BROJ 45 / MAJ 2018.

45

Organic News 2

Sadržaj

IMPRESSUM

IzdavačNacionalna asocijacija

za razvoj organske proizvodnje

“Serbia organika”http://www.serbiaorganica.info

Bojanska 19, Beogradtel: 065 855 68 68

office@serbiaorganica.orgISSN 2217-9844 (Online)

Rukovodilac projekta: Ivana Simić

Saradnici:Olga Kešelj

Dr Vladan UgrenovićDr Vladimir Filipović

Grafičko oblikovanje:Vera Jaraković

Izdvajamo

Budući mladi stručnjaci na stručnoj praksi iz oblasti organske •proizvodnje 3

Najmlađi se bave baštovanstvom po organskim principima u •vrtićima 3

Domaće vesti i događaji

Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu • 4

Konferencija o organskoj proizvodnji • 4

Podsticaji u organskoj proizvodnji u 2018. godini • 5

Trening za kontrolne organizacije • 6

Treći poslovni susreti organskih proizvođača na 85. •međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 6

Projekat Organic bridge razvija organsku poljoprivredu • 6

Troškovi sa kojima se suočavaju proizvođači organskog voća i •povrća 7

Prvi sajam zemljoradničkog zadrugarstva • 8

GIZ: Besplatan softver za organske poljoprivrednike • 8

Učenici i nastavnici Poljoprivredne škole PK Beograd u poseti •organskoj farmi u Čurugu 8

Dan zaštite prirode Srbije • 9

Poljoprivredni savetnik

Puževi golaći i kako smanjiti njihov štetan uticaj • 9

Najbolji projekat iz oblasti organske proizvodnje • 11

Iz sveta

Evropski parlament je usvojio novi zakonski okvir EU iz oblasti •organske proizvodnje 12

IFOAM i FIBL studija: Socio – ekonomski uticaji GMO – a na •evropsku poljoprivredu 12

EU zabranjuje tri pesticida koja štete pčelama • 13

Australija: Organskim proizvođačima prete nova pravila za uvoz •semena 13

Austrija: Veliko povećanje organske proizvodnje u Tirolu • 14

Portugalski sertifikovani organski operatori objavljeni •na BIOC.INFO 14

Sajam GreenTech Amsterdam sa „Organic Farmers“ • 14

Reč struke

Korisni insekti – polinatori • 15

Žuti i beli kokotac • 16

3 Organic News

je praktičnim angažovanjem na poljo­privrednim gazdinstvima, u pre du zećima, zadrugama i kontrolnim organizacijama. Tokom maja su prvi praktikanti započeli praksu, i njihove reakcije i zadovoljstvo pokazuje da se radi o budućim mladim stručnjacima koji su prosto vapili za praktičnim znanjem i mogućnošću da se bave strukom i provere svoja teoretska znanja iz škola. Zaista je konkurs pobudio veliko intere­sovanje i kod mladih diplomaca i poslo­davaca i program je kao takav pokazao da organska proizvodnja budi sve veće interesovanje u javnosti, ne samo kao način dobijanja kontrolisanih i bezbedni­jih proizvoda već i kao način ostvariva nja prihoda i postaje primamljiv način samo­zapošljavanja, posebno kod mladih ljudi koji imaju gazdinstva, a nisu sigurni koji pravac odabrati.

Budući mladi stručnjaci na stručnoj praksi iz oblasti organske proizvodnje

Na konkurs se prijavilo ukupno 143 kandi­data, od kojih je 120 ispunilo uslove pro­pisane pozivom, a 24 ukupno prijavljena poslodavca, među kojima su kompanije, poljoprivredna gazdinstva, zemljoradni­čke zadruge i udruženja, je iskazalo po­trebu za 60 kandidata određenih stručnih profila. Veliki broj prijavljenih kandidata koji su u skladu sa javnim pozivom stu­denti završne godine, apsolventi ili već di plomirani inženjeri poljoprivrednih i prehrambeno­tehnoloških fakulteta po­kazuje da je velika zainteresovanost mla­dih za usavršavanje iz ovih oblasti. Takođe su i poslodavci iskazali veliku zaintereso­vanost da se uključe u edukaciju i men­toring mladih kadrova i time učestvuju u ovom projektu koji je prvi ovakve prirode na našim prostorima. Tokom perioda selekcije će ukupno dva­deset kan didata tokom tri meseca stručne

Uz podršku nemačke razvojne saradnje u okviru projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih“ Serbia Organika realizuje projekat „Stručna praksa iz oblasti organske proizvodnje“ čiji je cilj sticanje praktičnih znanja i veština u oblasti organske poljoprivredne proizvodnje i prerade po principima organske proizvodnje, radi osnaživanja stručnih kadrova sektora i podsticanja zapošljavanja mladih u Srbiji u ovoj oblasti.

IzdvajamO

prakse imati priliku da steknu, prodube iskustva i znanja iz oblasti organske pol­joprivrede, prerade po princi pima or­ganske proizvodnje i kontrole operatera uključenih u sistem kontrole i sertifikaci­

Najmlađi se bave baštovanstvom po organskim principima u vrtićima

Kao partner na projektu, Serbia Orga ni­ka se u saradnji sa predškolskim usta no­

vajanja dobrih navika u ishrani u okviru predškolskih ustanova, gde Fondacija ispi­tuje mogućnosti dalje implementacije ovog i sličnih programa u vrtićima širom Srbije.Cilj projekta je pružanje podrške napo­rima institucija da predškolske ustanove budu prva stepenica učenja i zdravih na­vika koje deca stiču.

Fondacija „Novak Đoković “ sprovodi projekat „Azbuka dobrih navika“ koji je nastao iz potreba dece, roditelja i predškolskih ustanova za formira­njem dobrih navika u ishrani mališana u ranom uzrastu.

va ma u Beogradu, Ubu i Svilajncu bavi uspostavljanjem i održavanjem „Dobrih bašta“ po svim principima organske pro­izvodnje u kojima se deca upoznaju sa pri­rodnim procesima i učestvuju u radovi­ma u baštama pod nadzorom vaspitača i stručnjaka Serbia Organike. Takođe je va žan aspekat ovog projekta edukacija vas pi tača i roditelja o organskoj proizvod­nji kako bi oni deci dalje prenosili stečena znanja i iskustva tokom realizacije pro­jekta. Deca će sa vaspitačima uz stručnu podršku tima Serbia Organike imati pri­like i da se upoznaju sa organskom proiz­vodnjom na organskim gazdinstvima gde će organski proizvođači na licu mesta po­deliti sa njima svoja znanja i iskustva ste­čena u bavljenju ovom proizvodnjom.Zbog unapređenja zdravih navika u is­hra ni sprovodiće se i radionice kuvanja za roditelje i decu. „Azbuka dobrih navika“ je pilot program edukacije i praktičnog us­

Organic News 4

Domaće vesti i Događaji

Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu

Konferencija o organskoj proizvodnji

Zemlja prijatelj 85. Međunarodnog po­ljo privrednog sajma je bila Francuska, a u okviru kolektivnih izložbi predstavili su se i privrednici iz Austrije, Bosne i Herce­govine, Crne Gore, Holandije, Italije, Iz­raela, Kine, Mađarske, Španije i Tunisa. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vo doprivrede i ove godine je podržalo orga nizovanje Nacionalne izložbe stoke, na kojoj se našlo 1.600 životinja. U okviru

Na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu održanom u Novom Sadu u periodu od 15. do 21. maja nastu­pilo je oko 1500 izlagača iz 30 zemalja, a predstavljeni su proizvodi i usluge iz ukupno 60 zemalja.

izložbe „Kvalitet više“ predstavljeni su or­ganska proizvodnja, proizvodi sa geograf­skim poreklom, proizvodi sa oznakom srp ski kvalitet i prvi put zanatske pivare.Izuzetno bogata i raznovrsna je bila i iz­ložba poljoprivredne mehanizacije, a po se­tioci koji su poželeli i da kupe nešto mogli su da iskoriste sajamski popust od 3 do 10 odsto. Tokom sajma u Kongresnom cen­tru su održani stručni skupovi, kongresi,

pre davanja i konferencije na kojima su pri vrednici i stručnjaci iz mnogih ob lasti raz menjivali znanja i iskustva.Ta kođe je 18. i 19. maja održan i Prolećni festival vina na kojem je oko 100 izlagača promovisalo najkvalitetnija vina i rakije sa naših prostora. Tradicionalno su pose­tioci mogli da sa kupljenim ulaznicama učestvuju u poklon igri, i dobiju neki od dva traktora ili roto frezu.

