broj065 - sllist.basllist.ba/glasnik/2019/broj065.pdf · Godina XXIII Petak, 27. rujna/septembra...

Godina XXIII

Petak, 27. rujna/septembra 2019. godine

Broj/Број

65

Година XXIII Петак, 27. септембра 2019. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

647 Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), u svezi s člankom 9. stavkom (1) Zakona o Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari, Spomen-obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/07), i sukladno Odluci o načinu izbora članova/članica Upravnog odbora Memorijalnog centra Srebre-nica - Potočari, Spomen-obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine ("Službeni glasnik BiH", br. 42/08 i 65/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 175. sjednici održanoj 23.7.2019. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O IMENOVANJU

ČLANOVA/ČLANICA UPRAVNOG ODBORA MEMORIJALNOG CENTRA SREBRENICA -

POTOČARI, SPOMEN-OBILJEŽJE I MEZARJE ZA ŽRTVE GENOCIDA IZ 1995. GODINE

Članak 1. U Odluci o imenovanju članova/članica Upravnog odbora

Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari, Spomen-obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 10/18), u članku 1. stavku (1) točka (f) mijenja se i glasi:

"(f) Mirsad Bajrović, viši referent za vođenje baze poda-taka, organizaciju i otpremu pomoći u Federalnom ministarstvu raseljenih osoba i izbjeglica, član."

Članak 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 111/19

23. srpnja 2019. godine Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, v. r.

На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), у вези са чланом 9. ставом (1) Закона о Меморијалном центру Сребреница-Поточари, Спомен-обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године ("Службени гласник БиХ", број 49/07), и у складу са Одлуком о начину избора чланова/чланица Управног одбора Меморијалног центра Сребреница-Поточари, Спомен-обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године ("Службени гласник БиХ", бр. 42/08 и 65/10), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 175. сједници одржаној 23.7.2019. године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ИМЕНОВАЊУ

ЧЛАНОВА/ЧЛАНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА СРЕБРЕНИЦА-

ПОТОЧАРИ, СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ И МЕЗАРЈЕ ЗА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА ИЗ 1995. ГОДИНЕ

Члан 1. У Одлуци о именовању чланова/чланица Управног

одбора Меморијалног центра Сребреница-Поточари, Спомен-обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године ("Службени гласник БиХ", број 10/18), у члану 1. ставу (1) тачка (ф) мијења се и гласи:

Broj 65 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 27. 9. 2019.

"(ф) Мирсад Бајровић, виши референт за вођење базе података, организацију и отпрему помоћи у Федералном министарству расељених лица и избјеглица, члан".

Члан 2. Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 111/19

23. јула 2019. године Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), u vezi s članom 9. stavom (1) Zakona o Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari, Spomen-obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/07), i u skladu s Odlukom o načinu izbora članova/članica Upravnog odbora Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari, Spomen-obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine ("Službeni glasnik BiH", br. 42/08 i 65/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 175. sjednici održanoj 23. 7. 2019. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O IMENOVANJU

ČLANOVA/ČLANICA UPRAVNOG ODBORA MEMORIJALNOG CENTRA SREBRENICA -

POTOČARI, SPOMEN-OBILJEŽJE I MEZARJE ZA ŽRTVE GENOCIDA IZ 1995. GODINE

Član 1. U Odluci o imenovanju članova/članica Upravnog odbora

Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari, Spomen-obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 10/18), u članu 1. stavu (1) tačka (f) mijenja se i glasi:

"(f) Mirsad Bajrović, viši referent za vođenje baze poda-taka, organizaciju i otpremu pomoći u Federalnom ministarstvu raseljenih osoba i izbjeglica, član."

Član 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 111/19

23. jula 2019. godine Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, s. r.

648 Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 7. Sporazuma o znanstveno-tehničkoj suradnji između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vijeća ministara Srbije i Crne Gore ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 07/04), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 176. sjednici, održanoj 5. kolovoza 2019. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA - ZASTUPNIKA BOSNE I HERCEGOVINE U MJEŠOVITO POVJERENSTVO ZA

ZNANSTVENO-TEHNIČKU SURADNJU IZMEĐU VIJEĆA MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE I

VLADE REPUBLIKE SRBIJE Članak 1.

(Predmet Odluke) Ovom Odlukom imenuju se članovi - zastupnici Bosne i

Hercegovine u Mješovito povjerenstvo za znanstveno-tehničku suradnju između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srbije (u daljnjem tekstu: Mješovito povjerenstvo), s ciljem provođenja Sporazuma o znanstveno-tehničkoj suradnji između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vijeća ministara Srbije i Crne Gore ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 07/04).

Članak 2. (Članovi Mješovitog povjerenstva i imenovanje)

(1) U Mješovito povjerenstvo imenuju se pet članova – zastupnika Bosne i Hercegovine.

(2) Članovi Mješovitog povjerenstva imenuju se na pet godina, a po isteku tog vremena mogu biti ponovno imenovani.

Članak 3. (Sastav Mješovitog povjerenstva)

(1) U Mješovito povjerenstvo imenuju se: a) Suvad Džafić, Ministarstvo civilnih poslova Bosne i

Hercegovine; b) Anđa Kalem-Perić, Ministarstvo civilnih poslova

Bosne i Hercegovine; c) Rasema Mehadžić, Ministarstvo vanjskih poslova

Bosne i Hercegovine; d) Branka Savić, Ministarstvo nauke i tehnologije

Republike Srpske; e) Jasmin Branković, Federalno ministarstvo obrazo-

vanja i nauke. (2) Za tajnika Mješovitog povjerenstva imenuje se Mirjana

Nikolić, Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine. Članak 4.

(Zadaća Mješovitog povjerenstva) Zadaća Mješovitog povjerenstva je da se, zajedno sa

članovima Mješovitoga povjerenstva koje je imenovala Vlada Republike Srbije, stara o provođenju Sporazuma o znanstveno-tehničkoj suradnji između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vijeća ministara Srbije i Crne Gore.

Članak 5. (Izvješće o radu)

Članovi Mješovitog povjerenstva, zastupnici Bosne i Hercegovine, o svom radu podnose izvješće Vijeću ministara Bosne i Hercegovine najmanje jedanput u dvije godine, a po potrebi i češće.

Članak 6. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u " Službenom glasniku BiH".

VM broj 112/19 5. kolovoza 2019. godine

Sarajevo



Petak, 27. 9. 2019. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 65 - Stranica 3

На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члана 7. Споразума о научно-техничкој сарадњи између Савјета министара Босне и Херцеговине и Савјета министара Србије и Црне Горе ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 07/04), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 176. сједници, одржаној 5. августа 2019. године, донио је

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА - ПРЕДСТАВНИКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У МЈЕШОВИТУ

КОМИСИЈУ ЗА НАУЧНО-ТЕХНИЧКУ САРАДЊУ ИЗМЕЂУ САВЈЕТА МИНИСТАРА БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Члан 1.

(Предмет одлуке) Овом одлуком именују се чланови - представници

Босне и Херцеговине у Мјешовиту комисију за научно-техничку сарадњу између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Србије (у даљем тексту: Мјешовита комисија), с циљем провођења Споразума о научно-техничкој сарадњи између Савјета министара Босне и Херцеговине и Савјета министара Србије и Црне Горе ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 07/04).

Члан 2. (Чланови Мјешовите комисије и именовање)

(1) У Мјешовиту комисију именују се пет чланова – представника Босне и Херцеговине.

(2) Чланови Мјешовите комисије именују се на пет година, а по истеку тог времена могу бити поново именовани.

Члан 3. (Састав Мјешовите комисије)

(1) У Мјешовиту комисију именују се: а) Сувад Џафић, Министарство цивилних послова

Босне и Херцеговине; б) Анђа Калем-Перић, Министарство цивилних

послова Босне и Херцеговине; ц) Расема Мехаџић, Министарство иностраних

послова Босне и Херцеговине; д) Бранка Савић, Министарство науке и технологије

Републике Српске; е) Јасмин Бранковић, Федерално министарство

образовања и науке. (2) За секретара Мјешовите комисије именује се Мирјана

Николић, Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Задатак Мјешовите комисије)

Задатак Мјешовите комисије је да се, заједно са члановима Мјешовите комисије које је именовала Влада Републике Србије, стара о провођењу Споразума о научно-техничкој сарадњи између Савјета министара Босне и Херцеговине и Савјета министара Србије и Црне Горе.

