opo zi ci ja du ukr te nih sil ni ca ko je sa i nja va ju unu tra nju di na mi ku po lja. Even-Zo har ta ko e iz ri i to go vo ri o hi je rar hij skim od no si ma me u na ci o nal nim knji ev no sti ma, po de li na cen tar i pe ri fe ri ju, te ko a ma pe ri fe rij skih knji-ev no sti da raz vi ju pun ras pon li te rar nih mo gu no sti i nji ho voj za vi sno sti od onih vi ih u tom po gle du. Za tim, kao to su gra ni ce po lja po mi ne, spor ne i utvr di ve je di no em pi rij skim pu tem (v. na pri mer Bo ur di eu and Wac qu ant 1992: 97108), ta ko se i za gra ni ce ko je de le su sed ne si ste me ka e da se ne pre sta no po me ra ju i da se na pi ta nje ta je u si ste mu a ta iz van nje ga ne mo e od go vo ri ti sta ti ki i apri or no. Me u tim, upr kos tim sli no sti ma, iz me u ove dve ko le ne ma di rekt ne ko mu ni ka ci je. Sti e se uti sak da je tu re o (naj ma nje) dva upo red na to ka ko ji, iako e sto go vo-re sko ro istu stvar, dr e se po stra ni je dan od dru gog i ne ula ze u di rekt ne raz me ne.21

18 Po zna va o ci ma unu tar so ci o lo kih de ba ta i po de la ne e pro ma i da ovo upo zo-re nje po ti e od autor ke ko ja na sto ji da iz gra di jed nu dru ga i ju so ci o lo gi ju pre vo e nja, oslo nje nu, ume sto na Bur di jea, na nje go vog naj e eg kri ti a ra Bru na La tu ra.

19 Pri e mu, prav de ra di, tre ba do da ti i ovo: autor ka sma tra da je, to se Bur di je-o vog pri stu pa umet no sti ti e, od go vor na to pi ta nje od ri an.

20 For mal na de fi ni ci ja ka e da je po li si stem vi e stru ki si stem, si stem sa i njen od ne ko li ko raz li i tih si ste ma, me u sob no ukr te nih i de li mi no pre klo plje nih, ko ji u sva kom tre nut ku ko ri sti raz li i te op ci je, pa ipak funk ci o ni e kao jed na struk tu ri sa na ce li na, i ji su la no vi me u za vi sni (Even-Zo har 2010: 42).

21 Na pri mer, Ka za no vi na stu di ja svet ske re pu bli ke ue nih Even-Zo ha ra uop te ne po mi nje ni ti na vo di u li te ra tu ri, iako e sto zvu i kao da ju je on pi sao; Even-Zo har,


26 Oi gled no je da su oba pri stu pa e do struk tu ra li zma i to, to je jo za ni mlji vi je, na sta ju sli nim pu tem i sa sli nim mo ti vom: i je dan i dru gi autor kre nu li su od So si ra (Sa us su re) i kla si nog struk tu ra li zma, a po tom, ne za do volj ni nje go vim ma na ma (i to isto vet nim: sta ti no u, ho mo ge no-u, ne pri me re nom pra vil no u i iz ve sno u), po tra i li na i na da ga mo di-fi ku ju. Iako su se u to me na dah nji va li raz li i tim in spi ra ci ja ma Even-Zo-har knji ev no te o rij skim i lin gvi sti kim (struk tu ra li zam pra ke ko le i ru ski for ma li zam), Bur di je fi lo zof skim i so ci o lo kim (Vit gen tajn [Wit tgen ste-in], te o ri ja go vor nog i na, Gof ma no va [Gof fman] dra ma tur gi ja, Mo so va an tro po lo gi ja) do la ze do re zul ta ta ko ji su, opet, objek tiv no sli ni, jer je osnov na svr ha une ti vre me, di na mi ku i he te ro ge nost u struk tu ra li zam. S dru ge stra ne, obo ji ca od struk tu ra li zma za dr a va ju nje go vu istu osnov nu po u ku: re la ci o ni zam. Sto ga su nji ho vi na la zi ve li kim de lom ekvi va lent ni ka da je re o iden ti fi ko va nju od no sa unu tar si ste ma/po lja; ali bi se mo da mo glo tvr di ti da je bur di je ov ski pri stup u pred no sti ka da je re o kon cep tu-a li zo va nju od no sa si ste ma/po lja sa dru gim po lji ma i ukup nim dru tve nim uni ver zu mom, za hva lju ju i ide ji re la tiv ne auto no mi je, ko ja ve una pred, na ni vou te o rij ske pret po stav ke, zah te va od is tra i va a da te spre ge is pi ta na iz ri i to so ci o lo ki na in.