Dvodnevna međunarodna konferencija o organskoj proizvodnji koju je po drugi put organizovala Privredna komora Sr­bije uz podršku Nemačko­srpske razvojne saradnje(GIZ), okupila je u Beo gradu predstavnike najvažnijih ino stranih i domaćih institucija u ovoj oblasti, stru­čnja ke, proizvođače, izvoznike, pred­stavnike kontrolnih organizacija, trgo­vinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Ev­ropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su bile: novi trendovi i za­konska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, prist­

up finansijama. Predstavnica IFOAM­a je predstavila najnovije statističke po­datke o razvoju organske proizvodnje u svetu i Evropi koji ukazuju na veliki rast svih statističkih indikatora, koji se i dalje očekuje. Od predstavnika prerađivačkih kompanija su se mogla iskustva i izazo­vi u ovoj oblasti sa kojima se suočavaju.

Kako će se Srbija koja ima veliki poten­cijal u organskoj proizvodnji pozicionirati u budućnosti u svetu i Evropi ostaje da se vidi s obzirom da uvećavanje površina pod ovom proizvodnjom ide jako sporo, i nji­hov udeo ukupnoj obradivoj površini iznosi manje od pola procenta, a podrška dr ža­ve ovom sektoru je neadekvatna i mala.

5 Organic News

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o ko riš­ćenju podsticaja za organsku biljnu pro­iz vodnju (Objavljeno u „Službeni glasnik RS“, broj 31/18) kojim se podsticaji za organsku biljnu proizvodnju u 2018. go di­ni utvrđuju u odgovarajućem iznosu ko ji se uvećava 70% od iznosa za podsticaje koji se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljo­privredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, što iznosi 6.800,00 dinara/ha za or gan­sku biljnu proizvodnju. Ovaj iznos pod­sticaja je uve ćan u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 3.400,00 din/ha, ali treba napo menuti da ove godine nisu predviđeni podsticaji u vidu regresa za sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta kao mera koja je bila predviđena prošle godine i za organsku poljoprivredu je bila uvećana takođe 70% u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvod­nju u odnosu na cenu po litru odnosno kilogramu odgovarajućeg sredstva ko­riš ćenog u konvencionalnoj proizvodnji, tako da u suštini nema uvećanja.Maksimalni iznos po korisniku za ovu meru je predviđen kao i prošle godine u iznosu od 136.000,00 dinara, a rok za podnošenje zahteva je od 3. maja do 30. juna tekuće godine.

Podsticaji za stočarsku organsku proizvod­nju su uvećani za 40% u odnosu na kon­vencionalnu stočarsku proizvodnju, ali i dalje samo životinje koje su kvalitetne priplodne mogu da ostvare ovo pravo što je isti uslov kao i za konvenciona­lnu stočarsku proizvodnju.Ovi podsticaji su predviđeni za premiju za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje i za sledeće vrste životinja: tov junadi za koji je na primer iznos podsticaja 14.000 dinara po grlu u tovu; tov jagnjadi i jaradi u iznosu od 2.800 dinara po grlu u tovu; tov svinja u iznosu od 1.400 dinara po grlu u tovu; krave dojilje u iznosu od 28.000 dinara po grlu starosti preko 24 meseca mesa; košnice pčela u iznosu od 1.008 dinara po košnici; proizvodnju kon­zumne ribe, krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 14.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 9.800 dinara po grlu; kvalitetne priplodne krmače i neras­tove, roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 84 dinara po grlu; roditeljske kokoške la­kog tipa u iznosu od 140 dinara po grlu, roditeljske ćurke u iznosu od 420 dinara po grlu; kvalitetne priplodne matice riba šarana, kvalitetne priplodne matice riba.

Podsticaji u organskoj proizvodnji u 2018. godini

Ukupno za sve vrste podsticaja za sto­čarsku organsku proizvodnju korisnik pod sticaja može da ostvari maksimalan iz nos od 55.000.000,00 dinara.Ova mera je propisana sledećim pra vil ni­cima: Pravilnikom o izmenama pra vil ­nika o korišćenju podsticaja za organ­sku stočarsku proizvodnju (Objavljeno u „Službenom glasniku RS“, broj 31/18) i Pravilnikom o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju („Službeni glasnik RS“, broj 41/17 i 3/18).Pravo na podsticaje za obe mere ostva­ruju lica koja su upisana u Registar poljo­privrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) i nalaze se u aktivnom statusu, i to:1) fizičko lice – nosilac registrovanog ko­mercijalnog porodičnog poljopri vrednog gazdinstva; 2) preduzetnik; 3) pravno lice.Uredbom o raspodeli sredstava u poljo­privredi i ruralnom razvoju u 2018. godini (Objavljeno u „Službenom glasniku RS“, broj 18/18 od 9. marta 2018. godine) sred­stva opredeljena organskoj proizvodnji iznose 110.000.000 dinara što je za 20 miliona dinara više u odnosu na 2017. godinu od čega za organsku biljnu proiz­vodnju u iznosu od 40.000.000 dinara i organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 70.000.000 dinara.

I ove godine nema značajnije podrške organskoj proizvodnji – podsticaji biljnoj proizvodnji mali, a u stočarskoj proizvodnji ograničeni uslovi za ostvarivanje prava

Organic News 6

Tom prilikom nakon reči dobrodošlice od strane Jelene Drobnjak, sekretara udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine i menadžera VOK Marije Nikolajev, učešće na okruglom stolu „Podrška organskoj proizvodnji“ uzeli su: Prof. emeritus dr Bran­ka Lazić, Ivana Simić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju „Serbia organica“, Marko Rovčanin, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i Radmila Vučinić koja je govorila o IPARD sredstvima. Na ovogodišnjem okruglom stolu glavno pitanje za razmišljanje svih prisutnih je bilo kako i kroz koje mere agrarne politike podstaći razvoj organske proizvodnje u Republici Srbiji ističući generalne probleme među kojima su i nedovoljna subven­cionisanost proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom.S obzirom na potrebe organskih proizvođača za repromateri­jalom koji nije u dovoljnoj meri prisutan na tržištu, članovi VOK­a imali su priliku da čuju trenutne ponude partnerskih firmi. Tako je firma Arum Deč upoznala prisutne sa širokom paletom proizvoda semenskog materijala namenjenih u organ­skoj proizvodnji, sa akcentom i željom da u narednom periodu odlučno rade na stvaranju novih sorti. Ivana Jocić i Željko Pantić su isped kompanije AlgoTehnology, predstavili biostimulatore kao i preparate za folirajnu primenu, dok je firma Global Pro­ducts and Services predstavila veliki broj organskih đubriva. U poslednjem delu izlaganja prisutnima su se predstavili Prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa temom „Tržište organskih proizvoda u svetu i kod nas“, ukazujući na globalni rast površina pod organskom proizvod­njom u svetu i zahteve tržišta za organskim proizvodima kao i potencijale koje bi Srbija u ovoj oblasti trebalo da iskoristi.

Takođe, mnogobrojnim posetiocima ovog događaja obratio se i Master inž. poljoprivrede Milorad Živanov ispred Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ističući značaj pravilnog upravljanja zemljištem i važnosti očuvanja njegove plodnosti u kojoj organska poljoprivreda ima ključnu ulogu.

Organska poljoprivreda kako je mnogi smatraju budućim strateškim pravcem razvoja domaćeg agrara, danas, u Srbiji ima zabeleženi porast i to naročito u poslednjih par godina, ali to i dalje čini svega 0,4 % ukupnih poljoprivrednih površina u Srbiji sa čestim kolebanjem i promena u njihovom broju. Vojvođanski klaster organske poljoprivrede kao krovno udruženje tokom četiri godine svoga postojanja, uspeo je da stvori stabilnu sim­biozu između proizvođača, distributera, partnera i kooperanata u cilju unapređenja poslovanja, ali i povećanja inovativnosti, konkurentnosti i održivosti organske proizvodnje u Vojvodini. Pred sam kraj uspešno organizovanog susreta, prisutni su za­jedno posetili štand VOK i izložbu organskih proizvoda u hali 6 Novosadskog sajma. (VOK)

Trening za kontrolne organizacije

S erbia O rg a n i k a je nastavila sa edu kacijom kontrolnih organizacija koje oba vljaju kontrolu i sertifikaciju organ ske proizvodnje u Republici Srbiji. Trening pod nazivom: „Tehnologija pre­rade organskih proizvoda, osnovi mi­krobiološke ispravnosti i higijenskog inženjeringa i dizajna“ koji je održan tokom aprila 2018. godine na Poljopri­vrednom fakultetu u Beogradu privu­kao je veliko interesovanje predstavnika kontrolnih organizacija. Ovi treninzi su izu zetno važni za za produbljivanje zna­nja, ali i razmenu iskustava učesnika i pre davača.