Члан 5. (Извјештај о раду)

Чланови Мјешовите комисије, представници Босне и Херцеговине, о свом раду подносе извјештај Савјету министара Босне и Херцеговине најмање једанпут у двије године, а по потреби и чешће.

Члан 6. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављјује се у " Службеном гласнику БиХ".

СМ број 112/19 5. августа 2019. године

Сарајево


Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 7. Sporazuma o naučno-tehničkoj saradnji između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vijeća ministara Srbije i Crne Gore ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 07/04), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 176. sjednici, održanoj 5. augusta 2019. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA - PREDSTAVNIKA BOSNE

I HERCEGOVINE U MJEŠOVITU KOMISIJU ZA NAUČNO-TEHNIČKU SARADNJU IZMEĐU VIJEĆA

MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE I VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Član 1. (Predmet odluke)

Ovom odlukom imenuju se članovi - predstavnici Bosne i Hercegovine u Mješovitu komisiju za naučno-tehničku saradnju između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Mješovita komisija), s ciljem provođenja Sporazuma o naučno-tehničkoj saradnji između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vijeća ministara Srbije i Crne Gore ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 07/04).

Član 2. (Članovi Mješovite komisije i imenovanje)

(1) U Mješovitu komisiju imenuju se pet članova - predstavnika Bosne i Hercegovine.

(2) Članovi Mješovite komisije imenuju se na pet godina, a po isteku tog vremena mogu biti ponovo imenovani.

Član 3. (Sastav Mješovite komisije)

(1) U Mješovitu komisiju imenuju se: a) Suvad Džafić, Ministarstvo civilnih poslova Bosne i

Hercegovine; b) Anđa Kalem-Perić, Ministarstvo civilnih poslova

Bosne i Hercegovine; c) Rasema Mehadžić, Ministarstvo vanjskih poslova

Bosne i Hercegovine; d) Branka Savić, Ministarstvo nauke i tehnologije

Republike Srpske; e) Jasmin Branković, Federalno ministarstvo obrazo-

vanja i nauke. (2) Za sekretara Mješovite komisije imenuje se Mirjana

Nikolić, Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine. Član 4.

(Zadatak Mješovite komisije) Zadatak Mješovite komisije je da se, zajedno sa članovima

Mješovite komisije koje je imenovala Vlada Republike Srbije, stara o provođenju Sporazuma o naučno-tehničkoj saradnji između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vijeća ministara Srbije i Crne Gore.


Član 5. (Izvještaj o radu)

Članovi Mješovite komisije, predstavnici Bosne i Hercegovine, o svom radu podnose izvještaj Vijeću ministara Bosne i Hercegovine najmanje jedanput u dvije godine, a po potrebi i češće.

Član 6. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u " Službenom glasniku BiH".

VM broj 112/19 5. augusta 2019. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, s. r.

649 Na temelju članka 29. stavak (2) Zakona o radu u

institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05, 60/10, 32/13 i 93/17), a u vezi s člankom 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 174. sjednici održanoj 02. srpnja 2019. godine, donijelo je

ODLUKU O UVJETIMA, KRITERIJIMA I NAČINU KORIŠTENJA GODIŠNJEG ODMORA ZA ZAPOSLENIKE I DRUGE

PRORAČUNSKE KORISNIKE U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. (Predmet)

(1) Ovom Odlukom utvrđuju se uvjeti, kriteriji za određivanje dužine godišnjeg odmora i način korištenja godišnjeg odmora za zaposlenike u institucijama Bosne i Hercegovine i njezinim tijelima kao i za ostale proračunske korisnike (u daljnjem tekstu: zaposleni), a koji nisu propisani odredbama Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05, 60/10, 32/13 i 93/17) ili drugim zakonom.

Članak 2. (Obim primjene)

(1) Ovom Odlukom propisuju se uvjeti, kriteriji za određivanje dužine godišnjeg odmora i način korištenja godišnjeg odmora za zaposlenike u institucijama Bosne i Hercegovine i njezinim tijelima, koji nisu državni službenici ili su izričito izuzeti iz Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10, 40/12 i 93/17), zaposlenike koji su zaposleni u javnim poduzećima Bosne i Hercegovine, pravnim subjektima koje osnivaju institucije Bosne i Hercegovine, udrugama i zakla-dama Bosne i Hercegovine, međuentitetskim korporacijama i drugim institucijama za obavljanje dodatnih nadležnosti u Bosni i Hercegovini, kao i za ostale proračunske korisnike, a koji nisu propisani odredbama Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ili drugim zakonom.

(2) Odredbe ove Odluke ne odnose se na zaposlene čije je trajanje godišnjeg odmora regulirano posebnim zakonom.

Članak 3. (Uporaba izraza)

Izrazi koji su radi preglednosti dani u jednom gramatičkom rodu u ovoj Odluci bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene.

Članak 4. (Pravo na godišnji odmor)

(1) Pravo na godišnji odmor u svakoj kalendarskoj godini imaju svi zaposleni u trajanju od najmanje 20 radnih dana za kalendarsku godinu.

(2) Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor. (3) Zaposlenom se ne može uskratiti pravo na godišnji odmor

niti mu se može izvršiti isplata naknade umjesto korištenja godišnjeg odmora.

Članak 5. (Kriteriji i trajanje godišnjeg odmora)

(1) Broj radnih dana iz članka 4. stavak (1) ove Odluke uvećava se prema sljedećim kriterijima: a) Zavisno od dužine radnog staža:

1) od jedne do pet godina - jedan radni dan 2) od pet do 10 godina - dva radna dana 3) od 10 do 15 godina - tri radna dana 4) od 15 do 20 godina - četiri radna dana 5) od 20 do 25 godina - pet radnih dana 6) od 25 do 30 godina - šest radnih dana 7) preko 30 godina - osam radnih dana.

b) Zavisno od socijalnih uvjeta i zdravstvenog stanja zaposlenog, i to: 1) samohrani roditelj, staratelj ili usvojitelj s

jednim maloljetnim djetetom - tri radna dana 2) samohrani roditelj, staratelj ili usvojitelj s dvoje

i više maloljetne djece - četiri radna dana 3) roditelj, staratelj ili usvojitelj s jednim

maloljetnim djetetom - dva radna dana 4) roditelj, staratelj ili usvojitelj s dvoje i više

maloljetne djece - tri radna dana 5) zaposlenik koji je invalid, kronični ili teški

bolesnik - tri radna dana. c) Zavisno od kategorije radnog mjesta:

1) NSS i KV - jedan radni dan 2) referent i viši referent - dva radna dana 3) referent specijalist i samostalni referent - tri

radna dana 4) za zaposlenike VSS, zavisno od vrste i

složenosti poslova, ovlasti i odgovornosti, a na koje se primjenjuje Zakon o radu u institucijama Bosne i Hercegovine, primjenjivat će se kriteriji za uvećanje godišnjeg odmora propisani podzakonskim aktom, kojim se regulira pravo na godišnji odmor državnih službenika u institucijama Bosne i Hercegovine, što će utvrđivati rukovoditelj institucije u postupku donošenja rješenja o korištenju godišnjeg odmora za svako radno mjesto ponaosob.

5) predsjedatej Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, ministri i zamjenici ministara u ministarstvima Bosne i Hercegovine - sedam radnih dana

6) rukovoditelji i zamjenici rukovoditelja samostalnih upravnih organizacija i upravnih organizacija u sastavu ministarstva - pet radnih dana.

d) Zavisno od specifičnosti uvjeta radnog mjesta: 1) za rad na teškim ili po zdravlje opasnim

uvjetima - do tri radna dana 2) za rad u smjenama - do tri radna dana.

(2) Uvećanje godišnjeg odmora po osnovi stavka (1) točke b) alineja 1) do 5) ovog članka može se ostvariti samo po jednoj osnovi, uz dostavljanje dokaza o ispunjavanju uvjeta u prilogu Zahtjeva za korištenje godišnjeg odmora.


(3) Uvećanje godišnjeg odmora po osnovi iz stavka (1) točka d) ovog članka zaposleni ostvaruje u skladu s listom radnih mjesta zavisno od specifičnosti uvjeta radnog mjesta, koju utvrđuje rukovoditelj institucije posebnom odlukom, na način da se za svako radno mjesto sa specifičnim uvjetima rada utvrđuje i broj radnih dana za koliko se godišnji odmor uvećava, a najviše tri radna dana.