Ra ci o nal no i ira ci o nal no u so ci o lo gi ji pre vo e nja. Tre ba se, na po kon, su o i ti i s pi ta njem ko je je po slu i lo kao za jed ni ka te ma ovog te mat skog blo ka. Ka ko se, da kle, so ci o lo gi ja pre vo e nja od no si pre ma pi ta nju ra ci-o nal nog i ira ci o nal nog u pre vo du? Po naj pre bi se mo glo re i da ona tom iz bo ru pri stu pa po stran ce. So ci o lo gi ju pre vo e nja, na i me, ne za ni ma da li je pre vod sam po se bi, u svo joj su ti ni, po svo joj pri ro di ra ci o na lan ili ira ci o na lan; ona se ti me uop te ne ba vi. Ono to je ste si gur no, so ci o lo gi-ja sma tra da se pre vo e nju kao is tra i va kom pred me tu mo e pri stu pi ti na ra ci o na lan na in. Uto li ko je so ci o lo gi ja ra ci o na li sti ki po du hvat.22 S dru ge stra ne, so ci o lo gi ja se mo e ba vi ti ka rak te ri za ci ja ma pre vo e nja kao ra ci o nal ne ili ira ci o nal ne de lat no sti na ro i to ovi ma dru gi ma, ko je spa-da ju u ra ni je po me nu tu ide o lo gi ju kul tur nih pro iz vo a a, u i jem ras-krin ka va nju bur di je ov ski so ci o lo zi ui va ju. Da kle, dis kur si o pre vo e nju (kao i o dru gim vr sta ma kul tur nog stva ra la tva) kao na dah nu tom, po ma lo mi ste ri o znom, na li nom da ru za sno va nom de la nju ljud skog du ha, ko je se opi re ra ci o nal nom, a po go to vo so ci o lo kom ob ja nje nju, za so ci o lo gi ju su pred met is tra i va nja, i ona ih po sma tra kao za in te re so va ne le gi ti ma cij ske

sa svo je stra ne, re fe ri e na Bur di jea, ali sa mo to li ko da pre u zme po je di ne stav ke iz nje-go ve op te te o ri je (npr. poj mo ve ha bi tu sa i ka pi ta la), dok Bur di je o vu po seb nu so ci o lo-gi ju knji ev no sti i ra do ve nje go vih na sta vlja a za o bi la zi.

22 I, ako mi je do zvo lje na jed na te za ko ja mo ra ov de osta ti tek na ba e na, mo da upra vo to da je osno va za po vla e nje ka kve-ta kve (ma da ni kad sa svim ja sne) gra ni ne li ni je iz me u so ci o lo gi je i kul tur nih stu di ja.

O PREVOENJU

27pri e kul tur nih stva ra la ca, to pro is ti u iz nji ho vih re la tiv nih po lo a ja u po lju u ko jem na stu pa ju, kao i iz bor be za sta tus tog po lja spram dru gih po lja i po lja mo i.

LiteraturaBaehr, Peter. 2001. The Iron Cage and the Shell as Hard as Steel: Parsons, Weber, and the

Stahlhartes Gehuse Metaphor in The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism. History and Theory 40(2): 153169.

Berman, Antoan. 2004. Prevoenje i slovo ili konaite za dalekog, prev. A. Mani. Beograd: Rad/AAOM.

Bielsa, Esperanza. 2011. Some remarks on the sociology of translation: A reflection on the glob-al production and circulation of sociological works. European Journal of Social Theory 14(2): 199215.

Bireev, Ana. 2007. Polje knjievne proizvodnje: socioloki imperijalizam ili estetizacija soci-ologije? Filozofija i drutvo 32(1): 177211.