Treći poslovni susreti organskih proizvođača na 85. međunarodnom poljoprivrednom sajmu

u Novom SaduU okviru 85. tradicionalnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održan je poslovni susret organskih proizvođača i izložba organskih proizvoda u organizaciji Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede, a uz podršku Privredne komore Vojvodine.

Projekat Organic bridge razvija organsku poljoprivredu

Proizvođači organske hrane iz Srbije i Hrvatske, njih 70, boravili su od 3. do 5. maja u Beču i okolnim mestima u studij­skoj poseti tamošnjim poljoprivrednim gazdinstvima. Stručna ekskurzija, u ko­joj su učestvovali i predstavnici srpskih i hrvatskih medija, realizovana je u ok­viru prekograničnog projekta Organic bridge, kako bi se po ljoprivrednici koji bave organskom proizvodnjom u Srbiji i Hrvatskoj upoznali sa principima i za­konskim rešenjima u EU, organizacijama i primerima dobre prakse u poljoprivrednim gazdinstvima, udruženjima, zadrugama i trgovinskim lancima. Studijsko putovanje organizovao je Centar za organsku proiz­vodnju Selenča zajedno sa Gradom Val­povom u Hrvatskoj, organizacijom Tera

Tehnopolis iz Osijeka i organizacijom Teras iz Subotice, partnerima na projektu „Organski most“.Proizvođači su obišli poljoprivredna gaz­dinstva i markete organskih proizvoda,

7 Organic News

Sagledavanje izazova i problema u sektoru organske proizvodnje, a posebno anali­zom primarne poljoprivredne proizvodnje odabranih vrsta voća i povrća (maline, višnje i paprike), dodatnih troškova u pre usmeravanju tokom perioda konver­zije, kao i one koje su u organskom sta­tusu i mogućnosti nadoknade propuštene ekonomske koristi zbog smanjenog obima proizvodnje/prinosa ili postignutih malih

kako bi stekli uvid u najnovije trendove kada je o proizvodnji ove hrane reč, ali i u funkcionisanje tržišta i najbolja rešenja za plasman onoga što uzgajaju u svojim baštama i štalama. Između osta­log, posetili su poljoprivredno dobro Ad­amah Biohof u mestu Glizendorf, jedno od najvećih porodičnih gazdin stava. Na imanju Adamah proizvod nja po vrća, voća i žitarica odvija se na oko 130 hek­tara, uključujući i plasteničku po vr tarsku proizvodnju. Zaokružen je u pot pu nosti proizvodno­tržišni lanac pa pro izvo de sa

farme vlasnici prodaju u vla stitoj Bio pro­davnici „Adamah“, dok osta tak pro izvo da isporučuju marketima i dru gim kupcima.Poseta Beču i austrijskim proizvođačima organske hrane deo je projekta koji se re­alizuje u okviru programa „Intereg IPA prekogranične saradnje“ (Interreg IPA Cross­broder Cooperation Programme Cro atia­Serbia 2014­2020). Reč je o najvećem projektu u branši organske proizvodnje u ovom delu Evrope, a Ev­ropska unija ga je podržala kako bi se kroz unapređenje te vrste poljoprivrede

pod stakle privredne i preduzetničke aktiv­nosti, razvilo tržište organskih proizvoda i poboljšao život u ruralnim sredinama.Neke od aktivnosti ovog projekta su uspo­stavljanje centra za ekološku proizvodnju s edukacijsko­proizvodnim poligonima za proizvodnju i preradu voća i povrća, te edukacije i savetovanja proizvođača u cilju unapređenja proizvodnog procesa, uvođenja inovacija u preradu voća i povrća, unapređenje marketinga…

(Centar za organsku proizvodnju Selenča)

Troškovi sa kojima se suočavaju proizvođači organskog voća i povrća

prodajnih cena, predstavlja predmet ovog projektnog zadatka.Sa aspekta ekonomske opravdanosti or ­ganske proizvodnje i stimulacije pro izvo­đača, važno je da se blagovremeno dobro proceni: Da li će ostvareni nivo prodajnih cena dobijenih organskih pro izvoda moći da nadoknadi izgubljenu ko rist nastalu sa smanjenim obimom pro izvodnje? Da li će nivo potražnje za or ganski dobije nim proizvodima moći da obezbedi odgo va­rajući nivo dobiti po ljo privrednim pro­izvođačima, ili će za njihovo brže preus­meravanje na organ sku proizvodnju biti neophodne po godnije mere agrarne poli­tike?Projekat ima za cilj da utvrdi kakve pro­mene nastaju u tehnologiji proizvodnje oda branih biljnih vrsta: maline, višnje i pa­prike prilikom prelaska sa konvencional­ne na sertifikovanu (organsku) proizvod­

Uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, i partnerska organizacija Serbia Organika, realizuju projekat „Utvrđivanje iznosa izgubljenog prihoda i dodatnih troškova u proizvodnji voća i povrća u periodu konverzije i u sertifikovanoj organskoj proizvodnji“

nju – tokom perioda konverzije, a zatim u punom statusu organske, do kakvih promena dolazi u korišćenju raspoloživih proizvodnih faktora – zemljišta, mehani­zacije, radne snage i drugih parametara, koje promene nastaju u strukturi i visini troškova proizvodnje određene kulture voća/povrća, do koje promene dolazi u strukturi i visini prinosa, a samim tim i vrednosti proizvodnje, da li i u kom ste­

penu dosadašnji iznosi podsticaja do­prinose orijentaciji i opstanku proizvođača u sistemu organske proizvodnje, koja je dužina perioda konverzije ekonomski pri­hvatljiva za proizvođača u voćarskoj/ po­vrtarskoj proizvodnji, da li tokom perioda konverzije proizvođač može da postigne ekonomsku održivost proizvodnje, na koji način proizvođaču mogu da se predoče ri­zici – proizvodni, finansijski i dr. prilikom opredeljenja za organsku proizvodnju, da li proizvođač ima tražnju, tržište i stalne kupce za planirane proizvode (tražnja za određenim proizvodima, nivo cena, kakva je konkurencija itd.), koje su to aktivnosti koje bi doprinele racionalizaciji poslova­nja u organskoj prozvodnji voća/povrća? Tokom relizacije projekta stručni tim Po­ljoprivrednog fakulteta i Serbia Organike obilazi organske proizvođače kako indi­vidualne tako i one koji su u sistemu grup­

ne sertifikacije radi sakupljanja potrebnih podataka i njihove analize. Organizovaće se i okrugli stolovi sa proizvođačima koo­perantima u pet regiona Srbije u kojima je najviše zastupljena grupna sertifikacija. Odabrane voćarske i povrtarske vrste se gaje u različitim regionima Srbije, od­nosno različitim agroekološkim i infra­strukturnim uslovima, pa će se podaci za istraživanja prikupljati od proizvođača iz

svih regiona Republike Srbije.Dobijeni rezultati će biti predstavljeni na javnoj prezentaciji i publikovani u studiji koja će biti distribuirana proizvođačima.Takođe će se izraditi i priručnik koji će biti podeljen proizvođačima i ostalim zainteresovanim za ovu oblast.Rezultati projekta će biti od koristi pro­izvođačima organskih proizvoda u pri­marnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pre­rađivačima i ostalim akterima u sektoru organskih proizvoda, a imaće i edukativni i naučni značaj. Očekuje se da ovi rezul­tati i predlozi budu smernica za dono­sioce odluka u agrarnoj politici, kako bi se adekvatno propisale mere podrške, po­drška za investiciona ulaganja (sufinan­siranje, refundiranje i sl.), aktivnosti u efi kasniji razvoj i održivost organske pro­izvodnje na gazdinstvima.