(4) Pod pojmom kronični bolesnik podrazumijeva se bolesnik čija se bolest ne može izliječiti, a ista ima utjecaja na kvalitetu života zaposlenog, što se dokazuje medicinskom dokumentacijom.

(5) Pod pojmom teška bolest podrazumijeva se bolest koja predstavlja osnovu za ostvarivanje prava na naknadu u skladu s propisima o plaćama i naknadama zaposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine, sve dok takva bolest traje.

(6) Pod pojmom invalid smatra se zaposleni kojem je rješenjem nadležne institucije utvrđena invalidnost od najmanje 60% oštećenja organizma, a po kojoj osnovi, u smislu važećih propisa ostvaruje i pravo na naknadu po osnovi invalidnosti.

Članak 6. (Ukupna dužina godišnjeg odmora)

Dužina godišnjeg odmora sa svim uvećanjima po utvrđenim kriterijima ne može trajati duže od 30 radnih dana, osim ukoliko je to propisano posebnim zakonom ili kolektivnim ugovorom.

Članak 7. (Promjena osnove za trajanje godišnjeg odmora)

(1) Osnove koje po odredbama ove Odluke utječu na dužinu godišnjeg odmora uzimaju se u obzir sa stanjem na dan donošenja rješenja o godišnjem odmoru.

(2) Nakon donošenja rješenja o godišnjem odmoru, promjene osnova za trajanje godišnjeg odmora ne mogu utjecati na utvrđenu dužinu trajanja godišnjeg odmora.

Članak 8. (Stjecanje prava na korištenje godišnjeg odmora u punom

trajanju) (1) Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos, zaposleni koji

ima prekid rada između dva radna odnosa duži od pet dana i zaposleni koji se nalazio na neplaćenom dopustu na osobni zahtjev u trajanju dužem od tri mjeseca, pravo na godišnji odmor u punom trajanju stječe nakon navršenih šest mjeseci neprekidnog rada.

(2) Ako zaposleni sa statusom predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, ministra i zamjenika ministara u ministarstvima Bosne i Hercegovine, rukovoditelja i zamjenika rukovoditelja samostalnih upravnih organizacija i upravnih organizacija u sastavu ministarstva nije stekao pravo na godišnji odmor u smislu stavka (1) ovog članka, ima pravo na srazmjerni dio godišnjeg odmora, u trajanju od po pet dana godišnjeg odmora za svaki navršeni mjesec dana rada.

(3) Ako zaposleni sa statusom zaposlenika nije stekao pravo na godišnji odmor u smislu stavka (1) ovog članka, ima pravo na srazmjerni dio godišnjeg odmora, u trajanju od po tri dana godišnjeg odmora za svaki navršeni mjesec dana rada u instituciji.

Članak 9. (Pravo na korištenje godišnjeg odmora kod ugovora na određeno

vrijeme) (1) Zaposlenik s kojim je zaključen ugovor o radu na određeno

vrijeme kraće od šest mjeseci ima pravo na srazmjerni dio godišnjeg odmora, u trajanju od po tri dana godišnjeg odmora za svaki navršeni mjesec dana rada.

(2) Rukovoditelj institucije je dužan osigurati da zaposlenik godišnji odmor iz stavka (1) ovog članka iskoristi u razdoblju trajanja ugovora o radu na određeno vrijeme.

Članak 10. (Nemogućnost korištenja godišnjeg odmora nakon prestanka

radnog odnosa) (1) Poslodavac je dužan zaposlenom omogućiti korištenje

prava na godišnji odmor tijekom kalendarske godine, a prije prestanka radnog odnosa u intituciji.

(2) Zaposleni koji nije tijekom kalendarske godine iskoristio godišnji odmor, a prestao mu je radni odnos, nema pravo na korištenje godišnjeg odmora ni po kojoj osnovi nakon prestanka radnog odnosa u instituciji.

(3) Najkraći plaćeni godišnji odmor ne može se zamijeniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa (direktiva 2003/88/EZ).

Članak 11. (Razdoblje koje se ne uračunava u godišnji odmor)

(1) U vrijeme trajanja godišnjeg odmora ne uračunavaju se dani tjednog odmora, vrijeme privremene nesposobnosti za rad (bolovanje), vrijeme praznika u koje se ne radi, kao i drugi dani izostanka s rada koji se zaposlenom priznaju u staž osiguranja.

(2) Ukoliko kod zaposlenog tijekom korištenja godišnjeg odmora dođe do privremene nesposobnosti za rad, koju utvrdi nadležna zdravstvena institucije i po toj osnovi zaposlenog uputi na bolovanje, zaposleni će po isteku razdoblja bolovanja nastaviti s korištenjem godišnjeg odmora.

(3) O nastanku privremene nesposobnosti za rad, kao i o prestanku privremene nesposobnosti za rad, te nastavku korištenja godišnjeg odmora zaposleni je dužan odmah, bez odlaganja obavijestiti poslodavca.

Članak 12. (Način korištenja godišnjeg odmora)

(1) Godišnji odmor može se koristiti u jednom ili dva dijela. (2) Ako zaposleni koristi godišnji odmor u dijelovima, prvi dio

koristi bez prekida u trajanju od najmanje deset radnih dana tijekom kalendarske godine, a drugi dio najkasnije do 30. lipnja sljedeće godine.

(3) Ukoliko zaposleni godišnji odmor koristi u dva dijela, prvi dio godišnjeg odmora u trajanju od deset dana ne može prenijeti u sljedeću kalendarsku godinu, ukoliko mu je, u skladu s važećim propisima omogućeno korištenje tog dijela godišnjeg odmora.

Članak 13. (Pravo na korištenje jednog dana godišnjeg odmora)

(1) Zaposleni ima pravo koristiti jedan dan godišnjeg odmora kad to želi, uz uvjet da je o tome pismeno obavijestio neposrednog rukovoditelja najkasnije tri radna dana prije njegovog korištenja.

(2) O korištenju jednog dana godišnjeg odmora se ne donosi posebno rješenje, s tim što je zaposleni dužan obavijest iz stavka (1) ovog članka dostaviti na obrascu zahtjeva za korištenje jednog dana godišnjeg odmora propisanom Aneksom 3, koji čini sastavni dio ove Odluke.

Članak 14. (Plan korištenja godišnjih odmora)

(1) Način i vrijeme korištenja godišnjih odmora zaposlenih određuje se Planom korištenja godišnjih odmora.

(2) Plan korištenja godišnjih odmora za predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, ministra i zamjenika mini-stara u ministarstvima Bosne i Hercegovine, rukovoditelja i zamjenika rukovoditelja upravnih organizacija, donosi


Vijeće ministara na prijedlog Generalnog tajništva Vijeća ministara, najkasnije do 1. travnja tekuće godine za tekuću poslovnu godinu, u skladu s potrebama rada, odnosno s godišnjim programom rada Vijeća ministara.

(3) Plan korištenja godišnjih odmora za zaposlene u instituciji donosi rukovoditelj institucije, najkasnije do 31. prosinca tekuće godine za sljedeću godinu, u skladu s potrebama rada i planom rada institucije, vodeći računa da se istim ne dovede u pitanje normalno odvijanje procesa rada organiza-cijskih jedinica unutar institucije, odnosno normalno funkcioniranje institucije.

(4) U postupku sačinjavanja Plana korištenja godišnjih odmora, ukoliko je to moguće u odnosu na potrebe rada, rukovoditelj institucije će voditi računa i o izraženim pismenim željama zaposlenih.

Članak 15. (Kolektivni godišnji odmor)

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može, na obrazložen zahtjev rukovoditelja institucije, u skladu s potrebama rada, odlukom odobriti korištenje kolektivnog godišnjeg odmora u cijelosti ili samo prvi dio.

Članak 16. (Podnošenje zahtjeva za korištenje godišnjeg odmora)

(1) U cilju osiguranja organizacije korištenja godišnjih odmora, sukladno potrebama rada zaposleni najmanje 30 dana prije korištenja godišnjeg odmora podnosi zahtjev za korištenje godišnjeg odmora propisan na obrascu Aneksa 1, koji čini sastavni dio ove Odluke.

(2) Obrazac Aneksa 1 iz stavka (1) ovog članka potpisuje: a) predsjedatelju Vijeća ministara jedan od zamjenika

predsjedatelja Vijeća ministara b) ministrima i zamjenicima ministara, rukovoditeljima i

zamjenicima rukovoditelja samostalnih upravnih organizacija predsjedatelj Vijeća ministara odnosno jedan od zamjenika predsjedatelja Vijeća ministara

c) rukovoditeljima i zamjenicima rukovoditelja upravnih organizacija u sastavu ministarstva ministar, odnosno u njegovoj odsutnosti zamjenik ministra resornog ministarstva.