Bourdieu, Pierre. 1979. La Distinction. Critique sociale du jugement. Paris: Editions de Minuit.Bourdieu, Pierre. 1980. Le sens pratique. Paris: Editions de Minuit.Bourdieu, Pierre. 1984. Homo academicus. Paris: Les Editions de Minuit.Bourdieu, Pierre. 1987. Choses dites. Paris: Les Editions de Minuit.Bourdieu, Pierre. 1989. La noblesse detat: grandes coles et esprit de corps. Paris: Les Editions de

Minuit.Bourdieu, Pierre. 1991. Language and Symbolic Power. Cambridge, MA: Harvard University

Press.Bourdieu, Pierre. 1994. Raisons pratiques: Sur la thorie de laction. Paris: Seuil.Bourdieu, Pierre. 2001. Science de la science et reflexivit. Paris: Raisons dagir.Bourdieu, Pierre. 2002. Les conditions sociales de la circulation internationale des ides. Actes

de la recherche en sciences sociales 145: 38.Bourdieu, Pierre and Loic J. D. Wacquant. 1992. An Invitation to Reflexive Sociology. Chicago:

University of Chicago Press.Bourdieu, Pierre and Loic J. D. Wacquant. 1999. On the cunning of imperialist reason. Theory,

Culture and Society 16(1): 3158.Burdije, Pjer. 2001. Narcisovo ogledalo: rasprava o televizijskom novinarstvu, prev. V. Injac-

Malbaa. Beograd: Clio.Burdije, Pjer. 2003. Pravila umetnosti: geneza i struktura polja knjievnosti. Novi Sad: Svetovi.Buzelin, Hlne. 2007. Translations in the making, u: M.Wolf and A.Fukari (eds), Constructing

a Sociology of Translation. Philadelphia: John Benjamins Publishing, str. 135-169.Casanova, Pascale. 2002. Conscration et accumulation de capital littraire. Actes de la recher-

che en sciences sociales 144: 720.Casanova, Pascale. 2004. The World Republic of Letters, Trans. M. B. DeBevoise. Cambridge,

MA: Harvard University Press.Cronin, Michael. 2006. Translation and Identity. New York: Routledge.De Swaan, Abram. 2001. Words of the World: The Global Language System. Cambridge: Polity.Eko, Umberto. 2011. Kazati gotovo istu stvar, Prev. M. Radosavljevi i A. Levi. Beograd:

Paideia.Even-Zohar, Itamar. 2004 [1990]. The position of translated literature within the literary poly-

system, u: L. Venuti (prir.), The Translation Studies Reader, str. 192197. London and New York: Routledge (e-book published by Taylor & Francis e-Library).

Even-Zohar, Itamar. 2007. Poloaj prevodne knjievnosti unutar knjievnog polisistema, prev. S. Mileti. Mostovi 139140: 510.


28 Even-Zohar, Itamar. 2010. Papers in Culture Research, http://www.tau.ac.il/~itamarez/works/books/EZ-CR-2005_2010.pdf (pristupljeno 15. 02. 2012).

Fields, Karen. 2005. What difference does translation make: Les Formes lmentaires de la vie religieuse in French and English, u: J. Alexander and P. Smith (prir.), The Cambridge Companion to Durkheim, str. 160180 Cambridge: Cambridge University Press.

Gambier, Yves. 2007. Y a-t-il place pour une socio-traductologie?, u: M. Wolf and A. Fukari (prir.), Constructing a Sociology of Translation, str. 205217. Philadelphia: John Benjamins Publishing.

Heilbron, Johan. 1999. Towards a Sociology of Translation: Book Translations as a Cultural World System. European Journal of Social Theory 2(4): 429444.

Heilbron, Johan et Gisle Sapiro. 2002. La traduction littraire, un objet sociologique. Actes de la recherche en sciences sociales 144: 35.

Heilbron, Johan and Gisle Sapiro. 2007. Outline for a sociology of translation: Current issues and future prospects, u: M. Wolf and A. Fukari (prir.), Constructing a Sociology of Translation, str. 93107. Philadelphia: John Benjamins Publishing.

Mani, Aleksandra (2010). Prevod i kritika. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost.Mos, Marsel (1998). Sociologija i antropologija I i II. Prev. A. Morali, Beograd: XX vek.Prun, Erich (2007). Priests, princes and pariahs. Constructing the professional field of trans-

lation, u: M.Wolf and A.Fukari (eds), Constructing a Sociology of Translation. Philadelphia: John Benjamins Publishing, str. 39-56.

Simeoni, Daniele (2007). Between sociology and history: Method in context and in practice, u: Wolf, M. and Fukari, A. (eds), Constructing a Sociology of Translation. Philadelphia: John Benjamins Publishing, str. 187-204.

lajermaher, Fridrih (2003.) O razliitim metodima prevoenja, prev. Aleksandra Bajazetov-Vuen, Beograd: Rad/AAOM.