Organic News 8

Po prvi put u Srbiji, poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem imaju mogućnost besplatnog korišćenja jedinstvenog soft­vera koji će im omogućiti da modernizu­ju poslovanje i smanje admi nistrativni teret koji pada na proizvođače u organskoj poljoprivredi. Jedinstveni softver pod na­zivom Agrolife, razvila je fir ma Greensoft, a besplatno korišćenje u Srbiji, u okviru programa Nemačko­srp ske razvojne sara­dnje, omogućila je nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Obuke pro izvođača i kontrolnih organizacija za korišćenje ovog softvera, takođe uz po­dršku GlZ­a, počele su u martu 2018. go­dine. Planirano je da do kraja godine do 70% organskih proizvođača u Srbiji pređe na ovakav način vođenja dokumenata. Ovaj softver omogućava korisnicima unos poda­taka u digitalnu bazu i redovno digitalno ažuriranje, što smanjuje utrošak vremena i energije koji su do sada ulagali u vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne organizacije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Takođe, olakšava im praćenje administrativnih aktivnosti i aktivnosti u polju, a smanjuje mogućnost grešaka.

GIZ: Besplatan softver za organske poljoprivrednike

Učenici i nastavnici Poljoprivredne škole PK Beograd u poseti organskoj farmi u ČuruguPrvu organsku farmu muznih krava u Sr­biji u mestu Čurug koja posluje u okviru poslovnog Sistema Global Seed­a, imali su priliku da posete učenici i nastavni­ci Poljo privredne škole PK Beograd i da se na licu mesta upoznaju sa princi pima i standardima po kojima funkcioniše ova farma kojom bi se mogle pohvaliti i države koje su mnogo naprednije u organ­skoj proizvodnji od Srbije. Global Seed u okviru svog poslovanja sprovodi organsku biljnu i stočarsku proizvodnju na preko

2.000 hektara, proizvodi organsku stočnu hranu i proizvodi energiju iz obnovljivih izvora, čime imaju potpuno zaokružen sistem što je osnovni princip organske proizvodnje. Učenici škole koji pohađaju smerove – veterinarski i poljoprivredni tehničar – su se prvi put susreli sa organ­skom farmom i sa velikim interesovanjem su slušali i komunicirali sa predstavnikom farme koji nas je uputio u sve važne as­pekte proizvodnje.

Prvi sajam zemljoradničkog zadrugarstva i mladih domaćina sela Srbije održan je u periodu od 22. do 24. marta u sajamskoj hali Medison u Zrenjaninu, pod po­kroviteljstvom Vlade Republike Srbije – kabineta za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, čiji je ministar, Milan Krkobabić i svečano otvorio sajam. U okviru ove trodnevne sajamske smotre održane su i brojne tribine i savetovanja na temu poljoprivrede i života na selu sa centralnim tematskim skupom „Razvoj organ­ske proizvodnje u Srbiji“. Organizovan je i celodnevni kulturno­umetnički program uz promocije prehrambenih i zanatskih proizvoda.Ulaz je bio besplatan što je između ostalog i podstaklo dolazak oko 2000 posetilaca iz Srbije.

Prvi sajam zemljoradničkog zadrugarstva

9 Organic News

U prethodnom periodu, Nacionalno udru ženje za razvoj organske proizvod­nje „Serbia Organika“ je u više navrata, pre svega kroz savetodavni rad, projekte, isto tako kroz podršku udruženjima i os­talim grupacijama učestvovalo u očuvanju prirodne sredine. Kako se od 2009. go­dine, svakog 11. aprila, već deset godina zaredom obeležava „Dan zaštite prirode Srbije“ udruženje ovim putem želi da skrene pažnju svim učesnicima u lancu proizvodnje organske hrane i onim koji to tek treba da postanu i svim ostalima da još više čuvaju, štite i unapređuju bio­diverzitet, štite prirodu zbog postojećih i generacija koje dolaze. S tim u vezi „Serbia Organika“ nastavlja saradnju sa svim relevantnim institucijama i poje­dincima u oblasti organske proizvodnje i zaštite životne sredine. Jedan od skupova koji svojom misijom pokušava da skrene pažnju na primere dobre i loše prakse u očuvanju, zaštiti i unapređenju životne sredine i biodiverziteta jeste naučno stručni skup „Otvoreni dani biodiver­ziteta“, koji se od 2011. godine održava na različitim lokacijama u Republici Sr­

Dan zaštite prirode Srbije

biji, a čiji je suorganizator Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“. Skup kroz različite aspekte delovanja skreće pažnju javnosti na značaj očuvanja pre svega biljnih ali i ostalih prirodnih resursa. U okviru skupa se prezentuju aktuelne teme iz oblasti

organske proizvodnje i biodiverziteta. Skup prati i niz različitih aktivnosti koje se odvijaju putem predavanja, radioni­ca, televizijskih nastupa, objavljivanjem saopštenja u štampanim i elektronskim medijima i sl.

Puževi golaći i kako smanjiti njihov štetan uticaj

PoLjoPRivReDNi savetNiK

Životni ciklus puža golaća se sastoji iz tri faze: polaganje jaja, in­fatilna faza i faza odrasle jedinke. Iako su puževi hermafrositi, ta praksa je relativno neuobičajena. Puževi golaći mogu da pr­ezime u bilo kojoj fazi svog životnog ciklusa. Puž golać može da izlegne do 500 jaja godišnje u serijama od po 10­50. Želatinsta jaja, koja su 3­4 mm u prečniku, se obično polažu u pukotine u zemlji tokom proleća i jeseni. U idealnim uslovima jaja će se izleći u roku od 10 dana, iako se to može odložiti čak i za 100 dana

kada su loši uslovi, npr. hladno vreme. Postoje različite vrste ali naročito četiri vrste koje čine najviše štete su: mali sivi puž golać, baštenski puž golać i leopardasti puž golać, koji mogu prokopati tunele ispod zemlje do 1 metra i prouzrokovati oštećenje korena, kao i crni puž golać, koji je najveći ali prouzrokuje najmanje štete. Pri suvim uslovima, broj puževa golaća opada jer se njihova jaja isušuju. Iako puževi golaći postaju neaktivni u lošim uslovima, oni ponovo postaju aktivni pri blagom i vlažnom vremenu.

Puževi golaći predstavljaju značajan problem svim uzga ji va­či ma na posebno onim uslovima tople i vlažne klime.

KLjučNe PReveNtivNe meRe za KoNtRo LisaNje štetočiNa i boLesti

drenaža – vlažni uslovi su idealni za pu ževe golaće. Poboljšavajući struktu­ru zemljišta kroz odgovarajuću obradu zemljišta i komposta će pomoći u drenaži zemljišta. Uvođenjem peska u oblasti koje su obeležene kao oblasti za razmnožanje puževa golaća su takođe od pomoći.obrada zemljišta – sekundarno obra đi va­nje zemljišta posle sađenja, finije usi t nja­vanje zemljišta će pomoći da se stvore fi­nije leje preko kojih se puževi teže kre ću. leje – čvrste leje smanju prostore koje puževi golaći koriste kao sklonište i ta­kođe to obezbeđuje usevima da se brže ukorene i rastu što dalje od štetočina.

usLovi Koji PogoDuju Razvoju štetočiNa i boLesti

smeće i ostaci – količina smeća i ostataka će uticati na aktivnosti puža golaća. Smeće pomaže pužu golaću u kretanju i pred­stavlja vrstu zaštite od predatora.kvalitet leje – grubo odrađena leja će po­moći pužu golaću u kretanju i pružiće mu zaštitu od predatora dok će fino obrađene leje ometati njegovo kretanje.prethodni usevi – na primer, usevi koji se seju posle kupusnjača su posebno pod ri­zikom zbog povećane količine smeća.vremenski uslovi – topliji uslovi iznad 5°C će doprineti aktivnosti puževa golaća dok suvi i hladniji uslovi će smanjiti njihovo razmnožavanje.

insekti predatori – pružajući dobro stanište za njihove prirodne neprijatelje, kao što su tvrdokrilci, će pomoći u smanjenju broja puževa golaća. Bube se hrane njihovim jajima kao i samim puževima golaćima. Banke buba pružaju idealna staništa. Prolećne kulture smanjuju populaciju buba dok jesenje kulture imaju mali uticaj na njihove brojeve.ptice – mnoge ptice, naročito crni kos i drozd jedu poveći broj puževa golaća. Galebovi i vrane će takođe jesti puževe golaće, ako se nađu na polju ili u bašti. Obezbeđujući kućice za ptice, zimske hra­nilice, drveće i žive ograde i neobrađene površine koje će pomoći da se održi i poboljša poljoprivredni biodiverzitet će doprineti smanjenju populacije puževa.