(3) Obrazac Aneksa 1 za ostale zaposlene potpisom odobrava rukovoditelj osnovne organizacijske jedinice, a u slučaju neslaganja rukovoditelja osnovne organizacijske jedinice, konačnu odluku o korištenju godišnjeg odmora zaposlenog donosi rukovoditelj institucije.

(4) Zaposleni ima pravo na podnošnje zahtjeva za odobravanje korištenja godišnjeg odmora i prije donošenja Plana korištenja godišnjih odmora iz članka 14. ove Odluke, u kom slučaju se donosi posebno rješenje.

Članak 17. (Rješenje o korištenju godišnjeg odmora)

(1) Na temelju utvrđenog plana korištenja godišnjeg odmora iz članka 14. ove Odluke, rukovoditelj donosi pojedinačna rješenja kojima odobrava korištenje godišnjeg odmora zaposlenih.

(2) Za predsjedatelja Vijeća ministara rješenje donosi jedan od njegovih zamjenika, a za ministre i zamjenike ministara u ministarstvima Bosne i Hercegovine, kao i rukovoditelje samostalnih upravnih organizacija, rješenje donosi predsje-datelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, za rukovo-ditelja i zamjenika rukuoditelja upravne organizacije u sastavu ministarstva rješenje donosi ministar, a u slučaju njegove odsutnosti zamjenik ministra ministarstva u čijem sastavu egzistira ta upravna organizacija.

(3) Ukoliko se godišnji odmor koristi u dva dijela, u rješenju o korištenju godišnjeg odmora se navodi razdoblje korištenja prvog i drugog dijela godišnjeg odmora.

(4) Ukoliko nije poznato razdoblje korištenja drugog dijela godišnjeg odmora u rješenju se može navesti da će se drugi dio koristiti u dogovoru s neposrednim rukovoditeljem.

(5) U slučaju iz stavka (3) ovog članka zaposleni je dužan podnijeti zahtjev za korištenje preostalog dijela godišnjeg odmora propisan na obrascu Aneksa 2, koji čini sastavni dio ove Odluke.

(6) Rješenje o korištenju godišnjeg odmora, odnosno odobrenje za korištenje drugog dijela godišnjeg odmora mora se dostaviti zaposlenom najmanje 15 dana prije početka korištenja godišnjeg odmora.

(7) Na rješenje o godišnjem odmoru iz stavka (1) ovog članka može se izjaviti prigovor rukovoditelju institucije, odnosno donositelju rješenja u roku od 30 dana od dana dostavljanja rješenja, kao i na odobrenje za korištenje drugog dijela godišnjeg odmora podnesenog na obrascu Aneksa 2.

(8) Ako rukovoditelj institucije, odnosno donositelj rješenja ne odluči po prigovoru u roku iz stavka (6) ovog članka može se pokrenuti radni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u daljnjem roku od 30 dana.

Članak 18. (Prekid korištenja godišnjeg odmora)

(1) Rukovoditelj institucije može, izuzetno, donijeti rješenje o izmjeni rješenja o korištenju godišnjeg odmora zaposlenom radi prekida korištenja godišnjeg odmora zaposlenog, u opravdanim slučajevima, kao što su viša sila, potreba hitnog izvršavanja posla, kao i u drugim opravdanim slučajevima.

(2) Rješenje iz stavka (1) ovog članka za predsjedatelja Vijeća ministara donosi jedan od njegovih zamjenika, a za ministre i zamjenike ministara u ministarstvima Bosne i Hercego-vine, kao i rukovoditelje samostalnih upravnih organizacija, rješenje donosi predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Her-cegovine, za rukovoditelja i zamjenika rukvoditelja upravne organizacije u sastavu ministarstva rješenje donosi ministar, a u slučaju njegove odsutnosti zamjenik ministra ministar-stva u čijem sastavu egzistira ta upravna organizacija.

(3) Rješenjem iz stavka (1) ovog članka taksativno se navode i obrazlažu razlozi zbog kojih je donijeto Rješenje o izmjeni rješenja o korištenju godišnjeg odmora.

(4) Zaposlenom kojem se prekine godišnji odmor pripada pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih donošenjem rješenja iz stavka (1) ovog članka, u skladu s pozitivnim propisima i na bazi prezentirane dokumentacije.

(5) Zaposleni, kojem je izmijenjeno rješenje o korištenju godišnjeg odmora, iz stavka (1) ovog članka, ima pravo zahtijevati korištenje neiskorištenog dijela godišnjeg odmora u dogovoru s donositeljem rješenja.

(6) Zaposleni ima pravo zahtijevati da mu se izmijeni rješenje o korištenju godišnjeg odmora, u izuzetno opravdanim slučajevima uz detaljno obrazloženje razloga za izmjenu.

(7) O zahtjevu iz stavka (4) ovog članka odlučuje se rješenjem, koje donosi rukovoditelj institucije, odnosno osoba ovlaštena za donošenje rješenja o korištenju godišnjeg odmora.

Članak 19. (Obveza planiranja korištenja drugog dijela godišnjeg odmora)

Ukoliko u rješenju iz članka 17. stavka (3) ove Odluke nije navedeno razdoblje korištenja drugog dijela godišnjeg odmora, nego je navedeno da će se isti koristiti u dogovoru s neposrednim rukovoditeljem, neposredni rukovoditelj je dužan najkasnije do 31. siječnja sljedeće godine sačiniti plan korištenja drugog dijela godišnjeg odmora, koji se dostavlja rukovoditelju institucije na


odobravanje, kako bi se blagovremeno osigurali uvjeti za normalno funkcioniranje institucije.

Članak 20. (Nadzor nad primjenom)

Nadzor nad primjenom ove Odluke vrši Upravni inspektorat Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine.

Članak 21. (Kaznene odredbe)

Kaznom od 800 KM do 3.000 KM može se kazniti rukovoditelj institucije ukoliko:

a) zaposlenom uskrati pravo na korištenje godišnjeg odmora ili mu isplati naknadu umjesto korištenja godišnjeg odmora (članak 4. Odluke)

b) omogući zaposlenom korištenje godišnjeg odmora nakon prestanka radnog odnosa (članak 10. Odluke)

c) zaposlenom u vrijeme trajanja godišnjeg odmora uračunava dane tjednog odmora, vrijeme privremene nesposobnosti za rad (bolovanje), vrijeme praznika u koje se ne radi, kao i drugo vrijeme izostanka s rada koje se zaposlenom priznaje u staž osiguranja (članak 11. Odluke)

d) zaposlenom onemogući korištenje jednog dana godišnjeg odmora suprotno članku 13. ove Odluke (članak 13. Odluke)

e) ne donese Plan korištenja godišnjih odmora, ili ga donese neblagovremeno (članak 14. Odluke)

f) ne donese rješenje o korištenju godišnjeg odmora zaposlenom (članak 17. stavak (1) Odluke)

g) ne dostavi zaposlenom rješenje ili obavijest o korištenju godišnjeg odmora najmanje 15 dana prije početka korištenja godišnjeg odmora (članak 17. stavak (6) Odluke)

h) donese rješenje o izmjeni rješenja o korištenju godiš-njeg odmora zaposlenom, odnosno, rješenje o prekidu godišnjeg odmora zaposlenom bez opravdanog razloga (članak 18. Odluke).

Članak 22. (Prestanak važenja propisa)

Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje vrijediti Odluka o uvjetima i načinu korištenja godišnjeg odmora dužnosnika i njihovih savjetnika u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine i ministarstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 10/03), kao i odredbe Odluke o uvjetima i načinu korištenja godišnjeg odmora za državne službenike i namještenike u ministarstvima i drugim upravnim tijelima Bosne i Hercegovine, službama, tijelima i institucijama Vijeća ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 27/04), koje se odnose na zaposlenike u institucijama Bosne i Hercegovine.