Veber, Maks (1976). Privreda i drutvo. Prev. O. i T. Kostreevi, Beograd: Prosveta.Veber, Maks (2011). Protestantska etika i duh kapitalizma. Prev. T. Boi, prema prevod N.

Milievia, Novi Sad: Mediterran Publishing.Venuti, Lawrence (2004 [1995]). The Translators Invisibility: A History of Translation, London

and New York: Routledge (e-book published by Taylor & Francis e-Library).Wacquant, Loic (ed.) (2005). Pierre Bourdieu and Democratic Politics: The Mystery of Ministry.

Cambridge: Polity Press.Weber, Max (1989 [1968]). Protestantska etika i duh kapitalizma. Prev. N. Milievi, Sarajevo:

Osloboenje.Wolf, Michaela and Fukari, Alexandra (eds.) (2007). Constructing a Sociology of Translation.

Philadelphia: John Benjamins Publishing.Wolf, Michaela (2007). Introduction: The Emergence of a Sociology of Translation, u: M.Wolf

and A.Fukari (eds), Constructing a Sociology of Translation. Philadelphia: John Benjamins Publishing, str. 1-36.

Ivana SpasiELEMENTS OF SOCIOLOGY OF TRANSLATIONSummary

Within the broad field covering the relation between translation and society, this paper focuses upon the sociology of translation in the narrow sense, and particularly on the paradigm developed by Pierre Bourdieu and his collaborators. In the opening section, the evolution is charted whereby approaches to translation have gradually departed from formal linguistic and literary analyses and opened towards non-textual concerns of his-torical, cultural and social context within the interdisciplinary translation studies. The central portion of the paper presents the Bourdieuian school of the sociology of transla-

O PREVOENJU

29tion, based on the idea of the economy of symbolic goods in the context of interna-tional cultural exchanges, unfolding within the hierarchized global constellation of par-ticular languages and national literatures. In the writings of authors such as Bourdieu, Pascale Casanova, Johan Heilbron, and Gisele Sapiro, translation is seen as social prac-tice, inseparable from institutional arrangements, class and other social hierarchies, relations of power, and cultural policies. Fundamental analytical tools are concepts of field, (linguistic and literary) capital, strategy, domination, profit, and legitimation. In this perspective, the seemingly unique translation is actually seen as a label for widely differing phenomena, depending on the place they occupy along dimensions such as the relation between source and target languages within global linguistic constellation; rela-tive positions of the two literatures within the international literary system; and the positions of author and translator within their respective national literary fields. The paper concludes by briefly discussing some open questions regarding the merits of the sociology of translation.

Key words: sociology of translation, field, domination, international cultural exchange, legitimation


30

DRAGAN PROLE*

PREVOENJE I SMISAO ZA STVARNOST: HUMBOLTOVA LATENTNA ONTOLOGIJA

Bu du i da an tro po lo gi ja Vil hel ma fon Hum bol ta po i va na pri ma tu je zi ka u od no-su na mi lje nje, raz voj je zi ka e se kod nje ga is po sta vi ti kao tran scen den tal ni uslov mo gu no sti na ih ukup nih mi sa o nih spo sob no sti, a ti me i na eg ob u hva ta stvar no-sti. Otu da svr ha pre vo e nja ni je bi la ogra ni e na na kva li tet idej ne ili me u kul tur ne raz me ne, ne go je u se bi sa dr a la i na zna ke la tent ne on to lo gi je. Ako spo zna ja stvar-no sti u svo joj po za di ni kri je iz ve sne pre vo di la ke uin ke on da nam je pre vas hod no sta lo do ocr ta va nja okvi ra pre vo di la ke slo bo de, za hva lju ju i ko joj se do ga a pre-laz iz uni vi ka ci je u ekvi vo ka ci ju, iz jed no zna nog u vi e zna no. U dru gom de lu ra da raz mo tre no je pi ta nje na ko ji na in se pro blem pre vo e nja kra jem XVI II ve ka ukr stio sa ob u hvat nim pro gra mom an tro po lo gi je i sa kon sti tu ci jom isto ri zma. Od isto ri a ra, pe sni ka i pre vo di la ca Hum bol je oe ki vao da svo jim pri ka zi ma, pe va nji-ma i pre vo di ma kre i ra ju iz ve snu kul tu ru dis tan ce. La tent na on to lo gi ja o ko joj se ra di kod Hum bol ta sve do i o ne do volj no sti na eg od no sa pre ma stvar no sti, a ti me in di rekt no i o ne do volj no sti sva ke kul tu re. Pre vo di lac se sto ga ja vlja kao fi gu ra ko ja kom pen zu je prin ci pi jel no ne za do volj stvo fi lo lo ga, on to lo ga i isto ri a ra. Autor za klju u je da se istin ski ho ri zont slo bo de kri je iz me u vla sti tog i stra nog, te da uto-li ko pre vo di la ka de lat nost s Hum bol tom po pri ma sta tus pa ra dig me za sva ku bu du u on to lo gi ju, fi lo lo gi ju i isto ri ju.Klju ne re i: Vil helm fon Hum bolt, pre vo e nje, la tent na on to lo gi ja, an tro po lo gi ja, stra no.