Organic News 10

Kokoške i patke su takođe korisne u čišćenju od ovih napasti, kao i pre i posle žetve.drugi predatori – ježevi i žabe takođe smanjuju populaciju puževa golaća, obe­zbeđujući odgovarajuća staništa za njih može biti od pomoći.raznovrsnost u selekciji i pozicioni ra nju useva – odabir otpornih sorti može biti efektivan način u smanjivanju štete od puževa golaća, naročito kod krompira. Pažljivo razmislite gde biste gajili osetljive biljke u rotaciji, kao što je npr. zelena sa­lata.strategije diverzije – obezbeđivanje ma ­maca ili „žrtvenih“ useva, mogu do prineti kontroli ovih štetočina. Šargarepe, zele­na salata i gavez su svi privlačni puževima golaćima i mogu biti postavljani blizu glavnih useva. Ovo omogućuje sakupljanje štetočina u redovnim intervalima. Osim toga, mekinje, isečena šargarepa ili gavez se mogu postaviti kao mamac, što omogućava sakupljanje puževa golaća dok se hrane.vreme navodnjavanja – navodnjava­nje rano ujutru je bolje nego uveče jer je manja verovatnoća da se formira vlažni sloj preko koga prelaze puževi i puževi golaći tokom noći.kompost – organski ili neorganski, kao što je pokošena trava ili zeleni stajnjak, može biti od koristi. Oblasti koje su pokrivene ovim mogu biti dobro sklonište za puževe golaće, mogu biti i dobro stanište za pre­datore.gvožđe III fosfat – dozvola od serti­fikacionog tela je obavezna pre upotrebe. Proizvodi za kontrolu puževa golaća sadrže aktivni sastojak koji služi kao mamac i radi tako što uništava digestivni sistem puža golaća, gde on umire u roku od 3­6 dana.

biološka kontrola – nematode Phasmo­rhabditis hermaphrodita je biološki kon­trolni agens koji može biti jako efikasan u smanjenju populacije puževa golaća. Međutim, uslovi moraju biti korektni za korišćenje i troškovi mogu značiti da je ova opcija održiva u malim razmerama.

KoNtRoLa štetočiNa u hoRti­KuLtuRaLNoj PRoizvoDNji maNjeg obima može se PReDuPReDiti

Može se napraviti tečni biljni tonik od pirevine za koji se kaže da je jedan od sporednih efekata ovog tonika, odbijanje puževa i puževa golaća.bakarna barijera – bakarna traka koja ima električni napon se može postaviti oko useva kako bi odbijala puževe golaće, međutim troškovi ovoga podrazumevaju efekte u malim razmerama.zamke – u malim razmerama tečne zamke mogu biti jako efikasne. Zamke bi trebalo potopiti u zemlju vodeći računa da ne po­davi ostale beskičmenjake. Pivo, mleko i sok od grožđa su odlični za privlačenje puževa golaća i puževa. Širok spektar komercijalnih zamki je dostupan, a kao alternativno rešenje ovo možete napraviti lako kod kuće. uklonite ostatke – ostavljanje ostataka na polju posle žetve može namamiti puževe golaće. Minimizirajte ostatke uklanjajući materijal ili unoseći ga tokom obrade u zemljište.noćna patrola – organizovanje noćnih pa­trola, sa vremena na vreme, kako bi se po kupili puževi može biti jako efikasna u smanjivanju njihovog broja. Košenje tra­ve noću će takođe smanjiti broj puževa golaća.

11 Organic News

NLB banka Beograd raspisala je 1. marta konkurs za najbolje projekte iz oblasti proizvodnje i prerade organske hrane ­ NLB organik. Po završetku konkursa 7. juna, banka će dodeliti tri nagrade u vrednosti od 1,5 miliona dinara. Zbog izjednačenosti u kvalitetu projekata i sugestija proizvođača, banka će ove go­dine tri najbolja projekta nagraditi izno­som od po 500.000 dinara. Pravo učešća imaju poljoprivredni proizvođači koji su registrovali poljoprivredno gazdinstvo,

sertifikovani su ili su u procesu serti­fikacije za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat. Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke Beograd, podsetio je da u Srbiji ima puno zemljišta koje nije kontaminirano hemijskim supstan­cama, te da organska proizvodnja dobija na značaju. U 2016. godini Srbija je iz­vezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 miliona evra, uglavnom u zemlje

EU. Najviše u Italiju, Nemačku i Holan­diju, dok je 14,1 odsto izvezeno na tržište SAD. Organska proizvodnja predstav­lja veliki potencijal, što pokazuje i ovaj konkurs NLB banke. Prof. dr Snežana Oljača, predsednica stručne komisije, rekla je da projekti stižu iz svih krajeva Srbije, uključujući i nerazvijena područja, u kojima organska poljoprivreda ima značajno mesto u strategiji razvoja.

(Magazin biznis)

Najbolji projekat iz oblasti organske proizvodnje

PReDstavLjamo

Mlada i inovativna kompanija All Natu­ral Foods iz Nove Pazove donosi na naše tržište ono najbolje iz prirode i probija se i na strano tržište. U skladu sa svojim imenom ovo preduzeće želi da svojim potrošačima ponudi sušeno voće i povrće bez ikakvih dodataka, bez doda tog šećera, masti, aditiva, konzervanasa, glute na, limunske ili askorbinske kise line. Osluškujući potrebe potrošača i vođeni željom da „prirodu“ približe svojim kup­cima, All Natural Foods je ovih dana do­bio i sertifikat Demeter za biodinamičku proizvodnju za svoj čips od jabuke.Ova kompanija je takođe i prvi nosilac strogog standarda NATRUE za prirodnu i organsku kozmetiku za svoj proizvod –

celularnu organsku vodu iz jabuke, koja je sirovina za kozmetičku industriju. Demeter je brend koji se koristi za proiz­vode poreklom iz biodinamičke proizvod­nje. Proces dobijanja ovog sertifikata za­hte va da se isprati ceo proces proizvodnje u skladu sa Demeter međunarodnim stan­dardom za proizvodnju i preradu kao i sa regulativama organske proizvodnje u zem­lji. Samo strogo kontrolisani proizvođači mogu da upotrebljavaju koriste ovaj znak na svojim proizvodima.Biodinamička poljoprivreda sastoji se od bioloških procesa koji uključuju zelenišna đubriva, zatravljivanje, kompostiranje, kom patibilnost biljaka, integrisanje useva i stoke, oranje i kultivisanje zemlje. Ono

Prvi domaći biodinamički čips od jabukešto ovu proizvodnju čini posebnom jeste ozdravljenje zemlje u kojoj proizvodimo i na kojoj živimo jer se tokom perioda prelaska na ovu proizvodnju umesto pes­ticida koriste samo biljni preparati, pripre­mljeni prema homeopatskim principima, ope racije koje ne narušavaju strukturu ze­m ljišta, sadnja i setva se određuje prema mesečevim i astrološkim ciklusima.

Rok za prijave do 7. juna

Organic News 12

iz sveta

Tekst nove EU regulative iz oblasti organ­ske proizvodnje je 19. aprila 2018. godine usvojio Evropski parlament. Evropski par­lament je usvojio nove propise EU sa 466 glasova za, 124 protiv i 50 uzdržanih.Cilj novog okvira je da osigura da se u EU u vo ze samo visoko kva li tetni organski pro izvodi.Usvojeni tekst treba da nakon usvajanja od strane Saveta Evropske unije stupi na snagu do 1. januara 2021. Važniji stavovi nove regulative su vezane za:1) Visok kvalitet organskih proizvoda:

Kontrola se zasniva na proceni rizika •i strožijoj kontroli kontaminacije u čitavom lancu snabdevanja.Svi proizvodi uvezeni iz zemalja koje •nisu članice EU moraju da ispune standarde EU.

2) Povećanje organske proizvodnje u EU:Povećanje ponude organskog se­•mena kako bi se zadovoljili zahtevi i potrebe poljoprivrednika.Mešovita gazdinstva (paralelna •proizvodnja): gazdinstva koja proiz­vode i konvencionalne i organske proizvode, i dalje se odobravaju.

IOFOAM EU group je u saradnji sa FIBL­om (istraživački institut za organ­sku poljoprivredu) nedavno objavila novo istraživanje o uticaju GMO­a na evropsku poljoprivredu. Cilj istraživanja je kreiranje zajedničke strategije kojom bi se zaštitii snabdevači i proizvođači ge netski nemo­di fikovanih i organskih proizvoda i proce­nili troškovi zajedničkog poslovanja.