Članak 23. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 113/19 02. srpnja 2019. godine

Sarajevo




На основу члана 29. став (2) Закона о раду у

институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 26/04, 7/05, 48/05, 60/10, 32/13 и 93/17), а у вези са чланом 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 174. сједници одржаној 02. јула 2019. године, донио је

ОДЛУКУ О УСЛОВИМА, КРИТЕРИЈИМА И НАЧИНУ КОРИШТЕЊА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА ЗА

ЗАПОСЛЕНИКЕ И ДРУГЕ БУЏЕТСКЕ КОРИСНИКЕ У ИНСТИТУЦИЈАМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Предмет)

(1) Овом Одлуком утврђују се услови, критерији за одре-ђивање дужине годишњег одмора и начин кориштења годишњег одмора за запосленике у институцијама Босне и Херцеговине и њезиним органима као и за остале буџетске кориснике (у даљњем тексту: запослени), а који нису прописани одредбама Закона о раду у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 26/04, 7/05, 48/05, 60/10, 32/13 и 93/17) или другим законом.

Члан 2. (Обим примјене)

(1) Овом Одлуком прописују се услови, критерији за одређивање дужине годишњег одмора и начин кориш-тења годишњег одмора за запосленике у институцијама Босне и Херцеговине и њезиним органима, који нису државни службеници или су изричито изузети из Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10, 40/12 и 93/17), запосленике који су запослени у јавним предузећима Босне и Херцеговине, правним субјектима које оснивају институције Босне и Херцеговине, удружењима и закладама Босне и Херце-говине, међуентитетским корпорацијама и другим институцијама за обављање додатних надлежности у Босни и Херцеговини, као и за остале буџетске кориснике, а који нису прописани одредбама Закона о раду у институцијама Босне и Херцеговине или другим законом.

(2) Одредбе ове Одлуке не односе се на запослене чије је трајање годишњег одмора регулисано посебним законом.

Члан 3. (Употреба израза)

Изрази који су ради прегледности дани у једном граматичком роду у овој Одлуци без дискриминације се односе и на мушкарце и на жене.

Члан 4. (Право на годишњи одмор)

(1) Право на годишњи одмор у свакој календарској години имају сви запослени у трајању од најмање 20 радних дана за календарску годину.

(2) Запослени се не може одрећи права на годишњи одмор. (3) Запосленом се не може ускратити право на годишњи

одмор нити му се може извршити исплата накнаде умјесто кориштења годишњег одмора.

Члан 5. (Критерији и трајање годишњег одмора)

(1) Број радних дана из члана 4. став (1) ове Одлуке увећава се према наредним критеријима: а) Зависно од дужине радног стажа:

1) од једне до пет година - један радни дан 2) од пет до 10 година - два радна дана 3) од 10 до 15 година - три радна дана 4) од 15 до 20 година - четири радна дана 5) од 20 до 25 година - пет радних дана 6) од 25 до 30 година - шест радних дана 7) преко 30 година - осам радних дана.

б) Зависно од социјалних услова и здравственог стања запосленог, и то: 1) самохрани родитељ, старатељ или усвојитељ

с једним малољетним дјететом - три радна дана

2) самохрани родитељ, старатељ или усвојитељ с двоје и више малољетне дјеце - четири радна дана

3) родитељ, старатељ или усвојитељ с једним малољетним дјететом - два радна дана

4) родитељ, старатељ или усвојитељ с двоје и више малољетне дјеце - три радна дана

5) запосленик који је инвалид, хронични или тешки болесник - три радна дана.

ц) Зависно од категорије радног мјеста: 1) НСС и КВ - један радни дан 2) референт и виши референт - два радна дана 3) референт специјалист и самостални референт

- три радна дана 4) за запосленике ВСС, зависно од врсте и сло-

жености послова, овлаштења и одговорно-сти, а на које се примјењује Закон о раду у институцијама Босне и Херцеговине, примје-њиват ће се критерији за увећање годишњег одмора прописани подзаконским актом, којим се регулише право на годишњи одмор државних службеника у институцијама Босне и Херцеговине, што ће утврђивати руководилац институције у поступку доношења рјешења о кориштењу годишњег одмора за свако радно мјесто понаособ

5) предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине, министри и замјеници мини-стара у министарствима Босне и Херцего-вине - седам радних дана

6) руководиоци и замјеници руководилаца самосталних управних организација и управних организација у саставу министар-ства - пет радних дана.

д) Зависно од специфичности услова радног мјеста: 1) за рад на тешким или по здравље опасним

условима - до три радна дана 2) за рад у смјенама - до три радна дана.

(2) Увећање годишњег одмора по основи става (1) тачке б) алинеја 1) до 5) овог члана може да се оствари само по једној основи, уз достављање доказа о испуњавању услова у прилогу Захтјева за кориштење годишњег одмора.

(3) Увећање годишњег одмора по основи из става (1) тачка д) овог члана запослени остварује у складу са листом радних мјеста зависно од специфичности услова радног мјеста, коју утврђује руководилац институције посебном одлуком, на начин да се за свако радно мјесто са специфичним условима рада утврђује и број радних


дана за колико се годишњи одмор увећава, а највише три радна дана.

(4) Под појмом хронични болесник подразумијева се болесник чија се болест не може излијечити, а иста има утицаја на квалитету живота запосленог, што се доказује медицинском документацијом.

(5) Под појмом тешка болест подразумијева се болест која представља основу за остваривање права на накнаду у складу са прописима о платама и накнадама запослених у институцијама Босне и Херцеговине, све док таква болест траје.

(6) Под појмом инвалид сматра се запослени којем је рјешењем надлежне институције утврђена инвалидност од најмање 60% оштећења организма, а по којој основи, у смислу важећих прописа остварује и право на накнаду по основи инвалидности.

Члан 6. (Укупна дужина годишњег одмора)

Дужина годишњег одмора са свим увећањима по утврђеним критеријима не може да траје дуже од 30 радних дана, осим уколико је то прописано посебним законом или колективним уговором.

Члан 7. (Промјена основе за трајање годишњег одмора)

(1) Основе које по одредбама ове Одлуке утичу на дужину годишњег одмора узимају се у обзир са стањем на дан доношења рјешења о годишњем одмору.

(2) Након доношења рјешења о годишњем одмору, промјене основа за трајање годишњег одмора не могу утицати на утврђену дужину трајања годишњег одмора.

Члан 8. (Стицање права на кориштење годишњег одмора у пуном

трајању) (1) Запослени који први пут заснива радни однос,

запослени који има прекид рада између два радна односа дужи од пет дана и запослени који се налазио на неплаћеном одсуству на лични захтјев у трајању дужем од три мјесеца, право на годишњи одмор у пуном трајању стиче након навршених шест мјесеци непрекидног рада.

(2) Ако запослени са статусом предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине, министра и замјеника министара у министарствима Босне и Херцеговине, руководиoца и замјеника руководиоца самосталних управних организација и управних организација у саставу министарства није стекао право на годишњи одмор у смислу става (1) овог члана, има право на сразмјерни дио годишњег одмора, у трајању од по пет дана годишњег одмора за сваки навршени мјесец дана рада.

(3) Ако запослени са статусом запосленика није стекао право на годишњи одмор у смислу става (1) овог члана, има право на сразмјерни дио годишњег одмора, у трајању од по три дана годишњег одмора за сваки навршени мјесец дана рада у институцији.

Члан 9. (Право на кориштење годишњег одмора код уговора на

одређено вријеме) (1) Запосленик са којим је закључен уговор о раду на

одређено вријеме краћи од шест мјесеци има право на сразмјерни дио годишњег одмора, у трајању од по три дана годишњег одмора за сваки навршени мјесец дана рада.

(2) Руководилац институције је дужан да осигура запосленику да годишњи одмор из става (1) овог члана

искористи у периоду трајања уговора о раду на одређено вријеме.

Члан 10. (Немогућност кориштења годишњег одмора након престанка

радног односа) (1) Послодавац је дужан запосленом омогућити кори-

штење права на годишњи одмор у току календарске године, а прије престанка радног односа у интитуцији.

(2) Запослени који није у току календарске године искористио годишњи одмор, а престао му је радни однос, нема право на кориштење годишњег одмора ни по којој основи након престанка радног односа у институцији.

(3) Најкраћи плаћени годишњи одмор не може се замијенити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа (директива 2003/88/ЕЗ).

Члан 11. (Период који се не урачунава у годишњи одмор)

(1) У вријеме трајања годишњег одмора не урачунавају се дани одмора у седмици, вријеме привремене неспособ-ности за рад (боловање), вријеме празника у које се не ради, као и други дани изостанка са рада који се запосленом признају у стаж осигурања.

(2) Уколико код запосленог у току кориштења годишњег одмора дође до привремене неспособности за рад, коју утврди надлежна здравствена институције и по тој основи запосленог упути на боловање, запослени ће по истеку периода боловања да настави с кориштењем годишњег одмора.