Pre vo e nje kao kre ta nje iz po seb nog ka op ti jemPre vo e nje ni je svo di vo na ve ti nu je zi kog po dra a va nja. Mi me ti ko po na a nje u stva ri ma pre vo e nja bi e li e no smi sla im obra ti mo pa nju

Trei programBroj 155156, LETOJESEN 2012

UDK: 81:130.2 . 81'25:1

Izvorni nauni rad

* Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu; e-mail:

O PREVOENJU

31da re i ni su uni ver zal ne po put ma te ma ti kih ve li i na. Ono to sa op ta va re na jed nom je zi ku ne mo e bi ti u pot pu no sti pre sli ka no od go va ra ju-om re i na dru gom je zi ku. Prem da pr va aso ci ja ci ja na pre vo e nje ide u prav cu usta no vlje nja iden ti te ta, pre vo di ti zna i bi ti za o ku pljen raz li ka-ma. Pre vo e nju ni je da to da se oslo ni na ma te ma ti ku eg zakt nost, ali to na rav no ne zna i da je ono sa mim tim osu e no na stig mu neo ba ve znog i pro iz volj nog po stig nu a. Ipak, pro mi lja nje pre vo di la kog po sla po sta-lo je pri vla no tek na kon slut nje da u nje mu ima ne eg stva ra la kog, te da, shod no to me, i pre vo e nje, po put dru gih stva ra la kih ume a, ta ko e iz i sku je iz ve snu po e ti ku. Jed no od nje nih pr vih do stig nu a vo di nas ka Vil-hel mu fon Hum bol tu, od no sno ka neo bi no va noj i ak tu el noj po u ci da se bes pre kor na ver nost u stva ri ma pre vo e nja pre o kre e u svo ju su prot nost. Upra vo ta po ten ci ra na ver nost, a ne po vr nost i ne mar nost u oba vlja nju pre vo di la kog po sla, re zul ti ra svo je vr snom ne ver no u.

Lu kav stvo pre vo di la kog uma sa sto ji se u to me, to su i pre vo di la ki uin ci po ne kad sa svim su prot ni od na me ra, ba rem u tom smi slu, da pro sto-du ne na de po sve e ni ka ide ji ta nog i pre ci znog pre vo da ne mi nov no bi va ju iz ne ve re ne. Na i me, Hum bolt pr vi uoa va da in ten zi vi ra nje pre vo di la kih im pe ra ti va re zul ti ra obe smi lja va njem pre vo di la kog po sla. Za da tak pre-vo e nja se su o a va sa vla sti tim ogra ni e nji ma, sa svo je vr snom gra ni com uspe no sti, i je pre ko ra i va nje bi va pla e no iz ne ve ra va njem pr vo bit ne pre-vo di la ke na me re: to mar lji vi je te i ver no sti, pre vod uto li ko vi e od stu pa od ori gi na la. Po to on on da na sto ji da na knad no po dra a va nje go ve oso-be no sti, iz be ga va pu ko op te i sva ku oso be nost mo e da su o i sa mo s raz-li i tom oso be no u.1

Pre vo e nje ko je ne pre sta no kru i oko po seb no sti, tru di se oko je zi kih fi ne sa i po je di na nih re e nja, te uvek iz no va mu ko trp no tra ga za od go va-ra ju im ekvi va len ti ma u vla sti tom je zi ku ne iz o stav no bo lu je od ne spo-ra zu ma sa svr hom pre vo e nja. Neo spor no je da ni je dan pre vo di lac ni je u pri li ci da iz beg ne te za dat ke, ali je, da bi ih oba vio na va ljan na in, naj pre po treb no da stek ne uvid u svr hu sa mog pre vo e nja. Da bi smo se pri bli i li svr si pre vo e nja, mo ra mo is ko ra i ti iz pi ta nja ve za nih za ve ti nu, za hva lju-ju i ko joj se kre e mo iz jed nog je zi ka u dru gi i upu ti ti se ka znat no slo e-ni jem kom plek su pi ta nja.