Štaviše, istraživanje je pokazalo tešku situaciju u sektoru organske poljoprivrede gde su rizici kontaminacije previsoki. Op­eratori su prinuđeni da prilagode proiz­vodnju ili da obustave neke određene oblike proizvodnje. Istraživanje se foku­sira na 4 različita lanca proizvodnje u pet različitih zemalja (Francuska, Nemačka, Španija, Švajcarska i Indija) i sprovedeno je na temelju razgovora sa predstavnicima

17 kompanija iz organskih i ne­organskih snabdevačkih lanaca (kompanije za proiz­vodnju semena, uzgajivači, prerađivači soje, prerađivači pamuka i trgovci).Genetski modifikovni usevi (npr. kuku­ruz, soja, uljana repica i pamuk) su u ko­mercijalnoj proizvodnji od 1996. godine. Zvanični stastistički podaci pokazuju da su na globalnom nivou, u 2016. godini na 185 miliona hektara gajeni genetski mo­difikovani usevi, što je oko 3,4% poljo­privredne površine na svetu. U poređenju sa Kanadom ili Amerikom, gajenje genet­ski modifikovanih useva u evropskoj poljo­privredi je ograničeno i smanjeno za 4,2% sa 136.338 hektara poljopoprivrednih po­vr šina u 2016. godini, na 130.571 hektar poljoprivrednih površina u 2017. godini. Većina GMO useva je gajena u Španiji i u Portugaliji. Ali, GMO – uglavnom sojino brašno – se masovno uvozi u Evropsku uniju, posebno za ishranu životinja.U zajedničkoj strategiji, EU nastoji da pruži izbor potrošačima i poljoprivred­nicima između konvencionalne, organske i genetski modifikovane proizvodnje use­va, kako navodi istraživanje. Ali istovre­

meno se ne može isključiti neplanirano prisustvo genetski modifkovanih useva u genetski nemodifikovanim usevima i po­stoji ogroman rizik za kontaminaciju. Zbog toga su potrebne odgovarajuće mere tokom uzgoja, žetve, transporta, skladištenja i obrade (pristup semenima koja nisu genetski modifikovana, odba­civanje kontamniranh serija i čišćenje pre obrade svake serije) kako bi se osigurala koegistencija, kao i sredstva da se GMO isključi iz lanca proizvodnje. Istraživanje zaključuje da je koegzistencija u uzgoju i proizvodnji semena neizvodljiva. Najveći troškovi u vezi sa koegzistenci­jom su troškovi testiranja i sertifikacije. Situacija je lakša u zemljama gde postoji zabrana proizvodnje i trgovine GMO na nacionalnom nivou, jer je rizik od kon­taminacije nakon uvoza ograničen na primer, španski farmeri odbijaju da gaje organski kurkuruz zbog visokog rizika GMO kontaminacije.Na taj način, Komisija i zemlje članice Evropske unije, trebaju da osiguraju regulatorni okvir koji omogućava razvoj konkuretnih ne­GMO preduzeća.

Olakšana sertifikacija za mala gaz­•dinstva.

3) Izbegavanje kontaminacije nedozvo­lje nim pesticidima ili sintetičkim đu bri­vima:

Mere predostrožnosti: poljoprivred­•nici i drugi operateri u lancu snabde­vanja će biti obavezni da sprovedu niz mera za sprečavanje kontaminacije.

I u novom zakonu se organskim proizvo­dom deklariše proizvod kojie je sertifiko­van, netretiran nedozvoljeim pesticidima,

sintetičkim đubrivima i antibioticima, bez upotrebe GMO. Prerađeni proizvo­di, treba da sadrže najmanje 95% sasto­jaka sirovina poreklom iz organske proiz­vodnje.Nenamerna kontaminacija – proizvođači će morati da koriste sve moguće alate i mere predostrožnosti kako bi izbegli kontaminaciju. Proizvod ne gubi status sertifikovanog ako je kontaminacija ne­namerna.

(IFOAM)

Evropski parlament je usvojio novi zakonski okvir EU iz oblasti organske proizvodnje

IFOAM i FIBL studija: Socio – ekonomski uticaji GMO – a na evropsku poljoprivredu

13 Organic News

Odlukom država članica, insekticidi imi­dakloprid, klotianidin i tiametoksam su potpuno zabranjeni na otvorenom pros­toru i mogu se koristiti isključivo u stak­lenicima. Ova tri insekticida spadaju u klasu neonikotinoida (neonika) i već go­dinama se smatraju ekstremno toksičnim za pčele.

EU je iz ovog razloga već zabranila nji­hovu upotrebu u 2013. godini. Krajem februara 2018. godine, Evropska agen­cija za sigurnost hrane (EFSA) je pred­stavila novu procenu koja pokazuje da ova tri insekticida predstavljaju pretnju medonosnim pčelama, bumbarima i div­ljim pčelama. Nemačka ministarka poljo­

EU zabranjuje tri pesticida koja štete pčelama

Australijski sektor za poljoprivredu i vodene resurse je nedavno predložio da se pri ulsaku u zemlju seme brokolija, karfiola, prokelja i rukole obavezno prska fungicidima, kako bi se odbranili od sve većih pretnji koje predstavljaju patogeni iz semena. Od ove godine, predlog prati uvođenje obaveznog prskanja nekih vrsta dinja fungicidima.

Australija: Organskim proizvođačima prete nova pravila za uvoz semena

privrede, Julija Klokner, je opravdala sa­glasnost u parlamentu rečenicom: „Pčele su sistematski bitne i ono što šteti pčeli mora biti uklonjeno sa tržišta“.Zelena i ekološka udruženja su navela da je zabrana već odavno zakasnila i da to nije dovoljno za njih. „Svi neonikotinodi trebaju sa budu zabranjeni, ne samo ova tri“, rekla je stručnjak za pesticide Korina Hozel: „U suprotnom, farmeri mogu lako zameniti jedan pesticid drugim, isto tako opasnim“. Ona je istakla da su neoniko­tinoidi dugotrajni i da se akumuliraju u zemljištu. „Oni takođe ugrožavaju i or­ganizme koji žive u zemljištu, kao što su gliste, mravi i kolembole (skokunci)“.„Ovom odlukom, koju je podržala Ne­mačka, rulet za biodirvezitet još uvek nije završen. Biće dugoročnih efekata, kao što je bilo sa DDT­ijem slučaj pre 40 godina, jer su i nikotinoidi teško razgradivi u zem ljištu. Sa jedne strane, upotreba ovih otrova je još uvek moguća u staklenici­ma, koja je po mom mišljenju nepotrebna i sumnjiva. Sa druge strane, još dva ak­tivna sastojka ovih nervnih toksina se i dalje nalaze u slobodnoj prodaji. Neke od njih se čak mogu koristiti u privatnim baštama, ali koji baštovan – hobista je svestan ovoga. Divlje pčele, medonosne pčele i mnogi drugi insekti su pogođeni ovim toksinima, samim tim i ptice koje od njih zavise, moraju biti bolje zaštićene.Mi ne želimo tiho proleće. Prema tome, na duže staze, nema drugog načina sem ekološke poljoprivrede bez upotrebe he­mikalija. Industrija će uvek izneti na tržište neke insekticide koje su, navodno, sigurne za pčele. U nekom trenutku, će se ispostaviti da su bili mnogo opasniji za prirodu nego što se prvobitno tvrdilo“.

Proizvođači organske hrane upozoravaju da uvođenje predloga da prskanje fungicidima uvezenih semena povrća, može dovesti do smanjenja količina organskog povrća, može isto oštetiti izvoz organske hrane, kao i dovesti do toga da ljudi ostanu bez posla. Preko 98% semena povrća u Aus­traliji se uvozi iz drugih zemalja, tako da proizvođači zavise od sposobnosti biljaka prilagođavanju klimatskim promenama.

Frensis Majkls, direktor „Greeen Harvest Organic Gardening Supplies“, je započeo onlajn peticiju protiv predloga vlade, koja ne dvosmisleno zagovara: „Zaštitimo snab­devanje semenima od uvođenja obaveznog toksičnog prskanja fungicidima“.Sektor za poljoprivredu, koje je predložilo uvođenje prskanja fungicidima, je proko­mentarisalo da su pravila uvoza bila „da se osigura stalna zaštitia australijske indus­trije povrća od sve većih biosigurnosnih rizika“. Sektor za poljoprivredu dodatno objašnjava:“ Predložena mera obaveznog prskanja će pomoći da se lakše upravlja rizicima koje nose ovi patogeni, kada se unose u Australiju“.