(3) О настанку привремене неспособности за рад, као и о престанку привремене неспособности за рад, те наставку кориштења годишњег одмора запослени је дужан одмах, без одлагања да обавијести послодавца.

Члан 12. (Начин кориштења годишњег одмора)

(1) Годишњи одмор може се користити у једном или два дијела.

(2) Ако запослени користи годишњи одмор у дијеловима, први дио користи без прекида у трајању од најмање десет радних дана у току календарске године, а други дио најкасније до 30. јуна наредне године.

(3) Уколико запослени годишњи одмор користи у два дијела, први дио годишњег одмора у трајању од десет дана не може да пренесе у наредну календарску годину, уколико му је, у складу са важећим прописима омогућено кориштење тог дијела годишњег одмора.

Члан 13. (Право на кориштење једног дана годишњег одмора)

(1) Запослени има право да користи један дан годишњег одмора кад то жели, уз услов да је о томе писмено обавијестио непосредног руководиоца најкасније три радна дана прије његовог кориштења.

(2) О кориштењу једног дана годишњег одмора се не доноси посебно рјешење, с тим што је запослени дужан да обавијест из става (1) овог члана достави на обрасцу захтјева за кориштење једног дана годишњег одмора прописаном Анексом 3, који чини саставни дио ове Одлуке.

Члан 14. (План кориштења годишњих одмора)

(1) Начин и вријеме кориштења годишњих одмора запослених одређује се Планом кориштења годишњих одмора.


(2) План кориштења годишњих одмора за предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине, министра и замјеника министра у министарствима Босне и Херцеговине, руководиоца и замјеника руководиоца управних организација, доноси Савјет министара на приједлог Генералног секретаријата Савјета министара, најкасније до 1. априла текуће године за текућу пословну годину, у складу са потребама рада, односно са годишњим програмом рада Савјета министара.

(3) План кориштења годишњих одмора за запослене у институцији доноси руководилац институције, најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину, у складу са потребама рада и планом рада институције, водећи рачуна да се истим не доведе у питање нормално одвијање процеса рада организацио-них јединица унутар институције, односно нормално функционисање институције.

(4) У поступку сачињавања Плана кориштења годишњих одмора, уколико је то могуће у односу на потребе рада, руководилац институције ће водити рачуна и о израженим писменим жељама запослених.

Члан 15. (Колективни годишњи одмор)

Савјет министара Босне и Херцеговине може, на образложен захтјев руководиоца институције, у складу са потребама рада, одлуком да одобри кориштење колективног годишњег одмора у цијелости или само први дио.

Члан 16. (Подношење захтјева за кориштење годишњег одмора)

(1) У циљу осигурања организације кориштења годишњих одмора, у складу са потребама рада запослени најмање 30 дана прије кориштења годишњег одмора подноси захтјев за кориштење годишњег одмора прописан на обрасцу Анекса 1, који чини саставни дио ове Одлуке.

(2) Образац Анекса 1 из става (1) овог члана потписује: а) предсједавајућем Савјета министара један од

замјеника предсједавајућег Савјета министара б) министрима и замјеницима министара, руководио-

цима и замјеницима руководилаца самосталних управних организација предсједавајући Савјета министара односно један од замјеника предсједа-вајућег Савјета министара

ц) руководиоцима и замјеницима руководилаца управних организација у саставу министарства министар, односно у његовој одсутности замјеник министра ресорног министарства.

(3) Образац Анекса 1 за остале запослене потписом одобрава руководилац основне организационе једини-це, а у случају неслагања руководиоца основне органи-зационе јединице, коначну одлуку о кориштењу годишњег одмора запосленог доноси руководилац институције.

(4) Запослени има право на подношње захтјева за одобра-вање кориштења годишњег одмора и прије доношења Плана кориштења годишњих одмора из члана 14. ове Одлуке, у ком случају се доноси посебно рјешење.

Члан 17. (Рјешење о кориштењу годишњег одмора)

(1) На основу утврђеног плана кориштења годишњег одмора из члана 14. ове Одлуке, руководилац доноси појединачна рјешења којима одобрава кориштење годишњег одмора запослених.

(2) За предсједавајућег Савјета министара рјешење доноси један од његових замјеника, а за министре и замјенике министара у министарствима Босне и Херцеговине, као

и руководиоце самосталних управних организација, рјешење доноси предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине, за руководиоца и замјеника руководиоца управне организације у саставу министар-ства рјешење доноси министар, а у случају његове одсутности замјеник министра министарства у чијем саставу егзистира та управна организација.

(3) Уколико се годишњи одмор користи у два дијела, у рјешењу о кориштењу годишњег одмора се наводи период кориштења првог и другог дијела годишњег одмора.

(4) Уколико није познат период кориштења другог дијела годишњег одмора у рјешењу може да се наведе да ће се други дио користити у договору са непосредним руководиоцем.

(5) У случају из става (3) овог члана запослени је дужан поднијети захтјев за кориштење преосталог дијела годишњег одмора прописан на обрасцу Анекса 2, који чини саставни дио ове Одлуке.

(6) Рјешење о кориштењу годишњег одмора, односно одобрење за кориштење другог дијела годишњег одмора мора да се достави запосленом најмање 15 дана прије почетка кориштења годишњег одмора.

(7) На рјешење о годишњем одмору из става (1) овог члана може да се изјави приговор руководиоцу институције, односно доносиоцу рјешења у року од 30 дана од дана достављања рјешења, као и на одобрење за кориштење другог дијела годишњег одмора поднесеног на обрасцу Анекса 2.

(8) Ако руководилац институције, односно доносилац рјешења не одлучи по приговору у року из става (6) овог члана може да се покрене радни спор пред Судом Босне и Херцеговине у даљњем року од 30 дана.

Члан 18. (Прекид кориштења годишњег одмора)

(1) Руководилац институције може, изузетно, да донесе рјешење о измјени рјешења о кориштењу годишњег одмора запосленом ради прекида кориштења годишњег одмора запосленог, у оправданим случајевима, као што су виша сила, потреба хитног извршавања посла, као и у другим оправданим случајевима.

(2) Рјешење из става (1) овог члана за предсједавајућег Савјета министара доноси један од његових замјеника, а за министре и замјенике министара у министарствима Босне и Херцеговине, као и руководиоце самосталних управних организација, рјешење доноси предсједавају-ћи Савјета министара Босне и Херцеговине, за руково-диоца и замјеника руководиоца управне организације у саставу министарства рјешење доноси министар, а у случају његове одсутности замјеник министра министарства у чијем саставу егзистира та управна организација.

(3) Рјешењем из става (1) овог члана таксативно се наводе и образлажу разлози због којих је донијето Рјешење о измјени рјешења о кориштењу годишњег одмора.

(4) Запосленом којем се прекине годишњи одмор припада право на накнаду стварних трошкова проузрокованих доношењем рјешења из става (1) овог члана, у складу са позитивним прописима и на бази презентоване документације.

(5) Запослени, којем је измијењено рјешење о кориштењу годишњег одмора, из става (1) овог члана, има право да захтијева кориштење неискориштеног дијела годишњег одмора у договору са доносиоцем рјешења.

(6) Запослени има право да захтијева да му се измијени рјешење о кориштењу годишњег одмора, у изузетно


оправданим случајевима уз детаљно образложење разлога за измјену.

(7) О захтјеву из става (4) овог члана одлучује се рјеше-њем, које доноси руководилац институције, односно лице овлаштено за доношење рјешења о кориштењу годишњег одмора.

Члан 19. (Обавеза планирања кориштења другог дијела годишњег

одмора) Уколико у рјешењу из члана 17. става (3) ове Одлуке

није наведен период кориштења другог дијела годишњег одмора, него је наведено да ће се исти користити у договору са непосредним руководиоцем, непосредни руководилац је дужан најкасније до 31. јануара наредне године да сачини план кориштења другог дијела годишњег одмора, који се доставља руководиоцу институције на одобравање, како би се благовремено осигурали услови за нормално функционисање институције.

Члан 20. (Надзор над примјеном)

Надзор над примјеном ове Одлуке врши Управни инспекторат Министарства правде Босне и Херцеговине.