Zbog to ga te o ri je pre vo e nja ne ma ju ni ka kve ve ze sa usva ja njem jed-nom za svag da usta no vlje ne pre vo di la ke teh ni ke, bez ko je ne bi smo sme li da se upu ta mo u kon kret no oba vlja nje pre vo di la kog po sla. Uto li ko ni jed-na knji ga ili ogled ko ji su se is po sta vi li kao uzor ne i ne za o bi la zne re fe ren ce u stva ri ma te o ri je pre vo e nja ne nu de re cep te za ko je bi mo gli bi ti za inte-re so va ni sa da nji i bu du i pre vo di o ci. Ipak, to ne zna i ni da su te o rij ski

1 Wil helm von Hum boldt, Ein le i tung, u: Aeschylos Aga mem non, Le ip zig 1816, bers. W. v. Hum boldt, str. 11.


32 uvidi u pre vo e nje prak ti no ne u po tre blji vi, te da otu da pred sta vlja ju bes-ko ri snu lek ti ru za pre vo di la ke prak ti a re. Na i me, da bi smo raz u me li s i me se sve su o a va mo dok pre vo di mo, mo ra mo da is ko ra i mo iz ne po-sred nog re a va nja je zi kih te ko a i da na pu sti mo okvir pred ra su de da je pre su dan in te res u stva ri ma pre vo e nja ve zan za to je mo gu e us pe li je po dra a va nje ori gi na la.

Pre vo di la ka usme re nost ka sa mim stva ri ma Za raz li ku od Her de ra, ko ji i u stva ri ma me u je zi ke ko mu ni ka ci je na gla-a va mo i neo gra ni e ne je zi ke is ka zi vo sti, ste e ne bla go da re i kri vu da-vim, elip ti nim ob li ci ma ne is kva re ne na rod ne ima gi na ci je, Hum bolt ra di je po se e za aka dem skim sti lom mi lje nja i skre e pa nju na pro ces uop ta va-nja. Uko li ko se u pre vo e nju ra di o pre no e nju jed ne je zi ke po seb no sti u dru gu je zi ku po seb nost, uto li ko taj pro ces po sta je smi slen tek ako na kon nje ga po seb no sti ne osta nu iste. ta vi e, pre vo e nje za Hum bol ta uvek je ste i osva ja nje iz ve sne for me op to sti. Pri tom od mah tre ba od ba ci ti na me tlji vu su ge sti ju for ma li zo va nog na i na mi lje nja, ko je bi bi lo sklo no da si ste ma-ti no or ga ni zo va ni i uspe no okon a ni pre vo di la ki po hod po i sto ve ti sa kre i ra njem to tal nog je zi ka, sa fik ci jom ne ka kvog pro to e spe ran ta ko ji bi u se be pro sto usi sao po seb no sti svih osta lih je zi ka. Od re e ni vid uop ta va nja ne tre ba po i sto ve i va ti sa kre i ra njem sve o bu hvat ne op to sti ko ja ne osta-vlja ni ta iz van svo ga ob u hva ta.

Pre su dan aspekt, ko jim se Hum bolt dis tan ci ra od fi lo lo gi je Ha ma-no vog i Her de ro vog ko va, od no si se na po i ma nje pre vo e nja kao pro ce sa objek ti vi ra nja ide al nog, i je po re klo va lja po tra i ti u se o bi iz eks klu ziv no umet ni kog u i ri, op te pri hva e ni je zi ki re gi star2. Raz voj je zi ka kod nje-ga gu bi or gan ske pri me se i bi va usta no vljen u po ret ku u ko jem su sre di nja me sta re zer vi sa na za te nje po seb nog da se pri bli i ide a lu, da na pu sti svo ja ogra ni e nja i da za do bi je pot pu ni ju for mu. Pre vo e nje je rad na je zi ku, a ti me nu no i rad na du hu, rad na ob ja vi nje go ve mo i. Hum bolt iz ri i to go vo ri o neo p hod no sti una pre i va nja je zi ka i mi lje nja po sred stvom pre-vo e nja, na sli an na in kao to je Kon dor se go vo rio o nu nom na pre do-va nju ljud skog du ha. Bu du i da Hum bol to va an tro po lo gi ja po i va na pri-ma tu je zi ka u od no su na mi lje nje, raz voj je zi ka e se kod nje ga is po sta vi ti kao tran scen den tal ni uslov mo gu no sti raz vo ja na ih ukup nih mi sa o nih spo sob no sti, a ti me i na eg ob u hva ta stvar no sti.