Organic News 14

Od 12 do 14. juna 2018, održaće se po treći put, međunarodni sajam GreenTech Am­sterdam 2018. u RAI Amsterdam. Sa više od 450 izlagača, sajam nudi širok spektar teh nologija u hortikulturi. „The Organic Farmers Fair (TOFF)“ će po prvi put, po­deliti saznanja i inovacije u oblasti organske proizvodnje i biti domaćin eksluzivne grupe izlagača u posebnoj hali.Istraživački centar za organsku poljo pri­vredu FIBL je među osnivačima TOFF­a i on će aktivno doprinositi programu kroz izlaganje niza odabranih projekata i publi­kacija na štandu FIBL­a, takođe će držati prezentacije u „TOFF teatru“, glavnoj bini sajma, kako navodi ustanova. Među osta­lim temama diskutovaće se o temama kao što su zaštita biljaka, seme, kontrola korova, gajenje u staklenicima, plodnost zemljišta, organizmi u zemljištu.

Organska proizvodnja sigurno raste u Tirolskoj regiji, u Austriji. U protekle dve godine oko 190 organskih farmi, u oblastima od proizvodnje mleka do uzga­janja povrća, se razvilo u Tirolu. Više od 20% tj. preko jedne petine farmi u Tirolu su sada organske farme. Uprkos mnogim ograničenjima, tendencija rasta postoji.Po izveštajima tirolskog onlajn portala ti­rol.ORF.at i meinbezirk.at, tržište hrane zahteva organske proizvode. Ovo pruža austrijskim farmerima bolje uslove prodaje njihovih proizvoda po dobroj i fer ceni. U poslednjih nekoliko godina broj framera

koji se bavi organskom proizvodnjom je varirao. Austrijska poljoprivredna komora je pripisala ovo nedostatku marketinških prilika. Danas su kanali za maketing više upotrebljivi. Međutim, Austrija za­visi od stranih tržišta, kao što je nemačko. U Tirolu je mleko glavni proizvod. Ali, takođe postoji rastući trend u sektorima organskog voća, povrća i mesa. Po rečima ACA, farma u Tirolu ima u proseku deset krava i mnogi proizvođači u Tirolu su hon­orarci. Organska poljoprivreda ovde može odgovarati i pružiti dobru dodatnu zaradu. Takođe, brojne farme koriste priliku da

Sajam GreenTech Amsterdam sa „Organic Farmers“

BioC, centralni registar sertifikovanih or­ganskih operatera, je pokrenut danas pod linkom www.bioc.info sa novim sadržajem. Najveće portugalsko sertifikaciono telo – Sativa, objavljuje podatke sertifikacije por­tuglaskih firmi na adresi www.bioC.info. Ovo znači da su sada podaci o sertifikaciji za više od 2.400 portugalskih organskih

Portugalski sertifiko-vani organski ope­ra tori objavljeni na BIOC.INFO ope ratera dostupni na bioC. Na internet

platformi www.bioC.info, organska serti­fikaciona tela trenutno obezbeđuju pristup ka više od 80.000 sertifikovanih opera tera, uključujući i pre ko 100.000 ser tifikata. Ovo uključuje i informacije o na cionalnim za­kon skim propisima u svakoj zemlji, kao i privatne standarde. Trenutno su 44 sertifi­kaciona tela uključena u registar iz raznih ze­malja. Korisnici bioC mogu biti sigurni da su postavljeni na www.bioc.info sertfikati

autentični. Korisnici se mogu automatski obaveštavati ako je snabdevač izgubio svo­ju organsku sertifikaciju. Funkcija nad­gle danja proizvoda osigurava da se takve informacije šalju kada se promeni status nadgledanog proizvoda. bioC je incijativa organskog sertifikacionog tela, udruženja iz sektora organske hrane (BÖLW and IFOAM – Organics International) i pružaoca usluga. bioC Gmbh je osnovan u decembru 2010. godine. Možete kreirati probni račun na bioCto i isprobati funk­cionalnosti besplatno. Korisnicima se naplaćuje tek kada se više od pet pretraživanih snabdevača nađe na listi snabdevača.

Austrija: Veliko povećanje organske proizvodnje u Tirolu

pređu na organsku proizvodnju. Na prim­er, tirolska ACA savetuje kompanije koje žele da pređu na organsku proizvodnju.

Jednodnevni izleti će biti organizovani do Bejo Zaden­a, Lepelaar Biodynamic Farm prodavnice i „Huiberts organic flower bulbs“

(farma organskih cvetnica). Za više informa­cija posetite www.greentech.ml/toff/visiting. Besplatno prijavljivanje do 5. juna.

15 Organic News

Reč stRuKe

Razlozi za pojavu masovnog izumiranja pčelinjih društava, koje je registrovano od 2006. godine, na gotovo svim meridi­janima sveta, još uvek nisu jednoznačno određeni. Ono je zahvatilo kako pčele u košnicama tako i divlje pčele, ali su zapažene slične pojave i u populaciji div­ljih bumbara. U pitanju su važni polina­tori, od kojih zavisi proizvodnja više od 80% poljoprivrednih useva, ali i opstanak preko 20.000 različitih biljnih vrsta. Po­tencijalni gubici na globalnom nivou ako se ovakav trend odumiranja polinatora nastavi su ogromni. Naučna istraživanja vršena u Velikoj Britaniji pokazala su da jedno pčelinje društvo, oprašivanjem i oču vanjem biološke raznovrsnosti bilja na nekom području, donosi široj društvenoj zajednici 1.200 evra godišnje. Od toga pče lari dobiju svega 1,5 do 3 odsto, kroz pče linje proizvode, a sve ostalo je dobit voćara i drugih poljoprivrednika.Poslednjih godina pojačavaju se napori na utvrđivanju razloga izumiranja poli­natora i preduzimanju mera na saniranju posledica. Kao najčešći razlog izumiranja pčela pominju se pesticidi. Na nivou EU uvedena je i privremena zabrana čitave

jedne grupe insekticida, neonikotinoida. Primera radi ovi preparati se nanose na seme suncokreta, a kada dođu do cvetnog praha i nektara, gde ga pčele mogu kon­zumirati, oni utiču na nervni sistem pčela, smanjuju njihove sposobnosti sećanja i mirisa, te se potpuno dezorijentišu. Ovako otrovane pčele doživljavaju par­alizu, a potom i smrt. Da se radi o veoma otrovnim jedinjenjima govori i činjenica da je za njihovo razlaganje u zemlji potrebno najmanje tri godine, tako da ukoliko je suncokret tretiran ovim pes­ticidom, velika je verovatnoća pomora pčela i iduće godine. Širenje i proizvodnja genetski modi­fikovanih biljaka označeno je kao jedan od značajnih uzroka izumiranja koris­nih insekata. Prema Studiji o statusu oprašivača u Severnoj Americi iz 2006. početak nestajanja pčela, nazvan Colony collapse disorder, poklapa se s masovnim gajenjem genetski modifikovanih biljaka u SAD. Od 2006. godine, pa na dalje, analize pokazuju da u tim područjima pčelari gube najmanje trećinu pčelinjih zajednica. Genetski modifikovane biljke otporne na štetne insekte, sadrže gene

bakterije Bacillus thuringiensis, koje st­varaju proteine sa insekticidnim dejstvom. Tim naučnika na Univerzitetu Džena u Nemačkoj od 2001. do 2004. utvrdio je da pčele inficirane mikrosporidijama mnogo brže umiru kada su istovremeno izložene i toksinu Bacillus thuringiensis. Takođe, istraživanje rađeno u Kanadi 2004. godine pokazalo je da su pčele manje posećivale cvetove genetski modi­fikovanih biljaka, otpornih na herbicid, nego cvetove klasično ili organski proiz­vedenih biljaka. Jedan od razloga ovakog razvoja situacije je i današnja nekontrolisano intezivirana industrijska poljoprivredna proizvodnja koja utiče na nestank staništa, hranilišta i područja razmnožavanja polinatora, pa sve to utiče na smanjenje broja ovih ko­risnih insekata. Formiranje i upravljanje staništima u kojima će, na poljoprivred­nim površinama, živeti insekti oprašivači značajno poboljšava biološku raznovrsnost i podstiče dobrobit za okolinu.

Dr Vladan Ugrenović

Korisni insekti – polinatoriInsekti oprašivači jedan su od vrlo važnih činilaca opstanka biljnog sveta, ali i živog sveta uopšte. U poslednjih nekoliko godina njihov broj se širom sveta značajno smanjio, a kod pojedinih vrsta to smanje nje je dostiglo čak i dramatične posledice.