Члан 21. (Кривичне одредбе)

Казном од 800 КМ до 3.000 КМ може да се казни руководилац институције уколико:

a) запосленом ускрати право на кориштење годишњег одмора или му исплати накнаду умјесто кориштења годишњег одмора (члан 4. Одлуке)

b) омогући запосленом кориштење годишњег одмора након престанка радног односа (члан 10. Одлуке)

c) запосленом у вријеме трајања годишњег одмора урачунава дане одмора током седмице, вријеме привремене неспособности за рад (боловање), вријеме празника у које се не ради, као и друго вријеме изостанка са рада које се запосленом признаје у стаж осигурања (члан 11. Одлуке)

d) запосленом онемогући кориштење једног дана годишњег одмора супротно члану 13. ове Одлуке (члан 13. Одлуке)

e) не донесе План кориштења годишњих одмора, или га донесе неблаговремено (члан 14. Одлуке)

f) не донесе рјешење о кориштењу годишњег одмора запосленом (члан 17. став (1) Одлуке)

g) не достави запосленом рјешење или обавијест о кориштењу годишњег одмора најмање 15 дана прије почетка кориштења годишњег одмора (члан 17. став (6) Одлуке)

h) донесе рјешење о измјени рјешења о кориштењу годишњег одмора запосленом, односно, рјешење о прекиду годишњег одмора запосленом без оправданог разлога (члан 18. Одлуке).

Члан 22. (Престанак важења прописа)

Ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи Одлука о условима и начину кориштења годишњег одмора званичника и њихових савјетника у Савјету министара Босне и Херцеговине и министарствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 10/03), као и одредбе Одлуке о условима и начину кориштења годишњег одмора за државне службенике и намјештенике у министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине, службама, органима и институцијама Савјета министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 27/04), које се односе на запосленике у институцијама Босне и Херцего-вине.

Члан 23. (Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења, а објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 113/19 02. јула 2019. године

Сарајево



Na osnovu člana 29. stav (2) Zakona o radu u institucijama

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05, 60/10, 32/13 i 93/17), a u vezi sa članom 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 174. sjednici održanoj 02. jula 2019. godine, donijelo je

ODLUKU O USLOVIMA, KRITERIJIMA I NAČINU KORIŠTENJA

GODIŠNJEG ODMORA ZA ZAPOSLENIKE I DRUGE BUDŽETSKE KORISNIKE U INSTITUCIJAMA BOSNE I

HERCEGOVINE Član 1.

(Predmet) (1) Ovom Odlukom utvrđuju se uslovi, kriteriji za određivanje

dužine godišnjeg odmora i način korištenja godišnjeg odmora za zaposlenike u institucijama Bosne i Hercegovine i njezinim organima kao i za ostale budžetske korisnike (u daljem tekstu: zaposleni), a koji nisu propisani odredbama Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05, 60/10, 32/13 i 93/17) ili drugim zakonom.

Član 2. (Obim primjene)

(1) Ovom Odlukom propisuju se uslovi, kriteriji za određivanje dužine godišnjeg odmora i način korištenja godišnjeg odmora za zaposlenike u institucijama Bosne i Hercegovine i njezinim organima, koji nisu državni službenici ili su izričito izuzeti iz Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10, 40/12 i 93/17), zaposlenike koji su zaposleni u javnim preduzećima Bosne i Hercegovine, pravnim subjektima koje osnivaju institucije Bosne i Hercegovine, udruženjima i fondacijama Bosne i Hercegovine, međuentitetskim korporacijama i drugim institucijama za obavljanje dodat-nih nadležnosti u Bosni i Hercegovini, kao i za ostale budžetske korisnike, a koji nisu propisani odredbama Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ili drugim zakonom.

(2) Odredbe ove Odluke ne odnose se na zaposlene čije je trajanje godišnjeg odmora regulisano posebnim zakonom.

Član 3. (Upotreba izraza)

Izrazi koji su radi preglednosti dani u jednom gramatičkom rodu u ovoj Odluci bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene.

Član 4. (Pravo na godišnji odmor)

(1) Pravo na godišnji odmor u svakoj kalendarskoj godini imaju svi zaposleni u trajanju od najmanje 20 radnih dana za kalendarsku godinu.

(2) Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor. (3) Zaposlenom se ne može uskratiti pravo na godišnji odmor

niti mu se može izvršiti isplata naknade umjesto korištenja godišnjeg odmora.

Član 5. (Kriteriji i trajanje godišnjeg odmora)

(1) Broj radnih dana iz člana 4. stav (1) ove Odluke uvećava se prema narednim kriterijima: a) Zavisno od dužine radnog staža:

1) od jedne do pet godina - jedan radni dan 2) od pet do 10 godina - dva radna dana

3) od 10 do 15 godina - tri radna dana 4) od 15 do 20 godina - četiri radna dana 5) od 20 do 25 godina - pet radnih dana 6) od 25 do 30 godina - šest radnih dana 7) preko 30 godina - osam radnih dana.

b) Zavisno od socijalnih uslova i zdravstvenog stanja zaposlenog, i to: 1) samohrani roditelj, staratelj ili usvojitelj sa

jednim maloljetnim djetetom - tri radna dana 2) samohrani roditelj, staratelj ili usvojitelj sa dvoje

i više maloljetne djece - četiri radna dana 3) roditelj, staratelj ili usvojitelj sa jednim maloljet-

nim djetetom - dva radna dana 4) roditelj, staratelj ili usvojitelj sa dvoje i više

maloljetne djece - tri radna dana 5) zaposlenik koji je invalid, hronični ili teški

bolesnik - tri radna dana. c) Zavisno od kategorije radnog mjesta:

1) NSS i KV – jedan radni dan 2) referent i viši referent - dva radna dana 3) referent specijalist i samostalni referent - tri

radna dana 4) za zaposlenike VSS, zavisno od vrste i

složenosti poslova, ovlaštenja i odgovornosti, a na koje se primjenjuje Zakon o radu u institucijama Bosne i Hercegovine, primjenjivat će se kriteriji za uvećanje godišnjeg odmora propisani podzakonskim aktom, kojim se reguliše pravo na godišnji odmor državnih službenika u institucijama Bosne i Hercegovine, što će utvrđivati rukovodilac institucije u pos-tupku donošenja rješenja o korištenju godišnjeg odmora za svako radno mjesto ponaosob

5) predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, ministri i zamjenici ministara u ministarstvima Bosne i Hercegovine - sedam radnih dana

6) rukovodioci i zamjenici rukovodilaca samostal-nih upravnih organizacija i upravnih organi-zacija u sastavu ministarstva - pet radnih dana.

d) Zavisno od specifičnosti uslova radnog mjesta: 1) za rad na teškim ili po zdravlje opasnim

uslovima - do tri radna dana 2) za rad u smjenama - do tri radna dana.

(2) Uvećanje godišnjeg odmora po osnovi stava (1) tačke b) alineja 1) do 5) ovog člana može se ostvariti samo po jednoj osnovi, uz dostavljanje dokaza o ispunjavanju uslova u prilogu Zahtjeva za korištenje godišnjeg odmora.

(3) Uvećanje godišnjeg odmora po osnovi iz stava (1) tačka d) ovog člana zaposleni ostvaruje shodno sa listom radnih mjesta zavisno od specifičnosti uslova radnog mjesta, koju utvrđuje rukovodilac institucije posebnom odlukom, na način da se za svako radno mjesto sa specifičnim uslovima rada utvrđuje i broj radnih dana za koliko se godišnji odmor uvećava, a najviše tri radna dana.

(4) Pod pojmom hronični bolesnik podrazumijeva se bolesnik čija se bolest ne može izliječiti, a ista ima uticaja na kvalitet života zaposlenog, što se dokazuje medicinskom doku-mentacijom.

(5) Pod pojmom teška bolest podrazumijeva se bolest koja predstavlja osnov za ostvarivanje prava na naknadu shodno sa propisima o platama i naknadama zaposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine, sve dok takva bolest traje.

(6) Pod pojmom invalid smatra se zaposleni kojem je rješenjem nadležne institucije utvrđena invalidnost od najmanje 60%


oštećenja organizma, a po kojoj osnovi, u smislu važećih propisa ostvaruje i pravo na naknadu po osnovi invalidnosti.

Član 6. (Ukupna dužina godišnjeg odmora)

Dužina godišnjeg odmora sa svim uvećanjima po utvrđenim kriterijima ne može trajati duže od 30 radnih dana, osim ukoliko je to propisano posebnim zakonom ili kolektivnim ugovorom.

Član 7. (Promjena osnove za trajanje godišnjeg odmora)

(1) Osnove koje po odredbama ove Odluke utiču na dužinu godišnjeg odmora uzimaju se u obzir sa stanjem na dan donošenja rješenja o godišnjem odmoru.