Po la ze i od te ze da sva ki je zik pred sta vlja je din stve ni po gled na svet, sa Hum bol tom se du hov ni raz voj o ve an stva od vi ja na po le i ni je zi ke

2 Kla us Wel ke, Ein he it von Sprac he und Den ken bei Hum boldt, u: Sprac he, Be wutsein, Ttigkeit: Zur Sprac hkon zep tion Wil helm von Hum boldts, Hg. K. Wel ke, Aka de mie Ber lin, 1986, 43.

O PREVOENJU

33ko mu ni ka ci je me u po je di nim na ro di ma. To zna i da na a spo zna ja stvar-no sti u svo joj po za di ni kri je iz ve sne pre vo di la ke uin ke. Ako je ta ko, on da plod ni pre vo di la ki po sao pret po sta vlja i kon sti tu i sa nje la tent ne on to lo gi-je, jer usme ra va i od re u je na in na ko ji e mo mi sa o no ob u hva ti ti naj op-ti ja pi ta nja bi a. Uko li ko se sa pro me nom pri stu pa biv stvo va nju ne mi nov-no me nja i sam ka rak ter to ga biv stvo va nja, on da nam je zi ka od re e nost on to lo gi je ka zu je da je vi tal ni nerv nje nog raz vo ja di rekt no po ve zan sa pre-vo e njem. Upra vo je zbog to ga Hum bolt u jed nom pi smu i le ru in si sti rao da se mo je zi ka svo di na mo una pre i va nja vla sti tog po gle da na svet, a ti me i na in di rekt no raz vi ja nje i upot pu nja va nje sa mog sve ta. Otu da mo je zi ka ni je ni ta dru go do nje go va spo sob nost, da uz vi si in stinkt i sna gu, da uvek ka ko bi ste Vi to hte li da na zo ve te sa so bom po ve e vi e sve ta i da ga iz se be raz vi je3.

Ti me se pi ta nje o pre vo e nju sa svim pri bli a va pi ta nju o jed noj on to-lo gi ji sve ta, o je zi ki sa zda noj ko smo lo gi ji. Zbog to ga ni je ni ma lo neo bi no to nas put ka raz vi je ni jim uob li e nji ma je zi ka pre ma Hum bol tu vo di ka ta prag ma ta auto, ka sa mim stva ri ma, to zna i da uvid u je zik ni je po zi ci o-ni ran ni mi mo, ni ti na su prot, ne go za jed no sa on to lo kim uvi dom. Sta nov-nik Pla to no ve pe i ne, ko ji oaj ni ki na sto ji da na pu sti car stvo sen ki i da sa o bra a sa idej nim li ko vi ma istin ske stvar no sti, kod Hum bol ta po pri ma ob lik ko lek tiv nog su bjek ta i po sta je na rod ni duh za ko ji je ka rak te ri sti an ne spu ta ni stva ra la ki rad na je zi ku. Na taj na in uz vi e nje po sta je mo gu e kao ko lek tiv ni in, omo gu en uza jam nim de lo va njem svih ak te ra u je zi-koj za jed ni ci. Ono je pre vas hod no in ter su bjek tiv no, tj. dru tve no po stig-nu e, a ne pod vig izo lo va nog i usa mlje nog po je din ca. Iz la zak iz sen ki na sve tlo sa da po sta je is ko rak iz pro ste re i u slo e ni po jam. Raz voj je zi ka otu da pod ra zu me va na pu ta nje ekvi vo ka ci je i otva ra nje bo ga tog po lja vi e-zna no sti: Uko li ko je dan na rod iz svo je unu tra nje slo bo de raz vi je je zik kao oru e sva ke ljud ske de lat no sti u nje mu, on ujed no tra i i do se e sa mu stvar, da kle ne to dru go i vi e4

Pre vo e nje ne iz i sku je ade kva ci ju n

broj155_156_2012

Documents

Transcript of broj155_156_2012