Organic News 16

U narodnoj medicini žuti kokotac (Melilotus officinalis (L.) Pallas) i beli kokotac (Melilotus albus Medik.) se koriste od davnina. Žuti i beli kokotac su zeljaste, lekovite i medonosne biljne vrste iz familije mahunarki (Fabaceae). Obe biljke su dvogodišnje, ređe jednogodišnje. Imaju uspravne razgranate stabljike, visine do metar. Listovi su sastavljeni od tri oštro na­zubljena, duguljasto­eliptična listića na zajedničkoj peteljci. U njenoj osnovi su dva uska palistića. Razlikuju se po boji cvetova. Cvetovi žutog kokotca su svetložuti, pet do sedam milimetara dugi cvetovi nanizani u grozdove smeštene u pazuhu listova. Grozdaste cvasti belog kokotca su nešto kraće, a cvetovi beli dugi četiri do pet milimetara. Početak paše na kokotcu karakte­Početak paše na kokotcu karakte­rističan je po masovnom letu pčela, koje u masi i izleću i doleću. Žuti cveta od juna do septembra, deset­petnaest dana pre belog. Cvetovi mirišu na med. Plod je crna mahuna sa jajastim žuto­zelenim semenom. Cela biljka miriše na kumarin i sušenjem miris postaje intenzivniji. Cvetaju svake godine, a mede svake druge godine, kada po društvu mogu dati i do 15 kilograma meda. Mogu se razlikovati i po plodovima. Žuti kokotac ima svetlosmeđe seme, a kod belog zrele mahune vremenom po crne. Dok su biljke u cvetu bere se nadzemni deo i suši u tankom sloju na promaji, u hladovini. U letnjim mesecima beru se duge, rascvetale cvasti, povezuju u snopiće i suše obešene u hladovi­ni. Sušenjem gube oko 80% procenata težine. Pravilno osušeni kokotac je svetlozelene boje. Osušena masa prijatno miriše, jer tokom sušenja dolazi do fermentacije, hidrolize jednog glikozida i oslobađanja kumarina. U narodnoj medicini su se ove dve vrste više upotrebljavale. Još u starom veku, osušeni nadzemni deo biljke služio se kao lek koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i sl. Upotrebljavao se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Međutim, novija saznanja ukazuju na to da zbog sadržaja kuma­rina, pri dužoj upotrebi ove biljke mogu biti i štetne. Zbog toga je važno da se poštuje doza i vreme primene. Neka kumarinska jedinjenja doprinose sprečavanju i lečenju tromboze. Međutim, poznato je i nepoželjno dejstvo kumarina, koji se u novije vreme ubraja i u kancerogena jedinjenja. Zato se danas gaji oplemenjeni kokotac koji sadrži malo kumarina. Posebno je popularan žuti kokotac, u narodu poznat i kao lekovita ždraljika. U lekovite svrhe se koristi osušen nadzemni deo biljke (Meliloti herba) du­žine 15 do 20 cm, koji u prvom redu sadrži kumarin (oko 1%), smole, tanine, melilotozid (glikozid kumarinske kiseline), meli­lotin (dihidrokumarin), flavonoide i dr. Obe biljke se koriste za ublažavanje bolova i grčeva u želucu i crevima, protiv migrene, reume i gihta. Podstiču izlučivanje znoja i mokraće i zaustavljaju krvarenje iz nosa. Čaj ublažava glavobolju i dobro je diuretično sredstvo. Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ proizvodi čajnu mešavinu br. 84 ­ protiv bakterija u mokraći za odrasle, gde petinu sastava čini droga Meliloti herba. Primenjuje se u obliku masti i melema za lečenje otoka, hemoroida. Povolj­no deluje kod upala i drugih oboljenja vena, s obzirom da pove­ćava pokretljivost perifernih vena (antikoagulant). Spolja, droga se koristi u vidu obloga kod otoka, hemoroida, kod hematoma i kontuzija, kod tromboflebitisa, i to sama ili u smešama (npr. sa semenom lana). Kao blag sedativ se koristi u homeopatskoj me­dicini, protiv migrena. Primenjuje se za aromatizaciju loših vrsta duvana i alkoholnih pića. Zbog jakog mirisa koristi se kao sred­stvo koje rasteruje insekte, naročito moljce. Kokotac je veoma cenjen i kao medonosna biljka. Ekstrakt žutog kokotca deluje na veliki broj patogena. Rascvetali žbunovi žutog i belog kokotca

privlače pčele, te predstavljaju jednu od kvalitetnijih pčelinjih paša. To je bio povod za njihovo uvođenje u kulturu gajenja. Med od ovih biljaka je veoma cenjen, ima odličan ukus i aromu, ali i lekovita svojstva. Osušeni kokotac je začin gorkog, pomalo ljutog i oporog ukusa. Dodaje se salatama, varivima, supama, a u Engleskoj i specijalnim sirevima za mazanje. Beli kokotac je značajniji za proizvodnju stočne hrane, iako ima više kumarina od žutog. Opasne su trule biljke, koje mogu da izazovu teško oboljenje kod životinja. Vrlo retko može doći do neželjenih efe­kata, kada kumarini koji su prisutni u osušenom nedzemnom delu biljke pod dejstvom određenih gljivica prelaze u dikuma­role koji su antagonisti vitamina K i imaju hemoragično dejstvo (izaziva krvarenje). U Kanadi i SAD – u 1931. godine zabeleženi su slučajevi teških, pa čak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela seno u kome je bilo trulog kokotca. Ako se stoci daje hrana bo­gata vitaminom K (lucerka), nestaće hemoragije prouzrokovane trulim biljkama.

Dr Vladimir FilipovićInstitut za proučavanje lekovitog bilja

„Dr Josif Pančić“ iz Beograda

Žuti i beli kokotac

O namaNacionalna Asocijacija Serbia Organika je krovna organizacija koja udružuje celokupan sektor organske poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije.

Serbia Organika je nevladina, nezavisna ineprofitna organizacija.

Serbia Organika je član međunarodnihorganizacija IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements), ISOFAR (Međunarodno društvo za istraživanja u organskoj poljoprivredi) i AVALON (Fondacija za unapređenje održivog ruralnog razvoja Centralne i Istočne Evrope).

Serbia Organika je strateški partner državnimi inostranim institucijama u cilju usklađivanja ikoordinacije razvoja organske poljoprivrede u Srbiji.

Organska proizvodnja – Naše aktivnostiAsocijacija svojim aktivnostima doprinosirealizaciji ciljeva i mera Nacionalnog plana za razvoj organske proizvodnje u Srbiji.

Asocijacija učestvuje u izradi propisa koji regulišu organsku proizvodnju.

Asocijacija se zalaže za odgovarajuće mere podrške organskoj proizvodnji.

Asocijacija organizuje obuke za sve učesnike lanca organske proizvodnje.

Asocijacija organizuje učešće na sajmovima, izložbama i festivalima u zemlji i inostranstvu(„BIOFACH” u Nirnbergu i Sajam poljoprivrede u Novom Sadu).

Asocijacija organizuje studijske posete u zemljii inostranstvu.

Asocijacija izdaje stručnu literaturu iz oblasti organske proizvodnje.

Asocijacija učestvuje u naučno- istraživačkim projektima.

Organska proizvodnjaPosao budućnostiJedan od glavnih ciljeva Asocijacije je pružanjeneophodne, stručne pomoći proizvođačimazainteresovanim za organsku proizvodnju.

Ukoliko želite da unapredite svoje znanje i posaopridružite nam se i postanite

ČLANNacionalne Asocijacije

Kao članu Asocijacije na raspolaganju su vam:

Informacije o organskom sektoru• Informacije o organskoj proizvodnji• Informacije o sredstvima za proizvodnju• Informacije o sertifikaciji i popustima • prilikom sertifikacijeInformacije o aktuelnim podsticajnim • sredstvima za organsku proizvodnjuInformacije o tržištu organskih proizvoda• Informacije o kreditima• Pomoć pri sklapanju ugovora za plasman • proizvodaPromocija kroz Bilten Asocijacije „Organske • novosti”Promocija putem sajta Asocijacije• Popust pri kupovini literature• Popust na kotizaciju za seminare i predavanja• Popust na studijska putovanja• Popusti za učestvovanje na sajmovima • izložbama, festivalima

seRbia oRgaNiKaKancelarijaBojanska 19, 11000 BeogradTel/fax +381 11 3283 085 +381 65 855 68 68e-mail: office@serbiaorganica.orgwww.serbiaorganica.info