(2) Nakon donošenja rješenja o godišnjem odmoru, promjene osnova za trajanje godišnjeg odmora ne mogu uticati na utvrđenu dužinu trajanja godišnjeg odmora.

Član 8. (Sticanja prava na korištenje godišnjeg odmora u punom trajanju) (1) Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos, zaposleni koji

ima prekid rada između dva radna odnosa duži od pet dana i zaposleni koji se nalazio na neplaćenom odsustvu na lični zahtjev u trajanju dužem od tri mjeseca, pravo na godišnji odmor u punom trajanju stiče nakon navršenih šest mjeseci neprekidnog rada.

(2) Ako zaposleni sa statusom predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, ministra i zamjenika ministra u ministarstvima Bosne i Hercegovine, rukovodioca i zamjenika rukovodilaca samostalnih upravnih organizacija i upravnih organizacija u sastavu ministarstva nije stekao pravo na godišnji odmor u smislu stava (1) ovog člana, ima pravo na srazmjerni dio godišnjeg odmora, u trajanju od po pet dana godišnjeg odmora za svaki navršeni mjesec dana rada.

(3) Ako zaposleni sa statusom zaposlenika nije stekao pravo na godišnji odmor u smislu stava (1) ovog člana, ima pravo na srazmjerni dio godišnjeg odmora, u trajanju od po tri dana godišnjeg odmora za svaki navršeni mjesec dana rada u instituciji.

Član 9. (Pravo na korištenje godišnjeg odmora kod ugovora na određeno

vrijeme) (1) Zaposlenik sa kojim je zaključen ugovor o radu na

određeno vrijeme kraće od šest mjeseci ima pravo na srazmjerni dio godišnjeg odmora, u trajanju od po tri dana godišnjeg odmora za svaki navršeni mjesec dana rada.

(2) Rukovodilac institucije je dužan osigurati da zaposlenik godišnji odmor iz stava (1) ovog člana iskoristi u periodu trajanja ugovora o radu na određeno vrijeme.

Član 10. (Nemogućnost korištenja godišnjeg odmora nakon prestanka

radnog odnosa) (1) Poslodavac je dužan zaposlenom omogućiti korištenje

prava na godišnji odmor u toku kalendarske godine, a prije prestanka radnog odnosa u intituciji.

(2) Zaposleni koji nije u toku kalendarske godine iskoristio godišnji odmor, a prestao mu je radni odnos, nema pravo na korištenje godišnjeg odmora ni po kojoj osnovi nakon prestanka radnog odnosa u instituciji.

(3) Najkraći plaćeni godišnji odmor ne može se zamijeniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa (direktiva 2003/88/EZ).

Član 11. (Period koji se ne uračunava u godišnji odmor)

(1) U vrijeme trajanja godišnjeg odmora ne uračunavaju se dani odmora u toku sedmice, vrijeme privremene nesposobnosti

za rad (bolovanje), vrijeme praznika u koje se ne radi, kao i drugi dani izostanka sa rada koji se zaposlenom priznaju u staž osiguranja.

(2) Ukoliko kod zaposlenog u toku korištenja godišnjeg odmora dođe do privremene nesposobnosti za rad, koju utvrdi nadležna zdravstvena institucije i po toj osnovi zaposlenog uputi na bolovanje, zaposleni će po isteku perioda bolovanja nastaviti s korištenjem godišnjeg odmora.

(3) O nastanku privremene nesposobnosti za rad, kao i o prestanku privremene nesposobnosti za rad, te nastavku korištenja godišnjeg odmora zaposleni je dužan odmah, bez odlaganja obavijestiti poslodavca.

Član 12. (Način korištenja godišnjeg odmora)

(1) Godišnji odmor može se koristiti u jednom ili dva dijela. (2) Ako zaposleni koristi godišnji odmor u dijelovima, prvi dio

koristi bez prekida u trajanju od najmanje deset radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi dio najkasnije do 30. juna naredne godine.

(3) Ukoliko zaposleni godišnji odmor koristi u dva dijela, prvi dio godišnjeg odmora u trajanju od deset dana ne može prenijeti u narednu kalendarsku godinu, ukoliko mu je, shodno s važećim propisima omogućeno korištenje tog dijela godišnjeg odmora.

Član 13. (Pravo na korištenje jednog dana godišnjeg odmora)

(1) Zaposleni ima pravo koristiti jedan dan godišnjeg odmora kad to želi, uz uslov da je o tome pismeno obavijestio neposrednog rukovodioca najkasnije tri radna dana prije njegovog korištenja.

(2) O korištenju jednog dana godišnjeg odmora se ne donosi posebno rješenje, s tim što je zaposleni dužan obavijest iz stava (1) ovog člana dostaviti na obrascu zahtjeva za korištenje jednog dana godišnjeg odmora propisanom Aneksom 3, koji čini sastavni dio ove Odluke.

Član 14. (Plan korištenja godišnjih odmora)

(1) Način i vrijeme korištenja godišnjih odmora zaposlenih određuje se Planom korištenja godišnjih odmora.

(2) Plan korištenja godišnjih odmora za predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, ministara i zamjenika ministara u ministarstvima Bosne i Hercegovine, rukovodilaca i zamjenika rukovodilaca upravnih organiza-cija, donosi Vijeće ministara na prijedlog Generalnog sekretarijata Vijeća ministara, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za tekuću poslovnu godinu, shodno sa potrebama rada, odnosno sa godišnjim programom rada Vijeća ministara.

(3) Plan korištenja godišnjih odmora za zaposlene u instituciji donosi rukovodilac institucije, najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, shodno sa potrebama rada i planom rada institucije, vodeći računa da se istim ne dovede u pitanje normalno odvijanje procesa rada organiza-cionih jedinica unutar institucije, odnosno normalno funkcionisanje institucije.

(4) U postupku sačinjavanja Plana korištenja godišnjih odmora, ukoliko je to moguće u odnosu na potrebe rada, rukovodilac institucije će voditi računa i o izraženim pismenim željama zaposlenih.

Član 15. (Kolektivni godišnji odmor)

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može, na obrazložen zahtjev rukovodica institucije, shodno sa potrebama rada,


odlukom odobriti korištenje kolektivnog godišnjeg odmora u cijelosti ili samo prvi dio.

Član 16. (Podnošenje zahtjeva za korištenje godišnjeg odmora)

(1) U cilju osiguranja organizacije korištenja godišnjih odmora, shodno potrebama rada zaposleni najmanje 30 dana prije korištenja godišnjeg odmora podnosi zahtjev za korištenje godišnjeg odmora propisan na obrascu Aneksa 1, koji čini sastavni dio ove Odluke.

(2) Obrazac Aneksa 1 iz stava (1) ovog člana potpisuje: a) predsjedavajućem Vijeća ministara jedan od

zamjenika predsjedavajućeg Vijeća ministara b) ministrima i zamjenicima ministara, rukovodiocima i

zamjenicima rukovodilaca samostalnih upravnih orga-nizacija predsjedavajući Vijeća ministara odnosno jedan od zamjenika predsjedavajućeg Vijeća ministara

c) rukovodiocima i zamjenicima rukovodilaca upravnih organizacija u sastavu ministarstva ministar, odnosno u njegovoj odsutnosti zamjenik ministra resornog ministarstva.

(3) Obrazac Aneksa 1 za ostale zaposlene potpisom odobrava rukovodilac osnovne organizacione jedinice, a u slučaju neslaganja rukovodioca osnovne organizacione jedinice, konačnu odluku o korištenju godišnjeg odmora zaposlenog donosi rukovodilac institucije.

(4) Zaposleni ima pravo na podnošnje zahtjeva za odobravanje korištenja godišnjeg odmora i prije donošenja Plana korištenja godišnjih odmora iz člana 14. ove Odluke, u kom slučaju se donosi posebno rješenje.

Član 17. (Rješenje o korištenju godišnjeg odmora)

(1) Na osnovu utvrđenog plana korištenja godišnjeg odmora iz člana 14. ove Odluke, rukovodilac donosi pojedinačna rješenja kojima odob

broj065 - sllist.basllist.ba/glasnik/2019/broj065.pdf · Godina XXIII Petak, 27. rujna/septembra...

Documents

Transcript of broj065 - sllist.basllist.ba/glasnik/2019/broj065.pdf · Godina XXIII Petak, 27. rujna/septembra...